Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

1/55

.

/ J ) 1.q1f (hOS~

EMIL DIRKEM

-

.

- -

,

3>

,

/

2558

-

-

-

-

\

VASPITANJE

, ,

I SOCIOLOGIJA

-

, ;; ,

,

-

I '

. .

,

ZAVOD ZA UDZBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA

BEOGRAD


2/55

1

UreCluje

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Urednik

TOMISLAV POPOVIC

- - .

1981. godina

/

. .

,

U\

S A Z N A N J A ,

, J ,


3/55

~aslov originala:

Emile Durkheim

~UCATION ET SOCIOLOGIE

.Parls, Presses universitaires de France

.Recenzent

RADOSLAV RATKOVIC

PTevod

DIMITRIJE DIMITRIJEVIC

Sadriaj

Pol Fokone: Dirkemovo pedagosko delo T

Priroda

i

uloga vas.pitanja - - - 31

Glava I: Definicije vaspitanja. Kriticko razmatranje - 33:

Definicija vaspitanja - - - - - - - - 38:

Posledice prethodne definicije: drustveni karakter vaspi-

tanja - - - - - - - - 42:

Uloga drzave u vaspitanju 48

Moc vaspitanja. Sredstva delovanja 51

Glava II: Priroda i metod pedagogije 59'

Glava III: Pedagogija i sociologija 75

Glava IV: Razvoj i uloga srednjoskolske nastave u

Francuskoj - - - - 93:


4/55

Uvod

Dirkemovo pedagosko delo

DiJr'kem je Citavog SVIOg'Zivota predavao pedagogiju,

a

isociologiju

dstovremeno,

Na

Filooofslrom fakultetu u

Bordou Dirkem je od 1887. dOl'1902. jedan cas nedeljno

uvek

posveeivao

pedagogiji.

NJegovi

slusaoei

bili

su

prvenstveno inastavnacl osnovne

skole.

Pr i Sorboni, na

katedrd

7Ja

nauku

0

vaspitanju,

1902.

Dirkem [e

zamenji-

vao g. Ferdinanda

Buisona

(Ferdinand Buisson) da bi

ga

1906.

nasledio.

Dirkem [e sve do svoje smrti pedagogiji

posvecivao

ban.-trecmu, a

ces1lO ' dve

treCdne

svojih pre-

davanja: javna predavanja, predavanja za mastavnike

0S'.Il0Vlle

SiIrole,

predavanja ueeniClima sa

Ecole

Normale

Superieure. 'Dopedagosko dew je s1roro

sasvim

neobjav-

Ijeno, Nema sumnje da ga niko

od

njegovdh slusalaca ne

poznaje u

\S IV IO jnjegovo] 5iirinJi.

Ovde b:ismo Zel.eli

da ga

uk:mtlro

predstavimo,

I

Dirkem nJi.jedellio svoje vreme Ii svoju misao na dye

T.a7iliCliJted~iatnootli. C:ijli

bi odnos

bID

rezultat puike

slu-

ea:jnooti. 9n .

a

vas

1Jarnjus one

stran

joj je

ono dJ:'UStvlllia ClinjelIlli.ca: Il'ljegova

'O k t m i n a

0 v3IPi1J3 1iu

j;; SU s'b ir iSk ii

eleme:naJt

nJeg:DIVe

S lO'CI io logi je. Ja sam SO'-

ci;o o;g;-~~eon , Ii 0 'V 'a S IP d: ba nj u e u Vlam gO V 'O I'i.rfJ i

prven-

S W eI1 O kao soeiolog. Uostalom,

poSl1Ju;pa.juCli

tako ne samo

st o '~begavamO'


5/55

drtiStvenjh m:edJma.

Pa

cak

Ii

III egaldtarmrn dlriUstvima

kao

Sb o

S'U nasa, lroja 1Jeze da elJiJrn:ilruiSuepra vedne raz-

like, v.espritanje se cr-ae1rikuje ~ 1m


6/55

Jer,ZIl1JamIO da _~ kJiasienQ f1iiJ000:fii.jakoro 'Uvek zabo-

r~~smatra stvarnog Coveka Ikloji pnipada }ed-

nom VIr~~a J~j zemIja, 1edinog jl se mogao

posmaifmti, da ibi speloulisala Q nmdverzalnoj Ijudskoj

prnrodt, pI cm~iIjnJOlIll proizvodu apstrakedje nemeto-

dicno IlIaCiinjene, na vrlo ogranicenom broju ljudskdh

UZIQIraka. DaJIlJaS je uglavnom pnihvacenoOO je

njen

apsbraktrui llmrakteT IU veillrod meni izopacavao poll-

ti'CIk:u spekJulacijlU XVIII weka, lindividiualrlstioka do

.'kraQla, SUJV1iSedvojena

iod

i511JOtt'Iij,eOIIlla~esto propisuj e

pravala za ~'I'an.je .oo'V'eika od ilronvenci,ja, nezavisno

od svake odredene drustvene sreddne. Napredak Iklojlisou

u XIX veku ostvarile poJiliCke mauke, pod utdcajem

1 is1 Jo 1i .je i :fii.lJo0cy.Njalitrfisanti.h IistorijOlffi, napredak ka

kome se ~ajern veka I1.lSIll1Ie\MJVjIUve moralne nauke,

takav napredak sa SIVOjestrane mora 00 oot;w,l'Ii ifilo-

rorffi,ja vaspdtanja:

VoopirtJan.je

0 ;

'~ra sfntalr 01llO dete dovodi IU

vezu sa 'tog mapretka. A ,ta filiorofitja

istonije dovodi do I()IVJOrgl'IlIora.1nJOigpI'laviilia: lI azlrl.ku Be

butdi Ji1EjI@ .t. ~aJkio

hi,

daJk.1e, IQIIlJdadediliotakV1o 'llCelIlJ~

ri'ii8ig0

U.

atIlIjlUdavrlidii. mekakerv proces depersona-

lli.'~aoij'e1 ie IstViall cmj'eliitfulJOOmWaJmi ojJj

'V i

'a

I

iaIJrov 1JaJ\I'~atOi....sIooiti,alJ.i.rov1aJ1ti.,oiemo ~aiklju{:fu1Ji,

dakile, da

de, prema

Dirrikiemu, 1IDJOiglU.~

~putem soaita1fuzJ e. A to Ijle upmWo mjoegpv:a misao.

Mo~da oe lIl1IOcli.00lSe IOOpOll atVlaIlIaoo lIla ,kiojlion Zlamdslja.

vas1laJIlje IiIIlIdiwdJualiIlOlS1Ji.eautim, njeg10va dteinicija


7/55

vastalllj1a poIklm1je Ida dolazi od jednog mislaooa lmj,i.

llJijedIlJog treruuvka ne zabolI'1avlja Illiti odcen'u'e ulo .

vrednost .

e' ca.

r'e upozoribi

sociologe

da

ce

euStinu Dirkemove iffiislri

0

odnosima drustva i poje-

ddnoa Ii u1aZli ehitnih pojedinaca u drustvenom napretkir

najbolje videtd unjegovoj ranaJil:ZIivaspitanja.

Najzad,

drna I i.

suprotstavljanja Dirkemovom rea-

hizrm;

u

iene

ddeala. Prebaoivace rnu

da je

podcenio duh

i

dia je odvraeao

od mapora,

.kao

da

je on. eistematslci

apologeta onega sto [este, ,a :lndi:lierentan prema onome-

sto treba da bude. Da bd razumell kako rnu se, naprotdv,

ovaj soedoloslol realdzam aini podesndrn za usmeravanje

akcije, pogledajmo kClikio

on.

shvata pedagogiju.

II

Svako DrlirikemoVlOpredavanje odgovara dubokoj po--

trebi rrjegovog

duha,

Silo je bitni

zahtev

samog nauenog

duha. Dirkem oseca dstdnslcu odbcjncst

prema

proizvolj-

rnim kionstrokcij arna, prema akoionim programlma koji

pokazuju samo rteznje ISVlOgautora. On drna potrebu da

razmdslja

0jednoj datosti, 0

stvarmosni koja se

maze 00

sma1Jrruti 0 onome sto

o m

naziva stvar. Posmatratd dru-

~hrP


8/55

/

Postupajued tako on je u'llro jooan nosvi put ~odi se

si'l'io unnutrasnjom logliJrom njegove vlastite misIrl.

d po-

stao preteca, a :ne podraZavalac, ueenja ikoja su danas

j

aiko

omdjena,

alii.ucenja kO'ja njegovo prevazdlazi c~to-

tom i plodnoseu.

U

Nemaclrod je sWOII'en termin Sozial-

piidagogik,

a 'll Sjedfunjeruim Ameni:CJcim Drzavama

Educational Sociology

koji svakako pokazuju istu

teZnj'll.

1

) Alii, pod ovim reeima se jlOsoes1lo~eSaj'll .~0iS~~

oozlllioiltestva:ri. Na pnimer, s [edne strane, [edna V'LSei J . l

manje rieodredena Otl'Iijentacija ka ,soc101o.skom prouea-

vamju vaspitanja, tako kako ga

[e

Dirkem shvatao, a

s

druge jedan sistem vaspitanja koj.i je iposebnJO.ob~et

pnipremanjem coveka za drustvend ~ivot, forrndrarijem

gradanina:

Staatsburgerliche Erziehung

kako to kaze

Kersenstajner (Kerschensteinerj.t) Amenielci pojam

Edu-

cational Sociology

primenjuje se :nejasno u socioloskom

proucavamju vaspitanja, a istovremeno i u uvodenju

sociologije

III

uciondce kao obrazovnog predmeta, Nauka

10vaspdmanju onaloo kako

je

deffilIlrl,saoDirkem,

[este

00-

cioloska u

mnogo jasni] ern znaoenju .rem.

Kada je ,ree 10 tome SUase podrazumeva pod

Peda-

gogijom Dirkem

,kaze

da

ona nJije ni

sama vaspitna

de-

Latnost r u i spekulativna mauka 00vaspitanju. ToOje siste-

matsko delovanje dmuge Ilia prvu, delo razmdsljanja koje

tram, u rezultatdma psihologije i sooiologije, nacela za

s

vodenje ill reformu vaspitanja. Tako shvacena, pedago-

gija moze da bude i:dealistioka, a da ne padne u utopiju,

( Da je mnogo slavndh pedagoga popustilo duhu sis-

tern-a,

'kojl

je vaspdtamju

odredivao

nedostdznd i1i pr~z-

voljno

Izabranfcil]

j,

odredivao

vestaeke

postupke,

Dir-

kern ne

s a r b . o

ne pordee nego upozorava svakoga na nji-

hov-primet.

Sooiologdja se

ovde bori

protdv neprijatelja

koji se

obleno milam pred rijom.

U

svim oblasbima,

u

moralu 'polltici, cak 11poliJtickoj ekonomdji, nauenom

proti.0a~anju Instdtucija prethodila je jedna u SUstini

vestackd i1012lofiijaoja je pretendovala na to da formu-

Iise recepte Jmj[ 00 pojedincima inarodima obezbedrl.V'alJi

maksimum srece, a da prethodno ndje dovoljno SPOZIlJaJa

njihove uslove zivorba. Nd Stamije ISUpmtrnje dntelektual-

ti1m ohioajima socsologa riego da IOdiprve kaze: ,evo ka1ro

1) Paul Natorp, Sozialpiidagogik, Theorie der Willensr-

ziehung auf der Grundlage der Gemeinschaft, 3. Aufl.

Stuttgart, 1909 (prvo izdanje 1899). - Vidi defi~icije

Educational Sociology u knjizi Monroe, A Syclopedla of

Education, t. V, str. 361.

2)

Der Begriff der staatsbiLrgerlichen Erziehung, 4. Aufl.,

Berlin und Leipzig, 1921 (?).

14

nreba gajlirti dete, [er ma :tad 1l1:a..amd vaspitanja ikoje mu

se sWaJI'IIlJOaje meosbaje ndSba. Skolsiro osoblje, nastavni

programd, metoda, llmdJioije, obicaji, teZnje, ideje, oiljevd.

nastavmdka (ddeaux des rnaitres) sve eu to ,Cinjenice

ko-

jima sociologlja teZJi da otknije 7lasto sutakve kakve

[esu, bdvajuci daleko. odro.g.a Ida iprethodnJO pokaze

te~IlJjlllda

dh

promena. Airo je franousloo vaspitanje 'll

veldiIroljrneni rbradJiciionaJIlIO,alo

sklono

tome

da se

pre-

tvord u tehndeke obleke skladmh metoda; ako je 001J0

puno postovanja za slobodan il'a2lVlOjeteta;

ako

ono Calk

najveeim delom prodzlazi ne iz sistemetskog delovanja

nastavndka vec dz ddfuznog i riesvesnog delovanja oko-

line,

to

je [edna cinjend.ca, koja rima svoje uzroke

Ii

koja

en gros odgovara uslovima postojanja

franeuskog

deu-

mva. Pedagogija, dmspinisana sooiologtjom, dakle me rdzi-

kuje

da

od

sebe

stvord apologetu

jednog sistema

prepu-

steIlJog

slueaju

i1i

da

savetuje

mehanizaciju

deteta Jooja

hi ometala njegov spontani razvltak, Tako

otpadaju

pnigovori dstaknutih rndsltlaca kojisu dstrajavald u su-

protstavljamju Vaspitanja Ii Pedagogije,

kao

da

razmis-

Ijatd

> 0

delovanju Iooje se vrSi. -IlJuZIliOJIl'aCiosudeti sebe

na IiSkrivljavanje toga

delovanja.

