BIBLIOTEKA MISTIKA

Urednik

Radoslav BratiC

Priredio

Filip David

Elik Hau

ASTROLOGIJAI TRECI RAJH

Preuelo

Milica Mint

N n : t l r r v o r i l l i n a l a

l . l l l i c l l owc

NS'I ' I IOI ,oC;Y NNI) I 'SYCHOLOGICAL WARFAREI)UII ING WORLD WAR I I

Rider & Company, London, 1972.

Predgovor

Prvo izdanje ove knjige objavio je u LondonuVilijem Kimber Ltd. pod naslovom Uranijina deca:Audnouati suet astrologa. Ameridko izdanje je ob-javio Volker & Komp., Njujork 1968, kao Astro-logija: Nouija istorija, obuhuatajuci i neispritanupridu o njenoj ulozi, u drugom suetskorrl ratu.

PoduZa istorijska analiza opstanka i preporodaastroloSkih verovanja u Velikoj Britaniji i Fran-cuskoj svedena je na nekoliko stranica u interesuovog dZepnog izdanja.

Data verzija knjige se, prema to'me, gotovo ucelosti bavi trima povezanim temama: izvanrednimnemadkim astrolo5kim pokretom iz razdoblja L920-1941. i njegovim zatiranjem od strane nacista; Zi-votnom putanjom Karla Ernsta Krafta, Svajcarskogastrologa za koga se pretpostavlja da je savetovaoHitlera; i, konadno, koriSienjem astrologije i No-stradamusovih prorodanstava u cilju psiholo5kogvojevanja tokom drugog svetskog rata.

I

Uvod

Podetkom 1943. prvi put sam upoznao jednogastrologa - kasnije, sretao sam mnogs - 26trys-ljujuii Seftonu Delmeru (Sefton Delmer), nada-leko najma5tovitijem i najdovitljivijem predstav-niku metode >crnog( psiholo5kog vojevanja kogasam sreo tokom gotovo detvorogodi5njeg rada uStabu politidkog ratovanja. Postojala su dva vidarada tog odeljenja: Bi-Bi-Sijeva emitovanja za Ne-madku i evropske zemlje pod okupacijom i leci saimprintom vlade Njegovog Velidanstva na zaglav-lju bacani,iz aviona Kraljevskih vazduhoplovnih sna-ga, bili su svi >>beli<<. >>Crne<< operacije, medutim,nikada nisu odavale svoje britansko poreklo. Raz-norazne >crne(< radio-stanice veSto su ostavljaleutisak da se njima rukuje unutar Nemadke; nmogoje muka uloZeno u to, da se osigura da >>crna<<Stampa izgleda ba5 kao da je stvar tamo nastala.>>Crnu<< grailu nije u Nemadku doturao RAF onakou masi, vei je ona Sirena podzemnim kanalima,prema tome u manjim kolidinama.l

Delmerov krotki astrolog bio je pokojni Lujde Vol (Louis de Wohl), visoka, pihtijasta ljudinakoji me je zagledao kroz naodare sa ramom odkornjadevine. Nosio je dobro skrojenu uniformu iizgledao kao armijski kapetan na raspolaganju. Iz-vad.io je neke hartije iz poveie, skupe aktovkeod krokodilske koZe i cigaru iz tabakere nadinjeneod istog materijala. >Krokodil je rnoja omiljenazverka.<, primetio je. Delmer je vei bio oti5ao.Tako je De Vol sedeo zureii tl mene, pa osetih

/l

kao da samo 5to me nije progutao krokodil. Za-moli me da ponovim svoje ime i upita kako sepi5e Elik (E11ic). Zatirn, ne obarajuCi uporni po-gled, uze po penkalo u svaku Saku i istovremenonapisa >Elik Hau< (Ell ic Howe), normalno desnomruko,m a kao u ogledalu, ili obrnutim rukopisom,levom. Naslutio sam da hoie da mc hipnoti5e iskrenuo sam pogled. To je razbilo napctost, papredosmo na posao.

De Vol mi rede da ga je Dclmcr ovlastio danapi5e tekst za falsif ikovani broj ncmatkog astro-lo5kog dasopisa Zenit. Upitao je da l i bisrno moglida obezbedimo neophodne Stamparskc kli5cc za zna-kove zodijaka i planeta. Pokaza mi ih u svomrukopisu i mada ni5ta nisam znao o astrologij i pre-poznao sam ih i rekao da icmo ih l:rko pribavitiu cil ju Stampanja. Moj prvi susrct sa I)c VolombeBe sasvim kratak a ponovio sc jo5 slrrno u dveil i tr i pri l ike, uvek u vczi >crlrog( I)cltnclclvogplana.

Osim nekoliko brojeva Zenitq sastavil i smo ta-kode sve5dicu sa prordanskim katrcninta u sti lustihova kakve je pisao Mi5el Nostradarmus (MichaelNostradamus), duveni francuski >vidovnjak< iz Ses-naestog veka. Kasnije iu op5irnijc govorit i o timizdanjima. Na ovom mestu, rncdutim, moram dapomenem dinjenicu, nepoznatu mi u ono vreme,da je nastanak na5e sveBdice u sti lu Nostradamusanadahnulo saznanje da se Karl Ernst Kraft (KarlErnst Krafft), Svajcarski astrolog za koga se pret-postavljalo da je Hitlerov savctodavac, koristioNostradamusovom graclom u svrhu psiholoSkog ra-tovanja. Nostradamusa je sada trebalo >vratiti<<Nemcima.

Kraftova veza sa Hitlerom udinila ga je metomna5e ljubazne paZnje. De Vol je svakako imaoprste u fabrikovanju pisma sa falsifikovanim Kraf-tovim potpis'om u leto 1943. Ni Delmer ni ja neseiamo se bogzna dega u vezi s tim pismom, osimda se tvrdilo kako je Kraft toboZe obavestio upismu onoga kome se obraiao da ie Nemadka iz-gubiti rat a Hitler poginuti nasilnom smriu, ilivei ne5to u tom smislu. Namera je bila da se pismonekako doturi u ruke Gestapou. Onda, ako bi svei5lo kako treba, Krafta bi uhapsili a Hitler bi

- ostao bez usluga svog navodno neprocenjivo drago-cenog astrologa. Pojma nemam da li je pisrnoikada dospelo na namenjeno mu odrediSte, ali uzuzdah uvialam da bi to ba5 lepo zabavilo nekeljude u Hajnrih Himlerovom (Heinrich Himmler)Reichssicherheishauptamt-t (Vrhovnoj upravi dr-Zavne bezbednosti), po5to je Kraft bio njihov za-todenik jo3 od leta 1941.

Nakon 1945, ubrzo sam zaboravio veii deo onoga5to sam uradio za Delmera i druge osobe u Ode-lienju. Stavi5e, jedva da sam i pomislio na astrolo-giju sve do proleia 1958, kada su moju radoznalostprobudile opaske na taj predmet u nekim knjigamaK. G. Junga (C. G. Jung). Sa iznenadenjem samotkrio da je sam Jung uzimao astrologiju sasvimozbiljno. Godine 1931, na primer, on primeiujeda su >>kulturni filistejci do skora verovali da jesa astro,logijom davno vei raskrSteno i da joj sebez uzdrlavanja mogu podsmevati. Ali danas, uskr-savajuii iz dru5tvenih dubina, ona lupa na vratauniverziteta sa kojih je izbadena pre nekih tristagodina.2

Jungovo verovanje u astrologiju je, znadi, pod-staklo moje vlastito interesovanje za ovu temu.U meduvremenu, proditao bih ovaj ili onaj prirud-nik ali zato nisam bivao ni5ta mudriji. Godine 1956.slu3ao sam predavanje misis Filis Najlor (PhyllisNaylor), visokoobrazovanog profesionalnog astro-loga, za slu5ateljstvo sastavljeno uglarrnom od psi-hoioga i psihoterapeuta. Ne znajuii ko,rne bih seinade obratio, zamolih je da, ako moZe, nade vre-mena i odrZi mi nekoliko dasova; ljubazno onapristade. BeSe to podetak dugotrajnog prijateljstva.

Ubrzo sam ustanovio da nije astrolo5ka praksa,niti, pak, vajkada5nji problem njene istinitosti od-nosno laZnosti bilo ono 5to me je zbilja zanimalo.Od ovog dogatlaja pa do trenutka kada sam seuputio u traganje za odgovorom na sijaset pitanjao Karlu Ernstu Kraftu i nemadkom astrolo5kompokretu koji je cvetao izmeclu dva rwetska rata,nije pro5lo mnogo vremena.

Posmatrajuii knjige u biblioteci misis Najlorposle moje prve lekcije, odjednom sEIm se prisetiorata i rabote s falsifikovanim pismom. Otkrio samprimerak njegovog Trait| d'Astro-Biologie iz 1939,

sa posvetorn za njenog pokojnog muZa. Tom pri-likom sasvim kratko smo se osvrnuli na Krafta.Pomenula je dlanke Luja de Vola u popularnojStampi, koje nisam video, i dodala kako verujeda je Kraft umro u nemadkom koncentracionomlo,goru. Pogodilo me je Sto je toliko toga ostaloneobja5njeno. Moje praienje Krafta, za koga sampretpostavljao da ie me odvesti u pravcu Hitlera,zapodelo je ba5 u to vreme, mada Ce pnoii mesecidok se na kraju ne dodepa,m pravog traga. TraZe-nje i njegov ishod osnovni su sadrZai ove knjigei nep,otrebno je da se istrdavam sa pritom.

Moja opsednutost nemadkim astrolcl3kim pokre-tom u mnogo dermr je blisko povczana sa Krafto-vom istorijom. Iznikla je iz ranih faza studiie oporeklu srodnih pokreta u Velikoj Britaniji i Fran-cuskoj. Na kraju sam otkrio da je niihctv ncmadkiparnjak predstavljao posebno zanimljivu dru5tve-nu pojavu. O njegovo,m poreklu i istoriji takoelese izlaZe u ovoj knjizi, gotovo u cclini zasnovanojna nemadkoj gracli, nedostupnoi u cnglcskom pre-vodu.

Moja pitanja o izvorima tri najznadainija evrop-ska astrolo5ka pokreta dvadesetog stoleCa u podetkusu ostajala bez odgovora, p'o,5to Starnpana obaveB-tenja, recimo u vidu knjige sa naslovom, otprilike,Moderni astrolozi, 1800-1950, nije postojala. Kop-kao me je proces opstanka astrolo5kih verovanjai kako se ova ba5tina prenosila. Uskoro sam usta-novio da je po'dosta pisano o svim ranijim razdob-ljima, naime od vavilonskih korena astrologije pado sedamnaestog stoleia, kada su nova astronomskaotkriia naizgled svela astrologiiu na jedva ne5toviBe od >>okamenjene nauke<<. Na tom stupnju na-udnici prestaju da se za nju interesuju, verovatnousled uverenja, i to ne sErmo u akademskim krugo-vima, da bi proudavanje pozne istorije onoga Stose smatra praznoverjem bilo obidno ubijanje vre-mena. Astronomija i astrologija su nekada bilebliznakinje, ali je astrologija proglaSena astrono-mijinom iaknutom ses,trom, pa se stoga mirne du5emogla prenebregavati. Tako', zaputiv5i se u istra-Zivanje opstanka astrolo5kih verovanja u Evropiposle 1700, zagnjurio sam se u silnu literaturuna engleskom, francuskom i nemadkom koju su

10 1 1

istoridari do tada nipoda5tavali. Problem je zamene lidno bio disto istorijski a to znadi da suuobidajene po emike oko valjarnosti astr,o 'o5kih tezabile izvan okvira mog interesovanja.

Neka od mojih ranih otkri6a zapanjila su me,na primer dinjenica da su se tokom blizu dva sto.leia nakon 1700. astrolo,gije za razne namere isvrhe seiali jedino u Velikoj Britaniji i tamo jeupraZnjavali. U torn razdoblju ona se na evrop-skom kontinentu drZala iskljudivo ilegale ili bilatako reii u celosti zaboravljena. Stavi3e, dak jei u Velikoj Britaniji tokorn o,samnaestog stoleiaupadljivo opadalo interesovanje za nju, mada se uposlednjih dvadesetak godina tog stoleia nazireizvesno oZivljavanje. Zatirn, Francuzi su ponovootkrili astrologiju tek 1890, dok je nemadko bu-denje podelo uodi Prvog svetskog rata. Prva pret-postavka mi je bila da su moderni francuski i ne-madki pokreti sigurno bili uzgredni proizvodi bri-tanskog. To je bilo tadno u sludaju Nemadke alise nije odnosilo na Francusku.

Zaito je, onda, astrologija opstala ,u VelikojBritaniji i vi5e nigde u Evropi? Pokazalo se da suse Britanci dublje zainteresovali za astrologiju tekkada je ona postala tajna nauka u Evropi. Dokazsu veoma br"ojni prirudnici objavljeni u Londonuizmedu L650. i 1.700, mada je produkcija svedenana retke primerke izmedu 1700. i 1785.

U Velikoj Britaniji, i nigde drugde, astrolo,Skaverovanja pothranjivana su na popularnoj ravnigodi5njim prorodanskim almanasima velikog tiraZakakav je bio Vox Stellarum, koji je 7770, recimo,imao 100.000 pretplatnika, dostigav5i vrhunac udevetnaestom stoledu sa prodajo,m od 560.000 pri-meraka za tekuiu 1839. godinu. Niko ne bi niStanaudio o metodima astrologije iz Vox Stellarum-ai slidnih publikacija, ali je to bar bio redovni go-diSnji podsetnik da ona postoji.

Tokom dvadesetih godina pro5log stoleia doBloje do druge i ,trajnije obnove interesovanja za astro-logiju u Velikoj Britaniji, ali prva prava ekspanziiazbila se tek nakon 1890. Valja medutim naglasiti dasu efemeride, to jest rasporedi dnevnih poloZajaplaneta, bitne za svakoga ko hoie da izradi neki'hoioskbp,

bile dostupne bez proiblema od kraja Ses-

naestog stoleia pa nadalje, dork je priticanje novihprirudnika nakon 1824. bilo neznatno mada ujed-nadeno. Izmeclu 1700. i 1890, svako voljan daupozna elemente astrologije ustanovio bi da je lakodomoii se neophodnih knjiga, uglavnom onih sta-rih objavljivanih tokom celog osamnaestog stoleia,novih publikacija posle 1824, i, ukoliko je potrebno,uditelja. Moderni britanski astroloSki pokret (na-stao posle 1890) bio je sporedan proizvod raspro-stranjenog interesovanja za ezoterizam i okultizamkoji su podstakti Helena Petrovna Blavacki (Blavat-sky) i Teozofsko druStvo posle 1tl84-85. Radovimadam Blavacki sadrZe mnoge aluzi.ic na teozo'fskukosmologiju sa nejasnom astrolo5ko'm pozadinom.Za te nove teozofske astrologe horoskop je pred-stavljao ezoteridni dokument a n.icgovo tumadenjejednu okultnu veZbu. Njihovc britanske pretedebile su daleko ovozemaljskijc u svom pristupu.

Najznadajniji od astro-tcozofskih prvaka bio jeAIan Leo (odnosno W. F. Al lcn, 1860-1917), mra-dan trgovadki putnik, a sudbina jc htcla da onpostane prvi znamenitiji britanski astroloiki publi-cista i, Stavi5e, prvi koji je upraZnjavao svoiu umet-nost na viSoj i dobro organizovanoj ravni. Postaoje profesionalni astrolog 1898, i uskoro stao daobjavljuje niz popularnih prirudnika koji su po-stigli daleko veiu prodaju od srodnih publikacijau pro5losti. Poneki su jo5 uvek u opticaju, madaje proSlo vi5e od pola stoleia od njegove smrti.

Leo je takocle odgovoran za jednu novinu kojupredani astrolozi jednoduBno osuduju, naime pre-fabrikovane horoskope Bto ih pravi ma5ina za ko-piranje ili slidni aparati. Po prispedu po5tanskenarudZbenice od 1 Silinga - bilo je to podetkomprve decenije ovog stoleia, kada je zaposlio devetlica u svojoj >astroloSkoj firmk - odgovarajuiestranice su paZljivo srarmjivane i onda oda5iljanemu5terijama. Namera je bila da ovi takozvani test--horoskopi namame narudioce za unosniji posao poceni od 5 Silinga do 5 funti.

Leovo ime bilo je i ostalo nepoznato Sirojjavnosti po5to astrolo3ki Zurnalizam, onakav kakvogdanas poznajerno, nije postojao u njegovo vreme.Istina, sve do relativno skorijeg datuma svako

L2 13

i<o bi naumio da savlada elemente astrologije ubrzobi nai5ao na njegove knjige.

Astrologija kao redovni stubac u novinama vi-sokog tirala, recirno prefabrikovarni horoskopi, bilaje jo5 jedna britanska novina. Zapodela je 1930,kada je krenula izuzetno uspeina saradnja pokoj-nog R. H. Najlora, supruga moje prijateljice, saSundag Express-orn. U narednih deset godina Naj-lorovi feljtoni privukli su veoma mnogo ditalaca ip,restali su da izlaze tek onda kada su se zbognesta3ice hartije usled rata listovi stanjili. Naovom polju Zurnalizma uskoro su se javili i ko,n-kurenti, pa su iz nedelje u nedelju milioni britan-skih grailana ditaii o astrologiji. TiraZni dasopisi zaZene nisu se isticali objavljivanjem astroloikihdlanaka sve do 1945.

Kao Sto bi se i odekivalo, samo relatirrno malo-brojni od onih koji su se povrBno upoznali saastrolo5kim teorijama preko nedeljnih novina iliZenskih magazina pom'udili su se da naude kakose pravi horoskop. Dodu3e, dok je u 1900. tek neko-licina izvan teozofskog ili okultistidkog kruga znalanaziv zodijadkog znaka pod kojim je rodena, do1939. to je vei prilidno op5tepoznato, dok danasdak i mlaelarija zna pod kojim su znakom roileni.

U Velikoj Britaniji, dakle, neprekidno su pri-sutna astrolo5ka praksa i verovanja od 1700. na-ovamo. U Francuskoj, meclutim, astrnologija je bilagotovo u potpunosti tajna disciplina od zavr5etkasedamnaestog stoleia i ostala je takva do deve-desetih godina proSlog. U svorn monumentalnomTrait| mdthodique de science occttlte, objavljenom1891, Papus (odnosno dr G6rard Encausse, 1865-1916) samopouzdano je ustvrdio da je >astrologijajedna od drevnih ob'ogotvorujuiih nauka dija supravila danas u celosti izgubljena<. Deceniju po-tom, kada je 211 Boa (Jules Bois), znaladki pro-matrad okultistidke scene, duo za nekog astrologapo imenu Zevinje (G6vingey) iznad kafane >Vol-ter<< na Trgu Odeon, primetio je s vidnim iznena-denjem: >Ko bi se jo5 nadao da ie naleteti na as-trologa u Parizu?<<8

Francuska obnova pod,udara se sa novim ras-prostranjenim zanimanjem za okultizam u Fran-cuskoj. Ovaj okultizam nije imao teozofsko poreklo.

Istina je da je madam Blavacki imala malobrojneali utoliko vi5e odu5evljene sledbenike u Francus-koj posle 1884, no francuski ogranak Teozofskogdrrstva nikad nije bio brojan niti uticajan kaonjegov britanski pandan. Ovo stoga Sto su njenaudenja imala malo privladnosti za takve istandanernlade okultiste kakvi su bili Papu,s, Stanislas deGvita (de Guaita), Osvald Virt (Oswald Wirth) injihovi savremenici. Oni i prijatelji im behu prven-stveno kabalisti i neoruZokrsta5i, za koje je, pride,duboko tajni simbolizam tarot karata imao naroditokultni znalaj.

Les mgstdres de I'horoscope, ,iz 1887. >doktora<<Ilaje Stara (Ely Star) bio je prvi moderni astro-lo5ki prirudnik. Pravila tradicional,nc astrologije ta-ko je potpuno prekrio zaborav da jc ovaj autorroogao jedino da ponudi o;bave5tcnjc o neobidnomsistemu kabalistidke ili onomantidke astrologije kojaje, izgleda, izrni5ljena u I'rancuskoi Sczdcsctih go-dina proBlog stoleia. Nije prodrla na cngleskustranu Laman5a, po5to nema poziva,nja na ovuknjigu u onovremenim britanskim astrolo5kim pub-likacijama. Star je takode ukljudio poglavlje o ta-rotu. Ovaj tip karata bio je gotovo nepoznat uVelikoj Britaniji, mada ih je sasvim mali k*9,povezixn sa kasnije slavnim hermctidkim redomZlatna zota, osnova,rrirn 1887, poznavao.

Francuzi su podeli da se hvataju u ko5tac satradicionalnom astrologijom tek kada je Fomalo(Famalhaut, odnosno opat Charles Nicoullaud, 1854-1925) objavio svoj Manuel d'astrologie sphdriqueet judiciaire godine 1897. Sledio je, podetkom ovogstoleia, Anri Selvin (Henri Selva) delimidan prevodZ. B. Moren de Vilfran5ove (J. B. Morin de Ville-franch) Astrologia GaIIica, 1661, koja je zastupalaklasidnu tradiciju sedamnaestog stoleia u autorita-tivnom vidu. Pa tako ispada da francuska astro-lo5ka obnova pripada pre dvadesetom nego devet-naestom stoleiu.

Do sada nisam pominjao astrologiju u Sjedinje-nim Ameridkim DrZavama. M,ora da je medu ranimdoseljenicima bilo i takvih koji su razumeli njenanadela, i prirnerci prirudnika iz sedamnae's,tog sto-leia nesumnjivo su naSli svoj put preko Atlantika.Izgleda da tamo nema domaie astrolo3ke literature

l4

:;v(' do kraja detrdesetih godina pro5log stoleia.Ncki od najpoznatijih ameridkih astnolo5kih pisacat/, razdoblja od 1855. do i890. iz;r.rdili su svojurrstlologiju u Engleskoj pre iseljavanja. U SevernojArncrici, dakle, vladao ie isti kontinuitet astrolo5-I<ih verovanja i obidaja od sedamnaestog stoleia kaorr Velikoj Britaniji.

TI

Nemadki prcPorocl

Za i s t raZ , i v i r t i r , l t i t l < ; r v s l t l l t . i l t , i ' r l t l r r ov i t t i l t s t aza

i boga ra l j udsk i l l lN l ' r t i r ' ; r r r . l l t , t t t ' t t t i r i ' l i i l r l ; t r o l oSk i po -

i t " t l f .o : i " "

cc lo,s t i ' r ' i1 i . r l ; r t lv l t t l t ' : ; t ' t t t t t r s t r - r lc iu '

o t "a t t o " i i o poscbno z i i r r i n r l i i v t r po . i r r v r r i t o i z s l e -

i "Ci i t t " i i "g t . Pr-vo, t t t l< t l t t r l< t ' r r l l<o1' , r ' r rz tk l l l l ja iz-

- "a" 1920." i 191i4. to . i t ' l r io I r r r . i r r r r ro l lc t l jurdni j i . inu ja" tot"ot" i j " organizovl r t t . l r : i t t 'okrr ' i l i i l lokrcJ koj i

ie" ikada posio jao i t u i i ( :c i l<r r t l i r po: ; to l l t i ' Drugo'

i."al * sle Nem"i jcdnom ck-ri ' t 'prrl i rrstrologije'. udi-

nil i s'u to sa predano56r'r i stt ' ;tr";t ' :tt r lcsravnJlvom

tn iei* slidnirn- u clrugcli Itt ' l<tr. i zt 'rrrl i i '- "bec.e',. i2'

tt*d"--a"n svetska raia "

Nt'rrrl i ' l trr . ic' bila jedina

""*f:t u-Zapaano; Evropi gtlt '-.stt irstrolozi imali

rt"ui"" pote$koie !a vlastinrrt ' ( lrttc slutnje su se

,r"e o"tt irrale na obzoriu Nctrl lt i : l<t' godinu dana po

irU"t" aaolfa Hitlera zi kanct' lrrlrr l l ir iha u januaru

L933. Korradno, dudnovat splcL okolnosti naveo je

naciste na iskorenjivanje astrolo3kih verovanja i

obidaja godine 1941.-- n,6 sirani od ovih razmatranja, imamo Karl

Ernst Kraftovo kobno uplitanje u nemadka posla

tokom drugog svetskog rata i dogadaje koji su do-

veli do njegove tragidne smrti u 1945' Pa zato' pre

nego 5to formdimo ditao'cu podroban izve5taj o

fr:aftovol Zivotnoj putanji i okolnostima koje su

navele ttg dvajcarskog gratlanina da se nastani

,u Nemadko; 19i6, nuZno je opisati nemadki astro-

Io5ki milje sa kojim je on bi'o tesno povezan jo3 od

studentskih dana u Zenevi 1920-1923'

16 7 7

I)aleki koreni nernadko,g astrolo5kog pokretalrliski su tamo5njim teozofskim krugovima izllltlO-ih. Nemadka sekcija Teozo,fskog dr:u5tva os-novana je u takozvanoj okultnoj sobi u letnjikovcuIlur Marije Gephard (Marie Gephard) kod Amer-lirnda (Ammerland), na jezeru Stanberg (Stanberg),rrcdaleko od Minhena, 22. jula 1.884, sa doktoromVilhelrnom Hibe-Slajdenom (Wilhelm Hiib;be--Schleiden) kao predsednikom.a Godine 1885. drIlibe-Slajden podeo je da objavljuje Die Sphinx,mcsednik posveien teozofiji i okultizmu. Nekolikoilanaka o astrologiji naii ie se u njegovim prvimbrojevima, ali jedva da je bilo i tradka interesova-nja za ovu temu u Nemadkoj sve do detvrt stoleiakasrnije, a i tada ie ono biti veorna ogranideno.

Madam Blavacki pomovo je u Evropi u pro eie1885, da se nikada ne vrati u Indiju. Jedan odnjenih ,saputnika bio je doktor Franc Hartman(Franz Hartma,nn, 1838-1912), ameridki lekar ne-madkog porekla koji se kasnije duy',e zadriao u pro-storijama Teozofskog dru5tva u Adiru, blizu Mad-rasa. Zatim boravi u Nemadkoj, gde ie ,se veomaproduti u okultistidkim krugovirna.

Godine 1899. zavrbovao je udenika i sekretarau liku Huga Folrata (Vollrath), studenta, tada dva-desetdvogodi5njaka. eudan sru oni bili par: Hart-man, kome su britanski teozofi nadenuli irne >>Pr-ljavi Franc<< zbog njegove neumivene po,jave, i de-set godina mladi Hugo Folrat, ugursiuz brzih vijugasa klikerom za okultizam i oko,m za pravu priliku.On sada napu5ta studije da bi se pridruZio Hart-manu na njegovim neprekidnim turnejama s preda-vanjim,a i otkrio da >okultno znanje<< ima trZiSte,mada ie proii godine pre nego Sto na to poljestupi kao nezavisni trudbenik.

Godine 1907. Hugo Folrat je tridesetogodi5njakbez stalnog zanimanja. Mada nikada nije zavr5iostudije, na sve strane se predstavlja kao dr Fo rat.Lajpci5ki teozofi su mu kasnije odobrili da sestara o njihovoj biblioteci, da bi naknadno ustano-vili kako je on izmudrovao takozvani knjiZevniodsek Nemadke sekcije T,eozofsko,g dru5tva, zajednosa sp,iskom podasnih dlanova i pokrovitelja, iijaimena koristi bez njihovog dopu5tenja. Tz >knjiZev-nog odseka<< uskoro je izrasla Teozofska izdavadka

kuia u Lajpcigu sa Folratom kao njenim vlasnikom.Godine 1908. lokalni teozofi, koji nisu imali po-verenja ni u Folrata ni u njegove pobude, Zale sena njega dr Rudolfu Stajneru (Rudolph Steiner),generalnom sekretaru Nemadke sekcije TeozofskogdruStva.

>>Afera Folrat<<, ,sa svim svojrim blaienjima iprepucavanjima nipo5to niie najbeznadajniji od raz-iogi koli su doveli do ostavke Stajnera i mnogil:.njegovih sledbenika i do osnivanja 1912. godineAntropozof skog dru5tva.

Stajner iskljuduje Folrata iz Ncmadke sekcije1909. Ovaj drugi je ba5 pokrcnuo svoiu teozofskuizdavadku firrnm pa sad uvida da ic nicgovo isklju-divanje biti lo5e 2a posao. Stoga sc Zali iza Stajne-rovih leda Ani Bizent (Annic Bcsant) u London.Mada je spremna da prihvat'i Staincrovu odlukukada je red o Nemadkoj, potvrdujc proclttZcnie Fol-ratovog dlanstva u meilunarodnoi tcozrll 'sl<oi orga-nizaciji i uskoro o,n biva naimcnovan zir ncmadkogpredstavnika njenog reda Zvczda Istol<:r, diji jezadatak bio da obznani prisustvo dtlgooickivanogUditelja Sveta u dblidju hinduskog rnladica Kri5na-murtija. Sve je ovo malo suvi5c za Stl.i Ircra, nikadkonvensionalnog teozofa, i to je icdan faktor vi5ekoji ie voditi njegovo,m istupaniu \z Tcozofskogdru5tva. Do razlaza bi u svako'm sludaju do3lo, preiii posle.

Kada su Stajnerova neslagania sa mi5ljenjemAni Bizent dostigla zenit 1912, Irolrat se vei biovaljano potvrdio kao teozofski i okultistidki izdavadu Lajpcigu. Godine 1909. lansira novi mesednikPrana, koji sam opis'uje kao >dasopis za eksperi-mentalnu tajnu nauku<< i angaZu'ie izvesnog KarlaBrandler-Prahta da ga uretluje (Brandler-Pracht).

Karl Brandler-Praht (r. 1864) bio je u podetkuglumac. Elemente astrologije naudio je u SAD, gdeje proveo nekoliko godina radeii u pozoriStima nanemadkom jeziku kojima su tada obilovali gradovikao eikago i llinois, sa mnogobrojno'm emigracijomiz otadZbine. Evo ga pornovo u Evropi oko L900, gdebi verovatno nastavio s glumom u omanjim provin-cijskim pozoriBtima Nemadke i Austrije da nijeprisustvovao spiritualistidkoj seansi u Bazelu. Tomprilikom >>duh<< mu je saop5tio da je predodreden

18 19

rlu pronosi astroloSko jevandelje. Njegovo znanjecngleskog omoguiilo mu je ,sada da prilagodi i pre-vodi gradu za upotrebu u Nemadkoj. Njegova prvaknjiga, sasvim osnovadki prirudnik, objavljena je1905, no izaziva sasvim slabo interesovanje. Po5tojc trZiSte profesio,nalne astrologije jo5 uvek veornausko, on se sada okre6e nadnidarskom okultnomZurnalizmu. Godine 1907-8. osniva mala astro-lo5ka dru5tva u Bedu i Minhenu, pa jo5 jedno uLajpcigu, 1909, kada se tamo zatekao radeii zaFolrata. Prvi je urednik Folratovog dasopisa Astro-logische Rundschau (Astroloiki pregled), prvobitnomesednog dodatka Pranta-e, ali uskoro postaje rteza-visan. Posle 1920. pa sve dok ga nacisti nisu uki-nuli 1938, bio je to jedini nemadki ozbiljni astro-lo5ki magazin sa Sirokom ditaladko,m prubliko,m.

JoS jedan dlan veoma maloibrojne grupe ne-madkih astrolo5kih prvaka od pre 1914, jeste Vil-helm Beker (Wilhelm Becker), koji je zapodeo saastrolo5kom profesijorn u Berlinu godine 1910.Upravo se bio vratio sa duZeg boravka u Londonu,gde je bio jedan od udenika Alena Lea. Do5ao jedo izdavadkih prava za nemadki prevod Leovihomanjih dela - jer je, na njegovo zgraZanje, ve-iina izdavadkih prava za zna(ajnije knjige pala uruke Folratu tokom dvadesetih godina - i on jebio taj zahvaljujuii kome se produlo Leovo ime uSirokim astrolo3kim krugovima.

Netadno bi bilo sugerisati da je u Nemadkojpre 1914. po,stojao jasno definisan astroloBki pokret.Stavi5e, samo malobrojni Nemci izvan teozofskogili okultistidkog miljea bili su tek nejasno svesnipostojanja astrologije. Oni koji su o tome ne5toznali jo5 uvek su pretpostavljali da su veliki strud-njaci - Britanci. Ubrzo posle prvog svetskog ratasituacija se iz korena menja.

Rat od 1914-1918. poremetio ie dalji razvoj naastrolo3korm frontu. Brandler-Praht prelazi u Svaj-carsku i osniva astrolo5ka druStva u Cirihu i SenGalenu (St. Gallen). Folrat se pritajio u Lajpcigudok ga nije pokupila vojna policija, a vojni zudga osudio na kratku kaznu zatvora zbog izbegavanjavojne obaveze. Godine 1914. nije bilo znakova kojibi nagove5tavali Sire zanimanje za astrologiju, vid-ljivo u Nemadkoj samo, deceniju kasnije. Dodu5e,

kada su je se Nemci jednorn zbiija dodepali, ispo-ljili su svu svoju tradicionalnm temeljitost.

Zadudujuie veliki br"oj Nemaca, ukljudujuiimnoge oibrazovane mu5karce i Zene, podinje daproudava astrologiju podetkorn dvadesetih godina.Razlog za ovu iznenadnu opsednutost dotad nepo-mo'dnom, dak blago prezrenom obla5iu, nije te5kootkriti. Posledica vojnog poraza, sa svim njegovimproblemima i neizvesnostima, ukljudujuii inflacijukoja je izmicala iz ruku, a ,stavljena je pod kontrolutek pred kraj 'J.923,

namamila je mnoge da u>>zvezdama( potraZe obave5tenja i znamenja o bo-ljim vremenima u buduinosti. Pre 1914. ono rela-tivno malo nemadkih astrologa bili su ugla'u-nomteozofi ili okuitisti, ili oboje istovremeno. Astrolo-giju su smatrali za jednu su3tinski hermetidkunauku. Meclutim, srazmerno mnogo obrlaienih nisu6e zanimali ni za teozofiju, njenog nastavljadaantropozofiju, niti za tradicionalni okultizam, i vi5esu vo,leli da o astrologiji razmi5ljaju kao o neza-visnoj nauci koja ie, da li joj se vremena i sobziro'm na slom tradicionalnih predrasuda, bitiSiroko prihvadena takva kakva jeste.

Sada se vraiam Hugu Fo ratu, koji se ubrzoponovo osovio kao astrolo'5ki izdavad. Do 7923.njegova serija Astrolobka biblioteka uskoro je po-rasla na gotovo dvade,setak naslova. Njegov do-slorrni monopol na ovom polju uskoro 6e se okon-dati po5to su mnoge druge izdavadke kuie, odkojih veiina mradnog profila, sada stupile na ovonovo i beriietno po je. Do 1923-24. postojala jezavidna potraZnja za astrotroikom literaturom, i ne-madka proizvodnja prirudnika, tabela, almanahapredskazanja i ostalih Astrologica silno raste uporeclenju sa bilo koj,sp drugom evro,pskom zem-ljo'm.

Neka zabavna otkriia na temu Hugo Folratdoprinos su dr Johanesa Balclija (Johannes Balzli)Zentralblatt fiir Okkultismus-tt tokorn L92O-2L.Folrat je ranije o'bjavio Baiclijeva predavanja ookultizmu u svojoj >>Prana zbirci< ali su se njihdvojica d'okadili i Balcli je sada naplaiivao staredugove. Ispada da je jo5 1913. Folrat izmislioalter ego koga je nazvao Valter Hajlman (WalterHeilmann). Ubrzo po ratu, Hajlman se pojavljuje

\-_

20 21

1,.;ro sckretar izmi5ljernog RuZ'okrsta5kog dmStva ui\r,rrrrrdkoj i prikuplja pretplate od lakovernog sveta,rrlil:rvnom Zena, koji zattzvrat prima tr<iiene diplomeI D('zoteridna uputstva<< u vidu >majstorskih pi,sa-rrr:rn. Mnogi poku5avaju da upoznaju tajanstvenogllrr.i lmana, ali bez ruspeha. Hajlman-Fo,Irat je poda-rro Zivot jo5 jednom mitskom lilcu zvano,m JohanesV;rltcr (Johannes Walter) koji je imao tajnu adresurr llcrlin-Frajdenau.

lluZokrstaSka >majstorska pisma<< nije pisao Fol-rrrt l idno vei su ona sastavliana od gracle koju jel)r'cveo sa pseudoruZokrsta5kih budala5tina, objav-l.1r:r'rih u Kaliforniji, drugi jedan >posveienik< koji1;(. nazivao Maks Hajndel (Max Heindel). I taj jelrio nekakav propalitet. Kao Maks Grashof, 5to mu.ic izgleda bilo pravo ime, on je pohadao Rudo'1fStirjnerova teozofska predavanja u Berlinu poEet-liorn ovog stole'ia. Onda emigrira u Ameriku gder;c pridruZuje Univerzalnorm bratstyu Ketlin Tingli(l(athleen Tingley), Sizmatidkoj teozofskoj sekti.lilcdeii potez mu je osnivanje >RuZokrstaSke za-.jt'dnice<< diji dlanovi rasturaju njegova >>ruZokrs-lrrlka pisma sa up,utstvirna<<. SadrZaji ovih pisamatt'meljili su se na gradi koju je ukrao od RudolfaStajnera, dija su se zloslutna predskazanja >vratilakrro odjek<<, kao Sto znamo Nemcima preko Fol-rirtove nemadke verzije Hajndelovih engleskih teks-tova zasnovanih na Stajnerovim govorima izvornoizrcdenim na nemadkorn.5

Hajlman-Folrat ba5 i nije bio neki po5tovalackrrjiZevnog autorstva. Primio je, za lidnu upotrebu,izvesne instrukcije, u rukopisu, za >>okultne veZbe<<rxl dZentlmena koji je sebe nazivao Bd Jin R5,'i razdelio kopije svojirn udenicirna (zauzvrat je.jrrkako dobio novac).6

Folrat je dozvo io da se saZete pojedinosti nje-lpvih raznovrsnih odnosa objave u astnolo5komplodiSnjaku za t925, delu njegove vlastite teo,zof-sl<c izdavadke kuie. )>IJ gnostidkorn pokretu bio.ic prijatelj i kolega Abd,ule Bahaja, dok ga jell0 Jirr RA zavrbovaa za Braiu Svetlorsti. Toko,mrriza godina prijateljevao je sa doktorom Hani6om(llanisch) i bio dlan rnazdaznan-pokreta.<

Nije mnogo verovatno da je Abd:ula Bahaji imaovcze sa poznatom se.ktom Bahaji osnovanorm u

Persiji 1835, kofa damas irna sledbenike u Evropii Sjedinjenim Ameridkim DrZavama. F,o'lratov pri-jatelj bio je mitropolit Abdula Bahaji, poglavargnostidke crkve ;sa se'diSteim u Haifti, koji ga jenaimenovao za erfurtskog biskupa i >urudio rnuposveieni krst,od ke'dr,ovi'ne<<.7 Mazd,aznansl<i pol<retosnovao je 1900. oto,manski podanik Zar-AdmBtHa'ni5 (Zar-AdusLrt Ha'nish), koii je tvndio dase rodio u Tehe'ranu 1844. Uditeljevo pravo' ime blloje Oto Hani3 (Otto Hanisch) i roden je u Poz-nanju 1854. Prvobitno kornpozito'r u Lajpcigu, erni-grirao je u Sjedinjene Ameridke DrZave i kas,nijeo,snovao rnazdazrtantski pokret koji zagovara strogovegetarijanstvo i upraZnjavanje >ezoteridnih< veZbidisanja. Hani5 je preminuo' u Los Anclelo,su 1936.Njegov pokret jo5 postoji.

Biskuptr erfurtskorn nije manjkao srnisao zahurnor. Teobald Beher (Theobald Be'cher), koji jedugi niz godina bio odgovoran za astroloBku stranunjegovih izdavadkih poduhvata, rekao, je jednornrno,m prijatelju, dr Otu Kelneru (Kellner), dg jeFolrat obieav-ao da no,si fes m kancelarijru. ,reuvamu auru da ne luta<<, Primeti,o j'e.

Toko,rn ranih dvadesetih, Folrat, koji se prviogledao na tom po ju, najznadajniji je astrolo5kiizdavad u Nemadkoj, rnada ie uskoro steii broj'nukonkureneiju. Brandler-Praht, sa koliim je do3lodo neminovne kavge, napustio ga je 1914. i sadase zahuktao pi5,udi niz astroloSkih rudZbenika kojisu se sjajno prodavali. U rnediuvremenu, Astrolo-gische Rwtd.schau ureduj'e Ertnst Tide (Tiede), kogau orktobr-u 1920. zamenjuje baro'n Rudo f fon Ze-botendorf (Rudolph \ron Sebottendorff). Njegovopravo ime je bilo Glauer (Glauer), a otac mu,jebio sakso,nsl<i Zeleznidar. Iz,medu jula 1918. i de-cembra 1"920. kada je vlasniStvo lirsta prodato Hit-lerovoj Nemadkoj nacional-socijalistidkoj radnidJ<ojpartiji, Zebotendorf je stvarno ili pnividno bio vlas-ntk MUchener Beobachter-a, od avgusta 1919. VdI-Itischer Beobachtet', !u Minhenu. Ovo potonje iiekasnije vodeii nacistidki organ, dok ne zamre uposlednjim danima dr'ugog ,svetskog rata.

Godine 1919. Zebotendorf se blisko povezaosa opskurnim minhenskim po'litidkirn grypama izkojih- je iznikla Naeistidka partija 1920. Stavi$e, u

22 23

slabo poznatom autobiografskom rofiranu objavlje-nom L925. zahtevao' je za sebe status duhovnogoca nacio,nalsocijalizma. Izmedu 1920. i. L923. bioje Folratw najpl,odniji astrolo5ki pisac a njegoveknjige zu o,u-ilato ko'ristili po,sleratni nara5taji ne-madkih astro oga.

' Mada s,e irne ovog barona nrbrzo odomadilo unemad,kirn astrolo5kirn krugovima, ,on s€un je Ziveoi radio u najstroZoj privatnosti i izbegavao svelidne kontakte. Dodu5e, dak i takvi veterani ne-ma6ko,g astroloBkog pokreta kao Sto su doktorVilhelm Mrsii i her Vilhelm VuIf (Wi1helm Wulf)priznali su rrri da ga svojim odirna nikada nisuvideli. U svakom rsludaju on se vratio, manje-viiezastalno', u Tursku godirre 1923.8

Fon Zebotendorf nije bio akcio'naru Franc EherFerlagu (Franz Echer Verlag) kada je VdlkischerBeobachter prodat Nernadkoj nacionalsocijalistidkojpartiji ,decembra 1920, ali je zato njegova sestraimala skroman broj deonica a tako isto i doktorVilhelm Gudberlet (Wilhe,m Gudberlet, 1870-1933),minhenski leka,r, Hitlerov p,oznanik joB od septem-barskih dana 1919. Valter Selenberg (Walter Schel-lenb'erg), jed.an od vodeiih dlanwa Himlerovog km-Zoka tokorn ratnih godina, sreo je Gudberleta predkraj njegovog Zivota i priseia se reugovora sa njimna terntr Hitlerovog patolobkog rasizma. >>Rasp,rav-ljao sam o tome viSe puta s doktorom Gu'dbarletom(sic!). .. koji j'e pnipad"ao Hitlerovorrn intimnomkrugu. Gudbarlet j,e verovao u zvezdaLrti visak itvrdio da mu to daje moi da oseti prisustvo biiokog Jevrejina ili o$o;be delimidno jevrejskog po-rekla i da ga izdvoji dz bilo koje gnupe ljudi. Hitlerse posluZio Gudbarletovom rnoii i pode5ie je sanji,rn raspravljao o rasnim pitanjima.<e

Gudberlet je bio o'Strouman astrol.o,g i njegovoime ,se pojavljuje na listi od dvade,setak Nernacamedicinske rstruke, zainteresovanih za terrmr koju jeobjavio dr KorB (Korsch) ru rnajskom Zen:itu 1931.Dakle, rnoZemo da uvrstirno jednog astrologa, ni-poSto viSe njih, u Hitlenov milje 'iz ranih dvadese-tih godina.

Frau Elzbet Ebertin (Elsbeth Ebertin), odgo-vorna za jedno astrolo,Sko >predskazanje<< koje seticalo Hritlera a izanra\o je mnoge raspre u Min-

henu tokom 1923-24. srela j,e Firera nakratkona kraju masovno poseienog po itidl<o,g ;slrupa upro,leie 1923, ali nije verovatno da je b,io sve,sta,nko je o,na. Bila je nadaleko najpotpuniji nernadkiastroloBki publicista svo'g nara5taja. Stavi5e, sum-njam da je iko d*gr, uz rnogudno rizuzimanje po*kojnog R. H. Najlora, ikad"a bio navan njenoj veB-tini u predstavljanju astrologije dirokoj javnosti.Nepoznata u nemadkim astrolo5kim krugovima pre1914, de'ceniju kasnije veC je uZiva,la znatan ugledkao Sibila. Osim toga, bila je prva Zena u Nemadkojkoja je sebi stvorila ime il<ao profesionalni astro*log.

Elzbet Ebertinr je roilena u Gerl,icu (Grirlitz)14. maja 1880. i u mlatlim danirna bila je pr.o,fe-stonalni grafolog. U prvim godinama oivoga sto-leia u Nernadkoj (mada me ,i u Velikoj Britaniji)vei je vladalo Siroko jarrno interesovanje za gra-fologiju ii otuda velika, mada slabo, nagradivanapotraZnja za grafoloBkim dlancima il<oje je pisalaza listove i. dasopise. Za 4 pfeninga po sl,udaju,ona je izvladila bezbrojne detvororedne grafikoneuzoraka rukopisa koje su joj slali ditao,ci radiobjavljivanja u >na5ern grafolo5korm uglu.. i s,lidnimrubrikama. Sve njene rane knjige - bila je izu-zetno plodan pisac - pisane su za poprr.rlar:no gra-folo5ko trZiSte. Mogla je, sasvi,m lerpo, d.a nastavikao grafolog da nije sludajno naletela na astrolo-giju i do5la do zaklj,udka da je ova rnrdila uzb'ud-ljivije i, jamadno, :uno,snije p,oslove. To rse dogo-dilo tek nakon iaZnog starta. Godine 1907. primilaje laskavo pismo iz Rusije u kojem pirsac izraZavami5ljenje da bi za nju bilo mnrdro da proudi astro-l,ogiju, dodajuei joS da je zadulio Folratovo pro-dajno odeljenje da joj ,pobalje primerak Brandler--Prahtovog p'rirudnika. Kada je lcejiga stigla, ba-cila je na nju samo letirnidan pogled, nije mogla,da j,e uhvati ni za glav,u ni za rep, odloZila u.stranui zaboravila celu stvar.

U Gerlicu, tri godine kasnije, irnala je zagonetanzusret sa Zenom koja se klela da je grafol,og alipod milim bogom o tome ni5ta nije znala. lFrauEbertin se iznenadila kada je zamoljena da kaZe,svoj datum rodenja kao i da dA uzorak rrukopisa.Medutim, nrprkos nedostatku grafioitro5ke strudnosti,

'2425

Zena je dala ,sasvi,r-n zavidnu impron/izovanu karak-teno,ogiju. Onda je na svetlo izbila j:stina: Ze,naje bila astro'lo,g ali se pretvarala da je grafologkako bi izb,egla nepoZeljnu ,radoznalo'st policije.Pod utiskorn oditih moguinosti astr,ologije, frauEbertin je Zeljna da naudi viBe od" to'ga. Zena pred.-laZe da je snabde nr,kopisni;m beleSkama o Sun-devorn >uticaju<< u svakorn od dvanaest zodijadkihznaksva za honorar od 120 rajhs maraka. FrauEbertin sre ,s'loZi rnada je to bilo vi5e rnego, 5to jemogla u orlo vreme sebi da dozvo i. Nekoliko danakas,nije, stade da ser propituje po knjiZararna zaastrolo5ke 'udZbenike ali uzalrud. Bila je zaboravilana knjigu nuskog darodavca. Korradno je na5laprvi totrn, tz Brandler-Prahtove serije Astrolo'5kabiblioteka, koju je Folrat ba5 podeo da objavljujeu Lajpcigu. Tek je tada otkrila da je laka srcadala velike pare za 'd,oslovnu ko,piju nekoliko pa-ragrafa rzetih neposredao iz tsramdl,er-Prahtoveknjige.

U toj fazi neko joj je pormenu,o da se Al,bertKnipf (Kniepf) bavi pro,fesiro,nalno astrologijom uHamburgu. Pisala rnu je i zabezeknula se kad jojje zatraiio i.zmedu 50 i 100 rajhs manaka za rrizpredskazanja za >>livotni vek<. Mo,ra da joj je ta-koile palo na um [<ako se astrnologija dobro plaiau poredenju sa grafolo'gij,o'm. I opet, Knipfovopisrno sadrZavalo je prirnedbu koja ju je zaintere-sovala. >)U ovom trenutku vi patite ord izrazitesamoubiladke rnanije i nosite se sa prete5kirn bre-rnenom Zivota<<, pisao je on. To je s,ludajno bilaistina d", &tavi5e, ded,ukcije ta;lcve vrste rniikad ne bimogle da se izvedu na osnovu ustaljenog grafolodkogsvedodanstva. Upiustila se u proudavanje astrologijekako bi se naoruZala za novu karijeru * nr wo,j-stvu pro,fesionalnog astrologa.

Prve od njenih brojnih knjiga i opuscula bilesu objavljene toko,rn rata 1914-1918.r'0 Prvo go-di5nje izdanje nje,nog kasnije Sinoko ditanog pro,ro-danskog godi5njaka Ein Btick dn die Zuhnft (Mag-noueni pogled u budutnosf), br"of 1, 1917 (za 1918),,spada u irsto,riju izdava3tva, jer je b'io prethodnikrnnogih slidnih kasnijih p'ublikacija, od kojih jeveiina povezana s imenirna dobrop,oznatih nernaC-kih astro o,Skih publicista. Prva dva izdanja ovog

god.iBnjaka mo,rala ,su da p,retrpe zamerke i odlaga-nja zbog vojne 'cenzure, gde se ruvidelo da astro-lo5ka pred"skazanja lako rnogu da se iznode u iz-vor nepoZeljnih glasina.

U pro'Slosti nijednom od. njenih nernadkih sa*vremenika nije palo na um ,d"a ,se

" mlps[,s,giji

moZe pisati na jedno,s,tavan i, nadasve, zanimljivnadin. U torn p,ogledu, njena sposobnorst je bilajedinstvena, ali ona i jeste bila rrodeni movinar.Kada ditamo njena dela dini nam se da gledaimopreko raxnena veorna ,odgovorne, ljubazne i stalnoradom iscrplje,ne Zene,, rrep,restan:o poZurkivane odditalaca u traZenju saveta za lidne stvari ili pakZeljnih da irn rse predshaZe ,srudbina. Pri svernu tomeniSta nije mrzela viSe od izjednadavanja astrolo-gije sa vulgarnim predskazivanjern sudbine i gle-dala je na svoju >>'ume'tnost<< sa l<rajnjorre ozbilj-no56u. KnjiZevni stil joj je bio tridavo zabavan alije bar drZao paZnju. Do 1920. vei je stekla znatanugled, i biv5i buganski kralj Fer.dinand, koji j,eZiveo u izgnanstvu u Nemadkoj, spadao je medunjene najvernije i najdragoeenije klijente.

U pro;leie 1923, dok je ona zuaz'eta pisanje,mEin Blick in die Zukunft za L924. ru svorn dornu uGerlicu, Hitler i njegov-a Nemadka nacionalsocijali-stidka radnidka partija izdlhu se na bavarskoj politid-koj sceni. Hitlerov govornidki dar privukao j,e 'o,gro-man auditorijum a njegovl. b'uro,nosni smedoko,Sulja5ivei su razbili lep broj lobanja na larmadZijslkim sku-povima ili u tudnjavama po pivskim pordrumima.(Hitlenovi rskupovL desto su se o'drZavali u ovojili onoj velikoj rninhenskoj pivnici.) Frau Ebertinrse ba3 pripremala da ,sastavi niz r:'op5terrih predska-zanja za osob,e rodene sa natalnirn Sunce,m u z,nakuOvna kada joj stiZe pisrno 'iz Minh'ena od Zene,jedne od mnogoibrojnih Hitlerovih odru3evljenih ak-tivistkinja. U pisr-nu je bio datum Hitle'rovog ro-elenja (ali ne i das) i pitanje 5ta rnisli o njegovomhoros,lcopu.

Frau Ebertin je oibjavila odgovor, a da nijeobelodanila Hitlerovo ime, u svorm godir5njaku"zaL924, u prodaji od kraja jula 1923. >Mu5karac odde,la roclen 20. aprila 1889, rsa Suncern u Orrnuna 29o u vreme roclenja, tzloliie op,as,nosti svojulidnost ne{ulmorrnotrn akcijom bez predostroZnosti i

26 27

rno,gao bi veorna lako da izazorte nekorrtrolirsanukrizu<<, pi.sala je o'na. >Polo,Zaj njegovih zvezda po-kazuje da ovog doveka valja uzeti i te kako ozbilj-no; pre'dodrede,n je da igra ,mlogtr firera' u bu-dueim bitkama. eini se da je 6ovek k6,gs imarn naufiru, rso tim snaZnim nrticajem Ovna, predodredenda se Zrtuuje za nemadku naciju, takode da sesuodi rsa svim okolnostirna ne trepnuvSi i hrabro,dak i kada sru u pitanju Ziuot i smrt, i da d^6 pod-sticaj, koji ie izbiti sasvim nenadano, nemadkornoslobodiladkorn pokretu. Ali neiu da predskazujemstrdbinu. Vreme (e p,okazati, no rsadBSnje stanjc"stvari, u trenutku dok ovo piSem, p'rirodno da nemoZe potrajati.<

NiSta od svega ovoga nije bilo nezuvislo. Za'pazi(ete, meclutim, da frau Ebertin nije nagove'stilanikakav poseban dafum ,u vezi svog upozorenja. Ipo'red toga, po,5to je nien godi5njak sadrZavao ursu5tini kratkor.odna pred,skazanja, zakljudak je dane bi bilo mudro da taj dovek rocle'n u znakuOvna, ko god o,n bio, preduzrne rna kakvu nepro-mi3ljenu akciju u bliskoj buduinosti. Svaki min-henski nacionalso'cijalista koji bi sludajno proditaoEtn Blick in die Zukuttt prep,oznao bi Hitlera bezpo muke, narodito kada je red o upotrebi frauEbertininog izraza >,r.rloga firera<<. Postojao je samojedan takozvani >>iirer<< ru Nemadkoj i.to je bioHitler. Uz dinjenicu da je korespondentkinja izMinhena svakako p,onekome morala wratiti paZnjuna ,ovaj paragraf, njen p'isac je p,orslao, primeraksvog godi5njaka Vdlkischer Beobachter-u dim jebio objavljen, i kao Sto ie,mo videti. on je pokazanHitleru.

Pre,d.skazanje, takvo kakvo je, usko,ro se i,spu-nilo. Osrnog novembra 1923. Hitler i njegove pri-stalice inscenirali siu IoBe organizovan ptrd na poli-tidko,m skup'r.r u pivsil<om podrumu Burgerbroj isiledeieg jutra krenula je duvena povorka premacentru Minhena, pre'dvodena Hitlerrorn i Ludendor-fo,rn, u pratnji Hermana Geringa (Goering), JuliusaStrajhera (Streicher) ,i ostalih kasnije ozlogla3enihnacis,ta. Policija je pripucala i nekoliko nacionalso-cijalista je poginulo. Hitler je pao, polomi,o ramei ispario ali je koji dan kasnije nrhap5en. On, Luden-dorf i ostali izvedeni sru na zud febnuara t924.

Ludendorf je osloboden ali je za Hitlera i joBdvanaestorictr utvrclena krividna odgovo,rnost zbbgzavere da se obori vlada Rajha. Prezuda je izre-dena 1. aprila 1924. Ni devet merseci nije pro5loa Hitler, osuden na pet g,odina, pu5ten je iz zatvoraLandsberg, gde je sav bio uto,nuo u pisanje prvogtoma Mein Kampf-a.

Ovi uzbudljivi do'gailaji doneli su frau Ebertinizvestan dobrodo5li.lidni p'r.rblicitet. U Minhenu jeod prethodnog se,ptembra, odnosno barern mesec ilidva pre puda u p,ivsko'm podrumm. Pornenula jeu svorm godiSnjaku za 1925, pisanom tokom pro*Ieia i leta 7924, da je rpo5la u Minhen sluteii dade tarno do'ii do loma i da je Zelela da to doZiviiz prve ruke. Ovo nagoveBtava da je njeno p,oten-cijalno astrolo5ko interes,ovanje sada usmereno naHitlera. Medutim, u istorm izdanju Ein Blick indie Zukunff-a, ona daje da ,se nbsluti da je, dokje p:isala svoje >Hitler prorodanstvo<< godinudana ranije, u prolede 1923, jedva neBto znaLa o>nacionalsocijafistima i u\Ikisch pokretu u juZnojNemadkoj<<. Nastavlja ovako: >Kada p,iBern svojalmanah vodim raEuna 'da ne ditam ,dnevne listovei ne dozvolim da se na m:Iene ,r.rtide. Pa sarn pogle-dala poloZaj zvezda (nairne Hitlerovih) da b,ih moglada na,pi3em nekoliko sasvim mepristrasnih opaskio tome. Nije bilo vremena da saznam sat njegovogrodenja, pa safit sadinila provizorni hor"orskop za danrode'nja, pogledala glarme tr<arakteristike i otkrilada se on (poloZaj zvezda) ticao neobidno,g karakterakoji, bio roden ujutro ili ruvede, ne6e biti miljeniksudbine - 7!6'9 nadolazefe surevnjivosti izmeduSafurna i Sunca - ako 'se nade pred. izazovomozbiljne akcije ili dopusti da ga u nju 'uvulcu.<<

Frau Ebertin je naznadila da je horosl<op sadi-nila na osno\ru poloZaja Sunca u podne 20. aprila1889. Do podneva, r-nedutim, Sunce je vei izaSl,o izOvna i pre5lo u Bika (u stvari, u Birku nalo 34'40").Zalto je onda ona tako Zustro tvndila d.a je Hitlerb'io roclen Ba njegovirn Siuncsm u poslednjem ste-penu Ovna? Odgovor je, verujem, da je ona bilasavr5eno svesna njegovog politidkog znadaja i brzo-pleto zakljudila da taj eruptivan, agresivan karaktermora da ima svoje Sunce u naprasitom zna,ku Ovna

28 29

pre nego u >zernaljskorn<< i, navodno, p,osltr5'nijemznaku Bika.

U nedeljama Sto su prethodile pnocesu Hitler--Ludendorf, koji je po6eo 26. februara 1924, sabavarskim novinarem L. Hofmanom, za,ur:tereso-vanim za astroLogiju, ona je napi,seila Sternentuandeltmd Weltgeschehen (Zuezde na njihouim pttanjamai suetska zbiuanja), jedan od najzanirnljivijih astro-IoSkih traktata ovoga stoleia. Najmanje 20.000 pri-meraka prodato je za neko iko nedelja, pa su ifram Ebertin i astr.ologija stekli B'iroki publicitet.llPruu po,lovinu pamfleta napisao je Hofman, a sa-drLi deJimidan zapis o njegovim razgovorima safrau Ebertin u Minhenu o'd 21. do 24. januara1924. Ranije ju je traZio u Dorniu za ilal<onice, gdese bila sirnestila, ali je tu saznao da je preSla uobliZnji pansion gde je konadno pronalazi. Reklamu je da Zivot dr.rvene Sibile nrije nimalo lak.

>Adresa mi s'e ubrzo' ra5dula<<, rekla je, )>ikako je politidka ponesenost rasla, priro'dno daje mn:ogo ljudi Zelelo da sazna 5ta kazmj,u zvezdeo ovoj situaciji. Nepre,stano su zapitkivali kuie-paziteljku gde 6am i kad. nre mogu videti, ilism telefo,nirali, Sto je prirodno reme,,tilo tiSinu ispokoj Doma. Osim toga, cela jesen je bila uZasna,puna uznemiravanja i nerviranja. Sve je to izazvaoSaturn koji je, u morn horoskopu takode, pretiovi5e nego obidnirn nevoljarna i nagove'Stavao te,5kobreme patnji i moZda razdoblje u is,anato'rij'r.rmuili bolnici, zatvor, osudu za kriminal i naneserrefinansijske Stete, sve pomoiu tajnih neprijatelja.Podetkom 1923. vei sam videla kako predstoji po-gibelj i razume rse razmi5ljala kako da un:anjimSaturnov uticaj na sudbinu. Po'mislih kako 6e naj-bolje biti da potraZim sarnoiu tokorn kriznog raz-doblja i tiho nastavih sa knjiZevnim radom. Nakondugog traZenja konadrro nadoh soibicu slidnu kalu-flerskoj u Do'm'u dakonica.<<

Posle 8, novernbra rede, nije imala ni daSkamira, jer zu je sada opsedali'dlanovi svih minhen-skih stranaka, s levog i desnog krila, od kojih susvi hteli da saznaju >buduinost<<. Ho,fman je zapitada li je Hitler bio svestan upozorenja objavljenogu Ein Blick in die Zukwtft.

>>Svakako<<, odgovara. >>Tokorn leta poslala samprimerak godi5njaka uredni5tvu Vdlkischer Beo-bachter-a i neko icina mojih dobrih prijatelja po-kazal,i su Hitleru pomenuti odlomak. Rekli su mida je u 'odgovo'r na rnojiu opornenu on nestrpljivouzviknuo: ,Kakve pobogu veze imaju Zene i zvezde€a mnom?' Poku5ala sam da objasnim nekirn Hitle-rovim sledbenicima, koje sam lidno poznavala, daie Firer imati veo,ma kritidne aspekte u novembrur,i znate Ii Sta rsu mi rekli? ,IJ ovom trerlutku, kadaga odekuju krupne st"rari, aspekti nikada nisudovoljno dobri!'<<

Frau Ebertin je jo5 rekla Hofmarrru da je umeduvremerm otkrila vreme Hitlerovog rodenja,odnosino 6.30 po p,odne u Braunau na Inu (Braunauam Inn), Bto se podudara sa vremeno,m zabeleZenimu tamoSnjim matidnim knjigama. To je bio prvi slu-daj da se obaveSrtenje ovakve prirode, kasnije odvelikog znadaja za nemadke astr,otro,ge, p,o,minje unekoj publikaciji.

Prisustvovala je jednom od njegovih skupova idak imala priliku da izmeni posle toga par redisa njim. Hofman je natuknuo da je verovatno bioprilidno sujetan ali ona se ne sloZi.

>>Ne, p,o meni Hitler nemra s;ujetnost primado,nekoju mu ,op,ozicioni listovi pripizuju. Udinilo mi seda je bio pre stidijiv dok sam mu se obraialaposle skupa, onako opkoljen ljudima. Izgleda daje on u svorn elementu jedino kada je okruZenmasom koja Zudno guta svaku njegovu izgovorenured. ,Na podijumu, on je kao ,sp,opadnut dovek,kao medijum, nesvesno orude vi5ih silq.< Sa pro-rodanskim uvidanjern dodaje: >Pokazaie rse da sunedavni dogadaji ne samo pridali ovo'm (Hitlero-vom) pokrefu unutra5nju snagu, vei i spolja3njutako da ie to dati snaZan zamah klatnu istorije.<<

Frau Ebertin nije jedini nemaEki gradanin kojigaji nadu da ie zainteresovati Hitlera za astrolo3kasaznanja tokom leta 1923. Tu je i partijski sabo-rac Georg Koper (Kopper) iz Landshuta, koji 15.juna pu5ta u opticaj rukorn pisano, saop5tenje sazaglavljem: >>Za Adolfa Hitlera, firera nemaEkogslobodarskog p,okreta." Taj dokument sadrZava po-jedinosti o izvesno,m br,oju raznih datuma u ne-madkoj i"storiji i njihovorn navodnom astrolo5kom

30 31

znadenju. Iz nekog rrmtnog razloga her Kop,erwapclnuda nije zavr5ila iu ko,rpi za otpatke vei je sa-Cuvana u arhivi Partije. PreZiveie rat pa se sadamoZ,e pregledati u Federalnorn arhivu u Ko,blencu.rz

Kada je O. A. K. Smicov (Schmitz) Der Geisttler Astrologie (Duh astrologije) objavljen t922,sme$ta je privukao one koje te5ko da bi impresio-nirali knjiZevni pod.uhvati Karla Brandler-Prahtaili Rudo,lfa fsn Zebort.endorfa i koji verovatno nebi narudivali E1zbet Ebertinine almanahe predska-zanja. Ova knjiga, rsa imprintom p,oznatog minhen-sko,g izdavada, posebno je zanimljiva za visoko-obrazovane ditaoce ,srednje klase kod ,kojih se pro-budilo intere,sovanje za astr"o'logiju.

Oskar A. K. Smic (1873-1931) be5e dovek odpera, ne ba5 prvoklasan, ali svakako dovoljno dobropoznat. Uspe5ni romansije'r, dramski pisae i feijto-nist brojnih listova za irmriniju publiku, njegovoime je p'oznato naditanorm delu-javnos.ti. U SalcburguL917. sludajno upoznaje baro,nesu P. Ova go,spa,nesvesna njegovog identiteta, rede rnu nakon leti-midnog pogleda da je roden u znaku Strelca, Btoje bilo tadno. Istoga dana napravila je i protuma-dila njegov horoskop i dmboko ga se do1'mila tad-no5iu svog opis,a. U Bedu, ne5to kasnije, sreieFridriha Svlkerta (Friedrich Schwickert), biv5egoficira u austrougarskoj rnornarici, vodeieg lokal-nog astrolo'Sko'g,strudnjaka.ls Svikert pozajmljujeSmieu ne5to knjiga Alena Lea i Anrija Selve ion se povladi u udaljeno ,Stajersko, seoce gde ihvredno proudava. Kada se vrati,o u Bed, Svikert gap,odvrgava detrnaestodnevnoj intenzivnoj obuci.

Cim su Nemci mogli da putuju u inostranstvo,Smic odlazi u Cirih gde ,se upoznaje sa Karlo'mGustavo'm Jungom. Odu5evljen Jungovom analitid-kom psiholo'gijom znarn da li je vei poznavaoFrojdovo delo zavr5ava tedaj analize. Zatimosvanjuje u Darm5tatu gde je orof He,rman Kajzer-ling (Keyserling) nedavno (1920) osnovao svoju kas-nije fuvenu Skolu mudrosti i podudavao sluSatelj-stvo sastavljeno, izmedu ostalog, i od ljudi znatnogdnr5tvenog i intelektualnog ugleda. KajzerlingovPutri dneunik jednog filozofa, L919, postigao je za-paten uspeh i trenutno, ga proslavio. Mada grofanije vo;lela niti mu verovala veiina akademskih

lIIi

filozofa - fto j,e bi'lo rnernimrorrno je qrgdstlv-ljao znadajnu- i, Stavi5e, podsticajruu intelektualnusilu u posleratnoj Nernadkoj.

Smic, ,Lrvek Zestok i ubedljiv propagarldist sva-kog sludaja za koji bi se zainteresjovao' govori Kaj-zeilingu 6 Jungovom delu i, razume-se' o astroil-o-giji. Tokorn jeseni 1921. grof se podvrgava -a111.1-IiSt<im searlsama sa njim, ali se nikad nije dubljeangaZovao. Smic Zeli da se veLe za KajzerfingaI Sk'oltr rn'udro,sti u neko'm istaknuto'm svojstvu,ali gro,f ne mari za aporstola nego rga taktidno Saljenazid - Cirihu i Jungu.la Smric postaje najdelo-tvorniji knjiZerrni propagandirst ru vreme kada jeime ovoga drugoga'jo5 re'ativrlo nepoznato u krugo'-virna van struke.15

Osim Smica, Kajzerling je p'oznavao nnogedruge koji su se prihvatilt astrologije tih grozgi-davih poiatnih godina. Ovaj pr"edmet nikada-'nijezauziiao istakrrulo rnesto u raspored.u dasova Sko:lemudro'sti, ali se na njega svakako nisru ni mr5.tili.Gro,fov lidni stav prema njenrru b,io je i objektivani skeptidan. Da je Kajzerling javno osmdio astrolo-giju

-kao praznovericu i besmisliou, ta dinjenica bi

nesumnjivo obeshrabrila mno'ge koji su joj 'u onovreme pribegli.

Astio o5ka dru3tva starija o'd 1914. uglarmorn suse ugasila toko,m ratnih godina' Mada je neko ikolokalnih grupa oibrazovano po's,le 191"8, rrije ibilojasno definisanog nemadko'g astroloSko'g_ po\relaive do kraja 1925. Njeeovo serne je plosgjano kadaie odrZan prvi znadajni nemadki AstrnloEki kongresL leto 1923. einjenila da se veliki broj astnologaokupio u Lajpcigu bio je 4.lmnogorne pl'o'd A. I.Grin:r,ovih (Grimrn) aktivnorsti m Minhernr za po-slednje dve godine. I p,orefl to'ga, madl le Grirnmogab da 'se lakune i, Btavi5e, kleo' ,se da je pok-retie i'deie odrZavanja kongresa, sve se dogodilopre spontano nego po planu.-

A. M. Grim (1892-1962) bio j'e ro'donr iz Drez-dena. Sam se upoznao sa astrolo'gijo'm 1910, a 1914.osniva Centralnu sluZbtr za astrolo5ko-meteoro'1'oBkaobave5tavanja. Razume se da nije bilo centralnesluzbe u strogom srrri'srlu redi i p'o svoj prilici samose nekolicina lakovernih pretplatila na njegove ta-kozvane vrernenske prorgrroze. Uskoro po potpisi-

32

vanju prirnirja Grim se pojavljmje kao neobidnoploda!. astroloBki pisac i publicista u Minhenu, gdeje zadMjujuiorn brzinom izbacivaro udZbenike kbjeje lidno Stampao. Bio je neponovljivo dist primerakastrologue enrag6,-a, jedan od ,ornih ikoji nikad nezna kad treba srtati.

Minhenska po icija prvi ptrt postaje svesrnaastrologije uodi 1914, kada je o,sudila Ota pelnera(Otto Pcillner), teozofskog astr,ologa, zbo,g gatanja.U aprilu 1921. preduzimaju s,e odludne me,re dase uguSi lokalna profesionalna astro'1,o,Ska delatnosti, kao Bto ,se i moZe odekivati, policiji nikad nijepo5lo za rukom da razludi >naudnog as,trologa<<,$akl-e, ono Sto je Grim tvrdio da je, od aljkaveZenske ,gatare koje je sam Grim saZaljivo opisivaokao >p,ianetne babuskare<<. Policija upada u nje-govu kuiu 18. aprila L921, odtszima rrur sve astro-loSfl<e knjige i hartije i ter.eti ga za proricanjesudbine. Grim ,se nerazumno, op5irno up,u5ta

-u

odbranu svog sludaja. ThrZibtr prafi protivtuZba alinajvi5a instanca donosi negatirrnu pre,sudu. Mad.aje on odito uZivao, u svofir >mudeni5tvu<< i pro-isteklom p,ublicitetu, radije ie platiti neznatnu giobunego da ide u zatvor. U sebi sida vidi vodu javnogmnjenja.k"{" je red o astrologiji, pa odl,uEirje dio.rganizuj-e Evropski astrolo5ki ko'ngres. Taj- tro-dnevni {gqqauj odigrao se u Vtinhemr sep-tembra 1922 prvi je rikada od.rZan u nekbizcmlji. Kongres je evropski samo po nazivu po5tosu, sa izuzetko,m frau dr Martensove iz Svajcirske,veCina prisutnih me5tani. Grirn preds,edavd i ditdgvoju prekrasnu nedopede,ntr kofe5tarijru o >>astro-lo,giji i AjnStajnovoj teoriji reiativnolti<. prisus-tvuju i Brandler-Praht i Oto pe,lner ali se neoglaBavajg. Thi su i >posrnatradi<< ko,je je p,o-ela-la_.minhenska policija. bbelodaniie svo5 identiteturekoliko dana kasnije kada poseiuju dom LudvigaStengera (Ludwig Stenger)

^i konf,isku;u ;j"d;;

sl(rcu zvanicnog izve5taja. U Lajpcigu, u medu_vremenu, Hugo Fo rat s,e vredmo obave5tava o Gri-Toygm kongrezu i porn:iilja kakor je s,ada vremeda lidno stupi u akciju.

Zamisao o kongresu astro,loga dopala se Folrafulz etrogo pfaktidnih razloga. On je najaktivniji iz-dnvad astro'lo5ke_literature, mada konkurencija'sada

raste, i vlasnik najditanijeg astrolo'5lkog iasopi'sa'Njegov we veii utrog u astrologiji uverava ga -d1bi Jaradnja sa Grimo* *o'gla biti beriieh:a. Veise naziru znaci Sirenja zanin:anja javno,sti za as-trologiju, pa se po'nadao da 6e b'a3 ,orn uticati natok doeadbja. Obidni astrolozi amateri, Uran-ijinibezimeni poklo'nici, nikada nizu uvide i rdo kojesu mere bili pioni ,u igri onih koji snr ulagali uastro ogiju. U skladu s tim, Grirn usrkoro prirnapismeni

- predtog da se naredni ko'ngres ordrZi u

Lajpcigu.Juna 1923. Sezdesetak ,osoba, ukljudujuii mnoge

vodeie profesionalce, okupljaju rse u sali za pre-davanja Teozofskog dnr5tva u Lajpcigu. B_io je toprvi u nizu god"i5njih ko'ngresa 3to _6e se bez iz:u-Zetka odrZavati sve do, L936. Nije bitro nideg slidnog'u nekoj drugoj zemlji; ko'ngres'i su o'draZavali ne-rnadku strast za organizovanjern.

Lajpci3ki kongres iz L923, ko'jern je predseda-vao A-.- M. Grim, zaparnion je po ambicioznim pla-novima i doktrinarnim prepucavanjima- Najvi5epra5ine 'diZu revolucionarne teorije takozvane Ham-bu*ke 5kole, koju 6u pomenuti kasnije. Uzneseniprojekti od,nose se na predl'og da ako astnologijuvalja priznah za nauku sa sopstvenim zakonima,onda neki nuZni ko'raci moraju smesta da se pre-duzrnu. Doktor Friz Kvade (Fritz Quade), diplo-rnirani pravnik iz Berlina, iJono vreme vei poznatkao lspitivad psihidkih fe'nornena, predlaZe stvara-nje Centralne astroloSke sluZ e, koja bi ugovaralaBve b,r.rdq.rie kongrese i ddlovala kao starateliskaorganizacija za astr"oloSki pokret 'u celini' PredlaZeta[otle stvaranje Centralne statis,lidke siLuZbe, reci-mo za sakupljanje i analizsvanje podataka koji bikasnije moZda mogli posluZiti ikao p'o'dr5ka zahtevuda se as'trologija ne srnatra za zaorstatak prazno-verja vee za prav\.I pravcatu na,uku sa sopstv,enimzakonima. Do'govo'reno je da Centralna astroloSkas,truZba bude u Minhenu pod nadzoro'm A. M. Grimai dolctora Vilhelma Mrsiia (r' 1896), mladog diplo-rnirano,g biologa koji je predavao ma Zagrebadkomsveudtli5tu u Jugoslaviji. Centralnru statistidku sluZ-b;u valjato je u,spostaviti u Lajpcigu pod olkriljemTeobalda Behera i jo$ druge dvojice. PoBto je

34

Beher bio Folratova desna ruka, za 'ovog potornjegrse rno,glo reii da se napaja sa izvora.

Jedinstvo oko zajednidko,g cilja po,trajalo jejo3 bar dva meseca a o,nda je 'do5lo do neizbeZno'glo,ma. Grim, koj:i je u svakom sludaju bio lo5 pred-sednik, prepirao se sa Folratorn jelmru je ovajpodneo na odoibrenje kongresni zapisniik, pozivajudi,se na to da je Teozofska izdavadka ku6a odgovornaza sve administratirrne sporuume. Grim uvredenodaje ostavku na preds'ednikovanje Centralno,m as-trolo,Skom siuZbom; nasleduje ga dokto,r Mrsii. Po-5to se ponudio da rukovodi pokreto,m i propaoGrim se od tada duri iz pozadine rnada je, kaodto iemo ustanoviti, kasnije pravio sme5ne upadice.Godine 7924. Statistidka sluZba takode ,s,e na5lapod doktor Mrsiievim krilom. Brojni su bili onikojima je laknulo Sto se ona iskrala iz Folratovogzahvata. Tako se Folratov plan da ko,ntro i5e po-kret ubrzo izjalovio. Doktor Mrsii je tiho i ume5noutanadio pet godi5nj,ih ko,ngresa sve dok se nijeodrekao predsednikovanja Centralnom astro o5komsluZbom 1928.16 Jedan ambriciozni statistidki proje-kat nikada nije daleko dogurao usiled nedostatkavremena i novca.

Veiina lokatnih dru5tava, dij:i broj naglo rastepo,sle 1923, bila .zu filijale Ce,ntralne astro'lo5kesluZbe. Na ,ovom mestrr morarnro se saZeto osvrnutina Astro oSko druStvo ,u Nemadkoj o,srlovano' maja1924, (ASiG). ASiG je iza scene nadzirao Folrat.i, ako uzrnogne, naffreravao je da istisne Centralnuastrolo,Sku sluZbu, koja je izmakla njegovorn za-grljaju. Uloga ASiG-a je relativno nevaZna 6vedo 1933. kada pitanje nacio,nalsocijal'istidkog Gleich-schaltung-a (integracija) izbija u prvi plan a Fol-rat i njegova klika poil<u5avaju da obrazuju na-cistidki astrolo5ki pokret.

Zanimljivije od Fo,lratovog Astrolo5kog dnuBtvaNernadke bilo je Akademsko dru5tvo z,a astnolo,SkoistraZivanje, osnovano u Berlinu juna 1924. odstrane ddktora Kvadea i doktora P. Svaba(Schwsfo).tz Tokom sledeie decenije ilanstvo uovom druStvu, takvom kakvo je jedino u Ne-madkoj rnoglo da porstoji, ogranideno je na HerrenDoktoren a onda, ,drugo jedno >akademsrko druS.tvo<< Deutsche Ktiturgemeinschaft zur Pflege der

35

Astrotogie (doslovno, Ne'madlro ktrlturno udruZenjeza neg6vanje astrologije) osnovano' je marta 1927,ali sJ rasp-aIo ili pre'5lo u pasivu godinu ili dvepotorm. Njegovo dlarlrstvo ukliudival,o je izvestan brojiapanjujriie istaknutih ljudi, na primer profeso-raJ.-neiw-ejena (Verweye',n), bolr:skog filozofal profe-sora E. Dakuea (Dacqu6), p'oznato'g minhensikogpaleorrtologa, i dokto'ra Teodora Lesinga (TheodorLessing), jof ;eanog filozofa, koji je pre'davao naTehni6[oj-visoko; Skoi u Hanoveru, a ubiie-ganemadki iti s'uaetini nacisti u Marijenb'adu u eeho-slwadkoj, avgusta 1933.

