Elementa Graeca Mp

ГРЧКА АЗБУКА И ИЗГОВОР

СЛОВО ИМЕ СЛОВА ИЗГОВОР

A a алфа [а]

B b вита [v]

G g гама [g] или [n]

Нап.: Испред g( k( c( x изговара се као n, тачније тзв. задњонепчано n (ŋ) као у нашој речи банка: a;ggeloj = áŋgelos, sugkale,w = siŋkaléo, spla,gcna = spláŋhna, sa,lpigx = sálpiŋks.

D d делта [d]

E e епсилон [e]

Z z зита [z]

H h ита [i]

Q q тита [th]

Нап.: Изговара се као тзв. интердентално t, одн. као енглеско th у

речима think, nothing и сл.

I i иота [i]

Нап.: Изговара се увек као i, никада као ј: dia,boloj = diávolos, VIa,kwboj = iákovos, VIerousalh,m = ierusalím, iereu,j = ieréfs, VIou,da = iúda, VIorda,nhj = iordánis, VIwa,nnhj = ioánnis и сл.

K k капа [k]

L l ламвда [l]

M m ми [m]

N n ни [n]

X x кси [ks]

O o омикрон [o]

P p пи [p]

Нап.: Неки аутори сматрају да групу mp треба изговарати као mb:

lampro,j = lambrós.

R r ро [r]

S s( j сигма [s] или [z]

Нап.: Испред b( g( d( l( r( m( n сигма се изговара као z: presbu,teroj = prezvíteros, prosdoka,w = prozdokáo, VIsrah,l = izraíl, ko,smoj = kózmos и

сл.; такође и у проклитичкој и енклитичкој вези: eivj mi,an = izmían, patro,j mou = patrózmu и сл.

T t тав [t] или [d]

Нап.: Иза n изговара се као d: pa,nta = pánda, le,gontej = légondes; такође и у проклитичкој и енклитичкој вези: evn toi/j = endís, evn ta,cei = endáhi, ovratw/n te = oratónde и сл.

U u ипсилон [i]

F f фи [f]

C c хи [h]

Y y пси [ps]

W w омега [o]

Писање мале сигме

Мало слово сигма пише се на почетку или у средини речи као s, а на крају речи као j: seismo,j, sto,ma, satana/j, avpo,stoloj, sko,toj, spo,roj итд.

Иначе, у штампаним издањима Новог завета облици појединих слова

могу да варирају: e и ¡, f и ¢, q и £ и сл.

Изговор удвојених сугласника

Удвојене сугласнике треба изговарати тако да се чује сваки појединачно:

sa,bbaton = sávvaton, evkklhsi,a = ekklisía, ba,llw = vállo, gra,mma = grámma, qa,lassa = thálassa и сл.

Изговор дифтонга

У грчком има осам дифтонга или двогласника: ai( ei( oi( ui; au( eu( ou( hu.

Дифтонг ai изговара се као е: cai,rw = héro. Дифтонзи ei( oi( ui изговарају се као i: spei,rw = spíro, poie,w = piéo, ui`o,j = iós.

Дифтонг ou изговара се као u: ouvrano,j = uranós, avkou,w = akúo, evmou/ = emú.

Дифтонзи au( eu( hu изговарају се двојако: – као av, ev, iv испред самогласника и b, d, g, z, l, r, m, n: pau,omai = pávome, kraugh, = kravgí, Pau/loj = pávlos, stauro,j = stavrós, trau,ma = trávma; euvagge,lion = evaŋgélion, euvdoki,a = evdokía, feu,gw = févgo, euvloghme,noj = evlogiménos, euri,skw = evrísko, pneu/ma = pnévma; huvdo,koun = ivdókun; – као af, ef, if испред p, t, k, f, q, c, s, x, y: auvto,j = aftós, kau,chma = káfhima, auvxa,nw = afksáno; deu,teroj = défteros, leuko,j = lefkós, euvfrai,nw = effréno, evleu,qeroj = eléftheros, proseuch, = prosefhí, euvse,beia = efsévia, pro,seuxai = prósefkse; hu;xanen = ífksanen.

Дијереза

Када два вокала стоје један до другог а не чине дифтонг, изговарају се

одвојено. Ово се обележава посебним знаком (¨) који стоји изнад другог по реду

вокала и који се зове дијереза: Bhqsai?da, = vithsaidá, coi?ko,j = hoikós, proi<sthmi = proístimi, prwi?no,j = proinós, prau<thj = praítis и сл.

Неправи дифтонзи

Неправи дифтонзи су вокали a, h и w испод којих стоји тзв. потписана иота (iota subscriptum), али се она уопште не изговара: a;|dw = ádo, lh|sth,j = listís, sw|,zw = sózo. Ако се неправи дифтонг налази на почетку речи која се пише великим

словом, тада се пише тзв. дописана иота (iota adscriptum), која се такође не

изговара: Aidhj = ádis.

Проклитике и енклитике

Проклитике су речи без акцента које се наслањају на следећу реч и

изговарају се с њом као једна целина. У грчком су то следеће речи:

а) граматички чланови: o`( h`( oi`( ai`: o` path,r = opatír, h` mh,thr = imítir, oi` pate,rej = ipatéres, ai` mhte,rej = emitéres;

б) предлози: eivj( evn( evk $evx%: eivj peirasmo,n = ispirazmón, evn ouvranw/| = enuranó, evk nekrw/n = eknekrón; в) везници: eiv( wj: eiv qe,leij = ithélis, wj ciw,n = oshión; г) одрична речца ouv $ouvk( ouvc%: ouv ginw,skw = uginósko.

Енклитике су речи које се наслањају на претходну реч. Једносложне

енклитике губе свој акценат, а двосложне га или губе или задржавају.

Енклитике су у грчком следеће речи:

а) неки облици личних заменица за 1. и 2. л. једнине: mou( moi( me; sou( soi( se: lo,goi mou = lógimu, de,dwke,n moi = dédokénmi, ginw,skei me = ginóskime, dexia, sou = deksiásu, douleu,w soi = dulévosi, filw/ se = filóse; б) неодређене заменице tij( ti: iereu,j tij = ieréfstis, e;cei ti = éhiti; в) неодређени прилози pote( pwj( pou: periepath,sate, pote = periepatísa-tépote, mh, pwj = mípos, ei;rhken ga,r pou = íriken gárpu; г) двосложни облици индикатива презента глагола eivmi, и fhmi,: evgw, eivmi = egóimi, kalo,n evstin = kalónestin, umei/j evste = imíseste, tou/to de, fhmi = túto défimi;

д) речце te( ge: ovratw/n te = oratónde, a;ra ge = árage.

У енклитичкој вези пропериспомене (речи с циркумфлексом на другом

слогу од краја) и пропарокситоне (речи с акутом на трећем слогу од краја)

добијају на последњем слогу још један оштар акценат, јер по правилима грчке

акцентуације циркумфлекс не може стајати даље од другог слога од краја нити

акут даље од трећег слога од краја речи. Зато имамо: pneu/ma, mou, o;noma, sou, maka,rioi, evste и сл. Овакве спојеве, наравно, треба читати као једну целину, али тако да се чују два акцента: pnévmámu, ónomásu, makáriíeste итд.

ИМЕНИЦЕ

Промена граматичког члана

Једнина: Множина:

м. ж. ср. м. ж. ср.

Н. o h` to. oi ai ta. Г. tou/ th/j tou/ tw/n tw/n tw/n Д. tw|/ th|/ tw|/ toi/j tai/j toi/j А. to.n th.n to. tou.j ta.j ta.

Вокатив нема члана. Уз вокатив може понекад да стоји узвик w= (17 х од око 560 примера вокатива у Новом завету).

О-ДЕКЛИНАЦИЈА

По О-деклинацији мењају се именице мушког и женског рода које се у

номинативу једнине завршавају на -oj и именице средњега рода које се у номинативу једнине завршавају на -on.

Mушки род: Женски род: Средњи род:

Јед. Мн. Јед. Мн. Јед. Мн.

Н. lo,goj lo,goi parqe,noj parqe,noi te,knon te,kna Г. lo,gou lo,gwn parqe,nou parqe,nwn te,knou te,knwn Д. lo,gw| lo,goij parqe,nw| parqe,noij te,knw| te,knoij А. lo,gon lo,gouj parqe,non parqe,nouj te,knon te,kna В. lo,ge lo,goi parqe,ne parqe,noi te,knon te,kna

Као именица o lo,goj( tou/ lo,gou мења се преко 400 именица мушкога рода

у Новом завету. Најфреквентније међу њима су: qeo,j( ku,rioj( a;nqrwpoj( Cristo,j( uio,j( avdelfo,j( ouvrano,j( no,moj( ko,smoj( a;ggeloj( Pau/loj( Pe,troj( lao,j( dou/loj( qa,natoj( oi=koj( ovfqalmo,j итд.

Као именица h parqe,noj( th/j parqe,nou мења се педесетак именица женскога рода у Новом завету. Најчешћа је међу њима именица odo,j, а нешто

чешће срећу се и именице: e;rhmoj( Ai;guptoj( :Efesoj( Damasko,j( parqe,noj( ra,bdoj( no,soj( Tu,roj( bi,bloj и др.

Као именица to. te,knon( tou/ te,knou мења се преко 200 именица средњега рода у Новом завету. Најчешће се срећу именице: e;rgon( te,knon( pro,swpon( shmei/on( euvagge,lion( iero,n( ploi/on( daimo,nion( ima,tion( paidi,on( qhri,on( mnhmei/on( pro,baton( bibli,on итд.

А-ДЕКЛИНАЦИЈА

По А-деклинацији мењају се именице женског рода на -a и -h и именице мушког рода на -aj и -hj.

Именице женског рода на -aaaa

a purum: a impurum:

Јед. Мн. Јед. Мн. Јед. Мн.

Н. kardi,a kardi,ai hme,ra hme,rai ri,za ri,zai Г. kardi,aj kardiw/n hme,raj hmerw/n ri,zhj rizw/n Д. kardi,a| kardi,aij hme,ra| hme,raij ri,zh| ri,zaij А. kardi,an kardi,aj hme,ran hme,raj ri,zan ri,zaj В. kardi,a kardi,ai hme,ra hme,rai ri,za ri,zai

Као a purum мењају се именице чија се основа завршава на вокал или на

r. Првих у Новом завету има око 320, других – око 40, а најфреквентније су: amarti,a( basilei,a( kardi,a( evkklhsi,a( avlh,qeia( evxousi,a( oivki,a( Galilai,a( Mari,a( evpaggeli,a( sofi,a; hme,ra( w[ra( cara,( qu,ra( cw,ra( pe,tra.

Као a impurum мењају се све остале именице на -a. У Новом завету има их тридесетак, а најфреквентније су: do,xa( qa,lassa( glw/ssa( ri,za( tra,peza( a;kanqa( ge,enna.

Разлика у промени између именица a purum и a impurum огледа се једино

у генитиву и дативу једнине: kardi,aj, kardi,a|, али: ri,zhj, ri,zh|.

По изузетку, као a impurum – иако им се основа завршава на r – мењају се именице ma,caira, spei/ra и још неке врло ретке (plh,mmura( prw/|ra( Sa,pfira), нпр.: ma,caira( macai,rhj( macai,rh| итд. Такође по изузетку, као a purum мења се

именица Ma,rqa и још неке ретке именице, иако им основа није на вокал нити на

r: Ma,rqa, Ma,rqaj итд.

Именице женског рода на -hhhh

Јед. Мн.

Н. fwnh, fwnai, Г. fwnh/j fwnw/n Д. fwnh/| fwnai/j

А. fwnh,n fwna,j В. fwnh, fwnai,

Именица женског рода на -h има у Новом завету око 240.

Најфреквентније су: gh/( fwnh,( zwh,( avga,ph( yuch,( dikaiosu,nh( eivrh,nh( kefalh,( evntolh,( sunagwgh,( avrch,( grafh,( parabolh,( fulakh,.

Именице мушког рода на -ajajajaj

Јед. Мн.

Н. neani,aj neani,ai

Г. neani,ou neaniw/n

Д. neani,a| neani,aij

А. neani,an neani,aj В. neani,a neani,ai

У Новом завету има укупно 55 именица мушког рода на -aj, од тога само шест заједничких именица (апелатива), док су све осталo лична имена. Међу

њима најфреквентније су именице: VIou,daj( Satana/j( VHli,aj( Barnaba/j( VHsai<aj( VAndre,aj( Sila/j( VAgri,ppaj( ~Anani,aj( Barabba/j( Zacari,aj( Qwma/j.

У генитиву једнине две петине именица на -aj има наставак о-деклинације &ou, нпр.: VHli,aj( &ou( VHsai<aj( &ou( VAndre,aj( &ou итд. Три петине именица има тзв. дорски генитив на &a, нпр.: VIou,daj( &a( Satana/j( &a/( Barnaba/j( &a/( VAgri,ppaj( &a итд.

У осталим падежима именице на -aj мењају се као a purum.

Именице мушког рода на -hjhjhjhj

Јед. Мн. Јед. Мн.

Н. maqhth,j maqhtai, telw,nhj telw/nai Г. maqhtou/ maqhtw/n telw,nou telwnw/n Д. maqhth/| maqhtai/j telw,nh| telw,naij А. maqhth,n maqhta,j telw,nhn telw,naj В. maqhta, maqhtai, telw,nh telw/nai

У Новом завету има 125 именица мушког рода на -hj. Најчешће се срећу: maqhth,j( profh,thj( VIwa,nnhj( ~Hrw,|dhj( stratiw,thj( telw,nhj( uphre,thj( krith,j( upokrith,j( ekatonta,rchj( evrga,thj( kle,pthj( VIorda,nhj( lh|sth,j итд.

У генитиву једнине све именице на -hj имају наставак о-деклинације &ou.

У вокативу једнине именице на -thj – има их 108 – имају наставак -a, нпр.: evpista,thj – evpista,ta, despo,thj – de,spota, upokrith,j – upokrita, итд. Остале именице у вокативу једнине завршавају се на -h.

У осталим падежима именице на -hj мењају се као именице женскога рода на -h.

АТЕМАТСКА ДЕКЛИНАЦИЈА

По атематској деклинацији мењају се именице сва три рода.

Падежни наставци именица ове деклинације су следећи:

Генитив једнине: -oV Датив једнине: -i Акузатив једнине: -a или -n Вокатив једнине: једнак номинативу или чистој основи

Номинатив множине: -eV за мушки и женски род, -a за средњи род Генитив множине: -wn Датив множине: -si(n) Акузатив множине: -aV за мушки и женски род, -a за средњи род Вокатив множине: једнак номинативу множине

Основа именица атематске деклинације може да се завршава на суглас-

ник или на самогласник, па разликујемо консонантске и вокалске основе.

А. КОНСОНАНТСКЕ ОСНОВЕ

Према завршном гласу основе именице ове деклинације деле се на:

а) основе на гутурале: k g c б) основе на лабијале: p b j в) основе на дентале: t d J г) основе на -nt- д) основе на назал: n ђ) основе на ликвиду: r е) основе на s или сигматске основе

Основа се добија кад од генитива једнине одбијемо наставак -oV, нпр.:

— jŸlax, to¡ jŸlakoV, основа julak, — poim¦n, to¡ poimŒnoV, основа poimen, tš s¯ma, to¡ smatoV, основа swmat.

а) Основе на гутурале (k, g, c) и б) основе на лабијале (p, b, j)

У ове две групе спадају именице мушког и женског рода.

У дативу множине k, g, c + s даје x, а p, b, j + s даје y.

ј е д н и н а

Н. — jŸlax £ la”lay Г. to¡ jŸlakoV t¨V la’lapoV Д. tÛ jŸlaki tÚ la’lapi А. tšn jŸlaka t§n la’lapa В. jŸlax la”lay

м н о ж и н а

Н. o) jŸlakeV a) la’lapeV Г. t¯n jul…kwn t¯n lail…pwn Д. to”V jŸlaxin ta”V la’layin А. toßV jŸlakaV t†V la’lapaV В. jŸlakeV la’lapeV

в) Основе на дентале (t, d, J)

По овој промени мењају се именице сва три рода.

У дативу множине дентали испред s испадају. Именице на -iV и -uV које немају акценат на последњем слогу у акузативу једнине имају наставак -n.