Medutdm,

tdrne

se

ne ikaZe

da

je riaueno razmisljanje

praiktd.Ono stenilno Ii cia je .realdzam o1IlJjenioa 'kionzerva-

m:VIIlJoguha kioj:i rilromo prrl.hvata sve sto jeste. Da bd

predvddala

i rnogla, potrebno je da raspolaze znanjem,

gOV()I1~Oe Ogist Kont '0 pozltdvnoj nauci, U stvari, uko-

Iiloo se bolje pa2lIlaje IPml'oda-stvavi utoliko postoie vece

moguenostd

da se

ona e:fiikasnije

konisti,

Vaspitae je, na

primer, prdmoram

da upnavlja

pazriju deteta,

Ndko

ne6e

poreci 'da 'ee

njome

bolje

upravljati

ako

detaljnije po-

znaje rijenu

pnirodu,

Psihologdja

obuhvata,

dakle, prak-

time

nadnje na

OSIliOV'U

ojih pedagogija

formuldse pra-

vdla za vaspitanje. Socioloska nauka 0vaspibanju na istd

lllJamnenoze obuhvatstd prakbicne

toadnje. U

cernu se sa-

stojli Iadcizacija moralnostd? Koji su njend uzrooi? Odakle

proizlaze otpord koje ona-pokrece? Koje tes~oce moralno

va:spitanje mora da iprebrodi kada se odvaja ad religij-

sloog vaspdtanja? Problem je otvoreno drustveni i od

akJtuelnlOlg'2lIlacaja 2la savremena drustva. Kako osponilli

da nj'egovo ~eprdJS1Jl'asnoproucavanje moze da vodi or-

m'llliiJSanjUpedagosklih ipraV'i..1aIOd kiojih bi franooolci

uclitelj XX ve'kia llimalO : I D O I 'I i s t i iiJnspimi,SuCie 'll svojoj

vaspitnod ~aksi.? Dromvene krize Ii drostveni sukobd.

imaj'll SIVIodellZl'olke. Ali., time se

llJe

zeli It'em da je za-

biranj'eno rtIDaZd.1ti.m lishode Ii lek:o'V'e. In:sti.tucije nlw

iIl Ji

15


9/55

apsolutmo plastiene \Illi.apso~'U 1m Jo orbpoirnema svaku pro-

miSljenu promenu. Razboreto lih prutlagodJi1limjihovoj,

00-

redenijoj ulozi, ;pTlilagodJitiIih

[edne

deugima Ii svaku Old

njih ciVlilrizaclijli

u

ikoju

se

IicloolrpioniD::aju:pooboji

tu za

jedruu racionalnu

politiku

SimOlko

polje

delovanja,

a

kada

je 'l'ec

()

'ims1li1JUcijama'Vlaspittanaa, za jecID~ J:1aCliJOIIl,

aln

:u

pedagogiju,

ni koazervatdvnu nIi ll evoliuClJJonal IlJU,fi-

kasnu

u

gr-anlioama

u

Imjdma prtorrnliSljeruode1()'\/1anjero -

veka maze bliti efiikasno.

Taka

se

reallirzam

mose

pomiT1ittlisa idealdzmom.

Ideali

SIll

stvaJI Iliost(des real.ites). Savremena Francuska

na primer Ima jedan lintelektu'alnii. ideal; ana stva~a j~

dan ddealni ttlip tirrLtelligenJCli.jemji rrudii detetu. AIIl, taJ

ideal je slozen Ii nejasan. Pdsoi kioji teze tome da ga

dz-

raze pokazuju,

opste

uzev, samo jednu

nj

eg'O'VUstranu,

je


10/55

Osarn Iekcdja ,moJe je Denkem poSIVetilOnaldzi moral-

nostd predstavljaju omo sto [e IOISltaLOiedovrseno 10ovoj

temd posto ga je smrt preknmila upravo u tremrtkm kada

je

za

objavljivamje redigovao prologomene

svog

Morala,

One se mogu uporeditd sa stoanicama koje su se pojavile

u casopisu Bulletin de la Societe fran~aise de Philo-

sophie '0 Odredevanju lIXlIOOmeo1nj~ce (La deterrni-

natdon du arlJtmoral), D1I1kem'tu me govori '0 ,roz]Ji,Ct11lim

zadaoirna (duzl1Josllima), vee 0opstirn OISOiOOnaJrnaoral-

nosti.

Kod

Dankema

je to

ekvdvalent

za

IOIlIOSto fHoZJO~

zovu Teorijslci moral. AN, metod koji pnimenjuj e Dir-

kern omogucava da se tema sagleda ona 'l1lO'Vaein.

Lako se moze zamdsldtd kakJO oocdJolog1i.j'aproucava

sta predstavljaju,

u

stvani, porodioa, ddaV'a, svojina,

ugovor. A1i, kada je rec 0Dobmu i Duznostd izgleda da

ee tu drna posla sa ,e1s1lim'POIjmovliana, a ne dJns1lirlJucijoama,

te se stoga namece metod apstraletneenahze mesto ne-

pnirnenjivog ipoomatJ'anja. 'Do j1e ug,ao dz dooga Ddrkem

prlstupa ovo] terrd, Uloga 1l100I1aWnOgalSpl1Janj,a ee, nema

surnnje,

sastoji IUbOlIDe la 1 e UVlOIclii T,azhCittel:lluZl1lo-

SU ,

da-u-n-j rpodstalkne,i:zazove 'Pooe~Jitne;-jednJu

p o jednu:-,A:h, IIlJegOV'auLOIg,aje lS1J


11/55

bio,

kao sto je1Joooo Ii.

(K,anrt;,

Ipl'e lSV'ega eovek volje i

discipldne. Kada je govoeio

0

1IDJ0IraJ:ruo&tiajpre je

d .

naj-

ja..c::nije video upravo kantovski aspekt, A ponekad se

hteLo predstavsti da je iP'nisila jedino

delovanje koje,

prema rijernu, deustvo vrsi rua lpI()jeclimca.Njeg1O'VIOravo

ueenje je beskrajno obuhvatauije

i

ne poo1loji mozda mo-

ralna fulozofi,ja koja bd hila na dstom stupnju. On je

dobro pokazao, na pnimer, da moradne snage koje pri-

tislmju Ii.6ak. siJe andmalnu prarodu eoveka :isto tako ria

njega deluju prIi~aCnrorrn

i

1pl1ianaJIDljd.\1Iomnagom i

da

-ovim aspektdma moralne Citlljenice odgovaraju d,:,a

pojma - pojarn dJufuoobi d.iplodamdobra. Isto tako, on J.e

pokazao da se prema ova 'dva pola orijentiSu dye ra:1i-

Oite moralne alotlvnostd od IIDojlihIIl.i.edna ni druga nasu

strane evrsto izgradenom moralnom pokretaeu, alii. koje,

vee prema tome da lIi.preteze [edna

ill

druga, razvrsta-

vaju rnoralne pokretaee u dva razliOiAJa tdpa, - tip 00-

veka osecanja, erutu2Ji.jazma, lkiod ikoga preovladava spo-

sobnost da se zrtVUje IioOV1~kVIolje, hladmiji i gtr.oZi., kod

'koga preovladava smisao

za

Ipr,aIVliLo.EItlda.zmoruiz.arr:.

i

'hedondzam 1i.IS1l0taIIDomaju svoje mesto

'11

rnoralmom za-

vobu: tU mOl'aWIlJOIDo.'V'oilJutJr~ba, rekao :j'e 'jednog dana

.Drrkern, da postoje Ii epiJkJurej ol . 'I'aiko dilsll?M a1med cak

protdvreone stvard pomV'aju

11

bogatstvu moralne civild-

zacije, bogatstvu ikoje aps'lll'alktna an-aliza :fiil()ZQfaopste

uzev IlJuZruoosiromasuje, posto tem, na primer, oje snage, ,alii.dsto taloo I i. kOj: pre-

preke na tom 'PUtt sreee \1IaspiJtae? Naslovi Iekcija su

cbcwoljlIiJicia ipOlk>aZiu10k miIsli: disciplina

i

psihologija

deteta,

najpre,

skolska disciplina, kaznjavanje

i

nagra-

divanje u skoli; zatim, ,altl'U'irzam dood deteta

i

uticaj

skolske sredine na formiranje smisla za drustveni zivot;

najzad, O'psti utrl.caj lIlaiSta'Ve IPrriJrodtlJo-matemati.oki~

nauka, rkIIljliZe'VIIlOls1Ji,i.IS1lorlije,amog mo.raLa, 'a 1Jakiode ,L

este1JiloIDekiultur,e na formiranje duha autonomije.

AUJtorruomid'ad e 'POII1IaSanj

1

e'Vlolje lkioj'a priihVlata pra-

vil'e) Ziato \%0 g,a sprOZJIlfajeI1liiciJonalno ZaISllQvan']m. Ona

pretporstaVl1d'a SilJobodruu,alli.metold1anu pI1imenu dnlteligen-

cije 'll dJStr.~am:ju 'PI'alvliWarkioj,a delle IlJaj,pre doh'i;j'a,

2

gotova pravdla, od drnstva '11 kame raste, alii Iooja,

da-

Ieko od toga da dh prahvata pasivno, mora, malo po

malo, cia nauCti. da oZ]\1I00vol'uje, 'UsaglasaV'a, oCiis1Ji od

starih elernenata, cia ih >re:liormise, da bi

ill

prilagodd.lo

promenljivdm uslovima postojanja drustva Ciji aktivnd

Clan postaje.

To

je, rkaze Ddrkem,

nauka

ko1a daje auto-

nom:i.ju. Ona sama urn da spoena sta je sadrzano u pri-

rodd stvaei, :fii2Ji.Clkioj,lii. liisto taloo Ii moralnoj priI1odi, sta

je nedzbezno, koje su, dakle, grandee efilkasruog delovanja

kalro bi Be ipOIooljsala prdroda, fi:zJiCka,j moralna priroda,

Svaka nastava s te taoke gleddsta drna moralno :ishiodiSte,

nastava kosmolosklh Jl'aIUlkia,,aW.lPOOebnlOrrastava

0' 00-

veku samom kroz ristoniju Ii.sooiologiju. Otuda danas

potpuno nIJOIl'Ia1novaspitanje zahteva nastavu morala:

dye stv'ami Ikoje Dimkem jasruo mzHkuje, mada druga

sluM dovrsenju pr'V'e. Diekemu je dzgledalo neophodno,

eak

i

u osnovrio] Skolli., cia ueitel] predaje detetu 8ta su

grope 11 IIDojd.ma6e Zivetti.: porodQca,korpOO'acija, riacija,

zajedniea civtiliZiacij,e ,IDojateZi tome da

obuhvatd

citavo'

eovecanstvo:

kako

su se formirale

d

preobraZavale; kako

deluju na pojedinea Ii 'IDoj'llon ulogu u njima ima. Od te-

caja looji je drzao

.0

Nastavi morala u osnovnoj skoli

ostale su samo

s k d c e

ili nacrbi Iekcija, 'U :roojdma Dirkem

pokazuje'llmte1j.ima kako je mogues decjofun shvatanjirna

prevestd Tel'JU1tate onoga sto on rove Fizirologija

prava

iobieaja. Rec je >0popularizaciji nauke -0 obicajima.

loojoj je on uostalom pcsvetio najveci deo S\IIOjih radova

_i SVloOihpredavanja,

IV

Intelektualno vaspitanje u osnovnoj skoli

(L'

Educa-

tion intellectuelle

it

I'eeole primairre) je predmet jednog

potpuno dovrsenog teeaja

koji

je

d

sam, Isto tako usme-

ren

u

istom pravcu

kao

i

teea]

Ikoj,i

se

odnosi na moral-

no vaspltanjs idzgraden je

otpnildke

u dsto] ravni, Dir-

kern je njime 000 manjs zadovoljan: Irnao je teskioea da

svoj rad zavrsi. Razlog tome jeste sto je dntelektualnf

ideal nase demokratije manje odreden nego njen mo-

ralnri ideal, a posto je matenija nova njegoVIO rnaueno

proueavanje je sami:m mm manje pI1ipremljeIllo.

I ovde 'jos posrtoje dye stTane razHeitihorijentacija.

Jedna je 'llprrovljena ka cilju kome se tezi, dmga ka

sredstvlima mja ise lkiornste; prva zahteva od sooitologije

da ockedi JiJnte1ektua1.nri Vip ilmji ,naSe drrtuSrbvotezi da

2

.


12/55

ostvam;

druga

uLoglici i psilllOJiogl1jli.tram ikaikaJVje dopri-

nos svake dnseipldne, kIoija sredsova, ikJoj1esnage, ~od\e

otpore duh deteta pokaeuie v,aspiltalDu koji radii na

ostvarenju QlVIOIgti.pa. Od clislbo psiholoslcih le:kCliJjauka-

mmo S IaIm IO na one ikJotiese bave paanjom posto svedoce

o tome sta je Dinkem mdJiJo kada se bavio psihologijom.

Da

bi mtelektualnom V'aspitallllju u osnovnoj skoli

postavio odredeni c:ilj Ddrkem rprOiUcava genezu osnov-

nog oorazovanda

I i .

iistraZiuje Ikaiko je

ono, u

stvari, po-

stalo

svesno svoie sopstvene prirode i

svoje

sopsrtNene

uloge.

Ono se

razvilo Ikasnillje

IOId

srednjeg obrazovanja

i

izgraddlo se, u Olzve5llJOUmeri, U ffilJpI'O'Imosti s mjim.

