11

Emil ALEXIEVBugarska

Direktiva Saveta 2009/22/EZ o sudskim i upravnim zabranama za zaštitu potrošača: šta je potrebno?

Beograd – 24. 10. 2013.

1

Direktiva 2009/22/EZ o zaštiti kolektivnih interesa potrošača

Kratak pregled Direktive 2009/22/EZ Delokrug Direktive 2009/22/EZ Moguće proširenje delokruga direktive Aktivnosti za sudske i upravne zabrane Mogućnost skraćenog postupka Naredba za objavljivanje naloga za prekid i obustavu Važeći zakon Kvalifikovani subjekti Prekršaji unutar zajednice Priznavanje kvalifikovanih subjekata iz drugih zemalja

članica EU Spisak kvalifikovanih subjekata objavljen u službenom listu Korišćenje opcija Direktive

2Beograd – 24.10.2013.

Direktiva 2009/22/EZ o zaštiti kolektivnih interesa potrošača

Evropski parlament i Savet Evropske unije usvojili su Direktivu 2009/22/EZ 23. aprila 2009. u interesu jasnoće i racionalnosti

Prethodna Direktiva o sudskim i upravnim zabranama 98/27/EZ nekoliko puta je značajno menjana

Direktiva 98/27/EZ ukinuta je 29. 12. 2009. i zamenjena Direktivom 2009/22/EZ

Ova druga kodifikuje sukcesivne izmene i dopune Direktive 98/27/EC

3Beograd – 24.10.2013.

Kratak pregled Direktive 2009/22/EZ (1) Odredbe Direktive 2009/22/EZ priznaju pravo na zaštitu

kolektivnih interesa potrošača tako što mogu podneti tužbe za sudske i upravne zabrane protiv nezakonskih trgovačkih praksi upravnim telima ili sudovima.

One takođe priznaju pravo potrošačkih organizacija da podnose tužbe.

Direktiva 2009/22/EZ o sudskim i upravnim zabranama za zaštitu interesa potrošača zahteva od svih država članica da omoguće kvalifikovanim subjektima podnošenje tužbe domaćim sudovima radi zaštite raznih posebnih prava datih potrošačima u okviru mera kojima se direktive EZ o potrošačkim zakonima primenjuju na domaći pravni sistem.

Takvi postupci se mogu pokrenuti i samo zbog domaćih kršenja nacionalnih zakona, tj. subjekt iz jedne države članice može pokrenuti postupak pred sudovima u toj državi radi sprečavanja kršenja određenih zakona od strane trgovca iz te zemlje.

Takođe, Direktiva 2009/22/EZ uvodi i posebne odredbe o prekograničnoj primeni takvih prava time što dozvoljava kvalifikovanim subjektima iz jedne države članice da pokrenu postupak protiv trgovca iz druge države članice pred sudovima nadležnim za tog trgovca.

4Beograd – 24.10.2013.

Kratak pregled Direktive 2009/22/EZ (2)

Direktiva 2009/22/EZ ne daje nikakva posebna prava individualnim potrošačima. Ona se bavi sprovođenjem zakona vezanih za potrošače od strane „kvalifikovanih subjekata”.

Takvi subjekti imaju pravo da zahtevaju sudsku i upravnu zabranu radi zaštite „kolektivnih interesa” potrošača. Ne bavi se grupnim postupcima potrošača protiv trgovaca.

Sprovođenje direktive zahteva od država članica da u nacionalno zakonodavstvo uvedu postupak za donošenje sudskih i upravnih zabrana radi zaštite kolektivnih interesa potrošača.

Kolektivni postupci po Direktivi 2009/22/EZ ne mogu se smatrati reprezentativnim aktivnostima.

Reprezentativne aktivnosti otvorene su samo za određen broj posebno ovlašćenih tela (udruženja potrošača).

Glavni cilj procedure ustanovljene Direktivom 2009/22/EZ jeste da obezbedi prekid radnji koje krše prava potrošača.

Ipak, „kvalifikovani subjekti” ne mogu potraživati nadoknadu u ime oštećenih potrošača.

5Beograd – 24.10.2013.

Kratak pregled Direktive 2009/22/EZ (3)

Direktiva o sudskim i upravnim zabranama omogućava odbranu kolektivnih interesa potrošača na unutrašnjem tržištu time što pruža sredstva za pokretanje procedura za prekid kršenja prava potrošača.