Н. £ ˆlp’V c…riV tš pne¡ma Г. t¨V ˆlp’doV c…ritoV to¡ pneŸmatoV Д. tÚ ˆlp’di c…riti tÛ pneŸmati А. t§n ˆlp’da c…rin1 tš pne¡ma В. ˆlp’ c…riV pne¡ma


Н. a) ˆlp’deV c…riteV t† pneŸmata Г. t¯n ˆlp’dwn car’twn t¯n pneum…twn Д. ta”V ˆlp’sin c…risin to”V pneŸmasin А. t†V ˆlp’daV c…ritaV t† pneŸmata В. ˆlp’deV c…riteV pneŸmata

г) Основе на -nt-

У ову групу спадају именице само мушког рода, а по овој промени мења

се и већина партиципа.

У дативу множине nt се губи испред s, а o се продужава у ou.

ј е д н и н а м н о ж и н а

Н. — lŒwn •doŸV o) lŒonteV •d™nteV Г. to¡ lŒontoV •d™ntoV t¯n le™ntwn •d™ntwn Д. tÛ lŒonti •d™nti to”V lŒousin •do¡sin А. tšn lŒonta •d™nta toßV lŒontaV •d™ntaV В. lŒon •doŸV lŒonteV •d™nteV

д) Основе на назал (n)

У ову групу спадају именице мушког и женског рода.

У дативу множине n се губи испред s.


Н. — poim¦n aü−n o) poimŒneV aü¯neV Г. to¡ poimŒnoV aü¯noV t¯n poimŒnwn aü−nwn Д. tÛ poimŒni aü¯ni to”V poimŒsin aü¯sin А. tšn poimŒna aü¯na toßV poimŒnaV aü¯naV В. poim¦n aü−n poimŒneV aü¯neV

1 У Новом завету налази се и c…rita.

ђ) Основе на ликвиду (r)

У ову групу спадају именице мушког и женског рода и свега једна

именица средњег рода: to. pu/r, tou/ puro,j.


Н. — á¦twr stat¦r o) á¦toreV stat¨reV Г. to¡ á¦toroV stat¨roV t¯n áht™rwn stat¦rwn Д. tÛ á¦tori stat¨ri to”V á¦torsin stat¨rsin А. tšn á¦tora stat¨ra toßV á¦toraV stat¨raV В. á¨tor stat¦r á¦toreV stat¨reV

Именица — 6n¦r (човек) у свим падежима осим номинатива и вокатива има проширену основу 6ndr-: Г. 6ndr™V, Д. 6ndr’, А. ƒndra..., Д. мн. 6ndr…sin. Именица — swt¦r, to¡ swt¨roV у вокативу једнине гласи s¯ter. Именица £ ce’r, ceir™V (рука) има датив множине cers’n.

Специфичне облике имају четири именице: — pat¦r (отац), £ m¦thr (мајка), £ Jug…thr (ћерка) и £ gast¦r (желудац). Оне у једним падежима имају основу на -tr- без вокала, а у другим – основу на -ter-. Мењају се овако:


Н. — pat¦r £ m¦thr Jug…thr gast¦r Г. to¡ patr™V t¨V mhtr™V Jugatr™V gastr™V Д. tÛ patr’ tÚ mhtr’ Jugatr’ gastr’ А. tšn patŒra t§n mhtŒra JugatŒra gastŒra В. p…ter m¨ter JŸgater g…ster


Н. o) patŒreV a) mhtŒreV JugatŒreV gastŒreV Г. t¯n patŒrwn t¯n mhtŒrwn JugatŒrwn gastŒrwn Д. to”V patr…sin ta”V mhtr…sin Jugatr…sin gastr…sin А. toßV patŒraV t†V mhtŒraV JugatŒraV gastŒraV В. patŒreV mhtŒreV JugatŒreV gastŒreV

е) Основе на s или сигматске основе

По овој промени мењају се углавном именице средњег рода.

У дативу множине од две сигме постаје једна: b…ressin > b…resin.


Н. tš b…roV sk¨noV t† b…rh sk¦nh Г. to¡ b…rouV sk¦nouV t¯n bar¯n skhn¯n Д. tÛ b…rei sk¦nei to”V b…resin sk¦nesin А. tš b…roV sk¨noV t† b…rh sk¦nh В. b…roV sk¨noV b…rh sk¦nh

Б. ВОКАЛСКЕ ОСНОВЕ

а) Основе на ι

Овој групи припадају веома бројне именице женског рода.

У основи именица ове групе јавља се i само у номинативу, акузативу и вокативу једнине, а у осталим падежима смењује га e. У акузативу једнине имају наставак -n. Акузатив множине једнак је номинативу множине.


Н. £ p™liV a) p™leiV

Г. t¨V p™lewV t¯n p™lewn Д. tÚ p™lei ta”V p™lesin

А. t§n p™lin t†V p™leiV В. p™li p™leiV

б) Основе на ευ

Припадају им само именице мушког рода.

Вокатив једнине једнак је основи.

Акузатив множине једнак је номинативу множине.


Н. — basileŸV o) basile”V

Г. to¡ basilŒwV t¯n basilŒwn Д. tÛ basile” to”V basile¡sin А. tšn basilŒa toßV basile”V В. basile¡ basile”V

в) Основе на υ

По овом обрасцу мењају се именице мушког и женског рода.

Вокатив једнине једнак је основи.


Н. — ücJŸV p¨cuV o) ücJŸeV p¦ceiV Г. to¡ ücJŸoV p¦cewV t¯n ücJŸwn p¦cewn (phc¯n) Д. tÛ ücJŸï p¦cei to”V ücJŸsin p¦cesin А. tšn ücJŸn p¨cun toßV ücJŸaV p¦ceiV В. ücJ¡ p¨cu ücJŸeV p¦ceiV

ИМЕНИЦЕ АТЕМАТСКЕ ДЕКЛИНАЦИЈЕ У БОЛОЊСКИМ ГЛАВАМА

У 10 обавезних глава среће се 118 именица атематске деклинације.

Поређане по фреквенцији, то су следеће именице:

pneu/ma( &atoj n. 34 x (379 x у НЗ); pi,stij( &ewj f. 26 x (243 x у НЗ); path,r( patro,j m. 24 x (413 x у НЗ); sa,rx( sarko,j f. 15 x (147 x у НЗ); sw/ma( &atoj n. 10 x (142 x у НЗ); ca,rij( &itoj f. 9 x (155 x у НЗ); По 8 x: qe,lhma( &atoj n. (62 x у НЗ); po,lij( &ewj f. (163 x у НЗ); fw/j( fwto,j n. (73 x у НЗ);

По 7 x: evlpi,j( &i,doj f. (53 x у НЗ); o;noma( &atoj n. (230 x у НЗ); rh/ma( &atoj n. (68 x у НЗ);

По 5 x: du,namij( &ewj f. (119 x у НЗ); kti,sij( &ewj f. (19 x у НЗ); plh,rwma( &atoj n. (17 x у НЗ); sa,bbaton( &ou n., у множини се мења по денталним основама (68 x у НЗ); u[dwr( u[datoj n. (76 x у НЗ); По 4 x: avpolu,trwsij( &ewj f. (10 x у НЗ); e;toj( &ouj n. (49 x у НЗ); mh,thr( &tro,j f. (83 x у НЗ); poimh,n( &e,noj m. (18 x у НЗ); pu/r( puro,j n. (71 x у НЗ); fro,nhma( &atoj n. (4 x у НЗ);

По 3 x: ai-ma( &atoj n. (97 x у НЗ); avna,stasij( &ewj f. (42 x у НЗ); avnh,r( avndro,j m.

(216 x у НЗ); avpoka,luyij( &ewj f. (18 x у НЗ); basileu,j( &e,wj m. (115 x у НЗ); goneu,j( &e,wj m. (20 x у НЗ); e;qnoj( &ouj n. (162 x у НЗ); e;nduma( &atoj n. (8 x у НЗ); para,ptwma( &atoj n. (19 x у НЗ); pro,qesij( &ewj f. (12 x у НЗ); Si,mwn( &wnoj m. (75 x у НЗ); spe,rma( &atoj n. (43 x у НЗ);

По 2 x: aivw,n( &w/noj m. (122 x у НЗ); avpo,krisij( &ewj f. (4 x у НЗ); bre,foj( &ouj n. (8 x у НЗ); brw/sij( &ewj f. (11 x у НЗ); grammateu,j( &e,wj m. (63 x у НЗ); quga,thr( &tro,j f. (28 x у НЗ); iereu,j( &e,wj m. (31 x у НЗ); nu,x( nukto,j f. (61 x у НЗ); plh/qoj( &ouj n. (31 x у НЗ); pra/gma( &atoj n. (11 x у НЗ); sh,j( shto,j m. (3 x у НЗ); sko,toj( &ouj n. (31 x у НЗ); sto,ma( &atoj n. (78 x у НЗ); upo,dhma( &atoj n. (10 x у НЗ); cei,r( ceiro,j f. (177 x у НЗ); По 1 x: avh,r( ave,roj m. (7 x у НЗ); avkri,j( &i,doj f. (4 x у НЗ); a[lwn( &oj f. (2 x у НЗ); avpa,nthsij( &ewj f. (3 x у НЗ); avpo,lausij( &ewj f. (2 x у НЗ); avrrabw,n( &w/noj m. (3 x у НЗ);

avrciereu,j( &e,wj m. (122 x у НЗ); a;fesij( &ewj f. (17 x у НЗ); ba,qoj( &ouj n. (8 x у НЗ); ba,ptisma( &atoj n. (19 x у НЗ); ge,nnhma( &atoj n. (4 x у НЗ); gumno,thj( &htoj f. (3 x у НЗ); gunh,( &aiko,j f. (215 x у НЗ); de,hsij( &ewj f. (18 x у НЗ); de,rma( &atoj n. (1 x у НЗ); dikai,wma( &atoj n. (10 x у НЗ); dia,tagma( &atoj n. (1 x у НЗ); do,gma( &atoj n. (5 x у НЗ); e;qoj( &ouj n. (12 x у НЗ); eivkw,n( &o,noj f. (23 x у НЗ); evpi,blhma( &atoj n. (4 x у НЗ); evpi,gnwsij( &ewj f. (20 x у НЗ); zeu/goj( &ouj n. (2 x у НЗ); qli/yij( &ewj f. (45 x у НЗ); qri,x( trico,j f. (15 x у НЗ); ima,j( &a,ntoj m. (4 x у НЗ); ivscu,j( &u,oj f. (10 x у НЗ); kata,krima( &atoj n. (3 x у НЗ); kata,luma( &atoj n. (3 x у НЗ); ke,leusma( &atoj n. (1 x у НЗ); klh/sij( &ewj f. (11 x у НЗ); kra,toj( &ouj n. (12 x у НЗ); kurio,thj( &htoj f. (4 x у НЗ); le,wn( &ontoj m. (9 x у НЗ); lu,trwsij( &ewj f. (3 x у НЗ); ma,stix( &igoj f. (6 x у НЗ); me,geqoj( &ouj n. (1 x у НЗ); me,li( &itoj n. (4 x у НЗ); meta,qesij( &ewj f. (3 x у НЗ); omoi,wma( &atoj n. (6 x у НЗ); o;roj( &ouj n. (63 x у НЗ); ovsfu/j( &u,oj f. (8 x у НЗ); ovfei,lhma( &atoj n. (2 x у НЗ); pa,qhma( &atoj n. (16 x у НЗ); pa,qoj( &ouj n. (3 x у НЗ); pai/j( paido,j m. и f. (24 x у НЗ); para,klhsij( &ewj f. (29 x у НЗ); patri,j( &i,doj f. (8 x у НЗ); peripoi,hsij( &ewj f. (5 x у НЗ); ph/cuj( &ewj m. (4 x у НЗ); pou,j( podo,j m. (93 x у НЗ); pra/xij( &ewj f. (6 x у НЗ); pro,scusij( &ewj f. (1 x у НЗ); profh/tij( &idoj f. (2 x у НЗ); ptw/sij( &ewj f. (2 x у НЗ); ra,koj( &ouj n. (2 x у НЗ); sa,lpigx( &iggoj f. (11 x у НЗ); skeu/oj( &ouj n. (23 x у НЗ); Solomw,n( &w/noj и &w/ntoj m. (12

x у НЗ); (у НЗ Gsg &w/noj 5 x, &w/ntoj 2 x); sta,cuj( &uoj m. (6 x у НЗ); su,nesij( &ewj f. (7 x у НЗ); sci,sma( &atoj n. (8 x у НЗ); swth,r( &h/roj m. (24 x у НЗ); tei/coj( &ouj n. (9 x у НЗ); upo,stasij( &ewj f. (5 x у НЗ); u[ywma( &atoj n. (2 x у НЗ); fro,nhsij( &ewj f. (2 x у НЗ); cei/loj( &ouj n. (7 x у НЗ).

Међу наведеним именицама заступљене су све консонантске осим лаби-

јалних и све вокалске основе:

• гутуралне основе: 5 именица са 19 примера; • денталне основе: 44

именице са 155 примера (од тога 29 именица средњег рода типа pneu/ma( &atoj са 108 примера); • основе на ντ: 2 именице са 2 примера; • назалне основе: 7

именица са 13 примера; • ликвидне основе на r: 8 именица са 41 примером; • сигматске основе: 16 именица са 24 примера; • вокалске основе на -ij: 27 именица са 78 примера; • вокалске основе на -εύς: 5 именица са 11 примера;

• вокалске основе на -uj: 4 именице са 4 примера

За испит из грчког језика неопходно је савладати промену именица

атематске деклинације које су најчешће у обавезним главама, као и оних

нешто ређих, али које су врло фреквентне у Новом завету. То су следеће

именице:

pneu/ma( &atoj n. (исто се мењају и: sw/ma( qe,lhma( o;noma( rh/ma и др.); po,lij( &ewj f. (исто се мењају и: pi,stij( du,namij( kti,sij( avpolu,trwsij( и др.); path,r( patro,j m.

(исто се мењају и: mh,thr( &tro,j f. и quga,thr( &tro,j f.); sa,rx( sarko,j f.; ca,rij( &itoj f.; fw/j( fwto,j n.; evlpi,j( &i,doj f.; u[dwr( u[datoj n.; e;toj( &ouj n. (исто се мењају и: e;qnoj( bre,foj( plh/qoj( sko,toj( o;roj и др.); poimh,n( &e,noj m.; pu/r( puro,j n.; avnh,r( avndro,j m.; basileu,j( &e,wj m. (исто се мењају и: avrciereu,j( goneu,j( grammateu,j( i`ereu,j( и др.); aivw,n( &w/noj m.; nu,x( nukto,j f.; cei,r( ceiro,j f.; gunh,( &aiko,j f.; pou,j( podo,j m.

Једнина Множина

Ном. Ген. Дат. Ак. Вок. Ном. Ген. Дат. Ак. Вок.

to. pneu/ma pneu,matoj pneu,mati pneu/ma pneu/ma pneu,mata pneuma,twn pneu,masin pneu,mata pneu,mata

h po,lij po,lewj po,lei po,lin po,li po,leij po,lewn po,lesin po,leij po,leij

o path,r patro,j patri, pate,ra pa,ter pate,rej pate,rwn patra,sin pate,raj pate,rej

h sa,rx sarko,j sarki, sa,rka sa,rx sa,rkej sarkw/n sarxi,n sa,rkaj sa,rkej

h ca,rij ca,ritoj ca,riti ca,rin ca,rij ca,ritej cari,twn ca,risin ca,ritaj ca,ritej

to. fw/j fwto,j fwti, fw/j fw/j fw/ta fw,twn fw/sin fw/ta fw/ta

h evlpi,j evlpi,doj evlpi,di evlpi,da evlpi, evlpi,dej evlpi,dwn evlpi,sin evlpi,daj evlpi,dej

to. u[dwr u[datoj u[dati u[dwr u[dwr u[data uda,twn u[dasin u[data u[data

to. e;toj e;touj e;tei e;toj e;toj e;th e;tw/n e;tesin e;th e;th

o poimh,n poime,noj poime,ni poime,na poimh,n poime,nej poime,nwn poime,sin poime,naj poime,nej

to. pu/r puro,j puri, pu/r pu/r нема посведочене множине у НЗ

o avnh,r avndro,j avndri, a;ndra a;ner a;ndrej avndrw/n avndra,sin a;ndraj a;ndrej

o basileu,j basile,wj basilei/ basile,a basileu/ basilei/j basile,wn basileu/sin basilei/j basilei/j

o aivw,n aivw/noj aivw/ni aivw/na aivw,n aivw/nej aivw,nwn aivw/sin aivw/naj aivw/nej

h nu,x

nukto,j nukti, nu,kta nu,x nu,ktej nuktw/n nuxi,n nu,ktaj nu,ktej

h cei,r ceiro,j ceiri, cei/ra cei,r cei/rej ceirw/n cersi,n cei/raj cei/rej

h gunh, gunaiko,j gunaiki, gunai/ka gu,nai gunai/kej gunaikw/n gunaixi,n gunai/kaj gunai/kej

o pou,j podo,j podi, po,da pou,j po,dej podw/n posi,n po,daj po,dej

ПРИДЕВИ

♦ Око 85% свих грчких придева мења се по о-/а-деклинацији, исто као одго-

варајуће именице.