Dsrikem svoi drleaiJ.obrazovanja tDaZi (kod dva g1avna po-

ikretaCa oSlIlO'VIJ:J.Jogbrazovanja, Komenskog I i . Pestalocija.

Njih dvojiea SIUse piltalli. ~al~O jedmo obrazovanje moze

iBtoViI 'IIlenlObi:1Ji I i. enctklopedijsko i elementarno - da

daje predstavu cehine, :lioI'l IlJiJr081:oje: ta~o IOpl'emlj>en taj

duh se moze kretati. u tilStinli.,istind. OIIlatkV'ojkalro je po-

liIlnalnJO.PotrebnlO je, dwkle, detetu SatopS1liltti.e1emente

i)undarmentalntih lIlatUJka, bolje 'reCeJllO, fundiamentalnJi.h

1lwuCntihdilsci,plilJ:J.a,a.U ~OIIIlJe0IIl vllioo mjegov lI'Iazlog postojanja: soedo-

loska arialdza razumevanja povlaci pedagoske pooled ice. ~

. Parmcen'e, pamj>a, .9posoooost da

se

drtm9letetu

su

uro-

dene .9.~ozicije,

1 {1Q1 ~ ~

raZnjavanje razvija u

po l ju

~arnog .:IDdliVl1clJgaIDpg>iI~ya ma -l{akav bio predmet

na .k~Jil. .5e ove SPOSObIliOOti-PI imenfuly . Ide] e vodil] e

WJe

je

l12


13/55

- Neka

ikao 'Primer

bude

maveden ipojam dstonijskog

trajanja. Istordja je trazvisak Ijudskog drustva 'l.l we-

lIDenJU.

Medutdm,


14/55

izrazio he:tjru

da

po prvi

put

'OII'IgalIlJi':?Juj,eooaglOskru ua-

stavu naanendemr pl1O'eSO'l:irrnal'edinjeg obrazovamja.

POlSveeena kiaIndi:da:1Jima

svdh

profesura, ,kiomlm

naucndh

to~o ri.Ilmj~e'VII1ih, ona je u DiJIikiemovoj tmlislJiimala za

cilj dalood svdh ru dlsbovreme pI'o,budJioseeaj z~j'ed n~6kio:g

zadatka,

osecaj Ilrojli je neaphioda'lla:kio se :zJeli da a-azln-

Cite ,dJilscilplmneSUdelJujruU jedmo] nastavi koja, kao Ii duh

lroji rOna li:zgradruje, moo-a da posednije svoje )ed~nstvo.

VerlOvartmlOje da ce 'budru6i lPT'ooesOOiiu sredniem obra-

zovaniu

Ii

lSami jednoga dana ,osetiti potrebu da meto-

dJiakIi razmdsl] aju, pod irukovodstvom j ednog nastavnrika

10 pnirodi i funkaiji lrode sa SV'Ojlstvrene dnSlbi~ciji . ~~'ll

omi tireba da oZlhnotV'OiTe.Dsrkemovo 'predawam.Je pojavice '

, ae toga 'dama kalO najsligUlT'Ilije iI'1UIkO'Vlodstvoa to razmis-

Ijanje. Njegorv aiUItoIrsmatrao je lnedJovoljnim u vd se ~-

oaka WbraZliv,am.ja lkio.ja je preduairnao i dolcumentaoiju

na Iktodruse oslanjao, P'I'Ie

nego sto

se sudi 10 n}e~ov~

debu, rie treba zabora;V'irtJida jle ,OIlQ'VIOjogI'lOlIIlIllOJtema

posve tdo

jedva [ednu

: iJ rl.

'we .godiIle trada, Takvo kakvo

je 'OIViOredavamje predstavlja neu:porediw model on,()g~

sto

moee dartJi pnirnena socsoloskog metoda

na

stvara

'VlllspiJtanja. Upravo to je j'edi~I1 iavrsen

'PrEeT

suo ga ~e

Dimkem ostavio 0 lilStol1ijskOlj ,am.a1izJi sistema slmlskih

IiJnstituaij a. '

Da 00 saznao

sta

predstavlja savremeno srednje

obrazovanje 'll Franeusko] Ddrkem posmatra kako se ono

formia-alo. OkVlilTlipoticu iz sredmjeg

veka,

kada

se

osni-

wd'll undverzitetd. Upravo

u

Q/kV'ilTuuniverziteta, ipl'ogre-

sivndrn zatvaranjem, u koledze, obrazovanja ko]e se

davalo

ria falkiulietu umetnosti, riastaje srednje obrazo-

vanje,

odvaiaiuci

se od

~og obrazovamja, Takro se

objasnjavaju

njihove veze:

jedno

iSeprnprema

u

drugom,

Nastava drijalektike je ru srednjem veku opsta propedeu-

rbika zato Sto je di:jalektika onda lapSti metod; formalno

obrazovanje iopsba :kJuJJtnlIraJroja se daje ipomo6u [edne

vrlo posebne ddsCi1plillnevee poseduju obele~a koja ee

srednje obraz:OV'anje zadrzartJi. ill toku illtave svoje tsto-

rije. Medulnm,alm su ok-vim IizgI'ladeni jos 'Pocetkom

sredrijeg veka, vaspitna dliisaipooa se menja u XVI veku.

Narrnesto 10,gike dola:zJi g1l'okro-latilnSka ,knj:izeVlll'oot. H'll-

manizmu, Ilmji :potioe dz ,renesalIlJSe, ru FrainClUlSlmjposebno

pI1ibegavajru jeroirtJi. Oni mu u1lLskiujill SVlojru oopstvenu

o21nalku; a, marcLa SIll njegovli protivnJioi, Ora'iJorrij, POIT-

-Roj,al, UlllJiver:zJLtetsV'oj sd'stem mniJJi IUImel'eniJj


15/55

SU

p0'ZIIlaJtisvdm nasim nastavndcana. Uprkos svom

drnenu to Inlisu>istomijeupravom srnris1uI eci. Alii, nema

sumnje da SIll kJolIislIlJi..edutam, dozlaboga podseeaju na

[ednu srecorn zastarelu koncepciju dsboll'1i:jeilozofije.

Cini se da se velikd pedagozi, jedan RabIe, [edan MOIn-

tenj, [edan Ruoo u njoj javljaju kao saradnicl teoretd-

cara koji, u ovaj cas, teze uCv'rSmvanju pedagoskog

ucenj a. Reklo hi se da postojl vecna pedagoska istina,

mniverzalno valjana za koju su OIl1'ipredloalli prdbldzna

odredenja. Tezi se da se u njihovom ueenju odvoji zito

od kukolja, da se zadiIZe korisne 'pouke za danasnje

uCitelje, a odbace njihovi paradoksi Ii njihova zablude.

Nekniticna kritika prethodd 1stOiriji, pohvaia i pokuda

objasnjenju ideja. Ono Sto preostaje

i

kordsti u intelek-

tualnom smislu je neznatno. Dijalektdekim suceljava-

mjern teorlja proslosti, toorrVjaJroje su viSe bogate ne-

jasruim m,tuicijama nego sto su naucno .iJzg.radene,ndje

moguce dzraditi [ednu solddmi

Ii

pralotseno plodnu dok-

trinu .. Obicno se desava da dnugorazrednl pedagozi,

sklom eklektieizmu, umereni i dosta .poVirSIliiu J'az:mi.S-

Ijanju daleko bolje odolevaju ovo] Iklriti.ciad istaknutih

duhova, Mnidrost jednoga Rolena madmoeno se suprot-

stavlja preteranostema jedmoga Rusoa, AIm [e pedago-

gija. nauka njena isoomija dma orvaj eudan karakter kJolj.i

gendja najeesce vodd u zebludu, a mediokmiteta odrZava

na putu listine.

Dirkemu je svakako bJiilioasno da se elementd istine ,

saddani u jednom ucenju mogu OItkriti. samo k:ri1Jibkom

raspravom, Upredgovoru Ikoalije napisao za lPootnIhumno

objavljenu Hamelinovu (Hamelin) kinji,gtlLe

systeme de

Descartes on je dao formuhrmetoda irrtenpretaoije isto-

vremeno istordjskog Ii.kritickog. A sam je ovaj metod

prirnendo u proucavanju Pestalooijevdh : i Herbartovih

ddeja, Voleo je snazmi Ii.bogatu misao ovih veliikih po-

kretaca d daleko Oldfuga


16/55

sique et de MoralejaruuarSlk i broj 1903; poslednji

je

uvodno predavanje Tecaja organizovanog za kandidate

profesore srednjeg obrazovanja; napisano III novembru

1905.ovo

predavanje se pojavilo u Revue politique et

litteraire (Revue bleue), broj od 20. [anuara 1906.

Nekoliko sbramica predstavlja

suvdsno ponavljanje;

postoje

cak III

prva

dva

elanka

tekstualne

pozajmiee

1Z

treceg. Smatra1i smo

da

bi

preradivan]a stvooila

viSe

neprli:l1ka od :nelmJ.illlmpOinavlj.anja.

Pol Fokone

(Paul Fauconnet)

PRIRODA I ULOGA

VASPITANJA


17/55

Glava I

Definicije vaspitanja

Kriticko razmatranje

,@ec vaJS>pitam.


18/55

pr1vi1om Ijudskog p~asa~ kJOjenije z;a.stamane

1m:.

I eraniv[}Jo:no_lfL:g['av~e nam illalazEL-a se osye-

time

ie _

m-posewolIIWi ogr:~eEl11JOmo\Slu.

Ne

~o:-

~emo a ne bi nd trebalo, da se evi spremamo za lSti

nac.m' ~ivota; svako od nas ce, vec prema svojim ~o-

nostama obavljati razlicrte funkcije, pa se u tom smislu

moram~ adekVa1J[ljo~ remiti za funkciju koja nam

bude pala u deo. ismo SV Ii. stvorend da .razmisljamo;

pobrebni su

i

IjudIi. oseeaja i akcije. ~ druge stra~e,

potrebni su

i

oni Ctiji je zadatak da misle ... Medutim,

rnisao moze da se razvija same ako se OdVOJlod d~Lo-

vanja, ako se okrene sebi samoj, samo ako ~e sub]e;kt

koji joj se ceo posveeuje odvoji

od

delovanja spolJD

Odatle proizlazi prva diferencijaeija koju mizno pra~

poremeea] ravnoteze ..A .delan e, sa sV1? ~stI'l.ane, kao.l

misao maze da poprima mnostvo razlwlitih 1posebnih

oblik~. Nesumnjivo, ta specijalizaciJja ne liskljueuje iz-

vestan zajedIlJieki fond, pa prema tome

I1i

odredenu

ravnotezu kako organslcih, tako i psihickfh funkoija, bez

koje

00 zdravlje

pojedinaca, a

dstovremeno

i drustvene

kohezije,

0010

dovedeno u pdtanje. ~ri svemu ~~~, .s~:

vrSena harmondja ne rnofe biJti ~tavljena kao K:raJnJl

cilj onaSapja -i wspi.tanja.

Jos manje [e z ovo [avajuea utilitarna definicija

prema kojoj

00

vaspitanjeJmalo cilj da od poje. inca

naCtindsredstvo sreee za njega samog iza druge Ijude

(DZems

Mil); jer, sreea je

nesto sto

je po svojoj sustinf

subjektdvno

i

sto svako procenjuje na svoj. naCtin. akv:a

jedna formula ostavlja, dakle, neodredenim Sf. y as;pl l.-

tanja, La,PJ::ema tome i sarno v;:aspitoo3e,vposto ga pr~

pusta jn,dIi.VJidlUalnoLproizvol~nosti.r_~use-,. Sp~er Je

'Pok~~jektri.v~reou.

Uslovi

srec~ ~~ za

.nfega usl~ :iiVOta. Potpuna sreca

[este

potpuni Zlvot.

A1lstatreba podrazumevatd pod :iJivo.tom?

Ako

je ree

jernino 0 fiZ'iekom zivotu, onda tre?a v~eCi ~ta j7 .to ~ez

cega

bi

on h10 nemogue; u 'SWam, ZIlvo,t impllcira

iz-

vesnu

ravnotezu

izmedu organizma i

sredine,

a

posto

su ta dva termdna, 10 Ctijem je odnosu Tee, datosti koje

se mogu defindsatli.,onda to isto vazi i za nj.i~.ovv?dnos.

ALi talco se mogu izrazi1Ji sarno najneposl edmJJe zlvotne

Irl uinosrtli.Med'lltim, za ooveka, a posehno za Coveka da-

nasnjice, taj d takav zivot nije Zivot. Miod ~ivota tra-

Zi:mo nes'to vise nego sto je 'UJobieajeno nor:malnlO funk-

c1cmisanje naSQh organa. Jedan kmltiVJisani duh Tadije

ne bi mveo' nego soo'hi se odrekao radosti 'uma: Cak dsa

34

IiskljlU'CliMomaterija~g sia IlolV1ista,sve ono Sto prevazi-

lam

:n~lllIUZnij,eizmice ISIV'ruJ.{JQmdredenju,

Standard'

of

life,

m'VIoilnistandard, kako Jk~u Eng1ezli,mi'nimum

dspod koga

narn se Cdm

da se

vJise

ne

maze

pastd,

bes-

ikrajno valI itrnzavisno od uslovasredina i vremena. OIlO

sto smo juoe smabrahi dovoljrum danas nam

se CiJnd

da

je-

ispod dostojanstva elOveka,

takvim

kakvirn

ga upravo

sada shvatamo, sto nas nago Il1da verujemo da ce se, sto

se toga tiee, naSi zahtevd samo povecavati.