"Akadernski" astro ozi nisru se truclili da pi5u

udZbenike i 'osim povremenih dlanaka d. nekoLikokratkih monografija malo su Sta objavili. Pri svemtom, brojka od b,ar ,sto'tinak Herren Doktoren-akoji su jivno potvrdiva'li svojru veru u astrologijunije mogla da prode bez o'djetka.-

Stav pojedinadnog Nemca prema as'trologiji bioje uslovlJen njegovirn ili njenim druStvenim rni-ileom, obrazovanjem, dlanstvom u ovoj ili-onojmesnoj grup,i, poisfovedivanjem ili ne sa teozofsko'mantropozofij,om ili oilcultizmom i davanjem qrv._el-stva bvom- ili o'norn iz Birokog [zb'o'ra astrolo5kihsistema. Takva oeoba kao Sto je tipidni ne'madkiastrolog nije postojala, niti je bilo ikakvog stan-darda ili sveop5te prihvaienog metoda. Je'dini za-jednidki dinilac je bilo rasprostranjeno mverenje dase valjani zakljudci rnrorgu izuesti i2 hs'rerskop?. -

Nemci su, medutirn, b,ili p,rvti koji su izloZiliEdeju o onome Bto su 'sami nazvali >psiho o3ko'm,astiologijom<<. O. A. K. Smic, odu5evljeni udenikK. G. Junga, natuknuo je 1922. da je astro ogijabila ne5to dernu se p,sihologija nadala. Pitanje je',dakle, glasilo: moZe li s,e postiii da astrologija imabilo kakvu lkorisnu savrerne'nu funkciju ili ne mode.Analiza karaktera izgleda da je rludila najplodnijemogucnosti. Astrolozi stl se' u ovome okuSavaliodvajkada, nnada u tome nisu bili narod.ito istan-dani. Bilo je svakako 'strogo, praktidnih pri,nena,kao Sto je usmeravanje pri izboru Zivotne karijeref.li bradnog druga, procena pode'snosti neke osobeza dato n-arneStenje i, .arnbicioznrije, dijagnoza la-tentne sklonosti jedne ind:ividme za odreclenu vrstuneuroze. Postojala je potreb,a, 'p'rsrna tome, za }::o-

36

vom, spretnijorn i vi3e namdntr zasrlovalnorn vrstomastro ogije i otuda potraZnja za astrolozima kojiCe snabdeti javnost nedim upedatljivijim od ustalje-nih >kuvara<< 'sa tumadenjima horosko,pa. Na Zalost,malobrojni su rnogli da porstignu iBta vi3e od prav-ljenja horoskopa u tradiciornalnim olrvirima, pa otu-da i uobidajeni p'ro'sedni rezultati. Ipak, sasvim sumalobrojni od wih toboZnjih psihologa znali neBtovi5,e o psihologiji.

Smic je, svakako, bio upoznat sa nadelima jun-govske analitidke psihologije. Slab'i su izgledi daje vi5e od Sadice njegove astro'lo5ke sabraie delilonjegovo znanje, mada je barone'si Olgi fon Ungern--Stenberg (Ungern-Stenberg), as,trologu i medicin-ski obrazovanom psihologu istovreme'no, mogao bitiblizak korpus p,sihoanalitidke literature. Valja setakode podsetiti da javnost, ,gledano u celini, nijebila makar i povrSno upuiena tr teorije raznoraznihpsihoanalitidkih Skola kao Sto je to danas sludaj.Pa tako kada Nemci sad.a zauste ds ,govore o >p,si-ho o3koj astrologiji<< oni je go,tovo bez razlike po-vezuju sa Charakterologie, o'dno,sno studijom tako-zvanih psiholo5kih tipova. To je vei postojalokao spekulativni o'd,sek univerzitetske psihologijeili psihijatrije i nije imalo btiske veze sa, recimo,jungovskom ili frojdovskom analitidkorn psiholo-gijom.

Glarmi izvori nadahnuia astrologa rnogu seustanoviti. Prva nemadka izdanja Psiholoikih ti-poua K. G. Junga i Fizisa i karaktera E. Krnedmera(Kretschmer) objavljena su 1921. Ove knjige bilesu dobro poznate naditano,m iaiku. Uz to, mnogisu bili upoznati sa Ludvig Klages'ovirn (LudwigKlages) teorijama (na polju Aztsdrucksdenturlg-a,to jest tumadenja izra?avanja), zbog visokih h'ral,anjegovih grafo'lo5kih dela.

Najuspe5niji pionir na polju >psihoilo5ke astro-logije< brio je nesumnjivo Herbert Frajher fo,nKlekler (Freiherr von Kloeckler, 1896-1950). Ovajvanserijski vojni oficir i aristokrata studirao jemedicinu neko vrerne po demobilizaciji ali ,se oka-nuo svoje namere da bude lekar kada ga je rfurfla-cija iz 1922*23. ostavila bez igde idega. Postaoje profesionalni astrolo5ki pisac i savetodavac uLajpcigu. Ravnodu5an prema ratu do istrebljenja

37

u po{kretu i rsitnidavim taiktiziranjima, tako istoprema njegovo,m teozofskoirn i okultistidkom sek-toru, o,n je bio prvi koji se ratosiljao veiine astro-logijinog srednjovekovnog bremena ii potrudio daformutri5e takvu njenu varrijantu koja ie biti tisklad-ljiva sa zahtevima dvadesetog stoleia. Njegovo deloGrundlagen fiir die astrologische Deutung (TemeliiastroloEkog hnnatenja\ t926, jedan je od najjas-nijih vodida iu oivn tenrru i u vreme svog objavlji-vanja postavilo je novi standard. za pflsanje o astro-logiji.

Fon Kleklerova lajpciSka grupa ukijudivala jemnoge tamo5nje rintelektualce zainteresovane za avtrologiju. Jedan od njih je 'i, rnoj prijatelj doktorOto Kelner, tada mlad.i dlan uredni5tva proslav-ljenog Tim-Bekerovog Leksikona umetnika (Thie-me-Becker Kiinstlerlexicon), dije je delo Charak-terkunde und Astrologie, 1927, pred.stavlja ranipoku5aj da ,s'e pokaZe kako spoj grafologije i astro-logije moZe da se i,skoristi za >karakterolo5ka<< is-traZ:ivanja.

Pomenuo sam da je Fo'n Klekler oslobodio astro-logiju ponedeg od njeno'g srednjovekovnog bremena.U Hamburgu, Alfred Vite (Witte)' je odbacio jo5podosta toga i izumeo novu vrstu astrologije, to-liko revo ucionarnu i u ,mnogo korn pogledu tolikosloZenu da nije mogao da privude ni skrornan brojsledbenika. Mora se naglas,itir da je bilo izobiljepro,stora za Fon Kleklera, srnotre,nog i konzerva-tirrno,g, za Vitea, koji naizgled nije bio ni je'dno,ni drugo, 'i za mali krug ostalih astrolo5kih teo-retidara i. novatora. Sijaset je razliditih putwa zaupoznavanje zvezda.

Alfred Vite (L874-194L) b,e,Se beznadajni na-me5tenik u hambur5koj SIuZbi za nadzor izgradnjei prvi put s,e zainteres,ovao za astrologiju kada jeBrandler-Pran-t tamo prop,ovedao njeno jevantlelje1910. Dok je sluZi,o na ruskorn frontu u ratu1914-1918, Vite je poku5avao da predskaZe vremenapada ru,ske artiljerije na osnovrl paZljivih astro-loBkih beleZenja onih prethodnih. Pod uslovom daje data ova ili ona kornbinacija kosrnidkih sila,onda s'e od ruskog or:uZja mo,Ze o eikivati da opaliu torn i tom trenutku. Tako je to, barem, u teoriji.Vitea, rnedutim, kopka dinjenica zaBto ruske gra-

38 39

nate desto eksplodiraju u nemadkim redovima, kadabi, prema zvezdarna, trebalo ,da rniruju. Zaintere-sovan nelogidnim stanjem ,stvari, tra1i 'odgovor.Eureka, nalazi .ga. Te neobjaSnjrive manifestacijemogie str samo da budu posledica planete, ili pia-neta, jo5 neo,tkrivene, 'izvan Neptunove orbite. Ova-ko izveden zakljudak vodi >>otkrivanju<< hipotetidneplanete, kasnije nazvane Kupidon. P'otom su oni njegov prijatelj Fridnih Sigrin (Friedrich Sieggrtin)na51i jo3 sedam transneptunovskih tela koja srlnazvali, u skladu s njrihovom pretpostavljenom uda-ljeno56u od Sunca, Had, Zevs, Kron, Apo'lo'n, Adrneti- Posejdon. Sledeii zadatak je bio sradunati efe-meride, kako bi astro,Iozi rnogli da unesu ove hi-potetidne planete u horoskope. Pojma nemam kakoje to rizvedeno, a1i pozivanje na efemerije Ham-b'urSke lkole za L96L-70. upruduje na to da je,dok piSem ove re'dove, Kupidon u Vagri na 1Bo 15',Had tr Biku na 14o 46' .i da retrogradira, a Kronu Blizancima na 4046'- To je kasrn'ije, omoguiiloViteu i njegovim sle'dbenicima'da urade h'oroskop'ekoji zu ukljudivalri" osam planeta dije je postojanjebilo (i ostalo) nepoznato, astrono,rnirna. Osim toga,priroda uzajamnih >>uticaja<< ovih planeta o'dreilenaje i u do,gle'd,no vreme objavljena u Regeluerk fiirPlanetenbilder, lege'ndarnor-n astrolo'Skom kuvaru,kojri je bi'o sveto slovo Hambur5ke 3kole otkakose prvo izdanje po'javilo 1928.18

Priznajem vlastitu nemoi da opiSern makar i uglavnim crtama sirstem Vite,ove HambtrrSke Skoleu neko iko paragrafa. MoZda je dovoljno re6i dadovek priprema date podatke slidno matematidkimjednadinama, stalno uvodeii grupe pla,neta u po-s,eb'an ugaonri odnos, desto sa dvanaestak i1i dakdvadesetak planetanrih kornbinacija tr jednoj jed-nadini. Onda se vaija pozvati na nepro'cenjivi Regel-werk za tumadenje i nastojati da se sintetizujeobave5tenje. TraZi se niz prilidno mukotrpnih sra-dunavanja; nuZno je da dovek zna kako' da baratai dita instrument 'silidan brojdaniku i orrda vre'rneleti kao dlanom o 'dlan. Oseiaj da 'stl zaokupljeniiziskujuiom naudnsrn veZbo'm nesumnjivo je privuk-1a mnoge od onih koji se koriste Hambur5ko'm Sko-lom, i doveka kao da hipnotiSu re'd za 'redom, ponekadstranica za stranico'm, planetarnih jednadina. Do-

du3e, ovaj iizvanredni sisterm, koji ne podseca nina je'dan tradicionalni, moZe da dA sasvim zaglup-ljujuie rezultate. Pokojni Ludvig Sto;ber (IrudwigStuiber, 1888-1963), bedki iinZenjer, tvrdio je daje kadar da izvede zakljudke o pro3lim dogadajimaiz horo,skopa ,s,a narod,itom tadno,Siu sluZeii se me-todima Hambur5ke Bko'le. Njegov parnflet Uber-zeugende astrologische Experimente, 1955, sadrZizanimljiva dbave5tenja o eksperirnentima ove vrste.

Prema redirna her Stolbera, S. jamrara 19b2.p_osgtio je neke pozna,nike koji snr mu postavilis edeie pitanje: >Sta se dogodiio na ulici 10. luta1927. u 5 po podne nerkonae ko je r.oden u Bedu18. avgusta 1,921?< Cas rodenja nrije dat. Sledeiegjutra her Sto5ber j,e zazukao

-rukJve i i,ste vederf

obavestio prijatelje da je dogadaj bio >>smrt odmetka - ubistvo<. SaopStavaju mu da je to taEno.Na tog doveka je pucala policija, izgleda usledgre5ke. Her Stojber je do,Sao do pribiiZno,g dasaroclenja prutem >rektifikacije<<, odnosno zakljudakaizvedenih na osno\ru specifidnih dogadaja u p,rotek-lom Zivotu tog me5tanina, a o denr,u su mu dateneke pojedinosti.

U meduvremenu, jedna dlanica p,orodice sepriseia da joj je brat roden o,ko B po podne. HerStojber je dao procenu 7.52 kaa woje vreme. Sveje ovo bilo stra5no zanimljivo ali jo5 uvek nisamuspevao da zakljudim iz her Sto5berovog tekstakako je do5ao do tadnog reSenja. Istina, rnogaoje posetiti jarrnu bib,lio'teku i pretraZiti bedke no-vine itampane na dan 17. jula 1927. radi rnoguiihl<ljudeva. Medutim, on je po,merluo onako uzgredda je pitanje bilo postavljeno 'u subotu uvede ada je pro,blem r.e5io u nedelju, kada su bibliotekezatvorene. Kadg je red o ovome i drugim prirne-rima u her Stojberovom pamfletu, ostaje namjedino da prihvatirno ili odb,acirno njegove Bareneizjave.

Vite je napisao ditav nie dlanaka o svo,m si-stemu, objavljenih u Folratovo,m AstrologischeRundschau u ranim dvadesetim god,inama. te5koje poverovati da je vi5e takvih koji rno,gu da ihuh1rale bilo za glavu ili za rep. Sam sistem nijeprivukao mnogo paZnje sve dok Fridrih Zigiinnije proditao prilog o tome na lajpciSkom kongrel

40 4L

s'u 1923. Ovo je, pak, srne,sta izazvaTo povikm, kojuje uglavnom podsticao A. M. Grim, dija je neutral-nost kao predsednika bila poZeljna, i Vilhelm Be-ker, usrdni udenik Alena Lea, rkqi!" je ljutito napaoViteove jeretidke teorije. Beker je natuknuo danebto sliidno crnoj magiji tu svakako ima prste.Nikad mu nije palo na um da je cela rab'ota okoodredivanja i fumadenja, horroskopa u sfvari nekavrsta magije.

Za one nenaklonjene Fon Klekleru ili Viteupostojalo je mno5,tvo parale,Lnih izvora obave'5tava-nja. Na pri.rner, Fri,drih Svikert i d.oktor Ado,lfVajs (Weiss) napravili su modernizovanu verzijumorinus-sistema iz sedamnaestog stoleia, u detiritoma, 1926-27. U Francuskoj A,nri Selva je p'onovootkrio Astrologia Gallica Morin de Vilfran5a nekihdvadeset pet godina ranije. Ovaj klasidni sistemproduo se sada u Nemadkoj. Folrat prati stvar iobjavljuje prevode znadajnijih dela Alena Lea usedam kiienih tomova. Ubrzo je usledio niz novihastroloSkih udZbenika.

Gruba procena govo,ri da je toko,m dve decenijepo L921, bar detiri stotine knjiga i pamfleta narne-njenih astr,o'lozima objavljeno u Nemadkoj, uglav-nom pre 1935. Tokom petogodiSnjeg razdo;blja(1926-31) izlaziTo je niSta manje nego dvade,set Sestrazliditih astrolo'Skih godiSnjaka ili knjiga predska-zanja, od kojih su veiinu priprernrili za Btanapuprofesionalni astrolozi koji sru i odreclivali njihovuvrednost za javnost. Do 1"928. pola tuceta specija-listidkih mesednika ili dvomesednika redovno jezadovo,ljavalo interese onih koji su se ko,nkretnobavili astrologijom. Te objavljene priloge pisalisu doslorrno na dvades,etine saradnika.

Svedodanstva ukazuju na to da je p,osleratnobujanje 'interesovanja za astro,lo'giju bi.lo narodito'izraleno tokom 1923-28. kada su zavrbovani dla-novi za ovu stvar bili izuzetno brojni. I p,onovo,na svako,g astro oga kofi se nasladivao' dinjenicorncla mu se ime nade u Stampi, bilo je jo5 na sto,tineonih kojri su tiho pro,udavali astr"o ogiju u privat-nosti svojih dornova i nikada se nisu pridruZilineko,m druStvu ili proudavaladkoj grupi. Oni suobrazovali trZiSte za mno,Stvo knjiga i pamfleta,objavljivanih u to doba, da ne poiminjemo efeme-

ride, dijagrarne, ho,nosko,p,e itd. Dr Oto Kelnermi je rekao da je Folritov Astrologische Rund.-fghqu,tkoji verovatno nikada nije videlo, a karnoliditalo Srinoko ditateljstvo,, p,ostigao mesedni tiraZ od6.000 primeraka.

_ {oS jedna znadajna odl,ika o\ro,g razdoblja jebrzina 'sa kojom su se novi strudnjaci, prizniti itisamoopunomoieni, pojavljivali na sceni. Do L927.gledi5ta p,oznatih ili davno,Ltstolidenih p,rofesrional-nih astrolo,ga nisu vi5e smatrarla za nar"odito auto-ritativna. Ve,oma obrazovani amateri. Herren Dok-toren_ pos,eb,no, sami s'u krdili put. Sioga su profe-sio,nalci >s-tgre_ garde<<, kolji su,-napokorl pionirskimtrudorn oZiveli astno,lo,giju u Nemadkoj-, bili naSteti uis-d.-uis ove ude,ne i p,onekad snishodlliveBorspode. Konadno Ce, kao Stb naredno poglavl;eb'eleZi, njihovo nezadovolj,stvo ovakvim

^ sihniem

stvari prokljudati.ovakvim stanjem

_ Na mestu je pitanje da li je do, ,o\re faze astro-logija vei sfgftla ugled u Nemadkoj ili nije. Odgo-vor je: nije. PrivrZenost nekolicine univerzitets,Eihprofes'ora i nekoliko stotina Herren Doktoren te6ko4u- ju bi_la dovo,ljna da iskupi njen poneito ukaljandgbgr glas. Astrologija je pri

-svem tom izazvala

Siroko interesovanj e i Siideutsche Monatshefte, vi-sokocenjeni knjiZevni i kulturni mesedni dasopis,dak je po,wetio poseban broj po emricl, za t protivastrologije u maju L927.rs

ilI

Nemadki astrolozi i Tre6i Rajh

Doktor Hubert KorB (Korsch, 1883-1942) bio jedizeldorfski advokat dija su specijalnost bila predu-zeia, pra ofuda njegovo visokostrudno znanje 9 pto-cedurama 'odbora i ko,miteta, o'dnosno sastavljanje,u osnovnim crtama, rezoilucij,a i zapisnika i. vodenjepo,sl,ovnih sastanaka. Njegova P,ojava prvi put ie z'a-paZena na astrolo5koj sceni na hambur5kom ko'n-gresu 1926, kada je predloZio da Centralnra astro-loika sluZba organizuje testove o astrol'o5koj ume5-nosti i spretnim manevrorn ugnjezdio 's,e u ko,rnitetzadulen da ih smisli. Bio je takode aktivan dlanFolratovog ASiG-a. Moj prijatelj dr Oto Kelner pri-seia se KorBovih Zurnitr up'adica na lajpci5korn kon-gresu ASiG-a iz 1927. u jednoim od svojih pisama:>Foirajt je otvorio raspravu tipidno ulagivadkorrnbesedom, zadinjenorn uobidajenim teozofskim trida-rijrama. Doktor KorS se hitr'o os'ovio na noge kaoborbeni petao ri Zustro 'po'savetovao Folrata ,da predena dnevni red. Ezoteri'dno zanovetanje brzo se okon-dalo.<<

Doktor Ko,rB je privladio paZnju i na CAO-ovommagdeburSkom ko'ngresu u 1928. Stavi5e, bio je ta-kav daveZ da je doktor Fojer5t'ake (Feuerstake), novipredsednik, dao u srdZbi ostravku, pa je dr Mrsiibio prinuden da preuzme ulogu predsedavajuieg.CAO je sada bio bez predseq"rr-ika i dr Mrsii ironidnoupita dr Kor5a da li bi se prihvati,o 'ovoga pos'la.To je i dovelo do njegovo'g izhora na nirnber5komkongresu, god,inu dana kasnije, L929. Dr Mrsii jepredloZio interpelaciju ra Vilhelm Beker ga je podr-

43

Zao na--svoje, ve}iko_Zaljenje kasnije. Orao je sadazadovoljro Birio krila medu astroio5lkim sototima.

Dr l(or5, tadra detrdesetiesrtorgodiBnjak, nije biJniezoterik ni okultist. Za njega;e astrdlogij"bitu ,r"-uka i sarnom sebi je nametnuo zadatik da ubedi1iru- jalp,os't i, ako je rnoguie, standardne ;""d"ik;;da je sludaj ba5 takav. Ovaj.ambiciozni cilj ne bi"s9-

m-oCag postiii bez prethodnog 6i5ien;a a-stmto,S_kih Augijevih Stala. p6drazumev"al,o se da profesio_nalni asrtrolo.zi, ,od kojih mn.ogi behu prilidn6 ffie;kl91 iT" da igraju-kako dr KorB svirri. pominjala'sepotre,ba da se dodele zvanidne_ diplo,me onrim-a t<o;ise smatraju dostojnima_ nje i da se pribegne stvai._nlm meranla protiv nadri,astro,troga koli su-prodavalipreradene horoskope. Dok su n6H aobroodrazovani1'13j_g:"ii bili spremni da podrZe dr Kor5a, Uilo ;u iITJtn KoJrr su niegovu neurnornu aktivnost posrrla_t_rau sa prez,irom. pnotirmici su mu uglavndm bilidarrna5nji, ug]edni praktidari, na sceni i5,S arr"o pr"nego 5to je iko m,akar i duo za niesa.

sluZbe sastojalo se iskljudivo od pridruZenih lokal_nih druStava. Pravila su sada iimenjena t<ato Uiwaki astrolo$ pojedinadno rnogao da postane dlan.uva_Kva po,lttrka Stetn:o je delovala na Folratovo laj-pci5ko AstrorloSko dryStvg u Nemadkoj pa je uskoiopodeo

$ qgbi pretplatnike koji su, eto, imali vi5evere u dr Kor5a nego,u Folnati ii ko,mpaniju. Folra_tov plan da zadobije kontrolu nad nem,adliim astro_losKrm pokretom bio je_osujeien 1923, ali on se jo5uvek nadao da ie .ASiG na kraju da' istisne CAO.Dolaskom dr Kor$a ova namerla tzgledai;-;"

-;;;

neostvarljivija.Sledeii korak dr Koj5a bilo je izdavanje novog

aslrgloSkog mesednik-a- Bio je ti Zenit (od ja;;a;;L930. do decembra 1938). Mada je delovao" toUoZekao zvanidni.organ CAO-a, bio je on vlasni5tvo drAorsa a rzdaSna novdana pomoi mu je dolazila odbogatog dizeldorfskog poslbvnog eovef€ diji identi_l_"j_ "_:1_"j"

tljy. Zenit -:.q qa podetka pred,stavtjaolz:pyl! protnju za pnobitadnost svih ostatin ,astro_,"t:f

X _ti:t?va, ukl j udu j uii Forlratov dobro ute,mel j enilLstrotogische Rundschau i Vilhelm Bekerov bie!s_!r9loOie. Zenit je nesumnjivo bio najbolji astro-loBki dasopis do tida objavljivan

" Aifo kojlo; lu*_

lji i. dr KorS je hitro uspeo clia pridobije saradnjuveiine vodeiih amatera, p,osebno Akademiker-a. Presu amateri nego profesionalci bili ti koji su istraZi-vali svaki moguii vid astnolo5ke teorije 'sa izvan-rednom predano5iu. Usko'ro je >stara garda<< pro-fesio,nialaca, na delu sa A. M. Gri,rnorn i VilhelmornBekerom organizoval,a antikor5'oviski p,6kss1.

Njihovo prvo jarrno ,negodovanje isp,o'ljava se ujunu 1932, u vreme kongresa astroloSkih prvaka uIirfurtu. Dogadaj je uprilidio Rajnhold Ebertin (Re-inhold), sin Elzbet Eber"tin. Brandier-Praht, Beke'ri Grim, svi su ,se isprsili, ali najnezgodniju bese'dudrii Kristij,an Majer-Parm (Christian Me[er-Pa-rm), mladi dovek iz Ha,mburga koji se,nekako u tovreme pomal'o proBllo u astro'Io,Skim krugovi,rna.z0Uzaludno j'e, veii o'n, da astro,ozi odekuju ikakvudobr.onamernost od p,redstavnika zvanidne mauke.Niti pak takvi >racionalisti<< kakav je dr KorS za-sfupaju njihove interese. Portreban je samostalanAstrolo5ki univerzitet ko'ji bi dodeljivao vlastite di-plome ii doktorate. Predlog dodekuju burrr-im odobra-vanjem. Oni koji su prisustvovali erfurtskom kon-gresu zakljuduju dnevni red osnivanjem jednogAstrologische Zentraluerband, koji bi, nadraju se,uskor,o zamenio dr KorSovu ,organizaciju. Projekatie se ugasiti gotovo istovremeno kad,a je i zalet.

Napadi na dr Kor6a se nastavljaju. Toko,m pred-sedniksvanja dr Mrsida Centralnra rastroloBka sluZbaodbija sve naru'dZbe za astr,ol,oSki rad i nije spremnad,a preporudi usiluge bilo kog drugo,g astrorloga. Ovopravilo sada je izmenjeno i u septembarskom brojuDie Astrologie iz 1932. Vilhelm Beker objavljujedlanak o horoskopu koji je niavo,dno dr KorB uradi'oza je'dnu klijentkinju. Ko'laju glasine da je dr KoiS(ili CAO) naplatio 110 rajhs rnaraka 2s hs,1esk6p -netadno uraden. Tako je za dvadeset dve stranicekuca"nog teksrta so svc Eernom redeno da zu bez-vredne.

Mesec ili dva poto'm, B,eker objavljuje pismo ne-poznatog an:tora - nesurnnjiivo, napisao ga je sam- koji nagove5tava da je KorS jezuitski do'u5nik,blisko povezan sa krirninolo5kim odeljenjem policijei da ie se jedniog lepog dana obel,odaniti d,a je nje-gova misija bila da zave'de astrolo5ki pokret na kri-vi put i da ga u p'ogodnom trenurtku iznli'i du5-

4445

manima. Piisac dlanka dodaje da je nekoLicirra nae-rfurtskom kongrezu stekla utisak da I(orS igrautro,gu ag.ent prw ocateur-a.

Pr,otivu'darac dr Kor5a usledio je u Zenitu (f.eb-ru,ar 1933). Stamp,sl je dLanak t<d;t ;e toboZe na-pis,ao neki dr Flek (Fleck) - Bekei j-e p,odozrevao,verovatno ispravno', da ga je KorE sarn smislio _koji nazotkriva dinjernic'u d; raspolaZe horoskop,ornna Sezd-esert pet kucanih stranica. prvi list je sidr-Zavao skictr hor''oslropa, klijerntovo ime, u,obidajeneZivotne podatke i astioiogov potpis. preostala ,SeZde-set detiri lista Stamp,ana su na rnra3ini za umnoZava-Irjg. Sledi ovakav na,stavak: troroskop je nap,ravioBeker. Za dr Kor5a i sve ozbiljne astrolo,ge ni5ia nijemrskije od ardenja pre'radenih horoskofa.

, p_ekgr se _prorlovo ogla5ava u >Otvo,renom .pisrnudr Kor5u<<, oibjravljsn.m kao dodatak od detiri- stra-nice za rn:artovski broj Die Astrologie, godine 1933.Mersec ili dva kasnije takode cirkuli5e u.-FolratovomAstro_logische Rundschau i,tako stide Eirok pubtrici_tet. U podrugljivo,m i nenamern:o duhovito,m do,ku_pentu Beker sugeri5e da dr KorBu sigurno nedosta_je unosan zalconiti posao pa se s1uZi CaO-o,m kaofirrnom za prodaju skupih bstrolo,bkih opisa iz drugeruke- Nagla5ava d,a je Kor5ov stav prema profesi"o-nalnim astrolozima p,oznrat: KorE ih srnatrri za bu-ljuk praznorglavaca i tvrdi kako on i. drugi Akad.e-mi,ker-i vi5e vnede g4 gjih. I(aie, dalje, da posto,jisavr5eno razToZno oibja3njenje za horosicop ri vl,ai_niStvu dr Korba. Sve d,o 1g16, prerna Beke-ru, astro_logij_a lije bila profesija u pravorn ismi,slu redi. TadaznatiZelja jarrnosti naglo raste i nal,ozi za astroloskirad gomilaju se u toj rneri da je on nernodarn dad,rZi..konak. Srtoga_se sluZi isiirstemom u koji ga jeuputio Alen Leo i koristi kopir-ma3ine za piipr"em"_nje Sifova pre Stampranja sve dok se Ig24. ne okreiepojedinadnim horosl<opima. U svakom sludaju do_daje uveren je da su njegovi rodeni preraitreni ho.roskop,i uveliko dragoceniji od ridega Sto d.r KorSnudi.

Bekerovo >>Otvo,reno pisnnio< napisano je u fe-bnraru 1933. U ,ono, vrerne, Veo,ma malo ljud.i, astro_loge.da_i ne--pon_rinjepo, rn:oZe dra uvidi purr'aorna_Saj implikacija dogaelaja koji se zbio t<oftit<o neda_

46 47

vno, 30. j'arn-rara. To,ga dana Ad:o'lf Hit1er je postaokancelar nemadko,g Rajha.

Rajhstag gori gotovo mersec d,aina kasniir,, 27.febn-rara. Sledeieg dana Hitler je ubedio predsed-nika Hinde,nburga da p'o,tpiBe deknet >o za5titi na-roda i drZave(<, dirne se susp'enduje se'dam dl,anovaUstava kojima se jemEila lidnra i gradanska slo;b'oda.Postoji sada pro,pisani nacionalsocijalistidki stav zasvaku zamisiivu tjudsku nadnju. Skoro svaki odrasliNemac je emocionalno upleten, jer bez obzira na toda li je

-orr za ili protiv Hitlera i Nernadke naoional-

socijalistidke radnidke partije, neffi,a b'eksrtva od pr_o-dori nacionalsocijaiistidke ideologije i propagand'e.

Astrolozi, a naro,ditor publicisti koji su tvrdili dazastupaju njihove ,interese, na5li 'su rs'B s&da u teSko'mpoloZaju. Od drZave - ,ili 'Partije, od. tada se todvoje nije naoglo jasno razgnaniditi - odek'ivalo seda ie >nadzirati<< astrologiju i njene istnaZivade, kaoEto su, jakako, ubrzo p'orkazali Zarku Zelju da ko'n-troli5u i sve o,stalro. Priroda ove kontrole, u irn'tere-su takozvanog naci,onalrsocijalistidkog Weltansch-auung-a, nije bila odmah uoEljiva.

Astrolozi, ili pre njihove v'o'ile, nisu dekali skr5-tenih ruku da Pantija ili DrZava izrazi ilnterers,ovanj'eza njihove 'stvari vei hitro poseZu za nekakvirnza5titnim kiSobrano,m pod koji b,i s'e, nadaju se, sklo*rnili od suvi$nog uplitanja sa strane. Medutim, pi-tanje ujedinjenog fronta se ne posrtavlj'a i po'tonjapojedinadna >pre,govaranja<< deo zu i dres jedne bes-po3tedne ,astrolobke pseie borbe. Prida o, ovornguerre des astrologues ne 'doprinosi na5em up,oznava-nju same astrol,ogije a1i pokazuje kako ie relativnomalena gr.upa Nemaca reagovala na no'vtl i neodeki-vanu politidku i druBtvenu situaciju.

Iscrpan opis svake faz'e ,nadignavanja izmedu drKorBa i Fol"rrata i kornpanije za vodstrr,o' tr1od ne,mad-kim astro'lo'Skim pokretorn zahtevao bi dialeko vi6epro,storr.a nego, Bto, ga o\ra knjigal irna. U njoj ie di-rtalac naii sarno skicu u glavnim portezima sage d,o-ikurnentovane u iscrpljujudim ko idinama rla strani-cama onovremenih p'e'rio'di6ni,ka.21 Najizrazitija cntasvega toga je up,ornost sa kojom su se sve vode,ielitno,srti bori,le ,da ,se dokop.aju leBa.

Podeiu predstavljranjem her inZenjera MartinaPfeferkorna (Pfefferkorn), tobo,Znjeg >firera<< fiacio-

nalsocijalisti"k q astr-olo'Skog p,okreta. Roden je uLalpcigu 14. jula 1904. i imao je dvadeset d-evetS$j5ra Sd_a je Hltler p,o'stao kanc-elar. Bio je aktiv-ni,dlan Folratovog ASIG-a vei nekoliko goaina atiJedva da le,bro p,oznat izvan lajpciikih .as,tr,o,lo,5kih5rugova.. ToEg* jeserni _1932. poku5ao je d"a o,snujel:1"y. . Arbeitsgemeirnchaft Deutscher Astrologen(snrcllJska grupa ne.madkih astrologa) i prijavio nje_no pridruZivanje ASiG-u. Ne znam zaStb je pfefer_

fo_yt sp"-t_"ao z.a potreb,no da osnuje jo5 jedno astro_losko druStvo. Kasnije je tvrdio da je njegova ADAtrebalo da odraZava bsobeni nacio,natso"c{ralistidkis.t1v, joi i pre dolaska nacista na vlast, al,i. dostupnad.oku-mentacijg kao da ne portvrduje ,o\ro sporlm me_sto. Kako god, dinri se da je pfef-erkorn 6io vatrendlan Partije d,obrano pre 50. januara 1g33. U sva_kom.sludaju, njegovo prijavljivanje ADA_,e, da budezvanidrro priz_nata od ASiG-a, odbio je komitet ovo!potonjeg, u kojem su biii Folrat i odani TeobaldlJeher, s obrazloZenjem da ADA jo5 nemra rli vlas_litog dlanstva niti statuta. Z!iIi;, ADA je *ogt*biti mrfvorodende da uspo,n Hitieia i naciorralso"ci_i*llt" nije iz ko,rena dimenio situaciju poeeit<om1933.

Pred,sednik ASiG-'a je sada dr Gerhard Nauman(Naumarrn), di-rerlrtgr Skole u Vurcenu (Wurzen), gra_,diiu tridesetak kiloirnetara udaljeno{n od Lajpci"ga.Ureclivao je, ,sa Teodoronn Bekerorm, Fo,Iratov'As/i:o_Iogische Rundschau i p,rneveo sedam pozama5nih Leo-vih knjiga z:a Foh.atonru Teozofsku

-izdavardku kuiu.

Njegova Zena Irma bil,a je takoitre dlanica ASiG-ovogIcomiteta J poznata u t-arno5njim astrolo5kim kruIgovima. Cinjenica da Na;umanovi ni,kada nisu n,ri_krivali da ne mare za Hitlera i naciste sada irn seuveliko svetila. Partijski drug pfeferkorn ne gubivreme i obrnavlja svo{ru prijavu za ASirG. prolivese Naumanovi, isto tako moj prijatelj dr Oto Kelner,i sa'rn dtran komiteta, ali sad.a uz snaZrru podrbkuFo]1atg i Bekera, koji su oseial,i u kom praviu duvapglitidki vetar. Nijedan od njih nije bio ubedeni na-cista ali su Stiti'li svoje kornefcijralne interese, po,Stoy a!1C-orn upr,avljalo kao uspe5nim prirepkomTeozofske izdavadke icud,e. Stoga je bil,o pnep-orue-lji.vo sti.Sati Pfeferrlrourr,a.

Neizvesno je da 'li su Naumanovi svo,jevoljnoirstupili iz ASiG-a ili su biili najurerili. U sval<o n slu-daju, njihova dugotrajna veza sa Dru,Stvom naglose prekida sredinorn m;arta 1933, otprilike dve ne-delje po5to ,su nacisti stali Neimadkoj za vrat. Nau-man p'o,ku$a\ra, na pd ,srca, da zasrruje ffiiplarnidkodru5tvo ali ni5ta ,o,d toga ne bi, pa Folrat i Pfefer-korn o'stado,3e pobednici na bojnorn polju. Dr Kel.nerpodnosi ostavku u isto vrerrle kada i Naumanovi.Pfeferkorn jo,5 nije bio vrhunLska zverka u ASiG-uali 6e se njegove ambicije u tom pogledu uskoroostvariti. U meduvrernettu, pr,oduo se .tako Sto jedavao obilate prtiioge za biltene AStiG-a.

Njegov prvi dlanak, pod naslovorn >>Borba pr,otivastro1o5kog Sarlatansrtva<<, ima teZimr zbog aluzijana skora5nje rasprave o Hitl'ernovorn ho,r.oslkopu, udasorp,isrimn koje dita Siroka javnorst pre nego ozbilj-ni pno'udavao,ci astrol,ogije. Firerov horo,stl<op se ret-ko pomirnje u astr,orlo5kirn novinarn:a i dasop'irs,ima vi-dovitog tipa kao i u almanasima iz,rnedu 7924. i1931. ve,rovatno zb,og toga 3to je jo5 izgle'dal'o ne-ver.ovatno da bi bilo Hritler bitro njegove pristaliceikada -rnogli da p'lsd,stavljaju i5ta vi5e do gomilubudnih narnetljivaca. Godine 1931, rnedrutim, njegovho,rosko,p ponovo podinje da privladi paZnju.

Karl Frankenbah (Frankenb,ach), austrijski na-cista, objavljuje jedno optimistidko tu,madenje uZenitu (aprxl 1931). U s'ledeiem broju neslaganjeizraltava pisac koji ,se smotre,no p'osiluZib p,seudoni-rno'm >>P,os,rnatrad<<. Ubeden j'e u nerninory"llorst Hitle-rovog pada na kraju, ali odito ,nerma pojma kada bise to m,oglo d,ogo'diti. T,akode je mudro da je >Pos-rnatrad<<, u stvari, prijatelj dr Ko,r5a, Jo,ze,f Sulc(Josef Schulrtz) iz Dizeldorfra, prikrio svoj identitetpo5to ie deset godfna kasnije Gerstapo veorna Zude,tida ga se dodepa.

.U celini astnorlozi ,snaatraju da Hitlerov ho'ro'skopvalja izradunavati prema nodenju u Bnamnau naInu 20. aprila 1889. u 6.30 po podne. eirn je po,staokancelar, p,odel,o se s oibjavljivanjem ho,roskopa za-snovanim na r€Lzno'raznim vremenirna, prerna tornesa ditavim nizom varirajucih Asce,ndanata kako bise op'ravdala ova ili mra zarnisao o Fire'ru i nje-govim portencijalirnra. Na pr'irrner, ,saradnik jedneneugledne i rsenzaciornali,stidke pseudookultne publi-

48 49

kacije p,onudio' je rrovi Hitlerov horoskop u kojernje vreme rodenja ibilo >podeSenro< ni rnanje ni viSenego za purxih dvanaest das,ova. Pfefe'rkorn se Zal,ida >>'no\ri' horoskop ukazuje na ,razaradke skl,onostii gramzivost. . . ,a Sto njego'vi (odnorsno Hitlerovi)sledbenici 'ne pniznaju<<. Februarra 1933. Frank Glan(Glah,n) o,bjavljuje jo5 jedan Hitlerov horos,kop usvom dasoptsu AstrqJ Warte gde je 5.45 pre podnefi&trriralo kao vrerne roilenja ,(Ascendant u Biiku na17") i 'izrazin,svoju neve,ricu u Flirtlerovu sprorsoibnostda o rtazuje vladu kadru da ,se o'drhi.zz Mes,ec danakasnije smatra za p'rep'orudljivo d,a pormde ovu opia-,s,nu izjavu. Prerma A.M. Gdimu u Die Astrologie(maj 1933), Glan je do,Srao do Birka na 1Zo u u,sponui ofuda do 5.45 ujutru kao tr,ernutak rodenja zannah-nuvSi viskom preko, F,irenovog ho'roskopa. Brojni as-trotl,oai sr-t )>ispravili<< ovaj ho,roskop na osnovu rmi-nulih d'ogad.aja iz Hitlorovorg r';wcfia. Elzbet Ebertinpa primer riznela je predlog ,da se njegovo rodenjezbil,o izmedu 6.22 i 5.26 p'o,sle p,odne (Ein Blick ittdie Zukunft za 1934, napis'anom po'dgrtkorm 1933).

_ U,skoro, 'medutim, astrolozi kojima ,se dopad,a d,aseb'e vide u Stam,pi podinju da 'oko,liBe kada bi ,se p,o-ffrenuo Hitler.ov hororstr<o,p. pozivanja na njega sas_virn zamiru p,osle 1934, verovatno kao posledioapoverljive direktive izdavadirna iz lMinristar,Jtva pro-pagande. Zabrana ,s'e takode odno,si na honosliopesvih vo'de,6ih nacista i na bi1,o kakvu astrrorlo5ku spe-kulaciju ,oko' Tneieg Rajha.zs

_Nedu,go p'ortom Pfeferkorn je svo,jski p,regnuo d.az.arda glavobo,lje dr Kor5u a u vezi jednog dlankadr Karl-Ginter Hajmz'ota (Karl-Guenther Heirnso,th)koj;i' ss pojavi,o u Zenitu novembra 1932. Nikadnisam uspeo da ,p,sfuys1arn sve ,l<once ove vis,oko-sit'ru'dne astro-porllitidke studije i nrro,gu6e je da rnnro*gi o'novrerne,ni ditaocri Zenita nisru bili mno,Eo mud-riji. Nadin na ko,ji ,se pfefe,rkorn pors,luZiJ na;ni-zo'tovilm Stivom kao Siib,orn za dt Kor5ovu pozadrinule,p je prirner Skakljive priro,de tekuie i'ituacije,kad su nacisti b,ili zatpenu5eni naimimjuii s,tare r'a-dttne.2a

Dr Hajmzot 'nije bio obi:dan ili ba5tens,ki astrro-iog. Gocl;ine 1919-20. is,ticao se u parafflilitarnomp,okretu Freikorps i poznavao rnnoge rnedu vode-iim nracistirmta u ranim ,damima trartije. Neko vrerne

50 4a 5 1

brio je blizak prijratelj Grego'r'a 'Strasera (Strass,er),vo'de levog krila >revo'lucionarne<< nacionalsrocijalis-tirdlce fralkcije. S,trraser je ra$kirluo sa Hittrerorn jo'Skoliko idecernbra 1932, pa sitoga svi Stras.enovi pri-jatelji, ri biv5i i sada5nji, behu srumnjivi.

Dr Haj,rnzo't ie p'o, 'srtruci bi'o lekar i ursavrSavaose za prsihologa. Os,im to'ga, korristio je asitr.ologijuu ,sprezi sa svojim medicinskirm zanimanje'rn. Bio jeaktivan dlan Akade,m:skog astrol,o5kog druStva uBerlirn-r, gde je Ziveo', i ,autorr ie Chqrokter Kon-stellation, 1928, Sfudije horoskopa hou-noseksiualaca.Hajmzot je bio duboil<o zainterresiovan za owrterrmp,o5to je i ,sam bio ,aktivni llorno'seksualac. Imajuidu vidu sve pormenute okolnorsti, te,Sko, da iznenailujeda se on poznavao sa Ernstorm Rernro,m (Rdhm),ozlogla5enim homoseksualcem, vodom Sturm Abtei-lung (SA), iprivatnorn Hitlerovonn voisil<or-n.

Godine 7928-29. Rem je bi,o instmkto,r u bo,li-vijskoj vorj,soi i dopisivao se ,sia Hajunz,oto,m koji je,upravo bio objavio Charakter Konstellation. U Re*rnovim pismirma de,ste ,sru Zialopojke na nerd,orst'atakdruZenja,sa srodnom horm,osreksnrailrrorn rdiuBom. >Mo,-Zete sraumo,g rserb,e kriviti'ako rne je vadra hnjiga ,ohra.brila da vas zarnolirl: za jednu urslugll<<, pisao jeRem. >Odito ste veoma veSti u p'r.oce,njivanju ho'ro-skopa. Ne biste l;i p,o,gledrali rnoj? Rod,err sam uMrinheniu 28. novembra 1887. u 1 ujutr,o. Tada bihsaznao kakva rsarn jra o,s,oib,a u stvari. Is,kren:o, zb,iljane zna,m. Pretp,ss'lavljam d,a sarn homorseksualra'c alito sam ustanovio rtek 1924.<<

Ernsta Rema, 'Gregora Strasera i Karl-GinteralIrp,jryrsifa, sve odreda, p,orbiie SS, juna 1.934 (Re,mov,pire). Hajmz,at 6e briti prua SS-ova poznata Zrtva,rnedr-r astrol,ozirna, ali nip,o,Sto p,orsle'dnj,a.25

S,totine hiljada N,ernaca p,oLrrlil,o je da rse pridt'u-Zi nacistima u pro e,6e 1933. Hugo Fo rrat i Teoba1ldBeher su rmeclu rrovozavtsbrovarrirna. U ap'ril,skor-n bro-jr Astrologische Rundschau-a Beher s pouzdanjemizjavljuje da su >>svest o dovekovoj nacionalnoj baS-tini i krvnim vezama s arijevskom rasom neraski-divo p,ovezane s asitro o3kom rtautkorn<<, ,a uASiG-ovom Biltenu rrnesec dana kasnij€ oil. zargovaronuZnorst >rattosiljanja od parazltskih, 'tudih ii suh-verzivnih elernenata<< u,astrolor5kom potkrerfu, do,da-judi da d,m valja rs,uditi u ,wetlu njihovog ranijeg

stava prefina rxacionalsocijalirstima. S,Er izuzetkomd1 Kror5ollog _Zenita, bno,jni rastrolo5ki dasopirsi podi-liq A+. objavlj'ujnr ilanfl<e koji dokazuju kako je as-trologija u su5tini nordijska nauka, iatiim dlanke o>rtasi i astndlogijri<< i slidnirn p,otmordnirn rtermarna.

U ovom p,og edu, najveii rasadni,k kleveta toilcorn1933-34. pl,9 je Memsch im,All, ver.ovatno sto,gaSto ,se ovaj dasopis privrerneno ujedinio ,sa ,rp,rofle-sor< Ernst trdbenner-Haldarneqvirn,(Issberner-Haftda-!,e) Die CLrirnonnarntie. "trgberne'r-H,aLdane (r. 1g86) bioje p,oznati berlimski kaztvad ,sudbrine iz dlrana'koiise specijali,zovao nltoboZnjoj rnedicinskoj dijagnozina oisrlovu dedukcije iz noktiju na ruci w,ojih paci-je_raata.26_ ei,o j9 takode asrtnol,bg t i933. ob;avio^t<ra-tak udZbentk (Einfiihrttng in-die Astrolo"qiu). i.{ju-gova autoibio'grafska knjiga Der Chiromant leitai izdlana), 1925, isiadrZl vredmr izvornu ,graclu za prlonr-davaoca nemaikog >'okultnro,g podzernlSa". Ui:rkosgvdje nasne Zb'lesnrurtosti i antiseorritskih,- a}wziji, za-branje,na je L934. Isberner-Hal,dane je bio LferriloLanca rfo'n Libenfelsa (Lanz von Liebenfels), bedkogorsnivada Ari,ozofsk'og pokreta, kojri je bio

'istovrel

merno i orkul,tirs,tj:dki i patolrorHki antisemitski. Imanagove5taja d:a je Hitle,r ditao Lanc fon Libenfels,ovdqsop,is Ostara tokom svo,g bedkog razd,oblj,a p,re7974.27

-^^Listii_ p.ristigao o,d pLo,lnsnutorg prorfeso:ra godine1964,. sadrZavao je _zapanjujuda bbave5tenja "da jeon_primio >sve5tenidko miropomazanije u ttiiSeanstired<< 1929. Isti izvo'r je razotkrivao, da m,tr je neozna_deni univerz'itet d,odetriro titrllu pro,fesora honorisccLuss. gpdine 1912, i da je p,o,stao p,odasni dlan plaz_naog_enskog druS,tva u B'arselo,nLi 19)6. >Od,bri,o je sveos'tale po'dasne titrule.<<

God,ine 1933. orsnovao je Die Geistige Frond., ud,_ruZenje pnofesio,nalnih ihsrakterolo{en-a laoje jeopstaLo s,arno zakratko. >U nadelu,

-s,ledeii *"u fiu

F.tlTlj": Jerlleji ri_ druge ,rasno inferiorrne osob,e,rurckr obogaljeni ili hendikepirani ljudi, riz112i151s1ue Zrtve rata, S.arl,atani, nadiileikar,i"i ,ostale ,osoibe

koje__sg _m'o,raju smatrati za ne,p,ouzd.ane.<<28 Isiber-ner-Haldaneova veza sa MensclL im AII ,okonEavase u sep'tembru 1936.

U rneduvre,me,ru: prartijslci drugMantin Pfefe,rkorn vredno nadi riza

i,n"Zenje'r her,scene u Lajp-

5253

cigu. Njegov Arbeitsgemebtschaft rre ,satrrro dErpripojio Astrolo5ko,m dn-l5tvu u Nernadkoj, veisada vodeia snaga unutar rsEilmrorg ASiG-a. FolratBeher - njegovi posl,r.rrini 'dorglavnici. Tnijurnf mube5e potpun kada je valrredni p'lerrum ASiG-a odr-Lan 12. ju,na L933. Prisrlstvuj,e d,r Verne,r Singnic(We'rner Schingnitz), krao pre'd,sedn:ik Partijine kul-turno-politidke sh:,Zbe u Lajp'cigu. I vi5e je ,negolsprernrarn da udesi coup d'6taf u prilog partijsl<ogdruga Pferferkorna.2e Dr Singnic obznanjuje trenut-ri Gleichschalturzg, bdnosno >>nacio,nal,socijatristidkuintegraciju< ASiG-a. F.,at Gleichschalttmg je sva-kome na usnama u Nemadkoj u ono vreme. To opetznadi reo,rganizacijru wake deliartnosti na niacional-so-cijalistidkof osnovi, pa o'huda bezobzirna elirninacijrasvi,h ornih pojedinaca dijo su politidl<e sklonriosti b,ilesumnj'ive.

Dr Sin'gnic je pr.oditao 'spisak irnena o,nih kojre jevaljalo >>izabrati<< u kornitet ASiGra. Partijs[<i dlanMartin Pfefenkorn j,e zaseo kao novi p,redsednik,uz p'o,rrroi partijskog dlana Teobal,da Ben-era (poit-predsednik i. blagajnik), partijskog dlana Hurga Fo,l-rata, partij,skorg dlana dr Prau a Meb,ijusa (Moebir.ls),i jo5 dvojrice, 'ukljudujuii jednoga kofi nije rracio-nalso,cijaLista ali deluje bezaaleno.so

Pfeferihor:n je sad'a sasvim iu,beden d,a je on pred-'odreden da porstane voila ujed.injerrrog i nacironalso'cijalistidkog nemadkog astroloi5korg pokneta. Na ovukrupnu zanlisao,, koja jre zahtevala sumrak dr Ko,rBai pad Certtralne 'astrolro3ke struZbe, p,rionnro. je stogas ogromnom energij<rm, bez ikakvorg snrirsla zarneru.

BaS se zgodno polnefii.lo, za Pfeferko,rrra, dia jegodiBnji korngres CAO-a trebalo d,a sre od,rZi u Stut-gartu ortp'611pu rtri nerd"elje kasnije, porB'to b,i to bilasjajna prrilika da ,se zastava ASiG-ADA p,obod,e uneprijateljski tab'or. Njegov adut je taj da je vecostvario korrtakte *a Kampfbund. fiir Deutsche Kul-tur'am (Ltrgom za zaS,titu nem:adke ilsulture), jednornod vrednih partijskih sluZbi sa ,brojnim ljudstvo,m,ea funkcijnrna koje sru ae manje preklapal,e a p,ro-nalazila je zaposlenje za zas\uine dlarnove Prartije Ipo'uzda,rr puk po'Iitidkih oporturista. Ko:npfbund. filrDeutsche Kultur rrnu pi5e na ,d,an 29. juna 1933. iovla5iuje ga da razl,asiri u Stutgarbu aa Oe njegovi

,$ej e; i

buduii nap,ori da ujedini nernadki astro'lo5ki p'okr€tnaiii na njrihovu top u podrBku.

Pfe,ferko'rn, koji prredvo'di dele'gaciju o'd p'etna-eistak dlanova ASj,G-a, v'eornia je up,adljtiv naCAO-,ovom ptrernumu 4. jul,a. Mrada je dr KonB us-pev.ao da se 'mosi $a veiinorn Pfeferikornovih zape--rru5enih

up,adica, isvestan je da nije u'rnersrno orpti-rati s,e p,re'dlogu ovog 'drugog da lse ko'nrgres' za1934. moEe i mbra odrZati ba5 u Minherur, >gradu ukojem je Fiirer go'dinu za go,dinorrr vodio svoi naj-t;uei m;*. Iz ,smotreno,s'ti pre 'nego iz jednoduS-nog uvaZavanja za A. Hitlera, glasalo se jed'no*gl,asno u pril,org p,rerm'e3tarrja.-

Pfeferko,rn se vraia u Lajpciig, p'o'd:igav5ii rnmogoprra5,ine a d.a nije >ti,kvidirao<< dr Ko'r5a. Ova dvo'jicaZe se, dodu5e,

-dokaditi p'onovo' 'r.r Berli,nu niekoli,ko

dana kasnije. I ovo,ga puta runduido;bija Pfe,ferko'rn.Njrihovo, ,sl,ede,ie videnje zbiie se 14. jula u pro'sto-rijarna prantijskog Vetbindungsstab-a, siluZbi za vezltsa razl,iditirm rministarstuiim,a Rajha. Obojioa 'traZezvanidnu po,drBku ili b'ar obidnu tolerancij'u za svojegryp,e, ,svaki nap,orse. Pfe'ferkor"n jre u pratnji d,r Me-bijusa.

Pferferko'nna pozva5e u nerlcu kancelariju, dokKorF i Mebijus ostaju zajedno 'u predvorju. Dr Me-bijus je zaptazio d,a 'dr Ko,rB norsi partijrsku 'znadku izaint'e,rersova se sada otkud rrlu na to p'ravo'. D'r Ko'rBje miB'ljenja da nije ,oblavezan ,da ,odgovara. N'akonZestoke dartke dozvan je vi5i partijski zvanidnik, kojise rraspltuje kada se ,dr KorS prikljudio NSDAP-u.KorS uzvraia da je podetkom rnraja postao dl,an aliga na to ohaves'tiSe dra bi tre'balo 'da zna da poje-d,inci koji r$r se pridr:uZrili posle 30. jarruara 1933'neLrnraju pravo da norse kukasiti knst niti da brirduoslovljavani rsa >rpartijski dnug< dok ne prode pro-bni p,eriod ,od Se,st rn-eseci. Takocle rnu je rerd'eno damo'Ze hiti uhap,$en zborg kr5ernja pnavila. Dol<tor Me-b,i.jus se svofslki trmdi da 5to viSe izvude 'i,z ove si-tuacije ,i pro'ii ie puna detiri meseca dok dr KorBme sazna da su vl,asti odludile da ga ne gone.

Sledreii Pfefertkornov potez je poJruBaj da >>orga-nizuje< profesionalne astr"o,loge. U tu rsvrhu F,osluZirose A. M. Grirno,m koji rse, iako nije dlan Partijerazrnietljrivo naziiva ReLchsorganisatiomsleLter (Rajhovorgan?zacioni voctra, tipidna nacistidka titul,a) Lige

nemadkih pr.o'f,esiorrralnifrr astrrolo'ga. Grim ubrzo, po-dinje da Sralje zatpovednidka cirrkularna pis'rma, 'sa svekukastim kr.stom ru zaglavlju, u stilu: >Od Vas setraZi d,a p'ostanete dliain Lige nemadkih pno'fes,i,onal-niih as:trotro,ga. VaS prrop{.lst 'da tse prilcljtldite ,odra-Laval,e VaS antinacionalsocijalistidki stav.<< Dr KorSpi5e Ligi za zaftitu nemadke kulture da se raspitaima li Grim pravo da istupa u njeno ime. Liga seodrekla Grima i izjavila kako nema nameru da seupliie u astrrolo,Srke' riabro'te jer razlike me'd,u I<lLi-kama rurnutar p,okreta dinr,e takav plan ,neizvord,ljivi,rn.Sam Grirn uspeva da zavrbuje 'tek Sradicu mradnihpno,fesio,nalnih astro oga i nj,erg6,vo udruZenje p,re-staje sa rad,om podetkom 1.934.

Sledeii antiiko'rSovski garnbit - u ovorm sludajune znam ko je [<rlmovao stvari - jeste Sirenje gla-sina kako on nije disto arijev9ko'g p,sps[(]a. Dr KorBse oseda obave'zan da istakne u oktobarskorn brojuZenita, 1933, kako neirna jevrejsldh predaka.

Mada pnorblem n:ikada nije jasno iznersern u,5tam-pi o'noga vremena, odito je'dia i dr Kor5a i MartinaPfeferkorna veo(na brine br:rduii,status'pno,fesiorlal-nih a3tro,lo,ga. Sawim sru sprermni ,da Zrhmjru Barla-tane, [kojih ii onako be5e previ5e iu nadi ,da ie za5ti-titri ugledne praktiikante. ,Pro,bLem u od,nrorslr na vI,a-sti, uko'liko je bil,o lTroguie r"azabrrati ko tu isprad,a,bio je ubediti ih ,da priznajnr punovaZno,st dipilornakoje sada nude ,oba tab,ora p,nofesironalnim astroilo,-zima, amaterima takode, kadrima da produ zahtevnetestove. Niko iole znadajan ne smatra vrednim tru-da da traZi lajpcir$ku dip,l,omu, ali se lep broj poa-natih p'rofedonalaca snabdeo,'dipl,ornom kojtu je nu-dila rCentr.alna astr.olo,Hka srluZba dr Kor5a. DoduS'e,dr KorS je ri d,alje ,nernoian dra 'uveri v asti dapo,serdovanje CAO dip orne a'u:tornatski jerndi kom-peterrtnost, uvaZenost ;i po,litidku poruzdanost. Stognsu se w,i pr,o'fesio,nalci, u rkofle rsu spadali mnorgikoji su se astr.ol,ogijom havili ,sarno kao po,moinirnp,oslorrn, ,na5lli u veroma nezavidnrom poitroZaju.

U pnoleie 1933, haS u irs'bo rono vreme kada jeCAO izbacio woju prvu artiju dipLo,ma, gJrave-Sine policije u Berl,inu, Hanoveru i Kelnu nalaZunovinam'a poLd njihovom trlaskotm 'da o'dbiju srve' reLklamne pontlde koje im Salju astrortrozi. Podto ugle-dni astro ozi nikada nisu nLudi,li rwoje usluge putern

54 55

5tarntrle, to ova tm'e,ra pogada sanno sihlu ribru ko1'a jezadorvo'ljavala p,optrlarn:o trZi3te prerradenirn horo-skopima.

Si'ttracij,a se zao5trava u pro,leie 1934, kad,a je5ef berlinske policije zabnanio sve ob,like p,ro,fesi,o.nalno,g 'prerdlskazivanja sudbine na p,odrudju Be'r-lina. Ova zabrana je prirodno ukljudiva'la i asti.o-logiju a pnod,ajia p'o'pularnih asrbno'lobkih dasiop,isa, aI-m;anaha sa predskazanjiirna i preradenirn ho,roskorpirna takode je stala. Izgleda da su slidne p,reven-tivne o'driedb'e uskoro stupirle na rsnagu u drugimdel'ovirna Rajha ali nlsam uepso da d,odern do tai-nih podatal<a. Prorfesiorr:;alni astnol,ozi, kao ko'te,rija,odiito 'snr u terikoim potro%aju od proleia L934. pa na-d,a1je.

Do jerseni 1934. borba Pfe{erko,rn-Ko'r5 odumrlaje prirodnom smr6u, ako ni zbog dega dr,ugog ondaznto 3to je Pfefenko,rn uvideo da nema izgleda d,aje dobije. Povladi ,se sa bojn:o,g p,olja okto,bra 1934,potpuno, naimenovav5i Teobalda Behera za svognasle'dni,ka u svoj,stvu predsednika Astroitro5,ke,g dnr-Stva Nernadke. Zvaniirdno obave$tenje je da rnru nje-gove partijrske ;i ostale duZnosti ne clozvo"javaju dranastavi woj rad. Po,slu5no' je razvio lteg sa svasrti-kom i - niBta nije poisti,gao.

Dr KorB je svoj pre,sudni napad -ra Folrata iz-v,r5io u decernrbarskonn broju CAO-ovog Biltena za1934. Go,clinarnra je p'rikup,ljao graclu za Vo,lratovdosije i rsada je objavio jedan od wo,jih najspekta-kularnijih dolku'rnenata. Pre 1914. Fo,lrat j,e nsisorstavno nazivao sebe her doktor Folrat i, prema drKor5u, tvndio da je woj doktorat sterkao u Tibrin-genu na oistrlo\rrr nekakve teze iz ekono,mije. KorS sebriZljivo raspitao m Tiibingenu i saznao od tarrno,S-njih nradleZnih da nema dorlnxmentacije d,a je Folratikada tu str-ld,irao,. U one dane, we su se doktorskedisertacije Btampale, p'a ako j,e Folrat brio her dok-tor, Btampani dokaai bi ne,gde postojali. Redeni do-lcuiment je r:,a kraju rirskopan i njegova nasl,ovna,strana je sada pob'edornorsno krasila CAO-ov Bilten.Tema Folratove disertacije je bila >>,Razbitak ulaga-njia i f,i.nansijskih kredri'ta u Engles,koj<< i ona 'mu jekao donel,a do,lctorat u mart'u 1905. Dr Kori je po-sl'ao poidrndban upiLtnik tr Tibi,ngen, odakle su ,i daljepo,ricatri da ,i5ta znaju bilo o Folratu ili o njegovoj

teei. Imp,litkacija je, d,akle, bita da je dokument fal-sifikat ri dr KorS ga poziva da to prokonnerrtari5e.Forlrat nanavno mudro iuti.

I dalje, niiortkuda znaka da bi 6e ,alstro,lozi rnogliponada'ti kako ie ih sad,a ,ostaviti na rniru. U Be,r-jtinu ,i d.nugde pol.icija rpodinje rda konfiskuje zaliherastro,lo5ke literature, ,odito ,ornako nraparnet, i p'oseZeza oabi,ljnirn udZbenicirna, za koje s'e Sira j,awnost ntinajmanje ne zanirna, kao i za delima na ne mnogodobrorn glas;u. Ove zaplene 'navode pokret na po-slednji nap,or ne bi Ii u,sp'ostavio modus uiuendi s'avlastirna. Tok dogadaja u jesen 1934. - uz uobi-dajene spletke - ,zuvi5e je rslo'Zen da bri se' 'ovde utandine istraZi,o. Krajnji rishod, koliko god se rnudnodo njega do,Slo, ripak je prnuZao j,erdno srednje re'5enje.

Oni ko,ji su rxajvi5e rtrpeli zbog povremenih za-plena astro,l'o5ke literature ni:sir.r ;bitri astrol,ozi u ce-lini, vei knjiZarri, izdavadi ii pri,sci, izda3no plaiani zaautorska p'rava. Izve'sni her Bohneberg, vlasnik Re-gulus Ferlaga u Gerl.icu, izdavadke kuie sa zrnatnirnastrolo5kim i okultnim spiskom knjiga, pregnuo jed,a s,azo've sve vodeie specijalizovane izdavade riknjiZare, kao i brojne is,taknu;te dlanove astro'tro5kogpokre'ta, na skup u Beriinr 25. ravg'usta L934' To jevodilo narednroj konferenciji u Berrlinu od 27. do28. oktobra nr o'rganizaciji Krlstijana Majer-Parma,[<oji se nadao d'a ie uspeti tanao gde su i dr Ko'r5i Marbin Pfefe'rkorn zakazali.

Majer-Parrnov pilan je da stvori telo u kojern bibili zastupljeni svi sektori pokreta, ia orno bi pre-govaralo sa )>vlastirna<< da se skine zabram,a sa p'ro-Iesionalne asrtro ogije. On i njergov mentor FnankGIan vei siu, vodili razgsvore sa (pnrskirn?) Minis,tar-stvom za unutra5nje pors'love d, od'sekorn u 'dr Lajo-vom (Ley) rno,inorn Nemadkorn radnidkom frontu udijoj nadleZnosti su bile takozvane neza\drsne profe'-sije. U isto vrsme, kao p,osledica her Rohnebergovekonferencij'e od 25. 'avgusta, [IoLranes lFdklov (Vek-low), berrl,inski pr',ofesiornaln:i astnolog, pirsac znatnogbroja trdZbenika, poveo je razgovore sa raznoraz-nim ministrima neutvrdivog imena i sa berlinskompolicijom, Sada se go.v,o,rka o stvaranju Korniteta zaorganizo,va,nje i unapreilivarrje rastroloBkih irstraZi-vanjra. Ono 3to bi ;se moglo opisati kao >plan,Parm<<nije nai3lo na podr5ku dr Kor5a i CAO-a ugiarrnorn

56 57

zb,og toga 5to je KorS bio rsurevnjiv na sve sam,o-stalne pokusaje d,a se prergo,vara u pni'lo,g astr"ologa.

Majer-Parm se dorrnogao fotelje rra drugomber,linskom skupu u oktobru. Za'trertwtak se udini,loda bi bra5 njega tre,batro izabrati da prerdlrtarlja in-te,rese wih prlsutnih strana, ali dr KorS uspeva toda ,sp,re,ii. Isho'd je sveop5ta svada. Por5to j,e Maljer--Parm p'otpuno izgubio, vlast nad s'ituacij,orn izrb,acujuga, a Viilhelm Beker, ,stariji prisiutan 'astrolog, trto,z-van je 'da zamzme nje,govo me,sto. Posle beskrajnihzaclevica dko glasadkog prava obrazovana zu dvaradna predsedniStya. Dr KorB je o$vojio mesto uwa1m,m od nj'ih al,i rre uspeva da o,bezbedi i pre,d-s'eciniiku 'fotelju. iU rrneduvremenu Maj,er-Parrn, is-kljuden iz nadmudrivanjia, irbdekuje dr KorSa izvankomferencijske sale pa Ba, p'o ,irzlaslcu, napada, madaga po ,woj prilici nije jade povredio. Tri nedeljekasnrije dr KorS i maj,e1 F,o,n dem Hagern, koji jetakode zastuprae CAO, povlade se iz berlinskih ko*rnitetra kako bri o,bezbediii vilastitu slobodu delo-vanja.

Uprko,s o'dsurstv,u saradnje ,ord ,strane dr Ko,r5a,takozvani Komitet tno5tiss (Vitlfrrelm Beker, Johane,sFehlov i Emil Segner /Saegner/) uspeva da ne5to iuracli. Razgovorri ise sada vode isia berlinsko,m po,Ii-cijom, pruski,m Mirnistarstworm unutra5njih poJlovai UdruZenjirnLa i,zdavada ii rknj,iiara. fi rporslednjojanalizi, UdruZenja iknjiZ:ara i izdavada sru ta koja suiizbavi,la ,astro oge. Njrihovi predstavnlci su ubediliberlinsku po'lriciju'i Reichsschriftturnskamnzer, par-tijsku sluZbu koja s'e bavila ,atrtor'skim prravima,pirscima i n'oviinariima da sanrkci,orrri$u Lstv.aranjeSluZbe za cerLztf,ru astro,l,oBke literatur,e pod up,ravornKarl-Fridriha Sulcea (Karl-Frierdrich Schulz). Ovajgorspordin, biv3i predsednik Magdebur5kog astroloS-kog drL:,5tva, ne sarno 'da je ;bio dlan Partije, vei itoliiko bezop's1gss1 da rsie dak ni dr KorS nije javrropobunio zbog njegovog nairnenorvanja.

Nra ,ovoj tadki trvenje koje je r,azdiralo nernadkiastrolo5ki pokret od podetka 1933. blizi se kraju.Trebalo je da proelu jo,5 detiri godine do i,zbijra,njarata 1939. i gotovo Serst dok ,sam ,pokret nij,e biokonadn:o u'ni5ten u le'to 1941. Njegovi slravni dani,medutim, be,tru ,odbr,ojarli i borrbe izmedu L933. i1935. prati postepemi nlzlazni prorces. Ima tu iudna

5B 59

jedna anomalij,a. \Od jula 1935. p,rofesionalni astro-lozi, grafo'Iazi, Charakterologen i h,ir,omanti (ditadi izdlanova) s p'unim radnim vrernenom 'srrneli srtr da sepri:druZe >>nezavisinim prro,fesija,rna<<, sekcijii Nernad-kog rradnidko,g fnonta, p,od nadzoro,m ne,zamenjiivogher Karl-Fridriha rSmlcea. )Izg1eda 'da su brili raz-granide'ni >)p,ofuzdani<< ri politiiki prihvatljivl" pra'kti-,kanti o,d nj,ihove rnanje zadovoljav,ajuie bratije.Pred kraj 1936. dak i,neko tako doibro obave5ten kao5to je to Rajnho,ld Ebertin mrema jasa'n uvid u te'ku6u situaciju. U prijkazu datog stanja astroo,Skogp,okreta, koji je oibjavio u Mensch im AIL (jar:,uar1937), ron itnaporminje da su oko nosti tdnurgadije odmesta do mesta. U nekim gradovima bilo je dovolj-rlo' rdo prlo,fesio'nalni astrolog p'ruZii izvesna iuvera-vanjrs lokalno'j po,Iiciji. Izgledra 'da je p;nofetsionalnirad p,onekad to,erisan pod urslorvorn d'a ,astrolorg p,o-jedinac neupadjivo obavlja svoje .po,sLlove. Verrovatnoje odgwaralo namerri vlasti nek se pe,ku na laganojvatri. Neiizve'sno,st je prirodno vodila sviakojakirnglasinama. Regeluerk Viteove Hambur5ke Skole bioje zabranjen ali je kasnije njegova prr.ord.ajtar, u iz-rnenjenom vid,u, odo'b,rena. Medu astro'lorzirna u1937. kolale su p'ride kako je rsam harnbqlr5ki Skols1sisisterm bi'o zabranjen.

Dr KorB je 1935. jo5 pnilidan optim,i,st. Napadiko'je su mu navalili Folrat i ,kompanija na gr,baduutihnuli su i Cen:tralna as'trro,lo5ka sluZba kao orga-nizacqa jo5 pornaju,speSnije zastu,pa astr'oiloge. Otu-d,a odluka rdr rKor5a da ,organrizuje najarnibicioznijikongres iastrologa ikada ,o,drZan u N'emadkoj, naimeda se medunarodnri slcup odrZd. u Dizeldorfu septem-bra 1936. Ovo je zvan:idno objavljeno u novembru1935. nakorn d,urgotrajnih rratezanja rsa MiniLstarstvornpropagande i Kancelarijom, dizeldo,rfskog gaulajtera.Ko,ngres (od 1. do 7. septembna 1936) privladi rrimanje ni viSe od detir.irsto posetilaaa ukljuduju6iSesnaest ze,malja uz N,eimadlcu. Dvojica ,starih par-tijs,kih zvanrid:nika, zastupni,ci lokal'nog gaulaj'te,ra ikriajztrajtera govore na ,otvaranju i telergrami sa po-zdravi'rna i ;tzrazirna uvaZavanja astnolo,ga 6alju seFireru i dr Gebelsu. Telegram koji je usledio izra-Zavaju6i Hitlerorve ,najbolje i.elje za urspeh kongrersapo;greBn:o je p,rotumadirla veiina lakovernih astro,-lo'ga koji ne uvidaju da Hitlenovo orsoblje obavlja

takve stvari disto ,rutinski. Dvadesot jedno r$aop,6te-nje je rproiitano, ukljudujuii Sest ,nia francust<orn ijedno na eng,lesl<o,m. Pril,org iu vi:du pi:srrna do5ao jeiz Lond,ona,od goispodina V. DZ. Takera (W. J. Tnrc-ker), gde se govor:i o >Aristotel,tr, Kantu d. bazidno'jastr.otrogiji<<.

Fo woj p,rilici, niko ne ruvidal" ,da ie rovo hitiposlednji veliki nernadki astrolo$ki Kongres. Sledeii,p,ltaniran da ,se 'odrZi u Bad'ern-Badenu 1937, biie ot-kazan u po's,ledrnjem trenrutku bez d,ka,kvo,g zvaniird-nog obja5njeinja, verovatno na zvauridni zahtev.

Godina 1937. takoele je rwedork poti:s civanja ne-rnadkog ogranka Teoz,ofsko,g druStva. Folratova Te,o,-zofska izdavadka kuia je zatvo're'nia, AstrologischeRundschau prestaje da izlazi ia ASiG, koji sel sad,anraziva Nenr,adko asrtrrolo,Sko druStvo, rasprusta ,se.F,o,lrat se povltadi u seosku kudicu (vlasni5tvo, po-kazal,o se, Teozo,fskog dnrBtva) u orkolini Lajpciga.Veiinu prostorija zaporseda Hitlerova omladi,na, do,depavii sre Cak i koncertnog klavira 1s,62rofs[<o,g dru5-tva. Ne znamo da li je F,orlrat p,reZiveo ratne go-dine.

F,Izbet Ebertin je drugi 'dl,an rs'tane garde dijese urstaljene aktirmos'ti ,bl,iZe kraju. Dvaderse,ta (za1937) edicija njen'og alnrLanaha Ein Blick in die Zu-hmtt sadrZrarva tajanrstverne red,sve gde ona nago-ve5tava da rsu na obustavljanje daljeg objavljivanjauticale ,okolno,sti rizvan njene rnoii. Godine 1932.takode prestaje da izlrazi Die Astrologie VilhelrnaBekena.

Poslednji predratni kongres astrol,oga odrZan jeu Starnborgu, prijatnorm odrnaraliS,tu na jezercrrblizu Minhena, po,tknaj avgusta 1938. Ovo obave5-tenje pn-lZili ,zu her Vilhelm Vtr,lf (Wri,lhelm Wulff)ri dr Kelner. Stvar su uzeli u rwoje ru,ke dvojii:cavodeiih dlanova Minherrskog astnolo5kog dnr5tva:Georg Za,jdenivang (Seidenschwang), ovejanri naci-sta i vlasni,k Zlafu:re partijske znadke, ,i Lorenc Me5(Lorem,z Mesch), arhitekta. Oni i dr Ko'rS rzu utr]o-zo,rsni 'da 'se ,niikakav drtampani ilzver5taj o tolEu izla-ganja rne /sme objaviti. Trebalo je da prerdsedavadr KorB kao obiirinLo, rali ,njega ,nri,o,tkuda. Bio jeuhap,Sen zb,org krivokletstva i vei je sedeo ru dizel-dorfskom istrainom zatvoru od 19. juLa. Ovraj po-datak nijre ,bio orpdterpoznat u Starnbergu. Zaja6n-

Svang ob,znanrjuje da je dr Kori bolestan i, premaher Vulfu, >mrmljanje,prorstr,uja ordajorn<.

Po strani od Zajden5vanga, MeSa i Vulfa, tekmali broj ude'snilm be'S,e westa,n da je mi,nhenskiGersta,po predrloZio da tih p,o&rapsi, onako du,ture.Vesti o o\rorn planu doprle tzu do vi5eg dla,na Hirn-lerovo'g Staba koji je sludajno bio stari. Me,5ov pri-jatelj - u rsfvari, MeB rrru je jednom ruradio horo*skop - i on je uspeo da spredi izvr5enje. I p;srrsfltoga, vlrasti rsu poslale svoje rpse-duvare u vidudr Kurdra Kirshauera (K,urd Kisshauer), rko,ga iemokasnije jo5 pominjati u ,ovod ,knjizi, i dr Kitlera(Kittler) iz Reichsschrifttumskammer-a, odeljenjaMinistarsrtva propagande koje je nadziral,o swu knji-Zevnu ;i izdavadku delratno,st. Astro,tror5ki plsci p,otp'a-d,aju pod Kittrerovo krilo, on je i sam d,otb,ro upu-ien u uu1p6logiju. Obojiica nadruljeno slu5aju i ni redne kaZu. U podetku, tek po,neko je svesiLan njihovogidentiteta. Uju,tno, u ponedeljak, 29. avgusta 1938,iz Harnburga ,s,e tele'fomorn ,javlja franr Vulf i upo-zorava muZa da irn policija iupravo p'retreLsa kuiu.Dr Kelne,r se prisetio, mnogo god,ina kasrnije, d,a je,stigav5i m Starnberrg torg jutra i p,ozdraviv5i dr Vul-fa, primetio kako je ovaj izgledao zabrinut i povu-den u sebe.

U nanogim, rnada,izgleda ne u svim sludajevirna,gosp,oda Kishauer i Kitler pnavili ,su paZlj,ive beieB-ke o tome ko je prisutan u Starnbergu. P,a tako,kada je dr Kelne,r uhapSen u Lajpclgu g. juna 1941,podsetili su ga u up,rzlvi Gestapo,a da je b,io nako,ngre,s,u. Jasno je, dakle, da su v&asti vredno ra-dile na prikupljanju obave3tenja o istaknr-rtim dla-novima astroloBkog pokreta ved od 1938, ali dan,orbraduna doii detek kroz tri godirne.

Zenit dr Kor5a objLavUsr je porslodnji pl.rt u de-cembru 1938. Tako je Centralna astr.o'lo5ka siluZb,a,ako je po,sto$ala li dalje, izgub;ila svoje zvanidnoglasil,o. Dva pe,r"iodidna lisrta ,odo evaie sve do p'no-leda !941: Sterne und Mensch, koji je osnovao,izvorno, Fon Klekler, ali ga vi5e nije uredivao odfebru,ara 1"935, i Mensch im All Rajno'lda Ebe,rtina.Nijedan od njih ,nije, rnakar i uvijeno, porrninjaoastralne implikacije zauzimanja eehoslovadke umartu 1939, niti se, pos,le sEltemb'na 1939, owrru.rona dinjenicu da se Nemadka jo5 jednom naBla up,le*

60 61

tena ru Veliki rart. U mnogo lil<or-n po'gledu, astro'l,ogija je vei bila oterana u ilegalu' Izve,sno je' r.ne-:dutim,- da ,su rmno,gorbroj'ni ijtrcli u Ne'miadkoj, koj,isu se ibar rd:onrekle razrumevali u a51p6l6,giju, pro-udavali Hitlenov horoskop usre'dsrredernije nego ;ikadu pro5losti. Me'du njima je bio Svajcairski astrol'ogKarl Ernst Kraft koji je s,ada Ziveo fu juZnojNemad,koj I pun nade iSdekivao narudZbe da op's]uZiTreii Rajh i ,njegove ,gosp'o'drare.

IV

Potraga za Kraftom

Krenuo sam Kraitovirn trago'm ubtzo posle mogp,rvo,g da,sa p,odmke ko'd ur,irsirs Najlo'r 1959. U njenojbiUf,teci uodio sam pr:imerak njego'vog Trqitd

ubrzo P'os e

d' Astro-Biolo gie, objavlj en 1939, . i. prisetio se nj eg'o-vog imerra i ujdurme sa tlalsrtrKovanrm prrsmomiz 1g+5. Mis;is Najlor mi je pozajrnila knjigu, ,kojusam proditao iiLi, bo je, poku5ao da proditam, done-kle sa zanimanjem ier je veoma 'o'dudarala od astro-,lo5kih prirudu^ika na koje sam do tada nailazio.Kraft je :tvrdio da je us$gqy3.g- P-qp"lgjgrrj"e^ "8"-o-p'I4-19-kimeJeafinke 1" nq "9.F.Il9ytl obt+-:frvatnlrr staliiiuEtciti d.ol<aza. Ispralo je da je ovajii

"ile

-bicimeiriiSka-"'pre" riego, rastro'lo5ka rasprava,

ri. u svako,m slu8aju j-eLdva da je bilo retka u knjiziko,ji bi nekome promogao da >pnoturnadi< horoskop.Po6to je na mestr,r mog maternatidko'g obrazovanjazjapila"prraznina, to mi"ona nije dopu5tala da pra-tim a ]samo i da proverim Kraftove statistidke do-kaze, ali rne je nbobidno de,lo ipak opdinilo. eini,lo6,e, nEl neki neobja5njiv rtadin, d,a pridaje tajanstve-no,st ,i senovitorsrt Zrivo'tu i go,re,o sam od Ze'Ije dasaznam ne5to, viSe ,o njenonn tvorcu i, p'otsebno, onjegovim navod.nim veiarna rsa Hitlero'm.

kraft s,asvim Lsigunno nije bio 'obidan niti baS-t'enski astrolo,g. Stofa je b'i'tro sasvim pojmljivo, daklogidno, da Hitler up'orsli zvezdotatoa, naudnog vir-ttoza Kraftovog nesumnjivog kalibra, 'radije negonekog bezveznjakoviia. eak i u ono vreme, dok meje mirsis Najl'o'r po'du'davala ,elementima astrologijeviSe rne je interesovao, (raft nego 'sama astrologija

63

i slutiro sarn, pre nego svesno trvid,ao, da ie sve Stobudem naudio o astnol,ogiji dopri,neti reBavanju za-go,netke zvane Kraft. To je bilo ,orro iiracionalnooseianje da ie L'affaire Kratft nrastaviti ,da me zao-lru,plja rwe dok ne u$perm da p,no'nade'm odgovore narnnogobrojna tek naznadena pLitanja.