1) Око две трећине придева о-/а-деклинације имају посебан облик за сва три

рода (у речницима се означавају бројем 3): a[gioj( &a( &on; nekro,j( &a,( &o,n; kalo,j( &h,( &o,n; avgaqo,j( &h,( &o,n итд. Придеви женског рода имају наставак &a ако им се основа завршава на вокал или на r: agi,a, nekra, и сл., и мењају се као a-purum.

Ако им се основа завршава на неки други глас, онда имају наставак &h: kalh,, avgaqh, и сл., и мењају се као именице на &h.

2) Око једне трећине придева о-/а-деклинације имају исти облик за мушки и

женски род (у речницима се означавају бројем 2): aivw,nioj( &on; evpoura,nioj( &on; amartwlo,j( &o,n; ouvra,nioj( &on итд.

♦ У оквиру о-/а-деклинације издвајају се тзв. контраховани придеви. То су

ретки придеви који због сажимања вокала имају донекле специфичне облике за мушки и средњи род једнине. У Новом завету среће се укупно 38 примера од 8 придева.

∗ Контраховани придеви мењају се по следећем обрасцу:


м. род ср. род ж. род м. род ср. род ж. род

crusou/j crusou/n crush/ crusoi/ crusa/ crusai/ crusou/ crush/j crusw/n

crusw|/ crush|/ crusoi/j crusai/j crusou/n crush/n crusou/j crusa/ crusa/j

crusou/j crusou/n crush/ crusoi/ crusa/ crusai/

Придеви женског рода чија се основа завршава на r имају наставак -a и мењају са као a-purum: sidhra/( sidhra/j( sidhra|/ итд.

♦ Најфреквентнији придев у Новом завету pa/j( pa/sa( pa/n “сваки, сав” мења се у мушком и средњем роду по консонантским nt-основама, а женски род мења се као a-impurum:



pa/j pa/n pa/sa pa,ntej pa,nta pa/sai panto,j pa,shj pa,ntwn pasw/n panti, pa,sh| pa/sin pa,saij

pa,nta pa/n pa/san pa,ntaj pa,nta pa,saj pa/j pa/n pa/sa pa,ntej pa,nta pa/sai

Исто се мења и придев сличног значења, али неупоредиво ређи a[paj, a[pasa, a[pan.

∗ Студент треба да има на уму да реткост и егзотичност неког придева нипошто не мора бити

довољан разлог за његово изостављање с колоквијума или испита. Искуство нас уверава у

нешто сасвим супротно: професори грчког језика често показују веома чудан афинитет према

ретким и маргиналним појавама.

♦ Чести су и тзв. придеви са две основе polu,j “многи” и me,gaj “велик” (први се у НЗ јавља 418 пута, други 245 пута, а оба придева спадају међу 100

најфреквентнијих речи Новог завета). Мењају се по следећем обрасцу:



polu,j polu, pollh, me,gaj me,ga mega,lh pollou/ pollh/j mega,lou mega,lhj pollw|/ pollh|/ mega,lw| mega,lh|

polu,n polu, pollh,n me,gan me,ga mega,lhn polu,j polu, pollh, mega,le me,ga mega,lh



polloi, polla, pollai, mega,loi mega,la mega,lai pollw/n mega,lwn

polloi/j pollai/j mega,loij mega,laij pollou,j polla, polla,j mega,louj mega,la mega,laj polloi, polla, pollai, mega,loi mega,la mega,lai

♦ Релативно ретки придеви на -h,j (шездесетак придева са око 200 примера у

Новом завету)∗∗ мењају се по следећем обрасцу:


м. и ж. род ср. род м. и ж. род ср. род

avlhqh,j avlhqe,j avlhqei/j avlhqh/ avlhqou/j avlhqw/n avlhqei/ avlhqe,sin avlhqh/ avlhqe,j avlhqei/j avlhqh/ avlhqe,j avlhqe,j avlhqei/j avlhqh/

♦ Врло ретки су придеви на -u,j (укупно 15 придева у целом Новом завету). Промена мушког и средњег рода највише личи на промену вокалских основа на

-u- типа ph/cuj( ph/cewj, док се женски род мења као a-purum:



euvqu,j euvqu, euvqei/a euvqei/j euvqe,a euvqei/ai euvqe,wj euvqei,aj euvqe,wn euvqeiw/n euvqei/ euvqei,a| euvqe,sin euvqei,aij

euvqu,n euvqu, euvqei,an euvqei/j euvqe,a euvqei,aj euvqu, euvqei/a euvqei/j euvqe,a euvqei/ai

Нап.: Граматике наводе ген. јед. м. и ср. рода euvqe,oj. У Новом завету, међутим, од придева на -u,j среће се по једном ген. јед. м. и ср. рода на -e,wj и једном ген. јед. ср. рода на -ouj.

∗∗ Види напомену уз контраховане придеве.

♦ Готово једнако ретки као и придеви на -u,j јесу и придеви на -wn, који се мењају по консонантским n-основама: sw,frwn( &onoj( &oni итд. У целом Новом завету оваквих придева има петнаестак.

♦ Најзад, има у Новом завету још неколико hapaxa∗∗∗ или крајње ретких

придева који се мењају по консонантској деклинацији: avmh,twr( &oroj; avpa,twr( &oroj; a[rpax( a[rpagoj; auvto,ceir( &oj; ~Ebrai<j( &i<doj; nh/stij( &idoj.

♦ Придев me,laj( me,laina( me,lan среће се укупно шест пута у Новом завету.

Мушки и средњи род овог придева мењају се по консонантским n-основама: ген. me,lanoj, дат. me,lani итд., док се женски род мења као a-impurum: me,laina( melai,nhj( melai,nh| итд.

∗∗∗ Hapax legomenon (a[pax lego,menon = једанпут речено) – реч или облик који се у неком делу или корпусу текстова јавља само једанпут.

ЗАМЕНИЦЕ

1) ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ

Личне заменице за 1. и 2. лице имају посебну промену. Лична заменица

за 1. и 2. лице једнине има у ген., дат. и ак. поред наглашених и енклитичке

облике mou( moi( me* sou( soi( se)

Прво лице Друго лице

једнина множина једнина множина

evgw, hmei/j su, umei/j evmou/( mou hmw/n sou/( sou um¯n evmoi,( moi hmi/n soi,( soi umi/n evme,( me hma/j se,( se uma/j

Личнa заменицa за 3. лице има облике за сва три рода. Мења се по о-/а-

деклинацији (једино ном./ак. јед. ср. рода нема крајње -n).

Треће лице

једнина множина


auvto,j auvto, auvth, auvtoi, auvta, auvtai, auvtou/ auvth/j auvtw/n

auvtw|/ auvth|// auvtoi/j auvtai/j auvto,n auvto, auvth,n auvtou,j auvta, auvta,j

Припадност се у грчком језику врло често изражава генитивом личних

заменица: yuch, mou „моја душа”, ovfqalmo,j sou „око твоје”, maqhtai. auvtou/ „ученици његови”( koili,a auvth/j „утроба њена”, pa,ter hmw/n „Оче наш”( misqo.j umw/n „плата ваша”( evxousi,a auvtw/n „власт њихова” итд.

2) ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ

Најчешће показне заменице у грчком јесу ou-toj „овај, тај” и evkei/noj „онај”. Мењају се по о-/а-деклинацији (једино ном./ак. јед. ср. рода нема крајње

-n). Код заменице ou-toj у првом слогу је ou ако је у следећем o или w, а au ако је у следећем слогу a или h.



ou-toj tou/to au[th ou-toi tau/ta au-tai tou,tou tau,thj tou,twn tou,tw| tau,th| tou,toij tau,taij

tou/ton tou/to tau,thn tou,touj tau/ta tau,taj * * *

evkei/noj evkei/no evkei,nh evkei/noi evkei/na evkei/nai evkei,nou evkei,nhj evkei,nwn evkei,nw| evkei,nh| evkei,noij evkei,naij

evkei/non evkei/no evkei,nhn evkei,nouj evkei/na evkei,naj

Друге показне заменице су ретке. То су: toiou/toj „такав” (57 примера у целом НЗ), tosou/toj „толики” (19 примера у НЗ), o[de „овај” (10 примера у НЗ) и thlikou/toj „толики” (4 примера у НЗ). Заменице toiou/toj, tosou/toj и thlikou/toj мењају се као ou-toj (toiou/toj( toiou,tou( toiou,tw|)))( toiau,th( toiau,thj( toiau,th| итд.%, док заменица o[de( h[de( to,de представља спој члана и речце -de и тако се и мења: o[de( tou/de( tw|/de итд.

3) ОДНОСНЕ (РЕЛАТИВНЕ) ЗАМЕНИЦЕ

Односна заменица o[j, h[, o[ „који, која, које” изузетно је честа (1411 x у НЗ). Мења се као граматички члан, с том разликом што нема почетнога t- и што

чува акценат у свим падежима:



o[j o[ h[ oi[ a[ ai[ ou- h-j w-n w|- h-| oi-j ai-j

o[n o[ h[n ou[j a[ a[j Од других односних заменица нешто су чешће o[stij „који, који год” (144 x у НЗ) и o[soj „колики” (104 x у НЗ). Врло су ретке односне заменице oi-oj „какав” (9 x у НЗ) и hli,koj „колики” (5 x НЗ). Заменица o[stij( h[tij, o[ ti представља спој односне заменице o[j, h[, o[ и неодређене заменице ti.j( ti. и тако се и мења: o[stij( ou-tinoj( w-|tini)))( h[tij( h-stinoj( h|-tini итд. Заменице o[soj, oi-oj и hli,koj мењају се по о-/а-деклинацији.

4) УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ

Једна од најфреквентнијих грчких заменица јесте упитна заменица ti,j, ti, „ко, шта” (527 x у НЗ). Мења се по сугласничким n-основама. Увек има исти акценат на i, а акут никада не прелази у гравис. Заменица ti,j, ti, може значити још и „који, какав”, а ti, се јавља и у значењу „зашто”.



ti,j ti, ti,nej ti,na ti,noj ti,noj ti,nwn ti,nwn ti,ni ti,ni ti,sin ti,sin ti,na ti, ti,naj ti,na

Друге упитне заменице занемарљиво су ретке: poi/oj „какав” (31 x у НЗ), po,soj „колики” (27 x у НЗ) и phli,koj „колики” (2 x у НЗ). Све три се мењају по о-/а-деклинацији.

5) НЕОДРЕЂЕНЕ ЗАМЕНИЦЕ

Неодређена заменица tij, ti „неко, неки; нешто” (371 x у НЗ) мења се исто као упитна заменица ti,j, ti,, само што се понаша као енклитика. Једносложни

облици су без акцента (осим ако иза њих не следи друга енклитика), а двосложни облици могу бити или без акцента или наглашени. Ако неодређена заменица задржава акценат, он је увек, за разлику од упитне заменице, на

последњем слогу.



tij ti tine,j tina, tino,j tino,j tinw/n tinw/n tini, tini, tisi,n tisi,n tina, ti tina,j tina,

6) ПОВРАТНЕ ЗАМЕНИЦЕ

За разлику од српске повратне заменице себе, повратне заменице у

грчком разликују лице, број и род. Једино повратна заменица за 1. и 2. лице нема средње-га рода. Повратне заменице немају номинатива и мењају се по о-/а-деклинацији. Множина 1. и 2. лица врло је ретка и представља спој личне

заменице и заменице за 3. лице: hmw/n auvtw/n, hmi/n auvtoi/j итд.


м. род ж. род м. род ж. род

1. л. evmautou/ evmauth/j hmw/n auvtw/n evmautw|/ evmauth|// hmi/n auvtoi/j hmi/n auvtai/j evmauto,n evmauth,n hma/j auvtou,j hma/j auvta,j

2. л. seautou/ seauth/j um¯n auvtw/n seautw|/ seauth|// umi/n auvtoi/j umi/n auvtai/j seauto,n seauth,n uma/j auvtou,j uma/j auvta,j


3. л. eautou/ eauth/j eautw/n eautw|/ eauth|// eautoi/j evautai/j

eauto,n eauto, eauth,n eautou,j eauta, eauta,j

(У НЗ повратне заменице срећу се 399 x).

7) ОДРИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ

Одричне заменице ouvdei,j( ouvdemi,a( ouvde,n (219 x у НЗ) и mhdei,j( mhdemi,a( mhde,n (82 x у НЗ) – обе у значењу „нико, ниједан; ниједна; ништа” – мењају се као број ei-j, mi,a, e[n „један, -а, -о”. То значи да имају само једнину и да се мушки

и средњи род мења по сугласничким n-основама, а женски род као a-purum:

м. род: ouvdei,j( ouvdeno,j( ouvdeni,( ouvde,na – mhdei,j, mhdeno,j, mhdeni,( mhde,na; ср. род: ouvde,n, ouvdeno,j( ouvdeni,( ouvde,n – mhde,n, mhdeno,j, mhdeni,( mhde,n; ж. род: ouvdemi,a( ouvdemia/j( ouvdemia|/( ouvdemi,an (ж. рода mhdemi,a нема у НЗ).

У граматикама грчког језика ове се заменице често третирају као бројеви.

8) ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ

Присвојне заменице evmo,j( evmh,( evmo,n „мој, -а, -е”, so,j( sh,( so,n „твој, -а, -е”, hme,teroj( hmete,ra( hme,teron „наш, -а, -е”, ume,teroj( umete,ra( ume,teron „ваш, -а, -е

” релативно су ретке у грчком (116 x у НЗ). Мењају се по о-/а-деклинацији.

Присвојне заменице за 3. лице нема. Припадност се неупоредиво чешће

изражава генитивом личних заменица. Присвојне заменице користе се када се

припадност јаче наглашава, нпр:

ouvc i[na poiw/ to. qe,lhma to. evmo.n avlla. to. qe,lhma tou/ pe,myanto,j me „не да чиним вољу моју (своју), него вољу онога који ме посла”.

9) РЕЦИПРОЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ

Настале су удвајањем заменице a;lloj „други”. Немају једнину нити номи-натив множине. У НЗ среће се укупно 100 примера, од тога 97 за мушки и

само три примера за средњи род, док женскога рода нема. Реципрочне заменице

мењају се по о-деклинацији:

м. род ср. род

Г. мн. avllh,lwn avllh,lwn

Д. мн. avllh,loij avllh,loij А. мн. avllh,louj avllh,la

Реципрочне заменице изражавају узајамни однос два лица или две групе

лица (ређе предмета). На српски се преводе, у зависности од падежа и

контекста, корелативним изразима један од другог (једни од других), један

другоме (једни другима), један с другим (једни с другима), један другога (једни

друге), конструкцијом међу собом и сл., нпр.:

avllh,lwn ta. ba,rh basta,zete „носите бремена један другога” (Гал 6, 2); mh. goggu,zete metV avllh,lwn „не гунђајте међу собом ≈ једни с другима” (Јв

6, 43);

koinwni,an e;comen metV avllh,lwn „имамо заједницу једни с другима” (1. Јн 1, 7);

eivrhneu,ete evn avllh,loij „мир имајте једни међу другима ≈ међу собом” (Мк 9, 50);

e;legon pro.j avllh,louj „говораху један другоме” (Мк 4, 41);

parakalei/te avllh,louj „тешите један другога” (1. Сол 4, 18);

evma,conto pro.j avllh,louj „препираху се једни с другима ≈ међу собом” (Јв 6, 52);

eivj to. avgapa/n avllh,louj „да се љубите међу собом ≈ да љубите један другога ≈ да љубите једни друге” (1. Сол 4, 9) итд.