Do1Jakliismo

.se

ovde JoPSte primedbe koja se

moae

uputitiSVJim ovim de:liinicijarn,a. One, polaze od postulata

da pooto:i ..~IO,_a.vrs~o v~t~nJ.~ koje va3i za sve

\ Ijude bez Ta~liJke; a teoretiear se trudi da definise

upravo to undverzalno i jeddnstveno vaspitanje. Medu-

tdm,

ndsta

udanaSnj


19/55

mesta

:mlaJCrl.

a

impliedte ipI1ih'V,a;tamoda jedari vasprtm

sistem

sarn

po

sebd riema niSta

realnog. U

njemu

se ne

v.idi :skJUlppostupaka d runs1Jitucijla, looje ISU se :wem~m

potpuno organdzovale, kiOJjeISU lSoJriJda;rn~sa v

SVUi~

osta1~

dTustvenilIIl dJnJSb~1Jticijama

i

koje ih i1J?Jra21a~aJu,

koje,

prematoone, me mogu lbiti

prcdzvoljno

menjan'; kao

s~

one moze birtJi rnenjana rn.Ii.ssma stmtktuiI1a deustva. Ald.,

'O i n a se da je


20/55

Definicija vaspltanja

Da bismo deLiMsalIi. vaspitarrie, moramo lT~otri'1m ctvillzovandm zemljama sve vise tem da se diver-

~fikruje 1_spe,*ja1izuje; a

ta

specijalizaelja

poclnje

sva-

im danom sve ranije. eterogenost koja se na taj naOim

stvara ne poeiva na nepravednijim nejednakostima nego

sto je ona mje smo pootojail1Jjernalopre konstatovali: al

Illije ndsta manja.J)a bilsmo dooIi do. potpunog homoge-

nag i ~sve jednakog va~j~ trebalo bi da se vra-

timo do preistordjsldh drustava '~i1:[Ckojih ne p a -

stoj~ nikakva dUel'encijaoij a ;_J i l i .. E __YJ:ste-drlxstava -jed va

da

i

predstavljaju logd.can 1lrenllltak u JstOiriji cove-

canstva.

--- Mi, bez obzira

ma

to kakav je znaea] ovdh posebnih

,v~anja,~a ndsu celoV'ito. vaspitanj~. Moze s 'e cak

.rem

da nisu

Oiovot a

sama se 1; zapazeno je da

s~

...,gdeau posmabla.na-Pacvaj. tek

d

jedne odredene tacke,

a pre toga su sto ,ena.-Sva-ena-po/Sivaj1:l-na-zajedniic-

.:::lID' snovi N naroda 'll kome ne posboji odredend

broj ideja,_ oseeaii'j,a i ~aka ~je Vasp1 anje ~

a ~ad:i BVIOjdecl bez razldke, ma k;oj


21/55

stvima

u

ilrojlima dintel,ek1lualna

d . moralna

raznoli~os~

dJoS'1Jizeaj

stepen

.kontrasta,

sa kio1ilko

vise razloga

to

,j;r.eba

da vaai za u-azvdjendje

marode,

u

'lrojriJpa su

klase,

rnada

ostaju 'podvojene,

dpak odeljene

marrje dubokom

1 p ]'1O 'va li jrom T amo

gde se

O V 1i elementd,

zajedndekl za

svako

vasphtanje,

me

izrazavaju

UobliJku

reldgijskih

,siJ::rlt'

bola, oni Ipak postoje. Tokcm dstonije sbvoren Ije oitaY)

~edan

skup ddeja

Q

ljrudSilroj

'prnrodli, 0

vaznostd

svake

od

nasih sposobnosti,

10

pravu

Ii. 10

dufuO tS 1Ji.,

10

drustvu,

,0

tpojediJnou, o pnogresu, I() IIlClIUci,

10

.umetnostd itd., 'kioje S'U

u

samoj

0iS IrlJ 0 'V Iinaseg

nacionalnog

duha; svako

vaspi-

tarije, ;kalro vaspitanje bogatog taloo

Ii

siromasnog, ono

ikioje

vodi slobodnim

proesijama, kao d . OIllO kroje se

sprema za obavljanje odredenih poslova u ,iJnduiStritji,

drna

oiLj

da

dhusadl

'U

svest. .

-', tz ovih

clirnjendca

proielazi

Id a --tailm,

da

3 ' e - 1 1 7 '

eail-la

odredenoj

meJni

ism

_za

-,'l,e gra&ane;-


22/55

Posledice prethodne definicije:

drustveni karakter

vaspitanja

z prethodne def1lllioije proizlazl da-r:~; ,;,;;;; ;.:;;.:;:.~

sastojri iz sistematske soci 'aHzaci' e ml9Jde generaC1 e.

U

sv:a om () -nasr moze

se

reed, -,postO]e-..,:IlL ca kO-j.a,

ma

a

se

0, l()dvojt1lr1fr1 an rug n

em

OSlim

apstirakoijom, ndsu msta manje razldeita. _Jedno bic.e_j.g

savim.j~o od ~hJIlenta1nJih ~nja koja se odnose samo

na mas same i dogadaje naseg 1icnog zivota: _to je ono

sto hi se moglo lI1azvartJldlndJividlOOlnimbicem. ~go bice )

je sistem ideja, osecanja Ii n1r\ni.ka oje u nama dzraza-

jcaju ne na~u=-1i8:Thost,vec-grupu i: 7'azLiCi:te-grupe ko-

.jima prlpadamo;

takva

su 'reUgUSka verovanj~lna

--y~anja 1 postupci, naclonalne ti1i profesionalne tra-

d5.oi:je, ~wIekbhT1na IIliQenjL~zmili----y-rsta.-Nj.ihova~elo-

lkuptIlioSt ciJrlii.'-~enohice.-Sw()[liti takvo biee u sva.:.J

koen

od

'Il19JS,es:te anJ v,asplhmj al

Talco se, '\.lJostalom, riajbolje pOkazuje '.zm.acaj :nje-

gove

uloge

Ii plodnost 'Iljegovog delovanja ..

U

stvard,

ne

sarno da to drustveno biee nije dato tovo u :Rrvobitnoj

kOlll'>1li1Jucijioove1{a vec OpDPlije

i i J .

pnOOzrlSloiz.,sp~a-

_ no razV'oj.a. Covek :ni.je bio spontano sklon da se

pot

cInr l.

pOLitiooom autoritetu, da pootuje moralnu disci-

plmu, da se :fu-tvUlje.U~aS01 IUpodeooj.Jpniilnd:i iOJepootojd

n:iStaSto hi na:s IIlJUlmJO redJodiredivaLo da , ostall-~ )

sluge ' I()ZaPIS

ava,

SlimbioiLiClId,ambIeml ' ruStva, da od(

Illjihstvaramo IkiU~, da.

se

1iSav~o d~ '?i 'nj.ima c.i'Ili~

J

pocasei. Sarno drustvo

je, u rnern u

kOJIQJ

se

dzgraddlo

1

ucvrstdlo, ItzV'ukLodZsopstvendh medara te velike moral-

ne snage pred IkJojlimaj,e oOJVekosetdo SV10jUliJnf.emorIlJOSt.

Mediutim,aJkJo apstrahujemo maglovite i nejasne ,tenden..,:..,

cije looje mogu pOl1:d.caJti.Odmasleda, dete, ulazeei u 7nV'Ot,

nmosi unj-ega sarno s'V'Olju Iimidii:vI1d nu prdlI1Qdu. Dru- __

stvo je, dakle, za svaku 1Il0ViUgenenaclju PI1in:UGEmOCia

42

J>rzim ,tem egoistiooonLi .asocija~Koje se

upravo roddlo, doda jedno drugo bi.6e,kJoje [e sposobno

da

V'OdJimoralni

i

drustvend ZliV'otJ Eta kakV'O je delo

:vaspi~a

d

[asna nam je sva nfeg&v;a 'veId.cina.

Ono

se

ne

oQgIalllIicaa..na-t

da ra~j.e...Jl.inl

':\I duaLni or ,anizam

u smd.slu kJo'i mu je odiredii:1a prtroda, da ucillli vidljiV'll1l

skrdvene sula 'e kJo'e e va ce aJIll . e r a 'P aZu. ~

/6oV'eku stvara novo bdee, _

a - ,ae: -

s i i j

j-e, uostalom, ROOebp~p,W.Ue-

, ,Va I'u 'Q .- Sasv.inLjLdr:ug.Rcije_~aspita.nj.e

~.Qje dohijaju Ziv_o1Unje;-ako sefakvsm imenom moze

namati postupnd 1Jrening ,kJome dh podvrgavaju njihovi

roddtelji, OIlJO moze da ubrza razvdtak dzvesnih nagona

-JkQj L_~._PriSUtnnr-zi'V'~lIllji,-,a1i ,ono je me uvodd u now

J:Jy.ot.--Ono olaksava .rad prdrodrsih funkcija, ald ne

stvara IlJista. .Kada .mu-majka -pokaZe, mladunce ume

ibde da leti dE pravd svoje gnezdojah on-o ne uOi slooro

illista sto ne hi umelo da otknije sopstvenim dlskustvom.

2ivotilllje ild zive van svakog

drustvenog stanja

ili

Cine

vrlo [ednostavna doustva ,koja fUlllkClioniSu zahvaljujued

instdktivndm mehaPJilzmimakJoje svaka jedimka nosi u

sebi, koji su potpuno konstd tuisani jos od rodi telja.

Vaspitanje,dakle, ne moze nista bitno da doda prirodi,

p:iier je ona dovoljna ,i u Zli:vol1Jugrupe d u zivOl1JujedinJke ..

, Nasuprot tome, Ikod coveka su raznovrsne isposobnosti:.:f

ilmje pretpostavlja druStvend ZiiV'ot, veoma slofene da bd

se na neki naeim mogle otelotvorstd u nasim bkdvima i

materijalizovati u 100blJ~u organsloih predlspozicdja. Iz

toga prodzlazi

da se

ne mogu prenetd

s

[edme generacije

m a

-drugu putem masleda, Prenosenje se vrni putem vas-

pitanja.

Medutdm, :rem ce ll1:ellm,alko se Imolze shva1iiJti, ill'

stvari, da Ois1Jo moralme osobsne, posto pojediaicu na-

meeu Lisa~anja, posto ometaju njegove prirodne pokrete,

mogu u nama bi1li. izazvane samo dejsbvom spolja, po-

stavlja se pitanje ne postoje Ii meke druge osobine koje

hi svakd eovek zeleo da stekne

d

.koje spontano trazi?

Takve

SlU

nazne duhovne osobine lk1oj,elIlIUomogucavaju

da svoje ponasanje bolje uskladd

IS

prirodom stvani.

Tadove :su, ILS1JOako, Ii :fii:2JiJcmesobme f ISV~ono sto do-

pninosi snaal Ii zdravlju organizma. Izgleda da vas/pi:'

taillje,razvijajuoi bar 'be osobime, 'mni samoto da se one

kre6u u susret samom razV'i:1Jk1uI1i1rode,silo 'Po,jedinca

vodi stanju relaI:Ji:vlllolgSaVirsenstvia .,morne 1:on sam tezi,

mada ,hi mogao da ga Ibrze idJO stJign~uz pornoe drustva.

43

Ald., Ql1JOsto,

nrpnkos

.tome, svakako poIkazuje -

da

prvenstveno iJmaJio cilj da oceliOi udove za napor; III ~


23/55

vaspj,tanje,ovde IkalOidnugde, oJigQj@r:a. pre ,we?a dr>U;..

S

otreb a,

[este > pq a;.ta.k da Il Ila.q g: ;w lia.lla

U

kojirna ~ UIOIste r n l l i s u hile egorvane, ~ 1 , 1 sv.

a

-

kom shl1caju podatak da su, vec zavisno od drustva, bile

veoma razlicrto shvatane. ' . sold.dn'e 'inteJektJual-:-

ne ,}{1u:itwreisu 'bile ' ,iiJm.ateIII Svt1m narodlima.

I a

1i.ku: 1t~ ...du.lh.-mjWm 'an3S-idaj.em a

Q

:VDsolk ~S1lO,

veoma dugo su dvojih clanorva o j namece j e kao du:hnost.

Al~

III

poeetiklU, dIOIk

[e

rlmuSrtwena organlzacija .. veoma:

jedinoSttavna, ne mnogo [',arlIIlIOIVIl\'I n~~lJil.va, do--

vo1jna je slepa tradJi.cija, ikoo nagon U :Z;liVoo:nJe.

U~~

trenutJku mtsao Ii. slobodno rasudsvanje SIll nepotrehrn 1

Calk opasni, jer samo rnogu da 'Ugooze ttradJici,jlU. Zbog

toga SIll zabmanjeni. .'

i I S I t o

to

yam iza fi:zIiCke

osobine.

Crim

stanje elm-

stvooe sredJi:ne loik.reee 'jtaJV1IlJUlVest kta asike1li:.mnJu,Ii

fi_.

zi,clkiovaspliJtanje 6e biJ1Jiodbacoo'O u Idr n lg i ,pl~. Ta,~'O se-

nes1lo dOtgodli.louSikoiLama Slrlooj,eg veka; a taJ a\SIke~

je boo :D:OOjphodan,jer je dedJiln;ilI1aOin.da se corvek. pnla--

g,odi c'VImt1i.nitih tes.klih Vlremena boo da ga. vo~. I~'

tako ,ZJaVlisinJod tolka m:nenj:a, to liisto va5iplJ~an~e blCe

shva1tano III lI1ajrerz;:licliJtijem sll1lislJu.