Uskoro se dad.otr u lov za primerkom De Volo-vi}r Zuezda rota i mira, !952, l<njigom u kojoj onizjavljuje da je njegovo vlas;tito up'o,S[javanje uEvojstvu vrhtrnskog ltajnog hstno,oga va razflo'razrLe'neoznadene brritanske obaveStaj'ne sluZbe u nepo-rsrednoj ve,z,i s pretpo,stavkom d,a Krraft radi za Hit-lera.8l Porkazatro, ,se da je dokazna grada nra kojoj sepre,tpors'tavka zasnivala - mr5ava. De Vo se p'o-zivao na pisma koja je 'dip'l'orpals jedne neutralnezemlje akredito'vao u Mini,starstvu inos,tranih p,os-lova a p,ri,rnio, ih je od Krafta tokro,m 1939-40. Ovajdip'Ionnata je, prema De Vol'u, nagovestio da napro-sto mora biti da Knaft savetuje Hltlera, do[< je onsam na5ao pnrta i nad:i:na da konadno ubedi Britanceda ga najme. Ovaj diplornata je rekao De Volu darnu 'neie briti ,lako dra navede Fo,nin ofirs ili bilokoga drugog na p,o'loZaju da uzme ovaj h-ipotetidniHitler-Kraft odnos mnogo ozbiljno. De Vol je,meclutim, bio miBljenja da je rsrasvim nebitno da lisu ,neke vaZne osobe u Lo'ndonr-r skeptidne Lr p'o,-gledu astrologije. Bitno je bilo to, naglasio je ,on,da Hitler u nju ueruje. >>Stoga, udinim li ja istepronadune kao Hritle'rov astrol,og.<, rekao je p,ome-nuto'rn diplomati, >>znaAu kakve s,avete on d,obij,a oddoveka diji sud uvaZava. Sasvifn je logidno da ietakva obave5tenja biti izuzetmo dragocena Britan-ci,rna!<< Pre,ma nje,govo,m sopstvenom prikazu d,oga-daja iz 1940, De Vorl je zatkn p,ro5ao kr,oz ruke di-tavog niza vaZnlh.ois,o,ba ,i s fl,6,gledno vreme anga-Zovan je za tajni astro o,Ski rad. Kas,nije, veli, ude-ljena rnu je i r::agnada - porstao, je p,overenik bri*tanske vojske.

Kopkala me je, /medutim, De Vo ova uodljivaneradoznalost u p,o'gledu Krafta pors,le rata. Osimknjige, objavio je jo5 niz dlanaka po medunarod-nim das,opi$ima, u kojima se tvrdilo da su to opisinjegovih vlastitih aktivnosti ,tokorm rata. I p,oredtoga, kad,a je o Kraftu red, nije pruZio nikakvonovije ,obaveStenje. Niti je, p,ak, p,omenuo Kraftovu

64 65

grrrt u koncentraciono,m logorru. Uskoro sarn otkrioda je ova dinjenica poz,nata ibnitarrskim astnolozirnakoji zu sludajno ,6uli za Krafrtovo ime. De Vo'lovaprividna rarvnrodu5nost za nemadlru 'strranu pride, po-budila je rnoju podozrivost, pa podeh dra se pitamda nerna tu jo5 nedeg kad se zagrebe po povr5ini.

Knaft je bio Svajcanski podanik ri, kao Sto samkasnije saznao, pre6ao je u Nemadku tek 1937.U ovoj fazi rnorao satrn .se zapitati zaSto je Kraftnapustio Svajcarsku ,,i dokuditi ,5tra se sa njim do-gatlalo ,o'd vremena kada je rstigao tr Nernadku ,donjegove ,smrti po'detkom L945.

Ned,elju ili dve nako'n 5to sam pozaj,mio pri-merak Traitd od rni:sis Najtror, porsetio sam SeftonaDelmera na njegwom irnanjtr u Safolku i prormenuomu moje novo i iznenadno zanrirnianje za Krafta.Delmer je pred,l,oZio da poku5am ,da iislkopam dinje-nice o njegovoj vezi sa Hitler.om. Rekoh da bri do-kazi, ako ih uop5rte ilraa, rnogli rda se naitru jedino uNernadkoj i da dak i najelernentar"niji fi<ljudevi ne-dostaju. Seiam se svojih redi: >Bilo bi to kao tra-Ziti rigiu u ptrasrtu isena.(

Ubrzo po razgovo,nr rsa Derknerorm, zadesilo samse na predavanju 'astroloEke ,l,oEe Teozofskog dnu-5tva. Nal,azio ,se tu ii sto ,sa izloZenorn xrovom i rab-ljenom ,astroo3kom ,literaturrom, prodaje rard.i, i jauzeh pola rtuceta starih nemadkih astr,o,magazina.U jednom nadoh kraii dlanak o Krafitu. Pisac po-rninje kako je izvesui dr X, sa boravi5tern u Lon-donu, nedanm,o stupio u prepii,sku sa ,njegovom (Kra-ftovorn) tldovioom. Lako je rbirlo uii u tnag dr X,dob,no p,oznatom u astnoloSkirm .krr.r,govirna, i uta-naditi saetanak. Nije rnogao da mi da ikakvo ko-risno ,obave$tenje ali mi rede ,da ,frau Kraft 1iviu Vila-Rozi u Kominjiju (Commugny) izmedu Ze-nevi i Nijona (Nyon). Telefonski poziv u Vila-Rozupokazao rni je ,da je ona odarvno ,otiSla ri da se nezna gde je oadla.

Uvod za Traitd napisan je >entre les bords du,LemaTL' (Zenevsko jezero) et Ia For1t Noire<< umartu 1939, dok je stnanioa isa podacirna napisanajuna iste godine u Urbergu, zabadenom s,eocetu uCrnoj Sunr:i ned;aleko od Svajcarske graniice kodBazela. Nije bi,Io nirkakvih Kraftova u tada5njerrntelefonskom ilmenirku Sen Blazena (St. Blasien), pa

moja Zena i ja odludi,smo da provedemo netkolikodana u Lozani i poil<u5arno d;a nagazirno na Kraftovtrag rtarno. Nikakarv kljud u I-ozani, ali nabasah namesnog ,aslro,loga, kelnera u buffet de la gore, koiimi poveri da se specijalizrovao u pronalarZenju nesta-lih o,soba uz pornoi astrotro5kih metoda. BeSe toisjajant tilp i Zao,lrniilfre 5to se nisrmo ,debi,e viflali,Do'du5e, u jedno,m trerrutku 'tt I-,,oizani, a da torganirsam ni bio svestan, sibajao sam nerko'lii,ko metaraod radnje s porculano'm madrno'azel Margerit Pan3o(Mar"giuerite Pancha'unLd) u Galeries du Contmerce.Bila je ona davnaSnjri Kraftov prijatelj ,i pofp's'rrla-gala je izdavanje Tratt6, ali ,nas dvoje ierno 'se sre-sti terk tri go,dine kasnije.

Nisarn dralje napredov,ao na frontu Kraft do po-detka 1961. A zatim, zahvaijuju,Ci nizu >>s,ludajno-sti<< i podudarnosti hod se zartruktao, pomamio. Prviznadajni kljut stigao je februara 1961. Uodio samne5to 3to ie s,e p'sikazati da j'e ve'o'rnLa rarna pub'lika-cija Krafta u ne,madkourr knj:idarskorn katalogu. Behuto njegovi Influences cosmiques sur I'indiui"du hu-main, Zeneva, 1923. Ovaj primer,ak Protpirs'ao jeKraft 7. jula 1923. z,a rd,r Mar-tjma Knrarpra (Knapp),pnofesora astr,ono,mije na Bazelskorn trnive'rzite,tu.U knjizi sarn na5ao' dugadko, ma6inom lq-rcano'pi'srnogde Kraft op,isuj'e, ,onako portanko, podetke i tekude'stanje rwog ,astro-statistidkog ispitrivanja. Bilo je,dudnovato da je ,ovo prirsmo ibrez ikakvog za}aganjasa svoje 'strane na31'o puta ,do jednog od ono maloljudi t<oji su Zarko Zeleli da ga pnodirtaju.

Nekoliko nedelja ,kasnije bio ,sam zauzet prepi-sivanjem jo5 tuceta Kraftovjrtr ,pisarna, sva o,dredautrruiena misi:s Harol,da Batlera (Butler), a Sto jeona tada, 1935-38, b,ila. Misirs Niajlor me je pred-stavila ledi Batler, udovisi ser Harolda Batlera, di-rektora Medunar.odne radnirdke sluZbe u Zenevipred rat. Imajuii 'u vidu' zanirnanje l,edi Batler z,anekonvencio,nalne teme i njen dugotrajni b'o,ravaku Zenevi, rnrisis Najlor je upita Lda li je ikada srelaKrafta. Ledi Batler je veoma drobro p'orznava'laKrafta i rnisis Najl'or nas uskoro dove'de u vezu.Medu ostalirn dokurnenti,ma nadotr i jedan prepiLs,pisan Kr,aftovom ntko,m, pisrrna sa rdaturnorm 11. ok-tobar L935, a primljen o,d gnorfa Hermana Kajzer-linga, koji je Zive,o u Darm5tartu. Grof je zapazio

66 67

da je trebalo da Kraft predaje u Manhajrnu, iblizuDartn5tata, 3L. oktobra 1935. i prozvao ga u porssbu.>Voleo bih da popridamo ,onako natenane<<, prisao jegrof. >VaSe furnadenje Nostriad:xmusovog j,ezika rsa-vrbeno je tadn:o, iizgleda. Ono je jedan o'd najdub-ljih izraza priro'de prro'rodkog izr,aZavanja na kojesam ,nai5ao.<<

Interesovalo me je zaSto je Kajzerlinrg, ni,kodrugi do b,a5 ,on, toliko girnr,o dra upoznra Krafta.Grof be3e jedna o'd najr:,gled,nijrih figura na savre-rnenoj intelel<tualnoj ,s'ceni, mad,a su ga ord 1935.nacisti uporno u€utkivali u Nemadkoj. Sreo samnjegovu udovicu L960, pa je sada u pism,r.r upiitahpostoji ni u ,arhivi Kajzerl'ing u Insbnuku ikakvaKraftova prepiska. Gro,fica rni ljubazno posla ko-pije detrnaest pisama, od kojrith je tri napisao njenmuZ Kraftu a ostala Kraft grrofu, \/e u razdoblju1937-39. U ovoj fiazi bio ,sarm kadar da rekons,tru-i5em Kraftov Zivot i kretanje od 1935-39. godiiine,mada j'e m,nro'Stvo podataka odigledno joB nedosta-jal,o. I d'alje nisam zrLao h'agzna 6,ta o njegworn ra-nom Zivofu, i. baB ni6ta o njegovim kasnij:is1 vezamrasa velikim Tredim R,ajho,m i orko'lnos,tinna njegovesmrti.

Jedna re'denica u ,primerku srtaro,g rrennaikog as-trolo3kog magazina koji me je doveo do dr X, akoju salm prevideo 1959, pruZila rrni je odsudniktjud. Pisac knatko porninje dZemtlmena [<e,ga opri-suje kao >astro'loga Gernera<< (Goerner) i koji, nje-gov je zakljurdak, zna dinjenrice ,o Kraftovorn p,osle-dnjem nemadkom razd,oblju. Do tog vrermena veissrn isaZn&o (iz jednog drugog nemad'kog astroloB-kog dasopirsa) da he'r F. G. Geurrer, ako je 2rr, ve-rova,tno oibritarva u Manhajmu. Prona5ao rsiarn Ger-nerovu adnezu ri 'obratio mu rse. Pokazal,o se d,a jeher Ger,nrer, koji je serbe opisag il<ao psihologa I p,sri-hotenapeuta, poznavao Krafta i rte kako dobro i b,i,os njirn zatvorren u Berrlinu rizrnedu 1g4l-42. gp-dine.

PridrZavajudi se p,rravila dragio,g astrorlozirna, raz-menisrno dahnne rodenja. Her Gernerr ntre je oba-vestio d,a je roden u Bo,denrbahu na Elbi (Bo,dern-bach 'an der Elbe) 25. jula 1898. >sa Ascerndantornu Lav"u na 3o B'<< ali je Ziveo u MainhLajmu r p,to-teklih pedeset godri'na. Izgleda da mu je 'atrnosfera

i ktima u Manhajmu 'odgovarala, dLok je Bo'denbah,kako je obj,aslie, treZao na rnanje pogodn:oj (mag-net-noj?) osi riirnetlu Berlina i lVlinhena. >>U vrem'e Tre-ieg.RaSn-a", pisao ie, >>lz Mimtrena je-nareileno-mojen'alfenje ra iatvoren sam bio u Be'rlinu ifi tako tunegcle.<(-He,r

Gerner je odito bio voljan da zad'ovolj'imoju radoznal,ost u po,gledu Klafta, ponadavBi se 'da

du -se

ja, sa strudnom radoznarlo5iu, okrerruti njegg-vim vlastiLtim astroloS'kim ispitivanjiima. DokudioBam da je m rsaradnji sa her Georgo'm Lrthtom(Lucht), koj,i je takode dobro porznav:ao' Knafta, raa-vio postupie-za praivljenje grafrirkona sa predvi-da-rrjima. P'6slao mi ;e tprimerak Leb-enskurue (Kri-vul5a Zivota), ali nisam u,speo da do<ornam kako gaje ilradunao. Saznao sam, takode, da je sa her Luh-iom pripre,rnao sl;irdne dorkumenrte, Sturro oprisane kaodinarnogrrame, polarograme, geogram€' ntsgfo$rElrn€'aenograine 'i psihograrrne. Objasnio je da nauto- i;aerograrni m,ogu da 'se primene ru pornorskim i vaz-duhdplovnirm ne,sreiama,'odnosno z-a predskazivanjeportapanja i pradanja, i d'odao l"tkg bi rado prihvati'olstipd"aiju zi istralivadki rad od rne,ke naklonjenefond'acij-e, pod uslovom 'da nje,gove nalaze koristiiskljudivo Severoatlantska koalicij a.

bogovonili'smo se da ga jra posetitrn u Manhajmuknajem jedne nedelje u rnesecu julu 1961. T'0il<ornrno[ tario5njeg boravka proveo sam dvades'et satisa her Gerner,om ,i snirnio delove na5e'g razgo'v'or'ana >minifonu<<. Imao je rsjajno pamienje, tadno s'eseiao dratuma i ,ostalih pojedd,nosti. Mno'go rrnr du-guje,m po5to mi je potainko ispnida'o berlinsrke 'doga-

Euju u- razdLoblju bd 'oktobra 1941. do februara1943, kada $u se on i Kraft ,na5l'i zajed:no u apsuGestapoa. Her Gerner rrre je zaduZio' jor3 rredi'm'Zarnoiio je wog ,pnijatelja her Luhta da prip're'm'ipod,setnik sa oko rrosiima njegove saradnje sa Kraf-iom tokorm p,rvih rneseci 1940- Pokazaie se da je

taj dokument o,d presudne vaZnosti-" Uz her Gernena, ugovorio sam sastanak 'sa dru-

gom dvojicom' po 'imenu p'rofesor H' H' Kriicinger

[fritz,irlg-er) iz Karlsruea i profesor Hanz Bender(ge,nder) iz Frajburga ;r.r Brizgau (Freribrr'rrg im Bre-isgau). Nijednog rod rte 'dvo'jrice nisam nanije pove-zivao sa Kraftom ri 'drugi rni je razlog za susret

6B 69

bio na pameti. Saznao sam da su ,obojica zaintere-sov€ura za astrol,ogiju. Dra li su o,ni brili >p'ravi ver-nici< i'li je posto,jao neki dnrgi raztro'g za njihovuopsednuLtost pr,erd,metom nimalo po,mo'dnim u aka-dernskim rkrugov'irna? U Engleskoj, od svega naovo,me svetu najmanje je bilo verovatno da iettesresti pro,fes'ora od krvi ,i rnesa ,ko,ji ni5ta, ama ba5niSta ne zna o astrologiji.

Je'dna od mo'jih nemadkih veza - do to,g vne-mena vei sam b:io u kontaktu sa zap,anjujudirnbrojem lokalnih astrol,o5kih ce onnudrica - rederni da je u naladirn 'danirna pro,fesor Kriainger bioastronorn i da se tek kasnije ,okrenuo meteo,rologiji.Takode je ponnemr,to da je on rad;io na batristidkimpnobiemima u vezi nemiadkog Fau-oruZja tokoirnDrugog svetskog rata. Znao sam isto tako da je po-rstigao izvesnu slavu kao pisac p,opularnih knjiga nagranici nauke i o,kultizma, na nidijoj zerniji o koiojdovek njegovog pol,oZajra moZe javno da govori a dane izazove p,ret'erano 6udenj'e. Dodu5e, tada joS ni-sam nijedno od njih proditao, pa tako nisarn biiosvestan njegwog dugotrrajnog initeresovanja za No-strad.amusra i ce o porlje staro,drevnorg pro,ricranja.U pismu koje mi je uprutio decermbra 1962, porninjeda je ,on anornimni autor bro'Surice sa tumadenj,emNostradamuso\rog pr,oradansko,g katrena (X, 51) kojije kruZ'io medu nemadkim vojnicima u Fnancuskoj1914.

Ovaj pro,fesror, tada u svojoj se'da,rndeset detvntojgodini, rali zrapanjujuie mladol,lk, primio' rne je uradnoj sobi, omalenoj prostoriji zidova punih knji-ga sa razvijenom Zidano'm rnreZ'o'rn pridvrSienormba5 ispod tavanice. Zice behu p'ovezElrle sa elektrid-nom l<orntr.olnom tab,l,orm. P'orvu,kao je ,rudieu i obja-snio m._i da sad,a sed,irno, ispod elektridn:og p'o'Ij,a od2.000 vo rti, $to nesumnjivo prija na5em zdravlju.Nisam prirnetio da je to irnalo bilo kakvog odre-clenog dejstva na rnene.

Pretp'ostavljao 'saim da ie 'se moj razgovorr rsraprofesono,m Kricingerom ,ograniditi na ljub'azne korn-venciorna,lno'st'i, ali ispalo je drukdije. Glasine suvei kolale pa ie dodrro da se rasrpitujern za Krafta.StaviSe, pozvao ga je b,aS on i bio umno'gome 'od-govoran za njegw do,lazak u Berlin i kasnije ta-rnoBnje nameSten;e. Su3tinu prid,e pro,f,esro,ra Krisin-

gera naii iete u poglavlju VII. Pre ne,go Sto samoti5ao, vetrikodu5no ,mi je p,o,venio nekol,iko jedin-stvenih doikumenata vezamih za Kraftsv berl,inskiperiod.

Prsrnra tacla rni d'os,tupnim informaoijama profe-so,r B,ender je ,bio nadlerZan za jednu od idve frai-brur5ke katedre za psihologiju i u njegovorn svoj-stvu direktora Institut filr Grenzgebiete der Psgcho-logie (Inrstitut za granidna podn:dja psiho,logije) pa-rapsritr'olorg sa m'edunarodnim ugle'dor-n. Zrnao sa,rn,takoile, da je orn ustanovio niz testova z,a >slepu di-jagnozu<< so neko iko nemadkih astrologa. Kadasmo se srerli, rekao rni je da je prvi ord ovih te,s-rtova obravio ,sa Krafto,m jo,5 davne 1937, kada jedo,ktor Bende,r spadao u ors'ob,lj,e Psihol,oSko,g 'insti-turLta Univerzlteha u Bo'nu. Saznao sam, daLje, odp,rofe'sora Bendera da je on bio taj koji je 1937.predlorZ,io Kraftu da ostaine u Urbergu, kada je ovajnarnerrravao 'da napm,sti Cirih ;i rskrasi se za nekovreme u juZnoj Nernadkoj. Sadrrvao, je dak 'i pre-pisku oko tog 'svog predloga. Pnijateljstvo sa Han-som Ben:derom brzo se udvr5iival,o i dovelo je.doredovnih ,p'oseta njegovom ,institufu u Frajburgu ipovrernenim zu'sretima u Lo,ndorrru.

Gledajuii unazad, iznenaduje koliko sam o;biave-Stenja uspeo da prikupim tokom tog poduZeg vi-kernda u Nernadko,j. Stvari su ,smesta krerrlrle p,omom po\/'ratku u Lo,ndon. D,iplo,mata koji je De VoIuporkazao p'isima primljena o,d Krafta b,io, je VrirdilTilera, u ono vreme ,opuno,moieni mi:ni'star-savetnikrumu'nske arnbasade u Londorrru. Tek ,sam tada ot-krio d,a se nikada nije vratio u Rurmuniju i da jejo5 u Londo'rur. Nazvah ga i rekoh da- sam se u-pravo vratio iz Nemadke sa zanimljivim dokurnen-tom (her Luhtwim pnlseianjima) napis'anim rukomdoveka koji je u stvari otkucao ono poslednje pi-srno Sto ga je p,nimio od Krafta. Msje Tilea mepozva ,da ga posetim i pokaza mi pomenuto pi-smo koje sam p'orzajmio i iotorkopirao. Sada je bil,ornioguie rasp'orediti Frardiie u zapetljanoj slikov-nici.

Neko,lLiko nedelja kasnije ,saznadoh za dru,guzbrinku dolcume,nata u vezi Kraf'ta. Izvesni dr'AdoilfFerijer (Adolph Ferridre) je dodao kratko poglavljeo >Korsmobriologiji i o'brazovanju<< Kraftovoin Tra-

70 7 L

ifd-u. Traganje za drugim publikacijama dr Feri-jera obelodanilo je da je on avtor Tgpocosmie (udetiri torna, Nica i Torino, 1946-55). Kada sarnproditao to detro uvitdeo sam 'da 'se rdeo njegovo'gsadrZaja zasniva uveliko na Kraftovim pnodavanji-ma u Lozani 1934-38. Stoga, po5to je ovo b,ilopo's,leratno izdanje, nLe5to se od ,grade nr,o'ralo i s,a-iuvati.

Dr Ferijer je nedavno ulrrro. U znak po'Stovanjtaosnovano je Association des Amis de Dr AdolpheFerndre. Listii, u jednom od tomova Tgpo'cosmie,uputio rne je na radresu njegovog podasnog sekre-tara u Parizu. Upitah ga u pisrmu da li ,rasp'olaZeikakvom prepisllo,m izmedu Krafta i dr Ferijera iprimih o,dgovor od RoZea Miin5a (Roger Muns'ch),pre'dse'dnika UdruZenja, koji me obaves,ti 'dra mno-Stvo aokumenata po'stoji u Zenevi, te 'da je 'onizvr5itelj dr Ferijerove literarne zaostav5tine i daie mi gracla biti dostupna u Parizu. u ,sep'tembru.Konadno upoanah go,spodina Min6a u njegovorndo,mu blizu Porrnoza (Pomrneuse), gde mi je poka-zano p,ola tuce'ta glomaznih dosijea koji sir.r pokri-val,i razdo,b,lje od 1924. do 1941". Letimidan pogledmi je govorio da ie ta grada uspe5no dolcumento-vati najranije razdoblje Kraftove karijere. Nekolikonede,lj'a kasnije m,ikrofilm ,sa kompletnorrn prepis-kom ,stigao je u London.

I{er Gerner mi je vei p'o,mem.lo da se podetkomtridesetih Kraft zapo,sli'o kao savetnik za izbor o's'o-blja - na 'orsnovtt grafologije, i, manje javno, as-trologije - kod veletrgovine >Globus<< u Cirihu.M'oja iena i ja podosmo tarno, pa smo vederali rstapokojnim her E. Hanso,m Male,rom (Mahler), direk-torom mreZe robnih kuia >Globus<<, i p,oko'jnim pas-toro,m Paulorn Valzerom (Walser). Ovog p'oslednjegje u grafo'lo5ko znanje uputi,o ba5 Kraft, pa ga jestoga o'n ,nasledio .kao firmin grafoloBki savetnik,kada se Kraftovo udruZrivanje nada ,sa >>Glo,btlsom<<okondalo 1932. FIer Maler je bio u s'tanju da ispuniniz rupa u Kraftcrvoj istor,iji i o,bjasnio kako mu jeKrafta poslao Oskar Gul (Oscar Guhl), njegov tasti oiri5ki bogataS, koji je ranije bio zaposlio Kraftada ddi na oku Orel Fisli izdavadku kuiu (OreliFi.issli) kao i Gutrovo privatno bankarsko zdanje.I her Maler i pastor Valzer izidoBe na sredu sa

novim dokumentirna. Masa grade koju sa,rn sadap,ri'kup!o, a p,osebno Ferijenov rnikr.,ofilm, drZali surne uposle'nim tokom ,srledeie godrine. U rnetluvre-menu :sarn usao u trag drugim ljudima hoji ,su po-znaval,i Krafta d str.lpio sa ,njirna u prepisku. U sep-tembru 1962. obavio $arn drugo >istraZivadko pu'tovanje<< i do'3ao do kor,isnih rezultata u Minhenm,Lozani i Zenevi, mada ,sarn obi5ao jo5 tuce drugihgrradova. U Minhenu rni je 'dir Hans Bukhajm(Buchheim), istakruti istoridar i 6lan Institut fiirZeitgeschichfe (Institut za savremenu ,isrtoriju) lju-bazno po,zajmio svoj dosije o >Aktion He'ss<. To-kom te racije Gestap'o,a, rnontinane mesec dana na-kon Rudo1f Hesovog (Rudoilph Hess) leta u Skotskuu rnaju L941, na stotiure astrol,oga je, ru,kljuduj,r.rdiKnafta i her Gernera, uhapbeno a .nemadki astrno-lo5ki pokret razhijen. Medu dr Bul*rajrn:ovim pa-pirima nrai5ao jsam na dva-rbri do'kumenta u veziKrafltovo,g berlinskog 'razd,obljra, kojri su s;e nado-vezivali na obaveBtenje vei prirnljeno ,od her Ger-nera i her Luhta. U Lozani ;i Zenevi uqpeo s,arn daupoznam oko Sesto os,oba koje sru dobno poznavaleKrafta, ukljudujuii vei pomenufu madrnoazel pan5o.

Mojra pute3estvija u potrazi za Kraftorn behugotovo okondana. Prvi od dva sastan:ka s p,ro,feso-r"om Iioilfom Danelo,m (Rolph Danneel), direktoro,mZoo,lo,Skog inrstituta Unive,rzite'ta u Bonu. zbio, se ujesen 1963. ISao j'e u 5ko'1u ,sa l(naftom u Baaelu azatim su ostali u vezi. Poput pnofers,o,ra Kricingerai Bendena, zanimala ga je astr.olo,gija. Ko,nadno,tek ie daleke 1965, sastanak u Briselu sa TeodoromSapelijeom (Theodore Shapellier), upletenim u bez-gfpglgrt porku5aj izdavanja rane verrzije Kraftonrro,gTrait6, voditi daljim ,saznanjima 'i novrirn do,ku-menxrlna.

eita,Iac rirna pravo da postavi pitanje: je lri nao.jegotovo iracionalno rasripanje vre,rnena i-tr"uda naKrafta 'opna\rda:no. Priznajem d,a rsram uZfvao u de-tektivskorn. poslu, u uzbuclenjirna l,ova i u mnogirnneodekivanim susre,tima. Iz pride o Kraftu s,aznaosam kako astrolo,Ska ve'rovanj,a, opsesije i ,arnbicijen?ogu dra ovladaju ljudskim Zivotom i, u Knaftovorng$daj_u, da ga -n1 kra,ju uni5te. paga,nski bogovi(ili planetarni zlo'dusi) jo6 ubiru poviernene Zrtve.

72 73

V

Koreni jedne opsesije

Karl Ernst Kraft be5e pre nemadko,g nego Svaj-carskog porekl,a. Njegov deda sa odeve strarne, kojije podigao ri ,p,o,sedovao sada5njri hotel >Kraft<< uOber Rajngase (Obere Rheingasrse) u Baze1u biio jeiz oblasti Vizental (Wiesenthal), odmah tu prekogran:ice, u nemadkoj provinoiji Baden. Srirokorm du-bodol:ino,m protide re <a Vize (Wiese) na severoistokput Crne Surne.3z Starina Kraft se o,Z'eni'o devoj-kom iz Bazela, frrojlajn Majer (Meier), [<oja muracla dva sina. Karl, starijii (roclen 24. novEmbrraLB64), upustio se u trgovirur i nakon nekog vre-mena p,o,s'tao u:pravnik pivcrvare >Kardinal<< u Ba-zelu. Drugi ;sin, dr A bert Knaft, bio je apotekar.B,uduii upravnik pivovar,e oZernio se Anom Gebhard(Gebhard, r. 11. rnar.ta 1867) koja je, slidno svomsvekru b,ila Nemica iz rejona Vizental. Karl i AnraKraft su imali dvoje dece, oboje rodeno u Ba-zelu: KarI Ernst _.(f.,.. 1_O*_-."maia 1900) i Anelize(AnnetrGBEfT. I"ti: s"iitu-r'?J i06il.

Her Feli,ks Tapol,et (Felix Tappolet), iz Ciriha,kof i je p,ohaiXao Sko u sa Kraftorn i p,novodio rrr-no-go vremena u njegovoj kuii, po,slao rni je rwojeuti,ske o Kraftovim dedadkirn godinama. Pnisetiose, po,sebno, >>op,rresivno burZujske i zagu5ljive at-rnosfere<<, kako je to sam opdsao, koja je vladalau Kraftovoim d'ornu. Odirto, nije mario stare Kraf-tove, r;r,ll su njegova vlastita osedanja venovatno bLilaobojena Kraftovim arnbivalentrrim,stavom premaroditelji:ma. Opisao ih je u prvo'm od du,gog nizapisarna rneni upuienih tokom 1961: >PatoloSki des-

potska majka (ali ne bez dara) d te'rneljd;t, derbel'o-koZni otac (,Mrzim umetnost!'), dije bi nao5trenobiie nrate'ralo muze na beg, behu odgovorni za po-stojanje dvoje dece.<<

Profes,or Rorlf Danel, po,menut u prethodnornpoglavlju, nije se sloZio sa her Tapolet'ovim vide-n;em oca, pa mi rede 'da je Kraft stariji bio >veo-ma pristojan tip posl,ovnog doveka<<, koga je odu-vek po3tovao. N;a rnajku Ise her T,apolet ovako o,s-vrnub: >>Uvek je bila spremma da okapava svakuuvaZernu osobu, neka se neb'o srnil,ostivi 'onorne l<obi ,se drznu,o dra joj protivred,i!< ,Pro,fesor Danel ,sepriseia njenorg ,o,S'tro'g jezika. Her Tapoleil >Rodi-telji behu burZ,ujski neprijatni a burZujrska svoj-stv,a su zarazna. Kraft nije bio baB filistejac, aLipodjednako nepodnoSlj,iv l<ao da je bio.<-

U pismu mis,is Haro da Batlena (1. rnaj L93BJ,Kraft uporeduje rsvojq.r majku ,sa neo'dgovornim vul-kanom ili zapaljeni,m izvoro'm nafte, koji se moraili preprus,titi satnom sebi ili u'gasiti bacanje_m bom-be.- Izg,led,a da je Kraftov rani Zivot predstavlj'aopobunu protiv odevog konzervativizma i majdine ti-ranije. Nikada nije i,rnao bo'gzna kakav odnos socem, ali odnos >ljubav-mrZnja< ga ie milom ilisil,om vezivao aa majku. Sasvim je jasno da je odnje nasledio woje >>wrlkarrske(< ,orsobine.

Stupio je u klasi,dnu gimnaziju u Bazelu ne5tropre svbg jedanaestog r'odendana 1911, i ostao domature podetkom 1919. Her Tapolet mi rede da jeLrspevao da s,e ,odrZi u vrhu rtazreda bez mno'go tru-aa- St<olsit<i izve3taji o njemu su zad'ovoljavajuii,mada je jeclnom pril,ikom prerkoren zbog >drskostii preuznesenosti<<.33 Her Tapolet primeiuje da jede'ito do,maie zadatke radrio za vreme odm'ora iz-rnedu das'ova ra obarala ga je ,s '116,gs Kraftova spo'-sobnost da pi5e stra5no brzo' a ipak zadivlju-j,uie ditko. Kasnije, Kraft je razvio izrazit, Coloy_okaligrafski r:ukopis koji bi odu5evio svako'g kali-grafa ko'me bi ga p,okazao,. Takode 's,am uodio da seKraftov rukopis rizgl,eda d'oim,ao i her Gerne'ra iprofesora Danela.

U Bkoli je Kraft izruzetno ,obe6aivao kao rnrate-matid;ar. Kako ,sru mu se Sko ski dani bliZili krajunadao se da ie podi na univerzitet i steii diplornunaudni,ka. Njegov otac je protiv toga, tvrdeii da

74 75

su nraudnici robidni golaii a dLa karijera u bankar-stvu ,il'i orsigurranju ruudi boije ,izglede na dugestaze. Kraft se uskopisti i posle ne'5to Zudnrih kavgrdop'uitemo ,mm bi ,da sie trpiSe na Bazelski univerz'i-tet kao 'studernrt pirirodnih nauka, 23. aprila 1919.Njegova sestra Anelize urnire nedelju dana kasnije.

Her Tapoile'tu ona 'be,Se drraga: >>Ane1ize, ande-o:sko biie, pobegla je zahvaijujuii bol,e'sti (tuberku-loza) tz te opre'sirme atrnosfere 'koja je izjedaladu5u. Za nju 'su se krojrili planovi 'da ide na kon-zeruatorrijum i stud;ira klavir. Njenom bratu p,o$loje za ruko,m da preZivi ,t'u ubistvernu sredinu p'o5toje bi,o, orsim ,osetlj,ivo'3iu, obdaren i dovoljnom do-zom bezobzinne od,brambene energije.<<

Kraft se zaklinjao da je rbio rupozoren na ses-trintr smrt u proflodarxsrkoim ,srnu ru je'sern 1917. >Os-tavio je nra 'rnene .du,bok utis'ak<<, pisao je na engl,e-skom 1"935, >pa sam ga rs,mers,ta une'o u rnoj dnev-nik, rmada slam samo dorrekle ulspevao da pronrik-nem u njegov rsiirnb,oliizam. Pa ip,ak, pokazalo rse daje on predskazao, uz ,sijaset pojedinosti, skrivenihu tim siirnb,orlLima, do,gaclaje kofi ie se obistirriti go-dinu dana kasnije i to prilirdno tragidne p'o' svojojpriro,di, utiduii ma rnoj Zivot i Zivot ,ljudi okoimene..<34

Ubrzo p,otom, zuodiie 'se sa spiinitualistidkom hi-potezo,m o Zivotu porsle 'srnrti. Her Tap'olet pi$e:>Gubitak k6eri, barem po Tni5ljenju rod,itelja, bioj'e sasvim nezasluZen. Bog irn se otkri,o kao pljad-kaB! Seanse su 'odrZavane ,da nrateraju Onorstnanoda vrati svo,j plen. A1' zahld.<<

Kraft se upu5ta u ditanje ,spiritualistidke litera-ture 5to ie ga kasnije ,o'dvesti oku,ltiz,mu. On je>vi$e proZdinao nego vario we rnoguie knjrige ookultizmu i rsr,odnim ternama u 'univerzitetskoj b,i-blioteci. . . u,m mi je tada b,io ,okrenut pre ekspe'-rimentalnoj nauci i rnatematici, a ip,ak Gam Zudeoda ditam jednu knj,iglr olv'e vrste za drugo,rn.<<35

Njegova preobuzetost spiritualizrnorrn i okutrtiz-rnom privremeno je prekinuta kadra je do5ao dasdas1uZi vojsku u dvadeseto'j godini. P,novero je kratkovneme u sanitetskoj jedinici ali je ubrzo otpu5ten^'s,g zdr.ffrstvenog stanja. Ovo iiskustvo podudaril,ose sa inte'resovanjem za telepatiju pa je eksperi-menti,sao sia nekim dr"ugirna. Bio je ,iznenactren, po-

ma'lo uplaBen 6ak, Eto on, irzgleda, rnoZe da iunprenos;i sugestije uu r:daljenost.

U mealuvrernenlu, tokom leta L919. zagledao seu astr''o,l,ogiju onako p'odetnidki, ali je ,se u:sko'rookanu,o jer mu se udinitro da joj nedostaje naudnaosnova. Prema njegovim nodeni,rr redirna (rra en-gleskom): >Digao rsam ruke od to,g izudavairrja, po-novo $e o <renuv5i herniji, veZbajuii drstovremenoneke joga-f,igure.<<36

Kraft staniji jod se nrvek rtrud.io da ga ubedi deostavi nauku zarad nedeg >probdrtaCnije,g<<, karo, 5tosu pravo ili erl<orlo,mija. Her Tlap,olet se prrflseda kalromu je prijate'Ij prep,ridavao Zerstoke prepinke u po-no'didnom krugu. Otac je pretio da Ce ,worm razmert-nom sinu pokazati vrata, pa nek ,se snalazi. KarluErns,tu je uveliko laknu,l,o kada mu je napo,sletkubilo dopuiteno d,a naptlsti rodirtel.jsko gnezdo i nas-tavi studije na Zenevskorm univerzitetu.

Her Ta,polet opisuje kakav je Kraft u ono vre-me bi,o: >>Ne rnoZe ,se zarnisliti niBta 'tevtornskije' oddvadesert jednogod;iSnje,g Krafta. Alri 'Tevto,nac' nebe5e ni vis.ok, ni prlavokos, ni p'lravo,ok, niti obdarenkrupnirn ,stasom. Nap,ro'tiv, bio je 'oniz,ak, tarnnokos,tamn:o,ok, o,Stnih, ptioo,li,kih bledih crta. Du,go vre-mena vi5e je lidio na gnorna nego rla ljudsko biie.Nadin na :koji se odevao bio je slika i pri irka nje-gove veorma lidne me5avine izazovnosti ri bespo-moine aljkavo,sti. . . Shvatideife ,lLoF ukus i o,ca isrina ako vam kaZem ,da 'slt.r nosiili kartonske oko-vratnike.<<

Drugi koji su ,upo'znali Krafta kas'nije takode sepriseiaju njegove gnormo'like pojave. Gro'frica Kaj-zerl,ing piSe na e,ngle,skom: >>Be5,e ,on dudan malidova, lidio je na gnoma, veoma bled, uZagrenih cr-nih odij'u; prilidno dekadentan, poput mnogih Svaj-caraca dij,i su p,reci Ziveli u dolini i rtu rse :nrakotili. . .Neki p,lamen je go,reo u nje.rnu, trladan plamen ,is-tine, slidan onirm razigranim rwertlostima 5to rse p,o-minju u knjigarna i navode ljude da zalutaju umodvari.<<

Dr K. J. Burkhard (C. J. Burckhardt), t-tgledniBvajcar.ski diprlomata i istor,idar, nakratkro ,se spni-jateljio ,s Kraftorrn 1936 - pos}ao rmftr ga je grofKajzerl,ing ----: talcode s,e pr:iseda njegovih >bli:sta-vih, dtrboko trsradenih odiju i veoma blede koZe<.

76

Tek mi je preostajalo da uvidim kako su sesvakoga ko bi breo Krafta do,irnrale te ilspirtivadkeodi. P; ipak, prerna her Tapol,etu, na jedno od njihbrio je praktidno ,strep.

Sledi saZet prikaz her Tapo'letovih utisaka. Isti-dem da nije des'to vidao Krafita po'sle pro,leia 1925.mada su zajedno tproveli Sest z osreinih rnes'eci kaografotroBki savefnioi u 1930. Knaft je nersmmnjivobio vrhunski dogadaj her Tapolertovog Zivota, rnadanesumnjivo negativan dogadaj.

>Kraft beBe teZak, sloZen dovek<<, rpi5e o'n. >Go-dil,o ,rn'r.r je rd'a u seb,ri vidi (naudno,g) p'ionira, i las-'kalo mu je tsve tarno do, vrhova ko'se da je u ovorndli onom 'trerrutku uZivao izvesntr rslavu. Poistoiralasu dva Kraftova 'po arirteta'; njego'v prob'lerrn je bi'ou to'me da nade put izmetlu njih. Zapo,[s'e, je kaoubedeni rnaterijal,ista a zavr,Sdio kao uzneseni p,ro{.r:davalac Vaseljene. Velil<a pitanja b,ehu rru-r: 'Biti iIne biti?' li 'Hodu li jc pobediti?' BeBe agresivna,dinarnidna osoiba. Njegov 'sp6s' rpred$tavljrao, je su-protn'ost neZn:orm tolcu ,ljubavi. Zb,og svoje neuo;bi-dajene ,ambiciozno,sti i Zelje za rnoii on {se zado'vo-ljavao pre despotski 'n:ego enotski. Tek postep'enoga je oizarilo saznanje d,a po'stoje 'rnodi' 'i ',sfere'

sa drugim sadrZajem, ba5 zato 5to im je dej'stvoblaZe. Da zbuni rwog sabesedni,ka i rnatera nju d,linjega u dors'orhak bila mm ie druga priroda. Urneoje da bude ,srillno neuvidavan i te5ko ga je bil,oubediti da nedije iutanje iznaluta pre oqlor negop,oraz.<<

>K,lonio se allrcho,ia kao kuge jer bi se oseiaobesp,srno6an pod uticarjem Zestokog pi6a. Za nje,gabi besp,ornoinosrt bila 'ravna ,sarnroubirstvu. Te5ko damogu d,a opi5em njegovo nept'ijateljrstvo premasvetu u celini. Otud njegova opsednutost Vaselje-norm. Smisla za humoir nije irnao u,qp5te: za njegaje hurnor znadi'o ironiju.<< Her Gerner mi je me-dutim rekao d,a je Kraft, kada ga je prvi put sreo1931, bti,o >Zivahan, vedar dovek<<.

Madrmoazel Zernr:e;rr Sartoor (Ger.naaine Charto'n),dlan njegovog lozanskog kmZo,ka ru tridesetim go-dinama ovoga stoleia, napi'sala mi je u pis,mu iz1962: >Nelco ga je jednom opisao kao doveka koji6e neizostavno posturptati baS o'nako kako se to od

I njega najmacrje odelauje. Imao je pro;b eske geni-

77

jafurosti, ali se ponekad ponaBao kao obidan Sarla-tan, i biro p,6gre5,no 'procenjen ,od iljud;i ko{i nisur,azumevaLi rrjegovu s,l'o,Zenu pninodu. On je pakprocenjivao ljude owe'toiljuLbivo do liskljudivosti.<Dr DZ. 8.,'takode iz Lozrane, pnr5e rni oMakor: )>. . .sma-tram da je 's,usret s,a ,him dovekorn bio najzl,oslut-niji i najZ'atros,niji u mom Zivotu. . .<<

Veiina ,ljudi koje sam utpozrraro, ili rsa kojirnassrrl rs€ d,orptisivao, a znali su Krafta, rnrogJti 1su da seprisete samo njegovih negatirrnih svo,jstava kao d,asu, sa proticanjem vremrena, vide,li sarnro mradnustranu ogledala. Pri .svem torn, sudeii na osnovunjegovih mnogo,brojnih ranih pisama Ferijeru i,posebno, nrisis Batler, po$tojal'a je I p,riv}adna stra-nra njegovo'g karalcte,ra. Pravde radi, vaflja se psfl-setiti njego\rog nersumnjivog ddealizma, njegove si -ne mada q.rmnogorne be,splodne (rnoZda d,ak i jalo- ,ve) vrednode, i njegove 6vr.ste usrnereniosti ka ci-lju. Nema Sta, Karl Ernst Kraft ne be5e obidandovek.

Kraft stiZe 'u Z.enev:u noveorrbra 1920. Nekor vre-rne je preibiivao kod udovice u Gran Lansiju (Grand.Lancy), neprivlradno,m predgratlu na putu za Ansi(Annecy), rali u,skono prelaz,i ru kuf'lr rnsfe Bwana(B6vand), pro,fes,ionalnog ba5tovErrta u 'is,torn okru-gu. Feliks Tapolet ga posecuje i zatide o'pasnog sa-rno tkaninrorm ,kako izvod;i woje jorga-veZbe. Njegovpredlog da se Kraft rmalle te samotniEke zanirnacijei pridnuZi studentsko,m khlbu 'doiekan je s p're*zirom.

U meduvremenu, samuje, pa se uvede ponovoprihvata astrologije. Podozrevan da je Zeleo dasazna, ako je to rrrogu6e, vlastitu bududno'st i,Bto je podjednako vaZno, Sta horoskop njegovihroditeija otkriva. Godine 1935. rekao je woiimlozanskim dacima kako je paZljivo pnoudio nii-hove grafikone. >Sto su me vi5e pro,ganjali, tosam bolje shvatao 'dozutlenu rni u'logtr u Zivotu,!<<

Tada 'doZivljava svoju prvu znadajniju ljudskuveztu. Go'dine 1921. sreie iaversnu 'mad,a,m R. napredavanju Inajata Kana (Inay,ata Kabn) ro njego-voj naroditoj vrsti sufi rnisticizma. Uvijena aluzijana madam R. pojravljuje se nr Kraftovom Trait6-u:>Godine 1925. do5lo je do ,silno vaZnog sitlsr'eba sajednom Zeno,m. Taj o'dnos je ,guspodarlo naojim Zi-

78 7g

votorm rnnogo god,ina, nenalmerno isrtis'nuv5i btilo ka-k\ru 'konkunenciju'.<< Ona se takotle 'p'orninie utranskripfu za jedno od njegovih 'lorzanskih P'reda-vanja u 1935: >U 1921. rno'jra ppgres'iwr,a Veneraje u s,ekstil'r.r sa ,rnrojrirn radilcalnirn Siuncem. Tokomzime 1920-21. uodio sam taj aspelot. I na 5ta biirza5ilo? Prema asrtrolo5kim prirudnioirna bio je tosasvi,rn p,clgodan aspekt. . . Sreo sa,m nekorg ko jeigrao p'restldnu ,ul,ogu u mom Zivortu godinarna. Sanacionalno'g sta,norVista ova ljiubav je bila bez nrade,ali pri ,svem torn jedan od najvaZnijih s,usreta umom Zivotu kada je red o trnorm 'lidnorn 'razvoju tiradu.<<

Her Tapolet, koji je upoznao rnaadlam R. piBe:>>Ona ga je rnatro u'ljudila. Sada je bio ne,6to manjelevak, rnanje tevtonski gedZa iz Bazela. Razurne se,zapros,iro ju je ali orna je vei irrn:ala'muZa da je drZi'r"r prilidno,m ,lulrzuzu Sto Kraft ne bi rno,gao'. Blila jeo,bprilike pet godina starija ,od Krra'fta, pametna,z.godna i e'legantna, ,sa ism;islotm za ,ezoteriz'am.<<

Knaft nastavlj'a da prati nasumidmo odabranakademski nastavrxi p;lan, .aIi bez ikakve 'ufvrdenenamere na umu. Mnogo go'dina kasnije izjaviie upismu da je ru Bazelu ,ri Zenevi ,stud,irao fiziku, he-rniju, m,ine'rol'ogiju, matemarti,ku, astr"ologiju, b'o'ta-niku, z'oolrogij'r.r ri rsta,tistiku. 'Sa tizuzetkom rn'ate'ma-tidkih verovatno,ia i njihove p'rimene na srtatistidkerneto'de nje,govo poznavanje svih o,st'at1ih predmefta,rnoralo je bi,ti tek marginalno.

Kraftova tadainja op'sednutorst asrtrolorgijonn iza-zvalLa je sudar rizmedu vere ,i nazurna. Izg1edalo je,da >,deluje<<, ali orno Sto su iastrolozi upo,r.nLo nazi-va,li naul<om b'ilo je ,odito nernaudno. U svakorn slu-iaju, nedostatak one vrrste dokaza koj6 6i zad,ovo*ljila konvencional'ne nanr,dnike boil,a je o,ii. S:a izu-zertko,m Pola S,oiisnara (Pa'ul Choisnand), dvadesetgodina rarnije, astrol,o,zi nikada nizu poktrSali daistraZe svoj problem na naudnoj 'osnwi. Kraft sto-ga odl,uduje da ponovi Solsnarov statistiiki ekspe-rirn:ent, ali na-daleko ambioiLoznijoj ravni. Odig1e-dno, nada rse da ie otkrriti p,ozitivan d'okaz o zvez-danim >uticajiirma<<, ,a,li o'rnr svojtr Zelju rnu,dro r,a-aironalizruje. StaviSe, nije rrrnogo verovatno da jeraz,otkrio rwoje lirdno iderrtifikovanj,e sa astro,logi-jom pnofeso'ru L'ibrnanru HerBu (Liebrnann Hersch),

koji je predavao statistidku rrnatematiku na Zenev-skom univerzite'tu. Izvesno je da je $a HerSormraspravljao o rwekol"ikom konceptu svog astrosita-tistidkog projekta. Je'dva da se ne3to zrta o ranimstupnjevima Krafrtovog ,amb,icioznog pJ.anra, al,i o,s-novne crte d,aju se izrruii iz njegove prepiske i, ob-javljenih rad,ova. Parnetno je odludio da prenebre-gne otarodrevnu astro,lo,6ku rtrad,iciju, sa svom silomnjenih rnutnih i desto protivrednih srtavova i nadaose da 6e otkriti da rli bi objektivna statis,birdka ana-liza dinilaoa u velikorrn broju horo,sl<op,a dala bilokakve podatke izvan zakona 'rnatematidke verovat-noie. Pr,iLzus'tvo takvorg p,odatka ne bi obavezno do-kazivalo valjranssl tr,ad"icije ali bi, pnertpostavljaoje, bar ukazalo rna po'stojanje astralnog >feno-mena", dotad nepoznato,g, ortodoksnim naudnicima.Otuda, njegova namera nije ,bila ,da nrstanovi, re-cimo,, da >>Mes'ec tr Vagi ,u Sestoj lcud,i< znadi ovo iliono vei, radije, da ,uLstanonri neodekivane ugaonefrekvenoije ri"1i podjednako neo'dekiva,na gruprisanjaplaneta u bilo kojem rraal'om sekto,ru od 3600 Ek-liptrike izmedu Ovna na 0o ri Ribe na 29o. Konadno,nadao ,se da ie ,otkriti postoji li ikakva rsp,orna izme-du ono,ga 5to je sarn nazivao >pokretnJim dinioci-ma<< irnajuii na unr,u stvarne poloZaje ptlaneta da-toga dana i poloZaje plraureta fl.r rodnom honoskopu.

Statistidki prirstup urkazivao je .na naudno,st ve-onna velikog broja horroskopa. I opet, rdok je biloneizversno da tri bi pozitivni zalkljudci, ukollko sedo njih dode, potkrepili bilo koji deo astrol,o5ketradicije, izgledi su bili da bi ncyva nauka - kos-rnobiolotgija - a piornir u njoj bio Kraft, koji je,sebe vei video kao ,novoLg Njutna, imalia, 'po pr,et-p,ostavdi, dalekoseZne praktidne rpri:mene. Prva fra-za ,isfraZivanjra p,odela je 1921. i rnastavila se doproleia 1923. Dosta od graile za i,straZivanje ,s nra-pororm je prikupio u Zenevsko'm Mratidnorm ;t:ned,u,gde Kraft prlovodi bezbrojne sate prepiizujuii po-datke iz stanih knjiga, od 1820. maovanao. Zatirnje tu liscrpljuju6i ,i gotovo mehanidki zad,atak prav-ljenja rnra des,e,tine hororskopa ,i, Sto je daleko uz-budljivije, statistidka anal,iza desetine hiljada ind,i-vid'ualno nabrojranih >rop'servacija<<. Luj Bevan, rnla-4i sin njegovog ,stanodavca, j'oB ud,enik u troil<alnojkorneroijarLaoj ,Bkoli, naudio je kako s,e prave ho,ro-

BO B1

sko,pi i u slobodno vrerme uspevao je da donekleoslob,odi Knafta rutinskog posla.

Kraft j'e krenuo od ponavljanja Soisrrarovogeksperimenta >astralno,g nasLeda<, ali u ovom po*sebnom sludaju nije rirrnao veliku zbirku rr-o,roskopa.Pretpo,srtavka je bila da bi se izvesni dinioci po-navljali u dijagra,mima dl,anova nekoilriko, nara5-tajra islu p,orodrice. Dostup,na grada vodi Krafta p,o-uzd,anorm zakljudku dra se >dovek nije rodio uovome svetu pod sludajnom planetarnor-n korrs,te-lacij,orn, vei 'pod takvorrr koja Ce nosiiti uoiljivuslidno,st sa kornrstelaoijorn drugih dlanovra i,ste po,-rOd,ice.<< Zattm Se O[<re,nUo tonome stO, je nazvao>kosmidki uticaji na ljudski temperament i psiholo-giju". Da bi orneilio,polje istr,aZivanja i, ako je mo-guie, na5ao zajednidki obrazac, odluEuje da proudiveliki broj ho,r,oskopa pojedinaca sa zajed,nidki,rnrinteresovanjem ili prof,esijom, u ,ovom sludaju mu-zidara. Datum rodenja dve hiljade osam stotina mu-zlbara rodeniih posle 1820. izvud,en je iz rrurzidkihenciklopedija i potonja anafiza od pribi,iZno, Bezd,e*set hiljada rnabr"ojanih op,servacija vo'd;i njeg'ovo'muverenju da postoji uLstanovljiv odno's 'izrrreitu kon-stelacije pni,li,korn rotlenja i rnuzidke nadarenosti i,zaltzvrat, izjavi da >konstelacija priliko,m rodenjaima upedatljiv uticaj na temp,erament i psihidkisklop ljudske jedinke<<. Konadno, ,o'n prou6Ewa mo-guirrost >kosrnidkih uticaja<< na ljudsku fiziologijui u itu svrhu odabflrra feno,rnern smrti. Hipoteza muje bila .da ,$e >>s'mrt ne zbriva pod sludajnorn ko,n-stelacijom, vei je p'ovezana sa vladajuiim planetar-nim prel,aairnra prel<o specifidnih tadaka u rod'mornhorosrkopu<<. Op'5ti zakljudak je taj da >>konstela-cija prilikorn r,odenja o'drecluje, je'dnorn i zauvek,fizidku ko,nstelaciju jedinke, takode rnjerne predis-pozioije i imunosti. . . to'l<om njenog Zivo'ta sukce-sivn:i planertarni prel,az,i utidu na njen f:iztdki raz-vitak, bilo podrstiduii ga bilo ormeta$udi 'ga (bolest)rili ga pak 'okom:davajuCi (sne,rt)<.

Ovi i drugi dalekorseZni zakljudci objavljeni su1923: u njegovorn pamfletu lnfluences co,smiquessur I'indiuidu humain, i ponovljerri su, a1i uz ma-tematidka ,obrazloZenia, 1939. ,u njegovonn Traitdd'Astro-Bi,ologie. Pratesor HerB je proverio njegovestartistidke po,stupke i'dokumentaciju i i"zjasnio se u

smislu da je zadovo,lj,arn. HerSovo nedovo jno kri-tidno odobravanje vodilo je sarnoobmanjivanju koieie uticati na celokupni tok Kraftovog poto,njeg Zi-vota. Sad,a je malo surnnje ,d,a je, u celini, njegovatakozvana otatistidka eviderncija biia sasvim bez-vredna. U s,tvari, nova nauka kosmob,iologija bilaje'himera od podetka do kraj,a.s7

Dana 31. maja 1923, ba5 pred krraj svog posled-njeg semestra u Zenev| profesor HerS je dopu-stio Kr,aftu da pro ita rizlaga,nje o >Ko,smiikirnuticajima na ljudsku jed.inku< na statistidkom se-minaru na unriverzitetu. Prisustvovalo je neBto Her-Sovih kolega, pa neBto lokalnog medicinskog sve,ta,koji isir.r duli pr,ofes,orrov zapanjujuie. oLrrabrujuiisud: >>Ako postoji raci,onalno objar5njenje izmedukosmidkih i bioloSkih fenomerna, dokaz koii nudistatistika rnsje Krafta trebaia bi d,a s,e srnatra zazakljudnu p,o torn pitanju.<

Dnugi nizu bili ba5 tako predus,retljivi. Profe-sor botanike rekao je Kraffu: >MoZete dokazivatikoliko vas volja, ali teorija vam je p,rava besrnis-lica<<, dok ga je profesor astronomije posavetovarodra ne gub'i vreme na takve budal,a5tine. Konadno,bazelski matematidar, koji se b'ar po,mudio da pro-udi njegovu obimnu dokumentaciju, primeti: >Gra-da i metod dine s,e neoborivi, pra nikako da doko-nam kako ,su Gaus ili Helmhoic (Gams,s, Helmho tz)prev,ideli tako znadajne dinjenice. Otud izvlad[mzakljudak d,a su va5i rezultati zasnovani na neka-kvo'm teSko uhvatljivom samoobrnanjivanju.<

Po5to ni pro'fes,o,r HerS ni bazelski mate,matidarnisu na6li mane njegovom statistidko,rn metodu,Kr'aft je sriguran da se 'ova nepovoljna krifrika morZepripisati jedino ,akadernskom ko'nzervativizmu i uve-'ren je da je ,sl,ava, pa dak i bogatstvo', nadohvatutemeljivada nove i epohalne nauke - kosrrnob,io-L,ogije. eak je i njegov skeptidni otac privremene'ubecXen da je Karl Ernst otknio ne3to s,tvarno vaZ-no i pristao d,a daje platicu Luju Devanu kako biovaj po,magao Kraffu puno radno vreme.

Dve nedelje po ,izlaganju na univerzitet'u, Kraftizno'si pro'Sirenu verziju svo,g i,zvorno,g rukopisa,ovoga puta ilustrova,n slajdovima, u dva nastavkau sa'li za predavanja u Atinskoj ulici. Ulaz je bes-platan, ald je prikupljeno p,ara da se pokriju tm5-

82 83

kovi. Jezgrovit sadrZaj njegovih zakljui.aka je ob-javljen kao >Influences cos,rniques sur I'dndividuhumain<< t Vers I'Unit6,, lolcalnom dasopisru posve-ienom uglarrnorm psihizmu. Kraft stariji je' platioStampanje nekih separata, uklju€ujuii petrraest naluksuzno'm papier de Hollande. I ba5 rni je jedranod ovih primeraka pao Saka 1961..

Krafta starijeg ubrzo je sna3lo neprijahro izne-nadenje. Tek sadra je saznao da njegov bandoglavisin posle detiri godine na dva fakulteta nema niStadrugo da mu pokaZe izuzev zamamne zbirke horosko-pa, go,lemi stati,stidki ,indeks i jedan pamflet. Osirntoga, akademske glave5ine u Z,enevi bez uvijanirasu saop5tile da ,neie prihvati,ti Kraftovu do,ktofskudisertaciju zasnovanu na njegovim argtro-statistid-ki-m ispitivanjima.

Nije te5ko zamisliti rusvaj u Bazetru. Knaft sta-riji obznanjuje da njegov po,torrnak ima ubuduie,da se trnane svoje astrolo5ke himere ili 'd,a nadesebri poaao, poZeljno u bankarstvu ili osigunanju,ili da negde drugde zagreje stolicu i ozbi.ljno seprihvati pravra ili ekonomije. Kraft je mspeo daizbori odlaganje p'resude i da uibedi svog oca 'daje >dolctorat iz kosmobiologije< jo6 uvek ostvariv,i to nigde drugde nego ba5 u Lonrdonu. On je sa-znao, verovratno od dr Her5a, za ,odrsek profe,so,raKarla Pirsona (Pearson) na Juniverziti koledZui ubedio svog sasvim raspameienog roditelja da gapusti u Engle'sku. Pretpostavljajuii da kosrnobio*logija nikad ne bi bila uzeta ozbiljno ukoliko jejednom zblesnuto,m svetu ne bi predstarvio dokto,rKrraft, ,odobreno mu je da oku5a rsre'eu sa Pirso-nom.88

Kraft stiZe u Londorr potetko,m januara 1924. inalazi prebivaliSte ru Vest Hampstedu. Nedelju ilidve kasnije prima pisrno od izvesno'g dr AdolfaFerijera, iz Zeneve, koga ranije nije p,oznavao.Dr Ferijer je upr,avo proditao njegw ogied u VersI'Unit6-u i ,oeetio se ponukanim ,da mu pi5e. U tovreme Kraft je nersvestan da je pisac pisnaa istak-nuti Svajcarski obrazovni r,adnik.se

Dr Ferijer 'se prvi put zainteresovao za astro-logiju tokom rata 1914-18. i otkrio da ona >de-luje<<, mada ne sasvim zadovoljavajuie. On je, me'ilutim, pretporstavljao da bi rse ona mogla upotne-

blti za rispitivanje te,mperamernta te5ke ili zaostaledece ali se ob,eskrrabrio kada je, poput rnnogih dru-gih kojri 6ir.l se u torne ogle'dali, nai5ao ,nra velikeprobleme u tumadenju horoskopa. Evo simboil.a, ,aliBta oni doriqta znade? Nije bitro obave$tenja o ovo,jstvari u Kraftorvom pamfletu, po5to rnije bilo mostaizmedu tradici,oinalne estrologije i Kraftovog to,bod-njeg ustanovljavanja planetarnih,u,ticaja. Ferijerse, dodu5e,, nradao da bi Kraftov rad jedno,m mogaovoditi razre5enju starro,stavne zagonetke.

Kraft ri Ferijer se dopisruju toko'm celog proledai leta L924. U nizu opB,irnih pisam,a Kraft s'aop5tavaFe,rijeru da irna na umu dZinwski istnaZivadki po-duhvat, ali zakljuduje da je Pirson, koga opisujekao >>ubedeno,g darvinita<<, rodi,to skepti,dan u po-gledu valjanosti njegovih kosmobioilo5kih teorija.Kraft rr'aduto nagove3tava da je razlog tai 5toPirso,n ne razume njegovu dokumentaciju, mada jebliZe istini da je Firs,on bio prezauzet da bi pro-vodio mnogo vreme[ra slu5aju6i Kraftova mudro-vanja. Medutim, Kraft priznaje da je naq.rEio v'iSeo statistidkim metodama tokom mese'ca provedeno'gea Pirsornom nego o'd pro,fesora l{er5a toko,m cele-=celcijate godirne u Zenevi. Kraftovo izbivanje uLondonu nije bilo p,orsveieno trnapredenju stvarikosrnob!,o1,ogije jer rse or, p'rerna her Tapoletu,sada prepu5ta prvom sekzuafurom doZivljaju. HerTapolet primeiuje da rnlada d,ama usko'ro preba-ouje svoje naklonosti na o'sobu manje sloZenu.

U juiu 1924. Kraft je ponovo u Bazelu. Britan-ska ktirna nije rnu prijal,a i rod,itelji mu p're'dlaZuda se vrati u Svajcansku. Situaoiju je dalje zapet-ljala dinjenica rd,a nadleZni na Lo'ndonskorn uni-verzitetu 'nisu bili spremni ,da ruzmu u obzir se-mestre ko,je je vei odslu5ao u Bazelu l Zenevi i za-htevaju da udi rxaredne fri igodine kako bi stekaonjihovu ilipl,o,rnu. Kraft staniji je sprernan da fi-nansira jo,5 jed.no razd,oblje akadernsko'g pregalaS-tva ali Karl Ernst od,bija njegov predl,og pravda-juii se da b'i to bil,or gubljenje vregre,nia. I daljeuveren u vaZnost svoj,ih otkriia, sve Sto ZeIi jesteda zaokruZi rwoje istraZivanje i ,iznese pred zadiv-ljeni svet ,njegsve plo,dove nrz 6to manje odlaga-nja. S ,odeve strane dolazi prerdlog da nade sebiposao - 5to pre to bolje. Karl Ernst ne gori od

84 85

Zelje da se zatvori u lrancel,a::iiju i rnol,i-u.lrismurdr Ferijera da trnu ovaj nade rndko uhlebije naiInstitutu >Zan-Zak Rus'o<<. Predl,aZe 'da pred,aje st;a-1tistiku i jezike i, kao dodatnu poslasticr:, orga'ni-'zuje kurs iz ko,srnobio'1,ogije. Spre'man je na strp-lljenje, dodaje, jer ,je iz svog hororskopra-saznao da,C'e i:nati da se- ,suodi sa mnogi'm ;teBko'iama 'po'sle"

1928. Dr Ferijer je naZvrljao nra margini: >Za ovopara. Sta je s doktoratom?<<

Kraft stariji se povladi ,iz poslova u lelo 1924'i kad,a se Karl Ernsl vratio u Brazel podetkorn julaupravo je utanadiLo kupovirru skno'm,nog --irnar-rJa,Vila-Rozu u Ko,muniju, rseocetu za - Ko'petom(Coppet), izrnedu Zeneve i Nirjona na Zenevs'komjur.iru.-Sr,edom po Krafta, priprome za rselidbu od-:ioZile u bilo kakvo bliZe dogovaranje o njeg'ovoj'vlastitoj buduinorsti. Vrerme prwodri prePirsujuii na:hiljade 'daturna rodenjrs i smrti u Bazel'skolm rr!a-tidom uredu i podeti<om ,avgusta b'eZi u ZerretrLr,'gde ga do be'sa: dovode dinovnici opBtine- tnaZeiiI tralt u na sat za privilegiju da se s}uZi njiho-vim praSnjavirn i<njiZuninama. Po qrvi -put sreiedr Ferijer'a to,kom ovog putovanja. Biie da je un'a-pred znao da je dokfor potpuno gluv. Kartotekaira"Zi '*mo'ge p-apiriie po biii,rna je Kraft Zvrljaoodgovore nJ svoj-a pitanja o astrolo'giji i il<o'srnobio'logiji.-,bo

B. septembra 1924. porodj,ca se vei nastanilau Vila-Rozi i - tada podinje Kraftov pakao. Ne-kotiko nedelja pre toga, jo'S uvek je verovao da ie,na kraju, ipaft izboriti- povratak u London, a-liKr,aft 'itariji je presekao i tu odstupnicu. Svade'oko njegove tuduenosti se nastavljaju. Od her T'a-'poleta potide i sledeia anegdota:_-

,Ono 3to tebi treba je Lebensstelhmg (posaoza Eltav Zivot)<<, kaZe Kraft starijd.

"Sta ie Lebensstelhtng?< pita Karl" Ernst.,rLebensstellungr<, odgovara mu'otac pronodan-

ski, >jeste posao sa koiim ieB dodekati smrti.<Zirna smenjuje jesen a Kraft je io5 u Vi,tra-Rozi.

Stavi5e, ostaie u njoj, mudrujudi nad svojim ho-noskopi:ma i rstatistikama tokorn cele 1924. Luj pe-van i-dalje je nra platnom spisku i nadi, rnanje-vi5e,punro radno'vrerme u toj kuii, vraiajudi se u Ze-ne\ru sarno za kraj nedelje' Bevan je jeo s poro::r

d,iaom i priseca se rda je Kraft, zanet mislima,retko kad govorlo. Zatbn bi se povladili u njegovusobu i bavili horoskop'irna. Akadernski mir naru-Bavala je jediino frau Kraft, bes,no se izdiruci nakrave koje ,su redovno uLspevrale da prodru u njentrba5tu. U Bazelu, Kraffu je polazil,o za rukom daSmugne posle veiere i oibitle prijatelje, ali u Ko-rnunjiju nikoga nije znao', a 5to je jo-B gore otacje odekivao da mu ,sB sim. uvede pridruZi u partijikarata 'ili Saha. To je bila poslednja kap.

Pretpostavljam da je povrerneno i rra pd ,srcapoku3avao da natle ureki posaro ali TliBta se ne do-godi we do decembra 1924, kada se dokopao ho-

nonarnog rada u nedarmo' ,o,snrovanoj Medurnarodnojuniji studenata ,u Zenevi. Kraft je ,to srnatrao kaonazadovanje ali nije rnogao da 'smisli niSta bolje.Skromne admulisrtrativne obaveze o-metatre su nje-gov l,idni rad, ali je bar rnanle bio pred odima ro-ditelja.

Felike Tap,o et je pozvan da p'roved'e uskr5njipraznik za L925. u Vil,a-Rozi ri tarno zaLtde >>grobnuatmosferu(. Jednog p'opodrneva zabavljrao 6'e ple-vedi ba3tu. Uskoro rra rscenu izlazi fnaru Kraft iljutito ga pita Bta to kog vraga ,radi.

>reemu we to?<< vriBti ona. >>P,a rd"a rnoZeB ,onima,u Bazelu da prida5. kako srno te tenali 'da ra'd,iS?<

Prisutnii Kraft odjed'nom nestade. Kasnije jeprimetio: >>Glavna stvar u Vila-Rozi je d,a ima p'etizlaza, ne radunajuii odZ,ake!<<

Pisma iz to'g vreme:ra upr.liena dr Fe,rijeru po*kaz'uju da se Kraft 'podvrgavao prsihoanalizi, aJ"inema pojed.inos'ti ,o torne. Napu*ta Meflunarodnumniju rstudernata u leto 1925. i postaje pomodnik uknjiZari >Quo vadis?<< u vlasni5trru mis Storri (Sto-rey) ru Ze'nevi. Onra je bila d,obno zbrinuta engle'skausedelica, teozofiis't i predani stredbenik Kri6na-mutij,a, >Udiitelja Sveta<< Anri Bizent. Izgleda da jeKraft bio sawim zadovoljan ru >>Quo vadi,s-u?<<, gdeje prodavao knjige madarn ,Blavacki, Ani Bizent,dasnog K. V. Lidbirtera (C. W. Leadbeater) i dru-gih ezoteridnih ,izdanaka. Her Tapolet rni je rekaod.a je rnis Stori ponekad rdrZala Ervolg pornagadamaldice >>te5kim<<.

U slobodrao vreme Kraft nastavlja da radi nasvojim astrostarbistikama a Luj Bevand dirindi u

86 87

Vila-Rozi ifi Zenevskom matidnorm uredu. Prikup-ljena je sva sil,a gractre ,ali Kraft je odito nespo-soban da napravi ,sintezu. Kopije pisanra iz ovogqazdoblja za dr Mrsiia i dr Krici:ngera pokazujuda su jo5 uvek Zivi ,ambieiozni pla,novi za ruTgnumopus, ali to je ujedno i sve. U medtrvrernenu, Kr'aftstariji gubi strpljenje. Oluja go'ra nego inade stu-5tila se na Kraftovu glavu na b,oiiino vede (1925)kada rnu se kaZe da nap'usti Vil,a-Rozu i postarase za sebe. Netragodno zatiSje potrajalo je narednihnekoliko nedelja a onda Kraft ,stariji p'relazi uakciju. Sreie prij,atelja Oskara Gula, ciri5kog ma-gnata sa veiinskim udelorn tr Gul-b,anci, velikojrobnoj kuii >Globus(< i, venovatno novijra tedevina,Ore'I Fisli izdavadkom kuiom. Utanaduju da s,eKraft pridruZi Orel Fisliju kao priprarrnik 'sa veo-ma skromnom pl,atom. Ova roditeljska vo ja ob-javljena je zabezelmuto,m i zaperru5enorn KarluErn:stu treie nedelje meseca ja,nmana 1926, uz no-vost da ie ,se u celo,sti izdri'avarti od ,onorga Sto rmrGul p,lati.

Za Krafta je ovo gnusno 'izgnanstvo u Cirihbila poslednja kap Zudi. Svoja gnevrra oseianjaopisuje u histeridnom pismu - nervozni rukopisodaje napetost - dr Ferij'eru na dan 22. iannara1926. U ,ovom patetidno,m dokumen:tu LaIi se na>rneopravdarur okrutnost<< svojih roditelja, svoju,obeshrabrenost 5to je Luj Bevan morao biti otpuS-ten ba5 u trerurtku kada se nalazi na pragu strao-balnih naudnih otkriia i, nadasve, na ono 5to jesam nrazivao odevorn >kratkovidom Zeljorn za ma-terijalnorm obezbedeno'5du we tamo d,o n-tog po-kolenja<. Bilo je trenutaka, veli on, kada rmr jedolazilo da spali te hiljade hor'oskopa i otpodnenormalan Zivot, sd sve uobidajenom karijerom, Ze-norn i decom, ali rsada je prekasno. Ako ro'diteljiho6e da mu >>saseku ruke<<, uhvati,ie se 'on >>vlas-titim zubima<<. IJ meduvremenu, sadinio je testa-ment i predao na duvanje sve svoje hartije dr Fe-rijeru, koji 6e, nadao se ,on, rnastaviti njegov ra'_d.-

Nedelju rili dve portom dr Ferijer pred,laZe daga poseti u Vitra-Rozi p'r'e nego 3to krene za Cirih'KraJt prijatelju odgovara 5. naartra 1926. i kaZeda nije prirnao posetioce u roditeljskoj kuii odseptembra 1925, 'i da je odludio da, dok rsu oni

Zivi, ne prima ruikoga, osim na njihov izridit za-htev.

Kraft se ponje ,na voz za Cirih 20. rnarta 1926;Ako je Kraft stiriji r.lobraZavao da je stavio tadkuna sinovljeve ko,srnobiol,o5ke ili astrol,o5ke op'sesije,grdno se varao. Na ovom stupnju, ,medutim, ovajlrrnogo ,iskuBavani otac rzlazi iz na5e pride.

VI

Jedan nekonvencionalni astrologod zanata

Po dolasku u Cirih Kraft je nekoliko dana gost-u Oskar Gulovoj vili na Cirihbergu, a odatle pre-lazi u manje sjajno prebivali5te. Dva meseca ieproii dok n-e nade vremena da napi5e dr Ferijerumakar i redak, a 13. maja 1926. potrebno imu je

osam gusto kucanih stranica da ovome s-aop5ti svemoguil uzbudljive novosti. Izve5tava da mu je

Gui- vei poveia-o mesedne prinadleZnosti sa 100 na500 franaka i obeiao mu novu povi5icu najesen. Toje svakako pobilo odevo tvrdenje da on-t'nijg sposo-Lan da zaridi ni za vodu u svojoj dorbi<<, kako je

izjavljivao. Sada je Gulovo dobro mi5ljenje o Krafltu dol,<azivalo suprotno. KaZe da [e tokom ta dv.akratkd. meseca u- Orel Fisliju saznao viSe vrednihstvari za svoj rad - misli na kosmobiologiju -. negoza sve godiire posveiene statistici i meditaciji'. paizdavadkom organizaeijom i Stamparskim olak6ica-ma na raspolaganju,-sada se nada da ie hitro okon*dati svoj

'magnuh )pzs i lidno nadzirati njegovo

objavljivanje.- Or6t Fidti Uefe izdavadka kuia sa prilidno plit-

koumnim Skolskim knjigama i uzgrednim Stampar-skim posliiima. Kraft stiZe ba3 u trenutku kadaGulova politika reorganizacije i pro5irenja Pq?t"korene. U podetku pomaZe glavi izdavadkog odelje--nja ali mu ubrzo daju odgovornije zadatke. Uj6,sen L926. ponosno obave5tava dr Ferijera .dainu neposredn-o predstoji unapredegje u zamenikadirektora, ,, ne samo' izdavadkog odeljenja vei i celbfirme<<. Tog otkobra piSe u poverenju dr Ferijeru o

89

Orel Fislijevom predstojeiem nemadkom izdanjunjegovog (Ferijerovog) L'4ducation dans Ia famillei Salje mu primerak preporuke koju je napisao zaher Cuta (Zrttt), direktora izdavadkog sektora firrne.Bio je napisan Zustrim, poslorrnim nemadkim. Prila-godljivi her Kraft brzo udi jezik trgovine. Kao Stoher Tapolet primeiuje 1962: >Ma5tovite tehnidkei trgovadke sposobnosti dremaju u Kraftu.<<

Uskoro, medutim, on se opekao, mada izgleda nesa Gulom, kada njegovo odvei revno uplitanje dovodido otpuitanja kolege na niZoj predki lestvica, ta-kode sa >zaStitnikom<<. DoduBe, u jednom trenutkuse tini da je Kraft taj koji ie leteti. Januara 1927,dakle, manje od godinu dana po njegovom dolaskuu Cirih, u prilici je da saop5ti dr Ferijeru da onsada >>zauzima prostoriju starog direktora i da gaje konadno u svemu zamenio<<. Dve nedelje kasnijepi5e: >Stvari u poslu kredu nabolje. Oseia se mojpnogresivni Mesec u sekstilu sa Jupiter.om, mada jeto samo ono Bto veli Tradicija. . . Nije rnoj kosmo-biolo5ki rad ono Bto mi je pounoglo u trns1u, veiradije moja Binoka kultura i hitra prilagodijivost.<

Njegovo sluZbovanje kod OreI Fislija zavr5iiese iznenadno kao Sto je i podelo u jesen 1928. Brzounapredenje i, bez sumnje,-njegov vlastiti nedostataktakta, izazvali su ljubomoru >nekih kolega kojimaoholnosti nisu dozvolile da me 'obezglave'.<< Upo-treba po'slednje redi je simptomatiina. Bilo je tu>zavera, spletaka i izneverenog poverenja; lukavogzloupotrebljavanja nekihoma5ki, neminorrnih kadaje u pitanju dovek od dela.<< Gul ne vraia svogStiienika u nemilosti u Vila-Rozu vei ga prebacujeu svoju bankarsku instituciju i lepo ga plaia zahonorarni rad. Nisam uspeo da ustanovim za5tose Gul odludio za ovaj neobidan korak. Ne5to ka-snije, radi honorarno i za Hansa Malera, Gulovogzeta, u veletrgovini >Globus<<.

Ovoj iznenadnoj promeni u Kraftovom poloZajukumovao je verovatno ditav niz okolnosti. Odne-davno on objavljuje neke lod rezultata svojih rani-jih astrostatistidkih ispitivanja pa u Malerovo vidnopolje dospevaju njegove kosmobiolo3ke teorije. Ovajje Btavi5e voljan da Kraftu omoguii da dokaZe svojuizazovnu tvrdnju da se njegovo iznanje i sposobno-sti, koliko god nekonvencionalni, mogu korisno upo-

trebiti u okviru velike trgovadke organizacije. Valjaobjasniti da je Maler, tada u svojim ranim tride-seiim, bio duboko zainteresovart tza eksperimentalnemetode menaZerstva i da je u tom pogledu pred-njadio pred mnogim svojim savremenicima. U tomkbntekstu, Kraft mu nudi ne5to zanimljivo po5to jestatistidar sada postao Charakterologe.