ПРЕЗЕНТ

АКТИВНИ ПРЕЗЕНТ ГЛАГОЛА НА -Ω

индикатив конјунктив императив

lu,&w lu,&omen lu,&w lu,&wmen ¤ ¤ lu,&eij lu,&ete lu,&h|j lu,&hte lu,&e lu,&ete lu,&ei lu,&ousi$n% lu,&h| lu,&wsi$n% lu&e,tw lu&e,twsan

• инфинитив: lu,ein • партицип: lu,wn m., lu,ousa f., lu/on n. (Ген. m. и n. lu,ontoj)

МЕДИОПАСИВНИ ПРЕЗЕНТ ГЛАГОЛА НА -Ω


lu,&omai lu&o,meqa lu,&wmai lu&w,meqa ¤ ¤ lu,&h| lu,&esqe lu,&h| lu,&hsqe lu,&ou lu,&esqe lu,&etai lu,&ontai lu,&htai lu,&wntai lu&e,sqw lu&e,sqwsan

• инфинитив: lu,esqai • партицип: luo,menoj, luome,nh, luo,menon

АКТИВНИ ПРЕЗЕНТ КОНТРАХОВАНИХ ГЛАГОЛА


tima,w: timw/ timw/men timw/ timw/men ¤ ¤ tima/|j tima/te tima/|j tima/te ti,ma tima/te tima/| timw/sin tima/| timw/sin tima,tw tima,twsan

• инфинитив: tima/n • партицип: timw/n m., timw/sa f., timw/n n. (Ген. m. и n. timw/ntoj)

file,w: filw/ filou/men filw/ filw/men ¤ ¤ filei/j filei/te filh|/j filh/te fi,lei filei/te filei/ filou/sin filh|/ filw/sin filei,tw filei,twsan

• инфинитив: filei/n • партицип: filw/n m., filou/sa f., filou/n n. (Ген. m. и n. filou/ntoj)

doulo,w: doulw/ doulou/men doulw/ doulw/men ¤ ¤ douloi/j doulou/te douloi/j doulw/te dou,lou doulou/te douloi/ doulou/sin douloi/ doulw/sin doulou,tw doulou,twsan

• инфинитив: doulou/n • партицип: doulw/n m., doulou/sa f., doulou/n n. (Ген. m. и n.

doulou/ntoj)

МЕДИОПАСИВНИ ПРЕЗЕНТ КОНТРАХОВАНИХ ГЛАГОЛА


tima,w: timw/mai timw,meqa timw/mai timw,meqa ¤ ¤ tima/| tima/sqe tima/| tima/sqe timw/ tima/sqe tima/tai timw/ntai tima/tai timw/ntai tima,sqw tima,sqwsan

• инфинитив: tima/sqai • партицип: timw,menoj( timwme,nh( timw,menon

file,w: filou/mai filou,meqa filw/mai filw,meqa ¤ ¤ filh|/ filei/sqe filh|/ filh/sqe filou/ filei/sqe filei/tai filou/ntai filh/tai filw/ntai filei,sqw filei,sqwsan

• инфинитив: filei/sqai • партицип: filou,menoj( filoume,nh( filou,menon

doulo,w: doulou/mai doulou,meqa doulw/mai doulw,meqa ¤ ¤ douloi/ doulou/sqe douloi/ doulw/sqe doulou/ doulou/sqe doulou/tai doulou/ntai doulw/tai doulw/ntai doulou,sqw doulou,sqwsan

• инфинитив: doulou/sqai • партицип: doulou,menoj( douloume,nh( doulou,menon

ИМПЕРФЕКТ

Имперфект има само индикатив. Медиј и пасив имају исте облике.

Имперфект се гради од презентске основе, тематских вокала ο/ε и тзв. се-

кундарних наставака. Имперфект има аугмент, као посебну ознаку за прошлост.

Код глагола на &aw( &ew( &ow долази до сажимања (контракције) вокала.

Актив Медиопасив

lelelele,, ,,gwgwgwgw: poreuporeuporeuporeu,, ,,omaiomaiomaiomai:

e;leg-on evle,g-omen evporeu-o,mhn evporeu-o,meqa e;leg-ej e,le,g-ete evporeu,-ou evporeu,-esqe e;leg-en e;leg-on evporeu,-eto evporeu,-onto

Контраховани имперфект

Актив

avgapaavgapaavgapaavgapa,, ,,wwww: zhtezhtezhtezhte,, ,,wwww: plhroplhroplhroplhro,, ,,wwww:

hvga,p-wn hvgap-w/men evzh,t-oun evzht-ou/men evplh,r-oun evplhr-ou/men hvga,p-aj hvgap-a/te evzh,t-eij evzht-ei/te evplh,r-ouj evplhr-ou/te hvga,p-a hvga,p-wn evzh,t-ei evzh,t-oun evplh,r-ou evplh,r-oun

Медиопасив

hvgap-w,mhn hvga,p-w,meqa evzht-ou,mhn evzht-ou,meqa evplhr-ou,mhn evplhr-ou,meqa hvgap-w/ hvgap-a/sqe evzht-ou/ evzht-ei/sqe evplhr-ou/ evplhr-ou/sqe hvgap-a/to hvgap-w/nto evzht-ei/to evzht-ou/nto evplhr-ou/to evplhr-ou/nto

Аугмент

Постоје две врсте аугмента: а) силабички аугмент – имају га глаголи чија

основа почиње сугласником; б) темпорални аугмент – имају га глаголи чија

основа почиње вокалом. Важно је при том разликовати просте глаголе од сложе-

них (изведених) глагола. Сложени глаголи граде се помоћу префикса: avna-, avnti-, avpo-, dia-, eivs-, evk- $evx-%, evn-, evpi-, kata-, meta-, para-, peri-, pro-, pros-, sun-, uper-, upo-. Тако ће, на пример, глагол evkba,llw имати силабички аугмент, јер му је осно-ва ball&, а evk& је префикс, глагол prose,rcomai имаће темпорални аугмент, јер му је основа erc&, а pros& је префикс и сл.

Силабички аугмент

Силабички аугмент је вокал e који се додаје испред основе: le,gw – e;-legon, bapti,zw – ev-ba,ptizon, pisteu,w – ev-pi,steuon итд.

Код сложених глагола силабички аугмент стоји између префикса и ос-

нове: peripate,w – peri-e-pa,toun, proko,ptw – pro-e,-kopton, prosfe,rw – pros-e,-feron, sunthre,w – sun-e-th,roun итд.

Испред силабичког аугмента крајњи вокал префикса се губи: avna-bai,nw – avn-e,-bainon, avnti-le,gw – avnt-e,-legon, avpo-lu,w – avp-e,-luon, dia-logi,zomai – di-e-logizo,mhn, evpi-ginw,skw – evp-e-gi,nwskon, kata-bai,nw – kat-e,-bainon, meta-lamba,nw – met-e-la,mbanon, para-thre,w – par-e-th,roun, upo-stre,fw – up-e,-strefon.

Једино префикси peri- и pro- задржавају свој крајњи вокал: peri-pate,w – peri-e-pa,toun, pro-ko,ptw – pro-e,-kopton.

У основном, речничком облику глагола у префиксима evn- и sun- може доћи до различитих гласовних промена: evn + kale,w > evgkale,w, sun + cai,rw > sugcai,rw, evn + ble,pw > evmble,pw, sun + ba,llw > sumba,llw, sun + lale,w > sullale,w, sun + zhte,w > suzhte,w. Испред силабичког аугмента, међутим, ови префикси имају свој првобитни облик: evgkale,w – evn-e-ka,loun, sugcai,rw – sun-e,-cairon, evmble,pw – evn-e,-blepon, sumba,llw – sun-e,-ballon, sullale,w – sun-e-la,loun, suzhte,w – sun-e-zh,toun.

Префикс evk- испред силабичког аугмента увек има облик evx-, као и иначе кад стоји испред вокала: evk-ba,llw – evx-e,-ballon, evk-poreu,omai – evx-e-poreuo,mhn и сл.

Неки глаголи уместо ev имају аугмент hv: qe,lw – h;qelon (увек), me,llw – h;mellon (ређе e;mellon), du,namai – hvduna,mhn (чешће evduna,mhn).

Темпорални аугмент

Темпорални аугмент представља дужење почетног вокала основе:

a > h: a;gw – h=gon, avkou,w – h;kouon, avgapa,w – hvga,pwn итд.; e > h: evrwta,w – hvrw,twn, e;rcomai – hvrco,mhn, evsqi,w – h;sqion итд.; o > w: ovfei,lw – w;feilon, o`mile,w – wmi,loun, ovneidi,zw – wvnei,dizon итд.; i± > i¯( u± > u: ivscu,w – i;scuon, umne,w – u[mnoun; ai > h|: aivte,w – h|vtou,mhn; oi > w|: oivkodome,w – w|vkodo,moun; au > hu: auvxa,nw( hu;xanon; eu > hu или eu: од глагола с основом на eu-: а) једни имају аугмент: eu;comai

– huvco,mhn, proseu,comai – proshuco,mhn; б) други се колебају: euri,skw – hu[riskon и eu[riskon, euvkaire,w – huvkai,roun и euvkai,roun; в) трећи немају аугмент: euvdoke,w – euvdo,koun( euvpore,w – euvpo,roun( euvfrai,nw – euvfraino,mhn( kateuloge,w – kateulo,goun; г) у глаголу euvaggeli,zw дифтонг eu понаша се у имперфекту као

префикс: euvhggelizo,mhn.

Глаголи чија основа почиње дугим вокалом h( w( i¯( u или дифтонгом ou немају аугмента, нпр. avnh,kw – avnh/kon, kathgore,w – kathgo,roun (једини примери ове врсте у НЗ).

Неки глаголи имају аумент ei уместо h: e;cw – ei=con, eva,w – ei;wn, e[lkw – ei=lkon.

Напомена: Око 4/5 свих примера имперфекта с темпоралним аугментом

отпада на глаголе чија основа почиње вокалима a, e, o, стога на њих треба обра-тити посебну пажњу. Остатак чине глаголи на i-( u-( h-( ai-( oi-( au-( eu-.

ФУТУР АКТИВНИ И МЕДИЈАЛНИ

Футур нема конјунктива ни императива.

Медиј и пасив у футуру немају исти облик.

Највећи број глагола има сигматски футур. Глаголи чија се основа

завршава на l, r, m, n имају асигматски (контраховани) футур.

А) СИГМАТСКИ ФУТУР

Гради се од презентске основе. Има исте личне наставке као и презент,

само се између основе и наставака умеће -s -.

Актив Медиј

индикатив

avkou,&s&w avkou,&s&omai avkou,&s&eij avkou,&s&h| avkou,&s&ei avkou,&s&etai

avkou,&s&omen avkou&s&o,meqa avkou,&s&ete avkou,&s&esqe avkou,&s&ousin avkou,&s&ontai

инфинитив

avkou,&s&ein avkou,&s&esqai

партицип

avkou,&s&wn( &sousa( &son avkou&s&o,menoj( &some,nh( &so,menon – Инфинитив и партицип футура врло су ретки. За инфинитив футура актива у

НЗ нема ниједног примера, за инфинитив медијалног футура има укупно 5

примера: e;sesqai од гл. eivmi, (4 х) и eivseleu,sesqai од гл. eivse,rcomai (1 х). За партицип активног футура у НЗ има укупно 11 примера, а за партицип

медијалног футура свега 2 примера.

– Код глагола на &aw( &ew( &ow долази до дужења вокала испред сигме, и то:

a± > a (иза e( i( r): eva,w – eva,sw, iva,omai – iva,somai (једина 2 примера у НЗ); a > h: avgapa,w – avgaph,sw, za,w – zh,sw, evrwta,w – evrwth,sw; e > h: poie,w – poih,sw, lale,w – lalh,sw, zhte,w – zhth,sw; o > w: plhro,w – plhrw,sw, o`moio,w – o`moiw,sw, fanero,w – fanerw,sw. – Гутурали k, g, c + s > x: diw,kw – diw,xw( suna,gw – suna,xw( e;cw – e;xw. Основу на

гутурал имају и глаголи на &ssw, као и неки глаголи на &zw: pata,ssw( &xw; fula,ssw( &xw; avlla,ssw( &xw; eli,ssw( &xw; pra,ssw( &xw; sthri,zw( &xw; evmpai,zw( &xw; kra,zw( &xw; sfa,zw( &xw.

– Лабијали p, b, f + s > y: pe,mpw – pe,myw, suntri,bw – suntri,yw, gra,fw – gra,yw. Основу на лабијал имају и бројни глаголи на &ptw: avpokalu,ptw( &yw; kle,ptw( &yw; evkko,ptw( &yw; proko,ptw( &yw; avnaka,mptw( &yw; ba,ptw( &yw итд.

– Дентали t( d( q( као и z, испред сигме се губе: fei,domai – fei,somai, pei,qw – pei,sw, sw|,zw – sw|,sw, doxa,zw – doxa,sw, basta,zw – basta,sw итд. Већина глагола на &i,zw има сигматски футур: qeri,zw – qeri,sw, gnwri,zw – gnwri,sw, bapti,zw – bapti,sw итд. (27 примера од 15 глагола у НЗ).

Б) АСИГМАТСКИ (КОНТРАХОВАНИ) ФУТУР

Имају га глаголи чија се основа завршава на l, r, m, n. У Новом завету среће се 83 примера од 27 глагола. Код њих се у футуру на презентску основу

додаје -es- и наставци презента, сигма се између вокала губи, а затим се врши

сажимање (контракција) вокала. Ови глаголи имају у футуру исте наставке као и

контраховани глаголи на -ew у презенту:


индикатив

krinw/ krinou/mai krinei/j krinh|/ krinei/ krinei/tai

krinou/men krinou,meqa krinei/te krinei/sqe krinou/sin krinou/ntai

инфинитив

krinei/n krinei/sqai

партицип

krinw/n( krinou/sa( krinou/n krinou,menoj( krinoume,nh( krinou,menon

– Код глагола чија се основа завршава на ll, у футуру остаје само једно l: avposte,llw – avpostelw/, avnagge,llw – avnaggelw/, ba,llw – balw/, ya,llw – yalw/ итд.

– Код глагола са дифтонгом ai или ei у основи, јота се у футуру губи: ai;rw – avrw/, poimai,nw – poimanw/, evgei,rw – evgerw/, avpoktei,nw – avpoktenw/ итд.

– Неки глаголи на -i,zw имају тзв. атички футур (укупно 10 примера од 9

глагола у НЗ). Њима у футуру испада сигма, па се мењају као глаголи на l, r, m, n: avfori,zw – avforiw/ (има једном и avfori,sw), evlpi,zw – evlpiw/, diakaqari,zw – diakaqariw/, evggi,zw – evggiw/, evdafi,zw – evdafiw/, kaqari,zw – kaqariw/, makari,zw – makariw/, metoiki,zw – metoikiw/, parorgi,zw – parorgiw/.

– Као контраховани мењају се у футуру и неки други глаголи. То је пре свега

глагол le,gw, други по фреквенцији грчки глагол, који футур гради од друге основе: evrw/, evrei/j( evrei/( evrou/men( evrei/te( evrou/sin, затим глаголи: avpoqnh|,skw – avpoqanou/mai, avpo,llumi – avpolw/, avpolou/mai (поред avpole,sw), avnaire,w – avnelw/, avfaire,w – avfelw/, kaqaire,w – kaqelw/, evkce,w – evkcew/.

НЕКЕ НЕПРАВИЛНОСТИ И ОСОБЕНОСТИ У ГРАЂЕЊУ ФУТУРА

– Неки глаголи имају неправилно дужење вокала у футуру:

xura,omai – xurh,somai( peina,w – peina,sw( avnaspa,w – avnaspa,sw( gela,w – gela,sw( cala,w – cala,sw.

– Неки глаголи немају дужења вокала:

kale,w – kale,sw, tele,w – tele,sw( fore,w – fore,sw.