U

SlParn Joe OI'lO-

44

Atinrl.

,je Ml0 :naCtil1da

se

stvore tela

koja

lepo

iz-

gledaju; u

doba vitestva od njega se traZi10 da stvori

'hitre ispretne l'a1Jn,iike;U Illiase vreme ()1IlJ() liT-la samo

higrijenslki c i J . J . l i :naJI1oCJiJ1lode za tti;mda suzbij e opasno

dejstvo veoma drrtenzdvne liJnJteJ.ekttialne ikJUlmre. Tako

pojeddnac tram osobine ~oje na prvi pogled izgledaju

spOi11ihanozelje:netelk OIIlIdalk'Ci.daga deustvo na to pozove

ir o o

dh 1JraZi :na :naci:n na 1m0lj1iIlltUdh ono propisuje.

Taka smo

III

Sttal1(jIUa odgovordrno na p1tanje koje

je polkJrenul0 sve '0111'0to je prethodno treceno. ok

SInO

poloazivaf ikaJm~d~'~Qiini potrebama obld-

k~i~LpojeddID.0e,_IDQg];{Lje~~Lda SLLooi na Jaj naein

POdvTgnUJti :ned~Akm'VlOdirontijli. _Ali, oni su, u stvam,.

s a m i i

zaiinterooovanrl. za, 1Ju_P9_ta..mj.enoot;.'jer novo bice,

~oje. kolekcivno delovanje Iizgraullje

putem

vaspiianja

l

predstavlja u' svakome od nas ono 5tp j najbolje u

nama, .{}ThO.to je

:u

nama 'iJSItinskIi Ijudsko.;' ovek [e, u

stv,~.ciJat~o Zih d IU ,(kUst'V'U. Tesko je 1 .1

jednom clainJku sa svom SttrOtgosCu dokazatl

1

edan taRo

QP. s ti . .

v av, k'Oji dsuovremeno sazeto dzraaava

radove savremena sociologije. A1Ji, pre svega, rnoze se

rem da se on 'Ie rnamje i, rrremje oaporava. Stavise, ndje

nemoguee ukratko se ipOdsetJiJti na ~jbiJ1m:ide ~injenice

koje g a

dokazuju,

Naji>r.e, a, 0 danas tp6SItojildjeooa istOOlijskJiutvrdena

~injen.i.ca, to je da

j'

al ' ,tesn .

v.'

~1r.odoon

drustva, [er, kao

000

smo na s1lran,ama',fuojoe 'prethode po-

k,a:zali, 'OIQse me:njoa :ka,d s' tdriustVto men~a. On, dakle,

pro~~

:iz

zajeooiCt1m~ . fD1':Ustvo

[e, u stvari,

ito

- G)Je mas Izvlaei dz nas samih, Ikto}e .nas prtimocava

da

racunamo i sa liJnJtel'esima drugih, drustvo mas je na-

Jpi1;~ ,davladamo sbrastdma, magonama, da rijinna zapo-

vedamo, da se ,}{101nrtmolisemo,a se msavamlO, da Zl'tvu-

[emo, da podvrgavarno sopstvene ciljeve VlisLm cilje-

V t i ~ i J U .nasu svest drnistvo jeluve~ocitav sistem pred-

stava kJoj-i

cdrzava

11 nama ddeju

i

oseeaj pravila,

disci-

pIioo, okaroo UIIlJU1JraSnjlllmaJktoIi ~PoljaSnJIll.

Talco smo

s i e a c l r i .

moc dia odolevarno samd sebd, gospodarenje

nad

r i a s n m

sklonostirna Jroje je dJ iS tt i lk ti rvna orta Iiudske fi ,2 'J io -

n~ririje _ : Iktoje. je urtJoil~~oJrazvdd.eni.je ,~iroIilkto smo VliS~

Ijudi. ,

NliSt man'e JIlJedu U/'emo drustVtu sa d.ntelektualnl()g

,staiIli~s1;a....NaUka dzgraooie--lQfID P2jtm. o-:i va-

a.l'll n a 'S l Q r o :; i i l i d ; J ,M ' p:c;:Jmovn.uL?JI1OIka,zakJOtlla,prostom,

bl'D]a,' pojm:ovi iela, mViOllla,svesti, lrn;us1Na, ,iJtd. Sve ove

s~e ~deje Sti stalntO III TWNOjoU:One ,surezJime, re-

45

zubtanta, cel'OikIupniOig;n:anIDnlogada, premda nisu, kao

zivi duze od generacija :IDojeprolaze, Ikoje ih veeuje


24/55

sto je verorvao Pestalooi, polazna ta.c~a.

Mi

ne pred-

stavljaeno

sebi

fuveka, ipllwrodlu,uzroke, prostor sam kao

sto au ih J.j,udi :predst:wlja,lii sebd ru srednjem veku; [er

nase saznande d naucnd metodi ndsu viSe istl, Medutdm,

narulm' Jrol~e>:W, posto predstavlja Sim~u sa-

, , nju svdh

mauenjka

ne sarno jedne epohe vec svih

epoha ~01e S lU '1 1 .ilStOIrijliledile

[edna

drugu, nego

8tQ 51U se ~ ilronstlil1Juiisale,

~

je ri~PjMaala..i&1Ji

z~--j'er-se-svaka-lIIllirtlolt()gja

sastoji

od jedne-vec'

veoma

12

adene red.stave 01 OOvekU Sl.~. J::l;wka..