Mada je Kraftov stav prema tradicionalnoj as-trologiji bio oduvek skeptiian, pa iak i omalova-

govo poznavanje astrologije omoguiava mu da za-iadi rirali dZep-arac. Oseia se miris love na vidikuza pravljenje horoskopa u pismu dr Ferijeru maja1926. Olito6ra 1928, ubrzo po5to je napustio OrelFisli, saop5tava doktoru da >stide veoma opipljivereruitate,-pa dak i neBto dodatnog prihoda, ry p9!upsihodijagnoze, zasnovane uglavnom na grafologt<<.itla ovaj vid rada ponovo se poziva u januaru 1929.kada pominje da je njegov posao kaa Chmalcterologe>veliko zadovoljstvo za sve zainteresovane strane<<.KaLe, takoile, da ponekad postiZe >zbilja dudnovate

Zavajuii, njegove sumnie nrsu spredile da seZavaju€i, njegove sumnJe nrsu ga_s;njome bavi. Dodu5e, ubrzo po idolasku u Cirih nje-

rezultate, na primer rekonstrukciju pro5lih doga-claia<<. Poslednia primedba ukazuje pre na upotrebuelaja<. Poslednja primedba ukazujeelaja<. Poslednja primedba ukazuJe pre na upotreDuasirologije nego grafologije. Nakratko poseiuje Pa-riz u ipritu fgZg. i kaZe dr Ferijeru da su >oniveoma Zainteresovani za moj rad \: svojstvu con-seiller-psgchologue-caractdrologue . - . postoji--tu- imoguinoJt takvog dogovora koji ie mi-om94t9iti danap-ustim banku u Clrihu ali ne i 'Globus'. Odekujeda-pomenuti dogovor donese 10-12.000 frar,raka go-di3rije. Izlet-do dva mesedno u Pariz. MoZda mu jeMaler otvorio vrata robne kuie >Printemps< u Pa-rizu; za ovu firmu radiie kratko vreme' 1-932. i

Avgusta 1929. obave3tava 'Ferijera da ga jeuprava >Globusa<< naimenovala za psiholo5kog sa-v6todavca. >>Posao je grafo o5ke prirode, odnosno tidese angaZovanja osoblja i slidnog. Oduzima mi jednutreiinu vremena, ali plaiaju me izdaSno.<< KaZe,takode, da postoje izgledi da ga najmi Orel Fisli,da jo5 uvek radi za Gul-banku, ali sarno nekolikodaso:va svake nedelje i da je u rnoguinosti da jed-

nu treiinu svog vremena upotrebi po sopstvenojZelji, U septembru 1"929. kaZe dr Ferijeru {u Ttse predviileni godiSnji prihod sada kreie negde oko

9190

20.000 ,franaka. Priroda Kraftovog rada za >Glo-bus<< opisana je u pisrnu her Malera, lapisanonauskoro-po na5em upoznavanju u,septembru 1962:

'rKralt je radio kod Orel Fislija na tehnidkojracionalizaciji problerna, povezanoj i sa po;b'olj5a-njem organizaCije uprave. Bio je posebno zainte-resovan 2a Stampanje tajnih izve5taja, a nezavisnood toga pripremao je grafoloSke \st-udije.- Onda- seprebacio u privatnu banku u Cirihu gd9 je bio]vezan' za rizhElta pitanja bliska banci. Sfera nje-gove delatnosti munjevito s-e Sirila. od rada na6rganizacionim problemima do psiholo3kog savetanainenjenog upravi. Uveliko se angaZuje na- izboruosoblja na-osnovu grafolo5kih analiza, kombinova-nih Ja astrolo5kim predskazanjima zasnovanim nanatalnim horoskopima, Rado priznajem da su segotovo bez iz;'tzeika analize karaktera - koje je

fripremao u ono vreme - ljudi sa kojima sam jo5dobar pokazale u su5tini taEne.<<

Xralt ie uskoro igrati prilidno vaZnu ulogu kod>Globusa<<. Prema her Maleru: >>Sve je Ee3ie po-zivan na sastanke viSih rukovodilaca i dlan je jed-nog nezvanidnog odbora sastavljenog od; kolege- {i-relitora i mene samog. Funkcija ovog odbora bilaje sistematska procena psi4olo5kih dinilaca u veziprilidno Sirokog-kruga problemq q vezi osoblja, re-iimo, izbor i unapreclivanje i, najvaZnije,,ustanov-ljavanje jesu li dva pojedinca kadra za skladan za-

;6anif[i i'ad ili pak tu postoji verovatnLo'ia da ie-doii do sudara lidnosti. Takocle se potrudio oko ne-

kih ekonomskih predvittanja i za ovo mu je dobrodo51o njegovo znanje ,planetarnih ciklusa', ritmovai slidnog.-Tako $e iz poznavanja pro3losti poku5aoda predskaZe buduinost. U mnogim sludajevimanjegbva trZi5na predvidanja bila su- tadna ali bilojd i ,proma5aja', ipak neizbeZnih. Ovi ;promaBaji'iu ga nnudili. Dodu5e, rekao sam mu da se iskrenonadim da niko nikada nede uspeti da dode do tad-nog saznanja bilo vlastite sudbine ili sudbine svetag . celini, jer ako bi se Zivotni tok mogao t19-"o

lredodrediti, on jednostavno ne bi bio vredan Ziv-ljenja.s: U jesen L929. Kraft ie u.poslu do guie, jaylja

se potieba za pomoinikom. Pos,le prgkida od neko-Dk6 godina, pohovo sreie Feliksa Tapoleta. Her Ta-

92 ,93

polet nije imao blage,veze ni sa-grafologijom. ni saastrologijom ali Kraft veruie da ce mu nJe'gQvaintuitivfrbst pomoii da postane uspe5an qrafologpa ga pozivi da nedelju dana u- Cirih. $ada ieh"p5f"t^svratio u London 1962. rekao mi J-e- da-jeu ono vreme nameravao da se iseli u Kanadu,ali ga je Kraft ubedio da ostane. Ugovor o ortak-iuku" sklapaju u decembru 1929. Iznajmljuju jedan

ured koji j-e, prema pastoru Valzeru, bio bogatoopremljen,

- i izdaju prospeEt za >karakteroloBka

piouravanja zasnovana na rukopisu i ostalim doku-inentima lioji dopuStaju tumadenje<<. Sto se tiie iz-bora osobUi, nude se da ie propustiti kroz sitoi re5eto naipogodnije kandidate za minimalni hono-rar od 20

-iralnaka- po glavi, dok je tarifa 2a -P9-

drobni individualni- izveBtaj (8-10 ilistova) bila240_.400 franaka. U prospektu se iznosi da je

zvanidna krBtenica u svakorm sludaju dobrodo5la, aposebno kada se traZi potpuni,izve3taj-. EriZ-ljivoiu izbegli svaku aluziju na astrologiju, aJi Kraft nemoZe da uradi horoskop bez datuma rodenja.

Profesionalno udruZivanje her Tapoleta sa Kraf-tom potrajaie sedam meseci i, aa njega- bar biieto pogubnil iskustvo. Madl -se bacio- na izudavanjestandirdnih erafolo5kih udZbenika Ludviga Klage-standardnrh gratolosKln uqzoenrKa Luuvrg,il rl'r'lE,c-

sa (Ludwig Klages) i Maksa Pulfera (Max Pulver),ne ume di primeni ono Sto je iz njih naudio' HerTapolet mi je priznao da je bio fizidka i nervna olu-pina kada j-e napustio Krafta u junu 1930.40 Kance-larija je tada isPraZnjena.

Pismo dr Ferijeru (3. januar 1930) pokazuje kakoje samo ozbiljno Kraft uzeo svoj rad u svojstvuprofesio,nalnog Charakterologe-a. On uka,zuje napreimuistvo >psiholo5kog portreta< f,rpore{egih _sapukim opisom >karaktera<<, i nagla3ava da dubinskaanaliza podseia na slikani portret, pa je prema tome>umetnidko delo<< i saobrazno tome nagradeno. Po-minje da je od izvesne madmo,azel F. P. naplatio600 franaka i da je reE o radu od 30-40 dasova.

Takvo jedno >umetnidko delo< je dokument od40 stranica predat Oskaru Gulu povodom njegovogFezdesetog roilendana, 24. februara 1930. Kraft gapominje u pismu dr Ferijeru i ponosno obznanjujeda je to dosad njegov najsavr5eniji rad. Her Tapo-

let, s druge strane, opisuje ogled o, >>Oskaru Gulukao ovaplo-denju ijudskog arhetipa<<, kao prepredenopodilaZenje. >TeZ-ak je to bio -udarac za Krafta<<,irastavlja-on, >>jer Gul nikada nij-e- nl pomenuo spisniti pai< izuitio red zahvalnosti. Kraft je ostao bezteksti, 5to je po sebi bilo neverovatno.<< Pretpostav-ljam da G-ul,- poput mene samog, nije rnogao darihvati ni za-gl-arru ni za rep Kraftovo remek-delo'

Kraft se ,fbrzo obazreo oko sebe za nekim kobi zamenio njegovog kratkovekog pomoinika' Pono-vo uzima kolbgu t<oji niSta ne zna o grafoiogiji,-alipastor Valzer EeSe od Zilawije gracte nego siroti lerkapolet. Valzer se veC mlako interesovao za astro-logilu kada je prvi put sreo Krafta Podetkom 1930'U"t6 vreme voclio je-malu parohiju blizu Vintertura'Nakon Tapeletovog odlaska Kraft ude5ava sastanaku Cirihu i nagove5tava da Ce se ugledati u grafolo-giji kao slobodni strelac." " ,rZapaniio me je Kraftov predlog<<, priznao *i ffher Valzei. "Navlljivao

je i ponavljao uporno: -,Vito mo\ete; vi to motafe!'- Tako ponesoh neke ruko-pise kuii' i dadoh se na proud-avanje' I eto,. po-

8eh da pi5em izveBtaje za ,Globus' a Kraft je onjima rdspravljao sa mnom' ali sa,-kniiAeune -prettLgo t" grafot6ste tadke gled,rBta. -U tom p-ogle-dubio" je privi uditelj i, u stvari, rodeni uditelj' Na-ravnb, ubrzo sam se srodio sa nadelima naudne, gra-fologije. Kraft i ja postadosmo-priiatelji, i dok miju o""" bio uditelj, ji sam mu bio otac-ispovednik'bkolilu tn ga ivai<olake unutraBnje nedoumice inevolje i, udp5te, bio je mnogo sloZena osoba, isto-v"e*6tto'asketska i nesigurna u sebe u seksualnompogledu. Kao da se zanosio izmetlu krajnje dedno-iti-i sasvim neverovatnih ma3tarija.<<

U trenutku kada se pastor Valzer pojavljuje nasceni u jesen 1930, Kraft Zivi u Cirihu vei viBe odEetiri godine. Vratiiu sada ditaoce unazad do-pro-leia 1b26. i objasniti Sta se dogodilo sa velikimastrostatistiEkim projektom. Tokom svoje prve go--dine u Cirihu, Krafi je jo5 uvek pun ambicioznihplanova za objavljivanje ie-dng znaEajne - naudnei<njige. Istina,

-nekoliko poglavlja je uradeno na

3ta-mlparskoj presi'kod Orel Fislija, ali daljeg na-pretka nem-a,-bilo zato 5to j-e on ptezantzet ili,,vero-'vatnije,

zbog njegove turoilene nemoii da okonda

94

bilo koji knjiZevni poduhvat. Umesto toga, grada jeposluZila u godinama izmedu 1927. 1930. za dva-naestak dlanaka, od kojih neki u vi5e nastavaka,uglavnom Btampanih u Die Astrologie i Sterne undMensch. Prema tome, on se pre obraiao jednomastrolo5ki nego naudno nastrojenom ditateljstvu.Tu su i dve kratke knjige, lnfluences solaires ethtnazres sur la naissance humaine (objavljeno uEditions Mddicales Norbert Malone u Parizu 1928)i, iste godine, Astro-Phgsiologie (koju je objavilaAstra Verlag, jedna astrolo5ka izdavaika kuia izLajpciga). Kraftovo ime sada je dobro poznato svimozbiljnim nemadkim astrolozima.

II vreme kada je poslednja od kosmobiolo5kihstudija, s njihovim zapletenim i, za veiinu ditala-ca, uglavnom neshvatljivim matematidkim obrazlo-Zenjima, objavljena 1930. Kraft je manje-vi5e,iz-gubio interes za ovo polje istraZivanja.,Novembra1931, on kaZe dr Ferijeru da je >.rcela ,naudnafarsa' (odnosno kosmobiologija) minule decenije bilasamo nuZna reakcija na izvesne hiperracionalne ras-porede u mom natalnom horoskopu<<. TaEo je,-dak-le, njegov prividno naudni stav samo kamufliraosu5tinsku opredeljenost za iracionalno.

Sada, imajuii u vidu nezadovoljavajuiu, dak in-telektualno neprihvatljivu prirodu stare astroio5ketradicije, valjalo je naii neBto bolje da je zameni.Odgovor, koji je postepeno i mudno razraflivan po-sle 1926, be5e mutan astrometafizidki sistem koji onnaziva tipokozmija. Tadnu prirodu tipokozmije kraj-nje je tesko odrediti. Prema Kraftu, be5e to >Op5tialfabet sveta fenomena<. Na nju on upuiuje kaona >rprirodan poredak (planetarnih) arhetipova.._. Vpismu (14. decembar 1933) G. L. Brahiju (Brahy),belgijskom astrologu, on primeiuje da su >temeljitipokozmije mnogo vi5e naudni negoiBto vi to izgle-da shvatate. Istorija civilizacije, psihologija nesve-snog, (planetarne?) harmonije, op5ti i osobeni sim-bolizam i mnoge dinjenice koje je ved ustanovilakosmobionomija - takvi su temelji nad kojima seuzdiie zdanje za koje svakodnevno nalazim sveZepotvrclenje. Bejah kadar da postignem osnovnurekonstituciju drevne teo- i kosmogonije u savr5e-nom skladu s tipokozmidkim zodijakom i prirodnimporetkom arhetipova.<<

95

. Tipokozmija je istovremeno mistidna, ezo-teridnaforma astrologije i privatnog filozofskog ili kosmo-loBkog sistema Zasnovanog -na -Kraftov-irn uznesenimvizijalma makrokozma i mikrokozma. Moj lidni zak-ljud-ak je da je to jedno inteiektualno zastranjivS-nje od iodetkd do kiaja, mada, iz-gleda da je opEinilodianove proudavaladkih grupica koje su se prostrlepred Krlftova stopaia ubr?o posle 1933. Stavi5e,

iro5to je tipokozmija bila >univ,erzalni< sistem, ona3e *ogtu primeniti i za pravljenje horoskop-a' - Izbilja,ktuit je dvrsto verovao da u ovom-pogllduotta i*u prednost nad ustaljenom ast-rologijom' Po-novo je

^opsednut miSlju da je otkrio ne5to od

epohalne viaZnosti. Kosmidni naudnik postaje sadak'osmidki filozof. Krajem 1929. dr Ferijer se bavimiSlju da utemelji jedan >mednnarodni komitet zaproudavanje indiiidualne psihol-ogije i-ljudske tipo-iogijeu i poziva Krafta da bude pre-dsednik' Ovajpolez ut<aeuje na dr Ferijerovo veliko uvaZavanjekrafta. Kod ovakvog stanja stvari dini se da jepodr5ka K. G. Jungf poZeljna i Kraft moli dr Fe-

"i;u"n da ga predstavi.- >Da li biste pomenuli ukaZe

Ii"uam se prliLtw, moja istraZivanja i rad dr Jungu?Saznao sam iz vi5e izvora da je prilidno otvorenza ideju astrologije, takode da mu 59 mol rad qo-menutl ali do sada se nismo upoznali usled nedo-statka ,neutralnog terena'. Dodu5e, ne gori nampod nogama.<< (27. decembar 1929)'

A froZda je stvar ipak bila hitna, jer $ Kraftvraia na isto samo nedelju dana kasnije: >Ako vamse ukaZe zgodna prilika, moZete li Jungu {q izn-e-sete va5e miStlen;-e o mom tipokozmidkom i karak-terolo5kom radu.- MoZda ie tada biti skloniji daprihvati poziv koji jedan od nje-govih poz.nanika na-inerava d"a mu poBalje, tako da do naieg susretamoZe doii na ,neutralnom terenu"<<

Kraft je verovatno Zeleo da udesi susret na>neutralnorn terenuu jer je moguinost da ode slav-nom dr Jungu s kapdetom u ruci bila odvei uniZa-vajuia. Triniestog januara 1930, -on- obave5tava drFerijera da je poslao primerke dveju knjiga, i se-paraie nekitr- svb5itr dlanaka Jungu. !

Do kraja maria 1930. dr Ferijerov medunarodnikomitet zavrbovao je nekoliko dlarrova, ukljudu-juiiiloktora (kasnije seil Sirila Barta (Cyril Burt), bri-

96 97

tanskog psihotroga. Istaknuti profeso'r Eduard Spran-ger (Spranger), iz Berlina, odbio je da se pridruZia ni Jung se nije odazvao. Nije se dak ni potrudioda odgovori na Kraftovo pismo. Kraft je van sebeod besa: >Uprkos brojnih poku5aja s moje strane,nisam postigao Zeljeni lidni kontakt s Jungom, i toiz veoma dobrih razloga. U privatnom Zivotu autorPsihologije nesuesrwg ne izgleda kao dovek diji seidealizam ,odraZava na najboljim stranicama njego-vih knjiga. Njegova ravnodu5nost prema bliZnjemsvom, prema ljudskom biiu granidi se sa snobiz-mom. . . Nedavno sam bio u prilici da uporedimKajzerlingov stav prema mom radu sa Jungovimstavom. S jedne strane, zanimanje i srdadna zah-valnost za znadajnu knjigu koju sam mu ustupio, sdruge ravnodu5nost do neuljudnosti, i propusti damakar potvrdi primitak tri ili detiri pisma i uzmek znanju njihov sadrZaj, koji je, ako ne vredan,ono bar zanimljiv. . . Na osnovu proBlog iskustva,ja se neiu baciti u lov na Junga.<<

Izgleda da dr Ferijerov meclunarodni komitetnikad nije zaZiveo, ali je barem jedna publikacijaizaSla pod njegovim pokroviteljstvom. BeBe to ma-lena knjiga Ferijerova i Kraftova, CaractdrologieTypocosmique, Zeneva 1932, koja nosi imprint drFerijerovog Bureau de Ia Ligue Internationale pozrI'Edtication N ouu elle.ar

Kraft plovi umereno biagim vodama izmeduproleia 1930, nakon Sto ga je her Tapolet napustio,i pozne jeseni 1931. Tada, sasvim iznenada, ort za-pada u materijalne pote5koie. U pismu dr Ferijeru(5. decembar 1931) pominje da odavno nije tolikooskudevao u novcu. Privatni klijenti nisu platilisvoje dugove a skora5nja spekulacija na berzi seizjalovila. Tri nedelje kasnije on piBe: >Prokletoda je stanje njujor5kog trZi5ta. Poslednji pad vred-nosti deonica stajao me je svega 5to sam zaradiojesenas i jo5 povrh toga.<< Naudio ,,je 6ta treba oigrama na berzi u. Guloyoj banci i 'sada se bavispekulativnom nabavkom deonica, verovatno onakouzgred, na osnovu pretpostavljenih dejstava plane-tarnih susreta i ciklusa,

U ovoj fazi suodavam se sa neoEekivanom praz-ninom u prepisci Kraft-Ferijer. Dr Ferijer je oditosaduvao svako pardence papira koje je primio od

Krafta od februara L924. pa nadalje, ali nema nideg

;;6; iggz. oti* toga, Kraft tako reii niSta ne

otiavliuie cele te gJaine. Delimidno obja5njenje

J;ii til *i h"t Malei i pastor Valzer kada smo se

r""ii-" Zenevi 1961. ka6 i dva Kraftova pisma dr

il;;;;t .t tuto !932, za koja nisam znao sve do

1963. Prvo iemo se baviti pridom pastora Valzera'zabeleZenom na minifonu.---;U-Cl"busu'

Kraft je bio eminenc.e grtse<, kale

her Valzer. >Name5tenje, unapredenje ili povi5ica

,""itifi su od njegovih -poverljivih

izve5taja, pa- .lus" ; pl*iIi. e pdsto fe-njegova moi opaZanja bila

iomat6 jezovita, a njbgov:a poveza-nost sa astrolo-

!i:o* p,ir"ata, veiina ga je smatrala.za ,maga''-Da.s"tirari

'tuau jos gote, i5"gove Presude su ponekad

bile prestroge a i sam je umeo da bude veoma neu-

i:"aJ".-ior.om proleia iti teta 1932. dobija iznenadni

tiupua folie de 'grandeura

i saopBtava-Maleru da nje-

;&;- it"i*""oi"":" za odboi direEtora ,Globusa'iiliir." r.";;i. M;i;t to ne uzima ozbiljno, pa k17e:b*gi-*oj her Krafte, va3 rad je. za nas stra5no

"aZui, ati ni ne sanjam da vas predloZim za direk'

i*"f'M"t"i je iskreno uvaZavao Krafta, ali-kasnije*1 gntu ttot ,, stvari koje g-a se ne tidu, do mere

a"l"'"piiee u privatni ziriotledlog 9d Sefova' Ma-

i"" -otuiu

da jb preporudljivb da okonda Kraftov

oattot sa ,Glob-usoirr' i otkazuje mu-pod prilidTo ve-

t*oauSttim uslovima. Naravno, predloZena nadokna-il-;ii" zadovoljila Krafta i on prireduje -budnu,""nt"u Malerovoj kancelariji' U stvari, toliko je

tristerifan da preneraZeni Maler misli da- je--si5-ao

;;;;. P;rivali t<ota hitne pomoii i odvode Krafta

,r tnatti"n. wtiler me pozivi da ga tamo posetim;

imali smo poduZi razgovor. Tamo se smirio, pa su

ga za dan ili dva Pustili.<<Po svoj prilici, ova neugodnost dogodila se po-

lovinom ttiuit* tg:2. Odvei poniZen rda bi ostao u

ci"iftt, gde bi se prida ra8dula, - -Kraft kreie za

ff"f"rtii:ri i provodi nekoliko nede]ja kod' pri.jatelja

V"* d"; Ko$elovih (Koppel) u Cajstu, na prilazima

Utrehtu.ae Do 16. 5uia vee je u Parizu, odakle pi5e

J"-g""a""u, tada5njem mlidem dlanu osoblja Psi-

holo5kog instituta Univerziteta u Bonu' Saop5t-avaBenderrl da se treba prihvatiti posla psiholo5kog

saveinit<a robne kuie "Printemps< na bazi dvadeset

9B 99

radnih sati mesedno za platu od 3.000 franaka. Po-minje, takode, da oskudeva u novcu i traZi pozajmi-cu od nekoliko stotina maraka do jeseni. Kraft piBedr Benderu 25. jula i kaZe da su izgledi ohrabru-juii, iako mu ljudi iz >Printemps<-a ne nude ugo-vor. >Izgledi da se vratim u Cirih munjevito sesmanjuju<<, dodaje. Medutim, njegovo samonamet-nuto izgnanstvo be5e kraie od odekivanog. Ponovclje u Cirihu u septembru 1932, mada ie redovnoobilaziti Pariz tokom 1933---34.

Brojna pisma i dopisnice svedode o Kraftovomi dr Ferijerovom odnosu u 1933. Na ovoj tadkidr Ferijerova pisma Kraftu poEinju da dospevajuu dosijea. Ako je, 5to je Eest sludaj, lKraft pre-zatzet da odgovori Ferijeru, on Zvrija brze komen-tare ili odgovore na pitanja na margini i vraiapismo sledeiom po5tom.

Kraftov otac umire L6. januara 1933. a zave-Stanje --= iznos nepoznat - izbavlja sina privremenoiz finansijskih te5koia. Brzopleto odluduje da ispro-ba svoje kosmoekonomske teorije na ambicioznijoiravni i baca se u niz deonidarskih transakcija zasno-vanih na njegovoj proceni pretpostavljenih kratko-rodnih udinaka raznoraznih periodidnosti, planetar-nih ciklusa i raznih drugih astralnih pokazatelja.Takode, postaje finansijski savetnik od poverenjadr Ferijeru. Dvadeset sedam pisama i dopisnicaizmedu 15. aprila i 21. oktobra 1933. sadrZe deli-midan izve5taj njihovih uzajamnih posliia. Na Za-lost, zvezde se nisu pokazale dostojne poverenja.Dr Ferijer je bio te sreie da se izvude sa relativnomaiim gubitkom ali je Kraft izgleda spiskaq celo iliveii deo nasledstva. Dok se sve ovo zbivalo, tonnjegovih pisama dr Ferijeru naglo postaje nervo-zan i ponekad svadljiv. U novdanoj oskudici tokomjeseni 1933. on moli dr Ferijera da mu pozajmi1.500 franaka. Dr Ferijeru se ili nije pristajalona ovaj zahtev ili pak predloZene uslove Kraftnije mogao da prihvati. Stogod bilo, Kraftova Ze-stoka i ponekad osvetoljubiva kivnost tinja sve do1936.

Kraftova vlastita procena njega samog u to vre-me Zivo je izraZena u pismu pisanom 1L. novembra I1933. dr Morisu Foru'(Maurice

'Faure), lekaru iz

Nice, koji je ispitivao vezu izmedu dejstva sunde-

vih pega i epidemija. "Al-t vi,- koji ste sreli tolikot t"ti, itotu d" ste upoznaii i druge- od ovog ,bogp-rf.ot;'soja<<, primeiuie Kraft. >Ljude koje je teSkosvriiati

"i toii, uprkbs njima- samima, Zive nernir-

"i* Zi"rto*i't;ua" koje vuku i progon-e lj+o"i

Eendi i njihovi demoni -(jedno

J{eom? nalikuje dru-

!"*); lju"de koji uveE ieju -ali retko Zanju, kojeiu pbtttsati ohl5ni udari

-sudbine 5to ih prividno

ljutja u svom narudju, da.bi.-ih.samo trenut kasnijesLn"ovratila u ptovaiilu lidnih i-materijalnih neda-ta. . . Sa strogo racionalnog gledi5ta nema 'crte-vo-aiii"', bilo u

"mojim proudavanjima, istraZivadkom

"r&"'iti praktidnim deiatnostima ' ' ' Sto-ga- svaki.od-

r"e"t m6g Zivota odraZava ne5to tako zbrkano, tako

,airrt5"', tiko ,romantidno', -rr najmanju ruku, da ie

i<ad irmrem to pre posluZiti kao grada za roman negoza ,naudno' delo.<<

1 pored toga, podetkom 1934. Kraftov nap-aieniZivot ulazi u tii"nije vode, Sto ie potrajati do krajai-ggO. Nastavio je svoj rad kao >psiholo3ki savetnik<<- u pismu dr Foru iz kojeg sam upravo uzeo cita't

*t "

'i*Ui govoni kao o p'sih'ote'rapetltu - i podinje

da pred,ajJ rraalim gruparn-a' za 'skro'mne ho'norare'u l-ozani" ti Cirihu.ai Ovo je takode razd'oiblje leu-

*t*" mada ruvek sarno,wb5'ne intelerktualne 'aktiv-

no,srti. Ukoliko i,kakav obrazac nrLoZe tu da se ra-

zazrLa, onda je njqgov sredi3nji interes bila tipo-kozmija, Sprichgdist 1r'dutr julik-u" ili, kako je to

dr B6ndef nazivao, >red magijska<<), kosmoekono-rnija i tumadenje mradnih Prorodanskih katrena

"v,idovn;aLa<< iz

"5e'snaesto'g veka Mi5ela Nostr'ada-musa.aa- Za podrobniju analizu ovog mdlange-a po-

trebna bi bila P,osebna [<njiga.Kraft tvrdi da je otkrio uzajamnu vezu il<osrrnid-

kih ciklusa ili peiiod'idnorshi, rodnosno sp19g-e Jury:i-ter/Saturn (198i. god-ine), i eko'rronnskih fluktuacijaili kriza. Pravi posebnu srhrd,iju Vilijerm Beveri-dZovog (Willia,m

-Beveridg-e) 'dtranka >>Cerna p5ePrcgi kiSe- p'adaju u Zapadndj Evnorpi<< (u Jotnnal ofthe Rolgal Stadsticat Soctetg, tnai lg22) i H' !'Murovo-g (H. L. Moore) Generating E.conomicCEcles,\3ujork, 1923. Oba ova istraZivanja utvr-dila ,zu pbsiojaije ekou:r,omskih ciklus,a ali ih nikonije povbzrao sa kosrnrirdkim femome'nirna. Kraft je

si6.t"i" da ovo porslednje rnolia da je pr'tsutno i

x00

rr3i dva ispirtivanja Sirokih rzlzmena u vezi ceneZita u itemaftoS izmedu 1800. d. 1930. ;i' cena 'deo-nica ameridkih Zeleznica izmedu 1831. i 1932. Sva-kojake raniije neo'dekivane planebarne peRqdigo.utii lotperiodidnorsti ,su iznadene. U stvari, buduii ta-kiv dovek kakav jeste, bil'o bii pravo dudo da ihba5 on nije otkrio.

U >Gtrobtrsiu<< Kraft pi5e povrerrleme Wirtschafts-berichte (Ekono'rnske biltene). Prvi je bio priprern-ljen 1931. i imao sasvirn ograniden-broj prirrrera-tia. Nastavlja da radi na rtakvim dokumerrtima iposle napuSta,nja >>Globursa<< a 'od decernbra nada-iju ,oni se udvorstruduju, izlaze dvared mesedno,o-beleZeni su sa >poverljivo< i prodaju rse pretplat-nicinr,a. Obidno se sasrboje od rnajmarnje dvades'etSest strarrrioa i po rsvoj prilici njegov prors'edTri, >na-Log za Stampu<< 'iznosio je Sezdesetak prirneraka--

Kraftovi -

bilteni sadrZe zapanjujuiu ,rne'Savinuizravne ekonomske i politidke informacije, ko'srmid-ke spekulacije i dl,anaka na teme koje bi ga slu-dajno zainte'r-esovale, karkve su Frajher Stromer fo'nRajhenbahove (Freiherr Stromer von Reichenbach)ekscentridne >>istorionomske<< teorije. Nijedan slu-dajan ditalac ne bi verovatno otprve b'o *esrtan' 'd'adokurnent u njegovoj ruci p'ef![s iz astrolo'5ke kuj-ne. Mec1utim, jedna ,stvar je 'o'dita, rn'aime Kraftovras,tuie negativa,n stav prema ,rodnoj zernlji- Toie uticati na njegovo potonje priklanjanje TreiemRajhu.

Kraftove Sprachgeisf-teorije bile su, verujem,pogre5no utemeljene od. podetka do krajia.- Pozivase na njih u pismu ,dr Foru kao na >>daleko's'eZrmlingvistidku str.ld'iju, analizu koreina ri'mgrr'a planerbai starodrevnih .bogova, 5to j'e vo'dilo nizu- proverai zapanjujuiih otkriia, ,sa krupnim implikacijamai ,sa- glediSta 'istorije oivl"lizacije -i sa gledi5ta psl"-holo5liih i filozofskih primena...a5

Naposletku Kraft upoznaje K. Gr,,Jgnga q leto1934. U post skripturmu pisma dr Vilhelmu MrsiCu(10. jun), on pi5e: >Nadam se da Cu uskor"o,po'novo,riaeti Junga.- Veoma ga interezuje Sptachforsch-ung<, adnosno lingvistidko rlstraZivanje. Her T"qo-lef je duo za ,ovu ili u:noZda neku drugu poseluJungu: . >Kraft je blistao 'od sreie kad'a se vratiotz Jungove lepe kude u Kisnahtu (K0ssn'acht)'

101

Vetikan je dozvolio 'da ,se riazgo'l/-or 'ottggtg 3a dya

;"1"-_i fat ;e lidno ispratio astnotroga 'do baBtenskelupi3"." tilifan prirner Sprachgeisf-a jaylia. se 3frafiovorn b,i,t*rl- dr Irmgardu Krigeru (Krieger)'

f"oji :" Ziveo u Stutgarhr,-od.8. apri'la 1935: >Nije

1iiot" ano Sto je trilo vei je to qvaj - Zivot (na

zemlji)! Dieses Kriechen des K6rpers (Kopros-por-

"ttt-b6tpt"!) dem wir immer wieder verfallen'<<

Sarno prvi'deo redenice zahteva razja5njenje: topucavo-/b auli anj e (f iziEko'g).. tela (kopro s-po rcul-99 r'

bset)r kopros: izmet (grdki).; pora$-: syinjl Gatin-dti;;' onai corpse: le5rina (engl'eski)' Izvedeni za'

f<f:irfaf< je da sve tri redi potirdu-..i2 ristog- arhetip-rkirf f.o""u"a, 'i u odnosu su sa Kdrper, fielo' -Krafti" 6'tf.tio stotine iako ne hilja'de slidnih arhetipskihpodudaranja.'

Kndn bl t<raft pisao X-u, on je desto slao [<o*piju tog pisma y-ir i Z-u. Tako je p-astor Valzer6i,i t";"toj'l ntri 5e dao kopiju Kraft'ovog qisnta

"a O. lavgrsta fSds. za njegovog prijatelj* .F' ,9:

G"tr""u i"z Manhaima. Ov-aj-dokument ie odreditiKraftov i Gernerov bu,duii 'odnos' On je takodepotur* sa pisrnorm grofg {ajzerlinga od 11' .ok-'tobtu

1935: godine. Kraft je upravo plliu-

stvovao Nemadtrior-n astrolo5kom korngresu u -Ver-nigerodeu (Wernigerode), i odatle- pre5ao u llnselni slidan, sExrrlo iovoga-'puta meduharo'dni skuptffU obe prilike odrZao je- prgdarlanje, o tipokozmijiali je rdagova,nje njegovihrslu3alaca bilo neuje'dna-deno.---

>Kada upore,dim verrriigerodski i briselski kon-gres<<, pisaie on, )>p'olno\ro mi biva -jasno da se su-

Stiou' tipokozmije nr:oZe udiniti dostupna jed'ino

Nemcirni... Latini, sa njihovim davanjem prvel-

i*a quetque chrose de clair et prdcis, sve, se -viSeudaljavajri od mo'guinosti da je shvarte' Tako da ubnz6j i- daljoj buduinosti rsve viBe nadunam narastuie r,azrltmevanje u zemljama nemadkog ie.'!'ka. . . Stoga, sa uioliko vedi,rn zado-voljstvom pri-

mam va5 lredlog da bri sada treb'al'o da usposta-vim prve kontakte u juZnoj Nerna'dkoj'< Njegovapio""hn da ie rsarno l{emce, :sa r,rjihgvo'm predod-iedeno5iu za zapletene metafizidke konoepte, ko-liko god nerazb'oriti 'bili, prirrudi ti'pokozmija po-

tvrdila je rnoje su'mnje.

102 103

Her Gerner predlaZe da organizuje vede sapredavanjerm za Krafta u Frankfurtu na Vajni'ali tcraft hoie redovna gostovanja. Njegovi skrom-ni fiinansijski zahtevi navedeni 'sr"l pril'idno pod-robno. >Iskustvo je pokazalo<<, dod'aje, >>ctra mojikursevi otvaraju potrebm za privatnim konsu'lta-cijama, naime za tumadenje horoskopa, za savetimaoko teSkih problema, i ponekad fi,dan psiholo3kitretrnan udenika, njihovih snodrnika i pnijatelja.<

F. D. Gerner je bio inZenjer po obrazovanju iiprvi put se zainteresovao za astro ogiju 1926. Go--binu

-ili dve kasnije uvelii<o su ga rse dojmili

Kraftovi astrostatistidki dlanci 'i obra6a xnu se uvezi sa njirna. Prvi put se sredu na Visbadensko'mkongresu L931. U rneduvremernr Gerner odtludujed,a postane profesionalni'asrtrol'oBko-grafolo5ki isa-vetnik s punim radnim vremerlom i obudava se zato.a1 Rekao mi je d,a mu je Kraft 'redovno 'slaoprimerke >Globuso'vih<< psihol'oBkih izve5taja -i dalu mu oni bili korisno vodstvo u njegovom vlasti-tom radu.

Godinu dana po Hitlerovo,m naimenovanju zakancetlara, 1934, her Gerner ima toliko bro'jnuklijentelu da mu je ne,ophodna po,rno'i rsetJrretara,pa prid,obija izvesnog Gerharda cur H'orsta (Ger-hard zur Horsf). Ovoga interesuje astrolorgija pa jekadar da u3tedi Gerneru vreme 'izradujucri horo-skope klijenata umesto njega. Mnogi od 'njih po-zorisni su ljudi koii pate od. trerne na s'ceni ili neuspevaju da upanr-te svoj tekst. Porstoji tu i Sirokajevrejs'Iaa veza i Gerne,r irna po,stoian priliv ?be-iudjenrih 'individua koje Zele da znaju je- li kuc-nuo Eas da emirgriraju iz Hitlerove Nemadke. Ger-nerova jevrejska klijentela uskoro p'osrlaj'e neugod-nost, po5to privladi nedobr'odo5lu paZnju Gestapoa-Moramo se takode prirsetiti da ,se u 1935. nemadkipr.ofesionalni astrolozi podinju zaticati u nezavid-nom poloZaju uis-ti-uis vlasti.

Kraft nije predavao 'u Fr,ankfurtu a i po prviput pose6uje Manhajm pred kraj okt'obna 1935.Po svoj prilici rsreie i grofa Kajzerli'nga u Darm-Statu ,worn prilikorm. Posle toga, redovn'o (mesei-no?) pr"edaje u Manhajrnu matroj grupi u Gerne-rovoj organrizaciji. Ova gostovanja postaju deo pre-

davadk.rg kruZenja koje je oibuhvatalo Lozanu'

ci"iri i Stutgart. -Povremeno.

posecujg i Minhen'H,er Cur

-Horst ume d,a dita Kraftov sfspgr'affil

na stoea prekucava firnoge njegove Elanke' U herbn. rtlo"ttovu duZnosti takode spada pribavljanje

zvanitn:ih od,obre,nja za Kraftova povremena javna

Ittup"rr:n u Manhajmu. U-podseianjinaa,, pisanim

^u -he"-

Gernera godine 195?' on se priseia prilika

kada odobrenje 'ie bi bilo iizdato zbog navodnogastro1o,Skog sidtZul" predavanja, dak i u sludaje-vim'a kadi Kraft

"riie-nameravao da iz\ade o astro-

ioEiii u stroEom smislu red'i' Her Cur Horstu pad-a

""?ilu te$ko"da objasrni ove nijanse po5to se Kraf-

tova veza sa Gerherom automatskf izjed'nadavalasa astrol,ogijom. Jednorn priiirkom, kad'a s'u on iKraft bili- Lajed.no u Beiirksamt-u, pnornenili 9PposluBno te,mu predavanja jgdnom rnanje sumnji-to*. Medutim, i<ada ,se Kraft te veieri upustio- upridu, dva nesumnjivo ,gestapovska Sp'ijuna poja-

iti5e se i p'oslu6a5e predavanj'e neko vreme'Her Gerner je medu najoduBevljenijim i naj-

predanijim Krafiovim, podrZavaocima. Uz orgq+-iovanje" manhajn:slcih kurseva ubedrio je svoie- lid-ne i pos,lovne prijatelje da se pretpl'at-e na.K1?f;tove tl/irfschafisb6ricite (Ekonomske b'iltene)' Ve'isam pomenuo cla zu 'ovi prvj pgt StarrlPani -kopir.-,ma5iirom decernbra 1935, 'dakle, ubrzo' po'Sto je

Kraft zap,ode,o s redovni,m gorstovanjima u Manhaj-mu. Jedbn od pretplatnika je i Gernerov prijateljEduard Hofveber (Hofweber), 'direktor lokalnog in-Zenjerskog preduzeda. Hofveber je,- pak,- blizakUddi prij;telj Rudoifa Hesa. Prema her Gerneru,HofveLei je

-redovno slao prirnerke Kraftovih bil-

tena Hesu. U svakom sludaju, za Hofveberorr'rvezu sa Kraftorm zainteresovaie se Gestap'o nekugodinu kasnije. Her Cur Horst pominje- u- svom za-p"is'u da s,u Knaftove delatnosti u Manhajmm posleig35. ta*o d,oprinele Gernerovim nevoljarna s vlas-tima.

Kraft prisrustvuje dr Kor$ovom meclunaro'd'nomkongresu

-u Dizeldbrfu 1936, al,i ne uZiva ba5 u

aoZiiil;a;u. U pisrnm dr Rujeu (Rouhier), vlasnikupounaie Libraihe Vega (okultne i ezoteridne knji-Zare u Parizu), Zaii se na 'dr KorSovu >morbidnuambiciju<. ,tTaj dovek, mnogo viBe pravnik 'nego

104

homme de science . .. ,opsednut je pr,avfun 'korn;

pleksom p'rotivlidnosti', Sto ie reii da istog tre'nutka kad neko postigne ruticaj ili prestiZ zbog6ys,g znanja, kulture iriri autorirteta, dr Ko,rB ga do-derkuje sitnim i zloibni,m strelicama. ..<< Kraft oba-ve5tava dr Rujea da od sada pa nadalje nije voljanda ima i5ta sa nekirn organrizovanim astrolo,Skimpokrerto,m.

Glavni pwod ovorn pismu dr Rujeu jeste, me-dutim, da iznese ,svoje planove za jed,an ambici-ozni dvornes,ednik pod naslovam Kosmologika. Battuce kopija ovoga dokumenta (sa datunaorn 22. ok-tobar 1936) kruZil,o je meclu raznim prijateljima.Medu nji,ma je i Teodor Sapelije (Theodore Cha-pellier), dz Brisela, ko'ji mi ga je pruZio kada 'smose, januara 1965, sreli. NiSta nije ispalo od pro-jekta Kosmologika, alii rse Kraft i Sapelije uskorozagnjuruju u ptranwe za objavljivanje knjige kqiaie se kasnije zvati Traitd d'Astro-Biologie, mad'asu u vreme njenog objavljivanja 1939. Kraft i Sa-peiije vei odavno kre'nu1i svaki wojim putem.

Podsetimo se ,da su rse rw,i raniji Kraftovi na-pori da objavi magnum opus izjalovili, mada prezbog njegove vlastite nesp,osobnosti d,a dovr5i jednozapodeto delo nego zbog nedo,statka grade.as Sa-pelije, teo'zof, poeeduje Uraruts (Brisei, br. 1, ok-tobar 1934) i redowo objavljuje Kraftove dlanke.U to vreme, medutim, rsituaoija oko izdavanja as-tro o5ke literature postaje nategnuta u Nemadkoj.Bez sumnje je ovaj dinilac naveo Krafta na od-luku da stvori obimniju knjigu na fr'ancusko'mmada je odito njegovo najbolje trZiSte Nemadka,gde mu je ime poznato, dak slavno, u astro o,Skirnkrugovima. Do tada je objravi,o sawirn malo nafrancuskom. Z,a Kraftovu Zelju da se p'ojavi kaotvorac jedne znadajne knjige uveliko rs,e moZernozahvaliti skeptidnom i, po njegovom miSlje'nju, ne-ljubaznom prijerrn u ciri5koj astronornskoj Opser-vatoriji 1936. Mislim da je to ona nezgod'a koja gaje navela da napusti Cirih i da, negde u Nemad-koj, napiSe knjigu koja ie nrapokon ustanoviti nje-gov ugled kao ozbiljnog nau,dniog istraZivada.

Tokom poslednj,a tri meseca 1.936. vedirxr vre-mena provodi proudavajuci ,stare zabele5ke o va-rijacijama u raktirrnosti sundevih pega. >U njihovoj

105

pozadini nasl,udivao sam postoja,nje planetarnog ci-Llusa.., kaZe orsobi s kojom je u prepisci. >U stva-ri, tad,a sam nai3ao na ditav niz otkriia, dime je

meduigra ovih ciklusa zadovo jqvajuie obja5njena'PresreZan Sto sam re5io zagornetku oko koje 'su sedrugi p,a5tili vei vi$e od stoleia pornad,ah se' rla-t<oii rnbg raslsida sa ',asrtrolo5korm gil'dorrn', dl *ponovo

-usporstaviti kontakt s& zv€Lflidnorn naukom

i du eu istovremeno po'p'lrnri-ti jaz dime bi ,se kon-kretno,st kosrrnidkih uticaja na ze'rrrraljsha zbivanjamoglra lak5e prihvatiti, po5to sm vei t'o'liko brojnira"Iiditi dogailaji priprisani ,snmdevim perga{na ili zudak identifikovarri.<<

Zaputi 'se on rtako, sa svojom doikumentacijomrla

"iriSt u Opservatoriju 23. decermbra 1936' ali

tamo naide na leden prijern. Direkto'r rrnr rede draima preda p,osla nego da pnocenjuj-e Knafto'va na-vodni ortkriia, Po,sle usijane prepirke direktor murede da ie rnelci asisternt da pogleda gnadu >negdepo Novoj godi,ni<. A,sistent porseCuje Knaftn u j-a-

iton* 1gfZ, odbija da prihvati njegwe zakljudkei kaZe: >Tolirki su ljudi uzaludno poku5avali- dareBe zagonetku periodidnosti, pa ne vidim razlogazaBto biste baB vi bili taj koji ie usp'eti, vi kojimlatite pnaznu slamu.(<

Prvi -d,okaz

da Kraft 'sada 'piSe kniigu je bele5kana margini pisrna od dr Ferij'era (L5. janurar 19:,21.Njen provizorni i nezgrapnri naslov, je bio De l'As-tiotogie par la Cosmobiologie d la Tgpocosmie, -iKr,aff izjavljuje da Ce Sapeliije objaviiti qrve od-lomke tokom leta. Izgledl ,da je sam Krraft finan-sirao rizdavanje, u celosrli ili delimidno-

Kraft se Zenri Anorm van der Kopel '(Anna vander Koppel) u Cirihu 7. maja 1937. Koga god daje obavestio, u svakom sludaju dr Ferijeru nijeni redi zucnuo sve do janu,ara 1939. Postoji nago-ve5taj njihove namere da naptlste Cinih u dru-gom

-pismu dr Bende'ru o'd 4. juna L937. Vei je

pomemro Be.nderu da se on i njegova Zena na-daju da ie provesti nel<oliko ,dana u Bornr nra p-utuza- Holandiju, poietko'm jula, i Bender, prq{laZ-eda tarno oiganizuje predavanje za Krafta. Kraftje oduBevljen i piSe: >Ako' planovi o ko'jirna srnoiaspredali pro'5Ie godine vo'de te5njoj sarradnji me-du nama, i mojim de5cim posetarna Bo'rnr. -. taz-

106 107

voj u ovqm srnislu pnihvatljiv je nr svetlu anojihbududih 'bival<ovanja' u Svajcarskoj, i bio bi prvaetapa jednog dugog, dugog putovanja koje bi nrasprvo provelo kroz Nemadku do Cajsta, blizu Ut-rehta, gde ierno, ,nadarno se, ostati do kraja sep-tembra. . . Sada ste barern svesnii da me je 'Urani-

jina' zbrka 'za pro,teklih osam ili deset rneseciudinila ,pokretnim' i, ako se ukaZe prilika, spre-man selm za nove planove i ,rno'guinosti, rnad,a bineSto od mog buduieg 'dokol.idenja' ,ipak bilo po-sveieno dovr5enju knjige koju o'davno Gdekujernoj izdavad.<<

Kraftovi nLapuBtaju Cirih 25. juna 1937. i upu-iuju se u Bon preko Minhena, Stutgarta i Man-hajnra, gde on drZi predavanja. UmnoZen l,ist pa-p'ira s pojedinostirna o njegovom planu kretanjakruZi meilu osobama ea kojirnra je od ranije u kon-taktu. Njihw provizorrli program ukljurbuje i bo-ravak u Cajs'tu do kraja septembra 'a. zatim posetuEngleskoj i Francuskoj. Ovaj dokument je saop-Stavao da ie arjegwo sledece kruZno pr:rtovanje poSvajcarskoj verovatno pasti u drugu porl,ovinu ok-tobrra i obuh.vataie posobu Zenevl, Lozani, Cirihui Bazelu. Poslednji paragraf glasi svako: >Radipsihotroikog tumadenj:a i konzuitacija traZe se uo,bi-dajeni podaci o vremefitu i rnestu ,roderrja, kao iprimerci rukopisa iz ranijeg Zivotnog razdoblja.<<

Kraft drZi predava,nje u B,onu 8. jula 1937. Ne-delju rili dve ranije primio je pirsmo od dr Benderasa taktidnim rnigom da ne preteruje sa svojirnSprachgeisf-teorijrama. Dr Bender isrnatra da suslabi izgledi da ie ono 5to je sam opisao kao >>redmagijsku<< biti pnimljeno bilo sa zrarrrirna,njem iliodu5evljenjem, Za vretme boravka u B,o,ttu, Kraftpristaje da udestvuje u nekim eksperimentirna bu-duie >slepe d'ijagnoze<<, naime da piSe saZete sfu-dije horoskopa pojedinaca znanih 'dr Bendenr injegovim kolegam,a ali ne i sarnom Kraftu.

Tokom avgusta dolazi do promene plalaova iKraft rnofi dr Bende'ra da mnr pre'porudi >>nekousamljeno mesto u Crnoj 5umi, >mesto nenaEe'tocivilizacijom<<. Dr Berrrd.er, roden u Frajburgu kodBrizgaua i poznaval,ac ,wake stope okolnog zern-ljiBta, predlaZe pansion >Helhof<< (HeIIhof) u Ur-bergu, blizu Sen Blazena. >>Vode ga dve veoma pno-

svedene darne sa antrop'ozofskim naklo'nostima, mog'lo bi se reii. Vegetarijanska kujna, prekrasna oko-lina. Mogii biste da wilete gnezdo u kuiici u blizini'SagradiJ ju je slikar

-a sada je prazna. Priupitadu

orne tarno gore.<(Izgled da Zivi u il<uii zvanoi >He-lhof< imnogo se

svideo- Kraftu zbog njegovog S-prochget'st-pt17vuka'>Elelhof<< se mo,gao-izoknenuti tako da znadi >H6l1en-hof<<, doslovno

->Pakleni dvo'r<< sa svojim - ulanij-

sko-magijskirn prizvucima i, jo'S lep5e, m,alazio rsena Urlberglr,

-arhetipskoj, praiskonskoj planini'

Kasnije ie p,riznati Benderu da i9 pre'thodno po-gleda6 mapu u potrazi za >>inazivfuna prave vr'steivuka.., i ne,ko vreme po'miSljao ma Heilbronn (le'

kovito'pr,oleie). >Atri rnoja Zena j9 brila mi5ljenjada nam je rnesto dalje na jugoirsto'ku' pa sam zatopremiSljao o Meersiurg'u lna jezeru Konstanca),i<ao da-mi je i.me sa b-r bilo mra pa'meti'<

Kraftovi naposletku stiZu u Urberg pred krajoktobra 1937. Kraft je sa'd:a zaokr-rp'ljen radorn naknjizi za Teodora Sa;iel'ijba. Prvi odiornak joB nijeBtampan ra kamoli ob;avtlen. Rekl,arnni prospektinisu

^spremni do marti 1938, a i 'onda tek nakon

zajedljive preprlske izmedu Sapelijea i Krafta'ae

Reklamna najava za knjigu i jedan neobjavij-eniesej poslati 'su grofu Kajzerlingu, r-:- nisu ga,ba5oUorifi s inogu. On pi5e Kraftu 29' rnarta 1938:>Stekao sam jak utisak i, izmedu vas i mene, frauFon BraS (vo'n Brasch) mi je rbo 'potvrdil,a na os-novu vaBeg rukopisa, da vi 'f'orsinate/ sWari.so Tre-ba da se uzdrZite od dogmatidnih izjava o stvarimakoje se ne mogu utvrditi dok vas ne obasja pravoprosvetljenje, nezavistlo od bilo Eoje tradicije, ta-i<vo kalivo je sna5lo Budu 'na vrhrtncu. . . S'asvim

sam siguran da su va3i pogledi na - Sprechgeistmaitariia o,il podetka do kiaja. A p'o'dozrevam 'da

isto vaii i za -sedamdeseit

posto ono'ga Bto va5a ti-pokozmiia obeiava da postane, bar koliko ie ia'strvataml

Svesrdno vam savetujem da jednim du-horrnim gestom bacite rsve va5e papire u korpu za

otpatke i o,nda napi5ete knj{gu na fransusko'm iz

koje iete izbaciti sve va5e ranije as;trotrodke za'

misli. Nije nimalo izvesno 'da neka as'troilo3ka ili

teozofska zamis,ao nosi u sebi ,ma i z'rnce istine'

108 109

Oqarndeset posto esejra 5to srte rni ga posl,ali zasnivase na nedokazanim koncePtima.<<

Kraft se pravi da me p,rimeduje pnekorr i pi$eglupo pismo

-grofu o tekuiirn astrolo5ki,rn >izgle-

d,imau ovog drugo,g, lJz poku'5aj da odbrani svojetipokonniilie teorije. Kajzerlim,g rrl'u _ poirrovo' pi5e6. aprila i priimeduje ;da Kraft izgleda nije rrazu-qneo njegovo prethodno Pismo.

>Znarn da jo5 pati,te od neke vrste teozofskogatavizrna. . .. Dozvolite .mi da vas 'obavestirn, na ors-,novu metafizidkog islaurstva kojeg rste vi dosad btlisasvim ne,wes'ni, da je rteozofski tip, lcao takav,inferioran i da mora ,sasvirn 'd,a ,se i,stopi ako Ze-limo da ,se i5rta vred,no pornoJ"i iz doveka. Teozo*fija, sa svim njeni,rn unapred ,stvorerrim postulati-rna, pripada kulturi tipa 'udri b,nigu rla veselje' zn-hvaljujuci kojoj ie naB rsvet otiii dovrraga. . . I,mada niste svesni toga, daje,te rni najs,ni,shodljivijesavete. Te5ko da s,te ba3 vi za to po'zvani. Moguv€Ls s,afino podse,titi na ,moje ran:ije prisr-no. Moratese zaputiti drugim stazrama ,ako neiete da vas sna.ile jad.<51

Kraftovi se vraiaj'u u Svajcarsku na rnes'ec da-na, rl ,aprilu 1938, i ostaju neko vreme u Vila-Rozi,gde zatidu njegovu rna'iku ,u teBkorn i svadljivomraspo o,Zenju. U pLisrnu, 1" maj 1938; upuierno,rn mi-sis Batler, koja je dobro p,oznavala Kraftovu mdre,on p'orninje da je njegova rnajka jo5 jedn'or-n firora-la da uvidi kako je >njena moi nrada imnorn rslom-ljena<. Mi,sis Batler ga ,moli d,a joj uradi ho,roskop,ali (nar e,ngleskorm): >iNisam rnnogo Zeljna jedno*stavnog preds,lcazivanja bu,duiih dogadaja i vi6ebi rni se dopalo postepeno razradunavanje nadola-zecih ritmova i napredovanja ,od peto'- ili deseto-godi:Snjeg predvidanja utvrdeinih'dinjernrica'. Jer Zi-vot rrema preergzisterrcij,u ved se odmotauaTr skladus kosrr-nidkirp strnbolizrnom, i sve drugo serm tuma-Eenja takvih simbola, recimo predskazivanje do-gadaj,a, za rnene ,bi znadilo rresto ldernu io,s s'arnocrna rnragija f,ali.< Kraft je drZao do rnisiirs Batleri stoga, nije bio voljarn da joj >predskazuje<<. Meclu-tim, rsiguran s'arn da ,se o'gledao u pred,skazivanjuu mnogim drugirn sludajevima, jer rzu neke njegovqmg5terije to plqtile i to odekivaie, ili p'ak, zato;5te" ga je, ne5,to izazivalo da ispolji svoju veBtinu.5z

Kratt i njergova Zena vraiaju se u Urberg naaja1938. li on nastavlja rad na ,svojoj >bni;selskoj<knjizi, kako je sarn nazi,va. U dokolici, sagradio jedrvenu kolibicrr, ili letnjnr ku,iicu, iz koje pruca ve*lelepan pogled na predeo Crne Bume, na jugoistok.Ne t<oriste-je des'to tog 'ieta, po5to L7. avgus'ta 1938.kreiu za Francusku i, prema 'cirkulrarno'm p smu,ne odekuju da ie imati ikakvu urtvrdenu ad'resu doknaja go-cline. Minhenska ktiza zattte ih u ViIa--Rcrzi. U pismu grof'u Kajzerlingu po'minje da ga,spopad,aju zapitkivanjirrna o mogudrrosti rsveopdtegr-ati. OaUzi zattrn inia jug Fransurske u Gras(Grasse) i Nicu na nekoliko meseci's

Do tada se vei >briselska<< knjiga rasplinula.Do,pisnica bez datuma dr Ferijeru, pis,ana odito unovembru 1938, objavljuje da >u 6'30 ovo'ga jutna(Sunce je u konjunkciji sa mojim Ascendarrttorn)snaislio iam novi plan da pr.oBirirn rsvoju brise rslcutorjigu - privatno Stamp,ano izd,anje, koje bi pla-tLLa une admiratrice.< OboZavateljka je rnadmora-zel Margerit PanBo, vlasnica pnodavnice porcelanau Lozanl gde je predavao iednoi lokalnoj grupi odjanurana 1.936. pa nadalje. Sapelijewa verzija gePS-peha orpisana je na Starnpanoj stralrici za jed,anElanak - mogao je briti objiavljen t L'Horoscope(Pariz, 1946. broj 9) - data nni je 1965: >Izdavad iStarnpar behnr preplavljeni stnani,cama ruko'pisaprekiivenog brisanjima, premeBtanjima, fusgottarnl'lu,snotarna na fusnote, ubacivanjirna, podvladenji-ma, kabalirstidkim znacirna i itako dralje. Kada bistra'nica rrnrkotrpno bila od5tarmpama, Siforui bi sevraiali krcati precrtavanjima, trransp,ozircijarna, betle$kan:,a itd. Na kraju isru se atrrtor, izdavaE i Stam-p'ar medusobno isrposla,Ii doelavola. Dve go'dine mrutro5ene na ovaj tragikomidni poduhvat. . .<

Kraftovi 6u tr)onovo u Svajcarskoj uoEi BoZiiai vraiaju se u Urberg februara 1.939. Rad na Traitdd'Astro-Biologie sada kreie isa Zarorn. Saop,Stavadr Ferijenu dra de on dostiii 192 stnanice i bitizavrte,n u maju. >Kakvog li zadatka! Ali ilarjiga ieotvoriti novu epohu jer su rnanjkavosti stare tra-dicije vidljive gotovo posvuda.<< Trinaestog martapi5e misis Batler' i kaZe joj da radi i po iretnaests,ati dnevno. >Dok nas nrije ibilo, policija je obi.Slaovo mes'to jer joj je neka pornafuritarla luda rekla

110 11.1

da da5dara rnoZda ima neku vojnu namenu, p,o-sebno zbog svo,g 'dominir'ajtrieg' poilodaja od 700stopa iznad doline, pretpostavljam.< Da3dara je bilamalena letnja kabina koju je Kraft sam sagradiou junu 1938.

TraitL straZe u prefl1 poglavlje za poglavljem,druga Btarnp,arska kuia, L. Vikmanrs i kornp.(L. Wyckmans) iz Brise1a. U martu, Kraft ie za-brinr.rt jelse broj stranica vei popeo na 210 asredinom maja ,i na svih 300. U vrerne kada jeKraft napisao nrkopisni prirner,ak primedbi za uve-zivanje, 17. juna, knjiga je narasla na 343 stra-nice a kada je Vikmans dovr5io Stampanje, 30.juna, sve u svernu bilo je 354 etranice. Knaffu do-stavljaju prvi sveZanj prime,raka u Urbeng u 2.40po p'odne 20. jula. BriZljivo je pribeleZio vreme,ve,rovatno zato da bi rnogao dra uradi horoskop zaizglede knjige na uspeh,

Uz tipokozrniju, Spt'achgeist d No,stradafirrusa,Traitd sadrZi suStinu Kraftovog >>n:audno'g<< rada ispekulacije posle 7923. Zasniva se u,glawrom narnnogim njegovim dlancima tiz dasopisa ali ima ipoprilidno nove gr,ade. Pisma pirsana dr Fenijeru,dr Benderu i gnofici Kajzer,ling dok je groznidavor,adio na kqji\zi, pokazujtr da je bio u fizraZenomstanju euforije. Do krupnih >novih otkr,iia< do,l,azisvakodnevno i, razume se, valjalo ih je pnisajedi-niti celini. Kao da je I(naft rimao predroseianje d,am,u vreme izmide i da se delo imo'na hitro objavitipo sva,ku cernr. Izgleda da je bio pun pouzd,anja daie rrur ono doneti tr'enutru.r rslavu i priznanje.

Opitsati sadrZaj Traitd d'Astro-BioZogie nipo6totrije l,ako. Knjiga obuhvata ogr,ornno podrudje alina odito zbrkan naiin. Ona se, 'tr stvari, sas,toji odprekrasne me3avine opdinjavajuiih izjava i vajnihd:okaza za egzistenciju svakoj,akih kosrm,idkih uti-caja, periodidnosti, ritrnsva i slidno, a irpakse ne dita kao delo iludaka. .Moj viastiti zakljudakje, doduBe, da Traitd nema ama ba3 nikakav naudniznadaj. Medutirn; za proudavaoca Kraf'ta ona jeobavezno, pa dak i prosvetljavajuie Btivo.5a

Trcdtd je objavljen u najnezgodnijem mo'guiemtrenrutku, po5to je 21. ravgusta 1939, gotcrvo u dlalrumesec dana nakon '5to ,je Kraft urshiieno drZaoknjigu u rukarna, rnuzidki prograrn nernra6kog ra-

d.iia prekinut a gLas robjavi:o 'da su ne'madka i sov-

i"i,tf.i-"t"aa potili,sale pakt 'o nenapadan.ju' Qvo jq

;;;G;tti6 t<outtu aa6 i svakog drugog u Evrop'i

;, ;;tirj;;, uprkos >,zve'zdanna'< bn to ni'po5to nije

tio!"u"a"ia"o. O" tog vrernena.vei je u'svojio stav

da Nemci ne rrrogu da udine zlo'-- N;k;Iil"" nedeTja ranije save'tuje dr Ferijeru- da

r""'oo"L*ie ni besetirrrir od orloga Sto se o Ne-

"i"er.-"i iovb"i. Totiko ie toga po.zitiunog oude da

""em hi t o5i se moj:i iunarodnri'ci usredsreduju. n'a

neeativne tiete ume,sto da prihvate istinu i, S'ta-

vi5"e, pritnaju da su dijagnoze i-predvidanja u-pro-

t;k1id Sest godina bili pog1eSry, nij.e niSta drugo

Jo__ bezoenos[ ,i, lponotr/o' del'o Jevleia i- slo;bodlih

;idr;;:a i" :" vaistirrtr bio gl,as Gebelsra (Goebbels)'

Dr Ferijbr se ne slaZe' >Kad bi se sarno (ne-

n-tt"et.) glaieBine odrekle rsv!i$. sadisrtidkih i svi-

;;ih-;#;va, bilo bi 'mno'go. b91|e1, pi6e on' Kraft

s"i:" r" *uigiti odgovor:14 i*.Polig bri bi'Io ako

bi naBa braia - ,sunrarodni,ci sveli takve pride ma

niihove prave raz'mere. Znate i sarni kako sm ljudi

u' Sv";"it.koj ponizni: 'srneSna t'ereienja- na radun

onift fqi se"'blave irsrtraZivanjiina--po rib iotek'arna

i arhivaina itd. Da ,ste samo u prilici da vidite ov-

a"*ii 'timski duh', u boljem birste bili poloZaju da

,iir"rtit" da Svajcarci *oso ponedto iz toga da

;-r"d;. Sto se sadizma tide, nagledao sarn ga se -i;;tG"-; Svajcarskoj viSe nego 3to biste verovali

{a mogu.<<Kriftovi nameravaju da naptrrste Urberg p-odet-

korn septembra i da -pno've4r 'nekoliko nedelja u

Ci"ii," ire pre,laska u Vrila-Ro'zu. Sada rsu, obj'a'5-r.rjava on ai Ferrijeru 'u- dopirsnici o'd 26' avg'usta''oht,tfiti da ostanu u Urbergu "4og krize<<' Kraftpi5e: >>Ne veruiem da ie doii do svetskog rata<<'ftuo a* ie zakt5ueio da 6e Nemci irnrati odreEene

ruke u Poljskoj.'eetrrr,aest dana lanije njegov prijltelj ,Gqg,lq

I.uht, inZenjer po zanirnanju, prov-@ Je nreKoILKodana'u Urb6rgu. prvi put sir se srel'i na 'dizeldo'rf-

skom lcongrersu 1936. i Luht je u Tneduvremenu

uo,stao o"6iti",n izudavalac 'tipokozrnije' U podse-

a"*j" koje riri je pripremio 1861, Luht priSe: >>Behu

to iloslutne nede[e,- b'remernite su'dbinorrr' za vras'pita"j" je b,ilo ho-ie Ii bi,ti r'ata ili m'ede' Knaft je

112

u podetku optimista. Smatra da je Nemadka spo,-sobna da prevazilde krizu na povoljan nad.in, [<aokada je 'okup'iral,a Sr:Ldete i Aurstriju. N'isam uop5tederlio takvo gledi5te, ne sarlo zb'og toga Sto je uHitlerovom hor"o,skopu aflikpcija previ5d izraler:,a,ved nad'asve zbo,g toga Sto je, lroroskop Tredeg Raj-ha, 'uracfen za 9. 'novernbar 1918, inaao dve jakeMarsove direkcije za 1939-40. Zafi\rn je iz Mitn-hena stiglo p,irs'nr'o ,od ,dr Mnsiia, ,astrolo,ga ko,ga jevaljalo ozbi;ljno uzimati. Prema njegovirn pro'radru-nima velika korncentracija tnupra odekivala se naistodnim granicama Ne,madke o,d srredine leta. Re-kao je da vreba ratna op'asnorst, i da ,se rat veno.vatno ne moZe izbeci. Fisrno ostavlja dub,ok u,tisakna Krafta. Kada sam oti5ao bili snno ,ob,ofica uve-reni da bri 'katastrofa' ,nastupriila ako bi se zastra5u-juii rat pnoLBirio.<<

Zrami5ljam da je Kraft svakako, uradi,o poprilri-dan broj horoskopa, ukljudujuii i njegov vlastiti,tokom tih napetih daina. Nirzu rnoglf. da mu obez-bede bilo kakvo upotrebljivo obave3tenje ili, ,akojesu, onda ga je ron radije pr,evideo,. O'd isada p,anadalje sve ie se de5avati ,sa kobnorrn nreumit-nro,5iu.

VII

Hiljadu mradnih stihova

Veiinu oroog€I Bto ie uslecliiti teSko b'i bilo ra-

zumeti bez tJtoog saZetog obave5tenja o- Mi3elu

de Nostradamusu (1503-66), francuskom le'karu ' i

astrologu, tvorcu poznate zbirke rimovanih prglo-

danstaia, preBtampavanih bez kraja -i ko'nca, i to

rre strlro na franir-rskorm, jo5 o,d l<acla ie prvi od

nlin on;avtjen godine 1555. Sem 'toga, teSko je pri-

rltiti ,tb biio kog dnugo'g francuskog pirs'cra iz ses-

naestog s,to,le'ia eiie Se cle'o tako des'to pre5tlm.Pa-

vano iIi kornentarisano. Shvatljivo, mo'Zda, knjiga

pornatu kao Pt"ophdfies nikad'a nije bila ocl veli'kog

interesa za nar-r&nike i, ko'liko' ja lznam, teSko da

ie i$ta objavljeno o njenoj s' loZe'! 'oj-bi 'bliografi j i-.od

folavl5rivairja kratkog Olant a grofa Karla fo'n Klin-

to*Sttb*n iCarl von Kfi,nckowstroem) gocli'ne 1913'

Kraft, koji je poznavao njegorrur lirteraturu o No-

straclam,-rsu i tu tont"o clo"bro', procenjivao je da je

8etrclesetak razliditrih izdanja Prophdties o'bjavljeno

izmed'u 1555. i kraia sedamnaestog st'o eia i jod je-

dnom to iko 'izmedu l?00. i 1940. Izgle'clra cla je on

izjecl'nadio kome'ntare iil'i delimidne reprinrte sa iz-

danjima izvorno,g clela. Brilo kako bilo', nos'trada-

mijana svih vrs[a, ukljr-rdujuii dlanke no'-d.asqqi-sirraa, izuzetno je opseZna i sva sil'a torga objavlji-

vana je i nal<on 1940.55

Najbo'lja od ranih edicija izgleda cta je ona

koju je l,i Lio*t Stamprao Benoa Rigo (Ben-ois Ri-

gaild)"1568, dve go,dine po Norstrradamusovoj -smrtii,fio5rto ,sadrii tri sto,tine' prono'danstava do tada ne-

bbjav'ljenih. Knjiga je podeljena na desel Centu-

11.4 1 1 5

ries-a, o'd kojih 'svaki 's,adrZi sto katrerna ili detvo-rorednih stihova, a svarki katren pre,dstavlja poje-dri,nad'no, pro,rodanstvo. Ovih hiljadu pno,rodanstavanis,u preclstavljeni u bilo kakvom viclljivom hrono-lo5kom poretku i wako od njih rmo'ra se >tuma-diti< odvoljeno. Mnorga ocl njile nu,de niz rnoguiihreSenja clok se druga op,iru bilo kakvom razja5-njenjr-r. Pokolenja pro'udavalaca Nostradlarmusa'no-s;ila su se 1s,a ovim sp,finjavaijuiim strihovima i i5-ditavali slr iz njih ri ,moguie i Lnerno,guie. Vre-menski razmaci nisu tu nimalo' vaZni i katren kojije imao pose;llno iisto'rijsko z,nadenje za, Lecitno,komentatora 'iz se'damnaesto,g sl,ole6a, inade s,asvimrazlidito znadenje za No,straciamllsovog istraZivadakoji Zivi, recirno, danas.

Slede dva tipidna 's,1udaja.56 Prvi je ir-rveni kat-rern (IX, 20) za koji se opdenito rpre'tp,o'stavlja da seodnosi na bekstvo Luja XVI iz Pariza r-t Varenr:(Varennes) juraa 1792. Glasi ovako:

De nttit uiendra pm"la fore'st de Reines,Deux pat's uuultorte Herne la pierre blanche,Le moine noir ett gris cleclct'tts Van"etzrtesEsleu ccLp. ccLLLSe tetnpes.te feu, satzg TrcLnche.

U DZejms Leverovo,m (J,ames Laver) prevo,clttkatren rse oviako dita: >>Po noii ie cloii u Varenekro,z Sumu (Kraljica) dva verndana biia. . . zao;bi-laznim putem (od uaulx, clo ina, i torte, kornjada),Ilern. beli kamen, i kaluder u surorrl, izabraniKapet; a i,shod oluja ie biti, i vatra i krv i seda(trancher, seii, seckatti).<< . . . Ali za5to >>izabraniKapet<<? Je,r je Luj XVI bio prvi kralj Fnancuskena tom po o'Zaj,u ne IJ,o boZanskom pramt vei povolji Us'tavotvo,rne' skup5tine. I o,n juri knoz Sr;munoiu, taj odabranri kralj koji je rtakocle ka,luder, ilikaluderske naravi . . . i odeven je u sivo (kao 3toie i bilo) a na krnaju njegove 'pusrtolovine sttajaietrcLnche gil jotine.<

Bilo koji rpoku5aj da se pronikne u s'misao Nos-tradamr-rsovih stihova ravan je poku5aju da se re5i.lcclna stra5no te5,ka ukr5tenica, a na krraju mukatovek nikad nije siguran da je >trrmadenje<< tadno.

Moj drugi primer ,o,dnos[ ,se, vele, na Napole-ona I ( I , 60 ) :

TJn Empereur ncnstra pres d'Italie-,Qui d. IEmPire sera uendu bien cher:biront aue-c quels gens il se ralie,

Qu'on trouueia moins pt"ince que boucher'

Leve,rov prevoLd: >>J'erdan Car roden biie 1)z

obalu Italije- i Carevinu skupg stajaie; kada 's'e

bude vide 6 sa kakvim se ljudima u kolo hvata,,manje ie princ izglediati, a vi5e koljad'<

wtodenn-a izudavanja Nostradamtrsa datiraju odobjavljivanja EZen Bare'stovog (Eu-gene - Bares'te)Nostrad.amis-a, Pariz, 1840, knjige koja je-pdvg-

<la to iko paZnje da je u godini svog- izdavanjadvaptrt pre5tampavana. Za Baresrtovim de;loLm usile-d.ila' su; izmedu ostalog, Anatol le Peletijeov(Anato e le Pellertier) Les Oracles de Michel deNostadame, 1867, i Nostradamus, ses Pfophetie.s,opata Sarla Nikuloa (Charles Nlcoullaud), Patiz,t^gt+. Ovde iu se pozabaviti Nikulo'ovim tumace-njem katrena III, 5i, zbo'g njegovo'g uticaja na pri-du o' Kraftu. Glasri ovako:

Sept fois changer uer'rez gent Britannique,Taintz en sang en deux ccns rLonante an:Franche non point pcn' appug Germanique,Aries doubte son PoIe Bastarnan'

Ne moZe,rno ni po,kuSati c1a tumadirnro neki kat-ren a da'se 'prvo ne potrudinao dra ustanovi'mo raz-cloblje ri i dak godinr-r- na koju se on ubedljivo od-no,si. Nikulo p'redlaZe mi,sao 'da prva dva stiha uIII, 57 nagove5tavaju da ie u razdoblju od dvestodevedeset godina (deux cerls rLorLante an) Britanijapro'meniti svoju vladajuiu dinas_tiju sedam, puta'-Stogn

se rnora naii po'laziSrte' ?rvo P'ormislja naL603, godirur kada je DZejrns I do5ao na prest'o pradodajJ 290 ,na 1603. Zatim tszirna go'dinu u kojojje earls I bio srrnaknut, naime 16,49' pa porlovododaje 290, dobiv5ii 'ovoga puta 1939. Ovaj kasnijid,atum mora se sada p'oistovetiti sa Taintz en sarLg,odnosno >>prevuden krvlju<<, Bto svakako odgovaragodini poe-etka drugog svetskog rata, mada Nikulonije predvi,deo tu mo,guinost-

Cbdine 1921. K. Log (C. Lo'og), rrernadki po'5-tanski zvarridnik iz Berlina, oibjavljuje malenu knji-

r.16

gu pod naslovorm Die Weisagungen des Nostradn-mus (Nostradamusoua proroianstua). JoE trvek senalazitra po knjilZarama (peto izdanje) u godini1940. Log tvrdi da je na5ao neku vrstu kaba'listid-kog ili >rnumerol,oSkog< kljuda za reBenje katre,na.Na poslednjoj strani prvog izdanja Logov izdavadiznorsi da rnu je autorr otkrio,, pod zakletvom daduva tajnu, >>Sifru<< ko,jra ie dati kljud za tumadenjesvih katr.ena. Ovo poveravanje je ,od 22. decernbra1920. Da bi oibeaberdio prioritet otkriia, Loig je predbeleZnikom ne,ko,liko nedelja ranije podne,o izjawrpod zakletvorm.

U sludajtr Sept fois changer uerrez gent Bri-tannique, Log ride Nitkul,oovim ,srtopama uzev5i 1649.kao polazrm tadku za p,otonj,e dodavanje 290 go-dina, p,a nastavlja da turnadi katren ,ovako: >U 1939.doiti ie do po,sle,clnje znadajne p'romene dinastijeu Britaniji. 'Bik (zodij,adki znak) nesutmnjivo iese dvoum,i'ti u po,gledu svorg prroterktoratia Bastar-nie. U eri Tacirta nernadko iprleme Bastarni be'Se sone s.trane reke Vistre, prema to,mie u 'Poljskoj'.Bik, prvi znak zodijaka, vladar je Istoka. Nostra-damus ,stoga j,as,no naznadava rda ie 1939. nastrr-piti kritidno ,srtanje u o,bnovljenoj drZavi Poljskoj,ruku pod ru,ku sa britanskom poslednjo,m ,i naj-vedo'm krizom.<<

Dovde je sve u redu: Nermadka je izvr5ila in-vzrziju Poljske 1939. i Vel,irka Brirtanija jolj je obja-vila rat. Ali za5to je Lorg na ,prvorn mesrtu u ovomlcatrenu prepoznao Poljskr-r? K1jud je na5ao u Lel)eletijeovm Les Oracles de lVosfradame, iz !867.No za svoje tumadenje III, 57 Le Pel"etije j,e uzeo1501. a ne 7649, kao po,laziSte. Do'dravSi 290 na 1501.tlobio je 779I, Srto je izjerdnad,io ,sia francusko,rnrcvolucijom. Stavi5,e, o,n je bio taj kojri je prep,o-znao Bastarni, bu,n,tovrno pleme rprvi put videno naclonjem Dunanru dvestote, godi,ne prre Hriista, na te-ritoriji is,todno od reke Visle, odnosno u Po,ljskoj.l,ug je, dakle, uzeo svoje interpretativne elementei od Le Peletijea i od Nikuloa i pristigao do spe-Irulativnih mad,a, jed'norm, zadudujuie tadnih za-lil.j r,rdaka koji su dugovali pone$to obonza izvorima.

Logovo delo je objavio Johanes Baurn (JoLrannesf llrum Venlag) iz Pfulingena (Pful,lingen) u Vir-It'rtrbergu, mgtna firma, specijalizOvana za izd,ava-

t17

nje prilidno zbrldane okultne literat't-rre' Dodu3e'

tti"e,i"n zapalania o katrenu III, 57 biitra bi rno--zt&n-ruilns"tutu "dn nis'u p'orrrenut'a u lmjiizi 'ob,la1.

Iienoi so,dinu dana ranij 6 1tozz1 a1i ko'ju su- ditali

ttk;"; decenije kasnije. BeSe rtor rdr FI' FI' Kricin-

;;il 1rc"itrittg"t) Myiteriery u?n -Sont:"e wzd Seele

Tmiti"iiii SunZct i disel, kojr-r je-fran dr Ge;bels -

u too t,i drugi? - preglerdala jedne vederi u jesen

istg. i, kao"Sto ee,rno vldeti, sa ve'oma 'neode'kiva-

rr:i-'p,jtf.aiou*u. To me dovodi c1'o pri'de koju mi

F1i--kricinge,r ispridao kada sam ga p'oLsetio' u

Kalisrueu 1961.---';O da, doibro sam- p'orznavao' siroto'g Karl'a Ernsta

Kratia", rede mi' "St-avi5e' neprosf€rdnor ssrrrr mad'a

t., irrratt"* srnisilu i siludajno', ibio od'govonan za

triu*" p,orslednji dolazak u Berrli'n 1"940' kako bris'rno

r"alti nb Nosrtfadamusu za dr Geb'e sa'<<No,siro sam Lsa lsoborm mi,nijaturni magnertoforn pa

nu -r"do

ukliudih. U Manhajrrn-ri pretho'dnog dala

3*t* "u*

pone5to o Kraflhovirm potezirna p'o'- do-

in*t .t .tt Berlin i sad, sasvim neode <ivano, predsto-j;i;-;i i" da -ne3to' saznam o sticaiu 'o'ko nosti

koje su ga tLl dovele.>'GodiLne 1939' pretprsrsfavljgrs bih da 6e moja

knjig; Mgsterien ubn Sonne und Seele, objiavlj,ena

*duil"u""tt godina ranije, biti sasvim zahoravlje-;;.; p;;k"*Entari:sao iu: dI Kr'lci'nger, >rali nipo5to

ttq" tifo tako, jer se-knjiga jo'5 di,tala' Sada 'sam

.r-'tui to-, ko'ji -se

po'jravio 1siz, |kljr-rdlo pogiav-lje

o Nostrada*tti'.t i njegovim pr'orodanstvima, i uka-

,io ^^ odlomak n1- 1o,govoj skora3njoj knjizi na

irt" tu*". Log je s'uger'iisao dq je- izve'sni katren

i"i"i*t III, 57) "nagove3tav?g d"- ie s'e 1939' ve-

i'ix" tn"iuu "

vut'ixoJ Britaniji rprokl'oprirti sa krizo'mpotirL". Sto rse mene rtide, po'zivanje rra Logovo

l"*"J"":" ,imalo je tako reci porazne rezultate'

N"A;F po izbijranju rata- 193.9' frau Gebe'l's dode-

oufo iu inoie r<hii[e, i tako ju je dituckala kasno

ied';" noii i<ad naaiA" na pornennrte' redove' Dr Ge-

t"lt -:"

""i biro ulsnuo ,dli 'se orna to1iko u'slriitila

l- -gi

;e pr"odrmala i Lnaterala ga ida irh pro'dita'

t"a-". i" io 'd,a su lnru Lr 'ono' 'vreme bar dertvo-

"i"u poti*tn'pnimerlke rnoje-,knjige po'dvliadeii p-'{ed-

sf."rit:" za^ 1939. ta'ko -

da se on s'adra prilidno

zairnteresovao.

1 1 8

>>Izve,sni p,ukovnik Fon Heruart (Von Herrwarth),penzioni:sano vojno lice ,s,a zad,uZenjem u Ministar-stwr pr,opagande, potraZrio rne je i ,obaverstio, dadr Gebe,ls Zeli sa rnnolm .da razgovarra. Rede jor5da ie me obavestiti kada sastanak bude konadnourtanaden. Lidno, bio sam prene'raZen pormi5lju rraovaj su,sret, jer dovek nikad rrije anao na 5,ta iesaoibra6anje sta i,om vrhunskotm nacirstidkom gospo-dom izaii. Pa tako, kada sam napurstio ,kuiu 4. de-cembra 1939. da bih po.Sao u rMirristansitvo prrop,a-ga,nde sav sam ceptao. Zena mi rede da je, nakonSto sam izaSao,, orsitala ,buljeii u vrata. I piital,a ,seda l,i iu 'se ika,da vratiti. Sa dr Ge,b,elsorn sa,rnproveo tadno petnaest rminuta, od 12.50 dro' 1.05 popocine. Susret je proSao, mflogo g,latkije nego B1o,sam se nadao, ali sad, dr Gebels je'umeo da buideveoma ljubazan ,kacl bi tm'u dunulo. A[<o je briopredusretljiv premra ,rneni, ,ornda je tio bilo zataSto je vero\r'ao da irnarn neko,g zeca.u Se5iru koganeie ursp,eti da dobije ni od korgra drugog.