– Неправилан футур имају и неки најфреквентнији глаголи:

le,gw – evrw/, e;rcomai – evleu,somai, gi,nomai – genh,somai, ora,w – o;yomai, lamba,nw – lh,myomai, ginw,skw – gnw,somai, oi=da – eivdh,sw, du,namai – dunh,somai, euri,skw – eurh,sw, bai,nw – bh,somai, evsqi,w – fa,gomai;

затим нешто ређи глаголи:

avpoqnh|,skw – avpoqanou/mai, me,llw – mellh,sw, dida,skw – dida,xw, ka,qhmai – kaqh,somai, pi,nw – pi,omai, fe,rw – oi;sw, amarta,nw – amarth,sw, klai,w – klau,sw;

најзад, још ређи или врло ретки глаголи:

upomimnh|,skw – upomnh,sw, auvxa,nw – auvxh,sw, katakai,w – katakau,sw, ti,ktw – te,xomai, kerdai,nw – kerdh,sw, e[lkw – elku,sw, avpokaqista,nw – avpokatasth,sw, zwnnu,w – zw,sw, oivktirw – oivktirh,sw, ti,nw – ti,sw, evpifau,skw – evpifau,sw, re,w – reu,sw.

– Oд глагола на -mi, осим глагола eivmi,, у футуру се јављају још и следећи

глаголи:

di,dwmi – dw,sw (110 х), i[sthmi – sth,sw (40 х), avpo,llumi – avpole,sw 11 х, avpolou/mai 7 х и avpolw/ 1 х (19 х), dei,knumi – dei,xw, ti,qhmi – qh,sw (по 11 х), avfi,hmi – avfh,sw (8 х), rh,gnumi – rh,xw (2 х), kata,gnumi – katea,xw, sbe,nnumi –

sbe,sw, perizw,nnumi – perizw,somai (по 1 х).∗

∗ Глаголи су наведени само у основном облику, нпр. само di,dwmi а не и avpodi,dwmi( paradi,dwmi итд. Сложени глаголи наведени су само ако од истих простих основа нема ниједног облика

футура, нпр. katakai,w (има футур) а не kai,w (не јавља се у футуру).

СЛАБИ (ПРВИ, СИГМАТСКИ) АОРИСТ

АКТИВНИ И МЕДИЈАЛНИ

Највећи број грчких глагола има слаби или сигматски аорист.

Карактеристика основе слабог аориста јесте формант -sa- (по вокалу -a- разликује се од футура).

Тако, од глагола lu,w презентска основа је lu-, футурска lus-, а аорисна lusa-.

Испред основе слаби аорист има аугмент, силабички или темпорал-

ни, и то само у индикативним облицима:

lu,w – lu- – e;lusa; avkou,w – avkou- – h;kousa; evndu,w – evn-du- – evne,dusa. Гутурали kkkk( ( ( ( gggg( ( ( ( cccc стапају се са сигмом у xxxx, лабијали pppp( ( ( ( bbbb( ( ( ( ffff – у yyyy, а

дентали tttt( ( ( ( dddd( ( ( ( qqqq( ( ( ( ssss( ( ( ( као и zzzz испред сигме се губе:

pra,ssw – prag- – e;praxa; gra,fw – graf- – e;graya; pei,qw – peiq- – e;peisa.

Код глагола на &aw( &ew и &ow долази до дужења вокала из основе

(aaaa и eeee > hhhh, oooo > wwww):

tima,w – tima- – evti,mhsa; poie,w – poie- – evpoi,hsa; doulo,w – doulo- – evdou,lwsa.

Промена:


Инд. e;lusa evlu,samen evlusa,mhn evlusa,meqa e;lusaj evlu,sate evlu,sw evlu,sasqe e;luse$n% e;lusan evlu,sato evlu,santo

Конј. lu,sw lu,swmen lu,swmai lusw,meqa lu,sh|j lu,shte lu,sh| lu,shsqe lu,sh| lu,swsi$n% lu,shtai lu,swntai

Имп. lu,son lu,sate lu,sai lu,sasqe lusa,tw lusa,twsan lusa,sqw lusa,sqwsan

Инф. lu/sai lu,sasqai

Парт. lu,saj( lu,sasa( lu/san lusa,menoj( -me,nh( -menon (Ген. м. и ср. р. lu,santoj)

Накнадни аорист

Код глагола с основом на l( r( m( n долази до губљења сигме иза ових гласова, због чега се вокал основе дужи, и то:

– a± у a (иза e( i( r): perai,nw – peran- – evpe,rana «заврших»

– a± у h (иза осталих гласова): fai,nw – fan- – e;fhna «показах» – e у ei: avgge,llw – h;ggeila «послах», me,nw – e;meina «остадох» – i± у i¯: kri,nw – e;krina «расудих, пресудих» – u± у u: avmu,nw – h;muna «одбраних»

Накнадни аорист мења се потпуно исто као и слаби сигматски аорист:

Инд.: акт. e;fhna( e;fhnaj( e;fhne$n%))); мед. evfhna,mhn( evfh,nw( evfh,nato))); Конј.: акт. fh,nw( fh,nh|j( fh,nh|))); мед. fh,nwmai( fh,nh|( fh,nhtai))); Имп.: акт. fh/non( fhna,tw))); мед. fh/nai( fhna,sqw))); Инф.: акт. fh/nai; мед. fh,nasqai; Парт.: акт. fh,naj( fh,nasa( fh/nan $Ген. м. и ср. р. fh,nantoj%; мед.

fhna,menoj( fhname,nh( fhna,menon.

Κ-аорист

Глаголи di,dwmi (дати), ti,qhmi (ставити) и i[hmi (слати) и глаголи од њих изведени имају у аористу формант -k- (k-аорист):

e;dwka( e;dwkaj( e;dwken* evdw,kamen( evdw,kate( e;dwkan; e;qhka( e;qhkaj( e;qhken* evqh,kamen( evqh,kate( e;qhkan; h-ka( h-kaj( h-ken* h[kamen( h[kate( h-kan.

ЈАКИ (ДРУГИ) АОРИСТ

Зове се још и асигматски, тематски, радикални или апофонски аорист.

ba,llw, глаг. осн. bal- актив медиј

инд. e;balon evba,lomen evbalo,mhn evbalo,meqa e;balej evba,lete evba,lou evba,lesqe e;balen e;balon evba,leto evba,lonto

конј. ba,lw ba,lwmen ba,lwmai balw,meqa ba,lh|j ba,lhte ba,lh| ba,lhsqe ba,lh| ba,lwsi$n% ba,lhtai ba,lwntai

импер. ba,le ba,lete balou/ ba,lesqe bale,tw bale,twsan bale,sqw bale,sqwsan

инф. balei/n bale,sqai

парт. balw,n, balou/sa, balo,n balo,menoj, -me,nh, -menon (Г. м. и ср. р. balo,ntoj)

Као што се види, јаки аорист у индикативу има наставке имперфекта, а у свим

другим облицима има наставке презента (с неким разликама у акценту).

Од друге основе (суплетивно) граде јаки аорист неки веома фреквентни глаголи:

e;rcomai – h=lqon „дођох”; le,gw – ei=pon „рекох”; ovra,w – ei=don „видех”; evsqi,w – e;fagon „поједох”; tre,cw – e;dramon „потрчах”; fe,rw – h;negkon „донесох”.

У Новом завету јаки аорист јавља се од тридесетак глаголских основа. Поређане по

фреквенцији, то су следеће основе:

e;rcomai – h=lqon, осн. evlq& „дођох” (982 х) aire,w – ei-lon, осн. evl& „изабрах, узех” (20 х) le,gw – ei=pon, осн. eivp& „рекох” (927 х) manqa,nw – e;maqon „научих” (19 х) gi,nomai – evgeno,mhn „бих, постадох” (487 х) tre,cw – e;dramon „потрчах” (18 х) ovra,w – ei=don, осн. ivd& „видех” (349 х) tugca,nw – e;tucon „добих” (17 х) lamba,nw – e;labon „узех, примих” (292 х) amarta,nw – h[marton „згреших” (15 х) ba,llw – e;balon „бацих” (132 х) fe,rw – h;negkon, осн. evnegk& „донесох” (10 х) a;gw – h;gagon, осн. avgag& „одведох” (105 х) ti,ktw – e;tekon „родих” (9 х) evsqi,w – e;fagon „поједох” (99 х) lanqa,nw – e;laqon „сакрих се” (7 х) euri,skw – eu-ron „нађох” (94 х) lagca,nw – e;lacon „паде ми у део, добих” (4 х) avpoqnh,|skw – avpe,qanon „умрех” (88 х) te,mnw – e;temon „одсекох, обрезах” (4 х) pi,nw – e;pion „попих” (39 х) qigga,nw – e;qigon „дотакох” (3 х) pi,ptw – e;peson „падох” (35 х) punqa,nomai – evpuqo,mhn „распитах се” (3 х) e;cw – e;scon, осн. sc& „имадох” (29 х) avnaqa,llw – avne,qalon „обнових, сетих се” (1 х) lei,po – e;lipon „оставих” (28 х) avnakra,zw – avne,kragon „повиках” (1 х) pa,scw – e;paqon „пострадах” (26 х) ka,mnw – e;kamon „клонух, уморих се” (1 х) feu,gw – e;fugon „побегох” (26 х)

У јаком аористу активних облика има око шест пута више него медијалних (3329 : 541).

Само медијалне облике имају глаголи gi,nomai и punqa,nomai, активне и медијалне имају глаголи lamba,nw (257 акт.: 35 мед.), ba,llw (123 акт.: 9 мед.), e;cw (28 акт.: 1 мед.), aire,w (18 акт.: 2 мед.) и lanqa,nw (3 акт.: 4 мед.), док сви остали глаголи имају само активне облике. У Новом завету срећу се од јаких основа и аналошки облици с наставцима слабог

аориста: ei=paj (ум. ei=pej), ei=pan (ум. ei=pon), ei;damen (ум. ei;domen), ei=dan (ум. ei=don), prosh,negkan (ум. prosh,negkon), h;lqamen (ум. h;lqomen), evxh,lqate (ум. evxh,lqete), h;lqan (ум. h;lqon), eu[ramen (ум. eu[romen) и сл.

АТЕМАТСКИ АОРИСТ

Атематски аорист је најстарији тип грчког аориста. У старогрчком језику градио се од

укупно осамнаест глаголских основа.

У Новом завету имају га у индикативу само две глаголске основе: bai,nw и ginw,skw, и то:

од гл. avna-bai,nw (1. л. јед. avne,bhn) – 36 примера; од гл. kata-bai,nw (1. л. јед. kate,bhn) – 19 примера; од гл. evm-bai,nw (1. л. јед. evne,bhn) – 4 примера; по један пример од гл. avpo-bai,nw (1. л. јед. avpe,bhn), dia-bai,nw (1. л. јед. die,bhn), evk-bai,nw (1. л. јед. evxe,bhn), evpi-bai,nw (1. л. јед. evpe,bhn), para-bai,nw (1. л. јед. pare,bhn), sum-bai,nw (1. л. јед. sune,bhn); од гл. ginw,skw (1. л. јед. e;gnwn) – 42 примера; од гл. avna-ginw,skw (1. л. јед. avne,gnwn) – 11 примера; од гл. evpi-ginw,skw (1. л. јед. evpe,gnwn) – 7 примера; од гл. pro-ginw,skw (1. л. јед. proe,gnwn) – 3 примера.

ПРОМЕНА:

avna-bai,nw (осн. bh-):

индикатив конјунктив императив партицип

avne,bhn avnabw/ avnaba,j avne,bhj avnabh|/j avnabh/qi avnaba/sa avne,bh avnabh|/ avnabh,tw avnaba,n

avne,bhmen avnabw/men avne,bhte avnabh/te avnabh/te инфинитив avne,bhsan avnabw/si$n% avnabh,twsan avnabh/nai

ginw,skw (осн. gnw-):


e;gnwn gnw|/ gnou,j e;gnwj gnw|/j gnw/qi gnou/sa e;gnw gnw|/ gnw,tw gno,n

e;gnwmen gnw/men e;gnwte gnw/te gnw/te инфинитив e;gnwsan gnw/si$n% gnw,twsan gnw/nai

ПАСИВНИ АОРИСТ

Пасивни аорист има посебне облике формиране од тзв. слабе или јаке

пасивне основе. Од основе пасивног аориста гради се и пасивни футур.

Слаби пасивни аорист има формант -qh-, а јаки пасивни аорист има формант -h-. Нема чврстог правила који глаголи имају слаби а који јаки пасивни аорист.

СЛАБИ ПАСИВНИ АОРИСТ

♦ Слаби пасивни аорист неупоредиво је чешћи него јаки.

♦ Имају га глаголи чија се основа завршава на вокал, често и глаголи с

основом на дентал, ређе други глаголи.

♦ Обележје му је формант -qh-. ♦ Код глагола чија се основа завршава на вокал, долази до дужења вокала

основе испред -qh-: tima,w: tima- > timh- – evtimh,qhn; avpata,w: avpata- > avpath- – hvpath,qhn lupe,w: lupe- > luph- – evluph,qhn stauro,w: stauro- > staurw- – evstaurw,qhn; fanero,w: fanero- > fanerw- – evfanerw,qhn; dikaio,w: dikaio- > dikaiw- – evdikaiw,qhn

♦ Испред -q- гутурали k, g прелазе у c, лабијали p, b прелазе у f: a;gw: осн. avgggg- – h;ccccqhn; khru,ssw: осн. khrukkkk- – evkhru,ccccqhn; dida,skw, осн. didakkkk- –evdida,ccccqhn; fula,ssw: осн. fulakkkk- – evfula,ccccqhn; lei,pw: осн. leip- – evlei,fqhn; tri,bw: осн. trib- – evtri,fqhn.

♦ Дентали испред -q- дисимилацијом прелазе у s: pei,qw: осн. peiqqqq- – evpei,ssssqhn; yeu,dw: осн. yeudddd- – evyeu,ssssqhn; armo,ttw: осн. armotttt- – hrmo,ssssqhn.

♦ Ликвиде и назали се не мењају:

avgge,llw: осн. avggel- – hvgge,lqhn; fai,nw: осн. fan- – evfa,nqhn.

♦ Неки глаголи с вокалом на крају основе добијају сигму испред -q-: avkou,w – hvkou,sqhn, tele,w – evtele,sqhn, gela,w – evgela,sqhn, keleu,w – evkeleu,sqhn, klai,w – evklau,sqhn.

♦ Неправилно граде слаби пасивни аорист:

legw – evrre,qhn, sw,|zw – evsw,qhn, ba,llw – evblh,qhn, kri,nw – evkri,qhn, kli,nw – evkli,qhn, ora,w – w;fqhn, avnalamba,nw – avnelh,mfqhn, di,dwmi – evdo,qhn, kale,w – e,klh,qhn и др.

ПРИМЕР:

lupe,w „ожалостити, растужити”: lupe- > luph-qh-


evluph,-qh-n luphq-w/ luphqei,j, -e,ntoj evluph,-qh-j luphq-h|/j luph,-qh-ti luphqei/sa, -ei/shj evluph,-qh luphq-h|/ luph-qh,-tw luphqe,n, -e,ntoj

evluph,-qh-men luphq-w/men evluph,-qh-te luphq-h/te luph,-qh-te инфинитив

evluph,-qh-san luphq-w/si$n% luph-qh,-twsan luph-qh/-nai

ЈАКИ ПАСИВНИ АОРИСТ

Има га већина гутуралних и лабијалних основа, тј. глагола чија се основа

завршава на k( g( c и p( b( f, као и један број глагола с основом на l( r( m( n. Обележје му је формант -h-. Има исте наставке као и слаби пасивни аорист.