je,

,uootalOinf;:Oilani:lls100arik~l'eligije.A re1igija je drustvena

Iinsti1JUcri.i.l~UTe6iedan jezilk mi ucimo Citav [edan

sis-

tm ~a.ej-a;-fazvrstanih d klasiranih, i '1 1 celd:ni preuzi-

mamo 000 odakle eu proizasle ove klasifikacije koje

sazimaju velrovna iskustva. Ijos Vlise: bez ~or..a n

~~~.

~~':z..:'

da tako kaZlIno,.,:QpStihrud~a; jer recJe t~

koja, lTajruCiiih, daje 'PO'jmovima OIllUkcnzdstenciju

lroJ3. Je neophodna da hi se njima duh mogao' Iako s1u-

~it1Ji..G

I

je, dakle, iaj ilroji nam je omogucio da se

dzdignemo :i:~ad msteerulnosti; a nije potrebno dokazi-

va1Uda je g


25/55

Uloga driave u vaspitanju

Ova de:flinJicija vaspdtanja omogu6uje da se lako l e Si

kontraverzno p'itanje zadataka i rava drZave u ogledu

yawtaD.j.a.

Njirna sesuprotstavljaju prava porodice. Det~-kaie

se,_p.rrupada ~ajp 'e sV'o,j.lm.J3)diJ1Jelj:imi jima dakle mJi-

p~a w~~~e:r;av~, DIliOe

bi bilo uvek prisutno ibudno primoravalo pedagosku

akciju da se ostvaruje 'U drustvenom smislu, ta aikcija

48

herentno mnostvo ma1ih f[,aJgmentarnlih dusa :lmje bi

bile u sukobu jedne IS dimgiJrna. Ne mo~e se 'll vecoj

meri ici Pl'otLv 'OiSIllJO'ViIlOgilja

svakog

v8JSpi;tanja. AK:o

priaaJ'emo ne


26/55

Mac

vaspitanja

Sredstva delovanja

Posle odredivarsja cilja vaspitanja, potrebno je da,

pokusamo da odredimo kako i u kojoj rneri je moguee-

dose 'Uti ta'cil' tj. kiilro

'1

umoJoJ men vaspitanje

maze

da

Quciee:6ik o. ' . _

Pitanje je oduvek

bilo vrlo

'kontraverzno~ Za Font- .

nela {Fontenelle) nJ1Ji dobro vaspitanje Cini dobar ka-

rakter,niti ga lose 'Unistava. Naprotiv, zaLoka,i Hel-

vecija vaspitanje je svemogues. Prema Helveciju, ~sW

Ijudd se radaju jednald isa je~ sposobnostima;

vaspitanje [eddno stvara razJi,k~2akOitOiova (Jacotot).

teorija je bliska prethodnoj, Resenje problemakoje

se

daje

zavdsi,

s

jedne strane, Oldzamdsli znaeajaI prirode

urodendh prediSipolZliicija,a s dnuge, od toga vkako se

shvata moe sredstava uticanja kJojdma raspolaze vas-

pitae.

V~j~ me stvara cQlveka ni ItZ cega, kao Sto su

verovali Lok Ii.He1vecije;

OM

se primen

llJ

e ma dis zi-

ci'e koje zatice sasvim izgradene.

S

jednog drugog sta-

novdsta, na jeoan ops 'n:aCUn, moae se smatratd da au

ove urodene teIDje mafue da Iih je veoma

e~ ,

rlliti dJ i rad:iJka:lnopreobrazitd: jer one zavise '0d organ-

~ . a na Jroje v~pitac moze malo da utice; Pr~

tome, ..mi u :Irojoj su one [edan izgraaen pr,edmet u

merd 'u'lrojlOlj nagone' duh

d .

ka.I1akter na strogo odreden

naoin

de}ovaJlllja

d

mi.Sljeruj,li,cliiava

b : U l9 J U m o s t

RW~Cl

odredena je Ted

i

va i1tanju ne ~je .nQgQ dac

nes1lo

IU

v

.

i.

Ali, .na srecu, j.edna od:k:araikllerllistiJka 'a...je..iJta

sto

SIU

urodene ~~oiae :1'dega eoma o O p S 1

'~.neodredene ..

y

stv1wri,na:gon ;jle1JiJpustaljene, ri-

gidne l.~:e;prr;:;;rn;e;~ l.~eredlisiporzicije, ikOljane ostavlja

meta deJlStvuSipOLJnih lUIZI1OIk,a.edublm, moglo hi se

4*

5

po-SltaJVillti-JpriJb:mje_d~

~ad eoveka

Ipootoji i

jedan

'j~

~.a njega ~~e, postane ~~i1k'~ dli 'pesndJk, iim.iinzenjer


27/55

dinli. -Ilag{JQu prarvom JnlisiIJuI1ecL GOViOInie pOll1elkad o

nagonu ocLrZaI1Ja;ali, OIVaOirzll'alZe nepodeean. Nagon je

sistem odrederuih pokreta, lUJV,eIkisbih, ikojti, ,a:kiosu j'ed-

nom pokremrti osecamjem, .aJUJIJomatSlkiipovlaee jedl1i

.druge dok ne dospeju do svog ipr.irodnogkiraja, a da

misao

ntijoe lJiJgde posredovala;

jer

pokreti .kioje oini.Jmo

kada nam

jle zivot

u

opasnostd ndkako nisu odredend .na

ovaj nacin

Mbi SlUaJUtOlIllaltskii mepromenljivi. Oni

se

meIl}llij:u ZaNJi:s11JO

d

sltuacija; prdlagodavamo dh

okol-

nostirna: dakle, ,00000i

e

ne

odvdjaju

bez izvesnog svesnog

illzbOlra, mada brzog. Ono smo se riazcva -nagon ocLrlJanja

u kimjlIl.jloj limij-i je sarno op.s,ti drnpuls da se dzbegne

'S1IlJrt, a da sredstva ilrojfuma nastojamo da j-e dzbegnemo

nisu bila predodredena [ednom za svagda. To dl31;obi se

moglo reel d Z1a'OIIlJO1Jose ponekad, nernanje metacno,

nazdva rnatenimaki magon, 'o61nSkii magon

r i

~ak seksualni

nagon. To sa jedmosmenrui 'impulsi; ,am sredstva koj


28/55

subjekt okleva, prnZa otpor, a ponekad cak odbija da se

polrori. Alro samo poone da raspravlja, svrSeno je sa

njegovom mom. Ukoldko vise sugestija dde protiv prd-

rodnog temperaments 'htP'IllOltisalllJ()g,uto1d:kJoe V'iSe

zapovedni too biti neophodniji. .

A ova dVlaUS ~arena su..Lodmioou...Jm'vas-

'pi ,clava sa de Je4e~vz:grm.to...njegovom-

dejstvu.; , Dete

[e

pnirodno

u

stanju pasivnosti koje se

.sasvtm ' ze uporediti sa stanjem

u

lrome je hipnctisand

veStaclci postavljen. Njegova svest sadrm sarno

mald

'bro] predstava sposobnih da se bore protdv predstava

'koje mu sesugerdsu: mjegovavolja je jos rudimentarna.

'Stoga je ono veoma Iako 'pod1oZno sugestiji. Iz istog

razloga dete [e veoma podlozno uticaju primera, veoma

sklono podrazavanju. 2. Uticaj koji uCite1j, svakako,

Ima na svog ucenika, koji proizlazl izsuperiornostd nje-

-govog iskustva injegwe kulture, prirodno ee dati n~e-

-govom dejstvu efiikasmr snagu koja mu je potrebnu

OVlOporedenje pokazuje koliko je zapravo potrebno

-da vaspitae bude obezoruzan, [er je njemu mana sva

'-mo(: hipnotdeke sugestd]e. AIm, dakle, ~~,.

-eak i u najmanjem stepenu, ima analognu efikasnost,

normalno je onda od njega mnogo ocedkvati, pod uslo-

vom da se zna cemu sluZi. Svakako da ne treba da bu-

,demo obeshrabreni nasom nemoei, Irnamo vise razloga

-da budemo uplasend sirmom nase mom. Ako uCitelji i

roditelji misle, na [edan ustaljenij naein, da se nlsta

,ne moae

bdagratd

mimo deteta a da u njemune' ostavi

-neki trag, da sklop njegovog duha i karaktera zavisi od '

-ovfh hiljada malih neosetnih dejstava koja se svakog

trenu1lk.a proizvode ikojima ne poklanjamo pamju zbog

njihove previdne beznacajnosti, kako ee onda nadgledati

;njegov govor Ii njegovo ponasanje.' Svakako da vaspita-

n .e ne moze_IlOlStlt e' e reeultate sako se s.proV'oa s

naglim greikidima i na ahove, Kao sto kaZe Herbert,

na dete se ne moze izJrazirtijedelovatd stalnim 'ukorima.

rAli, kada Be vaspitanje sprovodd strpljivo' d lrontinui-

I,rano, kada 000 ne teZi neposredndm

prividnim uspesi-

ma vet seodvija lagano u precizno odredenom smislu,

kadnij,e prepuSteno Sipoljasnjim &uCajnostima i proiz-

'voljllliim oko


29/55

himozla da

ude ni obest, mi bes, ni pedarrterija. On U 'P'OilOruIlIOstima-

staie dz postovarria koie uOiJte1j ima prema svojim funk-

.cijama Ii,

ako

tako

maze cia

se

k.aze, prema SV'OImpolo-

zajru. To postovanje d:zsvestd uc~teLja putem

rem

d

gesta

prelazi Uevest deteta. .

56

Glava II


30/55

rirod

.

1

metod ped gogije

Casto su se dye 'reei, vaspitanje ipedagogsja, me-

sale, a one lipak zahtevaju da

lh

rizlJivo razlikujemo,

. Va itanje je dejshno koje roditelji i uCitelji vrse na

ecu. Ovo destvo

je

a

no r

ops e. -aruStvefi.om zivotu

ne postoji perlod,pa-eak,datako kazemo, nd trenutak

u toku dana

'U

kome mlade generacije ne bi bile u do-

dim sa stadj,ima i u kome, prema tome,

od

njih ne bi

trpeli vaspitnd uticaj. Ovaj uticaj se ne vrsi samo u veo-

ma

kratlcim trenucima

kada

rod:itelji

Hi

ueiteljli svesno

prenose, putem nastave u pravom smislu reei, rezultate

svog iskustva onima lroji dolaze poole njih. Fostoji i

nesvesno

vaspitanje koje nikada ne prestaje. Svojim

primerom, reeirna koje izgovaramo, postupcima koje Cti.-

nimo - mi neprestano oblikujemo dusu nase dece.

Sasvim

je

druga

stvar edago i un, Ona.aa.sa-

,stojli ne iz_destava,

vee

iz teorlJa.~ teorije

predstav-

'ltri- aCin da se :iliiI---y~je a ne naedn~a se ~

praktlikuje

Ponekad

one se raz1iJktiju od postojeee

pra

se d o suprotstavljaju joj se, Pedagogija

Rablea

(Ra-

bel ads), pedagogija Rusoa dl:iPeetalocija SlU

u

suprotnosti

sa vaspltanjem IIljihovoga vremena. Vaspitanje je, dakle,

-samG-sadrzaj (materija).-perla Qgii.~ Pedagogij~ je na

izvestan naclm azmisljanj 0 stvarirna vaspitanja.

To

je razlog lito

u

pedagogtjl, bar :u proslosti, po-

stoje prekidi, dok [e vaspitanje kontsnuirano. Postoje

harodd koji nisu

dmald

-pedagogiju

u

pravom

smdslu

reei;

ona se

pojavdla

tek

u

relativno razvijenom periodu

Istorlje, U

GrCkoj je susrecemo tek poole

Perdklovog

~a, sa Pla'llolIlDm, Ksenofonom iAJristote1oon.Teske da

je postojala u Rimu. U hris.Q.OOlikimdrustvima tek_u

- XV-I veku u pedagogiji nastaju znaeajnadela; polet k.oji

se u njojonda javlja u sledeeem veku splasnjava, da bi

59

tek

u XVIII

velou

dspoJojro S'VlUS'VIQjlunagu. 'Do je zato

sto .oO'Vekrie roZlllliSlja uvek, V'ee samo onda kada postoji

talco, dogodJilti da 10IIl/TIaJdijeusmerava svoja l1S1tra'mV'anja

ka ,O'VOljIli. omo] rbaJokii,zato fstO oseca da ce ana na taj


31/55

potn-eba da IrazrrrriSiljaiMio uslolV1iza

razmdsljanje

misu

uvek ,i svuda dam.

Aiko je talco, ostaje nam da iSItPaZlitmokode 'SU osobe-

nosti pedagoskog razmisljanja d onoga sto je njome

stvoreno,

Da ld.u njo]

treba videti Cisto

naucna

ucenja i

breba li za pedagogtju .reeIi.da je

mauka,

nauka 10

vaspi-

tanju?

I1i da

ld.bi bilo

bolje dami joj drugo dime, d.tlmje?

Priroda pedagoskog metoda bice shvatana veoma rorz-

Iioito, zavisno od odgovora kiojli se da na ovo pibanje.

I. Da sve ono sto

se

odnosi na vaspitanje,

posma-

trano sa izvesne

taeke gledista, moze

biti

predmet

jedme

dlscipldne koja posedujesve karakteristtke drugih riauc-

ndh discipldna - to je svakako lako dokazabi.

U

stvari, da

bi

se jedan skup 's1Judija mogao riazvatd

naullmm,potrebruo je i dovoljno je da one poseduju

sle-

deca svojstva:

1.

Potrebno je da poeivaju

ma

proverenim Ii ~grade-

nirn

CilIljenicama Ii na OiIIljendcama koj e se rnogu po-

smamrabi. J'edna nauka se, u stvart, defindse svojim pred-

metoa:n; ona

pretpostavlja, prema

tome, da taj IPredmet

postoji, da se, da tako kazemo, ria njega maze pretorn

ukazati

i

OZlnaei


32/55

volji; a upravo na tdm idejama

i

osecanjima te vrste-

poeivaju vaspitnd postupoi. Oni su, dakle,

nesto sto

je

razlieito od nas, sto nam se odupire, realnost

koja

sarna

po

sebi dma

odrederru dzgradenu pnirodu ~oj a

nam se

namece; prema tome, imamo razloga da je posmatramo,

da tezimo da je saznamo [edino s ciljemya bismo je-

saznali. S druge strane, svi vaspitni pootupei,

bdlo kakvd

da su, bilo kako da se medusobno razlikuju,

.im .1 il lL

jednu zajednieku karakteristiku: svi om potiou

od

dej-

-stva lroje jedna generacija vrm na sledeeu gene~oiju

da hi je prilagodila druStvenoj sred:ini u kojoj treba da

Zivi. Svi oni su, dakle, razliOiti modaldtetd tog osnovnog

odnosa, Prema tome, oni su Cinjeniee iste vrste, pnipa-

daju [ednoj dsto] logieko] kategoriji; mogu, dakle, biti

predmet jedne [eddne 'd iste nauke, nauke 0 vaspitanju.

Ndje' nemoguce vee sada navesti, samo Tam [asndjeg

odredivanja misli, neke od glavnih problema ikoje ta

nauka treba

da

proueava.

Vaspitnd postupci IlIiSiUCdnjeniee dzolovane [edne ad

drugdh, vec su u jednom dstom drustvu povezani U jedan.

isti Sdstem Oijlisvrdelovi teze i:stomeilju - cia vaspitni