>Pode prirdorm ,o Lo,govoj, 'sada slavr:Lo,j rinterrpre-taciji _katrena III, 57, onome koji podinje sLa gspffois chctnger uerrez gent Britanique. Nadin na ko;isB ovo p'roro,danstvo nrLaizgled obistinilo, oistavio jeutisak nLa dr Gebelsa i drtrge' u M,inis,trarstvu pro-p,a,gande. Sag1e,dali rsu sijasert psiho o'5rkih m,ogr-rri-nosti za vodenje :r,ata, i odito su p,re,tpostavljali dabi ,svaki strr-ldnjak za Nostradarnusa briro kadar daiznese na vide;l,o i dru,ge iznenad'ujtlie prirnere kojri|'i ,srs dali upotrebiti u p'nopagandne, svrhe izvanNemadke.

>>'I,mate li jo5 'ne3to u ristom stilu?' z,arpitkiva,o,je, kao d,a ja mogu d"a istre,sem jedno zanim jrivopredviclanje o Velikoj Bnitaniji i: ratrr za drugiim izrurkava. 'Sta je sledbie na ,redu?' bil,o je drrugopritanje koje rni je p,ostavio. Reikoh da nermam p'oj-rna. AIi dr Gebe,ls be,Se uLpio,ran dovelk. 'Ali svakako,kacla vei p,o,zrnajete, osnowr te stvari (naime No-stradamusa), rno,rate irrrati bar rreku slutnju', rrede.

>O'dgw,onikr da sam jedino sversitan oinoiga Srtoneki astrol,ozi, rnoji p'oznaniici, go\rore, ali da jasvakaiko ne rmogu da jemdiim za tadnorsrt ttjihouihizjava. Poktl5ah da objiasni,m 'da nernam ,lidnih in-terresa u predLskaz,ivarnju bududnorsti i drordardoh d,ami je No,stradramus hoibi ,usle'd ,rnog zainirmanjla za

1 1 9

promcanja u literaturi uopqlg' Za rne'ne se p:itanje-sastojalo tr tome jeslt.r li se ili ;ni,su rsrtaro'drevna prto-

rodansrtv,a ,o,stvarila. U svakonn rsludaju, usp'eor $EuInko'nadno da ga uberdim da ja ilidno svakako nernarnnideg pro,nodanskog u isebi.

Jpb, Sta ornda va5i prij,atelji astro'lozi irnaju dakaZu o sada5njoj situaciji?' tapita dr Gebels. Na-vedoh her Zengerovu (Sraengerr) prirne'dbu 'da ie seDraladije (Daladler), flranrcuski premijer, u,skoro pqvucr ti polirtike. Zemger je bio ipenzi,orris'arri uditelji veomJ poznat u benlinskilrn astrolo5lcirn krugo*virna. 'Na osnovu dega je rdo,Sao do rtarkvog p'red-vidanja?' hteo je dr Gebe'ls rd,a zna. Reko[r da jeDaladijew ho,roskop up'o,redlen sa Cerdilovim i sahoroskbpirnra o,stalih 'savezntidkih vo'da.57 Tada Ge-bels pr.irneti: 'MoZda brih rnogao da malo po'dsrtak-nem itvari. Zelim da neko porrnodu Nos'tradamu,saradi za rnene. MoZete li vi da se p'rihvatite po'sla?'

>Skamenih se ali nekako sam uspeo da povra-tirn mir. 'Taj rposao rno'Ze ,da ob,avlja s;am'o nekos mnogo slob-odrrog vretrnerna', rekoh, 'a kao direk-rto'r irsiraZivadkog nau'dnog irnstirtuta pord Herres'uaffenamt (Artiljerijst<ro odeljenje) do gu5e lary uposlu.' GebeLs ondLa uprita lcorga bih preporudio kaonajboljeg ,strudnjaka za Nostradarmsa, a dostup-nog, pa-ja prerdlo'Zih Loga. Talkio' se s'as,t;arrak za-vriio

-i tat<rrurlo mi je 5to rsam umakao s glavom

na ramenilma.>>Lorg se zaders,io u Berliru:, pa svrati 'do merne.

Kada je saznao o dernu je red sav se tlskopisti.Nije Zeleo dra i'ma i5rta ;sra rtom rabotorrn. Me'ilutim,torkom mimrlih godina rrradio je' 'savr5e'no niov ne-madki prevod Prophdties, zajedno sa korne'rrtarotrn'i ostavio rni ruhopis. Loga rad,i ni'sarn ga predaoijudima iz Ministarstva 1:'ropaganrde vei srarn ih na-sankao tzvinjeinjern da grada nije p'6rflg'$1a za 'ah-

r:adu' ,u wrhu- psihol,o,Sko,g r,atovanja. U sval<ornsludaju, to je do'nekle 'blla irstina' A-li orri sru navaFlili da im trdba pa rtreba s'trudnjak za Nostrad,a-musa i ja pomenr-rh Kraftovo iirne i e'to' razloga, za-5to se on ,nra kraju 'obreo u Ber'lirnr. Kad je o'n lidnLou pitanju, krajnJi ishod njegorvog uplitanja u ov-ajpoiao d nalm-anlu ruku je rporaZavajuii, no nikood nas to lllije rnro'gao dra prerdvirclti u ono' vreme.Kraft je bio dudna prtica, da znrate, ri uZasno arnbi-

120 121

ciozan pri tom. Zaglavio je u Urbergu, u bespuiuCrne Sume, jo5 od izbijanja rata. ZaduZenje okoNoistradarnu,sa tarnan mu je d,obro ,doBilo,. . .<<

>>I kao rmuva uleteo je p'ravo u pau.tkov,u rrr.-re-Zu?< natuknuo sram.

>Na Zral,ostt, da!<< uzdahnu dr Kricimger.ViSe je p,orkazatelja dr Geberlsiovs,g tada5njeg

intere,sovanja za upotrebu astrorlogije i falsifi,ko-vanih prorodanstava u rpropagandne, ,svrhe. U tz-ve5tajima tajnih s,astanaka'o,drZavanih svakodne-vno u Minisrtars,hru 'pr,opagande,.58 Po,la tucerta za-pisnika nadinjenih u rasponu o'd Sest nedelja (od30. oktobra do 13. decerrnbra 1939) ul<azuju nra toda je btrdno rm,otrio, i dornaii front. Tridesetorg ok-tobra o'n zahiteva izveBtaj, smesta, o sadrZajima p,ouslednjih dasopris,a ri railmanaha koj,i su jo5 izlazllikako bi u sebi raskrrsrti,o sa rredsunaiaom pre'd,stav-ljaju li oni javnu opras,nosit rili ne predsitiavljaju. Na>>prorrni<< konfere'nciji za Stampu odrZanoj istog dananovinarrirna je skrenuta paZnjra da ri,spo,lje krajnjuorprezno'st pri porminjanju asrtrol,oL5kih predvidanja.Drugog n:ove,rnb,ra je od,ludeno d;a, irnajuii u vidtrtekuie glasine p,o,tekle od gatara, vido'rrnjaka i as-trolo,ga, partij3kim,sluZ,brarna se naliarZe, budnorsrt.De,setog novernbra nareduje se 'da ,se as'trolo'5kepub,likacije praZljivo proveravaju radi prrro,nalaZenjraideg Sto bi rninisa,l,o na predskazivanje porku5aja drase Hitler smakne u minhenskoj pivari B. novem-bra_. Je'dno zapanjujuie Krafitovo prerdvielarnj e iza-zvalo je veliko interesovanje u uzbudenim krr-govima Berlina pr'ethodnog dana.se

Novernbna 14. ,re5erno je da sva izd,anja koja sebave proricanjem sudbine budu zabranjerna. Na is-tom sku'pu odludeno je da se lcr.ener u pnip,re'mmNos;tradamus-letka na francuslkorrn. petog decern-br:ra, je'dian dan nakon dr Kricingerovog ,n-ezab,orav-nog sastanka sa dr Gebels,om. dr Karlu Berneru(Bomer) je naloZelno 'da raz,morbri nacrt rteksrta zap,omenuti lletak sa porr,rdni,korm Fon Hervantorn.Ovaj drugi je, ne rzaboiravimo, pristupio dr Kri-cingeru u ime dr Geberlsa. Jedamaers'tog dece,mb'radr Gebels traZi primerke svih astroloBkih alma-naha za 1940. Njitr,ova prodaja orbustavljena jesledeieg dana. Trur-aesto'g ,de,cernbra dr

- Gdbels

,ukazuje na propagandu zasnovarru ma astro,lo,skLoj

gnadi ri pominje izvrstan Nostradam-r's-letak' On

firecllaZe ^

cla se trrade' horo,sl<opti svih sarreznidkihgl,avefina, pretpo'stavlja 'se radi p,siho o'5korg- voje-ianja. Nema daljih p'ominj'anj'a-astro ogije

"ili No'

,stradamu,sa u zapisnicirna sve' 'Clo 27. marta 1940'U to vre,me Kraft je u Berlirm vei 'oko tri 'meseca'

(divttti) i gde bti, rremazatvanu. Njihov strah ,se

VIII

Kraftovo,,Hitler" predvidanje

ic, ubrzo zavr5io u

Nemadko-sovjetski pakt o nenapadanju potpisanje 21. avgusta 1939. a Kraftovi su j95 u Urbergu26. avgusta. Dva-tri dana kasrrije odltldttjtur-da sevrate u Svajcarsku i pozivaju talksi 5z ob iZnjeggradiia Sen Blazena da ih prebaci u Cirih, nauclaljenost od orsarndes'et'ak kilormetara' Ali kadasu kola do5la po njrih, vozad im ,saopStava da onsme sanro do granice kod Va cl5uta (Wal'clshut) po-

Sto se u svako,m trenmtku odel<r-rje 'zatvaranje gra-

nica pa bi povratak bio neizvordljiv. Tako oniodluduj'u da ostanu u Urbergiu 'i tu sadekaju daljirazvoj dogadaja.

Kraft [e u te5ko,m poloZajLu. O,seia da je spalio,sve mostove u Svajcanskoj i u wakom slmdajunema nameru da se tarno trajno nastani' Dr Fenijerrnu pi5e 4. sep,tsfilb1s, dan 'nakon 'S'to' su VelirkaBritanija i Francuska obiavile rat Nemadkoj ipreklinje ga da se vrati. Krraft rrnu odgovara 9. sep-tembra: ne bi tnsgao da iz'dtLi d,a Z,ivi, kaZe, r.lzemlji koju s.r proBlih godina v'ukli za nos ioupins

na pretpostavciti vei podozre-da ,flr Svajcarski organi

vali da je potencijalni . Dr Fe-riierrr izra1ava nadu ,da s'ada biti u rnoguinostida svoje znanje 'i s u ,s'lrurZbrur >>ne-

Treiern Rai-pravedno izvredanorn i

t23

'Stavi

znada;rle zadatke koji mru predstorje. -KaZe, takode,da i6 zahvaljtrjuii naklontjeno,sti nekih orsoba navisokim po;loZ'ajima sada biti u pr'ilici da -unap'rediono 5to sam naziva >>naba nauka<< u B'er1inu.

Pod,uZe p,ismo o'd, LB. oktobra 1939, urpudennp,rijateljici madmoazel. Margerit PanSo' u Lozanuinora d-a je zadovo jiio nermadke 'cenzorre, jer poka-zuje da je Kraft u potpuno'sti progutao mEunacnati,s'tioxog propagandnog stila. Izvanrerdan je -t'odokumentl si teitim aluzijama na rnahinacije medu-narodno,g slob'odno'g zidarstva i jevrej'stva, i iulrozo-renjima*da Svajcaiskoj neisumurjrivo pre'd'stoji irnra-zija ako neo,privdane- kritike rnemadkih po'teza ipotitit<e budu i da'lje ob'javljivane -tr SvajcarskojStarnpi. On dak rsavetuje srirolof mad'rno'azeil PanSoda prodita Protokole sionskih rnudraca, zloglasniantisemritski f alsifikat.

Klrj'ud za Kraftov Ze'stok antiSvajcarski stav naiiie,mo

-u jednorn kratko'm o'dtronrtku. U Nernadkoj,

izjavljuje- on, lidna sposob'nost i nadrrro'inost p'ri-ziaju'"L ,i

""t", dok se ,u Svajcarskoj -takvim odli-

karna sarno zamera. Jarsno je, dakl'e, da Krafta ponjegovo,rn nriSljenju zernlja njegovog, porekla- n:ijenikid.a prihvatila

- p,rerna onorne Eoliko on dorista

vredri, dok s,e u Nerrna'dkoj, ukaZe li mru se prilika,,rno,Ze nadati da ie steii dmZno priznanje. Njegovproblem, medutim, bio je u tome da nade podesrrm

iritLtou da pokaZe [<a]kva je rnrarka. Po svoj qrilici,prui koraci u torn p'ravcu vei sru billi preduzetijer je ne'delju dana ranije, verovatto baB uo'di 20.septembra imao o,beiavajuii siusret sa svoiim prija-teijem dr Fe'zelom.

Dr Hajnrrih Fezel (Heinrrich Fersel, 1890--1958)be,3e u podetku uditelj. Bio je mnogostran klasrid'ar'i znao n-e5to sanskrita. Takode ga je zanimala astro-logija i jedno vreme je dlan her Gernerovo'g krru-Zoki u

-Mau:hajrnu. Kada je Gerner organizovao

studijsku grLlpu za izudavanje t5116lietgije i rgra-fologije, poeeito'm 1933, dr Fezel je, zajedno satizveinim dr Brauhom (Brauch), pornagao Gerneruu upudivanju poklonika u ova dva ume'ia. Gernerje bio taj koii je upoznao Krafta i Fezela. Fezelse kasnije seli u Berlin ali o'staje u veei sa Ger-nerorm i nikada ne p'roptrSta da se rasrpita, aaKrafta. Prepladuje se na Kraftov Ekonomski bilten'

L24

Her Vilfrel,m Vulf rni ,j,e rekao da je Va1ter Se-lenrberg, glava Odeljenja VI (Obave5tajna sluZibaza inostranstvo) Reichssicherheitshauptamt-a, zavr-bovao dr Fezela za dlana RSHA. Prema he,r V,ulfu,daleko ,6fl ls'ga da je Fezel bio zagr"iZerri nacional-socijalista i srmesta je zaialio z'bog svojih veza s,aHimlerovorn tajnom obave5tajno,m s1uZb,orn.60

Sasvi'rn je verovatno da je Kraft pisao Fezeluda se raspita za nekakvo zapo5ljavanje. U svakomsludajtr, finansiljske nevolje vei ,su ,se nazirale. Uposlednje rrreme Ziveo je od" glavnice ili od u5te-clevine, ali sada je pod hitno monao da se dokopakakvog sveZeg nsvca. Problem je u tome da on nijemogao profesionalno da radi kao >psiho o5ki savet-nik<< u Nemadkoj. O,drederlije govo,re6i, o,n nijesmeo legalno da pruZa takozvani psihorl,oBki savetna osino\nr as'tro oSkih ded,uikcija u zamenu za lno-no,rar, po,5to s,e na prorfe,sionafuru astrologiju veinelkoliko go,d;ina gledalo s ne,godovanjem., Fezel, verovatno p,o prepo'ruci wojih pretporstav-ljenih, ude6ava susret sa Kraftom u fitizeu (fi-tisee), mal,e'no,rn odrnarali5tu na po,la puta izmeduFraljburga d Urberga. Tadan datum ,nije ,p,oanat alinezumnji.vo je to bilo ubrzo po iz,bijanju fata. Fezeltada pristaje da ru ime RSHA isp a6uje Kraftumesedn_o_po 500 maraka za bele5ke ko,je bi ovajpis?g_. Izbor terne p,repuften je KraftovoJ vo,lji, alije bilo odito da ti sastavi treba da budru rnanie-vl5eu ,istorn stilu kao njegov Ekonomski bilten, nalmerne5avina po,litidko,g i ekono,mskog kronnentara ispekulaciJa sa p,o\i'remenim pozivanlem na plane-tarne cikluse i ostale astralne pojave._ Te'5ko je dokiuditi za5to je RSHA b,ila spremnada stavi Krafta na svoj platni spisak, poSto sveBto bri ,on rnoZda rekao o politidkim ili eikornomsl<imstvarima te5ko da bi koristilo ma korn obave5taj-nom ode jenju. N.iti je, p,ak, Iako pover.ovati da zudr Fezelovi poslodavci bili ,sprerrr,ni da p ate rnakari marja5a za mes,edna >p,redvidanja<< z,asnovana naKraftsvim astro,loBkirn te,orijama. Moje gledi3te jeda su Fezelovi ljudi napr"osto Zeleli da drZe poten-cijalno korisnog agenta na ledu - za sada. einje-nica da Kraft ima Svajcarski pasoB b'ila je predno,stu odima Nemaca po,5to rnu on or-no,guiava da pu-tuje viSe ili slobodnije izvan Nernadke, na prrimsr u

L25

Francusku i zemlje Beneluksa. Kraft je dovoiljno

ffnotren da ne prihvati zaposlenje bez prethodnog

savetovanja sa naclleZnim Sva[carcima u Nemadkoj'pru*u rriemo'ranclurrl-r Sto ga je napisa a -fraiutktrft mnogo godi'na po zavr5el1<u- laJa, i sada depo-

novanim i lttstitut i'i;r ZeitgeschiclLte-t (In'stitutu

za savrem.enu istoniju) r-r Minhenu, kada je Kraft

posetio Berlin cla bi p'retresao uslove prcdloZenog'rada

sa onim Sto je ona neoclrccteno nazvala >>Ocle-

i5"4"* u pitanjui., ,svratio jc' talkoele u Svajcarsku

a;mbasadnr $c1e mu je redeno cla sc ti'me neie o'gre-

Siti o Svaj"carske iakone it i propise' Biie da je

Fezel sna6cleo Krafta veStiu ,pokriiem< jer je

van ,pameti da bi oni pust' i l i cl it sc Kraft jednostav-

no izlane: >Radi mi se ncki posacl za Reichssicher'

iiittnttuptoml/<< Njegov ilitg<'rvt-tr si-r RSI-IA bio je

do kraja rurtanaden okto;bra 1!)i l{).

Da zabele5ke koje ic Ktat t p isao z i t oc le l jen je

clr Fezela nisu bile ickir nirro't i l l i ir. ina odituje

se iz her Gernerovih lcti. N.itrg<-rv sekretar, Get-

harcl cur Horst, kucato ic pri l icirn broj kopija -tne-sednih memorancl,uma 2,, clr Iiczclit i Gerne'r ih je

lidno ditao. Friseia s'c clit su se I(raftove harti je

bavile takvi.m temilma l<ao lto je ratni pohod na

l'o,t;ufot i njegovc i:osilcclicc, mo'gq6norst vojne akcije

na zapacl i- riznorlzrlc pl 'orpllgandne stvafi ' Dr-ugog

,.orr"*btn Kraft Sarlie clr l"cizcLut svo'jevrsni kominike

t<oii ovuS clrugi nipb5to niic ginuo da pros'ledi lg'd-le5"tr"u fiSna"* derlilau. U n'iemu Kraft predska-

zr,rie cla 6e l{itlerov Zivot biti r-rgroZen izmedr-r 7' i

10. rrovembra i bez cllali'c na jeziku s;iuZri se izrazanl.

,r*oguittost po'kr-r5aja atentata pormoill eksploziva<<'

Fezd" f.riziri clokument i cliskretno' 6'i-rti 'iz veo'ttta

opravdanog razloga jer su astrolo5ke spe$rtagiiq

f.fj" ." ti?u Fire"ra sl,ro'gi taiblr' Posle'dice 6e br'ti

zapanjujmde. Dana 9. novembra 'nemadka javnost

"ti"n:""da je izveclen neuspeli atentat na l-I it le'ra'

Pret-hbclno vede Firer i cliugi dlanovi 'nacistidke

stare garde prisu.s'tvovali rsiur tradiciomalnom go'di5-

njem ikr-rpT-r u Birge.broj piv-ari -u. Minhenu Ll spo-

,rl"n ,ru pokuiaj p.ttn ii rgzs. t-titte'r i neko;licina

vaZnih dl-anova Partije nap'urstili siu 'sve'danost neo-

dekivano rano da ibi 'se vratili 'u Berlin vozorn'

Nek'oliko trenutaka po' njihovo'm ordlasiku bornba

sakrivena u podn-rrnu^ ocknitr iza govornidkog podi-

t26 127

juma je eksplo,dirala, usmrtiv5i sedam ,osoiba i ra-niv5i joS Sezdeset troje.

Kraft, koji nikada nije znao' kada valja drZatij,ezik za zub,ima, patetidno je Zeljan da svrati paZ*nj,ur na svoj astrolo5ki pothvat i sme,sta oda5iljet,elegram Rudolfr-l Flesu u sediSte Rajha u Berlirru,u kojem se p'oziva na svoje 'pri,srrro clr Fezelu iizjavljuje da Flit lera moZ'e ne5to cla snac1e i unare'ctrnih nekoliko dana. Koji melsec p,otom, savsijaj'urii, [<aZe Georgrr Luhtn da rje njegov telegram>>eksp,lo,clirao kao druga bomha u Berlinn-r.<. Unezve-remorfi dr Irezelu smesta nareduju 'da izacfe na sredus pismom. Ono je ,stvarno doprlo ,do, F;irera koji gap,okazuje dr G,eibels,u na zal<lrsci u Kar,.-celarijf Raj-ha 9. novembra.Gl Tog istog dana detiri zvanidnikaiz frajburSkog nadle5tva Ge,stapoa privode Kraftaiz Urberga radi ispiitivanja i nareclnog dana spro-vo,de ga p,o,d straZorm u Berlin radi claljeg unakr,sirogdspitivanja. I-Ier Gerner mi je rekao da je Kraft,o,sinr Bto je zaclovoljio, ljude iz oibezibeclenja upogle,clu toga ctra nije imao veze sa minhe,nskomrab,oto'm, bio dak kadar da ih u;bedri da su tad,naasrtrolo5ka predvidanja moguina pod izvesnim okol-nostima. Saop5tavaju mu cla je sloibodan da se vratiLt Uriberg. Isto je tako tadno da je on zam,olioSicher"heitscliettst za pis,menu karakteristiku u smi-s u da ta sluZba nema niSta protiv njega, poBtoje, pr:ema profe'son-r B,encleru, kada se vratio, LlFrajburg tamo5,nji Gestap,o poku6ao da ga uhapsina Zeleznidkoj stanici. Biie da je iskoristio prilikuda ostane u Berlinu neko liko dana. Stente undMensch, 2a ry1n1'f-spril 1940, izve5tava cla je pri-s,ustvovao skuprur Akademskog astroloBkog drudtva21. novembra 1939.

Istoga dana kada je Kraft poslao svoj ishitrenitele'gram u Berlin, dva britanska obave,Stajca na-

mamljeni. su preko holandsko-nemad[<e granice ko'dFenloa (Venlo) i r-rhvaieni o,d strane Valter:a Selen-berga (ko,me {rspon Ll RSI{A tek predstoji), Lrzpo,moi jednog SS-o'dreda. Jedan ,od njih bio jekapetan S. Pejn Best (Payne Best) , d i ja je pr ida onj,egovim zgo'dama i nezgodarna oibjavljena u auto-biografrskoj knjizi AuanttzLrct Fenlo, go,dine 1950. Ipono,vo je bilo ne,odekivanih astro o5l<ih implikacija.

Toko,m jed'nog od njegovih blojnf.h isplitivartja'

B.t;;'ili;:i'- i'rl"i 'u i';Egovi o1{nbsi sa izvesnimher K. fo,n H., .uttoiogon;'"Nekoliko nedelja ranije

ffi.r;"ij;ei;tca 1e veEerala sa Bestom i njegovom

Zenom. Pratio ju je sin "ko;i- je .do.sao

'Lr Hag iz"#;il

sa;l; "*?; p'nkq*. b'u lgt-"-u-' kao saveto-

a#ri aslrolog - . . lz 6vog ili-onorg razloga' Ggst1no

;;tt ;hdtio i uspeo 3a iskopidoveka u pitanju'-st"-t"

;e uhapsen T tustoo izrnicvaren' j-er je' -kako'J.*pk"i"ro, bio najmljen It lt-td'-^Tl*rov

horo-

stoil riti 5ta rnu ono vei astro'Io'zr raoe'("'

Gestapovac - Blti-iu opisuie,.kao >izduZenog i

".d"

"iJe"g *ltdo; do"veka, svetle, talasaste korse'

,rn**"tt;'."lir. n*uti i jagod;ica,- i..krelonon izvl-

denih obrva<< - Eotuo" je -od Zelje. da 'sazna 5ta

iJ'-s"ti- "tanadio

"sa hei K' von H'' astrologom'

li=J t"t" J"-"ij" ttistu sa njim -lrtanadio i da' u

J""nt*-.1"8t:u,"je'dva da i poz+.aje doveka' Gesta-

;;;;;b;^"tor""zusto tt" t"ttti-her K' fon H'-u

da se ne vraca u Nernafm dl mladog meseca?<<

i;J-t; p;o zuuni, pu ut onda..od'jednom Prise-t]

t nf.o gn -je

nemadki bgent s kojim je razgovarao

u Holandiji pre svog frapSenja formalno' obavestio

da Hit1er dvrsto ""ft,:"

^da iispeh njegovih pod3-

ft""i" ,""isi od rresedeve faze-u -trenutku zap-odi-

niiri" ur."ii".-p"l."tio t", takode' 'da ie ogaro,ltaqgupodrnetnuo nogu K' fon FI'-u - r'ekav6i rrlltr da

;%^;iA; uiloltorie da odloYi. v!rytiiJi povratak ufrut"tJf.*"ao mlad'o[ merseca ili jo5 koji dan kas:

ni,j e<<.Kada sam prroditao knjigu -kapetana Pejn-Besta'

tr"ti" sarn da-su inicijali"K' fo'n H' netr<ako mutno

povezarni s astrotogildm' Tada uvideh da je- her

fr.'fffH. d;-l; ."tiElnuo u Bestovoj kq"i.* Fuet:iij"fi" ;t-tnoio* -majkom, nikg frusi

do..b1ry"AJi; f;" uogut-.L"a irtott -von Hooserwoerd)' Ho-landanin koji je ;;dti;vao Lu'ja de. Vola astrolo'giji

t - g!;ri",, ioE.tf,oto ir desetih godina' U svakorn

Jr"E":"]- io j" *iili1; da d'va as'irolosa - Kraft i

baron - budu ;i;;*t;i ubrzo po mi"hettkoi eks-

;il;iii, mada riz sasvim nepovezanih razloga''

ZLniml;iv opi,s -

tosled'ici bo'mba5kog -poku5aja,ruf"ri

-

"u " * t<irjizi' dr Hansa Bernd Gizevijusa

iei;;;i*t).ts prefia ovom auto'rLr' koga je poga:

cima snabdco ariirr Nttu (a"tf'ur Nebe)' sposobni

728

Sef nemadke kriminalistidke po icije, Hitler, u dru-Stvu Ge,belsa, Hirnlera i Hajdriha (Hydrich), bioje u'beden da je minhensku za,veru rnogla da izvedesamo dobrro organizovana grupa. Po jednoj teoriji,organizovao ju je Oto Straser (tkoji je u to vremeZiveo ,u Herliberrgu /Herrlibergl, bhztt Ciriha), uzbritanske tajne siuZbe. Neibe je, medutim, smatraoto za korje5ta. Kada zu $e o{n 'i Gizeviju,s dali ubdkstvo nako,n Staufenbergo'\rog (Stauffenberg) zlo-sreinog pokr:L5aja da srnakne Hitlera 20. jula 1g44,ispridao je Gizevijuzu sl,edeiu pridu.

Hirnler je, izgleda, 'bio toiliko, zapanjen Neb,eo-vim skepticia-nom u. ,novern:brtl 1939. da je najrnioClana woje regimente vjrdovnjaka, u ovom sludajubedkog >p'roroka<<, ko,ji je p,aor u trans odrnah tu nakaudu Hirnler.ove kancelarije. Medijurn je o'nda opi-sao-maglovite crte izves,nog Ota, koji je, po nje-govim'redima, utpravo ve6ao sa tro,jicom do roode-vene go'E)ode u Svajcarskoj. Svi sr.r: govo,rili stra-nirn jezikom. Gospoda su 'urudival,a Otu neke falsi-fikovane hartije i joB plan pride, verovatno zdanjaBirgerbrof.

Dalje, da bi ruspostavio bliZi dodri,r sa Otom, rne-dijqm rede da bi Zeleo ne,5to ord kr5a iz Birger-bltj?. Nerbe rnu dade parde rnetala [<oje nije imalonikakve veze sa bornbom i besko,risn-i dotok obave-Stenja $e na,stavi. Bitno je to da Oto nije naliikovaoGeorgu Elseru (El,ser), navodnorn atentatoru, koj;ije smislio veoma delotvo,nru tenap'i.rarur bombl.rrudne i,zrade bez pomorii ikoga sia lstrane. A torSto je Elsera Gestapo pokuprio ne,koliko dana kas-nije moZe uveliko da zaLrvali vlastltorn Ba5awrmhvali'sanju, jednom ril,i dvared, inade bi urnrakao beztraga.

Hirnlerova lakovernost bila je u rnnogo dernuravn_a El,serovoj vo5tini u rnehanici i njegovoj lid-,noj bezglavoj sme,losti, alt Reichsfiihrer je stvarnobio izraztta blesa. Nebe je p,riznao Gizevijustr daje Hitler bi,o odtl5evljen Elserovirn tehnldkim urne-iern - do te rnere da Nebe stide utisak kako jeHitler pretpostavljao da, na ternel[iLr oilcultnog, iL-medu njega i Elsera postoj,i neka tajanstvena spo,na.

Dr Kricingerov nezabo,rarrni susret s dr Gebel-som zbio se 4. decenabra 1939. Stvari s'e sada mu-ljevito odvijaju. Log je doSao i oti5ao a Krafta

129

su dozvali u Berlin radi razgovora po'5to je on,-od

".tift *ogrriih kandidata, izgleda b'io najkvallfiko*

"r*i:i aJ tjuae iz Ministarstva propagande snaibde

nostiad.amusovskom grado'm koja se u te'o'riji -tra-Zila. Nije i,rnao tu daJ,t d'a razgo\rara-s dr Gehelsornlidno, v-ei ga pri,ma'dr Fezel. Ovaj, kao Bto znarno,nije bio ,uftoui.tt u Mur-istarstrru Prgpagande ali suviasti verovatno od,Iudile, iz bezbednosnih razloga,da Kraft p,odnosi izveStaj svo'joj vezi' Her Luftovmemorandirm jasno pokazuje da je rad klasifiko-van kao >>vrhovrra tajna<<.

Na povratku u Uiberg, verorrlahro- izmedu 18' i19. d.ecembra Kraft p'rovodi noi u Manrtrajmu, gd-evodi op'3iran raagovbr sa he'r Gerne'r'o'm. Dr V'Go;lner

-(W. Gollner), Stutgartski psihijatar zaintere-

sovan za astrologiju, t<o;i je p'osetio Krafta uUrbergu avg,usta 1-ggg, piisutan je takode. Kraftirn goiori o svom pred"stoieiem zaposlenju i po-

minje da je dr Fezel predloZio joS i to da ise onprihvati n6'kakve Spijunske r-nisije- u N'izozemskoj'irli Gerner,tr ni Golnenr ,se ni5ta od sve'ga ovo'ga nedo,pada i obojica ga nago\raraju da se klo'ni unokai o,stane u Ur;bergu' Kraft je, rnedutim, up'orani dokazr.rje da je sve ovo izazov na koji je odavnodekao.

Prijatelji su mu takode uznerniireni i on'dakada I(rafi govori o reviziji svog projeL<ta Ko ieko u granitnom poiasu jer je, nagla5avaju oni, t^onajs,igdrniji. nadin ha priv'r-rfe paZnju Gestapoa.oaSv-es,nri sru-da je bilo kakvo javno poistoveiivanje saastnologijorn ili drugim rkakvi'm okultnim intereso-vanjima-po svoj prilici sve opasnJije. Kraft odbijada r.rzme-ozbiijno-njihove zarnerke jer je ubedenda 6e utica,jni ljudi sa koiima je u kontaktu u Ber-linu prneuzeti dobronarnermo za5titnidku 'uJ6'gu sv€dok je on lidno u P'ifanju.

Dr Gerne'r mi je prisao B. septernbra 1961:>Kraft je do dna i iz sveg srca ver€\/ao u modnuuranijsku (magijsku) silu koja je pwezivala njggo.vhoro,skop sa ur-ani5skim svojstvom vladaju-ie -fa5i-stidke liijerarhije u Nemadkoj, i kleo' se 'da de tasila biti on.-o ,Sto 6e ga o'dvesti do' vrha.<<

Kraftovi provode Bo'Lte u Urbergu, p'alcuju pu$€torbe i od aie. Odredi5te im je Ajzenah (Eisenach),ne Be'rlin, maleni tiringijski grad oko 320 "lcilome-

130

lara severozapad,no od prerstonice. pojrna nernarnza5to su dzabrali baB Ajzenafrr, ali nikada se tamonisu nasta,nili. Kraft je u Briselnr 2g. decenrhra,mo,guino ,po Fezelovorn nalogu, ali postoje svedo,-danstva da siu, verovatnor koji dan kasnije, on injegova Zena doista pristigli u Ajze'nah i, ne uspev5ida nadu pogodan sme5taj, pr.oduZili za Berlin.

IX

Afera sa pismom za Tileu

Kraftovi stiZu u Berlin u prvoj nedelji mesecajanuara 1940. i nakon nekoliko dana provedenih uhote u nalaze privremeni smeBtaj u kuii njihovogprijatelja Karl Manije Holcapfela (Carl Maria Ho -zarpfel), p,isca koji je Ziveo u Joahim-Frid,rihStraseru p,redgraitru Halenze (Halensee). Holcappfel jep,oznavao neke vaZne naciste.os Georg Ltuht je ta-kode ,u Berlirnu i pre,rnda inZenjer p'o struci jo,5nije upruien na ratne zadatke. Na Kraftovo pitanjeda li bi mu po,mogao u no'stradarrru'sovsko,m radu,rado pristaje. Luht je poznavao rnalo ili nimaloproblem turnadenja katrena ali je bi,o do,bar dakti-lo,graf .$a sekretarshim sp,osobno,stirna, Sto je Kraftunajvi5e i tr,eb,alo. Osim to,ga, Luht s,e o'dito veoma,divio [(raftu, koji je voleo da m'u se d'ive. Obojicaprisustrr,uju sastanku u dr Fezelovo'j kancelariji,gde potpisuju dokurment u vezi njihovog zadatka iobavezuju s,e da ie d'uvati ru potpurroj tajnosti svojrad i da ne6e otkriti, u bilo kom vidu ili obliku,nrir3ta do dega sludajno doclu iz Nostradamursa ili naorsno\ru astrro o5kih ispritivanja. Prerna Luhtu, Kraftu to vreme vicla dr Fezela tako reii svakodnevno.

Nije 'mnogo proSlo a Kraft je vei uspostavljaokontakte od.,one vrste za kojirna je tako dugo ginuo,naime sa uticajnirn'Ijudi,rna Treieg Rajha. Dogaflajikoji slede zbivali slr se podetko,m 1940. Prriseia ihse i her Luht a i frau Kraft ih po'minje u op5ir-norn zapisu o tim dogaclajima 5to ga je ostavila uInstitut fiir Zeitgeschichte-u u Minfrrenu p,orsle rata.

L32 1.33

Prijate,lj Holcap'fel udes,ava da Kraft 'bude poz-van na zabavu u kl.r6u Arno,a Brekera, veorma poz-natog vajara, stano"rnika po'modnog okmga Grune-vald (Gr,unewald). Breke'r'ov rad, su visoko cenilinaciornalsocijallsti, za koje je stvorio hencjske skul-pture a tarnan zu odgovarale njihovoj rornantidno,jpredstavi o >nordijsko,m<< muBkarcu 'i Zeni.66

Kraft stiZe dockan i dok rnnr posluZitelj uzrimaSe5ir i kaput duje zvuk klavira u salorur ili ateljeu.Urnetnilk je frau Eii Naj (EIli Ney), duvena ko,ncer-tantna p'i,janistkinja, koja pres,taje da ,wira kada onstupa tr ordaju. Jedna o'd zvanica je i dr HansFrg1k,,generaluli guverner Poljske, obeBen kasnijeu Nirnbergu. I on je bio taj koji je Krafta p,red-srtav,iio dranaatidni,m redima: >>Evo doveka koji jetadno predskazao pokuSaj atentata na Firerov Zi-vot!<< Kao Sto je her Gerner prrimetio: >>Slava odove vrrste mora da je bila nurogo slatka Kraftu- javno p'riznanje napokon!<<

Kasnije, te iste vederi, p,ozvan je da gwoni oNostradamusovirn proro'Eanstvima i, prema redimanjegove udovice, njegove primedibe irrteres,ovale sup'osebno dr Franka. Dr Bernhard Rus,t, nrimistar zalaulnu, o,brazwanje i. nar.odnu l<ulturu, glavoirn ibradom, p,risutan je takoile ali ne deli dr Franl<ovoodu5evljenje. Kraft ie kasnije ispridati Luftu d.aje Rust reagovao hladno, gotovo neprijate jski. HerGerner je takoele imao nei5to da doda, u zabele,B[<ina to vede puno oibeianja. Kraft je, navordno, p,oka-zao her Brekerovim gostima >>dinogram<<, ordnosnografolo5ki prikaz astro'tro5kih dinilaca koji bi tre-balo da utidu na Nemadku u toku 1940, i srugerie'aoda rat ne b,i srneo da se nastavi posle zirne Lg4Z-48.Neko ubedeno p'rirneti da ie ceo posao biti o,taljarrdo tog vre,mEna. M,ora da je za Kraft,a to bilonezabo'ravno vede.

Holcapfel nru je takode trgw,orio pos,etu drRobertu Laj'u (Ley), glavi Deutsche Arbeitsfront-ai utemeljivaht Kraft durch Freude, orgarrizacije, unjegovom domu jednog nedeljnog jutra. Holcapfelje radio za Laja i pornenu,o rnrr je Kraftova istra-iivanja u p,ravcu Nos'tr,adamursa. Na,[<on po'dmZerasp'rave Laj priznaje Kraftu da on lddno, verujeLl postojanje kosmidkih uticaja. Kraft ie kasrrijepomenuti Luhtu da je te5ko prihvatio priznanje

I

takve priro,de o'd neobuz'dane pijandure kakva jedr Laj bio,. Pomenuti doktor nagove'5tava da bivoleo d.a ima u svom po,sedu jedno lep'o' izdanjePropltdties. Sludaj je hteo da je ba5 7. oktobra1"936. Kraft dao Genne,ru prrimer"ak izdanja iz 1689,na kojerm mn:, je lspisao i po,wetu, pa zapita Gernerau pismu da Ii je vo,ljan da ga prorda. Posle nekolikodaha Gerner prirni p'isrno od dlana Lajovo'g os,oblja6a po,n'udo,m ,od 300 rajhs mraraka. Her Ge'rnernije b,io spreman da se oprosti od knjige i imaie jejoB 1961, kada sam ga up,oznao.

Glatko napredovanje Kraftovo'g rada na Nostra-darnusu uskoro biva po're'rneieno. Krajern j'anuaraL940. prima pismo od izvesnorg rnsj'e Virdila Tilee(Tiiea), ni manje rri viBe nego rur-nuns[rog'opunomo*ienog m;inistra u Londonu. Prvi p'ut sm se rsreli uCirihu u proleie 193?, ba5 pre nego 3to je Kraftdigao sidro i zaptrtio $e iu Nernadtktt. U ono vrememi;e Tilea jo5 nije bio u dri,plo,matskoj sluZbi Ru-munile. Njegovo postavljenje u lo,ndonskoi mjqijiobavljerno je. decembra 1938. i on stiZe u Veli[<'uBritaniju 1"939.

U proleie 1937. Tilerina prua supntga bila ie '11

ledenju na Birher-Bener (Bircher-Benner) kliniciu Ciiihu i o'n joj je pravio dmStvo. Dr FrankfinBirher pominje Tilei da bi ga poznanstv'o s Kraf-torn moZda interesovalo. Msje Tlileu nije ni nai-manje zani:rna1a astrologi,ja ali je ipak pristao,a kada je ,upoznao Krafta, ovaj rnu se ni najmanjene dopade. tilea mi je retriao da mu je bio maldiceoduran. Kraft rede da bi rado uradio Tilein horo-skop i predlog bi prrihvaien. Tilea nije odekivaomnogo oa tog dudno,vato'g i, za njega, novog, podu-hvati a ri s'e zainte'reso\ra' nekoliko dana kasnijekada rnu je Kraft dao neke prodatlke o neko, ndogaelaju iz njegovog proSlog Zivota a o derrru onne bi mogao irnati nirkakvo predznanje.

Godinu dana kasnije porodica Tilea ponovo jeu Cirihu. Dr Birher pita Tileu da li bi voleo po-novo da vid.i Krafta. Tilea to prvo od i, pa se ondapredomis,li. Pade mu na um da priupita Krafta biii ovaj bio voljan da saraduje u jednorn astrolo5-korn eksperrimentu. Kraft pristade i nekoliko danapo,tom Tilea rrm d,oturi fotokopije dvaju prirnerakarukopi,sa i po'datke o rodenju (odr:ro,sm,o, 'datum, das

L34

i. mesto) vlasnika rukop,isa, ali bez obelo,danjivanjaidentiteta osoba koje iu nazvati A i B. U tokujedne jedine nedelje Kraft je ispovrtio ohaverStenjeo obojici. U ,svom rukoptisnom tumadenju A-a Kraftje nagovestio d,a je taj dovek shizoidna lidno,st iprimetio da je na osnovlr nj,egovo'g vlastito,g i'skustvato dest sludaj sa ljudirna delimidno jevrejskog po-rdkla. Da1je, predskazao je da p,o svoj prilici Aneie preZ',iveti mesec nove,rnbar 1938. Za B-a jepredskazivao, da de on, mada je tre,nufueo nesumnji-vo na po,lo,Zaju od znatne vaZno,sti, istak'nmto,m dak,pretrpeti strahoviti preolcret rsvo,g statu'sta u ,s,ep-tembru 1940. 61i nekako u to vreme.

A je bio Kornelia Kodreanu, rumunski fa5is,tidkivoda i po,glavar antisemitske ,organizacije Gvozdenagarda. Kraft je ispravn:o istakao njegovo jevrejskoporeklo po3to miu je rnajka bila Jevrejka iz ee,r-novica, a ispunilo se i nje'govo Slredskazanje po6toje Kodreanu bio optuZen za vele-izdaju i ondaustreljen ,rpri poku,Baju bekstva<<, 30. nove,mbra1938. B je b'io rrumunski kralj Karo , primoran d,aabdicir.a u korirst ,svo,g sjtna Mihaila na dan 6. sep-ternbra 1940. Nernci ie okupirati Rumuniju me,see,dana kasnije. Tako se i drugo' plrorodanstvo po<a-zalo opravdano.

Tilein dnevnik nije nam ibio dostupan u Lo,n-doru-r kada s,rno raspravljafi o ovom pogl'avlju maja1965. pa nije mogao da se priseti 'datuma kada jezarno'lio Krafta 'da p'ripremi astrolo,Sku studiju uvezi njegove osobe. Rede da je to b,ilo 1938. ilo,gidno je pretpo,staviti da je to' po rsvoj prilicibio decembar te god'ine, nairme o'dmah p,oS'to seKraftovo predvidanje u pogledu Kodreanua obisti-nilo. Tilea mi je rekao da ga je tadnost ovog p're,d-viilanja do'ista odu5evila. ZaIo je sada bio radoznaoda duje 5ta bi rrnr Kraft rnsgao re6i o nje,govoj vla-stitoj buduinosti. Predlo'Zeno astro,Io,Sko proraduna-vanje 'nije nikad ispomde,no, mada se ono po'minjeu Kraftwim pis'mirna Tilei. O tome iemo, govoritiu ovom p,o,glav1ju.

Kao Sto sam vei poiln€nuo, Tilea stiZe ,u Londo'nu januaru 1939. Ne,mci okupiraju eehoslovadku15. marta i u razrnaku od nekoliko dana izno'se stra-hovite eko'nomske zahteve Rumuniji. Tilea, nimaloprijateij Hitlerove Ne,madke, smesta je izvr5io dipl,o-

135

matsku >indiskreeiju< i prrovalio osnorme crte pred-loZenih potraZivanja britanskoj vladi. Ako tadnapriroda Hitlerovih ekspanzi,onistidkih planova naBalkarur nije jo5 brila odita Britancirna, sada je do'voijno jasna i vl,adin stav se zao5trava. Nemadko''-,f[rmrnski ekononrski sporazum potprisan je 24.marta a surrmo nede jtr d,ana kasnije Britanci jerndeda ie priskoditi Poljsko,j u po'rnoi u sftr.rdaju nemad-kog napada. Izgled.a da je fileina rintervenc,ij?-zna-fa3no uUcala na obfikovanje britanske polili.ke .uono vrerne.6? Nemci su ogorden^i na njega 6to jepustio rnadku iz dlaka i neru,morno ga poirne'ncenapadajnr ,preko nemadkog radija.-Kada

le Traitd objavljen u julu 1939, Kraftsmesta Salje primerak Tilei, koji je u to vreme izrazumljivih razloga suviSe zauzet b'il'o da dita kliiSuili odgovori Kraftu pisrno,m. Medutim, na Kraftov-opostoja,nje ubrzo ie ga podsetiti pisrmo ovog porsleid-njeg koje mu stiZe u Londo'n up'ravo po izbijanjurata. Oatirano 26. septembra 1939, ono je pisano naengleskorn u Urbergu i ,uptrieno je nra Tileinuadiesu u Bukure5t d.iplomatskorn poBtorn. Osirntoga, pisano je nep'o$re'dno po Kraftovom susretu,s'a dr Fezelorn u Titizeu, kada se ovaj drugi slo'Zioda ga rstavi na platnu listu lleichsicherheitshat4t-tantt-a. Kraft nije od onih koji bi propustili da po-men'u woiju raniju vezu sa Tile,orn dr Fezelu, papretpostavljam da 'rnu je nalo,T.eno 'da o'stane 1s njimu piepisci. Neo,phodno je naglasiti da je Tilea jo3uvek bio osoba od izuzetne vaZnosti za Nemce, uto-liko vi5e Sto je boravio u Londonu.

Kraftovo pis,rno podinje beztazlodnim nagove5ta-jem da bi posle lake nemadke poibede u Poljskoj'La Rurnuniju bilo preporudljivo da prrihvati ideju>novog poretka<<, odno'sno ne,ma6kog Lebensraum-ana Balkirru. >Priliko'm poslednjeg s'Lrsreta u Cirihu<<,podinje Kraft, >izgledali ste mi prilidno skeptidnikada ,sam se drz'nuo 'da vam kaZem 'da izvesnirnnarodrirna (reci,rno Nemcima) vreme tek do azi i daie novi poredak neminovno zahvatiti i jugois,tgdnuEvropnr. U rnecluvremenu, rnoZd,a ste s,e prisetili na-$ih iazgovora i va'5e p'overenje u istoriono'mske ikosmoibio oBke zako,ne rno'ra da je po'raslo'.<< Zalim,se poziva na svo,je p'redskazirvarnje u pogledu Kodre-anua: >rOd dr Fra,nklina Birhera 6iam euo pro'5log

136

(sic) proleia da smatrate da je moje o,bave5tenje ojednoj od dve mape rodenja (odno,sn:o, horoskopaKodrearrua i kralja Karo'la) i rukop,isa bilo 'nadfi-nuto' saznanjem ko je dovek u p,itanrj'g. Nije b'ilotako, i kada sarn stvarno duo ko je on verovatnosam se preneraaio vi5e ne,go, vi zbo,g tragidnog krajaovo,g patriote.<<68

Kraft ponovo pri5e Tilei iz Urberga na dan 12.decembra 1939. U toj obavesti, pisanoj i ovoga putana engleskoirn, on se poaiva na prethodno pirsmo kojevi5e ne postoji. Radi dalje na Tileirno,m horoskopu i.traZi joS neke po'datke.

>U poslednjem pirsmu zarnorlio sam vas da miodgovorite na neko'liko dop'r.rnskih pitanja s obziro,mda radim na va5oj marpi rodenja, nairne: dafurne_rodenja va5e su,pruge 'i oiba va5a rodite,lja (das nijebitan u ovo,m strudaju); takocle p,onovijen datumnocle'nja oso'be diji hororskop Zelite da napravirn.Stavi5e, nagovestio sam da iete imati uvid ne s,amou saZetak isto,rionomskih isrpitiva,nja koja valjaobavit'i, vei i njihovo p,ordrobno iznoBenje kako bthvam pruZio pnilik'u da po vlastitorn sudu p,roveritemoje zakljrudke. Sta velite na to? (Na znanje: ovapodro,bna proudavanja moraju se obaviti u svakornsludaju, pa Sto ih onda ne bih zapisao u ceiirri?l)<

Kraftova je teorija bila da se zadovo,ljavajuieastrolo,Sko turnadenje rnoZe postiii jedino uporedi-vanjem ho'roskopa rodenia odredene-o,soibe sd horo-skopom roclenja narodito rm: bliskih lju'di, pa otudanjegovo tnaZe,nje podataka o daturnima rodenjaTileine Zene i njegoviLr roditelja. Pis,nr,o je pisanosamo nekoliko dana pre odlaska u Berlin, gde jetrebalo da se sa odeljenjem dr F,ezela dogovori opnojekfu No,stradamus.

Vei sam pomenuo da je dr Fezel navodno ponu-dio Kraftu da se poduhvati neke vrste oibaveBtajnemlsije u Nrizozemstkoj. Ovo bi objasnilo zabto jeKraftovo ,sledeie pismo Tilei, sa datumom 29. de*cembar 1.939, pisano u Briselu. Malo je dega za-nimljivog u ovom dokumentu, na francuskorn, i jazami5ljam da ga je on pisao iz dva razlo,ga: jer jemoglo b,iti poslato pravo ,u London bez znanja onihu Nemadkoj; drugo, da bi jo5 jednorn podsetioTileu na svoje postojanje. U njemnr, on svraiaTilei paZ,nju na jedan dlanak izvesrnog R. K. Naj-

t37

lora, duvenog britanskog astro,oga, dlanak o'6itosveZe proditan u Briselu, u novern:barsko'm brojulondonskog Prediction-a. Po svoj prilici, sveskuovog periodidnika ne bri,rnogao ,da nade u Nemadkoj.Kraftu se Najlor dopao pa je iz Bri'sela naloZio svo,mzastup,niku Horirks r (Horickrs) da ovome poBaljeprirnerak Trait1 d'Astro-Biologie. Misis Filis Najlor,piSdeva udovica, priseia se da je l<njiga stigla rpo-detkom januara 1.940. Kr.aft je napisao posvetrr nadrugoj stranici; relkla mi je 1959. d,a ,su se i onai njen sruprug dudili za5to je posveta bila oditonapisana u BriseLu kada s'u oboje pretpostav'ljalida je Kraft u Svajcarskoj,

U ovom pismu Tilei Kraft porninje kako senada da ie obeiantr astrolo5ku studiju tlspeti damu po5alje do kraja januara. >Uvek me rnoZetenaii na staroj (Svajcarskoj) adresi<<, dodaje, >ili'preko'gosp,od.ina Ho,riksa, belgijskog zastupnikamoje knjige.<< Ne po,minje predstojeiu selidbu zaBerlin. Tilea piBe Kraftu na nje'go'vu Svajcarskuadresu pred kraj jannrara 1940. Pismo, [<oje ga su-stiZe u Berlinu sre,dino,m feb,ruara, sadrZavalo jetraZene detalje o datumima. rodenja Tileine Zenei dece, ali roditelji se ne pominju.

Do ovro,g stupnj,a Kraftova prepi'ska sa Tileomnije izazvala nil<akvo podozrenje koid" dr Fezelo'votgodeljenja - po rnojoj teoriji Reichssicherheitshaup-totnt je aktuelan od se,ptembra 1"939 - ;gli ss'dgon zalazi u nernirne vode. Kraft govo,ri dr Fezeluo svojoj nameri 'da odgovori Tilei i pokazuje rnuskiou p,isrna. Dr Fezel rnu uzvrada da ie moratida se p,osavetuje sa pretpostavljerrima. Nedeljuili dve kasnije Kraft svraia do ilr Fezela da po-digne svoja meseEna prirnanja i raspituje se dali je i5ta odludeno u pogledu ove ,stvari. Dr Fezellrzvfiaea da pi,smo moZe biti po,slato, no dodaje dase traZe izves,na p,reinadenja. U dato,m obliku, velio,n, ton pisma nije dovoljno pro'nemadki, pa on pre-poruduje Kraftu da mnogo sjajnijim bojama istaknenemadke vojne izglede. Na kraju, nagla5ava da ie.ukoliko Kraft nije vo;Ijan da ,se rsloZi, dozvola zaslanje pisma biti u,skraiena.

Prema Georgu Luhtu, Knaft se kao pijan plotauhvatio za tvrd,nju da je to privatna stvar izrneduTilee i njega lidno, d,odajuii 'da Tilea ne plaia

138 139

njegove pro,fesionalne usluge i da 5e'fovi dr Fezelanemaju pravo da vr,5e pritisak ove vrste. Dr Fezeisamo s,leZe ramenima i kaZe da ie u wako,m sludajuzadrhatr skicu pisrna. Za Krafta je to poslednjakap. Baca novianice koje rnu je Fezel upravo uru-dio ,i u,rla: >Nikakav posao nisam uradio za uaEeo,delje,nje tokom poslednjih meseci, pa eto v€unva3ih p,srg. Osirn toga, pismo o,staje w mom v\as-ni5t\m!<

Da ]i je zbilja poneo sa sobo,rn 'skicu 'i.Ii nije,ne bih umeo reii, ali lcu,fi ,stiZe bez plate. Situacijaje dovoljno nezgod:na, trezven gledajudi, uz do-datnu dinjenicu da se odbijanje uvek te3ko pri-hvatalo u dr Fezelovom ordeljenju. Kraftovi sadaimaju je'dva ne,5to novaca za najneophodnije izdatke.

Podsetnik frau Kraft ostavlja utisak da je tobio onaj trerrutak [<ada je njen muZ raskrstio saReichssicherheitshauptatnt-om. Dok je njeigovo, ho-norarno name5tenje i moglo da se .ukine, to nijekraj pride o p,ismu. RSHA je odludil'o da odgovo,rsvakako valja po,slati rnsje Tilei i to onako kakoje bilo dogovoreno. Her Luht rne je obavestio daje mo'rao da otkuca viSe verzija jednu za drugomdok se Sefovi dr Fezela ni,su najzad rizjasnil'i potvrd-no. RSHA je odito odludilo da pismo neizo'stavnotreba da stigne Tilei. K'r.rca ga tr duplrikatu herLuht. Je'daa kopija 'norsi datum 22. februar alibele5ka na krajm obja5njava da nije spremno zapotpisivanje sve da 27. feb'ruara. Kraft je dodaorukom p,isani postskript na englesl<o,m: >Koristimpriliku da vam po5al'jem ,ovo rp,isrno po prijateljukoji putuje u Rumuniju.<< Ovaj prijatelj je prigodnaizmi3ljotina. Pi,smo u Rurrruniju prenosi kurir RSHAi Salje ga u Bukure5t redovnom poBtorn iz Bra5ova14. rnarta 1940. Koverta, adresovana Kraftovomrukom, nosd. uputstvo: >>U sludaju odsu,stva, molimproslediti diplornatskorn p,o5torn.<< Dru,gi p'rimerak,sa 'daturno,m L4. mart, ide redovnom po5tom odBerlina do Bukurer3ta gde ga otvara nemaEka voj-na ce,nzura. Prema her Gernerru, ko,ga je sa ovomujdurmom upoznao Kraft otprilike dve go'dine kas-nije, ovaj ,s'e naslaclivao spletkom sa >pla5tom ibodeZom<< a u vezi p,isrna predatog u Bra5ovu.60

Kraftovo pismo podinje d,zvinjenjem zbog ne-marnosti da odgovori na Tileino obave5tenje koje

ga je, veli on, stiglo tek sredinom februara, a doodlaganja je do5lo usle'd viBestrukog rnenja,nja ad-rese. Porminje da je srodinom 'decernbra bio p,ozvanu Berlin da bi ss dsgovorili oko No'strad,amusa ida je toho,m poslednjih pet nedelia radio na novomizdanjtr Prophettes-a za radun Dru5tva a u vezi>vladinih odeljenja<<. Nadao se da Ce knjiga, kojabi sadrZavala uvod udZbe,nidkog tirpa, biti s'premnado podetka aprila i ponudio 'se 'da na jednom pri-merku ispiSe posvetu za msje Tiieu.70 U rnedu-vrernenu, rede, rado bi sa,znao treba li knjiguslati preko ru,munske misije iu Berlinu. Dodajeda ,se neie moii naii u lknjiZarama >kako ne bibila sveia hrana za praznoverice<<, i da ie rsa-drZavati neo,bo,riv dokaz o Noetradarnusovim pro-rodanslcim darovirna.

Po,sle ovih uvodr:ri,h redi, Kraft porninje da sesprema da rizradi novi horo,skop za Tiletr i da ieto obuhvatati izvodenje zakljudarka na osrtovu ono-ga 5to je sam nazvao >>usavrBen sedmo'godi5nji ri-tam<<. Ovaj ritam, oibja5njava on, ne sastolji se ba3od sedam godina vei od se'dam go'd,ina maniese'dam nedelja, a polazna tadka je zodijadfiri poloZajSunca u dastr radanja. U okvirima ustaljenih astro-lo5kih metoda ovo je bil'o najnovije Kraftovootkriie.

Toliko o prvoj stranici pisma koje se proteZena ,dvanaest velikih presavijenih iistova i koieje siroti Georg Lmht imao da kuca i prekucava $vedok odeljenje dr Fezela nije bilo zadovoljno. Kraftse ,sada okreie jednoj proceni Tileinog lidnog po o-Laja i njegovih tadainjih poslova. Ali ostatak piis'ma,u stvari nje,gov ve,6i deo, sastojao s,e od dubokoterrde'ncio,zn6,g prikaza tekuie politidke ,situacije uEvropi, viale'ne kroz nemadke nao,iare. Ovo izvan-redno saopStenje bilo je niSta dnugo do veZba, madanimalo ve5ta, iz psiho o,Skog ratovanja.

Sludaj je hteo da se msje Tilea zadesio u Buku-reBtu kada je pisrno, p,oslato iz Bra5ova 14. marta,stiglo u pre,stonicu. Majka mu je up'ravo preminulap,a se rrcrao vratiti ;t.r Rumuniju preko Italije iJ'u,goslavije, briZljivo izbe'gavajuii kradi put prekoBeda. Postao je podozriv prerna Kraftu jo5 kolikoprethodne jeseni, naime otkada je primlo Kraftovopis,mo iz Urberga, ,sa datumorrn 26. septembar, sa

,140

njegovim ne mnogo uvijenim alurzijama na z-a5tit-nidki nemadki >novi poredak<< u jugoistodnoj Evrop,i.I ponovo, nezavisno ord tih pnorpagandisti'dkih redova,on se 'pita za5to Kraft ostaje 'r.r Nemadkoj. I upravoiz ovih razloga, priznao mi j,e, odlrudio je da br.rdeu vezi sa Kraftom i da odgovara ,na ,njegova raz-norazna pisma sluteii da te se Kraft kad-tadodati.

einjenica da je wo p,oslednje pis,mo bilo napi-sano u Berlinru i onda toboZe predato na po,5tuu Rumuniji kao da je potvrdivalo dve pre@ostavke:ptro, da su Kraftovi p,oslodavci, kogod oni b,ili,odigledno Zeleli da se obezb,ede da ie Tilea pri,rnitiovo pisrno; drugo, da ako je Kraft, ba5 on meclutolikima, zbilja u Berlinu, onda nesurnnjivo delisavete najviSim nacistima, moZda dak ri H,itleru,Blqvom. Msje Tilea je bio pripravan da verujekako je Kraft veoma nadaren astrolo,g - njegovouspe5no predvidanje u pogledu Kodrearrua je topotvrdivalo - & p'rema obaveStenjima do kojih jedo5ao znalo ,se da Hitier venuje u astrologiju- Nje-gov kolega Raul Bosi (Raoul Bossy), rumunskiopunomoieni rninrirstar s,avetni,k u Berlinu, saopBtioje toliko, i Tilea je proditao to zanimljivo obave5-tenje u jednom od tajnih izveBtaia koji je rumunsrkoMinistarstvo ,ino,stranih poslova pustilo da kola ponjenim arnbasadama i,izaslanstvima.

Njegove sumnje 6e se po'tvrditi nedelju ili dvekasnije prilikom pos,ete Cirihiu na p,ovratku u Lon-don. Mad,am Tilea je na Birher-Bener kliniei radiledenja pa mu rse eto ukazala zgoda da raqp,raviovu stvar oko Krafta sa dr Frankl,inom Birheron:n.Dr Birher je u,p'r.rien u to da je Kraft u Berlinui, takocle, da ,ovaj mora raditi za naciste ,na najvi-6em nivou. Uvidev5i da Kraftovo pismo ne pred-stavlja niSta drugo do drski poku5aj >pranja

-moz-

ga< od strane Nemaca, kako bi ga podstakli dase p,redomisli u poglerdu svoj,,ih probritanskih naklo-nosti, msje Tilea pi6e jetko p,ismo Kraftu iz Cirihana dan 30. marta 1940. U njemu potvrcluje prijemKraftovog skoraSnjeg saop5tenja i obavestava- gada je p,rozreo njegorrru igru. Dnuga kopija Krafto-vog pisrna, poslata u Bukure5t iz Berlina 14. martaili tu,negde, prosledena je dalje diplornatskom po,F-tom do Londona i t'u zatekla msje Tileu ubrzo po

L4L

njegovorn povratku iz Svajcarske. Ovo hotirnidnoudvajanje po.ruke potvrduje sve njegove ranijezumnje. Osim to'ga, po'Sto mora biti da Kraft radiza Hitlera, preostaje mu jedino da ubedi Britanceda p'reduzmnr nuZne protivmere.

Nostradamus i

X

psiholoSko ratovanje

Dok kuca,m ove re'dove na rnorn radnom stoluje jedan od 299 primeraka Kraftovo,g pre5tampanogfaksimila Benoa Rigoovog izdanja Les Prophdties deM. Michel Nostradamus, izvorno objavljenog u Lio-nu 1568, dve godine p,o smrti sarnog No,stradamusa.Po svoj prilici, nijedno drugo delo no'stradamijanenije nikad,a imalo nedbidniju izdavadlru istoriju odove Kra'ftove.

Nema smmnje da su se on i Georg Luht bacilina posao po'detkorn januara 1940. sa silnim odu-Sevljenjern. Pod kraj feibrruara, medutim, Luht bidao sve na ,svetu da se nikad nije uplitao u Kraf-tova p,osla. Rabota sa p,isrnom Tilei ga je zastraS'ila.>>Toikom tih nedelja obojica smo jedno'm nogombili u koncentracio,nom logoru<<, piSe on. Po'detkomrnrarta prima ponudu od >Sirnens,a<< da se zaposliu njihovorn elektro-koncernu u Berlin-Spandauu,pa saop3tava Kraftu da je rad da prihvati. Kraftpada u vatru i okrivljava be,spo,moinog Luhta dahoie da ga ,ostavi na cedil r sa nedovr5enim radomo Nostradamusru. I tako Luht ostaje. Ali njihovasaradnj,a ie potrajati samo jo5 dve nedelje. Kadaje Luht kucao konadnu verzii'u pisma za Tileubio je na ivici nennnog sloma a Kraft napregnutkao struna i razdraZljiv.

>Poslednjih martovskih dana<<, pisaie docrr"ijeLuht, >>dostigli smo stupanj neprikrivene uzajamnenetrpeljivosti. Kraft me je optuZio da sam bez*voljan i ponavljao je izreku ,da se ,gvoZtle kujedok je vruie'. Bio sam mnogo utuden ali sam pri-

L43

silio sebe d.a iznesem nekoliko kljastih i otrcanihargu,menata u smis u da hr daik nema ni gvoZclakoje bi valjalo kovati. Rekoh joB da bi bilo po-gre5no da procenirno bilo sebe bilo na5 uticaj. ,MiJrno ti koji igramo kako drugi sviraju', rekoh, do-davSi da nas na5i poslo'davci iskori5iavaju i na-vo,de da izokreiemo Noistradarrnrsa na sraman nadinzarad psiholoBkog ratovanja. Rekoh da u svemutome ne vidim nikakvog smisla besmi-sl'icu.<<

Luht se najzad oslobada stega 2. apnila 1940.i detrnaest dana kasnije biva zvan:idno upuien narad u fabrilcu avio,na. U vezi s njegovim uvidanjemda je Kraft bio obavezan da >isknivi<< smisao pro-rodanskih katre'na, u svako'm sludaju stra3no te5kihza >interpretiranje<<, poavaiu se na odlo,mak raz*govora, snimljenog na traku, s,a dr Kricingerom.

>Po Kraftovom pristizanju u 'Berlin<<, p'rida on,>>,sretali smo se tu i tamo i pretresali mnoge kat-rene, ali retko kad bismo do5li do zajednidkog re-Senja. Moram ovde da pomenem jedan prezudnidinilac: sve Bto je dr Gebels Ze1eo bio je propa-gandni materijal zasnovan na No,stradanr,usovimpredskazivanjirna. AIi i Kraft i ja srno se sloZilida bi to bila nrvreda duha, kao 5to je bio sludaj,Nostradamusovog, ako bisrno se padali u njegovaprorodanstva i on bi nam to gorko zamerio izgroiba. Tako smo se jedino potrrudili da obezibedimogradu koja je delovala verodostojno i umesno.<<

Meclutim, u pismu datiranom 24. oktobra 1962.dr Kricinger po,minje da sr-r mnoge od Kraftovihinterpretacija bile odvei >nategnute<. Sludaj u p'i-tanju je tdboZnje znadenje katrena V, 94, koji.gJasi:

Translatera en Ia Grande Germanie,Brabant & Flanders, GrarLd, Bruges & Bo'Iongne:La traisue sainte, le grand duc d'Armenie,Assaillira Vierme & la Coloigne.

U leto 1940. tumadenje >>Grande Germanie<bilo je zapanjujuie o'dito. Ono je jedino 'moglo daznadi >Grorss-Deutschland<<, dije su arrrlije tada za-'uze1e Braibant i Flandrriju, Gent, BriZ i Bulonjsrir Mer. Ali ko li be5e onaj >Ie grand rduc ,d'Arme-

L44

nie< i za$to bi on napao Bed i KeLr? Dr Kricingerje smatrao da to rno'ra biti Staljin roden u Gru-ziji, prema tome u blizini Jermenije, gde IeZisteci5te ruskih, persijskih i turskih teritorija na{rarafu. Doduie, u ono vreme brilo je nezamislivod" !! Staljin nap,ao Bed ili Keln pa

-je tako Kraft

predloZio prihvatljivije i, po njernu,-Iogidnije re-Senje. >Grand duc<< je odito ibio Arrrrinije,- vodagermanskog plemena Herusci, koje je pob-edilo tririmska legiona u Teutobur5koj Eumi- g. godineposle Hrista. E ,s,ad, zahvaljujuii dudnoj analogiji,>>grand duc<< postao je Firer >>Gross-Deutschlandl-akoji Salje woje naoruZane ratnike u Rajnsku, iplema tome u Keln, rnarta 1936. i u Bed kada jeokupirao Austriju marta 1"938. Dve godine kasnijenj_egove ie arrnije osvo;jiti Braba,nt i Flandriju,-itako redom. Ko,liko god na klimavim nogarna ovespekulacije naizgle'd stajale, a one su tip,idne zasve poku5aje da se protumad,i znadenje [<atrena, odi-to je da su iih Kraft i dr Kricinger naBli neodo-ljivo zanimljivima.

Ali za5to ,su se Kraftovi poslodavci sloZili splano,m, njegovim vlastitim po svoj prilici, da na-prave faksirnil-izdar$e Proph6ties-a, u sasvim o'gra-nidenom broju prrimeraka, zajedno s'a komentaromkoji bi on napisao? Da rdodu do l<rrne za psiho*loSko ratovanje, u demu je svakako njihov glavniinteres podivao, dovoljno bi bilo dozvoliti da nji-hov pito,mi urednik iznedri vlastita tumadenja jed-nog prigodnog odbira iz hiljadu dos:bupnih katrenai o,nda ih dati na oibradu ili prepisivanje najmlje-nom prop,agandno,m piscu koji svakako ne b,i delioKraftove skrupule i strahopoBtovanje za llostrada-musa ri njegov rad. Medutim, ako je trebalo Kraffupodmetnuti marnac ne bi tri rnu zadatak delovaoprivladnije, o'doibrenje da de mtr hvalisanje knji-gom biti nadoknada za njegove muke bila je psi-holo5ki zdrav potez. I dalje, mada bi rnu odobrilida prodaje knjige svojim prijateljima, nikad senije postavljalo pitanje njene slobodne prodaje poknjiZarama. Siroko javno interesovanje za No,stra-damusa i njegova proroda,nstva bilo je ono po-slednje Sto zu vlasti Zelele, jer su uvidele da ni-jedan autor nije bolji izvor za rnognrina govorkanja,

145

i ako bi bilo prida, on:da im je viBe odgovaraloda ove poteknu od njih.

U vreme kada se Luht povukao 2. aprila;Kraftovi komentari dostigli zu 200 kucanih stra-nica. Prema Luhtu, izaBao' je on na rsredu sa nizomzapanjujudh zakljudaka. Ne3to manje zapanjujuiije moZda bio o,naj o nepos,redno predstojeioj inva-ziji Hola,ndije i Belgije od strane ne,madkih oruZa-rrih snaga. Ali ljudi iz bezbedno,sti zamerali sutadnim spekulacijama od ove vrste i do vremenakada je neko iscenzuris,ao rukopis tako reii niBtau nje,mu nije ostalo. Niti je n:ak RSHA d,opustiloda se knjiga pojavi tog pro'leia, pa tako ona nije>objavljena<( sve do decembra 1940.

Kao Eto rekoh, faksimilni reprint Prophdties-abio je o'graniden na tiraZ oid 299 prirneraka. Nanjemu nije utisnuto ime izdavada a na naslovnojstranici jednostav,no stoji da je Fotokopist GmBHiz Frankfurta na Majni foto-litografskim putempre5tampao tekst izdanja iz 1568. Kraftov ko,men-tar je bio tako iskasapljen da je sada to bio pamfletod ciglo 32 stranice, sa datumom 12, oktobar1940, ugtu,ran u dZep s unutraSnje strane korica.Autorovo ime valjalo je traZiti sveiorn sve do26. stranice, gde se ono javlja istina sitnim slovimaod5tarnpano. Dodu5e svako ko ga je mogao ditatiu ono vreme, u po,trazi za zanimljivim spekulaci-jama o buduinosti Nemadke, bio bi razodaran, jersve Sto je Kraftu bilo dozvolje,no da objavi bioje ne5kodljivi esejdii o problemima sa kojima sesuodavaju svi oni ko,ji preenu da fumade katrene.Ko je platio Stampara i knjigovesca? Prisetiiemo seda je Kraft rekao Tilei da je knjizi kumovalojedno udruZenje u sprezi sa vladinim odeljenjem.Prema her Luhtu, Himlerov Reichssicheresitskattpt-amt je platilo ceh, a posrednik je bio dr Fezel. Uodgovor ,na neke moje nedoumiee, izjavio je dase Ministarstvo prop'agande nije izravno baviloovim projektom i, [<o1iko je njemu poznato, Kraftnije nikada sreo dr Gebelsa.

Kljud za Kraftovo tajanstveno DruStvo nalazimona posled,njoj stranici njegovog pamfleta gde po-stoji aluzij a na Deutesche Metapsychische Gesel!-schaft (Nemadko metafizidko d.ru5tvo), sa adresornna detvrtom spratu zgrade u Prager5trase 17, u

146 t47

Berlinu W 50. D,rudtvo, tako je rstajal,o, rado je daugovara kontakte i razmerlu ideja izmeclu prouEa-vaoca Nostradamusa. Osim-toga, saopBtavalo se daje DruStvo otpodelo sa prikupljanjern adresa osobazainteresovanih za Nostradarnusa, koje bi obaveS-tavalo o novim publikacijama i prilikarna za raz-menu mi5ljenja.

Prema dr Kricinger,u, Prager5trase 17 bila jeadresa potpukovnika Konrada Sup,ea (Schuppe),vojnog lica u penziji i predsednika Dnr5tva. Rekaoje dalje da je tu srreo Krafta viBe puta kakobi pretresali moguia tumadenja izvesnrih fl<atrena.Po her Vilheimu Vu1fu, DruStvo je obrazovanona osnovu Gebelsovog nalo,ga a svrha mu je bilada doile do ljudi zai'nteresovanih za No,stradamusa.

Posleratni nemadki izvori otkrili ,su dosad veo-rna malo podataka o koriSienju Nostradamus-gradeu cilju psiholo3kog ratovanja. Valter Selenbergse priseia u svojim memoarima 'da- rnu je, sredi-nom maja 1940, otprilike ru vreme kad.a je nemadkavojska prelazila belgijsku granicu iblizu Sedana,naloZeno da saraduje sa Ministarstvom propagandeu pravljenju materijala koji bi se rasturao' u Fran-cuskoj putem radio-emitovanja i Stampanih letaka.Pretpo,stavljam da je pripremni rad obavio Kraftkoji mesec ranije, mada mu iz bezbe'dnosnih raz-loga nije ba5 mnogo redeno.

Selenberg se pozivao na letke sa odgovarajuCeprateCim katrenirna iz Praphdties-a, ko'ji su bacaniiz aviona. Nostradamms je navodno predskazao dana jugoistoku Francuske nede b,iti neprijateljstavai Selenberg je tvrdio da se civilno stanovniStvostoga zaputilo drurnovima u tom pravcu, ostavlja-juii tako prilaze Parizu i pristarni3ta na kanalimamanje zakrdene u trenutku kada se nemadka vojskapo,krenula.?l Uzalud sam tragao za ovim lecima;dodu5e, video sam jedan malecki koji je, na osnovutipografskih pokazatelja, verovatno bio Stampanza Nemce u Belgiji i Francuskoj. SadrZavao je72 redova muko'trpnih stihova pripisanih Nostra-damusu, no oni ,se nisu zasnivali ni na Eernu izProphdties-a i po svoj prilici Kraft nije imao ni-,kakvog udela u ovom rnarifetltrku.Tz

Postojao je joS jedan nemadki strudnjak zaNostradamusa, dosad nqromennt. BeSe rto dr Alek-

sander Centgraf (Alexander Centgraf) koji je, podpseudonimorn dr Centurio, posle rata objavio No-stradamus, der Prophet der Weltgeschichte (No-stradamus, prorok istorije sueta), Beriin 1953. Na70. stranici deWrtog izdanja svoje knjige (1960),on pominje da je tokorrn hladne zime 1939-40.primio u posetu druZeljubivog gorspodina koji sepredstavio kao udenjak. Taj dwek je Zeleo da znasmatra li dr Cenhrri,o da se ma koji odretleni kat-ren odnosi na >o aki upad u Fransu,sku<<. Zatim jepredloZio detiri katrena (brojevi 6-9) iz treieCenturie. eesto sam se pitao nije I'i >udenjak<bio Kraft glavom i ,bradom. Centurio je pomenuoda je, po nemadkoj okupaciji Pariza, s iznenade-njem proditao u nekim ameridkim no\rinama da suSlroro,Eanstva pripisana Nostradamusu stekla 5,irokpublicitet u Francuskoj tokom prethodnih meseci ida je franeuska vlada uznem-irena njihovim pogub-nim dejstvom.

Dr Kricinger mi je pruZio zanimljiv dolmmentu vidu fotokop'ije No,stradamusove knji.Zice formatadvanaestine od Sesnaest strana sa naslovom DerSeher uon Salon (Vidounjak iz salona). Nosila jeimprint Rotadruk Vilhelrn Majer KG (RotadruckWilhelm Meyer KG, Berlin SW 68), pa je, dakle,njeno nemadko poreklo bilo neprikriveno. Neki nje-gov nemadki prijatelj s,e iznenadio ustanoviv5i damu je p'rimerak Cu5nmt u dZep kaputa kada gaje uzimao iz garderobe bioskopa u Teheranu, uPersiji, negde 1940---41. Dubtji dokazi pokazuju daje osnorma grada za ovaj parnfiet potekla ba5 odKrafta.

NiSta bolje od rata za stvaranje sifuacije vanpameti. Tu s,u Nemci, vre'dno mozgajuii kako dapotkopaju francuski rnoral sa probranirn materija-lom iz Proph6ties-a, dok su fransuske vlasti,

-sa

svoje strane, podjedndko zauzete zabranjujudi no-stradamijanu ali tako da ne nrvrede okupacionusilu" U novembru 1940, odeljenje za cenzuru Vi-6ija preduzima korake da spredi prodaju dr DeFontbrinove (Fontbrune) netorn objavljene knjigeLes proph4ties de Maistre Michel Nostradanruspo5to bi autorov komentar rno,gao da uznemiriNemce.Ts Dr Kricinger mi je dalje rekao da jeE. Ruji,ov (Ruir) Le grand carnnge d'aprds lbs

148 149

prophdties de Nosttadamus de 1938 d. 7947, Pariz,1938, bio takodle povr.rden >ustred, dinjenice da suneka njegova fumadenja taEna i pretadna<.

B'ilo je, u ono vreme, zamerki da se komentarina Nostradamusa objave makar i u neutralnojSvajcarskoj. Godine 1940. Edision Util (Les Edi-tions Utiles), Zenevska izdavadka lcruia, izdala jereprint ruanske edieije Prophdties-a 'iz 1649, alibez ikakvih tumadenja. Izdavadi s'u ubacili beledkus izvinjenjem da nisu biii opunomo,ieni da unes:rlkomentar ,niti pak, u tom pogledu, da >>prevode.<rizvorni tekst u moderni francuski.

Luht i Kraft kreiu odvojenim p,utanjama 2.aprila 1940. U jumr l"uht prima pisrno od ,wognegdaSnjeg ortaka. Kraft je privremeno pre5ao upredgratle"Nikolase, u pravcu Potsdarna, pa pozivaLuhta da ga tamo poseti jedne nedelje. Prilikornzusreta Kraft ga o,baveStava da je ,njegova veza sodeljenjem dr Feze1a sada veoma labava pa onradi kao prevodilac za Deutsche Naclvichtenbi)ro,zvanidnu vladinu novinsku agenciju. (Do ovogposla je do5ao zahvaljujuii sludajnorr, susretu saprijateljem iz Hamburga, izvesnim her Helkenom(Hoelken). Kraft mu kaZe da prevodenje - uglarmo nsa nemadkog na francus <i - nije o$obito nap,oranposao i da se nada da ie ga to drZati b,ar neko ikogodina.

U svojim usp,omenama, frau Kraft porninje dajoj je muL predugo bio' svoj gazda da bi lba$uZivao kao podredeni name5tenik, ali da ga ovajposao nije bar uvladio u prepirke (recimo sa RSHA)i ostavljao mu je ne5to slobodnog vremena za pro-udavanje Nostradamusa. Na primer, 21. maja 1940.,drZi predavqnje o Nostradamuill jedno,m neuobi-Cajeno brojnom skupu u berlinslorn Akademskomastrolo$kom druShm.