Direktiva je usredsređena samo na prekogranične situacije, ali obavezuje države članice da uvedu sudsku i upravnu zabranu u sopstvene pravne sisteme kao novu proceduru.

Veoma važan rezultat Direktive jeste uvođenje procedure za sudsku i upravnu zabranu za zaštitu kolektivnih interesa potrošača u svaku državu članicu.

Sudske uprave i zabrane imaju za cilj prekid ili zabranu prekršaja koji su u suprotnosti sa kolektivnim interesima potrošača.

Usklađivanje zakonodavstva koje se čini ovom direktivom omogućava povećanu efikasnost ovih sudskih i upravnih zabrana, kao i bolje funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

6Beograd – 24.10.2013.

Kratak pregled Direktive 2009/22/EZ (4) Pribegavanje sudskim i upravnim zabranama može imati za rezultat: nalog da se prekine ili zabrani kršenje prava, onda kada je to moguće i skraćenim postupkom; uklanjanje daljih efekata kršenja prava, posebno putem objavljivanja odluke; osuđivanje optuženih u smislu poštovanja odluke, tako što će biti prinuđeni da plate kaznu.

Ne dovodeći u pitanje pravila privatnog međunarodnog prava, važeći zakon je obično zakon države članice u kojoj je došlo do povrede ili države u kojoj je ta povreda imala efekat.

7Beograd – 24.10.2013.

Kratak pregled Direktive 2009/22/EZ (5)

Subjekti kvalifikovani za pokretanje postupka imaju legitimni interes da obezbede poštovanje kolektivnih interesa potrošača i nesmetan rad unutrašnjeg tržišta. To je slučaj za: nezavisna državna tela, posebno zadužena za zaštitu kolektivnih interesa potrošača, ili organizacije za zaštitu potrošača. Listu kvalifikovanih organa koji mogu pokrenuti postupak u slučaju prekršaja u okviru Zajednice sačinjava Komisija i objavljuje je jednom godišnje u Službenom listu Evropske unije. U tom slučaju, kvalifikovani subjekti sa liste trebalo bi da imaju kapacitet za pokretanje postupka pred pravnim ili upravnim organima države članice u kojoj je došlo do kršenja prava.

8Beograd – 24.10.2013

Delokrug Direktive 2009/22/EZ

Član 1 – Cilj Direktive 2009/22/EZ „(1) Cilj ove direktive je da uskladi zakone, uredbe i druge propise

država članica koje se odnose na aktivnosti u vezi sa sudskim i upravnim zabranama koje se pominju u članu 2, a imaju za cilj zaštitu kolektivnih interesa potrošača koji su deo direktiva navedenih u Aneksu I, da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.”

Član 1 – Delokrug Direktive 2009/22/EZ „(2) U svrhu ove direktive, kršenje/povreda podrazumeva svaki čin

koji je u suprotnosti sa direktivama navedenim u Aneksu I, kao što je transponovano u integralni pravni poredak država članica, kao i čin koji šteti kolektivnim interesima na koje se odnosi stav 1.”

9Beograd – 24.10.2013.

Definicije:

Šta su to kolektivni interesi potrošača?„Kolektivni interesi su interesi koji ne uključuju kumuliranje interesa pojedinaca koji su oštećeni kršenjem prava.”

a 3 Direktive 2009/22/EZ:Mehanizmi koji trenutno postoje za obezbeđivanje usklađenosti sa tim direktivama, i na nacionalnom nivou i na nivou Zajednice, ne omogućavaju uvek da se povrede koje štete kolektivnim interesima potrošača prekinu na vreme. Kolektivni interesi su interesi koji ne uključuju prosto sabiranje interesa pojedinaca koji su oštećeni prekršajem. To ne dovodi u pitanje pojedinačne procedure koje pokreću pojedinci koji su oštećeni povredom.

10Beograd – 24.10.2013.

Definicije:Šta je „sudska i upravna zabrana” i koji je cilj sudskih i

upravnih zabrana za zaštitu potrošača? „Sudska i upravna zabrana” je nalog suda kojim se od nekog zahteva da obavi određenu radnju ili da se suzdrži od njenog obavljanja. Negativna sudska i upravna zabrana: nalog da se nešto ne uradi. Pozitivna sudska i upravna zabrana: nalog da se nešto uradi (da se obelodane informacije). Sudska i upravna zabrana omogućava organima za zaštitu potrošača da:

izdaju nalog za prekid kršenja zakona vezanih za zaštitu potrošača.