ПРИМЕР:

gra,fw „писати”: graf-h-


evgra,f-h-n graf-w/ grafei,j, -e,ntoj evgra,f-h-j graf-h|/j gra,f-h-qi grafei/sa, -ei/shj evgra,f-h graf-h|/ graf-h,-tw grafe,n, -e,ntoj

evgra,f-h-men graf-w/men evgra,f-h-te graf-h/te gra,f-h-te инфинитив

evgra,f-h-san graf-w/si$n% graf-h,-twsan graf-h,-nai

Код неких глагола с вокалом e у основи, re, le из основе мења се у ra, la, а er, el из основе мења се у ar, al: stre,fw, осн. strerereref- – evstrararara,fhn; tre,pw, осн. trerererep- – evtrararara,phn; kle,ptw, осн. klelelelep- – evklalalala,phn; spei,rw, осн. sperererer- – evspaaaa,rrrrhn; fqei,rw, осн. fqerererer- – evfqaaaa,rrrrhn; ste,llw, осн. stelelelel- – evstaaaa,llllhn

У Новом завету индикатив јаког пасивног аориста имају 23 глаголске

основе:

agge,llw:: avnagge,llw – avnhgge,lhn, avpagge,llw – avphgge,lhn, katagge,llw – kathgge,lhn; avnatre,fw – avnetra,fhn; avnoi,gw – hvnoi,ghn; avpopni,gw – avpepni,ghn; avposte,llw: avposte,llw – avpesta,lhn, evxaposte,llw – evxapesta,lhn; arpa,zw – hrpa,ghn; gra,fw: gra,fw – evgra,fhn, progra,fw – proegra,fhn; diaspei,rw – diespa,rhn; diafqei,rw – diefqa,rhn; evkko,ptw – evxeko,phn; evkplh,ssw – evxepla,ghn; qa,ptw: qa,ptw – evta,fhn, sunqa,ptw – suneta,fhn; kru,ptw – evkru,bhn; katanu,ssomai – katenu,ghn; katalla,ssw – kathlla,ghn; katakai,w – kateka,hn; plh,ssw – evplh,ghn; stre,fw: stre,fw – evstra,fhn, avnastre,fw – avnestra,fhn, avpostre,fw – avpestra,fhn, evpistre,fw – evpestra,fhn; sfa,zw – evsfa,ghn; tre,pw: evktre,pw – evxetra,phn, evpitre,pw – evpetra,phn; upota,ssw – upeta,ghn; fai,nw: fai,nw – evfa,nhn, evpifai,nw – evpefa,nhn; cai,rw – evca,rhn.

ПАСИВНИ ФУТУР

Гради се од основе слабог (-qh-) или јаког (-h-) пасивног аориста, футурског форманта -s- и медијалних наставака. Пасивни футур може имати чисто пасивно и непрелазно-повратно

значење:

fan-qh,-s-o-mai „бићу показан”, fan-h,-s-o-mai „показаћу се”, grafh,somai „бићу написан”, luqh,somai „бићу одрешен”, timhqh,somai „бићу почашћен”.

СЛАБИ ПАСИВНИ ФУТУР

Гради се помоћу форманта -qh-, футурског форманта -s- и медијалних наставака.

lale,w: осн. lale- > lalh-

индикатив: lalh-qh,-s-omai lalh-qh-s-o,meqa lalh-qh,-s-h| lalh-qh,-s-esqe lalh-qh,-s-etai lalh-qh,-s-ontai

партицип: lalhqhso,menoj, lalhqhsome,nh, lalhqhso,menon

инфинитив: lalhqh,sesqai

У слабом пасивном футуру врше се исте гласовне промене као и у

слабом пасивном аористу: дужење вокала (lale,w – lalhhhhqh,somai), промена гутурала k, g у c (a;ggggw – avccccqh,somai), лабијала p, b у f (avpokalu,pppptw – avpokaluffffqh,somai) и дентала у s (pei,qqqqw – peissssqh,somai).

ЈАКИ ПАСИВНИ ФУТУР

Гради се помоћу форманта -h-, футурског форманта -s- и медијалних наставака.

fai,nw: осн. fan-

индикатив: fan-h,-s-omai fan-h-s-o,meqa fan-h,-s-h| fan-h,-s-esqe fan-h,-s-etai fan-h,-s-ontai

партицип: fanhso,menoj, fanhsome,nh, fanhso,menon

инфинитив: fanh,sesqai

У Новом завету јаки пасивни футур много је ређи од слабог и среће се од

двадесетак глагола:

avnoi,gw (avnoigh,somai 4 х), cai,rw (carh,somai 4 х), evntre,pw (evntraph,somai 3 х), avlla,ssw (avllagh,somai 2 х), de,rw (darh,somai 2 х), upota,ssw (upotagh,somai 2 х) итд.

ПЕРФЕКАТ

Грчки перфекат изражава радњу која је завршена у прошлости, а чије последице трају у садашњости.

За грчки перфекат карактеристични су: 1. посебни лични наставци: &a( &aj( &e$n%; &amen( &ate( &asi$n%; 2. редупликација (удвостручавање почетног сугласника уз вокал e), нпр.

le,&luka; 3. формант k за грађење перфекта; 4. апофонија (алтернација) коренског вокала, нпр. l&ei&pw: le,&loip&a; Глаголи у перфекту не морају да имају све ове карактеристике, већ само

неке од њих.

Редупликација

Редупликација је главна ознака перфекатске основе и она се чува у свим начинима и облицима перфекта, за разлику од аугмента у аористу који се јавља само у индикативу.

1. Код глагола који почињу сугласником, тај сугласник се понавља са додатком вокала e:

lale,w – le-la,lhka, poie,w – pe-poi,hka, tara,ssw – te-ta,raca 2. Ако глагол почиње аспиратом (q( f( c) редупликација има одговарају-

ћи безвучни сугласник (t( p( k) због тзв. дисимилације аспирата: qauma,zw: перф. te-qau,maka file,w: перф. pe-fi,lhka cai,rw: перф. ke-ca,rhka 3. Ако глагол почиње двама сугласницима од којих је други ликвида l( r

или назал m( n, понавља се само први сугласник: gra,fw – ge,&grafa, kle,ptw – ke,-klofa, kri,nw – ke,-krika, plhro,w – pe&plh,rwka 4. Глаголи који почињу на sk( sp( st( sf( sc, а такође и на z( x и y имају

окрњену редупликацију у виду вокала e. Ово e личи на аугмент, али се понаша као свака редупликација, тј. јавља се у свим облицима перфекта:

ska,ptw – e;-skafa, spouda,zw – ev&spou,daka, stefano,w – ev&stefa,nwka, sfa,llw – e;-sfalka, sci,zw – e;-scismai (мед. перф.), zhte,w – ev-zh,thka, xhrai,nw – ev-xh,rammai (мед. перф.), ya,llw – e;-yalka

(Нап.: Глаголи који почињу једним s имају нормалну редупликацију: siga,w – sesi,ghka, sw,|zw – se,swka итд.)

5. Вокал e имају и глаголи који почињу на r, при чему се глас r удвостру-чава:

ri,ptw – e;-rrifa 6. Глаголи који почињу вокалом продужавају га у перфекту по истим

правилима као и у темпоралном аугменту: a;gw – h=ca, evlpi,zw – h;lpika, euri,skw – hu[rhka итд. Код неких глагола јавља се тзв. атичка редупликација: понавља се цео

први слог, а вокал у основи се продужава: avkou,w – avk&h,k&oa, evgei,rw – evg&h,g&ermai, ovru,ttw – ovr&w,r&uca итд. Код сложених глагола редупликација, исто као и аугмент, увек

долази између префикса и основе: para-lu,w – para-le,-luka, avpo&qnh,skw – avpo&te,&qnhka, evn&erge,w –

evn&h,rghka, par-agge,llw – par-h;ggelka итд.

СЛАБИ ИЛИ К-ПЕРФЕКАТ АКТИВНИ

– Гради се од редупликоване основе, форманта k и перфекатских наста-вака.

– Имају га сви глаголи чија се основа завршава на самогласник, затим на

зубне сугласнике d, t, q и већи број глагола на l, r, m, n.

– Код глагола на -a,w( -e,w и -o,w долази до дужења основинског вокала: tima,w – teti,m&h&ka, poie,w – pepoi,&h&ka, doulo,w – dedou,l&w&ka

– Зубни сугласници d, t, q и z испред k се губе: pei,qw – pe,peika( evlpi,zw – h;lpika, evggi,zw – h;ggika

– Гласови l, r, m, n испред k не мењају се: avgge,lw – h;ggelka, ai;rw, осн. avr- – h;rka, fai,nw, осн. fan- – pe,fagka

– Неки глаголи на l, r који у основи имају вокал e мењају га у перфекту у a:

ste,llw, осн. stel- – e;-stal-ka; spei,rw, осн. sper- – e;-spar-ka

Неки фреквентни глаголи имају неправилан слаби перфекат:

ba,llw – be,blhka, ginw,skw – e;gnwka, e;cw – e;schka, qe,llw – hvqe,lhka, kale,w – ke,klhka, kri,nw – ke,krika, le,gw – ei;rhka, manqa,nw – mema,qhka, ora,w – ew,raka, pi,nw – pe,pwka, pi,ptw – pe,ptwka.

Слаби активни перфекат мења се по следећем обрасцу:

индикатив конјунктив императив инфинитив

le,luka lelu,kw ¤ leluke,nai le,lukaj lelu,kh|j le,luke le,luke$n% lelu,kh| leluke,tw партиципи

lelu,kamen lelu,kwmen ¤ lelukw,j m., Г. leluko,toj lelu,kate lelu,khte lelu,kete lelukui/a f., Г. lelukui,aj lelu,kasi$n% lelu,kwsi$n% leluke,twsan leluko,j n., Г. leluko,toj

ЈАКИ ИЛИ АПОФОНСКИ ПЕРФЕКАТ АКТИВНИ

– Гради се од редупликоване основе, директним додавањем перфекатских

наставака, без форманта k. У овом перфекту јавља се апофонија (алтернација вокала у основи).

– Јаки перфекат имају најчешће глаголи чија се основа завршава на

гутурале k( g( c и лабијале p( b( f, а такође и неки глаголи с основом на дентале d, t, q и ликвиде l, r, m, n.

– Дуги вокали основе не мењају се, као ни кратки ако се основа завршава

на аспирате q( f( c: pra,ttw, осн. prag- – pe,praga; gra,fw, осн. graf- – ge,grafa; skaptw, осн.

skaf- – e;skafa.

– Сви остали кратки вокали мењају се апофонијом по следећој схеми:

a± Ë a: kra,zw, осн. krag- – ke,kraga a Ë h: fai,nw, осн. fan- – pe,fhna e Ë o: tre,fw, осн. tref- – te,trofa; ti,ktw, осн. tek- – te,toka; ktei,nw, осн.

kten- – e;ktona i Ë oi: lei,pw, осн. lip- – le,loipa; pei,qw, осн. piq- – pe,poiqa u Ë eu: feu,gw, осн. fug- – pe,feuga

– Аспировани перфекат је нарочита врста јаког перфекта која се јавља

код глагола чија се основа завршава на k, g и p, b. Ови сугласници прелазе у аспироване парњаке, тј. k, g Ë c а p, b Ë f:

diw,kw – diwk- – dedi,wca, khru,ssw – khruk- – kekh,ruca, a;gw – avg- – h=ca, avnoi,gw – -oivg- – avne,w|ca;

kle,ptw – klep- – ke,klofa, pe,mpw – pemp- – pe,pomfa, bla,ptw – blab – be,blafa.

Јаки перфекат мења се потпуно исто као и слаби:


pe,fhna pefh,nw ¤ pefhne,nai pe,fhnaj pefh,nh|j pe,fhne pe,fhne$n% pefh,nh| pefhne,tw партиципи

pefh,namen pefh,nwmen ¤ pefhnw,j m., Г. pefhno,toj pefh,nate pefh,nhte pefh,nete pefhnui/a f., Г. pefhnui,aj pefh,nasi$n% pefh,nwsi$n% pefhne,twsan pefhno,j n., Г. pefhno,toj

– Јаки перфекат има и дефектни глагол oi=da (знати). Он има врло старе облике без редупликације, а облици перфекта имају значење презента:

инд. перф. oi=da, oi=daj, oi=de$n%; oi;damen, oi;date, oi;dasi$n%; конј. eivdw/, eivdh/|j итд.; импер. i;sqi, i;sqw, i;ste, i;stwsan; инф. eivde,nai; парт. eivdw,j м.р., eivdo,j ср. р. (Ген. eivdo,toj), eivdui/a ж. р.; фут. eivdh,sw.

– Глагол gi,nomai има јаки перфекат ge,gona, e;,rcomai – evlh,luqa, lamba,nw – ei;lhfa, pa,scw – pe,ponqa, fe,rw – evnh,noca.

ПЕРФЕКАТ МЕДИОПАСИВНИ

Медиопасивни облици перфекта немају формант k, већ се граде од реду-пликоване основе и медиопасивних наставака: -mai, -sai, -tai, -meqa, -sqe, -ntai. Треће лице множине свих консонантских основа нема наставак -ntai, већ се гради описно и састоји се од партиципа медиопасивног перфекта и презента

глагола eivmi,. Медиопасивни конјунктив перфекта свих глагола такође се гради

описно и састоји се од партиципа медиопасивног перфекта и конјунктива

презента глагола eivmi,. A. Код основа које се завршавају на вокал долази до његовог дужења,

исто као и у слабом активном перфекту: teti,m&h&mai( pepoi,&h&mai( dedou,l&w&mai и сл. Других гласовних промена код ових глагола нема и они се мењају по

следећем обрасцу:

индикатив конјунктив императив инф.

le,lu&mai lelume,noj( &h( &on w= ¤ lelu,sqai le,lu&sai & II & h|=j le,lu&so le,lu&tai & II & h|= lelu,&sqw партиципи

lelu,&meqa lelume,noi( &ai( &a w=men ¤ lelume,noj le,lu&sqe & II & h=te le,lu&sqe lelume,nh le,lu&ntai & II & w=sin lelu,&sqwsan lelume,non

Б. Код основа које се завршавају на сугласник долазило је до битних

гласовних промена између крајњег сугласника основе и почетног сугласника

наставка. Ове промене јављају се у свим облицима перфекатске основе, тј. у

индикативу, императиву, инфинитиву и партиципима.

а) Основе на гутурале kkkk( ( ( ( gggg( ( ( ( cccc:

fula,ttw (осн. fulak-), prapraprapra,, ,,sswsswsswssw (осн. pragpragpragprag-), tara,ttw (осн. tarac-)


pe,pragmai гради се описно ¤ pepra/cqai pe,praxai од партиципа pe,praxo pe,praktai мед. перфекта pepra,cqw партиципи

pepra,gmeqa и конјунктива ¤ pepragme,noj pe,pracqe презента гл. pe,pracqe pepragme,nh pepragme,noi eivsi,n eivmi, pepra,cqwsan pepragme,non

б) Основе на лабијале pppp( ( ( ( bbbb( ( ( ( ffff:

lei,pw (осн. leip-), bla,ptw (осн. blab-), gragragragra,, ,,fwfwfwfw (осн. grafgrafgrafgraf-)


ge,grammai гради се описно ¤ gegra,fqai ge,grayai од партиципа ge,grayo ge,graptai мед. перфекта gegra,fqw партиципи

gegra,mmeqa и конјунктива ¤ gegramme,noj ge,grafqe презента гл. ge,grafqe gegramme,nh gegramme,noi eivsi,n eivmi, gegra,fqwsan gegramme,non

в) Основе на дентале dddd( ( ( ( tttt( ( ( ( qqqq:

yeuyeuyeuyeu,, ,,dwdwdwdw (осн. yeudyeudyeudyeud-), pei,qw (осн. peiq-)


e;yeusmai гради се описно ¤ evyeu/sqai e;yeusai од партиципа e;yeuso e;yeustai мед. перфекта evyeu,sqw партиципи

evyeu,smeqa и конјунктива ¤ evyeusme,,noj e;yeusqe презента гл. e;yeusqe evyeusme,,nh evyeusme,,noi eivsi,n eivmi, evyeu,sqwsan evyeusme,,non

г) Основе на назал nnnn:

faifaifaifai,, ,,nwnwnwnw (осн. fanfanfanfan-)


pe,fasmai гради се описно ¤ pefa,nqai pe,fansai од партиципа pe,fanso pe,fantai мед. перфекта pefa,nqw партиципи

pefa,smeqa и конјунктива ¤ pefasme,,noj pe,fanqe презента гл. pe,fanqe pefasme,,nh pefasme,,noi eivsi,n eivmi, pefa,nqwsan pefasme,,non

д) Основе на ликвиде llll( ( ( ( rrrr:

avggeavggeavggeavgge,, ,,llwllwllwllw (осн. avggelavggelavggelavggel-)


h;ggelmai гради се описно ¤ hvgge,lqai h;ggelsai од партиципа h;ggelso h;ggeltai мед. перфекта hvgge,lqw партиципи

hvgge,lmeqa и конјунктива ¤ hvggelme,,noj h;ggelqe презента гл. h;ggelqe hvggelme,,nh hvggelme,,noi eivsi,n eivmi, hvgge,lqwsan hvggelme,,non

Схема гласовних промена код глагола с основом на сугласник:

гут. k( g( c Â m Ê gm k( g( c Â s Ê x k( g( c Â t Ê kt k( g( c Â sq Ê cq лаб. p( b( f Â m Ê mm p( b( f Â s Ê y p( b( f Â t Ê pt p( b( f Â sq Ê fq дент. t( d( q Â m Ê sm t( d( q Â s Ê s t( d( q Â t Ê st t( d( q Â sq Ê sq наз. n Â m Ê sm – – n Â sq Ê nq ликв. – – – l Â sq Ê lq

ADDENDA

ПРОМЕНА ПАРТИЦИПА

Партиципи су глаголски придеви који разликују падеж, број и род. Већина партиципа мушког и средњег рода мења се по консонантској

деклинацији и то по nt-основама (осим партиципа перфекта актива који се мења по денталним основама). Остали партиципи мушког и средњег рода мењају се по О-деклинацији, а сви партиципи женског рода мењају се по А-деклинацији. Вокатив је код свих партиципа једнак номинативу.