Dopisnica poslata 5. jula 1940. dr Ferijeru po-minje da je doSao do daljih >zanimljivih otkriia<<i da su mu Nostradarnusova >pronemadka oseianja<<sve oditija. Ovom neobidnom opaskom preiutno setvrd.i da je Nostradamn:s rpredvideo Treii Rajtri drug'i wetski rat, ali, Sta se sad" tu moZe, biie daje Kraft verovao da je tako biio. Kao 5to bi semoglo odekivati, >strudnjaci ;za Nostradamusa<< iznovijeg nara5taja tvrdili su, ovako ili onako, da

je njihov junak predvideo prvi Sputnjik, kineskukomqrnistidku revoluciju, ubistvo predsednika Kene-dija i tako redom. Svaki novi naraitaj nalazi nerStou katrenima Sto se naizgled uklapa.

Kraft uskoro zapodinje rad na jo5 jednoj knjizio NostradEurr,nsu. Prema uspormenama frau Kraft,u jesen 1940. telefono,m ga je potra2io izvesni drVilmans (Wilmanns) koji je, veli ona, b'io zaposlenu nemadkom Ministars;tvu inostranih poslova.TaDr Vilmans obaveStava Krafta da rasp'olaZe ruko-pisom knjige o Nostradamusu. KaZe jod da je delonezadovoljavajuie i da Zeli da Kraft ispravi gre5kei izgiadi ga u celini. (Ova nernadka opsednutostNostradammso,m zbilja je, blago redeno, sme3na.)Kraft kaZe da je prezauzet ali Vilmans toliko,nava-Ijuje da on pristaje da prodita rukopis. Kasnije gavraia sa propra,tnim pismorn u ,smislu da je delotakvog kvaliteta da bi se rnoralo u celosti preraditi,aii istide da nema ni najrnanju Zelju da sebi navratnarmde takav zadatak. Vilmans nije bio dovek kojiprihvata odbijanje, p,a se Kraft ponovo naSao sknjigom o Nostradamusu u rukarna. Njegovo faksi-miLro izdanje Proph€ties-a nije jo5 bilo objavlje,no.

I dalje je u vezi s Georgom Luhtom. U tovreme, prema Luhtu, Kraft uspostavlja nekakavkontakt sa Ministarrstvom propagande. Kada ga jeLuht posetio krajem 1940. pokazuje mu neke ri-merke nacrta i Stampanih letaka koje je, po sop-stvenim redima, Kraft uradio za >>Prorni<<.

Kraft predstavlja Luhta Vilmansu podetkom1941. i Luht i sam stide utisak da je Vi"Imans za-poslen u Ministarstvu inostranih poslova. Dok jeKraftov prijatelj dr Fezel iskreno verovao u astr.o-logiju, Vilmans istide sopstvenu nevericu ali pri-znaje Luhtu da ga zvanidne duZnosti obavezujuda se za nju zainteresuje. Vilmans pita Luhta kada6e Sjedinjene DrZave uii rrl rat. Her Luht jedovoljno smotren da mu da jedan neuhvatljiv gd-gsvor i priseia se kako je bio sre6an ,Sto je kidnuos ovog sastanka s glavom na ramenirna. Vidljivo jeiz her Luhtovog podseianja i pirsama da je on poslerabote s pismom za Tileu bio uvek ma oprezi dase Kraft ne mpetlja u nevolju, a Iruht je nesum-njivo mislio da je, kada je o njerru.r samom red,

150

susrete sa ljudima popn:t dr Vilmansa preporud-ljivo izbegavati.

Nezavisno od rada na knjizi koju je narudiodr Vilmans, Kraft se bavio i drugim projektimau vezi Nostradamusa, a1i za svoju du5u, a tosu privatni tedajevi koje je'organizovao u Berlinu.Plwo od ovih predavanja odrZano je januara 1941.Kraft je s paZnjom odabrao svoje slu5ateljstvo, paje u moguinosti da obave'sti dr Ferijera (dopis-nicom) da je privukao izrnetlu Sezdeset i sedanndesetljudi. Drugu jednu kratku poruku Salje d"r Ferijer,u29. maja, i tu beleZi dalji uspon svojih predavanja,kao i nadu da od tada pa nadalje rneie vi5e bitimeren istim ar5inom kao oni astrolozi koji, njegovje predlo,g, >zasluZuju da budu iskorenjeni<.

Georg Luht prisustvuie uvodnom predavanju natemu >>Prorodanstva Nostradamusa<<. Prema Luhto-vim redirna: >Kako je govor odrnicao, postajao jesve fascinantniji, ali istovremeno sve opasniji poKrafta!<< Luht je mudno 'svestan dinjenice da jeod njega i Krafta zatraZeno jo3 u januaru 1"940.da potpi5u obavezu da neie javno izlagati ni oNostradarnuzu niti o astrologiji, pa je on vei videou Kraftu kandidata za ljubaznu paZnju Gestapoa.Izmenja5e par reii po,sle predavanja i Luht pri-upita Krafta je li svestan rizika kojem se izlaze.Kraft se samo nasmeja i uzvrati: >Ni5ta mi sepod rnilim bogom neie desiti. Ovo predavanje jeregistrovano u po iciji a izvesni ljudi znaju sve opred.metu mojih govora!<<

Grof Brokdorf (Brockdorff), ranije glava poli-cije u Kilu, sada medu osobljem Kultusminister-ium-a, piSe her Gerneru nekako u to vre,me ipredlaZe da ovaj potiho opomene Krafta kako bipomenuti okondao svoja predavanja po5to ga sluZ-ba bezbednosti drZi na oku. Ako je Gerner i pre-neo ovaj savet Kraftu, Kraft ga nije tuo. StaviBe,dini se da je nesvestan da bi makar ',i neduZnaopaska mogla da se prikaZe u pogre5moj 'svetlosti,s p,ogubnim posledicama po njega. Pred kraj juna1941. frau Kraft je 'ispridala Georgu Luhtu da jeKraft prisustvovao jednom neformalno,m skupu uodinemadkog osvajanja Rusije. Tamo je, na osnovusvojih astrolo5kih zakljudaka, ukazao na nepo,srednupredstojeiu moguinost >vojnih operacija Birokog

151

opsega na Istoku<<, 5to je moglo da znadi jedinoprotiv Sovjetskog Saveza. Neko je obavestio Ges-tapo, koji tu smesta njuSi >veleizdaju<<, ali seqiS,ta dalje ne pre'duzima. Kao 5to Luht primeCuje,Kraftovo astrolo'5ko odu5evljenje prosto ga je ie.raio da saop'Btava svoja toiboZnja otkriia.

Ova polujarrna Kraftova predavadka aktirrnostizgleda da je povezana sa skora5njirn (decembar1940) manje-viSe privatnim objavljivanjem faksi-milnog izdanja Prophdties-a. Kao 5to rekoh, knjigase_,nikada nije smela nadi u knjiZarama, ali postojepokazatelji da se do primeraka dolazilo preko si-mo,g- Krafta (cena 30 rajhs maraka) u njegovomdlanku objavljenom u januarskom broju- Sterneund Mensch iz 794I. Stajalo je da narudZbe primaizdavad dasopisa. Izgleda, znaEi, da je svrhb tihpredavanja bila da reklamiraju knjigu urnutar stro-go zatvorenog kruga, ali ova neoibidna izdavadkakampanja ne zavr5ava se na tome. Kraft sada iz-lazi na sredu ,s malenim privatno Stampanim daso-pisom formata osmiine od 16 stranica sa naslovomNostra damur, kao i sa ,serijom Etampanih regis-tarskih kartica sa analitidkorn gradom u vezi po-jedinadnih katrena. lVosfra damur je namerrj,en>za5titnicima i prijateljima fatksimilnog izdanjaProphdties-a iz 1940< a o;bjavljena su sarno dvabroja.75 Kraft piSe ditave tekstove za fo,to-lito re-produkovanje vlastitim veoma o,sobenim i ditkimrukopisom, pa tako uspeva da iz,begne izdatkeza slovoslagade.

Prisetiiemo se da je Kraft prvobitno na.meravaoda za faksimilno izdanje Prophdties-a napi5e orp5rir-ni,uvod, ali nameru mu je osujetilo odeljenje dr Fe-zela. Jedan od Kraftovih razlo,ga za objavljivanjeNostra darrur bilo je da Stampa bar neBto oagrade koju nije srrneo da objavi u ,samoj knjizi,s namerom da predstavi primerke prva tri brojabez novdane nadoknade svima onima koji su iepretplatili na faksimilno izdanje. Dodu5e, dok zuKraftova tumadenja katrena bila spekulati'rna iproizvolj,na kao i sva ostala, pre ili posle njega,Nestra damttr, sa svojim briZljivo pisanim dlancimao istoriji tekstualnog preno5enja katrena, bilo jepravo malo umeie.

r52 153

Objavljivanje Nosfra dannur-a i kartica s katre-nirna iznenada se okondalo u martu ili aprilu 1941.Kraft uptriuje na to u umno'Zenom cirkularnompismu lroje Salje svojim berlinskim prijateljima iznaneirna u arprilu. Ttu kaZe da iako su treii brojNosfra damtn-a i rukonr, pisani tekstovi na joBtrideset kartica spremni za 'Starnpnr, >zahvaljujudistrogorn ogranidavanju Stampanja - dak i ako jehartiju nabavio narudilac - problern daljeg objav-tjivanja od ove vrste nere5iv je za neod.recleno raz-doblje<. Citajuii izrnedu redova, malo je mestasumnji da mu je nalodeno da se uzdfri od daljihizdavadkih podruhvata u vezi Nostradamusa. Prisvem tom, a uprkos Lihtovih strahovanja, nije muodito zabranjeno da predaje, po'5to u dmgo,m cir-kularnom pismu on poziva na'dva svoja izlaganja,oba sa slajdovima,

'o >>Nostradamusu kao pro,rdkujedne jo$ Veie Nemadke<<. Po rasporedu, trebaloje da to bmde u NirnbengStrase na dan 28. majai 1"1. juna u 7.15. popodne. Nirnberg5trase je biloprebivali5te frau Petersen, iz Kraftovo,g novo'gkruga prijatelja q.r Berlinu. Imala je muzidku Ekolui predavanja s-u se o'drZavala u tamoSnjoj velikojsal i .76

U cirkularu: Kraft pominje da je sva rprilikada ie uskoro biti kadar da uveze primerke ono,gaSto je saxn n€lzvao >briselskom<< knjigom za prElro-daju svom krugu. Izgleda da je ved bilo po,te3koiazbog kontrole uvoza. Ova takozvana bris'elska lcrji-ga jeste ona koju je dr Vilmans nanju5io. Prembzapisima frau Kraft, pre nego 6to je knjiga zavr-Sena, imao je nekoliko zadevica sa Vil'mansom, kojije Zeleo da on >>prekuva<< izvesna tumadenja takoda zvude povo,ljnije za Nemadku. Kraft odbija dato udini i u jednom trenutku Eak kaZe da nijespreman da dopusti da 'mu se ime pojavi na na-slwnoj stranici. Postignut je ko,rnprornis: Vilmansse slaZe da se katreni, trzro,dnici kavge, izostave.

Naslov ove lmjige je Comment Nostradamusa-t-il entreuu l'auenit" de l'Euro e a ohjavila ju je,verovatno u februaru 1941, izdavadka kuia Edis'io,/rSnelev (Editions Snellew) iz Brjsela. Na nekih200 osminskih straqica Kraft pretresa detrdesetI<atrena, ukljudiv5i tri za koje je rekao da ie ih$ire razraditi u svojim berli;nskim predavanjima.

Ovi poslednji, veli, svi odreda ukazuju na porazVelike Britanije. >Briselska<< knjiga je odito bilanamenjena iitaocima u Belgiji i Francuskoj i pred-stavljala je u,praZnjavanje pre >sivog<< nego >crnog<psiholo5kog vojevanja, s obzirom da su udinjenimali, odnosno nikakvi napori da se prikrije dinje-nica da su je pornogli Nemci. Dok s jedne straneKraftova tumaEenja i nisu bila odve6 maStovita,ona, s druge, nisu bila toliko pronemadka da iza-zovu preterano podozrenje. Kao pojedinadna stavkau jednoj sveopbtoj kampanji psiholo5kog vojevanja,rad verovatno nije bio bez svojevrsne vrednosti.

SaZet prlk"az Kraftove obrade jednog od tripomenuta katrena moZe biti koristan. To je stotikatren u drugom Centurie.

Dedans les isles si horrible tumulte,Bien on rl'orra qu'une bellique brigueTant grand sera des predatetns I'insulte,Qu'on se uiendra ranger d. Ia grand" ligue.

Po Kraftu je les isles znadilo Veliku Britanijua prednteurs ,sLr bili britanski gramZljivci, naimeljudi koji pljadkaju i kradu. Tumulte u Britanijibilo bi stravidno, gore nego 3to iko zami5lja. Belli-que brigue je skovano da znadi sveopBti rat, uklju-dujuii ditavo stanovni5tvo. Poslednja dva redatrebalo je da objasne za5to rat. >Rane dto su ihti (britanski) gusari naneli drugim narodima biietolike da bi Evropa trebalo da se naoruZ,a protivBritanije kako bi prekratila njene otirnadine.<<Kraft kaZe da jo5 od Denkerka u 1940. Britancivr5e groznidave pripreme da se odupru 'i.nvaziji.Ali njihov leude en masse, nastavlja on, nije sepomerio od sveop5teg haosa i mahnito stanje duhabritanskog stanovniStva bilo je podjednako opasnoza nacionalnu bezbednost kao i neprijateljw ne-posredno predstojeCi napad. Zanimljivo je zapazitida je dr Vilmans mo,rao nar,uditi ovu trarjigu otpri-like u vreme kada su Nemci, bar nominalno, na-meravali da osvoje britanska ostrva.

>Briselsko<< izdanje sadrZavalo je jedan oglasu to,m s,mislu da s'u u pripren:i prwodi na nemadki,engleski, Spanski i rumunski. Odito, nikada nisuizdati ali je porfugalski ,p,revod ugledao svetlo

Ls4

dana u Lisabonu 1941. kao Nostradnmus uA ofutaro da Europa (Edigides Alma). Ova izdavadkakuda verovatno je delovala kao rnanje-viSe tajnapropagandna jedinica pod kontrolom nemadke am-basade u Lisabonu. Stampanje je obavila firmanaizgled portugalska ali je ona svakako bila unemadkim rukama. Kada sam posetio Lisabon maja1962. ustanovio sam da nema primerka Kraftoveknjige u porfugalskoj Nacionalnoj biblioteci. Ta-mo5nji sluZbenici tvrdili su mi da poito oni njomene raspolaZu knjiga naprosto ne moZe da postoji.Za ciglo jedan das uspeo sam da naclern detirinerabljena primet'ka u antikvarnici, kupih ih za1 Siting po kornadu i pohitah da isrpunim prazninuna policama Nacionalne biblioteke. Bibliotekari subili pomalo ozlojedeni Eto sam se uop5te vraiaosa knjigom. Moj je utisak da Kraft nikada nijevideo primerak lisabonskog izdanja.

On je moZda bio podjednako neupuCerr u po-stojanje danske verzije, objavljene takocle 1941,pod naslovom Nosfradamus forudser Eznopas Frem-tid. Neodekivano sam nabasao na nju u nemadkojDrZavnoj biblioteci u Istodnom Berlinu januara1969. Ako je, Bto je veoma verovatno, ova biblio-teka ikad.a raspolagala faksimilnirn izdanjemPropheties-a, ono je nestalo.

Maja 1941. Kraft radi za Deutsche Nachrichten-bilro vei gotovo punu godinu. Njegovi poslodavcise trude da ga zaspu poslo,m preko glave, jer5. maja on Salje dopisnicu dr Ferijeru gde izjavljujeda odskoro radi po napornih trinaest dasova dnevno.Ali nagrada nije d.aleko, kaZe on, poBto lrur je ude-ljen odmor od tri meseca i on predvida da Cese vratiti miru i tiSini Urberga sve do jeseni. Alini Kraft ni njegova Zena neie tog leta otiCi uUrberg, poito de kroz tri nedelje on biti uhapSen.

XI

,,Aktion Hess'o

U 5.45 po podne, u subotu L0. maja 1941. Ru-dolf Hes, Reichminisfer i prvi u red,osledu posleGeringa u sludaju Hitlerove srnrti, uspentrab seu ratni avion meser5mit-ll0 kod Augsburga i vi-nuo ,se put Skotske. Hitlera je vEst stigla uBerhtesgadenu sledeieg jutra kada je Hesov adu-tant stigao sa njegovim pisrnom. Sada je bilo prekopo,trebno smisliti uverljivo obja5njenje za njegovodlazak koje bi se sermouvereno moglo ponuditi-nesamo nemadkom narodu vei i svetu u celini. Uponedeljak ujutru dok je Firer predsedavao $a*stanku uz pristrstvo Geringa, gaulajtera i ostalihvodeiih partijskih funkcionera, 'i.znaelen je podesanodgovor. Prida sada glasi ova[<o: Hes ne sefinoda je du5ermo p,oremeien, vei je i pod pogubnimuticajem astro'loga. Valter Selenberg se priseia daje Martin Borman bio taj koji je ubedio Hitlerada prihvati s'r.rd da je Hes lud i b,ide da se takodeBorman ,svesrdno potrudio da u stvar uvude as-trologe.

Dr Hans Frank, generalni guverner Poljske,blo je i sam na ovom skupu i izjavio u posthumnoobjavljenoj autobio,grafiji da je astrolo5ki teza ko-tqla i pre nego Sto je sastanak ,otvo,ren.?7 MajaL4. Vtjlkischer Beobachter objavljuje ilanak kojisadrZi i sledeie re'dove: >Kao 5to je dobropoznafou partijskim krugovima, zdravlje Rudolfa Hesabilo je ozbiljno uzd.rmano vei viSe godina a upo,slednje vreme sve je viSe pribegavao hipnoti-darima, astrolozima i slidnoj sorti. Do koje mere

156

su ovi ljudi odgovorni za du5evnu pometnju kojaga je navela na poslednji korak tek treba da seutvrdi.<<78

Londo,nski Times 14. maja Btampa neka veornanategnuta o,bave6tenja od svog dopisnika iz Svaj-carske: >Po neki od najbliZih Hesovih prijateljabacaju zanimljivo svetlo na ,ovaj sludaj. Tvrde daje Hes oduvek bio Hitlerov tajni astrolog. Sve doovog po,slednjeg marta on je dosledno proricaonaklonjenost sudbine i uvek bio u pravu. Posletoga, bez obzira na pobede Sto ih je Nemadkaizvojevala, on obznanjuje da zvezde pokazuju kakose Hitlerova meteorska karir'era bliZi svom zenitu.<<

Selenberg beleZi da se Hajnrih Miler (HeinrichMtiller), bavarski grubijan, glava IV sekcije (Ge-stapo) RSHA-a, sada likujuii prihvatio posla. Iz-date su poternice za hap5enje Hesovih atlutanata,nekolicine njegovih najbliZih prijatelja, pa dak injegovog Sofera. No trebalo je vremena da se ispla-nira >Aktio'n Hess<<, Sto Ce uskoro voditi hapBenjuna sto,tine drugih ljudi, sa astrolozima na vrhuliste. Selenberg se takode prisetio da je Himler,koji je gajio siabost prema astrologiji i mistidkimprorodanstvima, posmatrao nameravanu akciju pro-tiv astrologa i vidovnjaka sa pome3anim o,seianjima.Pominje jod kako se doibro zabavljao RajnhardHajdrih (Reinhard Heydrich), Sef RSHA, dok jepregledavao Hitlerova uputstva sa >gestapovcem<< Mi-lerom uglavnom u Himlerovoj prisutnosti. Jednomprilikom je navodno Hajdrih cinidno uporedio Him-lera sa izvesnim nemadkim feldmar5alom, govo-reii: >>Jedan je zabrinut za zvezde na svojimepoletama a drugi za zvezde u svorn horoskopu.<<70

ReZim preduzima niz koraka kako bi uticao nastav javnog mnjenja prema okultnim verovanjimaili njihovim upraZnjavanjima, ali preiutkuje brojnahap5enja astrologa i okultista. U proglaflr za gau-lajtere, iznad potpisa Martina Bo,rmana za dane 6.i 7. jun L941, crkve i >>astrolozi, proricatelji sud-bine i ostale varalice< svrstavaju se bez razlikeo istom tro5ku. Da bi spredilo raspravu na nep(FZeljne teme, Ministarstvo propagande i.zdaje nalog24. juna 1941. da >javna prikazivanja<< nisu doz-volje,na ako u njima :irna de'rnonstracija oft:ultne,spiritualistidke, vidovnj adke, tele,patske ili astrolo5ke

157

prirode. Jarrna predavanja na ove teme takodese zabrarnjuju. Ovaj ukaz propraien je 3. oktobrapoverljivim cirkuiarnim pismom kojim se ured-nicima nalaEe da otada pa do daljnjeg ne objav-tjmju dlanke pomenutih sadrZaja. Ovaj je dokumentobuhvatao dod"atke na veC postojeiu listu zabra-njenih tema, na p,rimer >okultna teorija zrake<<(radistezija), ledenje na daljinu (pomodu molitve),i ariozofska uEenja Georga Lanca fon Libenfelsa.Novembra 26. 7947. Kancelarija Partije je pustilau pro,met poverljivi cirkuiar koji je preporudivaopartijskim funkcionerima da proditaju skora3njibroj Die Weltliterahr (broj B-9, 1941), sa dlan-cima koji o'pisuju kampanju protiv astrologa, antro-pozofista, vidovnjaka i okultista u celini.

U bele5kama pisanim za }rer Gernera u de-cembru 1959, her Adolf Gerst, godine 1941. dlanGestapoa iz Kalsruea, pominje jo5 neke kategorije,recimo HriSianske udenjake, dla,nove Hri5ianskekomune (jedna antropozofska religijska sekta), ver-ske vidare, pa dak i grafologe. Her Gerst takoclenabraja psihologe i psihoterapeute, ali moj bi zak-ljudak ovde bio da se Gestapo interesovao samoza ljude koji, poput Krafta, nisu imali nikakve me-dicinske ili kakve druge priznate kvalifikacije. Bitje u tome da je Gestapo Siroko razapeo svojumreZu.

Glavrr-i talas hap3enja u vezi sa >Aktion Hess<<doSao je 9. juna 1941, gotovo rnesec dana po He-sovom lefu u Skotsku. Toga dana Gestapo se bacana ,posao u svakoj zabiti Nemadke. Her Gerstovolidno saznanje ogranideno je na ono Sto se dogodilou njegovom podrudju, ali svedodanstva iz drugihkrajeva potvrduju njegovu izjavu da je veiinauhap5enih bila pu5tena vei posle nekoliko dana,ili u najboljem sludaju nosle tri-detiri nedelje,uz tr,o koji znadajan ieuzetak. >Profesor<< IsbernerHaldane, reeimo, prove3ie ostatak rata u hapsu.

Svaki astrolog zaredom zapitan je da li je imaoikakve veze sa Hesom, mad,a je do tog vremenapitanje da li je on prirnao astroloike savete ili nijebilo vei od drugorazrednog znadaja. Her Gerst jerazjasnio da je za vlasti vaZnost pro,blema leZalau tome da su sve ove ljude smatrali za potencijalneprotiwrike reZima. On pi5e: >Iskustvo pokazuje da

158 159

je u bezbroj sludajeva oibaveBtenje dobijeno putemgrafolo5kog tumadenja. . . Etetno delovalo na sve-ko iko prihvatanje nacionalsocijalistidkog Weltmz-schauung-a i otuda nerpovoljno uticalo na stabilnostdomaieg fronta.<<8o

Nije proSao' ni pun me$ec a Gestapo haps,i herSu1te-Strathanrza (Schulte-Strathaus) ko'ji je, za-jedno sa joS Sestoricom ilanova Hesovog osoblja,prive'den 12. maja. Ernst Sulte-Strathauz (r. 1881)bio je istoridar knjiZevno,sti i strudnjak za Getea.Bio je u He,sovom S,tabu u minhenskoj Smedoj kuCiod 1935, zadtsien za kulturno-politidku sluZbu. Do-du5e, o,n je, prema redima dr Gerde Valter(Walther), koja ga je dobro p,o'znavala, takocle bioHesov tarnoBnji ekspert za >okultne<< problerne,ukljudujuii astrologiju.sl On be5e odu5ev\eni ama-ter i p,oznat kao takav.

Ne zna se da ii je Gestapo pronaSao Hesovhoroskop kada je pretresao Sulte-Strathauzovu kan-celariju, odno,sno kuiu, ali je izvan sumnje da jeon savetovao Hesu da je 10. maj pogodarL za njegovlet. Spekulaciji poznatoj relativno malom brojuljudi u 1941, dat je Sirok publicitet u 1954, kadaje minhenski novinar objavio niz dlanaka o >>Aktion.Ffess<<. U njima se Sulte-Strathauzova veza sa He-som opizuje sa bogatom inventivnoBdu u detalju.Sulte-Strathauz je pisao to,m doveku 23. decembra1954. i poZalio s,e na njegovo iskrivljavanje dinje-nica. U pismu orn izjavljuje kako nikad nije teZioda nametne sop'stvene zveznadarske poglede Hesu,Stavi5e da nikada nipo5to nije nagovestio da bi 10.maj bio podesan dan za odlazak ovog drugo,g.8z

eini se, metlutim, da je Sulte-Strathauz pome-nuo svojevrstan astroloSki feno,men Hesu u januaru1941. Tom prilikom govorio je o proricanjima izpro'Blosti a odnosila $u se na >krupne konjunkcije<<,naime, na istovremeno prisustvo velike grupe pla-neta u jednom od znakova zodijaka i pozvao se naone koje su se zbile 1484, 1504. i nadasve na veomastaru veliku konjunkciju u >vodenom<< znaku Rib,e,Sto je navelo mnoge da strepe od nwog Potopa.

Prema Sulte-Strathauzu, On je saop5tio Hesuda ie do neuobidajeno velike konjunkcije doCi 10.rnaja 1941, sa Sest p'laneta u znaku Bika, poduda-rajuii se sa p'unirn Mesecom, i Saljivo je primetio

" i l

da prisustvo tolikih planeta na jednorn mestu moZeizazvati naginjanje Zemlje na jednu stranu.s Aliu januaru 1941. rede, on nije pretresao predstojeiukonjunkciju u vezi sa Hes,ovim horosko,po,m i naj -viSe 3to je udinio bilo je da u prolazu pomene da,prema pravilima iz astro,l,o'5ko'g >>kuvara<<, 10. maj1941. moZd.a ba5 i nije dan narodito naklonjen He,su.Na kraju je naglasio 'da Hes wakako nije izabrao10. maj zahvaljqiuii astrolo5kom ,savetu, njegovornili nekog drugo,g, i da on nije imao pojma kakvisu bili Hesovi planovi. Her Sulte-Strathauz je,dakle, kopneo u zatvoru zbog sumnje da je bioHesov astrolo,g ri oslob,oden je tek 1. marta 1943.

Tokom putovanja po Nemadkoj priupitao samdvadesetak astrologa da li bi mogli s uverenjemda mi imenuju nekog dlana woje ,rgrlde. koji jep,osavetovao Hesa, ali niko nije imao neki iolevenodo,stojain ,predlog. Onda je dr Aleksander Cent-graf, sa kojim 'sarn se 'do,pisivao, pomenuo izvesnogdr Smit-Nabusa (Schmidt-Nabus), koga nisam uspeoda identifikujern. Kasnije sam na3ao-delimidno re-Senje u dr Rajner Hildebrantovoj (Hildebrandt)pozitivnoj biografiji profesora Albrehta Hausho,fera(Hausshofer).8a BeBe to sin pro,fesora Karla Hausho-fera (1869-1946), duvenog osnivada politidke geo-grafije kao nauke. Karl Haushofer je uposlio Hesakao svo,g pomodniika u Minhenu kratko vreme p'ookondanju prvog svetskog rata i p,orodica je ostalau bliskoj vezi sa njim. Haushofer ,stariji je destoopisivan kao zloslutna figura, odgovorna da je na-punila Hitleru giavu velebnim idejama o nemad-koln Lebensraum-u, na istoku, ali je takoele mnogopre L939. pustio glasine da je Firer opasan ludak.Sin mu Al reht (1903-1945) be5e p,ro,fesor p'o-tritidke geografije u Berlimr L94L, i do guse uaktivnostima tajne orpozicije pro,tiv Hitlera. Nacistiie ga ubiti 1945.' Ko'jim god ar5inom mereno, Albreht Hausho,ferje bio izuzetno privladan i darovit dovek. Os,imtoga, kao i toliki obrazovani Nemci njegovog nara5-taja ozbiljno je verova,o u astrolo,giju. Dr Hilde-brant, njegov udenik i prisni prijatelj toko'm ratnihgodina, priseia se Hausho,ferove ops,ednutosti Hitle-rovim horoskopom i svirn ,ostalim 5to bi takavdokr,rment soborn povladio. Pis,mo koje sam primic

160 161

od dr Hildebranta sadrZavalo je i obave5tenje daje Haushofer bio proudavalac No,stradamus,a.

Valja se podsetiti da je Hes ,odle'teo u Skotskus nErrnerom da razgovara sa vojvodcym od Hamilto,na,od koga je odekivao da ga bez rnnogo zamajavanjaodvede pravo kralju Dtordiu VI i Vinstonu Cer-tiiu radi do,govora 'o modtts uiuend:iu sa Nemadkom.Prema dr Hildebrantu, naoko pouzdanom svedoku:>Hesova slaba tadka, astrolo,gija, jadala je njegovovlastito uverenje da se mora udiniti 5to se mo,Ze,i stavio je zato sve na kocku kako bi se ,okondalaneprijateljsrtva bez o'dlaganja, po,5to su krajemaprila i podetkom maja 1.941. Hitlerovi astrolo5kiaspekti bili neuobidajeno zloslutni. Hes je tumadioove aspekte u smisltr da znade da on, lidno, morana sopstvenim ramenima da ponese opasnosti kojesu pretile Fireru da bi spasao Hitlera i ponovouspostavio m,ir u Nemadkoj. Snova nanovo je He-sov astroloBki ,savetnik' govorio 'da. su anglo-ne-madki odnosi ugroZeni dubokoukorenjeno n krizompoverenja. . . Stavi5e, u ono vreme postojale supogubno opasne (planetarne) opozicije u Hitlero-vom horoskopu. Hausho,fer, koji se podosta petljaou astrologiju, retko je ostavljao svog prijatelja(naime Hesa) bez miga da bi se ne5to neodekivanomoglo ,dogoditi' u skorijoj buduinosti.<<

Hausho'ferovi, otac i sin, vei su se netrro vremeoprezno trudili da uspostave kgntakt sa vojvodomod Hamiltona. DoduSe, nijedan od njih nije imaoblage veze s dinjenicom da je Hes lidno trebalo daIeti u Skotsku i vest o qj,e,govo,m odlasku ih jeprenerazila. Oba Haushofera su uhap5e,na, mada niu jednom sludaju nije bilo nika,kvih astrolo,Bkihimplikacija. Uhap5en je takorle, prema ctr Hilde-brantu, Hesov astrolog, izvesni dr Smit.<<

Her Vilhelm Vulf mi je ko,nadno rasvetlio zago-netku sa Smitom, objasniv3i da je taj gospod.innesumnjivo dr Ludvig Smit, poznati minhenski le-kar, op5tepoznat kao >>Dah<< Smit zbog svojih teo-rija o terapeutskorn dejstrru ispravno,g d.isanja. po-znavao je Hesa, koji je imao slabost za svakojakealternativne medicine. Or Smit je bio revnostanastrolog a her Vulf ga je sretao na predratnim ne-madkim Songresima astrologa. On se javlja kaodr J. L. Smit, Leo,pold5trase 25, Minhen, na spisku

' , l l i

I od trinaest Nernaca medicinske pro'fesije ko'ji su sebavili astrologijom, spisku objavljenom u ZenLtumaja 1931. Vulf ga je upoznao posle >AktionHeis< u ieliji koncentraciono'g lo'gora Berlin-Saksen-hauzern. Da li se Hes pre svog leta po'savetovao saSmitom ili nije, nepoznato je.

Prema Das Neue Zeitalter-v od 3. decembra1954, nakon rata je minhenski astrolo'g frau MarijaNagengast tvrdila da je primila pismo od Hesa umaitu-1,}4L. On se navodno raspitivao koji bi danbio ,povoljan za putovanje u ino,stransfvo iu nepo-srednoj buduinosti. Ukazala je na 10. rnaj 1941.i primila 300 rajhs maraka za svo'j trud. Astro-lo5ka ekspertiza ove dame svakako nije nagoveS-tavala da ie Hesova misija propasti i da ie ga itrideseta poratna godina joB videti u zatvoru. Do-du5e, kao i sve ostalo u pomernrtom tri,stu, i ovapfida je rnoZda prezadinjena.-

DruSu pak jednu pridu, ovoga puta iz IstoiieBritmtske obaue\taine sluibe, 1969, Ridardr Dikona(Richard Deaoon) valja'takode uzeti s rezeryom.85Njena su5tina je u tome da je pol<ojni Jan Fleming,buduii tvorac trilera o DZemzu Bondu a u vremerata istaknuti ilan Pornorske obave5tajne sluZbe,podmetnuo laZna as'tr.olo5ka obaveBtenja Hesu, _pren;egovog leta. U ovu svrhu je tobo'Ze upotrebljenjedan >neidentifikova,ni astrolo5ki strudnjak izSvajcarske<<. BaS uo'di izlaska iz Stampe Dikon'oveknjige, u Times-u je objavljen >pretprikaz<<. Ne-koliko dana kasnije ovaj list objavljuje pisma punakritike i od porudnika Pitera F1eminga, Janovogbrata i od rnene. Nijedan od nas dvojice nije mogaoda prihvati Dikonovo tvrdenje.

Dobro provereni izveBtaji o nedaiama pojedi-nadnih astrologa koji su uhap5eni u torku >>AktLonHess< nisu ba5 desti, no dini se 'da rsu ovi kojislede tipidni. U svakom p,oznatom sludaju GestaPobi zaplenio Zrtvine astrolo5ke knjige i papire, takoclesvu okultnu ili bilo kakvu zabranjerru literaturu unjeno'm posedu. Nisu poBtedene ni izdavadke odnos-no knjiZarske zalihe. Tadan broj trhapBenih nijepoznat. Proraduni idu od tri stotine do hiljadu lica,ukljudujuii ba5 lepu kvotu dlanova Partije.

Dr Gerda Valter je uhap,Sena u Mintrenu 9. juna,ne u sitne sate kao 5to je b'io sludaj sa drugim

t62 163

brojnim Zrtvama, vei kasnije tog jutra u SluZibiza cenzuru inostrane po'5te Vermahta, gde je ra-dila. Dr Valter nije bila p,ro,fesionalni astnolo,g. Bilaje dobro p,oznata u rne'ilunarodnirn parapsihol,o5kirnkrugovima kao bivBa,sekretarica i po,modnica pokoj-nog Frajher Alberta fon Srenk-Nocinga (FreiherrAlbert von Schrenck-Notzing), zapaZenog istraZi-vada feno'mena fizidkog medijumstva. Prilikom is-pitivanja, upitana je prvo o ,svojoj ranijoj vezi saHri5ianskom zajednicorn, verskorn sektorn pioveza-nom sa Rudolf Stajnerovim (Steiner) Antropozof-skim pokretom ali se sluZb,eno lice ubrzo okrenuloastrologiji.

>Pretpostavimo, primera radi, da su crnac, Jev-rej i arijevac roileni jednog te is,tog dana, u istidas - da li biste za svako,g od njih dali istovetnoastroloBko predvidanje?<< pita on.

Dr Valter uvicla da je upleten rasni rnomenati upinje ,se ,da nade zaoibilaani. ,od,govo'r, koji ga jena izgled zadovoljio. eita pitanja sa lista papira iuskoro dolazi do jednog takvog koji ni 'on ni onane razumeju. Zvanidno lice gura hartijtr ustranune prikrivajuii jed. >Poslali ,srlr fili ovo iz Berlina,ali ja stvarno ne znam 5ta ho'ie!<< uzvikuje.

Dr Valterovu odvode u mesni zatvor i nekoliko,dana kasnije ponovo je ispifuju, ovo,ga puta u liku'izvesnog her Mora (Mohr). Hoce da zna d,a li jeikada posedovala horoskope Hitlera i Hesa. Odgo-vara pslvl'f,1o. >>Pa kako ste ih se onda dornogli?<<Odgovara da je u pro,Slosti bilo dovoljno od$etatido najbliZeg kioska s, novinama i kupiti astrolo$kigodi5njak il'i takvu nekakvu publikaciju. >Kakavje Hitlerov horosl<op?<< pita Mor. >vO veo,ma za-nimljiv, veoma ne'obiian!<< ka,Ze dr Valter ,ali pazida se ne izrekne u korn je smislu, dobrorn ili lo3em,Firerov horoskop neobidan. H'er Mor se zadwoljavamr5tenjem. Neko,liko dana kasnije osloboclena je,nakon Bto je potpisala obavezu da nikome ne6eotkriti da je hapSena niti bilo kakve druge poje-dinosti u vezi ovog dogadaja.

Drurgi astrolog ispitivan od strane -minhenskogGestap96--po imenu izgleda Johanes Srami (Jo-hannes Schranri) - uspeo je da naEini kopijtrdetrnaest pitanja smi5ljenih u Berlinu. Odsek VIIReichssicherheitshauptamt-a kao da nije imao pa-

"\w'\"

metnija po,sla u toj fazi rata nego da analizira od-govore na sledeii upitnik.-

Tajna drZavna policija, Mirrhen, II G, SpecijalrasluZba, Briner5trase 50.

1. Od kada vas zanima astrologija i kako stedoBli do nje? Da li ste to rsarni smislili ili srteprimili uputstva?-

2. Navedite imena svih poznatih osoba dije stehoroskope uradili.

3. Da li ste dlan astrolo5ko,g dru3tva? Imateli bilo kakvih iidnih veza sa vodeiim lidnostimaRajha i Partije?-4.

Da t sfe pretplaieni na neki astroloiki pqrig:didnik? Da Ii ste se bavili astrologijom u praksi?

5. Da li ste rpredavali o astrolo'giji iti davalinekome uputstva u to'm pogledu? Kojirn se siste-mom sluZite?

6. Sa kojim astroloSkim krugovima ste redormou dodiru i koliko desto?

7. Da li ste prisustvovali nekorn astrolo5komkongresu, bilo u Nemadkoj ili inostranstvu?

B-. Navedite imena astrologa koje lidno pozna-jete i sa kojim od njih odrZavate vez'u?-

9. MoZetq li da potkrepite dokazima valjanostastrolo5kih tumadenj a?

10. Da li, po va5ern miSljenju, razmeBtaj planetaodreduje ljudsku zudbinu, i kako obja5njavate slo-bodnu volju i nasledne dinioce?

11. Treba li da pripadnici razliditih rasa (ari-jevci, Jevreji, Kinezi, crngr) rodeni pod' i9ti9 -s1a-?v&d.em odekuju istu astrolo$ku interpretaciju? Akoje tako, znadi li to da vi ne priznajete rasne impe-rative sudbine?

72. Da li ste povezani sa okultnim ili spiritua-listidkim organizacijama i da li ste udestvovali unjihovim seansama?-

13. Da li su vas poistovedivali sa drugim okult-,rrim naukama?

14. Kakvo je va5e miSljenje o vidovnjaStvu i ka-zivanju sudbine?86

U predgovoru za drugi torn posleratnog izdanjasvoje Psychologische Horoskopdeuntung, Bed, 1951,pokojni E. K. Kir (8. C. Ktihr) prepridava vlastitedoZMjaje u Breslavu na dan 9. juna 1941. Jo5je spavao kada mu detiri gestapovca hrupi5e na

l

rj

]l11i

164

vrata. PretraZi5e mu prebiv'aliSte od vrha do dna,reko'5e da mu zaplenjuju biblioteku a on samda je uhap$en. Sludaj je hteo da je on veC p,reneoveiinu svojih astroloSkih knjiga na sigunrije mesto,pa je malo 5ta nadeno. Docnije istoga dana Gestapoje obi5ao njegovog izdavada Re'gulus Ferlag u Ger-licu, kuiu specijalizovanu za olculhru i astrolo6kuliteraturu, i naredio da se celokupna zaliha >zatrTurz-ne<( u odekivanju daljih naloga.87 Gestapovci seonda spustiSe u Stampariju zaposlenu slaganjemdrugog toma Kirove knjige i nizu se udaljili svedok se ne osvedodiBe kako je slo,g razbijen u njiho*vom prisustvu.

Kira je ispitivao u Stabu breslavskog Gestapoadovek koji je na izgled pone5to znao o astrologiji.Rekao je: >Pa kakvi su ucnn aspekti u ovom tre-nutku?<< Kir uzvrati da je Uran blizu njegovornAscendanfu a da Sunce tranzitira p'reko Saturna.>U kojoj kuii?( interesuje ,se gestapovac. >U deve-toj<<, uzvraia Kir. >Onda vas u ovom trenutku nemoZe ni5ta iznenaditi!<< primeiuje njegov ispitivaE.

Kira pu5taju mesec dana kasnije, ali tek poBtoje potpisao izjavu da nikome neie pominjati svojehap5enje, da ne,ie stupati u vezu sa prijateljimaastrolozirna niti sa biv5im mu5terijama, bilo lidnoili putem prepiske, ili makar natuknuti sve ovou razgovoru. Od njega je zatraZeno da se smestajavi sluZbi za radnu razmenu; zabra,njuje mu seda napusti Breslav bez odobrenja Gestapoa. Ko,nad-no, upozoren je da ako i red procuri o ovim in-strukcijama, smesta ie biti poslan u koncentracionilogor. Po povratku kuii, ustanovljava da je Gestapoprevideo jedan primerak njegove knjige pisan ma-stilom i, uprkos pogibelji, pravi pola tuceta foto-kopija i Balje ih prijateljima u razlidite deloveNemadke na duvanje. Jedan primerak je preZiveorat 'tamo gde bi se to najmanje odekivalo, naimeu Berlinu.

Supruga dr Frajhera fon Kleklera je uhap5enau njihovom domu u Lajpcigu 9. juna. Fon Kleklerse ponovo bio prihvatio studija medicine nakonBto je ,profesionalno bavljenje astrologijom postalonemoguie 1935. i dipiomirao je ba5 uodi iz,bijanjarata. Godine 1941. zaposlen je u bo,lnici u OBacu(Oschatz), pedesetak kilometara isto-cno od Lajpciga.

165

' t f "

I

I

i

l:i

l

Iako je ranije bio na daleko najduveniji lajpciSkiastrolog, nije uhap3en jer je njegov lekarski radviBe znadio u ratu. I pored toga, lajpci5ki Gesitapoga privod:i radi saslu5arnja. Kada irn kaZe da nesme propustiti voz nazad z,a OSac, gde ima dvate3ko bo esna pacijenta, o,ni ga milosrdno odvozeu sluZbenim kolima na stani'cu - ali mu zadrZa-vqju Zenu u pritvoru za narednih osam nedelja.ss

Juna 1941. her Vilhelm B'i5o'f (Bischoff), odL945. profes'ionalni astrolo,g u Berlinu, sluZio jeu pe5adijskorn puku stacioniranom u Trijeru. Astro-lo'bke knjige i hartije iz njegovog do,ma u Sarbri-kerm odnosi Gestapo. Juna 21. redov BiSof oda-Silje ljutlto pisrno sarbrikenskom Gestapou, u ko-jem se Zali da je neirrveno da njegovi ,sluZbeniciotimaju imovinu jednog vojnika koji odano branisvog Firera i OtadZbirm. Ne primiv5i odgovor,obraia irn s'e ponovo 25. avgusta. Visoki ofieirGe,stapoa pi3e mu L7. s,eptembra i kategoridno'obave5tava redova Bi3ofa neka se zahvali svojimsreinim zvezdama Sto je sada u uniformi ili biGestapo jo$ te kako ume,o sa mjim da izacle nakraj. >Ali zadrZavam pravo da protiv vas preduz-mem odgovarajude korake po vaBem otpu5tanju izvojske<<, zakljuduje Regierungsraf Hend (Hentsch)

Dr Hubert Ko'r5, predsednik Astrologische Zent-ralstelle, najznadqjnijeg nemadko,g astroloSkog druS-tva, i urednik njegovog o'rgana Zenit, do gaBenja1938, uhap5en je u Dizeldorfu. Tako isto Jozef Loh,biv5i pornoinik urednika Zenita, koji je preZiveoda bi ispridao Eta ,se po'tom dogaclalo. Gestapo jevec imao p'un puncijat dosije o dr Kor5u, i sadasu pod hitno Zeleli da saznaju identitet >>Posmat-rada<<, autora jednog dlarnka o Hitlerovom horo-skopu, objavljenom u Zenitu jo5 davne 1931. >Po-smitrad., je u stvari bio Jozef Sulc, takoile iz Di-zeldorfa, ali iako zu i KorB i Loh bili unakrsnoispitivani ditave dve nedelje, nijedan nije odaonjegovo ime. Dr KorB njtkada nije osloboden, ipo svoj prilici ubijen je u koncentracionom logoruOranijenber,g pokraj Berlina 24. aprila t942.8s

Druga lrtva >>Aktiorz Hess<<, dija ie se putanjauskoro ukrstiti 'sa Kraftovom i F. G. Gernerovom,jeste p,ro'feso,r Johanes Marija Fervejen (JohannesMaria- Verweyen, LBB3-1945), na duZnosti Sefa

166 167

katedre za filozofiju na Bonskom univerzitetu svedok ga 1934. nisu otpustili nacisti. Rode,n kaorirnokatolik, napu5ta Crkvu 1921. i po,staje te'ozo,f.Pet godina kasnije sreie onog sjajnog tipa, >bis-kupa<< DZejmsa VedZvuda (James Wedgwood), kojiga je uveo u red liberalne katolidke crkve kojaje bila prirepak Teozofskog druBtva. Fervejena suveo,ma zanimale mnogobrojne varija'nte mistidkei okultne misli, ukljudujuii astrologiju. Pod okri-ljem katolidke crkve vraia ,se 1936.e0

Gerhard cur Horst, Gernerov sekretar pre rata,uhap5en je u Manhajmu. Ne5to Kraftovih pap'irajoq je b,ilo u njegovom posedu i Gestapo se Zivcrinteresovao za njih. Tokom ispitivanja, uodio jeda popis Gernerovih klijenata leZi na'stolu. Gestapose posebno interesovao za njegov odnos ,sa Kraftomi pro,pitivao se takode da li je ovaj iBta znao okontaktima te dvojice s,a Hesovim prijateljem herHofveberorn, pretplatnikorn na Kraftov Ekonomskibilten.er

Sada prelazimo na her Gernerovu pridu kojusam snimio na traku u Manhajmu jula 1961:

>>Her Gerner nije bio kod kuie tr Manhajmu 9.juna 1947, ono,ga dana kada je ve'iina hap5e'nja,Aktion Hess' obavljena,. Od 14. maja izbivao jeu Gamelsbahu (Gammelsibach), selu tridesetak mi-lja istodno od Manhajma. Rano tog jutra njegovdomar mu je telefonor-n javio da rrru je GestapoSvrljao po stanu izmedu 5 i 6 ujutro i pokupioknjige i rukopise. Onda se veza prekirmla i onje uvideo da, osim Sto str ,mu razgovori prislu,Ski-vani, Gestapo sada zna i gde ga moZe naii. U10 istog prepodneva prijatelj dr Jander ga p,ozivatelefonom i saop5tava mu da je Gestapo bio kodnjega i savetuje mu ,da se vrati ru Manhajm iobjasni sa njima.

>>Her Gerner je obazriv i odluduje da ostane uGameldbahu i tu sadeka razvoj dogaclaja. Nijemorao dugo da deka. U 2.30 tog istog popodnevapolicijska kola su promakla selorn. ,Ovo moZe bitijedino zbog mene', rede u sebi. Kao da mu o,do-bravaju, ko a se vrati5e u njegovom pravcu. Is1ed-nik u prepoznatljivoj odeii pride rmr i upita ga:,Jeste li vi her Gerner?' DrZao se sasvim prija-teljski, priseia se Gerner, i govorio o'tvorenim

ll ir

bavarskim naglaskom. Priznade ko je. Usledi di-rektno pitanje ima li kakvih lmjiga u kuii. Uzvratida su mu sve knjige u Manhajmu. ObavestiSe gada nije uhap5en ali da ie privremeno biti zadry''axtradi istrage. Uze nekoliko neophodnih stvari pa gaodvezo5e u sediSte Gestapoa u Manhajmu.

>Po ddlasku, uvedo,Se ga u prostoriju u kojojse 'nalazilo podosta ljudi koje je poznavao. Uodioje, na svoje ne malo iznenadenje, da je veiinu njihinteresovala astrologija ili okultizam. U dugim raz-macima pozivan je jedan po jedan radi saslu5anja.Na5lo se i nesto skromnog okrepljenja: kriSka hlebai parde kobasice. Napokon, Gernera stade da ispi-tuje pripadnik odeljenja za kriminal. ,Sta znateo Hesovom letu?' be5e prvo pitanje. ,BaS ni5ta!'odgovori Gerner. eoveka to ne zadovolji pa seispitivanje oduZi na sledeiih sat i po.

>Sekretarica je pravila bele3ke tokom isledi-vanja. Otprilike u 11.30 noiu onaj dovek napustisobu na nekolilto minuta. ,Izgledi vam nisu dobri'primeti Zena. IstraZitelj se vrati sa listorn papirau rukarna. ,Ovo je nalog za va5e hap5enje', rede.,Uskoro odlazite odavde.'

>>Na dan 9. juna 1941, dok se hap5enja i ispi-tivanja ove vrste nastavljaju diljem Nemadke, KarlErnst Kraft vredno radi u svojoj kancelariji uDeutsche Nachrichtenbiiro u Berlirnr. U sredu 11.juna trebalo je da odrZi drugo od dva predavanjao Nostradamusu a pod kraj nedelje je nameravaoda sa Zenom ode na duZe letovanje u Urberg. Me-dutim, u utorak L2. juna dva gestapovca stiZu unjegovu kancelariju i traile da im se pridruZi donjegovog b'oravi5ta u Burgrafen5trase p'o5to, kakoreko5e, Zele da prode5lja'iu njegove knjige. Kraf-tovi su tek odnedarmo tan::o stanwali i razTogza5to Krafta nisu vei ranije pokupili u racijio'd 9. juna bio je taj da Gestapo, joB nije znao' zapromenu adrese. Kada su pristigli u Burgrafen-Strase Kraft podi.Ze jedno retko izdanje Prophdties-aiz 1598. i uzvikuje: ,Da nirste ovo pipnuli!' Ondaje, prema redima frau Kraft, odrZao predstavnicimaGestapoa jedno improvizovano predavanje o zna-daju te knjige. Udtivo su slu5ali detvrt sata dokkonadno jedan od njih ne rede: ,Ama zbilja, herKraft, zaduZeni smo da pregledamo va5e knjige!'

1

i[,168

Nakon letimidnog pregleda pozva5e ga da ih pratido Staba Gestap,oa na Aleksanderplacu i tamo daizjavu. Jedan od njih pri izlasku dobacuje frauKraft: ,Eto njega vederas.'

>>,Aktion lfess' je povukla astrologiju i sve oe-tale ,granidne' nauke u ilegalu. Ali na svakog uhap-5eno,g astrologa ili zveznadara ,ostajali su desetineonih koji su umakli neotkriveni, p'osebno takvikoji nikada nisu pripadali nekoj organizovanoj gru-pi ili pak nisu pisali za objavljivanje na ove sadazabranjene teme. Tajni memorandum je meclu par-tijske glaveBine poslao Sicherheitsdienst jula 1944.a odnosio se na izve$taj,e primljene od dou3nikau razliditim delovima Rajha. StraZari SD-a su ,uo-dili znadajan porast svih rnoguiih vidova proricanjao buduiem toku rata' i p'omenuli vidovnja5tvo,astrologiju i numerologiju.e' Izneiemo dve anegdotebez komentara.

U Lajpcigu je zubar mog prijatelja dr OtaKelnera, izvesni her Golis (Gohlis), dlan Partije,nastavio da se bavi astrologijom i ,zamahivanjemviska' sa svim svojim predaSnjim po etorn. Ne bili otkrio hoie li na kuiu u kojoj je stanovao pastibomba, uradio je 'horosko,pe svih njenih stanara.Prethodno je proanalizirao horoskope svih svojihpacijenata dije su kuie stradale od britanskihvazdu5nih napada i - izvukao odreclene zakljudke.H,oroskop samo jednog od" kom5ija nije se izgledauklapao i kuia je zbilja izdrlala rat neo,Stedenauz nekoliko beznadajnih napuklina od bo,mbi.

>Her Rajnhold Ebertin mi je ispridao donekleslidnu pridu u vezi svoje majke, pokojne ElzbetEbertin, ubijene prilikom jednog vazdu5no,g napadana Frajburg u Brizgau, novembra 1944. ,Majkaje videla kako se primide kriza jer je znala horo-skope veiine ljudi iz obliZnjih kuia. Meelutim, njenodlazak bi izazvao prilidno nervoze i pokupio bi jeGestapo jer bi svet govorio: Sve dok je frauEbertin ovde ni5ta nam se stra5no ne rno'Ze do-goditi!'<e8

( l

XII

Kapetan Lrrj de Vol

U novinskom dlanku, oibjavljenom u I-rondonu22. maja 1941, ukazuje se na astrolo5ke podto,noveHesovog leta u Skotsku, dakle, dvadeset dana ponjegovo'm prispeiu. Her Valter eupikov (WalterTschupik) dlandii o >Astrologiji u Hitlerovoj sluZbi<<teSko da je videlo vi5e od Sake Engleza po5to jeStampan u Die Zeitung-u, nedeljniku koji zu ditaligo,tovo iskljtrdivo nemadki i austrijski emigranti.

Prema her eupikr"r, ubrzo po Hesovo'm neodeki-vanom poduhvatu ljudi su se prisetili da je naSkupu astrolo'ga u Herogejtu mesec dana ranije iz-vesni mister Moubi Kol (Mawby Cole) predskazaoda ie se vaZan istorijski dogadaj zbiti 11. majakao posledica velike planetarne konjunkcije togadana. Sam Kol je poginuo u poslednjem velikomnemadkom vazduBnom napadu na London u subofu10. maja 1941. Her eup,ik je zabele1,io da su nekinovinari, zainteresovani za 'odnos izmetlu o,kultizmai politike, svrativSi u prebivaii5te pokojnog misterKola, bili uvedeni u njegovu radnu sobu, gdeim je p,okazan horoskop za konjunkciju Jupiter--Saturn i >da dudo bude jo,S veie, jedan ameridkiastrolo5ki periodidnik koji je takode po,minjao ovukobnu konstelaciju<<.

>Podsetimo se da je do,mi5ljati dr Gebels veomabrzo uvide,o pro,pagandnu vrednost astrologije<<, na-stavlja her eupik, >kao Sto je njegovo ministarstvopod svojim okriljem imalo i posebno odeljenje zva-no AMO (astro ogija, metapsihologija i okultizam),a astrolozi nacio'nalsocijalisti slali su dlanke novi-

IL70 L71

nama Sirom sveta ne bi li pripremili javno mnje-nj,e na dogadaje na koje je Hitler ieleo da usmerinjihovu paZnju.< Her eupik je nagoves,tio da postojrine,posre'dna veza izmedu Hesovo,g leta na dan L0.maja i velike konjunkcije. Hes je, izjavljuje on,vero\rao u astrologiju i u tome se ugledao naHitlera, koji je imao svog lidnog astrolo'ga uBerhtesgadenu. Donedavno, astrolog u pitanju bioje izvesni Kraft (pisano sa jednim f, sic!). Kraftje, dodu5e, nedavno i5dezao i upudeni su Baputalida je ubije,n. Nasledio ga je Rudolf Osajc (Ossietz),>mladi d,ovek za ko,ga se zna jedino to da imademonski tamne odi i kosu zade5ljanu unazad<<.Izmi3ljenog her Osajca .nadinili su slidnim Kraf'tu.

Her eupik zatim obave3tava svoje ditaoce dasu lakovenri urednici popularnih arneridkih astro-lo,Skih dasop,isa postali Zrtve dr Gebelsa i njegovogodeljenja AMO. Stavi5e, rekao je da su, navodno,amer,idki astrolo5ki dasop'isi vei dvaput biti i ne-hotidno na usluzi Hitleru. Prva prilika je bila onatokom jula i avgusta 1940, kada su pro'rokovalipredstojeii poraz Engleske. Znatno kasnije astrol'oziMinistarstva propagande predskazali su >>mir za15. februar 1941( i astrolo3ki,periodiEnici u svakojzemlji napose drZali sll se ovo,ga, nesvesni 4a ieu piianju- bila nemadka propaganda. Her eupikje primetio da iako su predvidanja dr Gebelsa bilanetadna, veza izmedu astrolo'gije i politike nesum-njivo postoji i jo'S nagovestio da je Hesovo puto-vanje bilo daleko briZljivije isplanirano, u astrolo5-korn snrislu, no 5to je Ministarstvo pro'pagande bilosprenuro da prizna.

Dok je dianak her eupika sadrZavao niz dobro-pogoden"ih smicalica, r,ecimo AMO odeljenje, i Ru-dolfa Osajca, sasvim je zamislivo da je Ministarstvopropagande, kako je sam sugerisao, podmetalo dlan-ke u

-razno,razne popularne astroloBke 'magazine.e!

Otprilike u vreme kada su Sino,rn Nemadkevr5ena hapBenja u vezi >Aktion Hes's<<, juna L941,kapetan Luj de VoI, astro,log )>po pozivu<< u raznimbritanskim obave3tajnim odeljenjima, upravo je biopristigao u SAD nekim astrolo3kfun po'slo'm. Dok jep'osao De Vola potpadao pod dlan o drZarmim aj-nama, pa nru je, prema tome, bilo zabranjeno daraspravlja o svom radu sa bilo kojirn neo'punomo-

'-,f-

I denim stratrrcem, verujem da se her Cupikov Elanalczasnivao na nagovedtaiima koje 'mu je slao De VoI,ako ni zbog dtga drugog ono zibog toga Btg.- i-eovaj drugi 6io leaan od malobrginih iz nemadkihemigrantskih krugwa u Londonu koji je bio westanKraftovog postojanja.

Gospoaiir koga je Virdit Tilea, rurnunski mi-nistar

-savetnik u Londonu, pred,stavio svojim uti-

cajnim britanskim prijateljima kao nekog dovoljnoaobro strudno potkovanog, koliko on moZe da -pro-ceni, da bude

->protivteZa< verovatno izvanrednom

Kariu Ernestu Kraftu u Berlinu, imao je za sobomneobidnu karijeru.es Pokojni Ludvig fon Vol - izveoje neke hokus-pokuse sa svojim imenoln -Po p^1-ipeiu u Englesku 1935 - roden je u Berlintt 24'jinuara 1903. U knjizi Pratim suoi-e zuezde kai'eda je roden t 7.45 uveCe, ali je ,posle rata priznaopoznatom ameridkom astrologu d" jg tadno vremei: stvari 3.30 po podne. Nije neobidno da jedan

astrolog obznani netadno vreme ro'denja da bi ote-Zao saEratu po struci da se >>pada<< u njegov ilinjen horoskop din >preventi'rrne magijet<, datako kaZemo.

De Vol je bio madarskog porekla i delimidnoJevrej. Obrazovao se u Berlinu i u defeniji koja

;e pr-ethodila Hitlerovo,m dolasku na vlast bio je

aonbt<te uspe3an romansijer, novinar i scenarist'Imao je Sii.ok krug poznanika u Berlinu i drZaoniz dniSwenih funkiija. Na godi5njem nizozemskombalu >pingvina<< koji se odrZavao u hotelu >Espla-nada<<

-u -poznu jesen 1930, srede gospodina koga

opisuje kao starog znanca. A ovqi-nije-riko drugidb piinc Hajnrih od Holandiie (1876-1934)' slrplugkraijice Vilhelmine. Princ 81 ie p-redstavio baroniciKoji fon Hogerverd, dvorskoj 'dami na dansko'mdvoru, a otla, sa svoje strane, pozva sina da upoznaDe Vola. >Po6to ste pisac, mislim da ie vas,nje-gova profesija zanimati.<, rekla j9.-

"91 je as-trolog!<-

De- Vol 6pisuje barona Haralda Kojna- fon H9-gerverda kao snaZnog, deZmekastog doveka, ne5to

freko trideset godina-. ViSe je nego verovatno da-se njegova lidnost poklapa sa misterioznim her

K. fdn H. koji se nakratko pojavljuje u kapetanS. Pejn Bestovoj knjizi Auanhra Fenlo, po'menutoju prethodnom poglavlju.eo

lt2

Baron nije bio narodito poznat u nemadkimastrolo5kim krugovima @roga vremena, ali je rnogaoimati >dru5tvene veze u Berlinu<. Pomernrte vederion i De VoI rasp,ravljaju o astrologiji. U podetkuDe Vol je skeptidan, ali uskoro se opu5ta i molibarona da mu ovaj uradi horoskop. Nedelju danakasnije on prima dvadeset kucanih etra,na, ushiCenje onrim Sto je o eebi proditao i uskoro podinje daod njega uzima 6asove. Otprilike godinu dana kas-nije, priseia se De Vol, >zatekao s€lm se u poloZajusavetodavca svojih prijatelja<.e7

Mada je Luj de Vol odito raspolagao sposobnoSduda hrli griorn u jagode, on je nezumnjivo bio mabto-vit i darovit dovek i, Stavi3e, s,p,osoban da Eesnade oko novca nuZnog za hivot kada je, kao iz-beglica iz Nemadke, stigao u London 1935. Mis I.,upuiena u njegove radnje iz ratnih godina, saopBtilami je da je imao >najbrZe rnoZdane vijuge< odsvih koje je ikad.a upoznala. Ubrzo je usavr5io svojengleski i podeo da piSe knjrigg, a istovremeno jeprivladio ldijentelu kao profesionalni astrolog.

Njegova p'oratna knjiga Zuezde rata i mirapodinje zanimljivom ali netadnom anegdotom. BeSeto Rudolf Frajher fon Zeb,otendorf (Zobotendorfu nemadkom izdanju), piSe on, kojri je upozorioHitlera da ne izvr3i pud novembra 1923. I tada jenatuknuo kako je Hitlera, u vre'me dok je ovajtavorio u zatvoru u Lansbergu, posl'e puda, RudolfHes podsetio na Zebotendorfovo predskazanje.osOd tada pa nadalje, prema De Volu, Hitler seupuSta u proudavanje astrologije i odluEuje daobezbedi po'moc strudnih astrologa u buduCnosti.

De Vol tvrdi da mu se 1935. obratio dlan Partijekoj,i je >>nosio ki6enu uniformu i za koga je radilornnoBtvo trEkarala.<< Ovaj gospodin je navodno po-zvao De Vola da vlastito astrolo6ko stnudno umedestavi na raspolaganje Nemadkoj i njenom Firerui predloZio mu da stupi u ko,ntakt sa odgovarajudornsluZbom. De VoI prirneti kako nije ni mtaa datakva sluZba postoji. >>Zbog toga sam ovde!< od-vraia Elan Partije. AA izgledni regrut daje neod.re-den odgovo,r i uskoro nap,u3ta Nemadku. Ova pridao elegantno odevenom partijskom zvanidniku $e nedrZi. Godine 1935. jedini dlan NSDAP-a koji jeizgleda, irnao nekih zvanidnih odgovorrrosti za astro-

L73

W

I

I

i

1i

i

lo5ke poslove bio je Karl Fridrih Sulee (1897-l'964);orl 3e de'lovao u wojstuu cenzora za 'astrol'o5ku

knjriZevnost, a glavna funkcija mu je bila da sprediobjavljivanje piimitivnijih knjiga o proricanju zud-bine.ee

Rumunski bankar Oskar Kaufman (Oscar Katif-mainn) predstavio je Luja De Vola Tilei tokom1"939. Oe Vol mu pove'rava svoje zanimanje z?astrologiju a Tilea

-mu zarLzvrat p'overava lKraf-

tovo piedskazanje u pogledu Kodrearma. Ne znamda li- mu je filea ikada pokazao pi,sma koja jeprimao od

-Krafta poslednjih lnes_e_ci 1939, ali mu

irredaje kopiju onog pis'ma Sto je Kraftu zadalo to-iit<o jtavototie u Berlinu izrneclu februara i marta1939.

Prema De Volu (u Zuezdama rata i mira), poltomu je msje Tilea obelodanio sad.rZaj Kraftovogpis'ma od. iZ. februara 1940. Britanoima, on !e biot"j koji je Tilei predloZio for-rmrlu ko'ja ie- n^at<r'aju lov"esti do nj-egovog zapo5ljava{rja.kao {ttltov6g psa-duvara u Lo'ndonu. Rede da je- naglasioTilei d-a nije ni najmanje vaZno veruju li izvesnibritanski gi-aclanri na potoZali'ma u astrologiju il'ine, poito Hitler u niu suakako yeruie. Pa s!og3'ako bn, De Vol, uradi iste astroloBke proradune kojei Hitlerov dovek, a taj je nesumnjivo Kraft, smgstaie saznati kakve save{e-u tom trermtku Firer dobijai moii Ce da obavesti nadleZ,ne britanske sluZbe'Na ovoj tadki ubetlivanja, p'rema De Volu, Tlileaje pristao da ga tu i tarno zvanidno predstavi' Do-huS-e, Tilea 5e Uio taj koji je ovako rezonovao iproii ie dotritr par nedelja pre nego Bto De Vollidno bude ukljuden u >>plan Tilea<<.

Na ovom rnestu moram da iznesem zamerkutehnidke prirode u po,gledu Tileine teorije ulo ikoukoliko sb ona odnosi na predskazanja. Kada jered o takozvainim predskazivadkim tehnikama', ju4-nom astrologu su ha raspolaganiu -tarno negde doSest manje-vi5e poznatih metoda. einjenica da ni-jedna od- njih nema strogo maudnu osncrvicu nijebitna. Ponekad se dini da ova ili ona od tih pro-eedura >>pali<<, ali podjednako puta ono 3to j"dg"astrolog iznosi jgste savr5ena budala3tina kolikoi obratno. Pred,skazivanje je Ahilova peta astro o-gije. Logidno je onda da bi za astrologa koji radi

774

u Londonu bilo neopho'dno da se sluZi tistim meto-dom predskaziva,nja kojim i njegov ,srup,arnik uBerlinu. Ali niko u Londo,nq.r nije bio u po,loZajuda zna koji se odredeni postupak, ako ijedan, kb-risti u Berlinu.

eovek sa kojim je rnsje Tilea, u Londonu, Fre-tresao zavrzlannu oko Krafta bio je ser OrmeSardZent (Sargent), tada zamenik podsekretara uMinistarstvu inostranih poslova Velike Britanije. Ti.lea podvladi tri dinio'ca koja bodu odi: Kraftovozadivljujuie tadno predskazanje Bto s,e tide Kodre-anua; njegovo pr.isustvo u Berlirru i njegovu navod-nu vezu s,a Hitlerom; ri", konadno,, znadajan zak-ljudak da s,€ astrologija moZe koristiti u svrhupsiholo5kog vojevanja. Ne znam 5ta je ser SardZenturadio s Tileinim predlogo,rn da jedan ovda3njia_strolog _ moZe da >predvidi predskazanja< koj-aKraft toboZe daje Hitleru u Berlinu, ali je svakakoshvatio ps,gu6nosti psiholo5kog ratovanja. Stoga supotiho i izokola o;bavljena raspitivanja-Sto se-sp,o-s,obnosti lokalnih astrolo,ga tide. Ne5to kasnije, lerSardZent s,a Zaljenjem obave5tava Tileu da su>na5i astrolozi izgleda prilidno pesinaisti<< i dase na os,novu takvih miSljenja miko ne preporudujena mesto Kraftovog >>dvojnika<.

Tilea istresa keca iz rukava: >poznajem astro,-l_og3 boji nlje pesimista<<, on ie. >Njegovo irne jeLuj de Vol.<<

I u ovoj fazi Tilea predstavlja De Vola uti-cajnim ljudima. Toko,m leta 1g40. pozvan je da seupozna ;sB lordom Vinterto,nom (Winterton), vi-kontom Horno'm (Horne) i lor.do,m Dandonatrdomi(Dundo,natrd). Ovaj poslednji ga ialje uvaZenojMargaret Grevil (Greville), uglednoj domadici drub-tvengg krema. Ona ga je, sa woje strane, pred-stavila, pretpostavljam, vojvodi od-Albe, Spanikornambasadoru koji ga srnesta p,oziva na vederu. De_Vol- tvr$i da ga je gospoda Grevil predstavilaIordu i ledi Londonderi (Londo,nderry) i-ledi Ostineemberlen (Austen Chemberlain). prida se da sup{likom veiere u Bparrskoj ambasadi 28. avgusta1940. bili prisutni i vojvoda od Vestminstera (West-minster) i lord i ledi Halifaks (Halifax). Lord Ha-lifaks je u to vreme bio ministar inostranih poslova.Ovaj nezaboravni skup De Vo ovako opisuje: Dok

t75

, l -

su mu5karci pili porto posle jela, vojvoda od Albega zamoli da lspiiea lordu Halifaksu sve 5to zna

6- Hitl"r""orn horoslkopu. Nije bilo vaZno, prisei-a

se de Vol, Bto on nije imao pri sebi primerak

troroskopa 'po5to

Ca je znao TaP-amet' Veli da je

govorio puri s-a! 1 da ga .ie lord Halifaks s vremenana vreme prekidao Pitanjima.---

TJ Zaezdoma ratd i mira De VoI piSe kako pojma

nema da li je lord Halifaks iole zasluZan za ono

8to :" uslediio, ali po'minje- da- ima utisak da su

iord6vi prsti u to ume5ani. I-ord Horn rrru -p13e 22'

avgusta i u tom pismu po'dseia ga na njihov ne-

au?"i t"."et u Tfleinoj kuii. Rede, takode, da bi

rado pretresao podsetnik, 5to mu- -ga j-e De VoI

sastav-io, sa joS -nekim

ljudima. Kak'o shvatam, u

ono* dokumentu De Vol je dokazivao da su datu-mi svih Hitlerovih krupni5in prevrata povezani splanetarnim koniunkciiama koje je prethodno oce-irio n;egov astrolo5ki lavetodavac (-davci)'----

"U"tt?ou, pi5e De VoI, >predstavljen sa-m, jtl"op

generalu 'i'j'ednom admiralu - ko s'u bili i S-de3e to zbilo

"nile vaZno. Nije bilo lako naii mi fo-

telju. Ni Ministarstvo rata ni Admiralirtet nije m-o*

iu6 au uposli astrologa.<< Veli da nije dekao nekeZvanidne odluke u tom p'ravcu vei se, od svgj-esloboane volje, baoio na posao u se-ptembru-.1940'Kasnije rnu-je, prida on, ipak naclena sluZba u>Biroi za piitrotoSLu istraZivanja< koji- j9 {nagt"oj" prost6rije u Grosvenor Hauzu kod ParkLejira.'U Svalcarskorn izdanju Zue-zda rata i mirale Vot pominje da je to bio jedan od najboljihlondonskih hotela.

Dugo vremena me je kopEalo-D'e Volovo ilsti-canje'brosvernor Hauzi kao hotela' Izvulkao sra'm,"t i;rre* da je >Biro za psiholo3ka istraZivanigunjeebv vlastitiirum d da su iadne Prostorije bile ?ev'ofi"" spavaonica u redenom hotelu. Razj-asnidu dase zdanjd Grosvenor Hauza sastoji od hotela i blokan"na-eSt"nih stanova u nadleZno'sti hotelske ko'rn-panije. Sam hotel je jedna- od najluksuz-nnjih zgrl-ha londona i pro5lb *i j" kroz glavu kako je sv.g'j-stveno za De Vola da-' svoj >Biro za psiholo5kaistraZivanja<< useli na >do'bru<< adresu' Odgowor -jedoSao od" mis I., koja je u ono vre'fiie bila vi5it"f.""t""-" ser earls ilumbtolrovoj kancelariji Staba

176 177

za specijalne o'peracije (SOE), dan ,uodi slanja rnogruko'pisa londonskom izdavadu.l0o Nedvosmisleno jeizjavila da se De Vol sada nalazio na platnomspisl<u SOE.

>Prne nego 5to je De Vola prreuzeo SOE<, pliSeona, >>Ziveo je u Sent DZo'ns V"udu. Ubedio je CarlsaHembrotra (/Hambro/ a Hernbrou je ubedio druge)da on naprosto mora da Zivi b:liile centru, i StaviSezapeo je da on naprosto moro da Zivi u Gro,svenorHauzu. Tako je SOE platio zakup za jedan nena-rneSteni stan (ne sarno spavaiu sobu), a ja gaoprernrih narne5tajem.l'01 Naziv >>Biro za p,siholoBkaistraZivanja<< je, kao Sto vei pretpostavljate, nje*gova mudrolija a zvanidna strarrra nije prigovo,rila. . .Prilidns sam s'igurna da D,e Vol,a nismo p,reselili uGrosvenor Hauz bar do oktobra 1940, a moZda jeto bilo jo6 kasn^ije. eesto sam Lnavraiala tr takozvaniBiro izigravajuii njegovu sekretaricu. . . Trebaloj,e, u ono vreme, odlaziti onamo i kucati njegove,izve5taje' za Admiralitet i Ministarstvo rata, po,Stoje njegov engleski, iako dobar, jo5 uvek hramaou gramatici.<<

Slabo s'u mi po'znati De Vo ovi potezi tr Londonuizmedu jeseni 1940. i maja 1941. Prema r"edirnamis I., rrjegovi >izve5taji<< pisarri su z'a Sefove Vojnei Mornaridke obaveBtajne sluZbe, ali je odito dazanimanje ovih odeljenja za astro ogij,u i De Volanije potrajalo. I pored toga, izgleda da je imaobar jednog uticajnog zaBtitnika, ali je redeni gos-podin Zurno preme5ten nekoliko hiljada kilometaraod Londona kada se otkrilo da on izistinski po-dinje da veruje u astro ogiju.

Obave5tajno odeljenje Mornarice o'bavilo je ne-Sto nezavisnog istraZivanja u decembru L940. ilir.r januaru I9+L, kad"a je jednom dlanu osobljanaloZeno da, u skromnim okvirima, ispita stvar.Dou5nik mi je nap'isala: >ObiSIa sam, sa joB jednornosobom, izvestan b'ro'j ugiarmom nepodobnih astro-ioga raspituj'uii se da li su oni, radeii na Hirtle-rovorn horo,skopu, nadinili nacrt koji je izgledalo,na osno\ru nemadke aktivnosti ili njenog ,izostanka,kao da gradi paralelu sa saveto'm koji je navodnoHitler dob'ijao od svog astrolosa. Ni5ta nisam dulao De VoIu i atrnosfera nije bila takva da bih rnogla

r r l r -

da zakljudim kako iiSta znaju o torne kakav savetdobija Hitler - ba5 naP'rotiv.<<

Nairazumniji razlog 'da se De Vol uposli doSasje od "ser earlsa Henibroua, koji -ga je angaZovaoha ih snabdeva >rcrnim<< propagandnim materijalomza rasturanj,e kanalima SOE.102

Prema mis I., De Vol se >jogunast'o uhvatio zato da ie 'on da nastavi sa svojim ,ponudama' islao je astrolobke izve3taje o nemadkim- -geleraLimai admiralima po'm:iSljajuii da ie tako Ministars'tvorata i Admiratitet blti unapred upozoreni (uvekpod pretpostavko,m da se Hitler sluZi asttologijory)lgd.e

-ie sl,edeii put udariti', naime, lokalitet gde

giavnokomarr:dujuii ima zbilj a,doibre _aspekte'.< -Odi-[o je da niko nije uzimao De Volove netraZeneizve5taje ni najmanje orz iljno.

Ser earls Hembrou od"luduje da po6alje DeVo,la u ,astrolo5ku nlisiju p'o Americi' Svrha ovepos,ete firora se razmatrati u svetlu vladajuieg sta-nja stvari u Evropi. Nemci snr pregazili veii deoKontinenta i. uZival,i u svojim podetnim uspesimau Rusiji. Japan je jo5 dekao na svoj tre'nutak 3SAD s,u bile prividrno neutralne. Ne rnorZe se reiid,a su izgledi Velike Britanije na ko,nadnu pobedubili osobiito sjajr:,i u tom trenutku. Nemadka pro-pagandna ma5inerija nije se, svat<ako, ustezala- o'diati I Hernbrou je sada svestan da se astrolozii njihova uverenja mogu iskoristiti za -propaganduili u cilju psiholo,Sko'g ratwanja. Kraftovo pisrnoTilei jasno je to pokazalo. Moguino je tda ;srl-s€Nemci ,infiltrirali u ameridke visokotiraZne dasopise"kao 5to je Ameritka astrologiia - bilo je polatucerta slidnih p'ublikacija - sa dlancima itri p'isrnimaditalaca koji su pred.vidali neminovnu poibedu Ne-madke. Ako i nije bilo tako, neki ameridki novi-nari-as'trolozi obavili s:tt posao za Nemce time Stosu izvladili laZne astrolo5ke zakljudke iz tekuceevidencije o Nemadkoj vojnoj srdanosti. Otuda planda De Vol poseti SAD prividno kao privatno lice,i da rnorntira p,ro,tiltnapad.l03

Ovde objavljeno o,bave,Stenje delimidno se za',sniva na analizi dvaju pod,seianja napis,anih zamene 1966-67. pwo tz pera H., staro'g prijatelja,i dmrgo, mis I., na ko,ju sam nabasao posle dugogtraganja. H. piSe ovako: >Se6anja na operacije

17812r I79

l,'uja de Vo a su mutna. Tokorn 1941. ser CarlsH,enbrou je naloZio da pratim organizovanje iusmeravam ameridkr,r operaoiju. Neko;liko nedeljakasnije doBao sam do zakljud,ka da je projekatbesnrislerr i zatraZro da btldem razre3en duZnosti.Hembrouova administrativna sluZba pri General5tabupostaje odgovorna za taktiku planiranja a moj,odsek je upravljao r:utinskim p'oslom u vezi put'o'-vanja i finansija. Uskoro po d'olasku ru SAD, DeVol traZi ,podr5ku u svetskim okvirirna' za woiuastroloSku p,rop'agaradrru kampanju. Na ovaj zahtev,udesili smo da se ,predskazivarrja' vr5e u zapadnojAfrici (iz Lagorsa) i iz Kaira. 'Ovo postiZe znatanpubticitet u afrii.dkirn novinama na englesko'm je-ziku. Prise,iam se nekih urnebesnih ise'daka izStampe. Verujem da je D,e Vo ova namera bila da,dirne u Zivac Hitlerove astrologe' svojim grozo-rnornim astroloSkim predvidanjima,,ispunjavajudiih (i preko njih, Hitlera) sumnjama i obeshrabre-no5iu. einlenica je, nredutim, da ja nikada nisampripisivao vaZnost De Volu kao jednom agentu-SO-B

za Sirenje subverzivne prop'agande. einilomi se da je plan suvi5e zapetlian, sr-rvi5e stkupi suvi5e podloZan Sarlatanstvu, da bi se na njegagubilo vreme. Pos:etio sam Njujork u vreme kadas,e De VoI tarno nalazio, ali rrisrmo s'e videli.<<

Mis I. mi je rpisala dvared u januaru 1-967.H. ju je opisao go'dinu dana ranije kao >vrhunskusekretaricu u SOE< ali se nije seiao njenog imena.>>Vei sam delovala kao veza izmedu De Vola ima kojeg zvanidno,g o,dseka koji bi se rnrogao z'a-interesovati u bilo koje'm trernrtku za njega<<,prise'ia se ona. >>Glavni kontakt bio je gospodin uM'inistarstru rata.<<

Mis I. je takotle poslata u SAD delimidno kao>pas duvar<< od strane S'OE, ali uglavnom zatoda bi posre'dovala kao veza izmedru De Vola i spe-cijalne britanske misije u Njujorku. De Vol nijeimao nikakav ko,ntakt sa o\i'om misijom, naravno,i biie da nije ni znao za njenu adresu. M;is I.:>Teorijski, ,trebalo je da ovo izbriSe i najmarnjitradak sumnje kod Amerikanaca da Luj irrla ikakueveze sa b,ritanskim zvanidmim organima. Pred ame-ridkim svetom ja sam bila De Volova sekretarica.<<Dodu5e, ameridka Strate5ka sluZba je bila u toku

W

shrari. Pre'ma mister Btrke'm Svit-Eskotu (BickhamSwe'et-Escott): >Na5i prijatelj,i u Strate5koj sluZbinisu bili odu,Sevljeni. Uveren sam da su smatralikako je De Volova mis'ija samo kamuflaZa za ne5toneup,o,redivo mradnije. Ko zna, rnoZda fe i bila.<<104

De Vol se iskr,cao u kanadskoj luci 24. maja1941, i uputio se u M,o'ntreal, gde mu se pridruZujernis I. tri nedelje kasrrije. Do51o je do nekakve>administrativne tarapane<< pa ni posle sledeie trinedelje oni jo5 nisu pre5li granicu SAD. Medutim,napokon ipak stiZu u Njujork i De Vol se bacana po,sao,. Od njujor6kog ureda nije bilo nikakvevajde ali s'r.r nekal<o udesili (verovatno preko po-verljivih posrednika) da mu agent za reklamuorganizu:je konferenciju za Btarnpu. Mris I.: >Bioje najmljen da lansira De Vola ko,ji je pak po-Zurkivan da od sebe 'napravi slavnu oso,bu veitokorn prva dva rneseca.<< Tako je doBlo do intervjuaza Filmske novorsti. >De Voil se nakratko pojaviou film,skom Zurnalu, Sto nije probilo led. Izgledaoje kao sam davo i poku5aj ni$,e ponovljen.<

Zamolio sam rnis I. da rni opi5e De Volove aktiv-nosti u Severnoj Americi. Ona piBe: >>Prvo iuvam izneti Sta je projekat trebalo da bude. Uprili:dno destim intervalima od S'OE se odekivalo da5alje u njujor5ku filijalu primerke crrle propagande,Zeljo,m da se omi pojave u ameridkoj Stamp'i, u nadida 6e o'datle krerruti put Nemadke. Valjalo je do-rnodi se svih rnoguiih korisnih deta$a, ali kako iese to preneti ameridkim rrovinarima prepu5tenoje De Volu. Zadata tema je bila: ,Nemadka Ce tz-gub'iti rat'. einjernrica je da nikad niSta nismo pri-rnili iz Lond,ona, a i njujor5ka sluZba se kuneda ni oni nisu ni5ta primili. Po mom povratku uLondon, jedan kolega se zakleo da je sLao, hrp,ematerijala, a njujor5ka sluZb,a je sigurno n:lmernopustila da se stvar krdrka. Koja je strana govorilaistimr? VaBe nagadanje vredi koliko i rnoje.<<

Na o,vom mestu maldice sam prekrojio beleSkemis I.: >>De Vol je izradivao astro o,Ske ,marpe' raz-noraz,nih ljudi za koje je smatrao da zu od posebnevaZnosti za Hitlera i onda je saop5tio odabranojskuprini novinara sve ,astrolo5ke rclave aspekte'kojima ie navedene Zrtve biti i.zloZene nr bliskojbuduino,sti, u nadi da ie pornenutim Zrbvama pridati

180 1 8 1

jednu auru ,baksuza'.<< Poku5ao je takode da ubedibiv5e kolege iz UFA-e (Berlinski filmsLki studiji)koji su se nalazili u Holivudu da aktivno udestvujuu pro,tirnnemadkclj propagandi. DrZao se istih smer-nica kao i nekol',icina ameridkih astrolo,ga kojirna jemogao da verufe. I javn:o i privatno poku5avaoje da usadi u glavu ljudima d,injenicu da bi zaSjedinjene DrZave biio bo;lje da stupe u rat nggoda u njega budu gu,rnute. Izgledalo mi je uonom trenutku, i jo5 uvek mi izgleda, da se onoSto je moglo biti sjajno psriholo,Sko' vojevanje, usledmanjka saradnje, izjalovitro. U podetku, treb,alo jeda projekat traje dva mes,eca - spolja tri meseca.Sedarn rreS'€ci p,o nap'u6tanjtr Engleske postadohmaldice zabrinuta. . . jer mi se udinilo da ratninapo'ri nemaju od toga nutogo vajde.<

De VoL, prema mis I., nije nimalo, ginuo dapode u SAD, poBto su njegovi planetarni >>aspekti<<u to vreme b,ili nezadovolfavajuii, a poduhvatio sete neobidne misije vi$e iz oseianja duinosti. Mnogiod njegovih prijatelja, nemadke izbeglice, vei susluZili u britanskoj vojsci pa je i on hteo da disvoj doprinos.

einjenica da je Ameridka federacija naudnihastro'loga trebalo da odrZi vaZarrr nacionalni ko,n-gres u Klivlendu, Ohajo, u avgustu 1941, pruZilaje De Volu sjaj,nu priliku da se upozna sa kole'gamaiz svakog dela SAD. Njegov pre'dlo,g da odrZi pre-davanje poredeii horo,skope Hitlera i Napoleona do-dekan je s burnim odu5evljenjem.

I mada De Volovo izlaganje rnoZda nije zado-voljavalo Kraftova Zestoka merila, ipak je to biorad uraden s duSom. Po5to je raspredao, izmeiluostalog, o Hitlerovo'm ljubavnom Zivotu - ovde jenasilna srnrt Eve Braun bila balnasluiena, madaDe Vol nije mogao niBta da zna o ntjenom p,osto-janju - okrenuo se poho'du na Rusiju, zapodetomtek neku nedelju ranije. >>To je, p,o mom miSljenju,prvi krupn:iji Hit1er.ov poduhvat kojem nisu ku-rnovali svojim predvidanje'm njegovi astrolozi. Dotada je sir/'e u minut tadno, potrefio<< primetio jeDe Vol. Ali ko zu bili ti saveto'davci? De Voilne porn-inje irn:ena ali ih naziva >najboljim astro-lozima u N'emadko;". Stavi5e, dod"aje o,n, Hitler je>>nagovo'rio Karla Krafta, pos1e dr Alfreda Fankhau-

zera (Fankhaiuser), najholjeg Svajcarskog strrudnjaka,da pro,meni svoju adresu-u-Urb,ergu, u Svajcarsko'j,za berlinsku<<.10b

Sve ovo pratilo je neSto jo5 ma5tovitije: >Alidak ni saradnja nernadkih i Svajcarskih astrologanije bila dovoljna Hitleru. . . njihove nalaze pro\re-ravao je duveni Geopolitidki institut u Mri,nhenu.Sta je "geopolitika?

T6 je jedan izuzetno domi3ljat'rpoj istorije, geografije, vojne strategije i astro-

-I;diCrje - ova pos 'ednja nauka delovala je kao jernrac" vremena. De Vol nije bio jedini koii je precenji-

vbo vaZno,st Geopo itidkog :instituta u Minhenu,pod nukovodstvo,rn pro,fe,sora Karla Haushofera. Zapno,fesora je >redeno da je nadzirao osoib''je lod lvehitlaae stratega, f:rzildara, meteo,rolo'ga, inZenjerai eil<onornista koji p'roveravaju obave5tenja, do kojihje Hes do,5ao po'mo6,u Spijuna i dT 'ugih agenata,za Hitlerov ,strate5ki indeks'. To nije bilo ni pri-bliZrno tadno. KarI Haushofer je vodio Geopolitidkiinstitut s jed-nim pomoinikom i daktilografki-njo,rg.11roo

Na ovoj tadki, De Vo'love m,oii izrnl5ljanja iStaviBe, smi'sao za rnetode psiho oikog vojevanja,dob,ijaju krila jer o'n tada iznebuha ubeduje svofuptrblikru da Hitler namerava da pnenes,e rat naameridki ko'ntirnent na osnovtl astrolo5kih nalazakojima ga je snabdelo Hausho,ferovo ljudstvo. Insti-tut, p'rema De VoIu, s,avetuje Fire'ra u oivomsmislu:

L. Uvek je ume'sno nap,asti jednu zemlju ondakad,a sr.r dva glavna maletika (lo5e planete' Saturni Uran) u zodijadkom znaku koii je vladar nacijeprotiv koje rat treba :izvojevati.

2. Saturn i Uran bili bi u Blizancima, znaku kojibi bio vladar SAD, do potkraj pro,leia 1942. S'togaNemadka ne bi trebalo da izvede naprad (premageopolitidarirna) rpre tog vremena.

3. Konadno', u svakom 'sludaju rat se rnora iz-boriti na tudem tlu.

U vezi posilednje dve preporuke De Vol ukazujena to da 6e N'ernci verovalno upo'trebiti Brazil kaopolazi5te za nepnijateljrs'tva pro,tiv 'SAD i izlazina sred,u sa astrol'o,Skim razlozima za svo{e tvrdnje:>Brazilom vlada Devica i stoga ie ona, tako'de,biti pod neprijateljrskim uticajima Saturna i. Urana

182 183

od poznog prole6a L942. pa nadalje. Amerika jetrvek b,ila izlolena nemilim de,Savanjima kada Uranpreiazi preko Blizanaca<<. S obziro,m na razumljivoneraspoloZenje Amerika,naca, su,ode,nih s izgledimada se >ubiladki rat<< primide njihovorm vlastito,mkontinenbu, sve je to b;ila veorffra zdrava pt"o'tiv-nernadka prorp'agarrlda, posebno kad,a se iznosi jed-nom siluSate'ljstvu b'rzom 'da do,kudi njegove >lteh-nidke<< implikacij e.107

Tokom bo'ravka u SAD, De Vo je namesti'oigru Kraftr-r. Igra se sastojala u razotkrivanju dvejuizmiSljenih stranica iz navodno,g pisma Tilei upu-denog ,jednom arneridkom novinaru. Namera muje bila da ,izvatke, jednom objavljene, prodita ata5eza Stampu i,li neki drugi obave5tajac iz nemadkeambasade u Va5ringtonu, pa ie onda obave5tenjebiti telegrafski pros edeno Berlinu, s p'odLedico'm daie se Kraft tritro naii s puterom na glavi. Udlanku objavljenom u Heim utd WeLt (20. avgust1950) De Vol poride da je ikada falsifikovao nekopisrno ili pisao u Kraftovo iime. Priznao je, dodu5e,da je dao jednom ame'ridkorn novinaru 'dva o'd-Xomka iz Tilea-pisma i tvrdio da su pravi-pravcati'Frema De Vo u, odlomci u pitanju nagoveBtavalisu da Kraft nije siguran da ie Ne'madka dobiti rati da je porni5ljao na rnogruino'st da F;irer iznenadanestane. >BaS tako je Kraft rekao. Posedujem pri-merak njegovog ,p'isrma Tilei<<, pi5e om.108 Cinjenicaje, medutim, da Kraft ni5ta silidno nije napisaou pismm Tilei od 14. marta 1940. i to,sa dva veomadobra razloga: prvo, jer je verovao da Ee Nemadkadobiti rat i, drugo, jer je pismo Tileri napisao do-slovno sa Gestap,oom za vratom. Zivota bi ga koS-tao rsarno ptr,ki nagoveitaj da ie Hitl'er iznenadanestati.

De Vol ostaje u SAD tokorn cele dnrge polovine1941. i vraia se u Londo'n februara 1942. U svakomsludaju, u Americi je bar legenda o Kraftu uspe5no,Iansirana. U Velikotj Britaniji joB je obavezan dabu,de uzdrZano iutljiv.

>Kasnije, postadolr bnitansko vojno lice u dinukapetana<<, pi5e De Vol u Zuezdama rata i mira.Unutra5nja strana za5titnog ,orno,ta p'rikazuje ga uuniformi sa kapetanskim obeleZjima na epoletama.Podetkom 1966. Sefton Delmer je provalio aneg-

dotu o De Vo u koja me je u ono vreme kopkala.Potekla je od naBeg zajednidkog prijate ja i ko-lege, pokojnog Leonarda Ingramsa (Ingrams). Ing-rarns, u poziciji da zna 5to-*ta ,o De Vo ovim ratnim'aktirrnosrtima, rekao je Deimeru da je De VolovopwereniStvo bilo sawim nezvanidno. Prema Del-meru: >>Leonard Ingrarns i njegovi prijatelji uSOE pnovel',i" su De Voila kroz jednu sloZerm kaofol cerem,oniju upo5ljavanja po5to je pomenuti go-reo od Zelje da bude vojno lice.<< Na to rr,apisahMinistarstyu odb,rane p,ismo, raspifujuii ,s,e za po-jedinosti De Vo ove vojne karijere. Personal,no ode-ljenje vojsllu odgovo,ri da u >vojnorn o'ds,eku nematragova da je pokojni Luj de Vol ikada zastupaobritan:sku vojsku<<. NeB,to, kasnije rnoj pnijatelj V.,koji je tokorn rata radio u vojnorn obave5ta,jnornodeljenju (ali ne u SOE) lsprida mi slede6u p,ridu:

>De Vol je odajn:idki Zeleo da bude oficir ubritanLskoj vojs,ci<<, rede V., >>i p,roganjao je pukov-nika nadlelnog za moj o'dsek sve 'dok ga nije sasvim'sludeo.loe Ne bi li ga 'umirio, pukorrnik rede: ,Sredios:[m vEun stvar. Sada ste kapetan Britanske vo,jske.Naravrlo, ne rno,grl vam dati niSta nap,ismeno. Srtvarje odved tajna i, rELzume se, ne smete se javnokoristiti svojim dinom.' De Vol, blistaju6i od sre6e,obeda da ie iutati kao zaliven. Medutim, on kri5omkupi sebi unifo,rmu pa se Sepurio gore-dole Pitka-ctitijem izgledajuii siav naopako. Sme,sta mu je re-deno da ne nosi urriformu, ali o,n, izgleda, nijeposhr5ao.<<. Korratno, rrr-i,s I. pru1a drugadiju i, rekao bih,verod,o,stojrm varijantu: >,Od.rZana je svedanorsf pgclaganja zakle,tve' koja nije obavlj,ena u SOE vedu Mrinistarstvu rata o'd strane komandanta b,rigadeN.-a, rili mi je bar tako rekao. Luju je svedanoobeiana sluZba kao nagrada 5to je [5ao u Ameriku.Po povratku u Londo,n po'dseti,o je ljiude sa kojimaje kontal<tirao na o,beianje, a]i niSta o'd toga nebi. Na kraj'u ie brigadir N. srni,slio o'peraciju ,qpasa-vanje obrraza'. Oturda ,cerernonija' ri fabrikovanjenekalkvih naizgled zvanidnih papira gde se tvrd"iloda 'se De Vo'L ,zakleo na odano'st Njegovo,r-n Viso-danstvu' i uz to je iBla 'usrnena dozvo'la 'd,a 6etauniformu p'o Londonu. Nakon nekoliko meseci Luj,optirrrista ali nipo5to bl'esa, 'uvi,de da nete dobiti

184 185

po$ao pa diZe ruke od uniforme. Kada se vratioiz SAD, Hernbrou je bio ,izvan irgre' a tako je,Lzuzev ovog Delmerovog mecluEina, bio i De Vo1.110Ati job je neko vrernre navaljivao da Salje svoje iz-ve5taje Ministarstvu rata. . . Smatrarn d'a je po'5tenoda kaZem da je pred kraj 1943. iz De Vo'la vedbio izbije,n svaki zanos da lidno dop,rinosi ratn:imnapO'fima.<<

eini s€, meclutim, ,d,a je De VoI ri dalje naplabaorn spisku. Moj prijatelj V., pomerrut ranije,pridruiio se jedno'm ogranku votjne obave5tajnesluZbe i podetkom 1943. irspridao mri je da jeDe Vol plaian u gotovini iz tajrnih fonrdova i daje jedan od njegovih ko,lega rad.i ovo,ga odlaz,iopsvremeno u Ateneum Ko,nt, hotel na Pikadiliju.Preno,silac poruka s,e Zalio, svom p'ukorrniku da gaje na kraju De Vol doslovno davio jednoda,s'ovnim>lupetanjima<< o astrologiji. Pukovnik je uzvratio:>Pusti ga nek prida, nek se veseli!<<

Moguie je da je ono 5to je mis L oprisala kao>>Delmer.ov medtrdin<< bilo pos,lednje De Vo ovo zva-nidno upo,Sijavanje. Kao S,to rekoh m Uvodu, Del-mer nas je upo,z,nao p,odetkom 1943. Ono rnal,ozajednidkih ,susreta Sto srrno ih imali b,ili su sviodreda u vezii tri falsifikovana br"olia dr KorB,ovogastrotro5kog peni,odidnika Zenit. De Vol je napisaoveii deo sadrZaja svih prirneraka pod nadzo,romSeftona DeLmera. Tehnidku stranu posla obavioje Armin HUI (HuIl), Delmerov >>crni<< tipografskistrudnjak, diji se rad po,minje u Crnom bumeranguovoga poslednjeg. De Vol nije mogao, da napravik1i5e za Zenit, koji je prestao da izlazi jo5 u dece,m-br"u 1938, jer u to,m sludaju ne bisrno naBe' izd,anjepogre5no naslovili Der Zenit. ,Ovo, tako'de objaB-njava za5to Hul nije reprodukovao Zenitou uobi-dajeni nacrt za korice, vei je zamolio frojlajn E.,darovitu nemadku grafiidarku i drizajnera kliSea,sluZbenicu u njegovoj jedinici, da priprerni verzijukoja je svakako odgovarala, a p,redstavljena je uovoj lcrjizi.

Postoje dva izdanja formata osmine, ,sa datu-mima januar i mart 1943, i rnrinijafurna edricija>Vazd,u5na po,5ta oruZanih snaga< Starnpana na izu-_zeh9 tankoj hartiji, iz aprlils 1943. Mnogo godinakasnije, u Nemadko;j, dorno,gao siln ,se jednog njenog

primerka a dalje traganje snabdel'o me je i ok-ba,vg--izdanjima. Ono rninijaturrno je daleko najzanirnlji-vije, verovatno zato Sto se ortakluk De Vol-Delmersada ukr5ta sa njegovom putanjom.

Minijaturno izdanje, poput onih prethodnih, na-izgled je Stampa1a, u Gerlic-Bi,srrricu (G<irlitz-Bies-niiz) firma Hansa Kre'dmera (Kretschmer4- Sad"r-Zavalo je uobidajene oglase za mradnjadke lekanije,kao i za knjige ko'je nude na prodaju pravi -ne;madki astroloSki izdavadi. Zabavljatro me je kadsam usrtanovio da srmo p'odarili her Rajnho dnr Eber-tinu, sada ,iz Alena (Aalen), besplatnnr reklamu zanjegov astrolo,Bki period.idnik Mensch in All koiije donedarrno :izlazio u Erfurtu.

NaSa ponuda za april 1943. bila je namenjenaposadi U-brodova i verovatno je Stampana t"imeseca ranije. Do tog vremena Delrner je vedrnorao znati kada su tadno nernadke p'odrno'rnicepotorurle. Obave5tenja ove vrste bila zu hitna kakobi izgledalo da zu 'se De Volova >predskazanja<<obistinila. Cilj nam je bio ida ubedirno osob'ljeU-brodova u lukama Severno'g mora 'da pripiSuDer Zenitu jedno sveznanj'e koje onr te5ko da jezasluZivao, da im uzdrrna moral i pusti glasine.

Predskazanja sru tekla u ovom ,srtijLslu: >Prviapril, nepovoljan da U-br,odovi :tv,laze na pudinu;detvrti april, preporudljivo ne izlazrti na pudi,nuako je kapetanov horoskoip nepovoljan; deveti apLril,povo.ljan za novije tipove U-brodova ali 1o,5 zastanije; dvadeseti april, veoma lo3 za U-brod,ove.<<

Ovaj broj je ukljudivao i Zivahor, v€offia sub-verzivan dlanak pod nastrovom: >Trjrdeseti jun jena pragu!<<, dime se sugeri:salo da ie se dogadaiiod 30. jrurr-a 1934. (Remov ptrd) u'skoro ponoviti,o'voga pu:ta u reZiji buntorrnih SS voda. >>Crna<<terna, da ie Himlerovi SS-ovci izneveriti korradnosirotinju, Finera kome Be rnoglo' verovati i svevaistinu rodoljubive Nemce, brila je l<onstanuta uDelmenovom radu.

>>Reichsfiirer SS sada ulazi u razdoiblje kadanjegove kosnridke konstelacije ne 'slu.,te na dobro''<<N:i:ti ie, prema zvezdama, Zivot biti lak njegovimkolegama, gospodi Ernstu Kalterbruneru (Kalter-brunner), Bruru.r Strekenbahu (Streckenbach), KarluVoilfu (Wo ff), Hansu Pricmanu (Prtitzmann), Vil-

186 L87

helmu Red,isu (Redries,s), Artum Nebeu i Erihu fondem Bah Zelevsko'rn (Bach Zelewski). Ovaj po-slednji je bio narodito o5tro nap,adnut: >>To jedovek dija je ptidja pamet uzr.ok ruskog pnobojal<od Kurska jer je odbio da po5alje SS trup,e nafront. Firer mu jo5 veruje. Trebalo bi smesrta da gaisButira!<<

Godine 1963, her Vilhelm Vulf, astro,log iz Ham-bur"ga, p'okazao mi je izdanje Zenita formata osminekoje je p,resreo Sicherheitsdienst kod Siedina au Nemadku je stiglo u tovaru ma5,ina iz Svedske.SadrZavao je horoskope adrni,rala De,nica i Redera.U to vrerrne her Vulf se bavi,o astrologijom za Him-lera, mada sa piitoljem koji je o-io', ne ba5 meta-foriino rederro, uperen u njegovu. glavu. ValterSelenberg rnm je naloZio da pripremi tehnidku pro-cenu na5eg rada p'o!1e je SD Zeleo da zna da Iise pomernuta astrolo5ka grada zasrrival,a na va janirnastro'o5kim nadelirna. Her Vulf je imao zadovolj-stvo da ga obavesti da je sludaj ba3 takav.

De Vol se p,o,star'ao i za vedi deo, p'rirnerakaN ostradamus prophezeit den Kriegsu erlauf (N ostra-dqmus preduida tok rata), no joS je jedno >)cnnoKde'lo nastalo pod Delmerovi,rn nadzo'nom. Autorstvoo\re knjiZice pripisivalo se dr Brunu Vinkleru(Winkler), iz Vajmara, kofi se u Predgo{roru za-hvaljuje dr Hajnrihu Leseu (Lesse), kustess ysl-vod,ske z;b,irke ruko,pisa u Ratisbo,nu, zbog po,zajrnicej ed:instvenog (ali,nepostojeieg) Nostradamusovog rlr-kop,lsa.flr Propagan:clnu >b'odlju<< valja traZiti u ko-rnentarima na nemadki prevod pedeset laZnih No-stradarrmsovih katrena srodenih na o,dgovarajuCestar"ostavrrorm f rarrcusl<orn.u2 Taj prroj ekat'sadinj avaoje zanimljivu veZbu ,u snabdevanju siubverzivn:ogrekla-kazala materijala preruSenim u naizgled ne-duZmr sveBdricu.

Pravljerrje ove Nostradarnr-lsove sveSdice, ,sa im-prin:to,m Regulus Ferlaga iz Gerlica, IcuCe odraur-ijepoznate po orlculfurim i ,astrol,o5kim izdanjima, odu-Sevila je Armina Hula. Po5to se dr Vinkle'r posluZiojednirn >>starordrevnim< rukopi,som, Hul odluduje daga reprodulcuje i rnoli frojlajn E. da pretodi tekstovekatrena iz Sesnaestog stoleia u savrerneno pismo.Ovi su reprodulkovani u red.ovima po, blo <6vima.Nemadki p'revod krivo'tvorenih katrena Stampan je

Fraktur-ologom, sa kornerntarima u ror-nam.sko,m s,Lo-gu. KnjiJica je Star4pana na najtanjoj rnorgtr6oj bi-blijrskoj hartiji i mada je imali ti+ s,trane teZilaje rnanje ,od unoe. Odrala je veliku poStu izrni5,lje-nom her Pamlu Goorgeu (George), koji je; premaarnblemnr q.rticajnog izdarvada (dafum 15. mart

-1943),

bio zasluEan za njeno grafidko oblikovanje. Hul mije priznao da mu je ovaj rad pruZio prijatoru pro-mel3._ od u'oibidaje'nog zadatka: falsiffuova,nja ne-madkih bom:ova za hranu ild pripremanja jo$ jed"needicije Delmerovog i.rryenog krankheit- netteti pri-rudnika za navodne simulante, kojri je neprestdncepre5tampavan sa razlirditim koricama radi kamufla-Ze, recirno kao voj,nidka pesmarica, balistidke ta-blice, dZepni vodid za Ostro i sli6no.- Kada, je o meni red, De Vo,l je ispario sa scene,isto onako iznernadno kao 5to je na nju i sfupd.o.Sy,darili smo se jednom na nekoj lo,n:dbnskoj tiliciurbrzo posle rata, razmenili neko iko' redi ali. galiEldu .kasnije nisam video. Dodu6e, tek me Je1959. njegova ratna karijera ozbiljno zainteresoval-a.Pisao sam mu m.aja 1961. ali odgovora nije bitro.Nedelju ili dve Easn:ije Times je saop5tio da je!! preminuo u Svajcarskoj, u

-Luceriu, 2. juria

1961.

XIII

Zatod,eni astrolozi

F. D. Gerneru je pokaean nalog za njegovohap,Senje u sedi5tu inanhajmskog-Clst"poa odmahpo p'onoii g. juna lg4l. a onda je plreibaeen -u

mesni zatvor SS-a. po dol_asku, dato mu je iebe,pa je o,nda baden u mrkli rnrak eeti;e, 'gA.-"r;

mn .99 .dvojica nevidljivih sapahrika

"rio,j,r"" poua_

sJavilri kao astrolozi imateri.-Tokom naredne ne-_9":1i:: u tri qLilike., bio je pra

-Z"utonoo* -rutoon,u_naKrsnog rspitivanja, poslednji put od strane uni_rormffianoga gestapovca koji je Zeleo da s,azna sveo njegovim ovda5hjim kontaLtima.

. . Juna 16. prebaden je u zatvor Slo,s u Manhajmui toko,m ispdtivania po!,talo-je jasno-d, J, C#il;posebno za-interesbvan za njegovu vezu sa Kraftom[, palodito, za ostale KraftovE p"fi"iuf;u

" N;;;d:koj. Dalje, Zeteti su da znaju a; ii ;" Kraft i onsam imali ikakvih lidnih vela sa Hesom. Rede im

9u_i".poznavao Krafta tokom al*i dugih eodil;i dg_ je- duboko zainteresovn, ,u -r.jugo,i

"ui. Siose Kraftovih oriiatelja tide, nagovestlo je au-Ulsvgkr. podatakj pbturon-

"q-"i"s-"1'io svo; prilici

vei. bio poznat G-estapou. "nredufi<u;dte neftot,i [re_teii izus,ti o,naj Bto Sa ju ispitivao.

. Avgu,sta 16, tadno dva meseca po do,lasku u za_tvor_ Slos, Gernera odvedo5e u-uafrirttrativrri bloki pokaza5e mu takozvani >cr,/erni zagtitni ,t;;u;;lj_ski red<_ potpisan, rede mi, od -stranl

samog Rai_harda Hajdrihs.rrs obavesiavaju F -a"-;""

J;"p.redstoji prebacivanje u koncentrac-ioni logor d;"dBerlina.

189

>A kad tam'o stignete<<, reko5e mu, >s:trodfrietese sa va5im prijateljima Kraftom i Fervejenom, paiemo duti 5ta iete qnda reii.<<

Gertre,r s,e zgranuo duviii da se irne prorfesoraFervejena pominje u vezi sa Kraftom alii je drtaajezlk za zubima. Dva dana kasnije, 18. avgusta,izvukoBe ga lz de,lije i, ,s lisicarna na mkalma,predado5e visokom Svabi da ga odvede na man-haj,msku Zeleanidku 'stanicu. Putovanje do Berlinapotrajaie tri 'dana, sa noinirn zaustavljanjirna uzafvoru u Frankfurtu na Majni i Kaselu. Konadnose na5ao u prijemnom b,loku orranijenburBkog kon-centraciomog trogo'ra, nekoliko kilornetara severnood Berllina. Usl<oro sreie ,ne,ko ricinu starih znanaca,med'u njima dr KorrSa i Hajnriha Hutera, ali nitraga nri glasa hilo od Krafta ili o'd p'ro'fesora Fe,r-vejens.lu

Otprilike dve nedelje kasnrije, u subotu 4. sep-ternbra, ,otvori5e se vrata barake i pomoli se 1o-gorski duvar sa dovekorn u ciVi,lno,m odelu. >>Eto,,napokon znarno gde ste!<< primeiuje civil. Isp,ada dase Gerner nekako >>zaturio<< u administrativnojzbrst. Vrata se zalupri5e; ostalo mu je jedino das'e pita S'ta sad. Nije rnorao dugo da deka. Prodened.e'lja a u ponerdeljak ga odvedo5e u kancelarij'r:Reichssicherheitshauptctmt-a u Berlinu i uvedo5eu neki soibidak. Reko'5e rnu da sedne. Preko putadugo'g stola, prerkrivenog papirima, merkala su gadetiri vi5a SS oficira. I ope,t su od njega traZilida iznese svaku pojedinost svog ran:ijeg odnos,a saKrafto,m, a tinterersovali su se i za p'rofes,ora Fer-vejena. Ispitivanje se oteglo i, prema redima herGernera, 5to je duZe trajal,o, to zu manje prija-teljski njegwi irsrpitivadi bivali. Odito, znali su onipodosta toga o Kraffu, pa Gerner ubrzo uvida dasu papiri rastureni po sto u rnorali biti oduzeti odKrafta.

Raz,govo,r d.obija dudan obrt kada su ga stalipobliZe ispitivati o Kraftovoj vaistini samosvojnojSprachgeisf (>Duhu jezika<) teoriji i o mjegovomZongliranju suglasnioirna i samoglasnicirna u redimada bi se ustanovile veze i znadenja koje svakakonikada nisu pale na u,rn akadernrs'kim filolozima. Ta-da mu p'o,stade jasno da bni smatraju kako su temutne eti,rnol,o5ke spekulacije bile zgodna maska

za sistem Sifara i da. podozrevaj,u da se Kraft upleou spijunaZu. potrudio se iz p"L"in ZG;il;-;;;:jasni Kraftove uvrnute lingvisti8te'teori;u ufi f.uoda ih nije uverio.

, , Vraiaju -g?_ u._ Oranije,nburg. Ni5ta se ne de3avatodrorn narednih Beet nedelja. f sve ga vi$e obuzirnagdajanle. Zdravlje_ mu se pogor5a,Ia, ali kada sejavio logorskom lekaru Saf:ri S:- nazaa s obrazlofue-lj9* 9l je red o. bubi y

"ho Tada, riznebuha, ok-tobra 16, pg?y?q je u administrativni tfofi t uJm,rose,vozio policijrskim kolima u pravcu Berlina. Ko-

T?"1o, o'n i pratilac stiZu u ^

istraZni zattror nafltgt<-s,a,nderf_tacu. Oavodu g"

" *ufi," Celriiu broi102. i ostavllaju_ ga nasamo sa n;egwi*-Hirft

"16.aoa Je Kratt lapustio svoj dom ha Burggrafen_Strase u drrustvu avolice__gest;po";;; rz. jffi;;-j;_9* "9 +iilr- r-ede frau Kiaft ireta se nada muZu(ro vecefl. I{.ada su - stigii na Aleksanderp,lac, oba_ve5ten je da je oficir t<o;i 3e Zeleo oa po,razgovarasa njirrn zauzet i da i_e,oir frieetati preirono&- t;pu5teno rmr je da teleiorrira Zeni i

'tcaZe :"i su*otoliko, .3 o'+d? ga od.vode u eeq*u. fvfeauiid.,-oiie

fi.*::lJi..:]edeieg dana, pa ni b,nog poste nle-g";_umesro

,toga, poseiuju - je trojica geltapovaba- iodnose sve niesove hartije i mrio5tvdkrjig".-F;";Kraft ih. piti "za5to joj je ;;;-;h"p5en ali ioi:p i:

odgovarajq. Dv6 neiielje kasnije-J";tj;"ji,iJoJ -da g_a nakratko- poseti u- istralnbm zatvoru naAJeksanderplacu,_gde saznaju a" ," joB ni;e-po_kazan nalog za hap5enje i da sve dotad

"iju fiosas,lu5avan.

Kraft oseia samopouzdanje da ie ovaj ili onaiod njegwih vaZnih naai,stidkih t<ontanata" a" U-""di osl,obodi. Ba: p3, diktir3 prsnm svoSo; Zeni,-a"-i"ova posalje dr Hansu Frinku, gererntno* guver_neru Poljs[<e, koga je upoznao fodetkorn 1g20. navec po4menutom muzidkom vederu. U dogledno vre-T_u: _"jT" Kraft pozivaju da poseti ,iiSeg elanar{ranKovog Staba u Berlinu. Ovaj joj postavlja nizpitSlja i kale da ie poslati l#e$t.i: svorne Befu.Prilikom kasnijeg ,susreta, kaZe joi" da ne moZeoa pomo'gne ni Kraftu nj njoj. Ona zatim p:i5e9: *:!:.. _koji s9 prknrgg rorisrii;i od ,-rog koiegedr rrarika,-jer.je _nekoliko dana kasnije teilefo,ndmpozrva sluZbenlk Mini,starstva inostranih poslova,

190191

i kaZe da stupi u vezu sa izvesnirn her Erhard,om(Ehrhardt), dlanom Reichssicherheitshauptamt-a, idaje joj njegov broj tele;fona. Odlazi u Svajcarskuambasadu, gde je obave5tavaju da (e stupiti uvezu sa nemadkim Ministarstvom inostranitr po-slova. Pnodi ie podosta vreme'na dok ne uspe dairsposluje razgo,vo,r $a Erhardorn a to je puntihSers't rneseci p,o Kraftovom hap5enju. U meduvre-menu, Kraft i Gerrrer su vei bili suoden"i u Alek-sanderp acu, policijskom pritvoru.

Nekoliko dana po Gernerovom dolasku od 16.oktobra, kljud za5kripa u bravi. Vrata njegove ie ijese otvoriSe i duvar zareila: >Kupanje; pe5kir isapun; postrojte se u hodnik i iutac!<< Gernerkr"odi u p'rolaz izvarn ielije 102 i ,oprez.no pogledalevo i desno. Vrata ielija 101 i 100 behu zabvorsnaali vrata 99 behu lako razrnaknuta. Onda se sawimsbvori5e i pornoli se Kraft. Kada rim se poglediukr:stiSe, u njima je bilo prepoznavanja, ali izgle-dalo je opasnro proBaputati makar i red pozd"rava.

Pod tu5eviima su usp,eli da na brzaka porazgo-va.raju.

>Otkad ste o'vde?<< upitao je Gerner. >Od 12.juna<<, odgovara Kraft.

Razrnenjuju misli o svojirrn zatvorskim riskus-tvima. Kraft kaZe da su stvari mogle da budu i gore:njegovoj Zeni je dozvoljeno da ga povrerneno pose-iuje, donosri rnu vegetarijansku hranru i ponekuknjigu. Ovo p,osledrnje, rede, nije ni5ta naroditoali bar po'maZe da mu pr.ode vreme. Obeiava daie jedmr dofuriti Gerneru kad iduii put krernu natu5iranje. OrdrZao je red i tokom nel<olil<o nared-nih rneseci uspeo je da mu uirrxuva jedr:,u prigodnuknjigu verske sadrZine - Gerner se priseia daje iitao Zivot sv. Tereze u mekonn poivezlt - iliisedke iz novina, jednrorrn pnilrikorn dak i cele no'-vine. Mo'rao je da d,uva taj Starnpani materijalsdkriven, jer bilo bi belaja da su ga kod njegapro,naSli.

Gerner se ni najmanje ne izne,naduje kada,jednoga dana, sreie pro,fesora Fervejena na veZ-bali5tu. Izmenjuju p,ar redi ali je razgov,or nemogui.Nede,lje se vulsu, ,obeleZerne jedino p,ovreme,rrimsusretima sa Kraftom isp'od tu5eva. A onda. 23.decembra 1941. Gernera,

^Krafta i Fervejena spno-

192 193

vode iz j.ed19S bloka ielija u drugi deo zgrade,i suodavaju ih sa onirn isiim her E-rhandorn-kogaje _frau Kraft treibal,o da vidi kako bi poradio

-u

prilorg njeno,g muZa. Niie im,ao bo,gzna Sia da irnsaop,Sti, o,sim da ie se tuZba DrZave pnotiv njihrazrnatrati u jarruaru, kada ie biti donesena iodluka o sudbi,ni svakog od. njih po,naosob. Ali janu-gr prode bez ikalcvrih dogadaja, pa rninu5d jo5detiri mes,eca pre nego Sto se j.S,ta bitno zbilo.

-

U meduvremenu frau Kraft je urspela da izborirazgovor sa Erhardom i u toku naiednih mesecivideie.ga joB nekolit-<o puta. priliko,m p,rvog su,sreta,objasnilo joj je d_a do tog trernrtka nije ,rifao v"el]nena_ d-a -se pozabavi Kraftovirn sludai-erm. A i orna_ko, dodaje, ispitivanje Kraftovog

"ada na osrro\/u

hartija uzetih iz Burggrafen5trasE ogromna je pet_ljavina jer sam pokrl5aj da se prdnikne ,, eu*r,Je ree zahteva ditavu vojsku strudnjaka. Dodu5e,on je spreman da je saslu5a.

. Erhard j-e pomenuo da je veririna uhapdenihastrologa vei osloboctre,na, ali nagla,Fava da je S'icher-heitsdienst mi5ljenja da je Kiaft nesundnjivo .bioglavna zvezda kada je.o-astro,lo,giji red, rnada oni nje'gove kolege te5ko shvataju

-zbSto je to tako.

D3]je, o'9 ie, zbo_g svog lidnog rnagnetizrna, Kraft jeodito uti'cao na ljude s koj,irna je do,lazio u dodiri stoga je pred"stavljao potencijalno Bkod.ljiv paSeE i opasan elernent u nacibnalso,cilallstiAkornWeltanschauttng-v.

- .F"._r Kraft odgovara da se njen mnrZ uvek pro-tivi,o_ da ga nazivaju as,troilogo,m u uohiidajeirornsmislu redi i u cetrosti je o'dbacivao fatalistidki stavggbidajen za veiinu tog soja ljudi. Er"hard nestrp-ljivo p-rime_6uje: >Pa za5to se onda, pobogu, pb-svetio kao fanatik astrologiji tokom dugirh dvadesetglodpa ako je rto bespredmetno?<< Dodaje jo5 da akoKraft rnoZda i nije imao neki svesni rplan, smatrase da su ga izvesni ljudi medicinsk-e struke izS-vajcarske-_ moZda osokolil,i da seje antisocijalnetirdeje po Nernadkoj. I opet, on, Eihard, ne iloEenikako da dokona za3to se Kraft odrekao sigur-nosti Svajcarske i zadovoljio se veorna s[<rornhimnadinom Zivo,ta tr, Ne,madkoj. Otuda njegov zaklju-dak da je o,n svakako nediji p,laie,nik.- Ovorn priii-

kom frau Kraft ba5 nije otisla mnogo, daleko urazuveravanju Erharda.

Gerner je r.lspeo da nakratko porazgovara saprofesorom Fervejeno,m u aprilu iS+2.- Fervejen\aZe da je poslao Erhar"du pisrno tr torrn srni-sluda je u decemb,ru obave5ten k-ako ie odlul<a o nie-govo,j sudbini biti donesena u ja,ruaru, ali da seni5ta nije dogodilo u rnecluvrernenu ip,a b,i mu ,lak_nulo da sada ne5to sazna. Da I,i mu je udovoljenoili nije_ne zna se, ali 24. maja duvar kaZe Ge,rneru$n ju Fervejen- netom preib-ade,n u oranijenbur5kil<oncentracioni_ trogpr. puBten nije nikada, vei jedrZan u Oranijernburgu sve do ,februara 1g45, kadaga prebacuju u ozlogla5eni logon Be,rgen-Belzen.Tamo urrr._ire mesec dana kasn,ile, 21. marta 1g45.

U meduvremenu, frau Kraft vida Erharda tui tamo. Prilikorn jed,nog od ovih susreta, verovatnou rano proleie 1942. on joj de ruje vi5e ohrabrujuierlego ple. Priznaje da je ranije suimnjao u Kraf_rtove dobre namere ali sada je sprernan da pred.-tgZi da ga rpuste. Naravno, pod izvesnim u,slovirna.Od Krrafta se odekuje da drZi jezik za zubima, isvakako ie mu biti zabranjerno da predaje, dasfupa u kontakt s-a bilo kojrip Nemc-em visol<og_ranga, kao 5to su dr Frank i dr Laj. Da,lje, ne dollazi ,uop5te u o,bzir prepiska sa Lilo liim izvanNernadke. Slobodan je da ,se p,rihvati svog nekada5-njeg pos.la v Deutsche NacfiT"ichtenbij,rolu, ali je-dino_ pod uslovorn da nema pnishr,pa u najvaZnijeo'dseke. Kraft moZe da rrilsli i proudava Btu gdahoie, kaZe Erhard, ali o nepoZeljnim temama kaoSto su astro ogija i Nostradarnuio,va prorodarnstvane sme.'da _raspravlja ni sa kinn niti pak da otome piSe. Frau Kraft ga pita smatra li o,n daie ovakvi njegovi ,predloiri zb Kraftovu buduimostbiti prihvaieni. Odgovara joj da se pre,pomka nad_leznog ltca za svaki pojedinadni sludaj obidnopo5tuje.

- A kad tamo, Erhardovi predlo,zi, ako ih je ikadai p,od1r"g svojim pretpostavfienima, nism pr,iirvaie'ni,i s,ledeii,put kada ga frau Kraft ,bude vldela, ve-rovatno krajem maja 1942, reii ie joj da je sadaakfuelan novi plan, dodajuii da je n;egovo odelje-nje u kontaktu sa jednim od mi,niJtarstava i

-d,a

Ce mu s.e, po svoj prilici, tu na6i rnesto. Gerner

bi mu.-se pridruzio i radio pod istim ',slovima. svakiod njih bi imao p,".r"qgd igb",--t""*r bri obojicudrZao na olcu, izv6gio it-u-ka;tiiu ,ru o rrcke pad a k i u k r a t k e B e t n i e .Ali ono slavno iek- je _predstojatro: pod u,s,lovo,rnda njihov ra-d bude ,"dd;"fi;ffi;H rede, nova mot_ba za oslobadanje moZe se ioaiuii'Sust meseci kas_nije, ali ljiho'v pos,ao tt ,e pioa"iio.iu F"u., Kraft sepri,seia da se na tom *u.iii-"-*lgovoru zab,rinulai,Zudno usprotivila_tomq d? Klqfffp"i*o"uG" tise prihvati ikakvog rada koji Ui--iSuo pr"otiv nje_govih nadela. Erhard je razuverava. ,ifu-fi_""tJuza nas pravi ma.tennatidke proradune. Nad;i;tku"

{opar je _rnatematld.ar, zar ne. Osirn fsrga, ako svedobro pgele moii iete 'da-

ga- ptr"J":"t" tri ili detiriputa nedelino posle .radnifr .dti, *ola" j"s i d"si;:;

_ Erhard ne liri;e d" it;-;; ,ffi,r.u ona moratida se pomiri sa" irrerr'im-;ri;"il; >>Neie,te pre_dqzimqti vise nikakv" t"orar.u-iiur.'r"ili '* muz bioorslobo'den<, rekao je. "iV"

-pdl*riaie ,ll, to moZe

$oneti nesrefu obo,ma. Dalfe, morate se klronitiSvajcarske arnb,asade i_-mpollt6 ;-;" smete dopi_sivati ni sa kirn izv3y. Neriraff.e." F;;" Kraft izrazispremnost da se sloi,i- sa svim ,redenirn, "fl

i ZLfj" J"y.l.?kog meseca po5alje ne,f.otlfco-re& svojq svekrvikako se stara golsnod; *;-bi;;;uoiiiln. Erhard pri_meiuje da bi ostivljanje ;a,k;;"j;'dnth vrata bd_Skrinutima bilo opasno, i dod,aje"An .rr* stavljaglavu u to,t'bu at<o !yq^e Eg.f. *".f"iovo1 merd..-.Sve do 5. juna 1942. krafi t-Cu*u" ne znaiu

1i9ta 9 ovim novirn,plaurorrima, k;;^li; ;""d.*;Erhardrovu kancelarijri. Cu""ur' *u*iliiu.en- f.rf."- :"qvaj rseo za sto i ilpitivadki lh- olarnerio,. Erhardim saop5tava d,a su -dd.redene irrfooilu.ije o njirnap_rosledene jednom- drugom ;a"ij"ir:". Na ovo seKraftovo tiCe smrkto. Si;ff E-;";'ffi'"; pitanje: ra_zurneju ,li se oni u trigonoff eGi;si;e p,r.oradune?,""^:=:^mj

je pr;iznao da ie iskezio od. uva d,o uva1 sresno uzvratio: >>Da!<<, dok Kraft jedva-a"-;;iz sebe i,scedio p,otvrdan '"afir..-N; ovorn rnestu,

l:hir,a. ot: ay{ uje au eu r"i-?"piirtiti*istrazni zarvor11*41_1llrydg5nJr*_ ,nar,ednih ^a"rru -i-

Au i" i* ;;nacr p'osao. KaZe *n ug se, nezavisno ,a ,rapo"afrau Kraft, ume,Falii__i d*F'Ij;di;#rr" u pril,og,i eto razl,oga za izuzetan postup,ak prerna njima.794

195

Na kraju itr upozorava da se rmanu iorava posLa,jer Ce se u proti"irnom ubrzo obreti u zatvo,ru naAleksanderplacu ili u koncentracionom lo,go,ru Ora-nije,nburg.

Nedelja minu i ni5ta se ne do,godi, al,i ujutroy petak 12. juna !942, na godri5rrjicu Kraf,tovog haip-Sernja, zatvorski brrica, >p,ove,renik<<, ude u Geinerb-vu ieliju. ,Gerner je iznenaden, porB,to je ovaj obid-no dolazio sarrao j,ednom nedeljno, a nis,u

-pro,Sla

ni dva dana od kada je poslednji p'ut o;b'rij,as 6sr.-nera. >>Samo 5to sam ti izbrijao pajta5a, dasu izgqtl:" 99<<, rede. >Odlazite ovog istog p'op,odrneva.<<Uslkoro dode duvar i rede mu da se pat<,uje. Nile1nu trebal,o mrlogo da ,ono malo prnja ubaci

-u

kartonsku kutiju, sav prtljag koji je irnao. Vremeje spor,o odrrnicalo tog p,spg,flineva :i vederi za Ger-nera. Niko ne dode i njega sve vi3e i vise stacleda obuzrlna zg;bnja. Konadno, odlufuje da poclena podinak,i dok je dekao dia ga san izibavi, priseiaose niza skora5njih naizgled prorodanslcih- snova.$ao da su nagoveBtavali da ie uskoro biti pru6tendli prebadern u neko neodredeno odeljenje u-Mirni-starstvu p-ropagande: Prisetio se, takode, da je ujednorn ord tih snova treb,alo da burde osloboden do13. juna, a danas je bio tek dvanaesti. Udvr5denevere, zagpa.

- Ge_rnerov prorodanski san se ,oibrirstini narednogiutra kada se vrata ielije otvori3e i d"r,rvar ga pozvada isfupi. Kraft je vei stajao u hodniku. Oarreao,Seih do automob,ila lkoji iih je dekao u zatvorsl<o,mkr,ugu pa se zaputi5e ka se\teru. posle izve,snogvreme,na stigo5e do velikog sluZbernog zdarnja uKomamdanten5trase. Ranije je to bio deo "Murati"fabrike cigareta, ali je sada sluZilo kao dom zaogranak Ministarstva propagan:de. Uvedo5e, ih uprostoriju gde su neke dobr"o ordevene mlad,e ZeneZustro kucale na rnaS.i,ni.

>Sedeli srno tamo karsr par u,b,ogih gre5nika<<, ,pri-seia se Gerner. >Devojke su btrljile u nas kaoda smo neka retka marva. pos,le-svega Bto, smoprefurili preko glave porsilednjih godinu dana, ,moraC.u.J-9 izgledali ZaliboZe. Onda se pojavi tip ucivilno,j odei"i. Rede nam da se zove tIli5 (Hir-sch)i da je odgovoran za na6. Odvodi nas u kantinu narudak i pofkazuje nam na5e prostorije, obave5tavajuii

196

nas da -oZu*g_,biti zajedno po danu ali da ienas zatvarati svakog poslbno .i S ,p,, pordore. Redenam, takode, da..ce rig,s u stueafu vazdu$rnog na-pada neko odvesti "

uf.lorrigiul-itia ;u rfe, p,rijatnanovost, jer smo.la alensarnderp,lacu u takvo5. pri_lici_ostajali u ierr;r.<<Na Komandanten5trase stiiu ,u subotu ujutnoali njihovi m.ovi.po,sl,od";; ;-;e !,onao,li5e sve do

5"ni1.nedelje. cb""u-" r.J";r'*, se on i Kraft*._lli sa troji-oom iti E-;tvo;;oil ati se p,risetiorrnena samo iednog

3{ njih. geg,,e-'to izvesni KurdKishauer (Kiisha,uEr) ilji-^1", ;ilatra on, bio ne_kada zaposlen u j11-s:"j oi:tiearsio; firmi u Jeni,ne5to u vezi sa plqnom rasporeaa-ptaneta. Redenoim je da ie lru,ra,r*^ ifi;il;# irzaavati natose.!]tcunjjati njihove

"1aor.u-i--p-"ir&""u,ti ih. Sada irn;e vei jasno da su.Erhardoii ffi#ro_etrijski pro_raduni biti potreb"i. dqi;"i;""*ffi" r rumadeniahoroskopa. frebalo j-e da se-Kraft pobrine za rid.I Gelngr je imao i""r."i;"

"T"?rrou sekretara ipornoinifl<a.Na Zalost. K5$_ lcistr,auer j_e umro 1958. patako nikada nisam uspeo da sa ,i;i_ porurgovaram.

5^"r.1-:l ubedeni pi"iirL #"ffii;u, do te mereoa ;e protiv nje napisao nekoliko-fi"*if"1a "ir;;;:

l1.i:5t krugovima, qgdutim, - iizt- Je .r<ao strud_nJ,ak za ovu temu. He.-r Huter,

-1a;pciSt<,i iedavadastrolo5ke literatu^re,

_oee" mi-Ii :1, oo Kishauera9?5lg aprita rsfio; 1."d" ;; iriiirl"" da nabavihartiju za svoia izdanja. Kishau#lult"au bio meduosobtjem Alfr6da ilr6;il;s" ifr""dft""g), odgov,or_nog, izmedu ostalog, ,^ nu{roi

"ua p" itiAkim obra_zovanjern u NsDAp_ur. posto il-#;d--h;;ij".;;izdavade bile rasnoredivarre-;* ;;or., navordnos

13,"j::1q?s .int9r^9y3,_ her -n"1"""",ri;u

dobio nitKaKtru pomoi od Kishauera, koji je verwatno bioposlednji dovek rn_lyuq roilunr'iJ r*, po,mo,g,ne.ri6Gerner se prise6a f.nto" ," -

o"^' i Kraft biliodu5evljeni Sto ?e se. najzad neEegl;rihvatiti, posletotikih meseci nu"*ai.-",FipJ"l? "ir zbitji za_l,tTtji"j,_ju}."g jg. ,,znpu";ilr-rj,J :I, takode, ko_rlcura materijala kojim lu baefien;d-za psiholo5ko:111_t"j." m-oslg da _nas snabdl: "auto-i

roclenia.pnmerci rukopisa. fotografije--ita. -'p"i*"i-;d;

podatke od ove-vrsie za r'irnor"ent<u,*nrrroog generala,

797

kao i za brojne savezntiike drZavnike, generale iadmirale. Takotle narn je nal,orZerro da saznarmo horo-,skope nekih od vodeiih britansl<ih 'generala i, us-koro nam je postalo jasno da su isprobavali trirazlLidita koma.ndanta za Sever,rnr Afriku. Kraft jep,osrmatrao dijagram poslednjeg od trofice. To jebio hor.oskop generala Morntgornerija, roclerro,g go-tovo u istom delu godine kao i na5 general Rornel.Kraft je primetio: 'Pa, hor"oskop ovog doveka s'va-kako da je snaZniji od Ro,metrovo,g.'..ttt

einjenica da se Kraft i Gerner poduhvataju poslau to,m ,osobito,m trenutku mo,ra se razrnatrati uwetlu odlornka iz Gebelsouog dneunika (preveo iuredio Luis Lohner /Louis Lochner/, 1948). Zabele6-ka za 1"9. maj 1942. giasi: >>Bernt je izvu,kao planpotkaaujuii kako moZemo da up,regnemo okultnou na$u propagandu. Stvarno smo se ddkopali neko'gpravog. Amerikanci i Englezi lako pad.aju na takvestvari. Storga vriirno pritisak da stupe u naSu,sluZbu svi stmdnj aci za okultna prorodarrstva ko,jenademo; itd. Nostradamus mora ponovo, da posluZikao izvor citata.(ll8 Berntov pla,n smi5ljen je preL9. maja L942. pa Kraft i Gerner podiriju ,s radomu zdanju Ministarstva propagande u Komandantem*dtrase prib iZno 15. juna. Nikada inisam bio ustanju da otkrijem imena ostalih >okulista" koje jeza svoju sluZbu zavrbovalo Mini,starstvo prorp,a-gande.

Nikada mi nije bilo jasnLo da li je Kraft trebaloda pruZa >oz iljne<< p,ro'raduine zasnoiv€Lne na astro-tro5kim dedukcijama, ili sErmo materijal koji bineko iz Ministarstva prop,agande obradio, u ciljupr"op,agande ili psiholo5kog ratovanja. Prema frauKraft, usko'ro se na5ao u nebrano,m groZdu zbogsvog odbijanja da jedan osobit zadatak obavi o'nakokako je to odgovaralo Zeljama p,oslordavaca. Ume*sto to,ga, stavio im je na uvird list s,a v'lastitimviflenjem tog prodrn:eta, i Kishauer je prokljudao.Aii uglavnom, pi3e frau Kraft, svaki zada,ti pio,saouradio bi na woj nadin, ne vodeii rnnogo bri,gedko toga 5ta njegovi >klijenti<< odekuju ili ne ode-lruju. U toj meri snr, dodaje, 'on i Gerrrer i samrib,ilri zainteresovani za rad.

Kopija dvaju napisa koje je navodno napisaoKraft u ono vrerne bili su u her Gernerovim ru-

|?fu.kada s,am ga sreo. Rede mi da ih je poneoKada je..konadno pu5ten na slobodu u aprilu 1$43.rreZani'mljivi su iz - dva razloga. prvo, -porstrani

od,nedbidnih okolnosti u vezi s h6roskopom generala serKloda Okinteka {Claude Auchinlbck),";t-e"A:stavljajy lq| "

jalove- primere kradih'esej" iti-e*rnoine bele5ke, odigledno pisanih u wrhu"psiho,fioS_]<oq..yojev_anja, da-se dov:ek moZe jedino

^fudlii-i

krstiti nad glupo5iu onih koji su se koristili fraf-twim uslugama u torn cilju. Drugo, ako je fr"itzaist-a od-govor,an za ove kieacije,

-on s" iio najeo

Fy$'t u i,l,i je vaistinu verovao u sopstvene budia_laStine.

Jedan od napis,a no,si naslov >Ruzve,ltovi _nesrecna zvezda Amerike<<. U njemu pisac optu_Zuje Pre.dsed,nika i gospod,u nuzr?e i dj su ii iavrat stali slob,odni .qrasopi i Jewreji; Volstrit jesvetski cg3lal jevrejske finarr,sijske inoii i Je;o,r1jizu se urotili da o,tmu Americi slobodu ,i ,"r*vi,urost,s\re u skladu .sa protokolims. sionskih mudraca. Odjlo,mak o Okinleku, s .dafumom 3. juli 1g 1, pisanprema tome dve nedelje po Kraftovorn i Gerfr.ero,vom d,olasku u Xornarldahten5trase, ima veiu te_Zinu. Uradi'li fll generalov horoskop na osrnovr.lroclenja u Er,u otpnilike u deveti pr"poitru.rrri eas Zf.juna 1884. Okinlek, medutim,

"iju ,id"r u Eru veiu OlderSotu (Eire, Aldershotj. Kasnije ,sarn zamo io

noC *?"og _ prijatelja, pokojnog bZorra Konela(uonneilJ, teldmarsalovog _biografa, da ga priupita

ln eg. 1o{enja onako tiai<o !a ie rraJt oa.uaio.Ser Klod je mistio -dn ju rodEn L-"A,, B il-p;;podne i dudio se kako je Kraft lrrp"o da se tolikopribliZi verovatnomdas,ri. Ali sve ouitui" S,to, je rraiirekao-o ge,neralu bila je_obifna glupost. Biol ju sve_stan :da je Okinlek _3irsrko_g< poiukln, ali nije uvi_dao da ,o\ra veza vodi u Afiter n ;; i juznu lrsku.>>Danas, na njegovorn trenutno- p.toZu;u, Oklnleksl,uZi nepri;attilllma svo5e maltce*zfiii"r" p,i5e Kraftsamopouzdano.

>Medeni mesec<< u.zdanju >>Murati<< potrajao jenekoliko meseci a krajem avgusta stvari kreeu na_gore. Pre,bade,ni su u ono Sto je Gerner krs,tio, sa>apsolutni svinjac< u Kepeniker3trase., >>To nije bila kancelanja Ministarstva propagan_de<<, primetio je, ,vei puko smetli5ie za Krafta i

198 199

me!e: Zgrada je prvobitno bjla 6tala ali je uposlednje vreme sluiila kao stsvari5te. Kraftovasoba je bila na kraju mnogo dugadkog hodnika,otprilike na 90 metara o'd rnoje.<< U zdanju >>Murati<<,premb Gerneru, Kraft je bio uveren da ie se siv'edo,bro razvijati, ali sada ga naglo obuzima beznaclei-nadasve p,izma. Narodito ga je razbesnela dinjenicada j_e rrjegovo'j Zeni izridito zabranjeno da plSe niproslefluje pis*rr*a u njegovo irne. Sam oda5ilje ne-koliko ljutitih pi,sama Erhardu, koji u sus,ratu safrau Kraft kaZe da ie ih smatrati kao privatnasaop5tenja i neie ih ,unositi u Kraftov dosije. Sa-vetuje jo,j da ga upozori da nova p,is,ma nizu dobrro-do5la, .dodav5i jo5 da je Kraft pravi srednik Btojoj je r.rop5te do6ru3teno da ga obilazi. Frau Kraftizraiava Erhardu woj,e zaprepabienje usled iinje-nice Sto se od, njenog muZa odekuje da se baviastrologijom, jer je mirslitra da je upraZnjavanjeastrologije u ce'losti zabranjeno. ,rZrva istina<<, od-govara Erhard, >>neierno astr,ologiju u Nemadkoj.Njegw rad se koristi u cilju propagande za ino-stranstvo.<<

Po svoj prilici, Kraftovo uvidanje da je jedinanjegova funkcija da snabdeva astrolo'Sl<om krrnornpla6ene du5e u Ministarstvu propaganLde doprinelaje bar o,noliko koliko we o,stalo zajedno nerynomsLornu kojri ie uslediti. DoBavSi u zdanje >>Murati<<p,onadao se da ie nedim znadajnim doprirneti ne-madkom ratnom poduhvatu. Simptomi od vrstepoznate psihijatrima sada se razvijaju: on, uvek takopridljiv i spreman na op5tenje posta,je odjednomponmden u sebe i iutljiv. Prema frau Kraft, hvatase za krute dinjenice, ocibd"ja sitne dalkonije koje,o,na uspeva da rrru nabavi, kao i jako zaEinjerluhranu. Sada odirna ne rnoZe da vidi Gernera i smi5-ljeno izibegava njegovo dru5tvo. Ne napuBta ni zgra-du da bi tragao za provijantom sa Gerrrerom iHir3om, ili makar sa samim HirSom. (Her Gerner mije ispridao da su svoj jelovnik rnogli da dopunevoiem i povriem iz obliZnje bakainice.) Kada jeHirS ulazio u Kraftovu sobu rano izjtrtra, zaticaobi ga ponekad kako sedi na podu, zadubljen umeditiranje. Na Hir5ov prijateljski pozdrav ne biodgovarao; odigle'drno, Kraft je bio nesvestan nje-govog pris,ustva.l2o

, Nakon pribljZno des,etodnevnog boravka u 5ta_jp:, ^9-rr_ dnoJicu opet. seile, ovoga puta u pito-rmlg otluZenje u _zgradi Ministarstva propagindeu LicovBtrase. po do,lasku, Z. nove,nab"a'fg.aZ:d"iuim .sqbe u,zadnjem delu kuie. Celidna

";;il ;:

ovaJaJJ_l njihoyo boravi,B'te ord kancelarrija >pnorni a<u p.rednjem delu. Her Gerner mi rede" da j;-dafiizridito traZio da ga smeste na raalidit;,rri-rd"ti;od nje_ga.- Moj je utisak da Gerner jeava d;l;vidao Kra,fta toko,m ovog poslednjeg razdobljr, *u&-"je_ povremeno retz,govaiao sa friri Kraft, t dLiol i;SoP,"uTo. da se pridruZi muZu. rvrogt;-;e'a"-"Jdf#r o,olazr tokom dana, .po volji, ali je noiu zaklju-davana sa >zatvorelurcuna<<.

Po5to.-njihova Vezdg prerdstave ne mo,Ze, ili,verovatnije, neie da radi- ia njih, ljud,stvo ,u'puiJ

holoSko ratovanje gubi interesovanje za ono StoJe Lierner nazvao >astrolozi u krletci<<. JoS dok su!?-dJi u ,Stati, {1sh1uer je sveo svoje posei; ;;lySpy,t,ludeljno. Kra-ft nije uradio nikaliav po,saopo^o m-.r_lrm

?g'e:* u Lioov5trage, pa Kislrauef pitaLiernera ne bi li sam uradio neke proradune. Gerirerpriznaje da nema Kraftovu stmdnost, ali daie sveocl sebe.

>Bio sam prilidno zadovoljan u Licov5trase iz-meclu decembra 1942.-.-i a_prila 1943<< rekao mi je.lrN,ijg se od mene traZilo 6aS mnogo. Bilo ie a"tJo-lglkt. knjiga i- dijagrama napret"ek i ja",sam sezapavlJ ao. sravnj ujuii razrtorazrte periodi8nosti. Frictrrrs-me 3e vodio sa soib,o,m ,u potragu po bakalnica_ma. Ugovorili bismo s,astanak i ond--a bi on ur- ,re-lau,da Srmrgruro na sat ili dva. Razu,me se, u Licov_Strase bis,rno s,e uvek vraiali zaiedno.<<. -Dgk je Gerner, _filozofslci giedajuci oko sebe,,:r-lt* iz. situacije Sto se Fgglo, Kiaftova mani;qBlog:llllj" se..nagto pogor5ala. Nernci to nazivajrrlaa1tpsqchose ili zatvorska psiiho,za. U svojim b'e_le'5kama frau Kraft. s19 U4,seea prisrna Uo;e je onplslao vi5em zvan:iiniku- Ministirstva propagandeiiii._lu kancelarija. bila u pred.njern aetu^;g';;a;.y_,!_n"Ty on optuZuje_ tog doveka da Z,eli da gJsludiIaKg bJ rmao opravdann'e da ga po5alje u Loncen_Tracloru_ logor. UniZavajuie je, Zalio se, Hto se odnjega, P.5 njega, oteau;e aa izade na sredu svurgarnm astrolo3kim pred,skazanjima. Ali sada

200 201

bi on da.pred.skaZe neSto Sto ie se veoma tlskor.oobistiniti: tovar britanskih bombi paSCe na Ministar-stvo prop,agande, pravedna naknada za njihovo Za-libo'Ze vladanje. Frau Kraft trspeva da vidi pri-maoca prisrna te iste vederi - to je njihov prvisusret - i preklinje ga da se pravi kao da ganije ni primio. Odgovara joj da (,e ReichssLcherheits-hottptarnt biti obave5ten da njegovom odeljenjuKraftove usluge viBe nisu p,otrebrre.

Kraft ie na,pisati jo5 mnoga pisma, ,a nje'govaZena ie odbiti d,a ih po5alje u njegovo ime, svedo jednoga. Narnenjena su Bvajcarskoj arnrbasadi,raznirn prijateljima u Svajearskoj i vajaru Bre-keru, koga rn:oti da za njega inte'rveni5e kodReichsminister-a, dr Ham,sa Frarnka. AIi jedno pis-mo, ulxrdeno Erhar"d;u, p,oslato je. Kraft se izvu-kao jednog zubotnjeg po,podneva i svojerudno gapredao. Uspeo je da se uvude u svoju s'o,b'u a daga niko ne virdi i rekao Zen:i kako je 'siguran daih je ,rBog sve zasl,ep'eo<<. Sirota frau Kraft jeuZasnuta. Slededeg dana p'ose'Cuje ,dr Fezela u nje-govoj kuii i rnoli ga da se z,aihoLi kod ErhardaKraftu u prilog. Fezel joj odgovara da ie videtikolegu u ponedeljak, u rano jutro, i rno i je da ganazo,ve u kancelariju u 9. Talko je i postupila, aFezel joj kaZe da $e rre' daseii dasa stvo,ni uErhardovoj kancelariji. I Fezel je tu kada ona stiZe.Erhard priznaje da ako je do sada po'stupao, obzirn'o,onda je to bil,o jedino nje radi. Sto se Krafta tide,taj ne zasluZuje nikakvu samil,ost. Nje'rnu siu sadaotvorene 'dve mogudnosti: du5evna bolnica ili korr-centracioni iogor. Dodu5e, nije smeo' ni to iko dajoj ka1e, d,odaje, a upadica dr Feze1a je veomaneuobidajena. Fezel pita: ,rSta bi se d,6'gs'dritro dase ja nisam uple'o?<< A Erhard zagonetno' uzvraia:>>Znafe i sami!<<121 Nekoliko dana kasnije, 72. febru-ara 1943, dvo,jica gestapovaca dolaze Lt Licov-Strase i pozivaju Krafta. On nap:r.r5ta zgradu u nji-hovoj pratnji.

Gerner saznaje za Kraftov o,dlazak to,g i,stogdana. Pro'5lo je vi5e nedelja od kada ga je po-slednji zut vide,o. Od Kishauera ni traga ni glasavei neko vreme; naredna dva meseca ie pro,it uLicov5trase u stanju napetosti ri zebnje. U owit

202

ti

13._ aprila p,ojavljuje ,se jedan dinovnik Reichs_siclrcrheitsh.guptamt-a i kaZe Gerneru da p,oile sa!jim. Kratka voZnja kolima odvodi ih ni pods-damer5trasg gde, na veliko Gernerovo olaksa:lje,vozad.skre_ig :r1.gra_v-cu zapada. Na sever _ njihovoodrediEte bi bitro ili Aleksanderplac ili zatiror ruLerterBtrase. Konadno ,se kola ziustavljajtr ispreajedne kuie u Majneke5trase. Ger"nera- oarroae uprostranu olaju i. ostavljaju ga samog; prirnefuje,s izvesnirn irznenadenjem, da gi nis,u zikljutat. fis.-koro ga uvode u kancelariju gde zalide

-rS,S oficira

visokog ranga. Saop5tava mu se da ie s,ada biti p,u5-t_en ali prvo mora da rpotprlge izjavu ru to'm s,misluda nikada nije bio u zatvoru niti radio za M,irni-star,sfvo propagande. Gerner se i ne trud,i da pr"o-_dita dokumentf Zurno ga potpisu je i izlazi ,r, ,iti",,kao slobo'dan dovek.

- Probija s,e do Licov3trase i tarno zattEe glave5i:rurodselka Ministarstva propag:rnde. Moli za dJzvo,lu dakoristi .gvoju_ sob,u u

-naredrrih nekoliko ,redul5"

poltg. nij,e vo,ljan_ da se vrati u Manhajm a joB nijesmislio Sta ie dalje. Nema p'rigovora, pa

-Gerner

tu ostaje do avgi.lsta mssssa.lzp To,korm sv6g boravkau B.erlinu pohada kurs na Insti,tutu za piitrol,ogilui psihoterapiju. Nakratko pose,duje wlanhirj,m ;'u;:gustu i onda se prijavljuje za med,icirnsku sluZbuu vojsci. Do tada se iz sveg s,rca p,okajao 6to seikada uplitao u Kraftova posla.

Krafta odvode u zatvo,r u Lerter5trase 12. feb-ruara. Zatvarajt ga ,u po,d,zernnu ie iju gde sepedesetak ,roibija5a upinje da ,opstane na prosrorujedva dovoljno,m za dvanae,storicu. podetkodr, martanavladi tif"i i jo5 se nije ni oporavio kada ga pr.e-9acyjg u koncentrado,iri trogor u, Or.'anijeiburgu.Sada je vei ru,ina u fizidkorn smislu, pa ga preu-zima logorska bolnica. Tu zatide io5 iedno-s iatvo_renika iz Svajcarske. BeSe tu msie' Zak- Farion(Jacques Farjo,n), ko,rne je vei redeno da mu sezemljak nalazi u bloku za onemo,Cale. Njegova vezam1r je rekla: >On je izuzetno parnetari d,ovek alinikome ni redi da kaZe. Rekoh inu da ste Sva.ica_lac pa bi on vole,o da vas vidi.<< SledeCe neabtleFarZo'n po p{yi put sreie Krafta. Ovrorg $rrsreta pii_s_etiie se u dlanku objavljenoim u Ld. Trtbune' d.eGeneue od 11. avgus[a iS+G. >>Izraz mu je bio

203

ne6to sasvirn izr.rzetno. Imao je rnagrreb:u rnoi<<,pisaie msje FarZ,o'n. >Ispo'd visdkog i inteligentnogdela par dubokousadenih odiju - goreo je unutraS-njom vatrorn - dva oka koja bi se za vas uhvatilai ne bi vas pu3tala, zureti u vas, l<ao da su p,ro-dirala u va5e najtanan:ije misli.<

U mecluvremenu, frau Kraft orstaje u Ber-linu i tokom sled,eiih og;ofillflo€$t meseci uspevadvaput nakratko da poseti logor. Srede rnuZa potreii i poslednji put u jesen 1944. Unose ga u maloprijemno odeljenje na nosilima; zatvorsXri duvarprizustuuje njihovom razgovoru. Odigledno, veorrnaje bolestan i svestan da kraj nije daleko. Prene-raZena njegovim stanj,em, uE)eva da utanadi razgo-vor sa izvesnim her Krajenbulom (Krayerrbull), o,fi-cirorm SS-a, koji je izgleda bio Erhardov Sef, ipreklinje ga da oslorbo,di njenog rnuZa jer su slabiizgledi da ,on prerZivi pord datim okolnostima. Kra-jenbul kaEe: >Naravno, nije nam Zelja ,da on umre,ali ni5ta se ne mole udiniti. Osloibodirno li ga, onie se brzo ,oporaviti i sve ie piodeti isp,odetka<<,5to je verovabro trebal,o da znaEi da bi im Krafti dalje zadavao glavobol.je.

Frau Kraft sada uvida da dalji b'oravak uBerlirnu neie biti ni od kakve vajde njenorn m'uZu.Saveznidke tr,upe vei su na zartrladnoj granici Ne-madJre, Rusi su pregazili istodrur Prusktr i krajrata se nazirao. TraZi dozvolu za p'ovratak u Svaj-earsku, no Nernci joj ne daju oddbrenje da napustizernlju. Na kraju je Svajcarski kon'zulat uspeo daobezbedi jedru vizu viSe i ona prelazi gran:icupodetko'm novembra 1944.

Prijateljica frau Kraft iz BerLina obeiava daie redovno slati pakete s hranorn, ,ali jedan, upuienza B&ie, 1944, vrala se sa 'Sturim obrazl,oZe,njenn d,aon vi5e nije u Oranijenburgu i da ie o novojadre,si biti ,obave5tena naknadno. Prij.ateljica frauKraft se energidno raspituje i konadno saznaje da jeprebaden u koncentracioni logor Buhenvald. Izgleda,medutim, da on nikad tarno nije stigao vei da jeumro en route B. ianuara 1945. Umrlica datira na20. januar L945, potide iz vajmarskog matidnogureda a poslata je iz logora Buhenvald. Frau Kraftie saznati za srnrt svoga rnuZa tek 13. ap'rila, kada

204

vest stiZe u vidu kratkog saopBtenja irz politidkogodeljenja u Berlirur.._ Senzacionalna prida oibjavljena je u Lc Suisse,Zenevsko,m lisfu, 15. aprila. Tanro je stajalo daje nekoliko godina pred rat Kraft zakljnrtio (naosnovu astrol,o'5kih pro,raduna) da Ce atentat na Hit-lera biti uSkoro izvrSen i upozorio je vlasti a ishodj*e- bio_ da je Gestapo uspeo da predupredi urbistvo.Ulanak se ovako nastavlja: >>Svestan Kraftoqrihizvanrednih i nesurnnjivih sposobnosti, Hitler jebio dvr"sto re5en da ga up,osli, uvielajuCi potencijahievrednosti- njeggvih usluga. Kraft

-je pristao-,pod

uslovsm da to bude honorarni posao t<at<o bi mogaoda.-nastavi sa_ svojirn radom, i ovaj predlo'g je bioprihvaien. Tako se Kraft upoznao sa svim voaeCimijm,d,ima iz Firerovog intimnog kruga i, po,sebno, saRudolfom Hesom.<<__- $uo Sto znamo, Kraftovo predviilanje u p,ogleduHitlera nije dato neku godinu pred rat,

- v-eC u

jesen 1939. Dalje, o,n nikada nije-radio za Hitlerai nikada nije up,oznao Hesa, mada je irnao kratkekon-takte sa dvojicom vaZnih naci,stidkih glave5ina,dr Hansom Frankom i dr Roberto,m Lajom. OstajePJtanje kako je La Suisse uop,Ste i5ta znao o pled-gkalagju za atentat na Hitlerb, iak i ako je n-aana-deni datum bio netadan.. !la!i ,su izgleili da je mnogo sveta u Svajcarsko,jim4o jasnu pred,stavu o tdme Bta je Kraft radidu Berlirnru 7940-47, ali sama dinjenica da je onbio tanro, na izgled upleten u neke dudne iabotepovezane $a Nostradamusom i. astrolo,gijorn nijebil-a sasvirn nepoznata. Dr Ferijer, na p-r,imer rai-polagao je_ nekim trundicarna obave5tenSa i bio uvezi s nekim ljudima koji su poznavili Krafta.O-qoba kojq se najdeFie ogla5aval-a bila je nesium-njivo Kraftova majka pa De Vo,l, prema rome,nije jedini tvorac legende ,o Kraftu.tzg- Godine 1940, prema redima frau Kraft, Bi-Bi-Sije ernitwao vest u to,rn smislu da je Kraft bioHitlenov astrolog. Ovo emitovanje duo je Zenevskipoznanik Kraftove mdre koji na ,to pos-efuje starnrqospu iz Korninija i karZe joj: >To li, dakle, va5sin radi u Berlinu. Hitlerov je as,tro og!< U,brzozatim Kraft prima pis'mo od majke u ko;iern onapominje emisiju. U svo,m o'drgov,oru o,n kaEe da je

205

sve to veoma dudno i porni5lja da su Britanoi neo,rali ne5to nauditi o plred.skdizanju Eto se Hifleratide_od-jeseni 1989. i ni o,snovu t6ga Lveli efi;"d";z_akljudke. Medutim,-nema raztroga" za pretioJtavkuda je bilo ko u Londonu raspo,lalao ikJkvim sazna_njern.g ovoj stvari. A Bi-Bi-Sij6va emisija se ne_1:qlji"o zasnivala na ,sp,ekuladi3ama potLklim odP:^"Y:!

ili nekog od Tjelovih -rera ,ru,kon prispeCafi.rartovog prsma za Tileu.

,^ l:try_ j_e iz pisrna frau Kraft dortoru Ferijeru

oa s,e nJenom muZu nesrnotreno iernaklo po,rninjinjepledyidanja za Hiflera iz 1939. u prepis,ci u *rj,f"oi"i kodoperng. joj je saop5tio da je uiodiru ,""

"tugaJnrm lJuclrma na vi5oj hijerarhijskoj lestvi,ci Tre_,"-up {gj}rq. E sad, t<rattova m6r"e ie samo da iep]I"_*f"-ica poreklom, vei i ,u svakom pogledu:p1tt:T?

pronemadki zadojena, otuda njen fonosfl0o9. nJegovog navodno znadajnog rada ir v6za ui.?1rT";_ 1r9l

je. red o frair.r Kraft, nevo,lja jeitjl I^1",T" Sto joj je.svekrva bila previ5e UrLtlivar ro_va$trnu, uz besprimerno odzustvo diskreciie.^__1,"j.?

govolkanj{ vodilo je dru,go,me. S"*"dJoSa'prrra, dan nakon-_Fto^ je La Suisse objavio svo[netadan dlanak o Kraftu, (Svajcarska?) iadio ernilsija ustvrdiJa pe da j_e izvesni kraft, spomenut kao-lt:19l9" astr,olog,.naclen u B,uhenvaldu-i da je saclau rukama saveznika. _Kraftovo ime p,onovo se p,o_minje u vestima od 22. septembra kada je no;ierproturio pridu um:niogorne zasnovanu na obirveStehjuto:ig jq- jelino De Vot slagao da dA. rvrdito i,eda je_ Kraft bio Hitlerov ast"ro,lo,g i da s,ur De Vo,laangaZovali Britanci y gllju koji ;ls tema ove knjige.Ove zanirnijive vesti Stdmpanie "su

u Bast e, W"aii-T:!!":-r.i drugim. Svajcarskirn novinama 22. s,ep-]lTllu:__i ov,o .spajanje.. Kraftovog i De VolovoglTulu rzazvalo-je weop6te inter"esovanje jarrnos,ti ilsvaJcarskoj i, kasnije, u Nemadkoi._^_,I"Fi od ljudi koli sg poznavali Krafta pohita5esada da iznesu kratka_ lidna seianja kao jvoj do_prinos Basler Nachrichten-u; ,svi "odreda

,* titikritidni i u celini $mqlo pii;ututlrt i raspo oZeni.Odgovor uodbranu_ Krafta L ferah;ugore udovicena kraju je objavljen u Baslbr Nathh.chten-u 10.novernbra 1945. Ona-je Zustro poricala d.a je o,nikada imao ma i najmanju -rrril-

""- HiUerorn ili

Hesom ali, razrumljivo,..nijg pominjala njegovo za_pg:lq;u u Berli,nu niti ":e!ov-

o&*, s,a Reichs-sicherheit:haupt_amt_om p*' ,,"S; sto je naBao,posao u D eutsche N achri)htenbiiii+r.Do 1947. De Vo,I je svakarlco tt""o uvideti dalegenda Kraft, uveliko

"jd;;;"r", nema orsinrova,ali to ga nije spredito -Aa-l; lllt'i, ptGt -zliiJ]

Razmotrimo. brimer_a radi, za'pis-"-*.qolro"* sa njim,objavljen u io,ndo,nskom 'Suid.ag

Craphic_,u g. no*vembra 1942: >U Bri_taniji iu jEa*" ,ia *"jil, "":-lqtqf k_lijenata bio stara mu5terija Karta Krafta(sic!), Hitterov astrotog d;i*;;,:." rutuiuz"rro--jJda je_ rekao. >preko ,i;ug.;, ;*;"'ipour*o Ktaftovpe1od. Znao sam r<{<av ?; ;j&# savet Hiuerubiti-.dateko pre nego ito ga j" i,il;; uzeo u sluZbu.Godine .t940, t *o iofetai-di"j;"iia za p,siholoskoratwanje, radio s,arn prema Klafiovq formuli, ib'ilo je odito da ie on posavetovati Hiflera da stupi

l-*girtug Firer je prihvatio ;;;;; i'pregazio Fran_cuslcu.<< Ispada da.- je Kraftova ,.tu"u rnu5terija<<bio msje ritea. t o;i'sig"r;;j" iiogao da objasniKraftov >>metod<< bu ?o1". riJ-v"i je nastavio utorn tonu, gworeii da je posie b"rr"t u"t" >HitlerovaIu,"1 ,, njggov-og Vrhovnog astrolog;liil ;;il;;;;1 da s'e od tada pa nadarj"e sve viEe i vise orlurrinlna vtastitu intuicilu. ii "iiniiii;-";";r;;;"

;;;;;i:;:y "

mojim .proia.atnima. -ii,J-a5"r."u:u

Hiiler jeverovao u astrologiju, i potreba za mbiim izvels-tajima nikada niie presta]nfn. Vdu nego jednom,predup_redili srno ,uicu oa'-rtiUufr]if, taktidki ne-predvidljivih p,o,teza.<..nn! J. :u, *G"tir", ned.vos_misleno iz.iavila da'nije UU, "nftrii"l po,traZnje zaDe Votovim >strate5kiiri i,r*gilrji"r"" p,o zavrietku1940.

Mora da ie De,Vol zgrnuo lepe pare sv,ojimistrajnim Birenjem l"s""J;-;-;<r;f;; i mno5tvombllsgslug.gljivih- i nik;da ;"""e1i"-ii"erljivih opisao toboZnjim vlastitim_ akfivnostima-u l-ondonu. Ugodinama 1947. i 1948. njegovilft; Stampaju sepo n:ovinama i dasopi,sima"d"iljem ,.r.iu i on-pi'J";;slavan u medunarod,nim .d;'il;.;i "p"orurru pismafrau Kraft orstaju b", ;Gwod

"fi i"- ""

i;";;*tej\_i:"*9ila ojllso_vor od de Vot! *oor. nJesovospredavanja u Cirihu.na temu

"astrol'o,giju i puifrollo5ko vojevanje< 1947. p6ila ""e1ir""

frau Kraft.207

206

predlo,Zio je nek usrurle pse ne bude i dod.ao dase on ne dvoumi oko prinode Kraftovih pro,nacistid_kih naklonosti.

Uzev5i patent od De Vola, nemadka petparadka5tTrp".,- a posebno Das Neue Zeitolter ipo8rugljivggtrglolni _ne-deljni,k), dati su sop,stveni' dopr"inosKraft-le Vol pride. Serije objavljivane u DIVZ_utdkom 1949. bile snr nadaleko naluvrnutije. Njego\rivJa1n1{ n-ajmlli su nekoga da nadrdka tiiotivrri i"e-gled Kraftovih aktivnos-ti u Berlinu. Navodno- onse zasnivao na odlomcima iz Kraftovog d.nevnika,a koji ,su, tvrdili s;r.r, posed,ovali. prida i dnermikudi,sta je i;zmiSljotina. fa fantastidna senija opisivalaje s,usrete ,izrneilu Krafta i dr Gebetb ao f<o;itrnikada nije do5lo i proturila je jednu izmidljehuljubavnu vezu izmeilu Krafta i gospe po i"rrurruKarin Markov. Ona je toboZe blta- SpiSunt<a naplatnorrn spisku Britanske obave5tajne sluZbe

" "p"i-qh3 j. prirnala od De VoIa. Jakako, u isto vrirne9* :: ?{Z ll*pao svoju nedetjnu mo,ntaZu kri-laun_ rkoJestarija, gl je istovremeno objavljivao iizvatke. iz p,isarna ditalaca koji su znali bar p"""f."zrno istine, tako da str se di,njenice i izmi8ljotinesada iznosile rame uz rame.

XIV

Neverovatna alternativa

Pretpostavka da_ je Hitler verovao u astrologijui- _zapoBtjavao asrro,loge. kolala j;- ;A 1933. pa -;;:

dalje.,.Nesumnjivo J,e da su mnogi smatrali kakosu jedino moguino obja5nlenie ,u fijugov ne,o,metenii sve vi5e zastra5ujuCi ;uriS-.r" poiititt i vrfr i ielritorijalnu otimadinu bila njegovi unaprea pribav_ljena obave5tenja, stedena d"";;r*;tdim si;d;hri_H: Ai{" kojima je astrotogija bila ona najverovai_nua. uvo -prt?nJe ops,edalo je dr Han:sa Bernda Gi_:i:lj:i1_.I:ry ;: iT.* r6r;i pristup poverljivimoDavesrenJrma od veiine njegovih savremeniki, loS]<_ol-iko davne Lg34,. kad_a su

":" i p"i:"telj mu A"il;N.gbe no,tcg5ali, istina bezuspe.Bno', ,ia a"o d;" ;;;:niknu u glasine [<oje su t<ruZite-l,te"iuetorrr. Sedamgodiqa poto,m, kadi je

"Aktion ff"lrr., pruZrila novepovode za proveravanje, pozitivan odgo,iror jo5 uvekse nije ns7i1gs.125

. P? sy-oJ prilici,- pride o Hitlerovom astrolo,guni'su kruZile izvan Nernadke *u ao-igf8. Vei sa-mse, na str. . . pozvao na tajne izveStaje otaveStajaca,

*iT:ffi:,*tx.;;"ff "ffilxH:,f if l"f tif,lr':#i;3e rumunsko Ministarstvo inostranih po,srova pustilou optic.aj po svo_jim ambasadamu i izaitanstviri:a. Nanaj-raniji znak Hitlerove toboZnje zavisnosti od as-trolo5kih saveta naleteo sam u londonskom-brit1Mail-u od 30. januara 1939; d;kle, ,r.au* mesecipred rat, gde j6 stajato a. j"-ri""i.y;itd ;-z"j;posveiivao savetima

-svog lidnog uri"orogu.

. Na dan 5. aprila tszl. Cii7tu*Ei-Louronne ob_javila ne5to u istorn smislu: >Niko ne veruie ut{ 209

astrologiju vi5e od Hitlera. Najbolje mu5terije Inter-nacionalnog instituta u Lo,ndonu su priva{ni astro-lozi iz Berhtesgadena. Svakog& rneseca traZe noveastrolo'3ke podatke. Ovo sto'g€r 3to her Hitler verujeu astro'lo'giju. I on to dokazuje. N:ije slud4jno da susvi njegovi prevrati izvedeni u mesecu martu. Prenego 5to udani on bira najpo.voljnije vreme pozvezdama. A mart je zasigurno njegov najboljimesec. Bez obzira da li se ovaj ili o,naj p,odsmevaastrologiji, H:itler u nju veruje.< DoduSe, nije bd.lonikakvo'g Internacio,nalnog (astrolo5kog?) institutau Londonu i nikakvih astrologues partictiliers uBerhtesgadenu.

JuIa 12. 1939. Daily MeiI je izvestiro da jedr Niko as Marej Batler (Nicholas Murray Butler),predsednik Kolumbijskog univerziteta Njujork Siti,potvrdio da Hitler ima metlu svojim osobljem pe-toricu astrologa. Ovo mno5trro Fiirerastrologen po-novo se javlja pozne 1950. kada Luj de Vol kaZenovinaru Empire /Veus-a (3. decembar) da jrd Hitlerplaiao Sestoricu astrolo,ga. Jedan iz ovog pukahipotetidnih zvezdo,gledaca pornenut je po,imencemesec dana p'o izbijanju rata u londonskorn EueningStandard-u 5. okto,bra 1939.

>Prijavljen je nedarrni nestanak Hitlerovog orni-ljenog astrologa, Elzbet Ebertin, u Breslavu, kaZedopisnik agencije Havas u Cirihu. Ona nije videnaod podetka rata. UZiva veliki ugled medu nemadkimastrolozima i smatra se da je jedna od r,etkihgso-ba kgja tadno zna das Hitlerovog rodenja.<< SIe-{ei_eg dana Dailg Telegraph Btampa is,tu- pridu ido'daje da je frau Eibertin rukovodila izdavadko,mkui_gm sa gotovo monopolistidkim poloZajem u ob-javljivanju astrolo5kih publikacija u Nemaftoj. ,rJa,medutim, ne sumnjam d.a su frau Ebertin lakomogli naii kod njene kuie u Bahnhof5trase ? uVajnsbergu kod Hajlbrona, pedesetak kilometaraseverno od Stutgarta. Spona

-izmeclu frau Ebertin

i flirtlera koju nagoveStava dopisnik Havasa u Ci-rihF bez sumnje se zasnivala na nedjem nejasnornpodse.ianju na njeno duveno >predskazanje< o Hit-I"ry_{ 1923, vei porninjano,m u ovoj knjizi.

Valter Selenberg je drugi kojri -je

6io ubeelenda Hitler veruje u astrologiju. nazmbtrimo, prime-

I" .Lrdi,,njegovu- izjavu, da se posle Hesovog bekstvau ulrotsku >>veliko zanirnanje koje je Hitler raniieispoljavao za astrologiju sad.a p"onir""ifo ; b;;;!:zervnu omrazu<(.126 S_elenberg Sa_nije ni otpriliketako dob-ro poznavao_.kao fro;iali Sr",tG" is.rrioa""l,j"_Fl_ od njegovih lidnih sekritarica izniedu 193d.:,1:?,1-1_"

je bita ubeclena da njega ni najmanjemJe rnteresovala pomenuta tema.

>>Sirene su glasine da je Hitler p,u$tao da sausm.eravaju astrolozi pre nego Bto bi doneo nefrrzn_adajnu odluku<, pi5e ona. >Mo,rarn pniznati danikad niSta slidno nisam zapazila i da ti tema nij,enikada bila nadeta u razgbvoru. Napnotiv, Hitler1e_

tg n;bijaSr syojip dv':stoukorenjer:rim r,,16""rr;"*oa lJuclr rocleni Lstoga dana, na istorm mestu i uisti.das nipoBto nemaju istu zudbinu. Sa ovog sta_5r,oviSta., smatrao j9 aa zu blizanci najbolji fiotaz.Uvek je Zustro odbacivao sud da sudba pojed,incazavisi od njegovlh 'zvezda ili sazveZdu. p"i *-r"*tom predskazanje minhenske gatare (odno,sno, frau.E:bertin) u prvim godinarna njegove borbe za vlastveoln? ga :e dojmila. Izgledalo je da su se njenapredskaznlja_ ispunila do u tandine. Ali Hiilei jeo.gvoj podudarnostj govorio jedino s krajnjo,m irilnijom i srnatrao celu stvar zi S.alu...12z

Neke Hitlerove opaske u privatnom krugu potvr_tluju Tjesov skepticizam kada je o astroliliji

".e.usrm toga, nema razloga za verovanje da je n;egovstav ikada bio drukdiji. >Sujeverje je, m'islirn, ?i_nilac _koji _dovek mora mzeti u oUzii

'kaaa proce_

njuje ljudsku mo,tivaciju, mada se ono moZe piera,stii ismejati. . .<< rekao je. >rHoroskopi, u t<o:e'aufolo-v_-gruju narodito Anglosaksonci, cirugi je" topovtut<diji znadaj ne treba zabaSurivati. Fonitstite samot-r" god Foji_ je britanskom General5tabu zadalo ob-JavrJrvanJe horoskopa pozaatog astro oga gde sepredvicla da Ce konadna-pobeda-u ovom iatu-pripa_sti Nemadkoj! Sve novine u Nemadko; morale^suoa rsko,paJu sva moguia laZna predskazanja kojaje.ranije-

$javio ovaj uvaZeni Birlatan i pi.egtam_p.aju ih kako bi sti5aii op5tu strepnju.<rm'nireiovedinjenice bile su pogreShb. pre^ sir wemci negoAnglosaksonci bili ti t<o;e je >zarazila" astrologij?.U Nemadkoj izr_nqilu dva rata bilo je vi5e astroTolapo kvadratnom kilometru nego igde drugd"e,, s.reft.

2L0 217

Cak i posle >Aktion Hess<< nacisd sru bili skloni-da-k91s-te astrolo-giju j druge >okultne< mudrolijekad bi im to kojim sludajeim zatrebalo. Ovde nLmam na umu upo'Sljavanje kao od bede Krafta iGernera tokom t942, ve6, jo5 dudnovatiji pri,rner,takav kakva je o'rganizacija >In:stitut La

-visak<

u Berlinu. U proleie L942, dok su Kraft i Gernerjo3 u sarnicama aleksanderplackog zatvora, izvestanbroj ,ljudi se svakodnerrno okupljao u jednoj kuiiu Admiral fon Sreder3trase, blizu Tivple Ufera uBerlinu. Mnogi, od njih pohap5eni 6{r.t u vreme>Aktion Hess<< i kasnije o,u5teni, ali sada su sveodreda angaZwali za okultni poduhvat u celostipod. zvanidnim patronatour.lze Jedan od onih kojisu i protiv svoje volje bili uvudeni u ovu rabotubio je_rnoj prijatelj her Vilhelnr V'ulf iz Hamburga.-Posredno je predstavljen Institutu preko dr Vil-helma Hartmana (Hartmann), nirnber5kog astro-norna koji se, sltrdajno, zanimao za astrologiju, apoanavali su se vei odranije.m Po dolasku u Berlin,iznenadno se na5ao tamo u dnu5ttru hvale vrednezbirke spiritualistidkih medijuma i psihiEara, radio-estetidkih upraZnjivada viska, as,tnologa, astronomai matematidara. Rede mi da kad je dokonao, odemu je stvar nije o'doleo a da ne prsne u srneh,pogeb4o qto je DrZava sada nudila zarposlenje onimistim ljudima koje je donedavno profonila.-, >Insti:tutorn<< je upnavljao kapetan Hans A. Re-der (Roeder), iz Nernadke mornarice. Britanci su upos-lednje vreme uniStili ba3 lep broj nemadkihpodmornica, i u nedorstatku i.kakvog naudnog me-tod.a poznatog Nemcima koji bi Kraljevslcr morna-ricu osposobio da utvrdi gde se podmornice nalaze,pomiSljalo se da Britanci ,svakako koriste nekusavr5eno novu tehnilku detekcije. Red.erova teo,rijaje bila da britanski obave5tajci iz mornarice usti-novljavaju poloZaje nemadkih podmornica na morurrz pomoc upraZnjivada >>viska<<. Govoredi onakoggp5leng, >op'erator<< viska sedeo bi 'r.r prostorijiAdmiraliteta u Londorlu sa maporm Atlantskog oke-ana pred sobom. Onda bi on >pretraZii.o< mapusvojim viskonn i u datom trerrm--_tku, ako bi JveiSlo kako treba, visak bi" se prsklgnro li uvrnuona - predvideni nadin. Eureka, jo5 jedna nemadkapodmornica je natlena! Fosilata li Uita radio-po,ruka,

r_az-arqdi bi pohitali na pop,ri5te ,sa njihovim dubin-skirn bombama i podmornica bi porto,nula zanavek._ 4Ii istu igru moZe da igra i druga strana.Svrha >Instituta<< -je, dakle, bila da ustanwe p,ri-rodu traZene tehnike viska i eto razloga za5to euher Vulf, dr Gerda Va1ter (Walther), grofiica Vas,il-ko-Seretski (/Wassilko-seretski/ ranije pred,sednicabedkog Astrolo6kog dnu$tva), her Ludvig Stranjak(Straniak) i svi ostali bili najmljeni. Kada britangkatajna jednom bude otkrivena, organizovao bi se nizkratkih tedajeva za mornaridko osoblje ,Nemadke,na-kojima bi se obudavali poklonici da koriste wojeviskove protiv britanskog i arneridkog brodovlja.-

Ova otkadena teorija izgleda da je po.tekla izSalcburga gde je her Ludvig Stranjak, ,slobodnizidat, tvrdio da je kadar da rusta,novi poloZaj brodadrZanjem viska iznad fotogr,afije plovila i daljirn>ispitivanjem( mape pomooiu tog instrumenta. Cla-trovi nemadkog Admiraliteta posetili su ,ga tr Salc-burgu i vratili se u Berlin ,s utisl<om da njegova>tehnika< zasluZuje dalje isrpirtivanje. Tako je Slra-njak postao vodeii ilan klape zamahivada viskau >Institutu<<. Her Vulf se priseia da ialko jeStranjak dao rnnoge upedatl$ive znake svo,ga umed-a,ti-zu jedino pokazivali da bi se njegov metod rno,gaoiskoristiti u izvesne eksperimentalne svrhe, mada ne!_u svr,hu koja bi bila od prvorazrednog znadaja zaNemadku mornaricu. Na prime,r, on bi bez gie5keidentifikovao (pornodu virska) tadno rne€to na ve-likom listu papira koje je' ranije bilo u kontaktusa malim metaftairn predrmetom, ali te5ko da jeto bilo dovoljno.

Na kraju su svakodnevno viskovi mahali nadmapama Atlantskog oke,ana i drugirn morima, aliodito od toga nije bilo mnorgo vajde. Dr GerdaValter i her Vulf odbil;i su da /uzmu kapetan Re-derove nade i teorije ozbiljno i iSdeznuli

-su u vidu

lastinog repa. Dr Hartrnan, ninaberBki astronom,takoile je smatrao da je sve to dista glupost. Onikoji su ostali uskoro podinju d,a pate od nervnbiscrp jenosti i neBto kasnije >Instifut< preseljavajuu mirniji i zdraviji okoli5 ostrva Silk (Sylk), veru-juii moZda da ie malo vi5e ozona koristiti >vibra-cijama<<.

212 273

Olrultiste pono{/o prizivaju u ponaoi nakon Etoje_ Musolinija,zarobila vlad,a Badolja (Badoglib) 25.jula 1943. Hitler rizdaje nanedbru za >o,peraciju hrast<u cilju Musolinijevog ostrobaclar\a 27. jula.-pro;blemje,-metlutim, u torne da Nemci nemaju blage vezeu ,kojem delu Italije bi ,se Dude rnogao nalazitii kada ObaveBrtajna sluZba nije uspela da izadena sredu s bilo kakvi,rn korisnim saana,njem, rr F,o-moi zu pozvanri okultisti.

Selenberg ukazuje na tu Errdnovatu rabotu uqv,ojinq memoarima. >IJ takvoj situaciji Himler jejo5 jednom up'regnu,o woje okultne hoibije<, priseEase on, >i to dak sa izvesnirn uspeho,m. Okupio jeneke od dika okultne nauke, zatodene posle Heso-vog leta u Engles,ku i zatvorio ih u vifi u Vanseiu(Wannse). Od vido,tmjaka, astrologa i >viskozna-naca<< se traZilo da iz ie3ira izvuku re5enje oprebivali5tu i5dezlog Dudea. Ove ,seanse istajal-e subasnoslovno poBto su >naudnisi<< potreboviti ne-verovatne fi<olidine dobrog jestiva, piia i duvana.Ali da viS' duda, posle nekog vrernena jedanmaestro rede da se Musolini rnoZe naii na ostrvc-uzapadno od Napulja. U stvari, Dude je prvo ;bioodveden na jedno od. malih Ponca (ponzi) ostrvakoje je ovaj i naznadio. Pravde radi valja reCi daovaj dove_k nije irnao nikakve veze sa ispoljnirnsvet-om tokom celog eksperimenta.<lsl

Citaoci upoznaili sa Selenbergovim rnemoarimai H. R. Trevo,r-Roperovi.rn Posle&tjim dmtimo Hit-Iera, _prisetiie se povrernenog pozivanja na jednoga_strologa z-a _koga je rede,no da je radio za HajnrihiHimlera. Selenberg ne porninje njegovo irne aliTrevor-Roper, d-ija se obave5tenja zalnlvaju na ono-rne Bto mnr je Selenberg isp,ridao posle rita, nazivag_q__ V-ulf. Orraj gospodin nije mi[o drugi do herVilhelm Vulf, ranije pominjan u vezi sa >Institutomza viskove<. Za razlilan od Krafta, kome se posvoj prilici niBta ne b'i vi.Be dopalo od takvog pob-Zaja sa vidljivim znacirna moii i uticaja, her

-Vutf

nipo,Sto nije pozdravio do,brodoBliioo,m - svoje lidno

lP_e-tljavanle sa gospodorn Hirn:lerotrn, Selenbergorni Neleorn (glavorn kriminalne policije) i ostilimvodeCim dlanovima Reichsicherheitshauptamt-a. HerVulf_ mi je dozvolio da proditarn raniju skicu nje-gorvih mem,oara kada sam ga posetio u Harnburgu

1.962._Kasnlje su objavljeni pod nasiovcNn Tiekereisund Hakenlcreuz (Zodij'A, i^suosiiil, 1968.,,,,,!"5 kao Sto postoji astroio5ka anegdota u vezirtruerovog,plyog znadajnijeg javnog

-istupanja unovembru 1923, imamo i aru?u, koja se odnoJi nakraj njegove karijere. l,[jen_'izvor je neobjavf:eri

$rev1i_k S19fa Sverina fon Krozika "(Schwe;in v;;Kros,igk), Hitlerovog ministra finansija. Onevnit< ifjeqov pisac uhvaieni su u Flensburgu maja 1g45.i mister Trwo,r-Roper.-je iskoristio fro,kum""t-p"i_Iikom pisanja eoslEdniitt d.ana Hilero., Sryo koji dan _uodi 1b. aprila 1945, kada segnevnJk otvara, Gebels poverava Fon Kroziku daje nedavno ditao naglas i.ireru iz Karlajlo;" G*_J"VJul. Istorije -Fridriha Vetikig.-l iuf.o Gebels do_:1rlt,1 _"g9gl" gde. fe. opisuje kratjevo odajanjep::9 :_"p__"_"_"edno predstojeiim porazom nruste p6d.KraJ .sedmogodlSnjeg rata i njegova namera, bkos,tvari ne krenu drugirn toko,m- do 15. fetruara,da se o1!ruje. >Smeli kralju!.i pisao je Karlajn(prema Fon Kroziku), usad"ekaj ;oS *".to, pu tE!"oii* mukama dd -ryqj. Sunc6 nakl,onjene ti sud_be_krije se vei iza oblalia i uskoro ie t"e obasjati...Februara 12. carica umire i. dudo lkuie Branden_burge je pro5lo. posle ovog mes,ta" siedi tekst Tr.e_vor-Rop'ers.$e

, lr.N"._ ovu ganutljivu pridu, rede Gebels ,suzezablista5e u Firerovim odi-a;. Raspravljali ;u;ovonre nadugo i na5iroko i u jeku rasprave posla5ep;, 9"u horoskopj.briZljivo drrvurra u leanbrn oaHrmlerovlh istraZnih.

^odeljenja: Firerov- hor.o,skop,yTq_g" 30. januara. 1933. "i horoskop Republike,'Jdaf,urnom 9. novembar 1918. Ovi sveti dokumentiizvudeni su na svetlo_ dana i prouSeni i ,zufa"ju_juia

-dinjenica' bi otkriverr", di*" -se

i rte kakoi.splaiivao raniji_rad. ,Oba horoskoe; ;" jednoeta;nof:u*:T?ri"ata,.izbijanje rata u 19ig, sfui^-e- p?U.d"qo lv4tl, a zatlm rriz poraza koji bi dostigli vihunacu strahoti tru6 slrnlotarna u ranim mesdcima 1g45,p.?:up"g u prvoj polwini ap,rila. Zatim bismo izbojflrr Jednu sveob'uhvatnu -p,obedu u dnugoj poloviniaprila, mrtv,ilo bi potrajatb do

""guriu a u avgustu- mlr. H-osle uspos,tavljanja nr,ira, te5ka vreilena

or se srueila na Nemadku u naredne tri god,ine; aliod 1948. podinje uspon. Sledeieg- dana Ceief" p,o"io2t4 275

po horoskope. Nisarn- ba5 sve u nji,rna rnogao dadokonam ali .u prikljudenom tum-adenju, !o"o"of,zv€denom, nasao sam sve; i eto sada Zeljno i5de_kujgm drugu polovinu aprila.'<<

U sitne sate 12. aprila Fon Krozik prima tele_fonsku pomku da je Ruzvelt upravo umro. >>Ose_tisrno kako krila Andela istorije lepr5ajru prostori_jgm. na li bi ovo mogao biti augo p"rlZetSt<ivanlobrt sreie?<< zapita,o se.. Trevor-Rop,g1 je saznao iz drugo,g izvora daje Gebels, upravo se vrativ5i u BerIi:i iz Kistrina(Kiistrin) i duv5i novost u ra::iim iasovirna 13.aprila, narudio bocu Eampanjca za svoje saradnikei smesta telefonirao Fireru. unno; fireru<<, uzviknuoje, >destitam vam! Ruzvelt je mrtav. U zvezd.amaje zapisano da de druga pblwina aprila biti zanas prekretniica. tada je petak, 13. april. Ovo, jet_a _prekretnica!< Dve nedelSe kasnije- i Hitler-iGebels umrli su od sopstvene ruke._^ JoE je jedna astr,olo5ka prida povezana sa petiko,m13. _aprila L945, naizgled nevbrovatna *bd* jernoglg biti i istinita. ,fokom leta 1962. prod,i.taviosam Nostradamus knjigu pomenutu ranije na stra-Ti"i. . .r iz pera doktora Centurija. Auto,r iaveBtavada ga je u julu 1g44, kada su britar::ske i ame*ridke snag.e. prelazile _Senu, pozvao u Berl,in EugenHadamovski, 5ef Rajhove radiodifuzije i ovaj "nruje rekao da dr Gebels razmi5lja o ,i,ttapan;ni ,e-kakvog spjr-azuma sa savezniicirna i, pre svega, saVul$ool Britanijop. _Hadamowki je navodd b"i-]lnitao Centurija da ii je sarn No,siradamus priZioLKarwe klJueeve za talcrru rnoguCnost. Dr Centurioje smesta ukazao da bi katrEn IX, 51 venovatnobio. odgwor._ Podinje ovako: Contres les ,oigiisecte se banderont. Cenfurio orvo turnadi kao >L[_{ansu protiy crvenih partija<<, od.nosno jednu ali-j_ansu izmerlu Nemadke i daveznika poot'iv Swjet-skog Saveza.

>Na zahte\r moga $efa<, nastavio je dr Cen_toTo, >pod hitno napisah bro5uru na engleskompod naslovom Nostradamus i Engleska. S"tampaojl i: izdavad iz juZne Nemadke. D'r Gebelsov p;;:Jekart sveo se na nista...<(1'sg

,Zabavljeg ali do tog vreurrena ved nipo5to ii.zne_nadlen anegdotom, korradno sam uspostavio kontakt

s dr Centuriorn za lkoga- sg_gnrle ispostavil,,o da jed1 .$.leksander Centgraf. Nikada sL nismo sreii,ali .nei je pisao, ̂ smllo 99__ogledajuCi u--poa,uZojengleskoj prozf, 28. jun_a 1962.-Odi6 je znab p"O;:sta o Kraftu i uspeo da obiete i njega i Geinerau Lucov5trase. Takode je vodio vi5e razgovo,ra sal^"-T _Hi+,-, njtgyyn lduvarornu, venov-atno po_certkom februara 1943.

.L{irS -mu je rekao da Kraft >poku$ava da s[_pyttr.a cruse_vni poremeiaj, da jede nrnogo belogigfa I pere bedra u tepsiji<. Nekoliko dana kasniie.HirB ga obaveBtava aa Ui se >oprostili.. od ffi;If;:naime .gestapovci. Cuo sam ;tianu verziju priteio >umiv_amju bedara<< i od. h-er Gernerq. Izlled;da je HirB zatekao Krafta kako nepomitno"sed.irl gra_znoj kadi ili dabru. Verovatnb je izvod.iowoje joga-veZbe ali HirS_ to nije uvitta6. eini se,medulm, _nesvojstvenim da bi Kraft simulirao lu-drlo. Dr ^Centgraf mi rede da je Zeleo da interve-ni5e m Gestapou u prilog Krifta: >poku5ao samla pu pornognem, ali nisam uspeo da prod.rern uGestapo.<<

,-,9,uob" koja j.e svratila painjm dr Centgrafa nanrartorvo pnisustvo u Lucov5trase beBe opskurniastnolog_po irneru Bernd. U,nglaub. e"e

"ego-Si;_se preselio u Berlin u jesen 1b26, Ziveo je u- Min_h..rt, :gde je zaradivao ikromno kao pisa6 pr,ed,ska-zivadhih almanaha i astrotro5kih eferirera,'kao Siosrr.r Saueti za kladionitare, Lutrija i sperciiaAji(Serija astroloBki uspesi br. 1). BavarsL" p"li"ij"lg_ttrytJ" Sjpu na.:r^rv_o izdanj! njegovog fiZep"t,jalmarurha Sirijus (1925. za 1926)

-i-zabianila'bil6

l-JgCqo prodaju r]i cirkulaciju. Imarn prirnerkeucl€rnJa za 7927-28, objavlje,ne ru Berlintr, gdeqolicija oko takvih stvar,i.nije-pravila toliko pildj*S.a-drZayl$_dlanke sa o,pisorn

-metoda za rafvi;ariie

1i{ov.ntadkih sposobnostf i dmge okultne f<oieffirij'e.Ca!. jq wojim ditaocima nudi6 i dve adrese u Ne-madkoj gde se meksikanska droga za >halucinira_l]i,u_l _puio!I, .mogla Sabaviti. _Bol"je 5oS, teteZio

-te

rral{o se drugi vid moZe podstakmrti afto se usredsre_cleno zuri u sliku majstora Moraja, jednog od ne_verovatnih Mahatrni madarn Blavacki. Ovi proce-dura s-e, meclmtim, raije p""porudirrul" po

'""uto

cenu, jer se on prisedao -

dvaju sludajeva ,**o_2L6 2t7

ubistva prouzrokwanih predugim b,uljenjern u Maj-storov izraz lica. Her Unglaub beBe tipidan dlanokultnog >-g9dzem1ja..: mnogo ble,sav i mlaldice lud.,po svoj prilici.

-_ "Kg$ryolog Bernd Unglaub je Ziveo u BilovBtrase27 u Berlinu rkao s'used rnoje lokojne majke<<, pri5e* Centgraf-. 1$91dine 192-9.

-napiiao je' knjiZicu

Sta je, Eta ie biti7. U toj knjizi proricao je Hiitte-!!J! prigrabljivanje moci (sile) u- godini 1-983, a u1-939. . _veliki rat, koji ie doneti rnnogo nesreiel!em19t<oj.ff Video sam i proditao ovi knjiZicu.llaryijq (1941) sve primerke je uni5tio Gestapo.Unglaub potide iz Algeua (A1lgau, oblast). VeiL922. on sluSa Hitlerove govore, ali nru se ne pri-druZuje, ,jer sam znao kakav ie ga stiii kiaj!'1e_kao_qri. je_ 1940! ,Kakav (kad) Ce b-iti [<raj?' upi-tah. .,{aj

'1945', odvrati Ungla'ub. Sada Uirglauba

hapsi Gestapo zbog defetizma. Na mnogobrojn-e zah-teve njegove odajne fllT)ruge podoh da vidim nad-IeZno lice u Gmtapou u Albreht5trase u Berlinu.za.Sta Ti -je trebalo p,odosta hrabrosti. Unglaubasada_ prr5taju i Gestapo ga viBe nije ,uznemiravaoniti krividno go'nio.<<

.Dr C91tg1al je video Unglauba po pos,tednjiFu,t g .pe!$r L3. aprila 1945: >Dolazio

-je A neicn-

kanzlei. Hitler ga je bio dozvao da vidi Bta iei ku{a ie. Unglaub je govorio za sebe, vrlo mudro.<<- - Na ovoj tadJri neophodno je preispitati posrednedokaze, takve kakvi su. Sverin ion Krosik6v dnev-nik podinje na dan 15. aprila. Mislirn d.a moZemopretpostaviti da su tokonn prve nedelje aprila Hitleri^Gebels proveli srggpl dal odmeravaJudi^ horoskope.9ebel's je rekao Hitle,ru da je Ruzveltova srnrtbiila >zapisana u zvezdama<< u ranim satima petka,L3. aprila. Iz ovoga s,e moZe izvesti zakljudik dai_"..yno"n-g to on_aj dan kada bi bilo shvalljivo daHitler odluduje da potraZi malo astrolo5kog bbave5-tenj4 ,odnosno da pgtvrdi Gebelsov nagove3taj.

Ali - da li je Hitler rekao: >Da std mi sriestadovukli astrolnga<? u vojskom opkoljenom Berlinuu torrn trerurtku svakako da ne bi Uito lako izvuiijednog astrologg kao zeca iz SS Obergru.ppenfiihrer--9yo'g Se5ira. eovek moZe sebi aa preditavi stit<uadut_anta kako se groznidavo raspifuju oko Fiilrer-bunker-a: >MoZe li neko da prepbrud-i dobrog astro_

278

loga? Treba narrn iz sto,pa!< Neko je moZda znaoUnglauba, neko je moZdi krenuo po njega. U sva-Kom slueaju, Bilovstrase nije bila xrulogo dalekood kancelarija Rajha

. {" Zalost, Unglaub nije pre,Ziveo da ovu pridurrsprrca nekoryr britanskom i1i ameridkom obave5-l:tjcu,_ili, u_ potonja utiSatija vremgna, izve$tadimaP:l_ Splngel-a ili Stern-a. preminuo je 21. jn:la1945, od raka jez,ika - >kao da su bogovi bili-za-vidni<, primetio je dr Centgraf.

Sto se imena tide, doslovno prbvedeno ono zna-!i...., ne.yerouanje. Bilo da je ova prida o Unglaubuistinita. ili nije, meni lidno teSko- pada da

"u nju

poverujem. Pa d.pa/k, toliko ss dudnih stvari zb,iloza.v.reme TreCeg Rajha da se dak i ovo neverovatnosudeljav_anje Firera i Bernda Unglaruba moglo i do-godifi. Na kraju, rnad,a sam ja sam razo'rio >>Ie-C*1gttj. o Kraftu, mogao sam je zameniti jednompodJedna.tro unglaubliche (neverovatnorn) alterna_tlvoln.

1 Sefton Delmerov Bluck Boomerang, 1962, sad*;;autoritativni prikaz britanskih >crnih( iktivnoiti-n1^"tiv Nemadke tokorn Drugog svetskog rata.

- 5{u-

y"o?*:":q'il#?,,3;nH'Tl}Lffi l]"H,,T"",5'\iF"{";tom 10, 1964, str. 86.

3 Jules Bois, Le monde inuisible, 1g02, str. Zg1.4 U Urania's Children, str. ?8, tvrdio sam da ca>okultna soba< nalazi u njenoj rezidenciji u ntterFetOii

Zahvaljujem her Caspaf von Schrenck-Notzingu -)!

ispravljanje ove greSke.

5 Vidi G. Wachsmuth, The Life and. Work nIRudolf Steiner, Njujork 19bb, str. 190. Dr C. Wachsmrrlrl,fe autor Kosmische Aspekte von Geburt und-i|\'Dornah,_ J956.._ -9vaj antropozofski plus astnoloSki trililtat o >Kosmiikim aspektima -rottenja i smrti< opdJ;je kao >studija u istraZivanju karmeu.

6.86 Yin RA, koji je tvrdio da je dlan misterioz_ne.>bele.-IoZe<, bio je Joseph Schneiderfranken (1g?-6:-1943), slikar koji je takode bio autor seriie neonnn*-lj ivo .otuZnih knjiga o )samorealizacij i< ;d kojih

- I;

neke Stampao Vollrath, a mnogo su ditine "

N"*"if.ijtokom dvadesetih godina ovog veka.

7 Vidi Nachrichtenblatt der Astroloaischen Zentrql_stelle, septembar 1933, str. g.

8 Nadam se da 6u jednoga__dana- objaviti poseb\ustudiju o von Sebottendo,rffu. U meduviemenu eitals^s_g r-ngZe pozabaviti njegovim Beuor Hitler Lo-, ig:tII izdanje 1934, koje je povuieno pod gitfenoviri"l i ; 'partijskim instrukcijama. U 1933. gbaini Uo 1e nei'j

BeleSke

221

vlc.nru u Minhenu a uhap5en je podetkom 1934. Oslo_boden je i vratio se u Tuisku gde ga je sna5lalmrt qlgpgnjem 194b (ovu informaCilu dao le dr G.Franz-Willing). Njegov autobiografski roman Der Ta_L$man des Rosenkreuzers (192b) prilidno je zanimljiv.Vidi takotle G. Franz-Willing, Dbr Hitlei Beueging,!99 I, 1962, i Werner Maser, Die Friihgeschichte d.6r.IVSDAP. D. Bronder, Beuor Hitler tcam, rcA+, je ne-pouzdan kada je red o von Sebottendorffu, Tula druS-tvu i navodnim okultnim vezama nacionalsocijalizma.

9 Vidi The Schellenberg Memoirs. Ova knjiga jegllq"tl"lu u Xngleskoj 19b6. a Memoiren u Ne"miet<b;1959. Tekstovi su pribliZno isti ali nisu istovetni. Samoengleska verzija pominje poimence dr Gutberleta.

__.. 1.0 _S{ernbliitter, brojevi 1-10, Lajpcig, oko 1915;Kdnigliche Natiuitiiten, 1916 (studija iet<uClfr astrolo5-kih _izgleda Wilhelma II Nemadkog, Georgea V Bri-tanskog i Nikolaja II Ruskog); Oie Watiuitat Hind.en-burgs, 1917, prikaz Hindenburgovog horoskopa.

11 Her Reinhold Ebertin, njen sin, ispridao mije t!pZ.- -da veruje da su uzastopni reprinli dostiglibar 70.000 primeraka.

12 Ref. NS/Vorl l?a. Obavezan sam dr WerneruMaseru Sto mi je skrenuo paZnju na ovaj dokument.

13 F. Schwickert (185?-1930) bio je >sup\rior in-corlrl'.!<< martinistidkog reda i dlan Lanz von Liebern_felsovog red,a Novih templara. poznati profesionalniastrolog uveli\o -je odgovoran za uvodenle klasidnogfrancuskog >Morinus< sistema u Nemadku

14 Za Keyserlingove komentare na Schmitzovu>apostolsku prirodu< vidi znadajno poglavlje o C. G.J,ungu u njegovom autobiografskom

-de-lu Reise durch

die Zeit, tom 2, 1958.

15 Ne znam kada se Jung prvi put zainteresovaoza- astrologijq. Sa Freudom se raziSao u septembru1913. i ova dvojica se nikada vi5e nisu sreli. premaErnestu Jonesu: >Za protekle dve godine Jung jeduboko utonuo u literaturu o mitolo-giji i komp"ari-t ivnim religijama. .. Freud je vee poleo da

-biva

nez-ad_gvoljan smerom Jungovih istraZivdnja.< (The Li.feand Work of Sigmund Freud, saZeto pietitanovo ii--da_nje, 1964, str. 368.) Jung je mogao da bude i tekako svestan astrologije 5oS iSfS. a'ii se po svoj pri_lici njegovo.pravo >pleobiaCanje< zbilo poietkom dva-clcsctrh godina ovoga veka, zahvaljuju6i Schmitzu.

16 Kongrese, koj,e je organizovao dr Mrsic u sprezisa lokalnim astroloSkim diu5tvirna, frif i ," oarZani-uBerlinu (1924), Bedu (1925), ffamburfu (1926), M;;;"-burgu (t927), i Kasetu (19t8).17 Dr F. Schwab .je bio lekar op5te praksc. Nic_govj knjiga_ Sternmiichte and. Ueiich,'19*,- d;;"pro5ireno--izdanje 1-g.38, sadrZi zanimq-iva oUaveslcrrio

o astrolo5kim tipolo5kim teorijama.18 Peto proSirerlo. i revidirano izdanje objavio jc

ll9yig Ruglolnl (witte v",i;;t H;;Lurg, rebe. En_glesku verziju Book of Rules-ior planetdrg picturcs,gqiva_119 je objavio Hans Nigge*".rrr' .r, Iijujort< Silt i ju, 1960.

19 Dr Karl Baver, Die Grundprobleme d.er Astro-log-ie, 1927, napisao.je astrolog >akademik< a sadrZidobro potkovani prikaz savreirenog "intelekiua-lno9Lsektora nemadkog astroloSkog ill;;E" i njemu srodneliterature.

20 Vidi__njego,ve- evokativne autobiografske frag-mente u Kosmobiologie za februar 196'2. neinfroia-aEbertina. Prisustvova-o je a. Xorr"f,o"o* vizbaden_skom kongresu 1931. ali mu ," "i;"--aop"l"

;j;;;;;:::1"::5:

i^zaguSljiva viktorijanik'a "at*orrerii-pii_sane sote(. Niesov skor-ainji dlanak ,o ,Horoskopi'ma

tridese.t p-et dwdaka iz burdeli"";-;;.. ' ." von Kloeck_ler o_bjavio u Sferne .una Meniih,

"ul"*":i" o :e iii)-vao btojna dizanja obrva u tom tonvencionalnom mi_ljeu. Prema Meier-parml i i t j"ai""'Ui

"if."a-prirt"i ida naprave horoskop jednog proi"t".".--

- 21 Vidi Nachrichtenbliitter objavljivan od straneKorschovog- C{O-a -. i Vollratho""og -'aSiC_u,

t;k;d-;brojne dlanke objavljene u Zenitu lotom l93B_4.

-22 Frank Glahn Jl.--te-6Sl bio je poznati profesio-nalni astrolog. Her Wittretm wuffi, foji gu j" a"u-poznavao, opisao mi ga je ovako: ,zrikavi Xirt ffumisa po Sest prstiiu na sv-akom stopalu.o fut i"mi-jebio jedan od n6vidtjivitt iViahaimiHuiu* Blavatsky.

23 Hitlerov horoskop nastavio je da fascinira ione Nemce koii nisu bil i astrolori.- V autobiografi j il !-ansg Bltihera, jednog oa o."iv"fa'pJkreta omladincw ander u 6 gel, n ait azirio

- ;;

-;b-"Ioi"ii": rei odlomak.Uskoro po Rcihmovom puiu oa Sb.

-j.i"u 1984. on jepozvao grofa Finckenstein_a, svog astroloSf.og p.i:atef:"a,

-da _mu kaZe sve o horoskop". -S;ii-;;

se u jednomberlinskom restoranu. ,oMoj' p"ij;telj

"ilt"l"t obazrivose .obazreo oko nas aa viai da li nas neko moZeduti. Onda se nagnuo prema meni i Sapnuo mi- u

222 223

uvo: ,On je manijadki dovekoubica!' JoS od tada mije poznato da se Nemadka prodala u ruke jednogaubice.< (Werke und Tage, 1953, str. 168-9).

24 Dr Korschovo ilanstvo u Reichsuerband Deutsch-er Schriftssteller (Partijska organizacija pisaca i ured-nika pod l<ontrolom Minristarstva prop,agande) ukinutaje 21. juna 1934. jer su dlanci objavljeni t Zenitu pre30. januara 1933. doveli u pitanje njegovu vlastitupolitiiku pouzdanost. DopuSteno mu je bilo da objav-ljuje Zenit u iSdekivanju daljih sasluSanja a na krajumu je ponovo odobreno udlanjenje, aprila 1935. Madadlan Partije, Korschov lidni poloZaj bio je nepouzdanod leta 1933. pa nadalje.

25 Prepisci Rcihm-Heimsoth dat je Sirok publicitetu nemaikoj antinacistiikoj Stampi u 1932. Pisma vi5enisu bila u posedu Heimsotha i nalazila su se u dosijeujavnog tuZioca u Minhenu. U ovoj fazi fotokopije suprokrijumdarene iz njegove kancelarije. Dr HelmutKlotz, nacistidki otpadnik, reprodukovao ih je u pri-vatno objavljenom pamfletu od Sesnaest stranica (beznaslova, Berlin, mart L932?). Pre5tampani su ubrzopo Rdhmovoj smrti u Die Memoiren des StabschefRdhm. Ovaj tom laZnih memoara objavili su u Sar-brikenu nemadki emigranti i primerci su proturani uRajh. Sto se tide R6hmovih napora da se dokopasopstvenih pisama, vidi Herbert Heinersdorf, >Aktenzum Falle R6hmu u Mitteilungen des Wissenschaftlich-numanitiiren Komitees, Berlin-Sarlotenburg, br. 32,januar-mart 1932.

26 Njegova reklama u Mensch im AlI, decembal1933, sadrZavala je upozorenje: ,euvaj se Sarlatana!<

27 Podroban opis Lanz von Liebenfelsove kari-jere na6i 6ete u W. Daim, Der Mann, der Hitler dieIdeen gab, Minhen 1958. Liebenfels je bio uieni astro-log i, prema dr Daimu, obidno je davao laZan datumrodenja (Mesina, 1. maj 1872, umesto Bed, 19. juli1974) da bi zametnuo trag pred drugim astrolozima.Njegova neverovatna literarna plodnost ukljuiujePraktisch-empirisclTes Handbuclt der arisophischenAstrologie, Berlin, 1933 (objavljivan u delovima i ve-rovatno nikad dovr5en). Objavio ga je njegov sledbe-nik Herbert Reichstein, koji je Stampao i priliianbroj Uiiteljevih radova. Reichstein je bio jo5 jedandlan okultne ilegale. Aprila 1933. objavio je prvi brojnedeljnika Arische Rundschau, antisemitsku padavrukoja je ukljudivala takve odabrane teme kao Sto su>Kabalistidki horoskop Adolfa Hitlera<. Lanzu vonLiebenfelsu je zabranjeno da objavljuje 1938. Do

tog vremena ve6 Hitlerov, )mesijanski< irnidZ nalagaolu -aq- se prebaci veo preko njegovih ranij ih intclck-tualnih uticaja.

28 Mensch im AII, oktobar 1933.29 Dr ,Otto Kellner se prise6a dr Schingnitza u

pismu: .,rD. F, je bio mr5avi tamnokosi o*niji eorru,joS uvek_ p-rilidno mlad, a lidio je na majmuna. Bioje pomodnik profesora Hansa Diiescha, pbznatog fi-Iozofa. Pos-le 1933, osim ako se ne varam, rukov'odioje lajp-ci5kim ogrankom Nacistidkog sindikata univer_zitetskih nastavnika.u

10 Pr Mo:bius je bi.o ASiG-ov zvaniini predstavniku l3erlinu. BeleSka _ o promeni adrese objavljena uDie .Astrologie (oktobar

-1982) pokazivala :e aa ," on

s_pecijalizovao u >biohemiji, homeopatiji, aileti i astro_dijagn?:zi prema sistemu dr Heindelu<c'O"u; posfeanlinije niko drugi do Max Heindel, kalifornijskli ,ruZd_5.1:1aski: mistago_g koji sasvim sigurno nikada nijesreKao drplomu lekara.

31 Nisam bio u stanju da naalem ni jedan jediniprimerak engleske verzije i zarad ove knjige po"rtrrZiolaT - se Svajcarskim izdanjem Sterne,

- kri6g and

Frieden, Ig5l.

_3.2 dlanovi porodice Krafft joS uvek se mogu na6iu Vizcntalu, odnosno u Sopfhajmu.

.33 Izve5taji gimnazije iz tog razdoblja mogu senadi u kantonalnoj i gradskoj

-arhivi u- Bazeli. Dr

Andreas S,taehlin, sluZbenik arhive, bio je tako lju_bazan da ih pregteda za mene.

34 K. E. Krafft >Moj pri laz i moja lutanja krozastrolo5ka _poljan, u W. J. Tuckerovom periodidnikuScience and Astrologg, London, 193?, str. 24g.

35 Ibid.

36 Ib id.

37 Nakon Krafftove smrti Michel Gauquelin, fran_cuski naudnik bez ikakvih astrolo5kih sklonosti i ,rurn,poku5ao je da ponovi l{rafftov rad na osnovu indi_kac_ija i materijala objavljenih u Trait6. po strani oddinjenice da su nalazi mile Gauquelina bili u celininegativni, on je ustanovio da su Krafftovi statistidkimetodi bil i istovremeno i primitivni i obmanjivi.Zatim, p_o5to je >demolirao< Kraffta, odluiio je" daponovi eksperiment duZ vi5e naudnih smernica-. Re_zultati su bili iznenacluiu6i.

224 15 225

I38 Karl Pearson (185?-1936), profesor eugenike

na Londonskom univerzitetu, uZivao je metlunirodnigg_led a statistiiki metodi koje je prona5ao ili po-boljSao bili su primenljivi na toliko razliditih poljanaudnog istraZivanja da je privukao studente iz svihkrajeva sveta i njegov odsek je tokom mnogih godinabi,o Meka biostatistidara i genetiiara. Teoietski gle-dano t'o je bilo pravo mesto za Kraffta, premdi jePearson bio u poietku nesvcstan kakva se dudnariba uhvatila u njegovu bi,o,metrijsku mreZu.

39 Adolphe Ferridre (1879-1960) bio je i lan pro-testantske porodice odavno nastaniene u Zenevi. Stu-_dirao je zoologiju u Zenevi ali se okrenuo pedagogij ikada je upoznao Hermanna Lietza (1868-i919); ne-madkog edukacionog teoretidara i utemeljivada pokreta>Nova Skola< (internati u unutra5niosti sl i ini britan-qkim). Ferridre je osnovao Bureau Internationale desEeoles Nouvelle,s godirre 1899, stekao je doktorat i:zsociologije 1902. u Zenevi a Igl2. pridruZio se osobljunovoosnovanog Instituta >Jean-Jacques Rousseau< uZenevi, koji se specijalizovao u eksperimentalnomistraZivanju obrazovanja. Napisao je brojne knjige oteoriji ,obrazovanja i dela su mu mnogo prevoelena.{jegovi Psychological Tgpes and the Stagei of Man'sDeuelopmenf, duguje vi5e niegovim astroloBkim inte-resovanjima, pa dak i Krafftu, nego Sto bi neupu6eniditalac mogao da pomisli.

40 Her Tappolet mi je ispridao o Krafftovom astro-lo5kom predskazanju juna 1929. On je predvideo da6e dvoje ljudi veo,ma bliskih Tapp,oletu umreti sre-dinom decembra 1931. i l i januara 1932. Radio je nairnanju blirzu B,ordo,a decermb,ra 1g31. kada je prirrniotelegram kojim mu je saopiteno da mu je mladibrat poginuo, u nesredi prilikom jahanja.

_41 Mo;j vlastit i primerak je ,onaj ito ga je Krafftpoklonio dr Martinu Knappu, bazelskom istr,ologu.Milosrdno je oZivljen Knappovim lidnim beleskama namargrnr.

. 42 Krafft je predstavljen Anni van der Kopp,el,njegovoj buduCoj Zeni, od strane jednog dlana Bircher--Renner p,orodice u Cirihu negde 1930. Njen otac jetakode up,oznao Kraffta i pozvao ga u Holindiju. Ovuponudu je iskoristio kada su okolnosti u Cirihu po-stale nepodno5lj ive, 1932.

43 Izmedu 16. januara 1934. i b. februara 1939.predavao je pribliZno LB2 puta u Lozan| Od sep-tembra 1935. pa nadalje njegovi udenici su se okup-

1.1;rl i rr prodavnici porculana madmoazel Panchaud.N.1t'ylova ciriBka predavanja uglavnom su odrZavanaprr <lornovima dlanova porodice Bircher.

44 Objavio je Sest i lanaka o Nostradamusu u/,t, r t i I LL tokom 1935-36.

4it Za teoriju Sprachgeist vidi Krafftovu ' lt lptt '

lcosrrie: i lber Urbilder und Sinnzeichen: 1)onl Wttl lentlcr Sprachgeistes, Verlag der Zenit, Dizcldorf, 193'1.Krafft je ovu malu knjigu smatrao svoiim rcutcl<--delom.

46 Theodore Chapell ier, belgijski astrolog, prisctiose Krafftovo'g dramatidnog upada na briselski kongrcs:>Krafft je teatralno uSao, Zivo a ipak non5alanttro.BeSe to mrSav, omalen, tamnokosi d'ovek blcd,c-lg lica,o5trih crta i ekstatidnih i uroklj ivih oii ju. VrstaSpanskog ogrtaia bila mu ie labavo nabrana na ra-menima a nosio je i monokl.<

47 Her Goernerovo ime nalazilo se na spisku, ob-javljeno,m 1932, devetnaestorice nemadkih astrologakoji su se pridrZavali pravila profesionalnog vladanjakoje je propisala dr Korschova Centralna astrolo5kasluZba. Yidi Zenit, april 1932.

48 Gruba procena kaZe da je Krafft objavio naj-manje stotinak ilanaka u periodiinicima izmeelu1927-41. Zna(.aj njegovog dela kao izvorne grade zacelokupno polje >iracionalnog< ne moZe se osporit i.

49 Prospekt je bio za knjigu od pribliZno 230stranica koju je trebalo objaviti u tri sveske: broj1, Kosmidki uticaji na ljudsku individuu, Kosmobio-logija, Tipokozmija, Nostradamus; broj 2, Psiho.lo5kitipwi (od dr Ferridrea), Istorijski ritmovi i periodii-nosti; broj 3, Tumadenie horoskopa.

50 Elisabeth von Brasch be5e poznati minhenskigrafolog dije je miSljenje Keyserling visoko cenio.Vidi njegov zanimljiv dlanak o grafologij i >Zurn Hand-schrift-Lesen<, u Der Weg zur Vollendung, maj1940.

51 Grof je ve6 javno kritikovao Krafftove Sprach-rTeisf-teorije u svom periodiiniku Der Weg zur Vollen-rlrrn.g, oktobar 1936. I pored toga, Keyserling ie uva-Zrrvao njegove napore da prevazide staru tradiciiu.

52 Uglavnorn predskazanja koja je uradio za Tileui rr. lcgovo predskazanje u pogledu Hitlera.

l-ril Krafft je ,oti5ao u Monte Karlo da obide Ga-lrrri<'lrr Traireuxa d'Egrnonta (1870-.1940), rp,oznatog prro-l 'r 'r i iorrir lnog astrologa dije su knjige Que sera 7938?

226 227

i Que sera 1939? bile veoma popularne. ZahvaljujutiKrafftu Traireux je podeo da iazmenjule pisma" sagrofom. Prijatna uspomena na ovog ioveka nalazi seu^ p^rvom tomu Keyserlingovog Reise durch die Zeit,1948, str. 340-3.

54.Mogu6_e je da se primerci jo5 mogu na6i koclprvobitlog francuskog distributera, Libralrie Amed6eLegrand, Pariz.

55 Za von Klinko-wstroemov popis od dvadeset petg{lqijn do 1644. vid_i Zeitscttrift

'filr Bucheitin""lai,

1913, str. 361-72. Krafft ie raspiavljao o tekstual_nom preno5enju u svom malom pcriodidniku NosfraDarnur (Berlin, privatno Stampano, dva broia, 1940_41,moZe se na6i u Institutu Varburg u Londonu). Rade6ilS. syoT prr"dstojedem The prophecies ot' Nostrad.amus(.t\JuJorl( r London, 1972-3) misis Erika Cheethamje identif ikovala Bezdeset izdania do 1700. prva oz_biljna sfrl{ija na engteskom bila je Oructcs oJ Nistii_d_amus (ISBL) C. A.

'Warda. Jamcs Laverow Nostra_

damus, or the Future Foretold, 1g42, pingvinov re_print 1952, rasprodat je ima vee viSe godi"na.

56 Tekstovi su iz izdanja Bcnoist Rigauda, Lion,1568.

57 Pre 6e biti da je dr Kritzingcr imao na umuhoroskop Neville Chimberlaina. Winston Churchilljo5 nije bio premijer.

58 Vidi W. A. Boelcke, Kriegspropaqanda 19Jg--41:Geheime Ministerkonfere.nzen

-im'neichspropajanii_

ministerium, Stutgart 1966.59 Prida o, ovom predskazaniu kazu.jc se u sle_

de6em poglavlju.

>ldeoloskim istraZivanjem<, odnosno ispitivaniem slo_bodnog zidarstva, okultizma, neobiinih kultova itd.{gdro_ vreme njen direktor je bio profesor dr F. A.Six. Prema Charlesu Wightonu, bila ic to, oko1pa 2sotpatke RSHA. Tamo su SS-ekstrcmisfi, kole j; dafii Himmler smatrao preteranima, nalazil i

-utodi5te.n

(Charles Wighton, Heydricn, KordZi dZepno izdanje,1963, s t r . 184) .

, 61 Vidi W. A. Bo-elcke, Kriegspropagand,a 19J9_41 ;Stutgart 1966, str. 223, dije r" i.inuftJfle zasnivaju na-po_glavlju >Nostradamus(< u knjizi Borisa von Borres_holma Dr Goebbels nach Aufzeichnungcn aus seinerUmgebung, 1949. Dok je su5tina Borre"sholmorr" prilutadna, on moZda i nije najpouzdaniji izvor. Ni Lucht

ni Goerner nisu niSta rckli u poglcdrr pisrntr l<ojcje stiglo Hitleru i ono je rnoglo bit i nirpisrrrr,r i pi:e2. novembra.

62 S. Payne Best, The Venlo Incidarrt. lgl-r0. str..60-1.

63 H. B. Gisevius, Wo ist Nebe? (Gdc ic Ncbc?),Cirih 1966.

64 Od 1934. Krafft je povremeno planirao izdavan.jcbiografsko,g adresara osoba zaintereiovanih za astr<.r_lgSjj!. i- druga >granidna< oodrudja. Nelto upitnikacirkulisalo je ba5 uo,ii izdavanja Tiait| godine iOtS.

_65_C. M. Holzapfel (r. 1890) bio je Sef odeljeniau dr Robert Leyovoj organizaciji Krafft durch Freund_ei autor slavopojke >Dem Fi.ihrern, objavljene u DezLtscheBiihne, Januar-februa,r 1g34; u stvarri, mahniti ,na-si6ta.

_. AAlp pojedinosti Brekerovog rada vidi Josef Wulf,Die Bildenden Kiiste itn Dritten Reich. RovoltovodZepno izdanje, 1966.

67 Vidi M. Gillbert i R. Gott, The Appeasers,1963.

68 Priupitao sam Tileu o Oodreanuovom patrio-tizmu. >Bio je on zbrkani vizionar!< odgovorio JeTilea.

69 Her Goerner mi je dao her Luchtove pribeleSke,pisane narodito za mene, 8. jula 1961. Taj dokumentje sadrZavao podrobni izveitaj o tome Sta se krikalou Berlinu 1940. Nekoliko dana kasnije sretoh msjeTileu u Londonu i pokazah mu taj dokument. Njemuje bio veoma zanimljiv jer je do tada bio nesvestanSta se zbil ja dogadalo u Nemadkoj. Tilea mi je po-zajmio pismo od 14. marta, jo5 uvek u originalnojomotnici, koju je otvorila nemaika voina cenzura,kao i omotnicu poslatu u BraSovu.

70 Izgleda da je datum izdavanja ve6 bio odlagan,jer dopisnica za njegovog prijatelja dr Ferridrea sadatumom 19. februar 1940. pokazuje da je Krafft ode-kivao da knjiga bude gotova sredinom marta. Ovim sepretpostavlja da je ve6ina materijala bila gotova i preKrafftovog dolaska u Berlin, Sto je i mogao bitisludaj poSto je Krafft pnouiavao Nostradamusi od po-detka tridesetih godina i veoma je verovatno, da icon u poslednje vreme tragao za mogutnim aluzijarnana Drugi svetski rat d,ok se jo,S uvek nalazio u Ur-9"rgr.t. >Primi6ete jedan primerak<, obavestio je drFerridrea, >i bi6ete zapanjeni kada proiitate da je

228 229

,V idt . rvn jak iz sa lona'b io kadar da predvid i i na5avrcmena. To svakako nije mnogo pozitivno za Bri-tance ! <

71 W. Schellenberg, Memoiren, str. 105.72 Na dr Goebelsovoj ministarskoi konferencij i 27.

marta 1940. odluieno je da se >bro5ura o Nostrada-musu moze pojaviti u nienom datom obliku<. To, po-kazuje da je jedna ranije verzija (najverovatnije onaod decembra 1939) zamenjena novom, ntoZda na osnovugraele potekle od Kraffta. Prema W. A. Boelckeu,Kriegespropaganda 1939-41, 1966, str. 304, do polo-vine 1940. ukupan br,oj od 83.000 primeraka je bioStampan: 20.000 na francuskom, 5.000 na danskom.10.000 na itali janskom, 10.000 na srpskom, 25.000 nahrvatskom, 5.000 na rumunskom, 5.000 na ivedskomi 3-.000 na engleskom, za rasturanje po SAD. Za drugereference na No,stradamusa vidi ovaj isti izvor, po-slednji datiran 10. septembra 1940.

73 Jedanaesto izdanje, 1958, str. 6.74 IstraZivanja u Bonu pokazuiu da nema dokaza

da je dr Wilmanns bio zaposlen u Ministarstvu ino-stranih poslova u pomenutom razd'oblju.

75 Nose datume 8. novembar 1940. i 31. januar1941. Stampao je 600 primeraka prvo,g broja i 500primeraka drugog broja.

76 Pismo od frau Ane Endell (25. maj 1956), kojaje prisustvovala nekim predavanjima. piema

'ar W.

!_chriltu (u Das Neue Zeitalter, 16. decembar 1949)Krafft je takode drZao predavanja u svojoj ku6i tokomI940-4I. Bi6e da je to bilo u Burggrlfenstrasse 16.Dr-_Schritt se priseta da je Krafft kubuiio s novcem jo5podetkom 1941. i mnogo je odekivao od slede6eg sa-stanka sa dr Hansom Frankom, generalnim guvErne-rom. Foljske, jer je pretpostavljao da 6e ga Fiank do-vesti u vezu sa vaZnim osobama. Upoznao je Frankana duvenom muzidko'm vederu u ku6i Arna Brekera,prodetkom 1940. Schiitt se takocle priseia Krafftovogzadovoljstva kada mu je neko u minhenskoj ,smedofkudi< (sedi5tu Parti je) narudio da pripremi studijuChurchillovog h'o,roskoDa.

77 Hans Frank, lm Angesicht des Galgens, 1953,s t r . 411 .

78 Za Hessovo interesovanje za ,okultizam vidi Hel-mut Heiber, Walter Frank und sein Reichsinstitut fijrGcschichte des neuen Deutsch.land.s, 1966, str. g06. Uranim godinama Tre6eg Rajha on je konkurisao za po-

ietni budZet od dvanaest miliona nurrirl<rr i gotl i iniuzubvenciju od dva miliona maraka zir svo.j 1ii:rrrir.:r ir iCentralni institut za okultizam. Niit:r rri. ir j ' isp:rlo oclovog veielepnog plana.

-.., 79 _Charles Wighton, Heydrich, dZepno izclrrrr. it. I ior._dZi. 1963. str. 226.

B0 Mora biti da je her Gersta izdalo sc6anic. Nt,rrurpokazatelja da su grafolozi bil i ovim dokalcni. [Iovom kontekstu valja zabeleZiti da je Himmler vorlit_rzapisnik sa imenima svih l judi kojima je ikada diroikakav poklon. Potpisi sa niihovih pisami zahvalnostibili su prilepljeni za zapisnik u giafoloSke svrhe.

81 Vidi Gerda Walther, Zum anderen Ufer, 1960,str. 473.

_ _82 Her Georg Neidhardt dao mi je kopiju pismadok sam bio u Minhenu 1962. Kasnije sam sreo herSchulte-Strathausa, 196?.

83 Neki iitaoci 6e se prisetiti bezbrojnih novinskihparagrafa objavlj ivanih poietkom februara 1962. kojisu se ticali velike konjunkcije u Vod,o i j i a javila seu ono vreme. Uodljivo besmislene Spekulacije astro-loga iz svih krajeva sveta svakako da su stekle ne-zasluZeni publicitet. Tokom prole6a 193b. Ikafftov pri-jatelj dr Ferridre je tragao po efemeridama ne bi l ise unapred domogao obave5tenja o slidnim velikimkonjunkcijama i doSao do jedne koia je trebala da sedogodi podetkom maja 1941. U pismu Krafftu nago-veStava da je nju simbolizoval,o >leglo ,otrovnica<.Krafft je uzvratio da je on prvi put postao svestankonjunkcije za 194I. nekih petnaestak godina raniie idodao: >Efekti? Kolektivno bezumlje? i l idevanje?n.'

84 Rainer Hildebrandt, Wir sind die letzten (Mismo poslednji, 1949, str. 100, 111, 114).

Bb Vidi poglavlje 24: >Okultizam i SpijunaZa: Hcs-sova misija pod kosim svetlom<.

86 Ova pitanja nisu postavljena ba5 svak,or.r-r as-trologu uhap5en:om tokom >Aktiron Hess< a'fcr.c. Naprimer, A. M. Grimm, poznati profesionalni astrologkoji je Ziveo' blizu Minhena, nije dobio ovaj upitnik.Zakukuljena priroda tre6eg pitanja ukazu.je da herSchrami verovatno nije mogao da udini niSta viSe semda naZvrlja nekoliko Zurnih beleZaka. poslc rata upit-nik je prvi put bio objavljen u Das Neuc Zeitalter,3. decembra 1954. Ma5inom Stampana kopiia istogteksta, sada u Institut f i ir Zeitgeschichte u-Mlnhenu,primljena je od her Goernera, koji ne pominje njen

230 237

t/.vor, 25. januara 1960. Dok tekst iz DNZ moZe dabude pravi, njegova autentiinost nikada nije utvrdena-

_ .87 Requlus Verla_g i Baum Verlag iz pfulingena,koji su objavili C. Loogovu malu kn"iiZlcu o Noitialdamu_su, zatvorio je Gestapo nekako u'to vreme. VidiJoseph Wulf, Literatltr tmd,Dichtunq in-L Dritten neici-,dZepno izdanje Rovolt, 1966, str. 273'_4.

_ .!! pbaveStenje poteklo ,od dr Otto Keltnera, biiskogprrJatelja von Kloecklera.

Bg Vidi dr W. Koch, Dr Korsch und. die Astro_logie, pamflet objavio Zenit Verlag, R. Schu*n.t ur,Minhen. 1956-

90 Vidi kratku Aiografsku studiiu iz pera KarlaKampsa_, Johannes lylaria Verweyeni Gottsicher, Mah-ryer yn!_B_ekenner, koj-u je l9bb. obiavio rimokatolidkiCredo Verlag iz Visoaoena.

91 Pisao sam her Hofweberu i upitao ga zna liglufajlo 3ta je Hess mislio o Krafftovom bil*tenu. HerHofweber .mi je_ _ odgovorio 10. jula 1963. u tomsmlsru oa le lzgllbio sve svoje harti je tokom rata i danreega oko Krafftove publikacije ne moZe da se pri_seti., Dodao je jo5 da je prvi- put sreo Hessa kiclasu. stuztlr u istoj borbernoj ,eskadri u pryom svetskormratu i .gorkg je krivio sei Winstona Churchil la, mada9e olvaj ve6 odavno bio povukao iz polit idkog'Zivota,Sto.je propustio da se zauzme za oslobaaan;e "n;egovGprijatelja iz zatvora Spandau u Berlinu.

_92 Meldungen aus dem Reich: Auswahl cLus d.engenermen l,.ag_eberichten des SS, ig3g_44, urednik H.t:oberach, 1965, str. 423.

93 Kosmobiologie, februar_mart 1g66, str. 20.94 Nisam bio Ll stanju da proudim bilo kakav

astr-oloiki periodidnik objavljen u SAD tokom raz_doblja 1939--41. i stoga

-nisim u poloZaju da rno,gu

da procenjujem ovu giaetu. Referenca u 1,he GoebEIsDiaires koja se tide rasturanja okultnih >prorodan_stava< g 9il j" psiholo5kog ratovanja pominje'se ranijeu ovo;j knjizi.

95 Vidi de Wohlovu autobiografsku knjigu I folloumg- Stars, 1937. Kratak ali prilidrro ,reradJvoljavaju6iglika_z dogadaja iz Lg40-4t moZe se na6i

" "jugoiri*The Stars of War and peace, lg12.96 Vidi str. 119-20.

97 Louis de Wohl, I fottoto ntg Stars, 1g32, str.I t I A '

98 Upozorenje je poiek lo od Elsbct l r I , lbc l t i r r . Z l rprikaz indirektnog odnosa von Sebottcnclor.l ' l ' ir srr l l i t_lerom, vidi takode >prorodanstvo< Ebcrtin, poglrrvl. jt, I l .

99 Vidi ditulju iz pera Reinholda Ebcr.tirrir rr l io.s-mobiologie, oktobar 1964. Prema her Ebertinu, St.lrrrlzcirje zamenio rodak Heinricha Himmlera >koii tr i i t, r.rrs-polagao ni tehnidkim znanjem niti snagom kairrl<tt,r. irneophodnim za takvu sluZbu<.

100. Pokojni ser Charles Hembro bio je tada drugipo vaZnosti u SOE.

101 U vezi sa nenameitenim stanom koji je plati laSOE, valja napomenuti da su nemadki vizciu5ni na_padi na London ve6 bili Lr punom zamahu u jesen1940. pa tako iak ni sme5taj u Grosvenor Hauzu nijemogao biti preteralo skup. U svakom sludaju SOE jeraspolagala tajnim fondovima.

.-10-2 .9 ovoj _fazi rata >crne< aktivnosti Egzekutivepsiholo5kog vojevanja tek su podinjaie. SefIon Del_merova duvena stanica za emitovanje >Gustav SiegfriedAins< p-1vi put se oglasila 23. mija 1941. a prikojniAt-Til Hull, Delmer-ov >crni< strudniak za Stampanje,podinje da ,operi5e tek novembra 1941. pWE i SOE bii;su odvol'ena tela iako su blisko saraelivali. Za ranttistoriju, organizaciju i funkcionisanje SOE vidi M. R.D- _Foote, ,SOE in France, London, HMSO, 1966, iBickham Sweet-Escottovu autobiografsku knjigu BakerStreet lrregular, London, 1g6b.

. 1_9_3 -Slabi su izgledi da postoii ikakva veza izmeduo€ wor.frlove posete SAD-u i saopStenja u VijlkischerBeobachteru od 14. maja 1941. ha j6 Hess bio podyjicajem astrologa, mada je vest svakako potvrelivalaHambroove slutnje da je vredet,o ispitati sve astrolo5kcmogudnosti. Izgleda da se de Wohl iskrcao u Kanaditoliko brzo po Hessovom dolasku u Skotsku da bi teikornogl'o biti vremena da se isplanira tako komplikovanaryl1ija. Nije verovatno da

-je britanska obave5tajna

sluZba smesta saznala za sveop5te hap5enje astrologiri drugih u toku >Aktion Hess< sredinom juna.

104 Bickham Swett-Escott, Baker Street lrrctlular,1965, str. 147. Nagadanje Sweet-Escotta je neopravclano.

105 Krafft bi iz sveg srca mrzeo da ga svrstavaiukao drugo-g_posle Fankhausera, dalje, po svoi pri l ici,mnogi vode6i nemadki astrolozi i ne bi staviii Fank_hausera u istu klasu s Krafftom. Zatirn, de Wohlodito nije bio svestan _da se Urberg ne nalazi u Sval_carskoj nego u Nemadkoj.

232 233

106 James Leasor, Rudolph Hess.' The lJninuitedEnuog, 1962, str. 44.

107 Amerikanci su verovali da je Hitler imaoplanove u JuZnoj Americi. Vidi Rooseveltov govor zaDan Mornarice u Va5ingtonu, 27. oktobra 1941. Rekacj9 tada da ima tajnu mapu koju je u Nemadkoj na-dinila Hitlenova vlada a na kojoj je vidli ivo kako 6eNemci da organizuju Sredi5niu i JuZnu Ameriku. Ne-madka vlada ,objavila je demanti 1. novembra i obja-vila rat SAD-u 11. decembra.

108 Nisam video izvorno izdanie Hcim undpa navodim iz ma5inom kucanog izvatka koiimje l jubazno snabdeo lnstitut f i ir Zcitgcsclichte izhena. Moj je utisak da je stvar >procurela< zajorSki Sundoy Neus.

109 Pukovnik koga pominic'n-r biotakt sa Ministarstvom rata< iz pri ie

110 Ser Charles IIambr-o sc' nijesve do septembra 1943.

- 116 Kisshauer je bio autor Sfernenluttl ttrtt l Loltcrts-Iauf , 1935. Vidi takode njegov >Die Astrrrlogit,-t. irrcWissenschaft?< u Nationalsozialistisclrc MotuiisltoItr,.april 1938.

117 Feldmar5al vikont Montgo,mery jc roclcn 17.novembra 1887. a feldmar5al Rommel 15. novcrrrlrr.;r1891. le Wohl je proudavao njihove horoskopc t_rtpri-like u isto vreme kad i Krafft.

118 Louis Lochner opisuje Alfred-Ingemar Berndtirkao >pril i ino glupog mladog novinara [oji je doZivcometeorsku karijeru pod Goebelsom kao

-,ulizica'. On

je- bio jedan od Goebelsovih najpoverlj ivi j ih porui.-ry\".. Biografske detalje vidi n W.

- A. Boelcke,

Kriegspropaganda 1939-41, 1966.119 Ova dva dokumenta bila su mi dostupna pre-

kono6 dok sam bio u Manhajmu jula 1961,^pa iamuspeo da nadinim samo nekoliko brzih beleZaka.

. 120 eitaju6i opis o-v-og razd,o;blja iz pera frau Krafft,prisetio sam se Krafftovo_g zanimanji za joga veLbedvadeset godina ranije u Zenevi.

121 Voleo bih da sam rnogao iuti her Ehrhardtovvlastiti opis ovog razgovora ili nisam uspeo da muudem u trag. ZatbeleSka fraq.r Kraff't o ovom raz,govonunapisana,je poietkom pedesetih godina, dakle*skorodeceniju kasnije.

_1.22 einjenica da se her Goerner dobrovoljno vratiou TlicovStrase bila je za njega izvor neugodnosti kadaje 1945. zatralio nadoknadu za konfiskovanje svojiha.strol-oikih knji_ga i robijanje. Gotovo u svito; pri_lici Sud je odbijao da had,oknadi itetu astrolbzimadije su privatne biblio,teke bile rekvirirane u toku>Aktion Hess< ili koji su bili zadrZani u pritvoru.

Moj zakljudak da je Krafftova mdre bila nc_dlskretna zasniva se na pismu Sto ga je frau Krafftnapisala dr Ferrirdreu 25. septemUrJ tg+S.

72-4 De Wohl je na kraju napustio profesionalnuastr,ologiju i preobratio se u rimokatoliianstvo. Na_pisao je niz religijskih romana koji su stekli odobra_vanje Vatikana. {fkljuduju The @uiet Life, 1950, sasvetim Tomom Akvinskim kao glavnim junakom, TheResfles_s Flame, 19b2 (o svetom Avgustinu), The iold.enT!::"9 (sveti Ignjacije de Lojota),-?he Giorious FoIIs,1958 (o svetom Pavlu), i Lay Siege to Heauen, lgdi(o svetoj Katarini Sienskoj).

125 Pismo dr Giseviusa autoru (23. mart 1966).F .P .Gisevius. (r. 1904) pridruZio se pravnoj sluZbiDerlrnsKe polrclJe avgusta 1933. u vreme kada je njena

Weltme

Min-nju-

je >glavni kon-mis I .

povukao iz S'OE

111 Bruno Winkler je autor ioS iedne knjige oNostradamusu, Enqlands ArLlstieo untl Niedergang nachden Propheziunglen des grossen lranzdsischen Sehersder Jahre 1555 uncl 1558, Laipcig, 1940. Naslov se po-minje u W. A. Boelckeovoj knjizi Kriegspropaganda1939-41, str. 304. Njegov doktorat u vezi sa Vajmaromverovatno je izmislio Delmer ili de Wohl.

112 Vidi katren i prevod na str. . . . prema ne-madkom prevodu: Hister (odnosno Hitler) je odneovi5e pobeda (nagrada) u svojoj ratnidkoj borbi negoSto je za njega bilo dobro; Sestoro (l judi) ubi6e ganodu. Go, zateden iznenada hez wog ,o,ruZja, on sepredaje.

113 Heydrich je bio glava Reichssicherheitshaupt-amta, t to vreme ve6 ogromne organizacije sa sedamodeljenja, medu kojima je bila i Sekcija IV, Gestapo.Ne shvatam za5to se Heydrich pomuiio da potpi5eovo odredeno nareilenje.

114 Her Huter je bio vlasnik astrolo5kog izda-vadkog preduze6a u Lajpcigu. Kada sam ga upoznaou Stutgartu 1962. ispridao, mi je da je Gestapo uaprilu 1939. ve6 oduzeo 40.000 knjiga i pamfleta iznjegovog magacina. Oslob,oden je iz Oranijenburgajanuara 1942.

115 Her Goerner mi ni5ta nije rekao o uslovnompu5tanju na slobodu od Sest meseci.

234 235

politidka sekcija postala deo Gestapoa. Ne mare6iza _metode Gestap,oa uskoro je potraZio premeitaj in_a kraju napustio, policijsku sluZbu jula 1g86. kada- jeH-immler postao Sef po,licije Rajha. Tokom ratnih go-dina bio je vojni obave5tajac i umeSan u zaveru ?ase smakne Hitler, 20. jula 1944. SS Gruppenliihrer4t!F "

Nebe (r. 1894) postao je Sef Kriminalne policijeRajha godine 1936. i smaknut je zbog dvadesetbjulskezavere iz 1945. Ako Nebe, sa svim njegovim RSHAkontaktima, nije m.ogao da identifiktrje Hitlerovog as-_trologa, I'ogiian zakljudak je da takve ,osobe nijt nibilo.

126 W. Schellenberg, Memoiren, str. 160.727 A. Zoller, Hitler Priuat, 1949, str. ?6. >pravi

au-tor ove dragocene knjige.. . na osnovu unutra5njihdokaza ispada da je Frl. Schrcider.< - Uvod H. R.Trevor-Ropera za Hitler's Table TaIk, 1947-4, lg5}.

128 Hitler's Table TaIk, 1941-4, 1953, str. 583.129 Vidi >Der Okkultismus im Dritten Reich<

Gerde Walther u Neue Wissenschaff, 1gb0-1, injenoj autobiografiji Zum anderen ufer, 1960.

drtl

130 Dr W. Th. A. Hartmann (r. 1898. u Hamburgu)postao je direktor Nirnberlke astr€nomske opservato-rije i p_lanetarijuma godine 1g2g. Njegov Die Ldntngdes uralten Riitsels um Mensch und Stern, 19b0, iz-nosi naudnu osnovicu za astrolo5ka verovanja.

131 W. Schellenberg, Memoiren, 19b9, str. 301.132 PosluZio sam se Pan B,ooks dZepnim izdanjem

profesor Trevor-Roperrove knjige uz njegovo ljubaznodopu5te-nje. Tg on istide da Schweriir

-von krosigk

nije tadno citirao ni Carlylea a ni dinjenice. Ruslacarica Elisabeth umrla je 5. januara 1762.

133 Pamflet je napisan pod pseudonirnom >Nestor.<.Nikad nisam video njegov primerak. prida dr CenturiasadrZi i izvestan broj nep,odudarnosti. Hadarnovsky jeizqlbig svo,j posao u Ministarstvu propagande aliriia19_42. i prebaden je u propagandno odeljenje eaitile.Mogu6no je da je on video dr Go,ebelsa posiednji putu oktobru 1943. Ubrzo p'otom prijavio, se i Wehrrnichti kaZu da ga je smrt sna5la u Rusiji 1g44. Stoga nijemnogo verovatno da je on naloZio dr Centuriu dalapi5g Nostradamus-pamflet q junu 1944. Vidi W. A.Boelcke, Kriegspropaganda lg\g-41, 1g66, str. g0-g3.

134-He: IJ-nglaub je propustio da po5atje primerakDeutsche Biicherei u Lajpcig i stoga niie Uito

-mogu6no

proveriti izjavu dr Centgrafa.

sAt)Rzn J

Predgouor

I UvodII Nemadki prep,orod

III Nemadki astrolozi i Treii RajhIV Potraga za KraftomV Koreni jedne opsesije

VI Je'dan nekonvenci,onalni astro,og od za-nata

VII Hilj,adu rrnradnih stihovaVIIi

IXx

XIXII

XIIIXIV

Kraftovo >Hitler<< predviilanjeAfera sa pism,om za TiletrNostradarrrus i psiho'Io,S <o ratovanje .......>Aktion Hess<<Kapetan Luj de Vo .................Zato(eni astroLoziNeverovatna alternativaBele\ke

D

716436373

B9LT r23732143156L70189209227