Sudska i upravna zabrana omogućava organima za zaštitu potrošača i potrošačkim organizacijama da pokrenu sudski postupak za prekid kršenja zakona vezanih za zaštitu potrošača. Sudske i upravne zabrane trebalo bi da budu dovoljno efikasne da prekinu kršenja prava koja štete kolektivnim interesima potrošača.

11Beograd – 24.10.2013.

Zaštita kolektivnih interesa potrošača (1) Odredba člana 1 stav 2 Direktive 2009/22/EZ navodi definiciju

termina „kršenje/prekršaj/povreda” za potrebe Direktive. Mora postojati „čin suprotan direktivama navedenim u Aneksu

kao što je transponovano u integralni pravni poredak država članica”, i taj čin mora štetiti „kolektivnim interesima potrošača”.

Takvi „kolektivni interesi ” ipak ne uključuju kumuliranje interesa individualnih potrošača oštećenih takvim kršenjem prava.

Postupak za sudske i upravne zabrane radi zaštite kolektivnih interesa potrošača, prema tome, nije isti kao „grupni postupak” koji predstavlja grupu potrošača oštećenih prekršajem.

„Kolektivni interesi ” potrošača nisu samo zbir pojedinačnih interesa potrošača. Takođe, delo koje šteti tim kolektivnim interesima mora biti nezakonito.

U Bugarskoj se smatra da kršenje kolektivnih interesa ne mora samo da šteti takvim interesima, već takođe mora biti u suprotnosti sa zakonodavstvom vezanim za zaštitu potrošača.

12Beograd – 24.10.2013.

Zaštita kolektivnih interesa potrošača (2)

Delokrug primene pokretanja postupaka za sudske i upravne zabrane definisan je članom 1, pozivanjem na direktive pomenute u Aneksu Direktive, transponovanim u nacionalne pravne poretke država članica.

Aneks Direktive na početku je sadržao 9 direktiva EU, ali sada sadrži 13.

Direktive 99/44/EZ o određenim aspektima prodaje potrošačke robe i pratećim garancijama, 200/31/EZ o elektronskom trgovanju, 2002/65/EZ o marketingu potrošačkih finansijskih usluga na daljinu, 2005/29/EZ o nepoštenim trgovačkim praksama i 2006/123/EZ o uslugama dodate su Aneksu.

Aneks Direktive sada uključuje i veliki deo zakonodavstva EU za zaštitu potrošača. Član 7 Direktive takođe se bavi mogućnošću da država članica proširi delokrug primene na nacionalnom nivou. Na primer, u nekim državama članicama se sudske i upravne zabrane mogu zahtevati u slučaju bilo kakve prakse koja šteti kolektivnim interesima potrošača. Portugal i Italija proširili su delokrug da bi obuhvatili sve prakse koje štete bezbednosti proizvoda. U Nemačkoj i Austriji moguće je zahtevati sudsku i upravnu zabranu za anti-konkurentsku praksu koja šteti kolektivnim interesima potrošača.

Nažalost, Direktive koje se direktno odnose na zaštitu potrošača, kao što su Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda ili ona o obeležavanju, prezentaciji i reklamiranju prehrambenih proizvoda, nisu uključene u spisak obuhvaćenih Direktiva.

13Beograd – 24.10.2013.

Proširenje delokruga Direktive 2009/22/EZ o sudskim i upravnim zabranama

Neke države članice proširile su delokrug time što se nisu pozvale na „kolektivne interese“ potrošača kao na prag koji omogućava širi spektar aktivnosti.

Neke države članice omogućavaju postupke za sudske i upravne zabrane čak i onda kada je oštećen individualni potrošač.

Neke države članice proširile su pravo kvalifikovanih subjekata da traže ne samo sudske i upravne zabrane, već i da, u odgovarajućim slučajevima, pokrenu zahtev za nadoknadu u ime oštećenih potrošača.

14Beograd – 24.10.2013.

Postupci za sudsku i upravnu zabranu (1)Član 2 – Postupci za sudsku i upravnu zabranu: “ (1) Države članice određuju sudove ili upravne organe

nadležne za odlučivanje o procedurama koje kvalifikovani subjekti pokreću u okviru značenja člana 3 tražeći :

i. nalog sa dužnom ekspeditivnošću, a kada je moguće i skraćenim postupkom, kojim se zahteva prekid ili zabrana svakog kršenja prava;

ii. kada je moguće, mere kao što su objavljivanje odluke, u celini ili delimično, u formi koja se smatra odgovarajućom i/ili objavljivanje korektivne izjave radi uklanjanja daljih efekata kršenja prava;

iii. ukoliko pravni sistem države članice o kojoj se radi to dozvoljava, nalog strani koja izgubi da uplati u državnu kasu ili nekom korisniku prema nacionalnom zakonodavstvu, u slučaju da ne poštuje odluku u vremenskom roku koji navedu sudovi ili upravni organi, fiksni iznos određen nacionalnim zakonodavstvom, radi osiguravanja da se odluke poštuju.”

15Beograd – 24.10.2013.

Postupci za sudsku i upravnu zabranu (2)

Odredbe člana 2 Direktive 2009/22/EZ nalažu da države članice odrede sudski ili upravni organ koji je nadležan da se bavi prijavama za sudske i upravne zabrane:Ovlašćenja nadležnog suda/upravnog organa moraju uključiti: izdavanje naloga da se zaustavi nastavak ili zabrani kršenje prava; iniciranje objavljivanja odluke u odgovarajućem formatu i/ili korektivne izjave koja se bavi daljim efektima kršenja prava; davanja naloga za plaćanje kazne za nepoštovanje, ali samo ukoliko domaći pravni sistem države članice to već dozvoljava.Procedura za nalog za prestanak ili zabranu kršenja prava:• član 2, stav 1, slovo „a”, Direktive 2009/22/EZ nalaže da mora biti omogućeno kvalifikovanim subjektima da traže nalog kojim se zahteva prestanak ili zabranjuje kršenje prava.

16Beograd – 24.10.2013.

Postupci za sudsku i upravnu zabranu - skraćeni postupak (3)

Dostupnost skraćenog postupka: Po članu 2 direktive, svaki nacionalni postupak uključuje i hitni

postupak, mogućnost da se odluka ili korektivna deklaracija objavi, a da plaćanje određene sume garantuje izvršenje odluke.

Član 2, stav 1, slovo „a”, Direktive takođe se odnosi na dostupnost „skraćenog postupka”. Na nacionalnom pravu je da odluči da li treba dokazivati hitnost naloga u vreme kada se izdaje ili ne.

Neke države članice ne zahtevaju od „kvalifikovanih subjekata” da dokazuju hitnost. Druge zahtevaju opravdanu osnovu hitnosti, i to:

da se pokaže da tužilac ima validno pravo koje trgovac krši; da je stvar hitna, jer postoji opasnost od štete zbog loših postupaka

optuženog. Kvalifikovani subjekt može zahtevati da sud izda privremenu meru ukoliko smatra da je to neophodno i u javnom interesu dok se čeka na finalni ishod postupka.

Nalog za objavljivanje odluke: Član 2, stav 1, slovo „b“, Direktive 2009/22/EZ navodi da se nalog može tražiti za

objavljivanje odluke da bi se odobrile sudska i upravna zabrava, kao i korektivne izjave. Na primer, sud može naložiti da se odluka objavi u jednoj ili više nacionalnih novina, ili u regionalnim/lokalnim novinama, onda kada to pomaže u postupanju sa posledicama kršenja prava.

17Beograd – 24.10.2013.

Postupci za sudsku i upravnu zabranu (4)

Nalog za uplate u državnu kasu: Član 2, stav 1, slovo „c”, Direktive 2009/22/EZ predviđa

nalog, ukoliko to dozvoljava nacionalno pravo, za uplate u državnu kasu ili nekom drugom korisniku određenom prema nacionalnom zakonodavstvu.

To mogu biti dnevne kaznene uplate. Sud postavlja rok za postupanje po nalogu. Ukoliko ga optuženi ne ispuni, sud može zahtevati uplatu paušalne sume u državnu kasu ili nametnuti periodičnu kaznenu uplatu date sume dnevno, sve dok se kršenje prava nastavlja.

Član 2 stav 2 – Važeći zakon: „Stav 2 – Ova direktiva ne utiče na načela privatnog

međunarodnog prava u odnosu na važeći zakon koji je obično ili zakon države u kojoj se kršenje prava desilo ili zakon države članice u kojoj kršenje prava proizvodi efekat.”

Član 2, stav 2, Direktive takođe predviđa da Direktiva ne utiče na pravila privatnog međunarodnog prava u vezi sa zakonom koji se primenjuje na situaciju.

18Beograd – 24.10.2013.

Privatno međunarodno pravo Direktiva 2009/22/EZ ne sadrži odredbe o tome da li će važeći zakon

biti zakon zemlje iz koje kršenje prava potiče ili države članice u kojoj ima uticaj.