Партицип презента актива

Г л а г о л и н а ω (lŸw)

Мушки и средњи род мења се по nt-основама:


мушки род средњи род мушки род средњи род

Н. lŸwn l¡on lŸonteV lŸonta Г. lŸontoV lu™ntwn Д. lŸonti lŸousin А. lŸonta l¡on lŸontaV lŸonta

У дативу множине nt се губи испред s, а вокал o дужи се у дифтонг ou. Женски род гласи lŸousa и мења се као a impurum: luoŸshV, luoŸsÂ

итд. Г л а г о л и н а αω (tim…w)



Н. tim¯n tim¯n tim¯nteV tim¯nta Г. tim¯ntoV tim¯ntwn Д. tim¯nti tim¯sin А. tim¯nta tim¯n tim¯ntaV tim¯nta

Г л а г о л и н а εω (jilŒw)



Н. jil¯n jilo¡n jilo¡nteV jilo¡nta Г. jilo¡ntoV jiloŸntwn Д. jilo¡nti jilo¡sin А. jilo¡nta jilo¡n jilo¡ntaV jilo¡nta

Г л а г о л и н а οω (doul™w)



Н. doul¯n doulo¡n doulo¡nteV doulo¡nta Г. doulo¡ntoV douloŸntwn Д. doulo¡nti doulo¡sin А. doulo¡nta doulo¡n doulo¡ntaV doulo¡nta

Женски род партиципа презента актива од контрахованих глагола гласи tim¯sa, jilo¡sa, doulo¡sa и мења се као a impurum.

Партицип презента медиопасива

Од глагола lŸw гласи lu™menoV (m.), luomŒnh (f.), lu™menon (n.), а од контрахованих глагола tim−menoV, jiloŸmenoV, douloŸmenoV (m.), timwmŒnh, jiloumŒnh, douloumŒnh (f.), tim−menon, jiloŸmenon, douloŸmenon (n.). Мушки и средњи род мења се по О-деклинацији, а женски по А-деклинацији.

Партиципи футура

Од глагола lŸw партицип футура актива гласи: lŸswn (m.), lŸsousa (f.), lŸson (n.). Мења се потпуно исто као партицип презента глагола на w. Партицип контрахованог футура актива мења се као партицип презента актива

глагола на ew, тј. jan¯n, jano¡sa, jano¡n (од глагола ja’nw) исто као jil¯n, jilo¡sa, jilo¡n.

Партицип медијалног футура од глагола lŸw гласи lus™menoV (m.), lusomŒnh (f.), lus™menon (n.), a од глагола који имају контраховани футур гласи janoŸmenoV, janoumŒnh, janoŸmenon (од глагола ja’nw). Мењају се

исто као партиципи презента медиопасива, тј. мушки и средњи род мења се по

O-деклинацији, а женски по А-деклинацији.

Партицип слабог (сигматског) аориста

А к т и в

Мушки и средњи род мења се по nt-основама:



Н. lŸsaV l¡san lŸsanteV lŸsanta Г. lŸsantoV lus…ntwn Д. lŸsanti lŸsasin А. lŸsanta l¡san lŸsantaV lŸsanta

Женски род гласи lŸsasa и мења се као a impurum: lus…shV, lus…sÂ итд.

Исто овако мења се и партицип тзв. накнадног аориста: j¦naV, j¦nasa, j¨nan (од глагола ja’nw).

М е д и ј

Партицип гласи lus…menoV (m.), lusamŒnh (f.), lus…menon (n.). Мушки и средњи род мењају се по О-деклинацији, а женски по А-деклинацији.

Исто се мења и партицип накнадног аориста: jhn…menoV, jhnamŒnh, jhn…menon (од глагола ja’nw).

Партиципи јаког аориста

Партицип јаког аориста актива мења се исто као и партицип презента

актива глагола на w, само има другачији акценат, нпр.: bal−n (m.), bal™n (n.), генитив bal™ntoV, датив множине balo¡sin;

balo¡sa (f.), генитив baloŸshV итд. Партицип јаког медијалног аориста bal™menoV, balomŒnh, bal™menon мења се исто као и партицип медиопасивног презента.

Партиципи пасивног аориста

Мушки и средњи род партиципа слабог пасивног аориста мења се по nt-основама:



Н. luJe’V luJŒn luJŒnteV luJŒnta Г. luJŒntoV luJŒntwn Д. luJŒnti luJe”sin А. luJŒnta luJŒn luJŒntaV luJŒnta

Женски род гласи luJe”sa и мења се као a impurum: luJe’shV, luJe’sÂ итд. Исто се мења и партицип јаког пасивног аориста: graje’V, graje”sa, grajŒn (од глагола gr…jw).

Партиципи пасивног футура

Исто се мења и партицип слабог пасивног футура (luJhs™menoV, -h, -on) и партицип јаког пасивног футура (grajhs™menoV, -h, -on), тј. мушки и

средњи род по О-деклинацији, а женски по А-деклинацији.

Партицип перфекта актива

Једини је активни партицип чији се мушки и средњи род мења по

денталним, а не по nt-основама.



Н. leluk−V leluk™V leluk™teV leluk™ta Г. leluk™toV leluk™twn Д. leluk™ti leluk™sin А. leluk™ta leluk™V leluk™taV leluk™ta

У дативу множине основински самогласник се не продужава.

Женски род гласи leluku”a и мења се као a purum: leluku’aV, leluku’Á итд.

Овако се мења и партицип јаког активног перфекта: pejhn−V, pejhnu”a, pejhn™V, генитив pejhn™toV, pejhnu’aV, pejhn™toV (од глагола ja’nw).

Партицип перфекта медиопасива

Од глагола lŸw гласи lelumŒnoV, lelumŒnh, lelumŒnon. Мушки и

средњи род мењају се по О-деклинацији, а женски по А-деклинацији.

ГЛАГОЛСКИ НАЧИНИ

Грчки глагол има четири начина: индикатив (изјавни начин), конјунктив

(вољни начин), оптатив (жељни начин) и императив (заповедни начин).

1. индикатив: lŸw = одрешујем

2. конјунктив: lŸw = да одрешујем

3. оптатив: lŸoimi = одрешивао бих

4. императив: l¡e = одрешуј

Глаголски начин показује став говорника према садржају исказа: да ли он

нешто говори као оно што јесте, или као нешто што жели, очекује, захтева, на-

ређује, забрањује, сматра могућим или немогућим.

1. Индикатив је начин којим се исказује објективност и констатује

чињенично стање у било ком времену.

Уз индикатив негација је ouv.

2. Конјунктив је субјективан начин казивања који исказује субјективну

мисао, вољу, сумњу, условљену, очекивану или неизвесну чињеницу. Грчки

конјунктив најчешће иде уз везнике: i[na (да), eva.n (ако), o[tan (кад), e[wj (док): – i[na oi li,qoi ou-toi a;rtoi ge,nwntai = да каменови ови хлебови постану, i[na mh. to.n avdelfo,n mou skandali,sw = да брата мога не саблазним, i[na plhrwqh/| to. rhqe.n upo. kuri,ou = да се испуни речено од Господа; – eva.n mei,nwsin evn pi,stei = ако остану у вери, eva.n avpole,sh| dracmh.n mi,an = ако изгуби једну драхму, eva.n de. to. kako.n poih/|j = ако пак зло чиниш;

– cai,romen ga.r o[tan hmei/j avsqenw/men = јер се радујемо кад ми слабимо, e[wj a'n ei;pw soi = док ти не кажем.

Уз конјунктив негација је mh,.

3. Оптатив је начин којим се исказује жеља и могућност.

4. Императив је начин којим се исказује наредба (заповест) или забрана.

Грчки императив, исто као и конјунктив и оптатив, не исказује време, већ пре

свега глаголски вид. Уколико се гради од презентске основе, исказује несврше-

ну, трајну радњу, а уколико се гради од аорисне основе, исказује тренутну

радњу:

poiei/te – чините ↔ poih,sate – учините, gemi,zete – пуните ↔ gemi,sate – напуните, le,ge – говори ↔ eivpe, – реци. Уз императив негација је mh,.

ГЛАГОЛСКА СТАЊА

Грчки глагол има три глаголска стања: актив, медиј и пасив.

Актив означава да субјекат врши глаголску радњу.

Медиј означава да субјекат врши радњу на себи или за себе. Грчки медиј

најближи је српским повратним глаголима: lou,mai = перем се, gumna,zomai = вежбам се, kosme,omai = улепшавам се.

Примери за медиј из глава за анализу:

a;ggeloj kuri,ou fai,netai = анђео господњи јавља се; oi maqhtai. h;rxanto odo.n poiei/n = ученици почеше (себи) пут правити;

avkou,etai evn umi/n pornei,a = чује се (да је) међу вама блуд; h sunei,dhsij auvtw/n molu,netai = савест њихова прља се; h avga,ph ouv perpereu,etai = љубав се не хвалише;

pou/ o` Cristo.j genna/tai = где се Христос рађа.

Медијални облици имају уједно и пасивно значење, осим аориста и

футура који имају посебне облике за пасив.

Има глагола који имају медијалан или пасиван облик, а значење активно.

Ти глаголи зову се депонентни. Ако имају медијални облик зову се депонентни

медиј (deponentia media), а ако имају пасивни облик зову се депонентни пасив

(deponentia passiva). Најфреквентнији депонентни глаголи у Новом завету су:

gi,nomai „бити, постати”, e;rcomai „долазити”, avpokri,nomai „одговарати”, du,namai „моћи”, poreu,omai „ићи”, ka,qhmai „седети”, proseu,comai „молити се”, avspa,zomai „поздрављати”, de,comai „примати”, evrga,zomai „делати, чинити”, logi,zomai „размишљати, рачунати”, bou,lomai „желети”.

Пасив означава да се радња врши на субјекту, тј. да субјекат «трпи»

радњу, а вршилац је неко други:

evklh,qh de. kai. o` VIhsou/j... eivj to.n ga,mon = позван би и Исус... на свадбу; to. pa,sca h`mw/n evtu,qh Cristo,j = пасхално јагње наше жртвован би Хрис-

тос;

ei;te de. profhtei/ai( katarghqh,sontai = ако су пророштва – биће окончана;

kratei/te ta.j parado,seij a]j evdida,cqhte = држите предања којима научени бисте;

VAda.m ga.r prw/toj evpla,sqh = јер Адам први би саздан.

Лице од којег радња проистиче стоји уз предлоге: upo,, dia., para,, evk, avpo,, pro,j са генитивом: ivdw.n o[ti evnepai,cqh upo. tw/n ma,gwn = видевши да обманут би од мудраца;

o` VIhsou/j avnh,cqh eivj th.n e;rhmon upo. tou/ pneu,matoj = Тада Исус би одведен у пустињу од Духа;

kai. evbapti,zonto upV auvtou/ = крштавани беху од њега (= он их крштава-

ше);

to. rhqe.n dia. tou/ profh,tou = речено преко пророка; a;nqrwpoj( avpestalme,noj para. qeou/ = човек, послан од Бога (= којега је

Бог послао).

НАЈФРЕКВЕНТНИЈИ ГЛАГОЛИ У БОЛОЊСКИМ ГЛАВАМА

eivmieivmieivmieivmi,, ,,: инд. през. eivmi,, ei=, evsti,n, evsme,n, evste,, eivsi,n; конј. през. w=( h=|j( h=|( w=men( h=te( w=sin; импер. i;sqi, e;stw/h;tw, e;ste( e;stwsan; инф. ei=nai; парт. през. акт. w;n, ou=sa, o;n; фут. e;somai, e;sh|, e;stai, evso,meqa, e;sesqe, e;sontai; импф. h;mhn, h=j, h=n, h=men, h=te, h=san

lelelele,, ,,gwgwgwgw: фут. evrw/; аор. ei=pon; аор. пас. evrre,qhn; парт. аор. пас. rhqei,j; перф. ei;rhka; перф. мед. ei;rhmai

oooo`` ``rararara,,,,wwww: фут. o;yomai; аор. ei=don; парт. аор. ivdw,n; аор. пас. w;fqhn; фут. пас. ovfqh,somai; перф. ew,raka; перф. мед. ew,ramai

gigigigi,, ,,nomainomainomainomai: импф. evgino,mhn; фут. genh,somai; аор. evgeno,mhn; аор. пас. evgenh,qhn; перф. ge,gona; перф. мед. gege,nhmai

eeee;; ;;rcomaircomaircomaircomai: импф. hvrco,mhn; фут. evleu,somai; аор. h=lqon; перф. evlh,luqa

eeee;; ;;cwcwcwcw: импф. ei=con; фут. e;xw; аор. e;scon; конј. аор. scw/; перф. e;schka; перф. мед. e;schmai

poiepoiepoiepoie,, ,,wwww: импф. evpoi,oun; фут. poih,sw; аор. evpoi,hsa; аор. пас. evpoih,qhn; перф. pepoi,hka; перф. мед. pepoi,hmai

oioioioi== ==dadadada: инд. перф. oi=da, oi=daj, oi=den, oi;damen, oi;date, oi;dasin; конј. перф. eivdw/; импер. перф. i;sqi, i;sqw, i;ste, i;stwsan; инф. eivde,nai; парт. eivdw,j m., eivdo,j n. (ген. eivdo,toj), eivdui/a f.

didididi,, ,,dwmidwmidwmidwmi: парт. през. акт. didou,j, ген. dido,ntoj; импф. evdi,doun; фут. dw,sw; аор. e;dwka; импер. аор. do,j; парт. аор. dou,j, ген. do,ntoj; аор. пас. evdo,qhn; фут. пас. doqh,somai; перф. de,dwka; перф. мед. de,domai

dudududu,, ,,namainamainamainamai: през. du,namai, du,nasai (7х) и du,nh| (4х), du,natai( duna,meqa( du,nasqe( du,nantai; парт през. duna,menoj( &h( &on; импф. evduna,mhn (12х) и hvduna,mhn (7х); фут. dunh,somai; аор. пас. hvdunh,qhn

avfiavfiavfiavfi,, ,,hmihmihmihmi: през. avfi,hmi( avfei/j( avfi,hsin( avfi,omen( avfi,ete( avfi,ousin; инф. през. avfie,nai; фут. avfh,sw; аор. avfh/ka; конј. аор. avfw/; импер. аор. a;fej, 2. мн. a;fete; парт. аор. avfei,j, ген. avfe,ntoj

baptibaptibaptibapti,, ,,zwzwzwzw: импф. evba,ptizon; фут. bapti,sw; аор. evba,ptisa; аор. пас. evbapti,sqhn

kalekalekalekale,, ,,wwww: импф. evka,loun; фут. kale,sw; аор. evka,lesa; аор. пас. evklh,qhn; фут. пас. klhqh,somai; перф. ke,klhka; перф. мед. ke,klhmai

lalelalelalelale,, ,,wwww: импф. evla,loun; фут. lalh,sw; аор. evla,lhsa; аор. пас. evlalh,qhn; фут. пас. lalhqh,somai; перф. lela,lhka; перф. пас. lela,lhmai

lambalambalambalamba,,,,nwnwnwnw: импф. evla,mbanon; фут. lh,myomai; аор. e;labon; аор. пас. evlh,mfqhn; фут. пас. lhmfqh,somai; перф. ei;lhfa; перф. мед. ei;lhmmai

memememe,, ,,nwnwnwnw: импф. e;menon; фут. menw/; аор. e;meina; конј. аор. meinw

avgapaavgapaavgapaavgapa,,,,wwww: импф. hvga,pwn; фут. avgaph,sw; аор. hvga,phsa; фут. пас. avgaphqh,somai; перф. hvga,phka; парт. перф. акт. hvgaphkw,j

aaaavvvvkoukoukoukou,, ,,wwww: импф. h;kouon; фут. avkou,sw; аор. h;kousa; аор. пас. hvkou,sqhn; фут. пас. avkousqh,somai; перф. avkh,koa

ginwginwginwginw,,,,skwskwskwskw: фут. gnw,somai; импф. evgi,nwskon; аор. e;gnwn; импер. аор. gnw/qi, gnw,tw...; парт. аор. gnou,j, ген. gno,ntoj; аор. пас. evgnw,sqhn; фут. пас. gnwsqh,somai; перф. e;gnwka; перф. мед. e;gnwsmai

bleblebleble,, ,,pwpwpwpw: импф. e;blepon; фут. ble,yw; аор. e;bleya

marturemarturemarturemarture,, ,,wwww: импф. evmartu,roun; фут. marturh,sw; аор. evmartu,rhsa; аор. пас. evmarturh,qhn; перф. memartu,rhka

nhsteunhsteunhsteunhsteu,, ,,wwww: фут. nhsteu,sw; аор. evnh,steusa; парт. аор. nhsteu,saj

evgeievgeievgeievgei,, ,,rwrwrwrw: фут. evgerw/; аор. h;geira; аор. пас. hvge,rqhn; парт. аор. пас. evgerqei,j; фут. пас. evgerqh,somai; перф. пас. evgh,germai

eueueueu`` ``riririri,, ,,skwskwskwskw: импф. hu[riskon; фут. eurh,sw; аор. eu-ron; аор. пас. eure,qhn; фут. пас. eureqh,somai; перф. eu[rhka

pisteupisteupisteupisteu,, ,,wwww: импф. evpi,steuon; фут. pisteu,sw; аор. evpi,steusa; аор. пас.

evpisteu,qhn; перф. pepi,steuka; перф. мед. pepi,steumai

aiaiaiai;; ;;rwrwrwrw: фут. avrw/; аор. h=ra; конј. аор. a;rw; импер. аор. a=ron; парт. аор. a;raj

avkolouqeavkolouqeavkolouqeavkolouqe,,,,wwww: импф. hvkolou,qoun; фут. avkolouqh,sw; аор. hvkolou,qhsa; перф. hvkolou,qhka

avpoqnhavpoqnhavpoqnhavpoqnh,|,| ,|,|skwskwskwskw: фут. avpoqanou/mai; аор. avpe,qanon; парт. аор. avpoqanw,n

me,llwme,llwme,llwme,llw: импф. h;mellon (12х) и e;mellon (10х); фут. mellh,sw

proseu,comaiproseu,comaiproseu,comaiproseu,comai: импф. proshuco,mhn; фут. proseu,xomai; аор. мед. proshuxa,mhn; импер. аор. мед. pro,seuxai, proseuxa,tw...

avpokri,nomaiavpokri,nomaiavpokri,nomaiavpokri,nomai: аор. пас. avpekri,qhn; парт. аор. пас. avpokriqei,j; фут. пас. avpokriqh,somai

evsqi,wevsqi,wevsqi,wevsqi,w: импф. h;sqion; фут. fa,gomai; аор. e;fagon

za,wza,wza,wza,w: инд. през. zw/, zh/|j, zh/|, zw/men, zh/te, zw/sin; инф. през. zh/n; парт. през. zw/n, zw/sa, zw/n; фут. zh,sw и zh,somai; аор. e;zhsa

АТЕМАТСКИ ГЛАГОЛИ ИЛИ ГЛАГОЛИ НА -MIMIMIMI

У Новом завету има 28 основа глагола на -mi са укупно 98 глагола. Најфреквентнији међу њима и уједно најчешћи грчки глагол уопште јесте глагол eüm’. На њега отпада око 57 %

свих облика глагола на -mi. Од осталих глагола најчешћи су: di,dwmi, i[sthmi, ti,qhmi, i;hmi. На пет наведених глаголских основа отпада око 90 % свих облика глагола на -mi у Новом завету.

Глагол eüm’ – јесам

Презент


eivmi, w= – ei= h=|j i;sqi evsti,n h=| e;stw

evsme,n w=men –

evste, h=te e;ste eivsi,n w=sin e;stwsan

инфинитив: ei=nai; партицип: w;n, ген. o;ntoj (m.), ou=sa, ген. ou;shj (f.), o;n, ген. o;ntoj (n.)

Напомене:

– Сви двосложни облици индикатива презента могу бити енклитички: evgw, eivmi, kalo,n evstin, u`mei/j evste итд.;

– 3. л. јед. императива гласи најчешће e;stw (12 х у НЗ), а среће се и h;tw (2 х у НЗ).

Имперфект

h;mhn h=men $h;meqa% h=j $h=sqa% h=te h=n h=san

Напомена:

Имперфект глагола eüm’ има мешовите активне и медијалне облике:

– 1 л. јед. увек је медијално: h;mhn (15 х у НЗ); – 2. л. јед. и 1. л. мн. имају претежно активне облике: h=j (6 х у НЗ), h=men (8 х у НЗ),

ређе медијалне: h=sqa (2 х у НЗ), h;meqa (5 х у НЗ); – 3. л. јед. и 2. и 3. л. мн. увек имају активне облике: h=n (315 х у НЗ), h=te (10 х у НЗ) и

h=san (95 х у НЗ).

Футур

e;somai evso,meqa e;sh| e;sesqe e;stai e;sontai

инфинитив: e;sesqai

партиципи: evso,menoj (m.), evsome,nh (f.), evso,menon (n.)

Глагол di,dwmi, основа do-, дати

ПРЕЗЕНТ АКТИВНИ

Индикатив Конјунктив Императив

di,dwmi di,domen didw/ didw/men – – di,dwj di,dote didw|/j didw/te di,dou di,dote di,dwsi(n) dido,asi(n) didw|/ didw/si(n) dido,tw dido,twsan Инфинитив: dido,nai Партицип: didou,j, didou/sa, dido,n

ПРЕЗЕНТ МЕДИОПАСИВНИ


di,domai dido,meqa (didw/mai) (didw,meqa) di,dosai di,dosqe (didw|/) (didw/sqe) (di,doso) (di,dosqe) di,dotai di,dontai (didw/tai) (didw/ntai) (dido,sqw) (dido,sqwsan) Инфинитив: di,dosqai Партицип: dido,menoj, h, on

ИМПЕРФЕКТ

Активни Медиопасивни

evdi,doun evdi,domen evdido,mhn evdido,meqa evdi,douj evdi,dote evdi,doso evdi,dosqe evdi,dou evdi,dosan evdi,doto evdi,donto

АОРИСТ АКТИВНИ Индикатив Конјунктив Императив

e;dwka evdw,kamen dw/ dw/men – – e;dwkaj evdw,kate dw|/j dw/te do,j do,te e;dwke(n) e;dwkan dw|/ dw/si(n) do,tw do,twsan

Инфинитив: dou/nai Партицип: dou,j, dou/sa, do,n

АОРИСТ МЕДИЈАЛНИ


evdo,mhn evdo,meqa (dw/mai dw,meqa e;dou e;dosqe dw|/ dw/sqe (dou/ do,sqe e;doto e;donto dw/tai dw/ntai) do,sqw do,sqwsan) Инфинитив: (do,sqai) Партицип: (do,menoj, h, on)

Глагол i[sthmi, основа sta-, стати, ставити



i[sthmi i[stamen i`stw/ i`stw/men – – i[sthj i[state i`sth|/j i`sth/te i[sth i[state i[sthsi(n) i`sta/si(n) i`sth|/ i`stw/si(n) i`sta,tw i`sta,twsan Инфинитив: i`sta,nai Партицип: i`sta,j, ista/sa, ista,n



i[stamai ista,meqa (istw/mai i`stw,meqa i[stasai i[stasqe i`sth|/ i`sth/sqe i[staso i[stasqe i[statai i[stantai i`sth/tai i`stw/ntai) i`sta,sqw i`sta,sqwsan Инфинитив: i[stasqai Партицип: i`sta,menoj, h, on

ИМПЕРФЕКТ


i[sthn i[stamen i`sta,mhn i`sta,meqa i[sthj i[state i[staso i[stasqe i[sth i[stasan i[stato i[stanto


e;sthn e;sthmen stw/ stw/men – – e;sthj e;sthte sth|/j sth/te sth/qi sth/te e;sth e;sthsan sth|/ stw/si(n) sth,tw sth,twsan

Инфинитив: sth/nai Партицип: sta,j, sta/sa, sta,n


Партицип: qe,menoj, h, on

Глагол ti,qhmi, основа qe-, ставити



ti,qhmi ti,qemen tiqw/ tiqw/men – – ti,qhj ti,qete tiqh|/j tiqh/te ti,qei ti,qete tiqhsi(n) tiqe,asi(n) tiqh|/ tiqw/si(n) tiqe,tw tiqe,twsan Инфинитив: tiqe,nai Партицип: tiqei,j, tiqei/sa, tiqe,n



ti,qemai tiqe,meqa (tiqw/mai tiqw,meqa – – ti,qesai ti,qesqe tiqh|/ tiqh/sqe ti,qeso ti,qesqe ti,qetai ti,qentai tiqh/tai tiqw/ntai) tiqe,sqw tiqe,sqwasan Инфинитив: ti,qesqai Партицип: tiqe,menoj, h, on

ИМПЕРФЕКТ


evti,qhn evti,qemen evtiqe,mhn evtiqe,meqa evti,qeij evti,qete evti,qeso evti,qesqe evti,qei evti,qesan evti,qeto evti,qento


e;qhka evqh,kamen qw/ qw/men – – e;qhkaj evqh,kate qh|/j qh/te qe,j qe,te e;qhke(n) e;qhkan qh|/ qw/si(n) qe,tw qe,twsan

Инфинитив: qei/nai Партицип: qei,j, qei/sa, qe,n



evqe,mhn evqe,meqa qw/mai qw,meqa e;qou e;qesqe qh|/ qh/sqe qou/ qe,sqe e;qeto e;qento qh/tai qw/ntai qe,sqw qe,sqwsan Инфинитив: qe,sqai Партицип: qe,menoj, h, on

НАЈФРЕКВЕНТНИЈЕ ГРЧКЕ РЕЧИ У НОВОМ ЗАВЕТУ

avgaqo,j( &h,( &o,n( добар avgapa,w( љубити, волети avga,ph( &hj( h( љубав a;ggeloj( &ou( o( анђео a[gioj( &a( &on( свети avdelfo,j( &ou/( o`( брат ai-ma( &atoj( to,( крв ai;rw( подићи aivw,n( &w/noj( o`( век avkou,w( слушати, чути

avlh,qeia( &aj( h( истина avlla,( него, али avllh,lwn( један другога a;lloj( &h( &o( други a`marti,a( &aj( h( грех avmh,n( заиста avnh,r( avndro,j( o( мушкарац, муж

a;nqrwpoj( &ou( o( човек avni,sthmi( васкрснути avpe,rcomai( одлазити avpo,( од

avpoqnh,|skw( умрети avpokri,nomai( одговорити avposte,llw( послати avrciereu,j( &e,wj( o`( првосвештеник, архи-

јереј

auvto,j( &h,( &o,n( он avfi,hmi( опростити

ba,llw( бацати basilei,a( &aj( h( царство, краљевство basileu,j( &e,wj( o`( цар, краљ ble,pw( гледати

ga,r( јер, будући да gh/( gh/j( h( земља gi,nomai( бити, постати ginw,skw( знати gra,fw( писати gunh,( gunaiko,j( h( жена

de,( а, пак dei/( треба dia,( кроз, по, због di,dwmi( дати do,xa( &hj( h( слава

dou/loj( &ou( o( роб, слуга du,namai( моћи du,namij( &ewj( h( сила du,o( два

eva,n( ако evautou/( себе evgei,rw( подићи (из мртвих), васкрснути evgw,( ја e;qnoj( &ouj( to,( народ; незнабожац eiv( ако eivmi,( бити eivj( у, за ei-j( mi,a( e[n( један eivse,rcomai( ући evk $evx%( из, од evkei/noj( &h( &o( онај evkklhsi,a( &aj( h( црква evn( у, на, код, међу evxe,rcomai( изаћи evxousi,a( &aj( h( власт, моћ evpi,( на e;rgon( &ou( to,( дело e;rcomai( долазити evsqi,w( јести e[teroj( &a( &on( други euri,skw( наћи e;cw( имати e[wj( до, док

za,w( живети zhte,w( тражити zwh,( &h/j( h( живот

h;( или h`me,ra( &aj( h( дан

qa,natoj( &ou( o( смрт qe,lw( хтети qeo,j( &ou/( o`( Бог

i;dioj( &a( &on( свој, властит ivdou,( гле, ево VIhsou/j( &ou/( o`( Исус i;na( да, тако да i[sthmi, ставити, стати VIoudai/oj( &ou( o`( Јеврејин, Јудејац VIwa,nnhj( &ou( o( Јован

kaqw,j( као, као што

kai,( и, а kale,w( звати kalo,j( &h,( &o,n( добар kardi,a( &aj( h( срце kata,( према; против, низ ko,smoj( &ou( o( свет kri,nw( судити ku,rioj( &ou( o( Господ, господар

lale,w( говорити lamba,nw( узети, примити lao,j( &ou/( o`( народ, мноштво

le,gw( говорити lo,goj( &ou( o( реч

maqhth,j( &ou/( o`( ученик me,gaj( mega,lh( me,ga( велик me,llw( намеравати, хтети me,n( заиста (често се и не преводи) me,nw( остати meta,( с (с ген.); после (с ак.) mh,( не mo,noj( &h( &on( сам

nekro,j( &a,( &o,n( мртав no,moj( &ou( o`( закон nu/n( сада

o`do,j( &ou/( h`( пут oi=da( знати oi=koj( &ou( o`( кућа, дом o[loj( &h( &on( читав, цео o;noma( &atoj( to,( име ora,w( видети o[j( h[( o[( који o[joj( &h( &on( колики, толики o[jtij( h[tij( o[ti( који год o[tan( кад o[ti( да, јер o[te( кад, док ouv( ouvk( ouvc( не ouvde,( ни, нити ouvdei,j( ouvdemi,a( ouvde,n( нико, ниједан ou=n( дакле ouvrano,j( &ou/( o`( небо ou-toj( au[th( tou/to( тај ou[twj( тако ovfqalmo,j( &ou/( o`( око o;cloj( &ou( o( мноштво, народ

pa,lin( опет, поново para,( од; покрај; код, уз paradi,dwmi( предати, издати parakale,w( молити, тешити

pa/j( pa/sa( pa/n( сав, сваки path,r( patro,j( o`( отац Pau/loj( &ou( o( Павле peri,( о, око Pe,troj( &ou( o`( Петар pisteu,w( веровати pi,stij( &ewj( h( вера pneu/ma( &atoj( to,( дух poie,w( чинити po,lij( &ewj( h( град polu,j( pollh,( polu,( многи poreu,omai( ићи pro,j( к; код profh,thj( &ou( o( пророк prw/toj( &h( &on( први pw/j( како

sa,rx( sarko,j( h( тело su,( ти su,n( с, са sw|/zw( спасити sw/ma( &atoj( to,( тело

te( и te,knon( &ou( to,( дете ti,qhmi( ставити ti,j( ti,( ко, шта

tij( ti( неко, нешто

to,te( тада

uio,j( &ou/( o`( син upe,r( над, изнад; за upo,( од, по; под, испод

farisai/oj( &ou( o( фарисеј fhmi,( казати, рећи fwnh,( &h/j( h( глас

ca,rij( &itoj( h( благодат, милост cei,r( ceiro,j( h( рука Cristo,j( Cristou/( o`( Христос

yuch,( &h/j( h( душа

w[ra( &aj( h( час, сат wj( као, као што, како

Documents

Elementa Graeca Mp