sistem budesvojstven toj zemlji d tom vremenu, Svakii

narod i:ma svo] vasplitmlisistem, kao silo ima svoj moral-

ni sistem, reldgijski, ekonomski it< . AM, s druge strane..

narodd listog tipa 00n0SI;\l0

marodd koji

su sN.CnJpo

sustdn-

skim obelezjima SVIOjestruktUJre moraju lima;ti medru-

sobno uporedive vaspitne sistema. SlJ.cnoSiti koje poka-

zuje njihova opsta organri:zaci.ja mizno moraju za sobom

povued druge znacajne slJ.enosti u njihovoj ~aspitnoj-

organdzaclji. Prema tome, sasvdm [e moguce da se pore--

denjem, iistioanjemsldCnooti, a ellirrninJisan.}emrazleka,

ie-giI'adegeneriCkd tiJpovJ.vaspaitanja koji odgovaraju ,raz-

lieitim tdpovdrna dru.StVla. Na pnimer, ru plemenskom

uredenju osnovma lkamkterist1ka '\I1aspitanja [e da je 'OIlO

difuzno; njega dajru S'V1iC:1anJorviclama bez :mzl.iJke.Nema

odredendh ruC:iJtelja,merna posebno postavljenih madzor-

nhka lrojli treba da obrazniju mladeZ; evi s1aJrij.i, sve

ramlije generaoije ,1glOOju

nl

ulogu, Najvdse sto moze da.

se desi 'to je da za neke na'l'oClL1JoV1ame vestine budu

poselmo odreaem .neikii.p;odeddinci,U dTi1JJgim,razvijem-

HimdruStVlima nema1Je dllifu~i.JjeM}e ona, bar, ublazena.

Va:spitanje se JronceIlltri:Se ru lI1ukama poselbn~h funkeio-

nt.'l'a. U Indijlii E~~prt:ruu ilunJkc,ijlUohavljaju sveStend.ci.

V~prlIbanje je ;a;1:il1iJhuty,eStenJiJCikemo6i. avo ,prvo dife-

62

usmerava i da njime

upravlja,

to jest kada stvorl klasu

ili svestenioku kastu, tada ono lito je u pravom smislu

spekulativno i dntelektualno u re1igdjoikrene dotle nepo-

znatom razvojnom Iinijom, UpraV'o su se u svestenickim

sredinama pojavdli prvi zna~prvi d ruddmentarni obli-

~auXeTastI'OlIlOlIIlJija, matematika i koomologija). Tu

cm3eniou-j-eKOOlt odavno zapazio

. i

ona se moze lako

objasruiti. Sasvdm je prirodno

da

organizacija, lmja ide

za

tim da

u

[ednoj uz.oj grupi koneentrJ.Se sve sto tada

posto]i od spekulativnog Zivota, stimu1iSe i razvija

OV'U

poslednjru. Zatim, vaspitanje se ~ ogranicava, kao ru

poeetku

n ; a

to 'a detetii ulije naeine postupanja [ da ga

.dresira da~a-na odredent-naein. Vec se tu pojav-'

l~uju sadrza.iLz; lizvesno ooa~vanje. Svesteni daje

lemen e.ovih nauka.koje se formi>raju. Sarno, to va~pi-

tanje~ spekulatavna saznanja ne da'u se hog sebe

samuh, vel': zbog odnosa Ikoj.-ona~aju.. religij-

slLim verovanjima; onaimaju sveti karakter, potpuno

I' m puna &to rellgdjskih elemenata, posto su formirana

u okvsru same 'reli~ije d.od nje su neodvojiva. U drugdm

zemljama, kao u grokim Ii rimskim gradovdma, vaspita-

nje proporcionalno dele, od grada do grada, drzava i

porodica. Tu ne postoji svestendcka kasta, Za religijsld

zivot zadnrzena je drzava. Prema tome. kako ona nema

spekulatdvnih potreba, lkako je prevashodmo orijentisana

ka aikcijd.Ii praksi, mamka se

pojavljule onda kada

se

za

njom ukaze pobreba, van drzave, pa prema tome [ van

re1igli:je._FllQ~QfLIi-nauCnioi

u

GrCikoj su privatni gradani

i

nesvestena Idea - 1aici. Nauka sarna oV'de veoma brzo

0' azuje antire1igijsku tendenoiju. Iz tOga proizlazl, sa

stanovdsta onoga sto nas ovde zandma, da i obrazovanje,

cim se pojavd, dma Iadeki .i prlivatm ikaJI'akter. Atrimski

gramateus je obdean gradanin, bez zvaInJiCnlihobaveza

ibez re1iJ~jSlkihobelezja.

Nema potrebe da navodirno V'iSeprimera koji dmaju

samo ilustral1Jivni Ilromakter. ani au dovoljaui da pokazu

kako .je ,.Illlo,guce \'I?g'ediv~em drustava Iisto,$ tip~

shnorlitli ti~ 'V,aspi:tanja .iIsItx>ao

s r o

se stvaraju tipovJ

..:--xodJiee, d:rZave

I i i li

Il'eligije. Ova lk1asUiiikacija ne bl 'IlJO-

stalorm- UsClI'lp1allJaJUCnetrOibJemeikojtise mogru postaV'l1Ji

u v~i s VIaSlJ>itanjem;IQlnadaIjepo1:irebne clemente da hi

se rem drrugli.,VlaZ:nijdlPoohLem.Kad ISU 1lipo'v.ijed;noan

stVIOrep.i, ipoitrelmo j'e Oibda5lIllitiIih, ,to

jS l t

Iisp,iJtati Old

63

kojdh

uslova

zavdse kara,kotwisrtliena svojstva SVaikoog

od

njtih ikako su oni proizasld jedJIlJidz drnigih. Tako bi se

dobild zakoni koQii vladaju razvojem vaspdtndh sistema.

.. ~,~z sk1~e I Il:l smo dahi jasno 'Pl1oizlazi da rteo-

r:~e ~o3e nazi ~o-iped-' J oSkJ1m :preds1Jav1jaju speloula-


33/55

Moglo bi Be tada

vddeti d

u kom ee pDaVCU razvdjalo

vaspdtanje i lrojli. Sill uzrooi .lmj.i su determinisald ta] raz-

vdtak Ikojii. ga objasnjavaju. Pltanje [e svakako teorij-

sloo, all

lako se moze vddeti Ida

hi

njegovo iUd. Sva

pitamja Ilroda se postavljaju u vezi sa preatupima odra-

slogeoveka enogu ee

Ii

QV1deniSta rnanje ikJOirilsnoposta-

'Vliti. Postoji ikiriJInIimJologtijadeteta ~vIi ve1iki pedagtom - Rab1e, Montenj, RlUso,Pes-

~a10Cl jesu r,evoludlOlnall'lIli idJuhovd koja su u'staJi PI'lotirv

prak.se. svojih savremenska, Stare iLi poouojoece sdsteme

POll1lll11JUamo zato- da bd

a n

oSIUdild,

da bi

izjavd1i da oni

nemaju prwodinog ~ova. P.pe1JpOlsfJavljoaju

dh

manje

ill

vlsye potpuno prazmm i.odmah prec1uzimaju ~gxadJnj'U

rneceg saSV'1lllliIlO'Vtenju).

C~~ se 1 1 .za Pesta1ocij.a, lkiodije .ipalk'brios1ll'lt.Lfu1jatk,mme

reel. c1a Je veoma 'l1I eIP0 i1 lpIw h ,0 POsediov,ao Siposolmoot; da

fj Vaspitanje i soclologija

bude vaspitaf, ik.aosto to pokazuju nje~ v n . s

e

puta ~

narvljani neuspesd.. Ista konfuzdja rialazi se va.u .dJ.1uglm

spekUlaCtij.a,pI ecUaZemoIda feori:je:

~g.ij. . .

raik:Jti6nateolri.a .

1 3

Ona ne' prou-

cava nauono-vaspiene sisteme, vee

10

njima razmislja da


34/55

oblastdma. Nazdvanno veStinom spretnos\; drzaVilJlika,e~-

sperta za 'obavljanje javrnih poslova. A1i,

dsto

ta:

ko

, ~~:e'

se da SIllspisi Platona,

Aristotela,

Roooa trak~a1Ji.:poliJ.td.c-

ke veSrbine; a izvesno je da u njrima mozem? vil?et~ stva:--

no naucna deb, posto 1Il:jlihovpredmet .rnl'J

e

lZU~~a'IlJ'e

neceg srtvamog vec lizg,r,aaivanje jedIlog Ildeala. A1i a;pa~,

postoni duboka provaldja d.zmed~ p~p~a d~ha koje

podrazurneva jedna knjd.ga,

kao

sto)e

DTustve.n~ UgO~~T:

i

:posbupa:ka :koje podrazumeva. dr~~a .a,?m~tr~ClJa;

RUiSO bi verov,artJIlobio dsto :tJoliUroos rninlstar lro1Ji.ko~

108 vaspitac. IstJOtako, Ii najbolji teoretrl.Ca1'd.uzoblasti

medicine 1Il : lisu nJi.Izdaleka najbolji kllimcaim. .

1 U ilIlterSIU[e, dakle, ne OZ'Il:acava~i,i:s1J~~il ec~d ; :

tako TazliCi.rtJaobllik1a laikmV'IlJOSiti.

N

aziv vesnna re ,

SIn.atramo, ostaviti svemu onome s1Joje cds,:a pra~s~vbe,: '

teorlije. Taiko svd Tazumeju kada

se

govora

vOJ~c~J.

veSrtJi,nd,

0

vesmni advokaca,

10

vffitini InastaV\I1ll'ka.V.esti'Il.a.

je sistem posroupmja Ilroja ISUprHagodena .'P~ebIlllm

< ? -

Li

evima roOd.SIllpro iJzV IO d

0010

1edIllog tradliclooamog :J:s-_

~ustva koje se prenosi V'as p i'fianjem,bilo l~og lsIkustva

pojedill1ca. Mozemo ilistem samo .~~o sWpiI.ffiIOu. odno~

S3 gtvarima na ~1e treba dase vrsi odreden~ ~elstvo v1

de1UJjuci

i

sami. Nema sumnie, moze

se

dJo,go~J:~d~ ve~-

tlina bude i2x>bmzena TaeJmiSLjanjemalivl:Mzmls1J~nJ.ena-

je nden bitnielement, posto ona rnoze 'P~stoJatI ~~~.

niega Stavd.Se, ne postoji lIlJij,edIla.jeddna vestina u ~OJIO.J

hi sve bilo promiSljeno.

AN,

izrnedu taiko defiimisame V'esllill1e

i

na~ke u pra:

.vom smdslu rem lima rnesta za jedem posredrui menta1n~

stav, fiiesto da se ma stvlari

ill

bica deluje na ..oc1redenl~

naOiJn, razmislja se

10

pOSJIJupClimaelo,,:anj~ ko:]~su ~ako.

upobrebljeni, .ne dabi se oni saznali ~ob~.a~'Thll'l,ec v

da

bi se. ocendla njihova 'V'rednost, d.a

~1. 'DI1;1

jesu

~10

~~o

treba da budu, lIlJ~je1i konisno rnenjat dh

'1

:na ~O}lnacm

Hi Ih cak potptllIllOzamenibi noviim poStuPC1ffi~.O::a :a7-

rnisljanj,a dobijaju IOblik 'teorija; to su kombiIl.a~~~eJd~

ja, a ne komoo.nacij-e delovmja Iipo to:me se pI1~bLl~ava:~'~

naud. Ali, dJde.jekoje

SIll

tal{IQkombmovaiUe 'ImaJU cl.lJ

ne da QZlraZePPiJrodilldatih srt;vam, vec da usrnemva]~u

~koiju. One ne prec1stav>ljaju 'Ppomene, .ald.su v~01r:nabl1-

zu pI omena 1mje treba da usmeravaj'u, Ako to.'n~'~U

a:~-

cije, to ISUbar pwgtI'ami akoijoeIi r:o.~ome &ep~lbh~aval.u

vestill1i. Taikrve ISUmed1cinske, pohllwke, strateske

1

drl -

ge 1I;~i:j-e. Da iOOsmoli:zrazi1i mesowti 'kHWaiktertakvJh

66

hi aktdvnostd y,aspiJtaca pruzila ideje

koje

ga usmeravaju.

III. Ali, ,tako shvaeena pedagogija dzlozena je jed-

no] primedbi Cij.a se ozbiljnost ne sme prikrdtd. Narav-

no, moze se reci, jedna ipralkrbi'ona teorija je moguca

i

~( gitimna kada moze. da se osloni na jednu dzgradenu i

nepobdtnu mauku tako da onda ona predstavlja samo

rijenu pnirnenu, U tom s'1uoaju, ill

stvemi,

'teonijski pojmo-

vi dz kojih su dzvedene prakbicne posleddee ima:ju lIlaJUC-

nu vredmost koja se prenosi na zakljueke 'kojli se odatle

dzvlace. Tako je prianenjena hemija praktiena teorija jilii

ostvarenje teonije Ciste hemije. Ali, prakbiena teorija

vredd samo onoleko 1 { IQ 1 i U r o vrede nauke od :kojiih ona

uzirna osnovne pojmove, A na kJojese nauke pedagogija

maze osloniti? Trebalo bi da najpre postoji nauka O'ValS-

pitanju. Da bismo znald Sta vaspitanje treba da bude,

trebalo hi da najpre znamo kakva [e njegova priroda,

kakvil

isu .razrui uslovli od kojih

ono

zavisl, kakvi su

za-

kond

'PO

kojirna se razvijalo tokom dstori]e.

Ahi,

nauka

0

vaspstanju postoji samo kao skica, Ostaju, s jedne stra-

ne, dmige .gI'me sociologije, Jooje hi rnogle pomoei peda-

go.glijQda odredd cil] vaspibanja u skladu sa opstom

usmerenoseu metoda; s druge sbrane, psihologdja,' Oij-a

bi ucenja mogla bitd veoma korisna da hi se do detalja

odredild pedagosloi postupci. Soolologija je

mauka

,koja

se

tek rada: ona

drna veoma malo dzgradenih stavova, ako

illuopste drna. A pslhologi]a, mada se konsbituisala pre

drustvenih nauka: [este predmet raznih vrsta kontro-

vcrzl: nema psiholoskog pitania oko koga se jos ne

postavljaju najoprecnije teze. Sta rnogu onda vredetd

tPl'akticlnJi. zakljucci

koji poedvaju

na

tako

istovremeno

nesigurndm inepotpunlm naucnim podaoima? Sta moze

vredetd jedna pedagoSka spekulacija koja nema temelje

Hi ciji teme1ji, ako dh uneko:LiJkoima, do te. mere nema-

ju cvrstirtu?

Oinjenica na Ikoju se ,tClJkopOlJiva da hi se pedago-

gij,i porekClJosvaki ugled je i sarna po sebi osporljiV'a.

Izvesno je da nauka 0v:aspitanju tek treba da se izgra-

di, a da i socLologlija i psihologjja jos uvek niJSudlOvoljno

T.azvijene. Ako hi narn, dakle, bil.o dozV'oljeno da 'ceka-

mo, parnetmije : i metodicIltj.e bi bilo da se strpimo dok

B E : ' ove nauke lIle'Unaprede

i

,dak se ne budu mogle koris-

titi sa vJse sig'uI1IlQsti.ALi, lupl'aV'o nam ,stl'pljenje nije

dOzvoljeno. Nd.lSmoslobodIli da sebi postavljamo prob-.

67

Iem d M Ida JglaIo.d;lla~emo:Ion mam de IpostaIVljem ill, bol}e

receno' nameteurt samdrn s1NaJlii.ma, Oim.j-ooicama, nu.Wio.-

AM , pedaigogijDa nece Ib 11 li :kolllisnJaedi.no u ,tim krd -

t iCntim periodnma kada j,e potrebno ,s1Johit1JruijeUSIktladiti

1edan ~oJsIki sistem sa poerebama vremena: bar' danas


35/55

e n ~ivl~ta. Pilitam:joendje potpuno, Ukrcald. smo se Ii treba

iCi .daJje. Po mnogo .cemu lIlaS 1rrtaIdJiciJona1nisistem vas-

pi:lnmja iIlJi{jteiSe '11skladu sa I1Jasim

ddejama