Ipak, mnoge direktive u Aneksu Direktive sadrže klauzulu koja dozvoljava državama članicama da obezbede ili održe zakone koji idu dalje od onih sadržanih u direktivama.

Pitanje određivanja važećeg zakona regulisano je odredbom člana 6 stava 1 Uredbe 864/2007/EZ (Uredba Rim II) o pravu koje se primenjuje na neugovorne obaveze.

Po ovom članu „pravo koje se primenjuje za neugovorne obaveze koje se javljaju iz radnje vezane za nelojalnu konkurenciju biće pravo zemlje u kojoj konkurentni odnosi ili kolektivni interesi potrošača jesu ili će verovatno biti oštećeni”.

Važno je zapamtiti da sudska odluka o primeni sudske i upravne zabrane može biti obavezujuća samo za slučaj i stranke o kojima se radi, tj. za kvalifikovani subjekt koji je pokrenuo postupak i kompaniju koja je predmet zabrane. To znači da ukoliko kompanija načini prekršaj identičan onome za koji je druga kompanija već osuđena, onda se moraju tražiti nova sudska i upravna zabrana da bi se zaustavilo novo kršenje prava. Na isti način, poništavanje nepoštene odredbe ugovora koji predlaže neka kompanija ne sprečava tu kompaniju da koristi tu nepoštenu odredbu u sličnom ugovoru.

19Beograd – 24.10.2013.

Kvalifikovani subjekti (1)Član 3 – Kvalifikovani subjekti: „Za potrebe ove direktive, „kvalifikovani subjekt” podrazumeva

svako telo ili organizaciju koja je pravilno konsitituisana prema pravu države članice, ima legitimni interes da se postara da se poštuju odredbe pomenute u članu 1, a posebno:

jedno ili više nezavisnih državnih tela koja su posebno odgovorna za zaštitu interesa koji se pominju u članu, u državama članicama u kojima takva tela postoje; i /ili

organizacije čiji cilj je zaštita interesa koji se pominju u članu 1 i u skladu sa kriterijumima nacionalnog prava”.

Član 3 Direktive veoma široko definiše kvalifikovane subjekte koji mogu tražiti sudsku i upravnu zabranu.

Direktiva zadržava princip uzajamnog priznavanja nacionalnih subjekata koji su ovlašćeni da pokrenu postupke u svojim zemljama (svako «telo ili organizacija koja, prema nacionalnom pravu, ima legitimni interes da se postara da se poštuju odredbe na koje se odnosi član 1).

Ovaj član definiše „kvalifikovani subjekt”, koji je telo ili organizacija sa legitimnim interesom i koje se stara o tome da se poštuju kolektivni interesi potrošača, kao što je predstavljeno u direktivama navedenim u Aneksu.

20Beograd – 24.10.2013.

Kvalifikovani subjekti (2)

Pravo kvalifikovanih subjekata iz druge države članice da iskoristi sudska ili upravna ovlašćenja koja se pominju u čl. 2

Čl. 4, stav 1 (Prekršaji unutar Zajednice):Svaka država članica preduzima mere da osigura da, u slučaju kršenja prava koje se dešava u toj državi članici, svaki kvalifikovani subjekt iz druge države članice u kojoj su interesi koje štiti taj kvalifikovani subjekt oštećeni kršenjem prava, može iskoristiti sudsko ili upravno ovlašćenje pomenuto u članu 2, po prezentaciji liste predviđene u stavu 3.

Sudovi ili upravni organi prihvataju tu listu kao dokaz pravnog kapaciteta kvalifikovanog subjekta, ne dovodeći u pitanje njihovo pravo da provere da li namena kvalifikovanog subjekta opravdava njegovo pokretanje postupka u određenom slučaju. 

21Beograd – 24.10.2013.

Kvalifikovani subjekti (3)

To bi trebalo da uključi i najmanje jedno nezavisno državno telo i/ili druge organizacije čiji je cilj da zaštite kolektivne interese potrošača u skladu sa kriterijumima koje postavlja „nacionalno pravo“.

Države članice su u obavezi da odrede kriterijume radi definisanja koje su organizacije odgovorne za zaštitu kolektivnih interesa potrošača.

U praksi, ideja kvalifikovanog subjekta uključuje i udruženja potrošača, državne organe zadužene za zaštitu potrošača, agencije za lekove, zanatska udruženja, privredne i industrijske komore.

22Beograd – 24.10.2013.

Kvalifikovani subjekti (4) Sprovođenje ove odredbe odvija se u različitim oblicima. U mnogim

državama članicama, relevantni „kvalifikovani subjekti ” se izričito navode u zakonodavstvu koje transponuje Direktivu 2009/22/EZ.

Neke države članice sačinile su opštu odredbu koja navodi kriterijume za primenu prilikom ustanovljavanja da li određeno telo ispunjava zahteve da bude priznato kao „kvalifikovani subjekt “.

Države članice sačinjavaju listu domaćih „kvalifikovanih subjekata“, a domaće udruženje mora biti na takvoj listi da bi imalo pravni status na sudovima.

U Mađarskoj postoji niz kriterijuma koje organizacija koja želi da postane „kvalifikovani subjekt “ mora da ispuni: to mora biti društvena organizacija sa odgovarajućom pravnom osnovom, da ima zaštitu potrošača kao jedan od svojih deklarisanih ciljeva, mora biti aktivna najmanje dve godine i mora imati članstvo od barem 50 osoba.

Onda se mora prijaviti za uvođenje u registar kvalifikovanih subjekata.

23Beograd – 24.10.2013.

Prekršaji unutar Zajednice

Član 4 – Prekršaji unutar Zajednice „Stav 1: Svaka država članica preduzima neophodne mere da osigura da, u

slučaju kršenja prava koje se dešava u toj državi članici, svaki kvalifikovani subjekt iz druge države članice u kojoj su interesi koje štiti taj kvalifikovani subjekt oštećeni kršenjem prava, može podneti prijavu sudu ili upravnom organu koji se pominju u članu 2, po prezentaciji spiska predviđenog u stavu 3 ovog člana. Sudovi ili upravni organi prihvataju taj spisak kao dokaz pravnog kapaciteta kvalifikovanog subjekta, ne dovodeći u pitanje njihovo pravo da provere da li namena kvalifikovanog subjekta opravdava njegovo pokretanje postupka u određenom slučaju.

Stav 2: Za potrebe prekršaja unutar zajednice i bez dovođenja u pitanje prava koje nacionalno zakonodavstvo daje drugim subjektima, države članice, na zahtev njihovih kvalifikovanih subjekata, saopštavaju Komisiji da su ti subjekti kvalifikovani za pokretanje postupka prema članu 2.

Država članica obaveštava Komisiju o imenu i nameni tih kvalifikovanih subjekata.

Stav 3: Komisija sastavlja listu kvalifikovanih subjekata koja se pominje u stavu 2, sa specifikacijom njihove namene. Ta lista objavljuje se u Službenom listu Evropske unije. Promene te liste objavljuju se bez odlaganja, a ažurirana lista svakih šest meseci”.

24Beograd – 24.10.2013.

Priznavanje kvalifikovanih subjekata iz druge države članice EU

Član 4, stav 1 Direktive 2009/22/EZ predviđa da svaka država članica u kojoj se dešava kršenje prava mora dozvoliti svakom kvalifikovanom subjektu iz druge države članice u kojoj su kolektivni interesi potrošača oštećeni tim prekršajem da pokrene postupak za sudsku i upravnu zabranu.

Pravni status kvalifikovanog subjekta za pokretanje takvog postupka ne može se dovesti u pitanje ukoliko se nalazi na listi koju sastavlja i objavljuje Komisija EU.

S tim u vezi, države članice su prema članu 4, stavu 2, Direktive u obavezi da obaveste Komisiju o kvalifikovanim subjektima koji su ovlašćeni da zahtevaju sudsku i upravnu zabranu u okviru njihove jurisdikcije, kao i u drugoj državi članici.

Lista kvalifikovanih subjekata koja se objavljuje u Službenom listu

Na osnovu člana 4, stava 2, Direktive, Evropska komisija je u obavezi da objavljuje listu svih kvalifikovanih subjekata o kojima je obaveštena, u Službenom listu.

Poslednja lista je objavljena u martu 2013. (2013) Sl.list C 84/01). Lista u Službenom listu omogućava subjektima koji se na njoj nalaze

da dokažu svoj pravni kapacitet za postupanje u sudovima ili upravnim organima drugih država članica.

25Beograd – 24.10.2013.

Korišćenje opcija Direktive (1)Član 5 – Prethodne konsultacije: „Stav 1: Države članice mogu uvesti ili zadržati na snazi

odredbe po kojima strana koja namerava da zahteva sudsku i upravnu zabranu može isključivo započeti taj postupak nakon što je pokušala da postigne prekid kršenja prava u konsultaciji bilo sa optuženom stranom, bilo i sa optuženom stranom i kvalifikovanim subjektom u okviru značenja člana 3 (a) države članice u kojoj se traži sudska i upravna zabrana.

Na državi članici je da odluči da li strana koja zahteva sudsku i upravnu zabranu mora da se konsultuje sa kvalifikovanim subjektom.

Ukoliko se ne postigne prekid kršenja prava u roku od dve nedelje po prijemu zahteva za konsultacije, onda strana o kojoj se radi može pokrenuti postupak za sudsku i upravnu zabranu bez daljeg odlaganja.

Stav 2: Pravila koja se odnose na prethodne konsultacije usvojena od strane država članica biće saopštena Komisiji i objavljena u Službenom listu Evropske unije.“

26Beograd – 24.10.2013.

Korišćenje opcija Direktive (2) Strana koja namerava da traži sudsku i upravnu zabranu može

pokušati da postigne prekid kršenja prava u konsultaciji bilo sa optuženim ili i sa optuženim i sa kvalifikovanim subjektom.

Član 5 direktive omogućava državama članicama da uvedu, ili da ne uvedu, obaveznu prethodnu konsultativnu proceduru između strane koja traži sudsku i upravnu zabranu i optuženog pre pokretanja postupka za sudsku i upravnu zabranu.

Države članice mogu naložiti da takve konsultacije budu i sa optuženim i sa nezavisnim javnim telom koje je kvalifikovani subjekt.

Na samoj državi članici je da odluči da li strana koja zahteva sudsku i upravnu zabranu mora da se konsultuje sa kvalifikovanim subjektom. Ukoliko do prestanka kršenja prava ne dođe tokom dve nedelje posle prijema zahteva za konsultacije, onda strana o kojoj se radi može pokrenuti postupak za sudsku i upravnu zabranu bez odlaganja.

Onda kada se uvede takav zahtev, ograničava se na period od dve nedelje, posle koga se može pokrenuti postupak ukoliko nije bilo nikakvog odgovora.

Ipak, u većini država članica EU takva prethodna konsultacija nije obavezna.

27Beograd – 24.10.2013.

Aneks Direktive 2009/22/EZ (1)Aneks Direktive 2009/22/EZ navodi sve direktive na koje se odnosi.

Ne postoji obaveza „transponovanja“ Aneksa. Važno je da „nacionalno pravo“ osigurava postojanje postupka za sudsku i upravnu zabranu za sva kršenja prava koja direktiva obuhvata:

Direktiva Saveta 85/577/EEZ od 20. 12. 1985. za zaštitu potrošača u vezi sa ugovorima koji se sklapaju van poslovnih prostorija (Sl. list L 372, 31. 12. 1985, str. 31);

Direktiva Saveta 87/102/EEZ od 22. 12. 1986. za usaglašavanje zakona, odredbi i drugih propisa država članica u vezi sa potrošačkim kreditima (Sl. list L 42, 12. 2. 1987, str. 48);

Direktiva Saveta 89/552/EEZ od 3. 10. 1989. o koordinaciji određenih propisa navedenih zakonom, odredbama i upravnim postupcima u državama članicama u vezi sa televizijskimg emitovanjem: članovi od 10 do 21 (Sl. list  L 298, 17. 10. 1989, str. 23);

Direktiva Saveta 90/314/EEZ od 13. 6. 1990. o putnim aranžmanima, aranžmanima za odmore i aranžmanima za organizovana putovanja (Sl. list L 158, 23. 6. 1990, str. 59);

28Beograd – 24.10.2013.

Aneks Direktive 2009/22/EZ (2)

Direktiva Saveta 93/13/EEZ od 5. 4. 1993. o nepoštenim odredbama potrošačkih ugovora (Sl. list  L 95, 21. 4. 1993, str. 29);

Direktiva 97/7/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 20. 5. 1997. o zaštiti potrošača u smislu ugovora na daljinu (Sl. list L 144, 4. 6. 1997, str. 19);

Direktiva 1999/44/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 25. 5. 1999. o određenim aspektima prodaje potrošačke robe i pratećim garancijama (Sl. list  L 171, 7. 7. 1999, str. 12);

Direktiva 2000/31/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 8. 6. 2000. o određenim pravnim aspektima usluga informacionog društva, posebno elektronske trgovine, na unutrašnjem tržištu („Direktiva o elektronskoj trgovini") (Sl. list  L 178, 17. 7. 2000, str. 1);

Direktiva 2001/83/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od  6. 11. 2001. o kodeksu Zajednice u vezi sa medicinskim proizvodima za humanu upotrebu: članovi od 86 do 100 (Sl. list L 311, 28. 11. 2001, str. 67);

29Beograd – 24.10.2013.

Aneks Direktive 2009/22/EZ (3)

Direktiva 2002/65/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. 9. 2002. u vezi sa marketingom na daljinu potrošačkih finansijskih usluga (Sl. list  L 271, 9. 10. 2002, str. 16);

Direktiva 2005/29/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 11. 5. 2005. o nepoštenim komercijalnim praksama biznis-potrošač na unutrašnjem tržištu (Sl. list  L 149, 11. 6. 2005, str. 22);

Direktiva 2006/123/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 12. 12. 2006. o uslugama na unutrašnjem tržištu (Sl. list L 376, 27. 12. 2006, str. 36);

Direktiva 2008/122/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 14. 1. 2009. o zaštiti potrošača u smislu određenih aspekata tajmšeringa, dugoročnih proizvoda za odmor, ugovora o preprodaji i razmeni (Sl. list L 33, 3. 2. 2009, str. 10).

30Belgrade - 24 October 2013

Upotreba klauzule o minimalnoj harmonizacijiNivo harmonizacije zakonodavstva

Ukoliko se direktiva opisuje kao minimum harmonizacije, onda to znači da ona postavlja prag koji nacionalno zakonodavstvo mora da ispuni. Ipak, nacionalno pravo može prevazići odredbe zakonodavstva.

Ukoliko se direktiva opisuje kao maksimum harmonizacije, onda to znači da nacionalno pravo ne može prevazići odredbe zakonodavstva. U praksi, to zabranjuje više standarde u transponovanom nacionalnom pravu.

31Beograd – 24.10.2013.

Upotreba klauzule o minimalnoj harmonizacijiČlan 7 – Upotreba klauzule o minimalnoj harmonizaciji: „Ova direktiva ne sprečava države članice da usvajaju ili zadržavaju na snazi

odredbe sačinjene radi omogućavanja kvalifikovanim subjektima i bilo kojim drugim licima o kojima se radi šira prava da pokrenu postupak na nacionalnom nivou”.

Član 7 Direktive 2009/22/EZ omogućava državama članicama da odobre kvalifikovanim subjektima, kao i drugim licima, šira prava da pokrenu procese na njihovim teritorijama.

Na taj način ta odredba omogućava državama članicama da prošire delokrug šeme sudske i upravne zabrane, dajući pravni status širem krugu lica i kvalifikovanim subjektima pravo da pokrenu postupak u slučajevima koji nisu obuhvaćeni direktivom (poput dodatnih domaćih pravila za zaštitu potrošača).

Mnoge zemlje su proširile odredbe primenjujući Direktivu 2009/22/EZ na domaće potrošačko zakonodavstvo koje ne transponuje direktivu EZ.

U nekim zemljama je dozvoljen širi spektar naloga, kao što su korekcija nepoštenih odredbi ugovora; za druge oblasti, nalozi mogu navesti mere koje treba preduzeti.

Neke države članice uključuju trgovačke prakse (kao što je obmanjujuće oglašavanje) u postupke za sudske i upravne zabrane na nacionalnom nivou koje su štetne za kolektivne interese kompanija (npr. Nemačka, Slovenija, Švedska) da bi osigurale usklađenost.

32Beograd – 24.10.2013.

Veza između reprezentativnog postupka i postupka za sudsku i upravnu zabranu (Direktive 2009/22/EZ)

Postupak za sudsku i upravnu zabranu prethodi postupku za nadoknadu i reprezentativnom postupku za nadoknadu grupi potrošača.

Ukoliko je postupak za sudsku i upravnu zabranu uspešan, onda individualni potrošači ili grupa potošača mogu pokrenuti postupak za nadoknadu.

U ovom (novom) sudskom postupku oni neće morati da dokazuju kršenje zakona ili prava (nezakonita praksa ili nepoštena odredba); oni će morati da dokažu količinu pretrpljene štete.

Na sudu se individualni potrošači, potrošačke organizacije, ili kvalifikovani subjekti mogu pozvati na pravosnažnu sudsku odluku u postupku za sudsku i upravnu zabranu.

3434

Emil ALEXIEV

HVALA NA PAŽNJI!

34Beograd – 24.10.2013.