in~

po1Jrebama. Osbaje mam sarno ~~bor ~med;u d,:e moguc-

nostd: tiJ1iIPMuSati da .lipalk lodrzmno pr,aksu ;moJ'lln~ Je

osiJa'VIiJIgda ne

l Ilas .1 Jo.j t it m o

da ga re-

Simo posto 0IIl ttreba Ida bude IreSem. Ne mOiZe:mo da

Cinfumo

nliS1Ja.dl lUg-oJO

da

OilnJimQIOOliOuo [e

riajbolje,

da

skupdrno Sto mam je god Vli.Semoguce obrazownih cinje-

me-a, da te Crlnjoooioe l1a;jlffie1JodJ~anJ~jePTIOI1Jumacitmoailro

bismo svell I1a miIIl'iffiilliffiIl1logu6bloo1JiPQ)5ll'eSa:ka.Takva

je 'l.lloga 'Peldagog.a.. Ni.Sta lIlIiJjeU1zaluooo Ii sterdlno kao

0naj ll1Ja-uOOJi'tLTIitaniz,alffiktoIji, pod a,zgOVlOlroffida nauka

jos IlJiJj'ed.:2lgradena, savetuje uOO.r~avaJnje d . p11elPO

rucu

je

IjudJima da koo l .a'vnod:uSIllidllii.ball' ,rezi.gniJraci svedoci

posmaJtrajn,l Iawoj i.JCi()\IlJOOooj.ajoj prethodd; svako

vreme rima. 'SiVOtjlU1Z1i.oJIl'OlrnridlU.eprestamo se stvaraju

nOVJepoJt:reihed move ideje; da bd.se rnoglo 'oogtOV'OII'h1Jie-

prestarum fPI10IIIlenama do ik01jlihtako dolaza u rnneuju i

obieajima, trebau samo vaspli.>mlIljeda se menja, te da,

prema borne, bude III s.tanj:u: eWaSl1lliOnJostikoja ornogueava

P XJIIIlenlU.Medutim, jedliIn1i1l1Ia.Cd.Inda sprecimo :dapadne

pod jaram nav.iJke ri cia se degenenise u mehamJioki Ii.ne-

promenljiv automaeizaen [este da ga neprestano lazmiS-

Ijanjem dlr~ '1l :sJtalIljlUnape1Josm. l(,a.d vaspiJtac shvati

zna6aj metoda ilroje Ikol1is1li,Il.jdJhovcilj Ii njoihov r.adron

d'etre, '01Il.e OII1dta11stanj'u da ih p1.1o.cenjuje,pa je, prema

tome, SipremalIl. Ii da ih IIl1OIdJi.frllkJujeako se 'Uverli 'll 1Joda

ciIti 1rome ide l1Ii.jeis1Ji.dJJidta sredtstva k.o>ja lrol'1is1Jitreba

da

buoo

ra.zlJiJCita. R~sl1.ianje j'e 'Par eX'ce11ence snaga

koJa je SlUlprotna rotJiJrui,a I1l11JiJnae preprek:a numom

napretiku.

ZbOig tog,a aJro d e taimo da se, 'koo sto smo rek Ji~

'ftagogd,jla 1P000aJViljlUjell dJsl1lotriJjliarno povTemenlO,Lpaik

treba dodartli. da ona sve VliSetem Ic.tap-ootan~ malna :un-

69

Ikcija dI U~tveJllog~'V1O'1;a


36/55

~z1iveiliipo istoen Ikal:up~, ~da StUpO'jedii:naCiIlerazlike

isljelIlj~bile....netke, a uostalom ~abranj,ivane.-Zato je

1V3Splanj~o--'pezLitQno; r-u_lSir:ednjoY-elwvnim skolatma

AtCiielLse obracao kolektdvno svirn dacirna

d

nJije..mu Ill

p -

amet

padalo ': d a pnilagodi svoje delovanJeipI1iI1~a- .

Ikog-pornaosob: -Istovremeno, 'nepl'omenjljlivom osiiovnih

vwovarri.j;a:-s;U;pro,Sttavlja

se

tome

da

vaspitni sistem brzo

napredu[e. Iz ta dva razloga rnanje je bilo potrebno bi11i

lVIodenpedag,oskotm mislju. Ald, za vreme Ten,esanse sve

se menja: pojedmoi kao HCiIltOlsrfliZldvajaju se dz drustve-

ne rnase U' koju su dotle bill aps()rbovanJi i stopljend;

duhovd se menjaju; a.stovremeno se ubrzava ristor,ijslci

ir,azvoj; stvara se jedma nova oiWlizaaij a. Da bi seodgo-

vcrilo svirn ovim promenama, butdi se pedagoskorazmi-

sljanje i mada nJije uvek blistalo istim sjajem, onose

tipak ruije posle .toga n~kada vise potpuno ugaSlilo.

IV. AU, da hi pedagos~o_xazmisljan-}e.m()gL0

da PXIQ~

AlZY'edekomlslJ:e_efekte,~o'jli se

od

njega ISpravom oee-

leu~J'uono.mora bi.ti-pedv;rgnJUto 'Qldgo:v..aI1ajouoojku1tul'i~

'- ~ .

1. V,idel(.smo da pedag()g1ijta mije v,aSpiotanjed da se

njime ne mofe zamendti. Njena .uloga ndje da su.psti-

tudse praksu, vec da je vodd, ,()bjasnjava,

da

[oj, kada je

to potrebno, pomazeda popund prazmine koje 'se pojave,

da ukloni nsdostatke koje u njo] uoei. Nije

pedagogov

posao, dakle, da dz temelja Izgradd jedan,-sistem vaspi-

tania kao cia pre rijega on nije postojao: maprotdv, on,

pre .svega,

treba

da se

trudi da

sazna d .razurne sistem

svog vremena; tek pod ,'himuslovom on ce bitti '1.1'tarrju

da se njime rr azunmo 1s1u~iii da procenjule sta tu ne

valja,

A1Ji,da bi rnogao da ga iIla:zJUjme,mije dovoljnto


37/55

veka u F'rancuskoj i do kira'}a XVII veka u mekim pro-

,1leS'tanrtskriJrnzemljama, Jedrlno 1Jail~oce reaLrSilJioka peda-

gogtija lbirtrl.PO'Ve2JaJllliaa S1V10jimpravam ikOrerrima, pa c e

se otuda p1'edstaJvlitli iz [ednog sasvdm drugog ugla, tako

da ,ce se u znatno v,e6Oij meni meet da vodd raeuna

0

tome

da

ona [rod SIVILl evropskih lIl:aroda ipotiee

iz

dubo-

lkih, b~Li.fullih i'akmivnih 'UZOOilm.stovremeno, taloo ce

se

ste6i na:jboil:jli 'llS1o'Vi upucivam

i

klO'ji je znatno steUo ll1jenom ugledu. SuVlise mnogo pe-

dagoga, pa 'oak Ii lllajporzmartJijih, rizglradiiV'a1oe svoie sis-

teme apSrtJmhujuCli iQII1j()1:o [e ipOlstojaJo pre njih. Posbu-

pakJccme tje BOI1OikJiT,a:tod'VIpgao Garganljmu, pre nego

Sto ga je sasvern IdJrug,aarje 'Uipu1liloU znamje, jeste, kada

j.e .0 tome ree, veorna zmacajam: isrosti mu moeak antd-

ikirsktom eemertkom talkto da ova] zaboravd sve sto je

od SVlojtih dotadasnjih 1U0000mj,aauaro. 'Ilime se hbelo

ll eCii,u alegoJrijskoj formd,

da

nova pedagogaja me mora

da ima nJiSta zajedillioko sa pedaJgo~jlOtm lroja jOlj je pret-

hodd1a. A1i, 10 j


38/55

.se nijedan metod ne rnoze na i


39/55

Citih stanovista. Ja sam soedolog

d


40/55

druge kaste; vaspttan]e rpa:tmic1ija imje hiJJo. :iJslt~

s~

1

vasfPiirtanje plebejaca, vaspitanje bramana lIlIlJ'ebilo dsto

sto i vaspitanje sudrd. Isto tako, u srednjem veku, kakva

rraz1Jika dzmedm JmltlUTe koju [e dobijao rnladd paz,

upucen u

sve,v'eStine vfuteStlva, 'IiIoulbure Srelljak;a,~oji je

odlaeio da IIISkloJi svoje parohije lI1auQi riekobiko oskud-

mih elemenata Iiz raeuna, peViailija i gramaoike

lW-vJ .i-

dime Ii ,e,ak

i

danas da je vaspdtarije ll'a:ziliCJ.iilo,avdsno

od toga IkodlOjse dImsltvenoJ' 1KI.a~prriipada ill ,eak.

i

u

k;ome

s e

naseLjlUstaniije? V,a.sP.nta: t~ugradJu nliQesto-


41/55

-

kOJe se stalp'pOlUpuniOzasliu2JUje da

se

mazove tam

imenom. Njemu

se

daje Illem vrsta predJnosti

nad svlm

drtliglirrn v~.iJtam.Lirrna. Iz Illj'ega, dtalkle, pr


42/55

nasom oruewenom strukturom, Ibas kao sto se ;ideal

GI'Ika Ii.Ri:mljana moze shv,llJtdJtisamo preko organizacije

grada.

A eto moderno vaspitanje :nije u

veco]

merd

naclonalno, razlog ,tome itreba tr~ti u stvaranju mo-

dernih naeija. '

To IIllije S'Ve. Ne samo da je drustvo poddglo tip Co-

veka

na

dostojanstvo modela koji se

vaspitae

trudi da

reprodukuje vee ga ono ilizgraduje, Ii to' prema svojim

potrebama. Pogresno je misLitii da je on u celini dat IU

prrlrodnoj kons,t11Juoijli. 'covema, 'da ,ga tu sarno

treba

otkritli metodickdm posmaeranjem, a da ga

mastom

ne

ulepsamo

dovodeel miSlju eve

klice

koje se

1mnalaze na

njihov najVJiSii. stuparij razvdtka. Covek _k~voILya~i-

tanje ,treba

11

nama

O,

ostvari nije-covek

kakvim ga

je

prsroda dala., vec aOlVek kakvim drustvo hoee da on

bude; ii ono ga hoce ta:kvim kakvim ga zahteva njegova

unutrasnja ekonomdja. ThOOkazuje upravo

naein

na

koji se nasa zarrdsao oo'Veka menj ala kroz vekove. Bas

kao

Ii

mi,

imam narodd

su

verovali da od svoje dece

stvaraju Ijude. A .nHhO'Vloodbijanje da u strancu vide

c,oveka prodzilazd otuda sto

su smatrali

da je jedino

gradsko vaspstanje rnoglo da stvoei dstinska

d

u pravom

smisl'll rem

ljudska

bica. Sarno 9tO su

om

Coveka

shva-

ltili na svo] macln, 'mo,jlimd ne rnozemo da prihvabirno.

Svaka, makar i malo znaeajna promena U organizaoiji

jedmog

drustva

lima

kao

posledieu

promenu

dste vaznostd

u ideji daeovek sarn

sebe stvara.

Da se, pod pnitiskom

pove6ane korakurenoije, droswelIli Tad vJse deli, da je

specijaldzaoija svakog

radndka

dstovremeno izrazenija

j

ranija, tako

da ce

lorug stvard lroje

obuhvata

zajednielco

vaspicanje ,IlIuZno

morati da se ograndoava, pa ce,

prema

tome, tiJpooveka

u

pogledu liandh

svojstava

siromasitl.

Doskora je

Idterarna

kultura

bila

posmatrana kao 8U-

Stinsk~ 'elemelIlt svake Jjrudske \kultu.re; a evo kako se

prablizavamo vremenu kada ona postaje samo jedna

specijalnost. Isto

tako, ako

postojl pniznata hdjerarhdja

izmedru nasih lSlpooolbnostli, aroO'u toj hijerarhijli Jrna spo-

sobnosti ilwlj,irrnaipI1ip~sujemo neku vrstu 'IlJadmoenosti i

iz,tog razlo.g,a mOII'aJmo


43/55

amblemd drustva, da od njih stvaoamo .kiwt, Ida se ldsa-

vamo kako bismo drn cini1i pocast, Sarno drustvo je to

koje je, u meni u :kiojoj se formdralo d konsolidovalo, iJz

sopstvenih nedara dzvuklo te vehike

moralne

sile pred

{kojima je eovek osetio

svoju

dnfell'liJOmoot.

Ako se apstra-

huju neodredene

Ii

nejasne tendencije koje prodstdcu i:z

nasleda,

dete,

ulazeci

u Ztivort;,nosi sa sobom samo

svoju

prirodu pojeddmca. Drustvo se,

dakle, da

tako kazemo,

sa

svakom

riovorn generaoijom

nalaai

spram j edne skoro

tabule raze na kojo] iznova rfJreba

da gradi.

Potrebno je

da, najbrzim putevtima, na upravo irodeno, egoistdeno Ii

asocijalno bice ono

nadogradi

jedno drugo, bice spo-

sobno da vodd dJ.'UStverui Ii moralnd :iJiV'ot. :Bbo kakvo de

delo vaspitanja iu njerruu cete vilidem Cil.tavu veliOiInu.

Ono

se

ne

ograndeava na to

da razvija

pojedmaCmJi orga-

rrizarn u praveu '~oj,i je oenaoila

priroda,

da 'VIi1dijivtim

ucmi slooi:V'ene

snage

lkioje je

SialIUO

potrebno otk.rUroi.

Vaspitanje

U

oove/ro stvara [ednog' movog covelm,

a

tad

OOveik je stvoren od svega sbo je 'I1Iajbolje u narna, od

svega sbo Zti'VIoibu

daje

ceruu

Ii

dosbojanstvo.

Ta

stvara-

laeka

vrldna

[e,

uo ota1o rrn , posebna 1p11iVliJegijiaj'Uldskiog

vaspitanja. Sasvdm je drog,acn.je 'VIaspilta,nje ikoje dJ~bijiljeisvojim ~10ruiimliJSIkiusrt;Iv1Qm.abo ZiiViotilnjelili Z1 ve

i 'Zva Jn svalkiog dlruSibveruOfg stalIllja liI1JiOO',ffiIill1ajuoota

jednootavna dll1uStrVla ~oj.a :tiUJIllkoiJOOlI1SUahvaljuju6i

instiIlikittiWliim mehaJni:2mlJiJmra,S r tJ o Iih Isvaka jed

'

1nka, Soa-

sViim izg:raaene, nom

III

sebi odl'Od1te1ja. Vaspitanje ne

moze, dakle, lllIiSrtJauSbill;Slk.Ofg,a,dJod:ati 'piI1iJvod:i,osto

je

ana dovoljna svemru, zn'VIoibugrupe, kao

t i

:iJ]V'()IWedmlre.

Kod oovek.a, ,ruapI'lOImV,rve SlpOOOlbn()l.Sltioje pretpootav1jta

druStveni 2JiJvot ZJnaJtno

SIll

slozeruiJje da

bi.

5e mogle ;na

neki narCiln uteLovirtli u ;naSe tlkiViO,materrijaLizovatti se ru

'Ob1iku orgaJnSllcih predtispoeOOija. Iz toga proiz.1aZJi da

S

one ne mogu preneti s jedme gener>ao1je na drugu putem

n.asledJa. To preruosenj e IOIba'VI>jae IpUitem VlaiSpitanja.

84

mlCl'C:osecaj, : r o ~e ~bred iIl1ri.aijacije. lruioijacija znaei

zavrsEm? Vl~irtanJe; c.ak, opste uzev, :tnioijacija zatvara

posledlnJ: perdod u

.m ~~

~af['lijli dovrsavajru obrazovanje

~la~og c:~'Veka, olbkmvaJucll mru naj.osu


44/55

pozmata jedna velrka doktrina koja niSce duhom pro-

glasava

sreendm?

I

ne treba pov~lova~ d~ ~e ta

ravno-

dusnost prema znanju Ijuddma hila ve~a~krl. .nametn';1ta

suprotno rijihovoj prirodd. Sami po. sebi, Ijudi tad a n:su

dmali ndkakvu zeIju za riaukom, [ednostavno ~ato s~o

drustva Jcojlma su pri:pada1i ndsu za nJo~ osecc:Ia. na-

\kakV'll potrebu, Da bi mogla da opstarru, tim drustvdrna

su prvenstveno biJe potr7'bne snaZn~tra~ici:je koj~ se

pos1mju. T'radicija, rnedutlm, ne buill, ve~ ~re te.Zi.yda

dskIjuCi

Documents

Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija