VISOKA TEHNI KA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU

Nastavni predmet: Studijski program: Modul:

EKOLOGIJA I ZA TITA IVOTNE SREDINE In enjerski menad ment Ra unarstvo

EMISIJA IZDUVNIH GASOVA DIZEL MOTORA I KVALITET MOTORNIH ULJA

PREDMETNI NASTAVNIK:

dr Mirjana evaljevi

STUDENT, Br. indeksa: Dejan Mir , 69/010

U Zrenjaninu ,april 2011. god.

Sadr aj1. Rezime................................................................................................ 3 2. Uvod. 4 3. Uticaj motornih ulja na izduvnu emisiju dizel motora 5 4. Trend razvoja motornih ulja...9 5. Ispitivanje emisije iduvnih gasova dizel motora..13 6. Kako se redukuje emisija tetnih materija?..........................................15 7. Analiza i Zaklju ak ..20 8. Literetatura22

2

REZIMEZa tita ivotne sredine svojim globalnim aktivnostima intenzivira poo travanja zakonskih regulativa izduvne emisije motora SUS, razvoj motora niske emisije, uz unapredjenje kvaliteta maziva i goriva. Razvoj i istra ivanja efekte iskazuju u redukcijama ukupnih emisija izduvnih gasova koji poti u od saobra ajnih sredstava, poljoprivrednih ma ina i dr. U tom pravcu razvoj dizel motora niske emisije, njegova primena u saobra aju, uz unapredjenje kvaliteta maziva i goriva, daje doprinos u pobolj anju kvaliteta vazduha. U radu prikazana analiza istra ivanja emisija izduvnih gasova dizel motora u odnosu na kvalitet i promenu radnih parametara motornih ulja. Istra ivanjima su identifikovane promene u izduvnoj emisiji, sa stanovi ta kvaliteta maziva i karakteristika dizel motora IMR-a.

3

UVOD Velika ve ina ljudi u Srbiji nije u dovoljnoj meri svesna opasnosti po zdravlje koje dolazi iz izduvnih sistema motornih vozila. Neko bi rekao da imamo pre ih problema (ekonomske prirode), me utim, nije ba tako. Sagorevanjem benzina i dizela dobija se ugljen-dioksid (CO2) i vodena para (H2O). U direktnom kontaktu CO2 nije kodljiv, ali ima negativnu ulogu u o uvanju ivotne sredine. Spada u gasove koji ine efekat staklene ba te i tako uti e na globalno zagrevanje. Usled nepotpunog sagorevanja u motorima, zaostaju kapljice goriva i ulja, i javljaju se tetni gasovi kao to su ugljen monoksid (CO), ugljovodonici (CH), i oksidi azota (NOx). Oksidacijom ugljen-monoksida i ugljovodonika sa azotom, koji se tako e nalazi u izduvnim gasovima motora, nastaju oksidi azota. Pri ispitivanju sastava izduvnog gasa analizatorima se meri sadr aj slede ih gasova: [CO2] - ugljen-dioksid [CO] - ugljen-monoksid [HC] - ugljovodonici [O2] - kiseonik [NOx]- oksidi azota Analiza pet nabrojenih izduvnih gasova (merenje njihovog zapreminskog udela u ukupnoj zapremini izduvnog gasa), merenje nekih parametara rada motora (temperature ulja i brzine obrtanja motora- broja obrtaja motora), dovoljni su za procenu optimalnosti sagorevanja. Ugljen-monoksid (CO) je gas bez boje i mirisa, ali je vrlo otrovan. Smanjuje sposobnost preno enja kiseonika u krvi, pa prisustvo relativno male koncentracije CO izaziva gubitak svesti, trovanje i smrt nakon nekog vremena. Ovom gasu se posve uje najve a pa nja i njegova koncentracija iznad dopu tenih granica direktni je razlog neprolaska vozila na EKO testu. tetno dejstvo azotovih oksida vezuje se za smanjenje vidljivosti, stvaranje fotohemijskog smoga, razaranja ozona u vi im slojevima atmosfere, stvaranje tetnog ozona u ni im slojevima atmosfere, kao i stvaranje kiselih ki a. Pojedini ugljovodonici mogu biti kancerogeni, uti u i na smanjenje debljine ozonskog omota a.4

UTICAJ MOTORNIH ULJA NA IZDUVNU EMISIJU DIZEL MOTORA

U razvoju ekonomi nih i ekolo kih istijih motora visokih performansi uticaj motornog ulja ne sme se prevideti, jer jedan od na ina da se redukuju izduvne emisije dizel motora jeste ne samo smanjenje potro nje goriva ve i smanjenje potro nje ulja. Ispitivanja pokazuju da motorna ulja mogu zna ajno uticati na izduvnu emisiju dizel motora, osobito na ukupnu koli inu estica i ugljovodonika. Smanjenje emisija estica je jedan od najte ih problema dizel vozila. Motoma ulja doprinose emisiji dizel motora na dva na ina: prvi je njihovim sagorevanjem pri radu motora i drugi preko uticaja na potro nju goriva. Koliki je doprinos ulja izduvnoj emisiji dizel motora mo e se sagledati ako se pogleda sl. 1, koja ematski pokazuje procentualni udeo frakcija estica za jedan te ki dizel motor.

Udeo frakcija estica za jedan te ki dizel motornerastv. ulje nerastv. Gorivo SO2 i H2O rastvorljivo gorivo rastvorljivo ulje

5% 29%

43% 10% 13%

5

Kao to se vidi sa sl. 1 emisije estica u izduvu dizel motora nastaju iz dva izvora: goriva, iji doprinos je 66% i ulja, iji doprinos je 34%. Prema karakteru estice se mogu podeliti na: organski nerastvorljive i njihov udeo je oko 61% u ukupnoj masi estica i organski rastvorljive koje ine oko 34% ukupne mase estica. Sagorevanjem goriva nastaje oko 43% organski nerastvorljivih frakcija u obliku adji (a manji udeo ine i estice metala nastale u procesu habanja delova kao i pepeo iz goriva i uljnih aditiva), dok je u e e S04 i vezane vode oko 13% od ukupne koli ine estica. Doprinos ulja organski nerastvorljivim frakcijama je oko 5%. Znatno ve i doprinos ulja je u formiranju organski rastvorljivih estica i on ini oko 29%, dok je za iste te frakcije udeo goriva oko 10%. Ako se posmatraju samo organski rastvorljive frakcije onda je doprinos ulja oko 70%, to zna i da je doprinos ulja u formiranju emisije estica znatan, a to zavisi od reologije ulja.

Motor sa direktnim ubrizgavanjem

Ugljenik 31% Nesagorelo ulje 40%

Razno 8%

Sulfati i voda udruzeni 14%

Nesagorelo dizel gorivo 7%

6

Motor sa indirektnim ubrizgavanjem

Ugljenik 41%

Nesagorelo ulje 28%

Sulfati i voda udruzeni Razno 14% 10%

Nesagorelo dizel gorivo 7%

Slika 2. Uticaj sistema sagorevanja motora na emisiju estica dizel motora

Isto tako ako se posmatraju samo organski nerastvorljive frakcije onda je u e e adji (suve) oko 70% to, kao to je re eno, ini 43% u ukupnom iznosu emisije estica ili oko 0,11 glkWh. Ako se pogleda doprinos ulja nerastvorljivim frakcijama koji iznosi 5% onda se to mo e proceniti na 0,02 g/kWh. U odnosu na organski nerastvorljive frakcije S04 i vezana voda ine 21% ili 0,05 g/kWh. Ukupna masa estica nekoga motora zavisi ne samo od fizi ko hemijskih karakteristika goriva i ulja ve zavisi i od potro nje ulja i goriva kao i od konstruktivnih karakteristika motora a pre svega od sistema sagorevanja motora (sl. 2), snage i broja obrtaja. Najuticajniji parametar na emisije dizel motora je sadr aj sumpora a zatim aromata u gorivu i ulju.

7

Veoma uticajna karakteristika ulja na emisiju estica je i isparljivost ulja ili NOACK vrednost (sl. 3). Na slici 4. prikazana je zavisnost redukcije estica od vrednosti isparljivosti NOACK-a.

Sa sl. 4 vidi se da ulje sa manjom NOACK vredno u daje ne samo manji iznos organski rastvorljivih ve i manji iznos organski nerastvorljivih estica. I ako nove konstrukcije motora drasti no smanjuju vidljivi dim, to nije slu aj kod motora starije konstrukcije, a i bez obzira na konstrukciju dug interval zamene uti e na pove anje emisije vidljivog dima. Isparljivost ulja ima najzna ajniji uticaj na iznos vidljivog dima. Sagorevanjem ulja odnosno nepotpunim sagorevanjem ugljevodonika ulje doprinosi i pove anju ukupne emisije CO i HC motora odnosno motornog vozila. Tako npr. pri ispitivanju emisije u 13-to stupnom ciklusu sa BF (Deutz) 6Ml015C motorom nadjeno je, pri kori enju goriva sa 0,04% S, da je u emisiji sadr aj ugljovodonika iz ulja bio 35%, a sadr aj ugljovodonika iz goriva 11 %, sadr aj adji 40%, dok je sadr aj sumpora i drugih ostataka bio 14% .

8

Slika 4. Uticaj NOACK vrednosti ulja na emisiju estica dizel motora TREND RAZVOJA MOTORNIH ULJA Zakonske regulative u vezi izduvne emisije vozila zahtevaju stalno usavr avanje tehnologije proizvodnje istijih i ekonomi nijih motornih vozila. Ekonomi nija i ekolo ki istija vozila zahtevaju i kvalitetnija motoma ulja. Savremena motoma ulja treba pre svega da ispune slede e glavne zahteve: y smanjenje trenja i habanja, y smanjenje potro nje goriva i ulja, y smanjenje emisije tetnih uljnih komponenata u izduvnim gasovima, eliminaciju njihovog negativnog uticaja na kataliti ke konvertore i senzore u izduvnom sistemu,

9

y kori enje kvalitetnijih uljnih aditiva, eliminaciju halogena i drugih komponenata koje ugro avaju ivotnu sredinu, koriste i stabilnije modifikatore viskoziteta, y uvodjenje savremenijih tehnologija koje dozvoljavaju kori enje reciklovanih ulja u proizvodnji novih ulja. Kako se vidi, glavne promene, u zahtevima za kvalitet motornih ulja, su usmerene na: bolju ekonomiju goriva, du i vek motora, ni u toksi nost izduvnih gasova i du e periode zamene. Za proizvodnju ulja koji ispunjavaju gore navedene zahteve potrebna su: nova kvalitetnija bazna ulja mineralna i sinteti ka, novi modifikatori koji e odr avati stabilniji viskozitet, paketi aditiva koji e pove ati kvalitet ulja pobolj ati otpornost na habanje i oksidaciju i koji e biti "prijateljski" naklonjeni prema kataliti kim konvertorima i ivotnoj sredini, to zna i da ne sadr e otrovne metale, sumpor, fosfor i halogene. Novi tipovi aditiva koji su ista organska jedinjenja, bez komponenata koji tetno deluju na okolinu, znatno smanjuju trenje i habanje, pove avaju zaptivanje u cilindrima motora i dovode do redukcije CO2 od 25% . Novi aditivi se dodaju ulju u iznosu 1-2% za razliku od klasi nih (na bazi sumpora: S-olefini, S,N-karbamati, S,P-tiofosfati,S,P,Meditiofosfati i fosfora :POoksofosfati, P,N,O-aminofosfati , P,S,Me-ditiofosfati) koji se dodaju u iznosu od 10%. Bazna mineralna ulja mogu biti parafinske, naftenske i aromatske osnove. Sinteti ka motoma ulja mogu biti na bazi polialfaolefina (PAO), poliizobutena (PIE), alkilata, estera, polialkilenglikola (PAG) fosfatnih estera, perfluoroetera (PFE) i silikona (metilakril). Zbog razli itih fizi ko hemiskih karakteristika komponenata koje preovladavaju u baznim uljima, razlikova e se i kvaliteti motornih ulja koji se od njih proizvode. Nove tehnologije primenjene u proizvodnji benzina i dizel goriva koje za rezultat imaju smanjenje emisije, dovode do pogor anja uslova podmazivanja motora, te zbog toga uloga motornih ulja postaje veoma va na jer se radni uslovi ulja znatno pogor avaju. Kao to je napred re eno, faktor koji znatno uti e na izduvnu emisiju motora je nivo potro nje ulja (sagorevanje). Glavni deo sagorelog ulja je ulje koje dospeva u cilindre. Po to modeme konstrukcije motora rade sa mnogo tanjim filmovima ulja nego motori starijih konstrukcija, to su kod njih temperature10

klipnih prstenova znatno vi e i one pove avaju rizik od stvaranja depozita taloga, zapicanja klipnih prstenova i na kraju do zaribavanja motora. Sve o triji zahtevi u pogledu kvaliteta ulja doveli su do proizvodnje sinteti kih motornih ulja ije prednosti su: Veoma dobre reolo ke karakteristike kako na niskim tako i na visokim temperaturama, Ona izmiruju dva kontradiktorna zahteva: nizak viskozitet i malu isparljivost, Veoma visoka otpornost na prekid uljnog filma, bolje antihabaju e i antizaribavaju e osobine, Dobre disperzanske osobine, Smanjenje potro nje goriva i ulja, Produ enje perioda zamene, Visoka otpornost na oksidaciju, Dobra biorazgradivost (biodegradacija) tako sinteti ka ulja koja sadr e estre su 75% biorazgradiva, dok su mineralna ulja u najboljem slu aju 20% biodegrabilna, Niska toksi nost i manja koli ina produkata sagorevanja, tako na primer neka sinteti ka ulja daju 10% manje azotovih oksida,l5% manje CO i 10% manje HC. Glavni nedostatak nekih sinteti kih ulja je njihova agresivnost na zaptivke na bazi nitrila i akrila. Drugi nedostatak je jo uvek visoka cena. Danas se naj e e za proizvodnju sinteti kih motornih ulja koriste bazna ulja tipa polialfaolefina i alkilovanih aromatskih jedinjenja. Stalni zahtevi za sve kvalitetnijim i efikasnijim motornim uljima uslovili su i nove specifikacije za ulja, koje su u evropi 1996 definisane kao ACEA (ranije CCMC) specifikacije (Al, A2, A3, A4, A5 za benzinske motore, Bl, B2, B3, B5 - za lako optere ene dizel motore, E2, E4, E6, E7 -za te ke dizel motore, kao i Cl, C2, i C3 za benzinske i dizel motore sa obradom izduvnih gasova ) ije najnovije sekvence su stupile na snagu 2004 god.. E4 kategorija ulja za te ke dizel motore obuhvata test OM441 LA koji odre uje ugla anost cilindarske ko uljice i isto u klipa zatim taloge na turbokompresoru sa me uhladnjakom. Produ eni MACK T-8E test se koristi za kontrolu pove anja viskoziteta ulja posle formiranja a i koja mo e dovesti do o te enja motora kao posledica zapu avanja filtera. E5 specifikacija defini e sposobnost podno enja obrazovanog taloga ( a i) a pre svega u odnosu na habanje.11

Na osnovu ovog kratkog osvrta na motorna ulja mo e se re i da e glavni akcenat u narednim godinama biti kori enje motornih ulja: ni ih viskozitetnih gradacija: 5W-30, OW-30 i OW-20,koje smanjuju potro nju goriva a time i emisiju HC, CO, NOx, estica i CO2 Tako na pr. 5W-30 ulje smanjuje za 3% potro nju goriva u odnosu na 20W-30 ulje. pobolj ane temperaturske (okcidacione) stabilnosti- smanjenje obrazovanja depozita a time i smanjenje habanja klipno-cilindarskog sklopa i razvodnog mehanizma. produ enog perioda zamene (100.000km), smanjenje isparljivosti, to je veoma bitno zbog smanjenja emisija estica. Tako na primer ulje sa isparljivo u od 20% ima 60% ve u emisiju estica od ulja ija je isparljivost 10% , visoki prirodni indeks viskoziteta, nizak sadr aj sumpora 0.2%), fosfora i metala (pepela) i niskih emisija tj. da ne zaga uju ivotnu sredinu. Op ti trend je ka kori enju sinteti kih motornih ulja jer ona znatno smanjuju trenje donose i u tedu u potro nji goriva od 0.8-4% , a smanjenjem potro nje goriva smanjuju se emisije CO,HC, NOx , estica i CO2 Sa aspekta doprinosa ulja ukupnoj emisiji dizel motora pored napred navedenih zahteva u pogledu karakteristika ulja neophodna su i nova tehnolo ka re enja u konstrukciji motora. Glavna strategija sa aspekta konstrukcije u smanjenju potro nje ulja sastoji se u: minimiziranju potro nje ulja na zidovima cilindara (profil povr ine zidova, kretanje klipa, oscilovanje klipnih prstenova, otpornost na habanje cilindara klipnih prstenova i ljebova klipa, obrada cilindara), minimiziranju svih mogu ih prodora ulja u usisne i izduvne sisteme (zaptivanje ventila i turbokompresora idr.).

12

ISPITIVANJA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA DIZEL MOTORA

Tabela 1. Karakteristike dizel motora

13

Tabela 2. Svojstva ispitivnih ulja Ispitivanja su realizovana u laboratoriji za dizel motore Instituta IMR-a, na probnoj ko nici a prema standardnoj proceduri propisa emisije izduvnih gasova dizel motora testa dizel motora poljoprivredne i umske aplikacije, ECE R96. U tabeli 2. prikazane su fizi ko hemiske karakteristike ispitivanih ulja. Na osnovu uvida u kararakteristike uo avaju se razlike u viskozitetnoj gradaciji, sadr aju sumpora, isparljivosti, indeksu viskoziteta i dr.. U osnovi prvi tip ulja je mineralnog porekla dok je drugi sinteti ke osnove. U osnovi te razlike na istom testu daju osnov ocene uticaja istih na nivo emisija izduvnih gasova.

14

Takodje, ispitivanja su obuhvatila razli ite radne temperature motornog ulja merene u glavnoj magistrali. Izbor radnih temperatura je na osnovu istra ivanja re ima rada dizel motora u eksploataciji. Prema tim re ima optere enja motornog ulja i osmostupnog testa ispitivanja emisije izduvnih gasova prikazani su rezultati svedene specifi ne emisije za ugljen monoksid CO, ugljovodonike HC, azotove okside NOx i estice PT. U ispitvanjima je kori en evropski kvalitet dizel goriva, sa sadr ajem sumpora Tabela 2. Svojstva ispitivnih ulja 0.034%, kako bi se minimizirao uticaj goriva na nivo izduvne emisije motora. Na slikama 5,6, 7 i 8 prikazana su procentualna odstupanja izmerenih specifi nih emisija u odnosu na radnu temperaturu 75,90 i 100 c za mineralno i sinteti ko motorno ulje. Za prikazivanje je odabrana maksimalno izmerena vrednost kao osnova (100%), dok smanjenja su iza unata na osnovu te vrednosti. Na dijagramima leva kolona je mineralno ulje a desna je sinteti ko. Kako se redukuje emisija tetnih materija? Jedan od na ina smanjenja emisije tetnih gasova je uvo enje dodatnog prostora da se izvr i oksidacija, odnosno uvo enje katalizatora. Od uvo enja EURO 2 emisionih standarda sredinom 1990-ih, oksidacioni katalizator je postao standard za proizvedene automobile u Evropi. Evro IV klasa se zahteva od januara 2005. godine. Danas najbolji motori su motori klase V koji se prodaju u 2011.godini. Izduvni gasovi dizel motora sad e kiseonik koji u prisustvu katalizatora: platine (Pt), paladijuma (Pd) i rodijuma (Rh) na sa u od kerami kom materijala, reaguje na povi enoj temperaturi sa ugljen-monokisidom, ugljovodonicima i esticama iz izduvnih gasova i oksiduje ih. Oko 30% estica izduvnih gasova iz dizel motora su, ustvari, kapljice goriva i ulja. Oksidacioni dizel katalizator ukloni oko 80-90% ovih kaplji astih estica. Oksidacija zahvati i deo vrstih estica, ali ne sve.

15

Dobar deo vrstih estica ova vrsta katalizatora ne mo e da ukloni. Prose na efikasnost ovakvih katalizatora ne prelazi 50%. Da bi se pove ao procenat efikasnosti dizel katalizatora dizel oksidacionom katalizatoru se dodaje jo i dizel filter koji na povi enim temperaturama sagorevaju ve inu suspendovanih estica (oko 300 C) (PM-particulate matter) koje se emituju iz dizel motora. Ovi filtri se regeneri u tako to se u njih ubrizga ne to goriva koje tada potpoma e sagorevanje vi ka estica (PM) nagomilanih u filtru. Efikasnost ovakvih katalizatora dosti e 90%. Uklanjanje NOx iz otpadnih gasova dizel motora radi se pomo u uree selektivnom kataliti kom reakcijom (SCR). Efikasnost uklanjanja je od 75% do 90%. U izduvni sistem, posle dizel katalizatora i filtera C) ubrizgava seru vrele otpadne gasove (do 550 vodeni rastvor uree (30-35% rastvor).

Na putevima Srbije godi nje emitovano 210 t olova

Problem sa uni tavanjem auto katalizatora kod benzina, na prvom mestu poti e od olova. Olovni benzin truje platinu i rodijum koji imaju kataliti ke sposobnosti, a time katalizator postepeno prestaje da radi i tada automobil emituje velike koli ine zaga iva a. Kona no u Srbiji je prekinuta16

proizvodnja olovnog benzina avgusta 2010. godine. Sa druge strane olovo je veoma toksi no! Na putevima Srbije godi nje ostane oko 210 t fino dispergovanog olova! Vrednost od 10 g/dl Pb u krvi izaziva hipertenziju kod odraslih osoba ili smanjenje inteligencije kod dece, a ta vrednost je mogu a i kod nas.

Institut za javno zdravlje Vojvodine vr i kontrolu kvaliteta vazduha. Na njihovom sajtu www.izjzv.org.rs, gra ani Novog Sada mogu se informisati o izmerenim koncentracijama tetnih gasova, negativnim uticajima na zdravlje i merama prevencije. U Novom Sadu postoje dve merne stanice MZ angaj, koja se nalazi na adresi kolska bb, i MZ Sonja Marinkovi , Kej rtava racije 4. Republi ki hidrometeorolo ki zavod Srbije od 1992. god. prati zaga enje vazduha u Novom Sadu, sa postavljenom mernom stanicom u Rimskim an evima. www.hidmet.gov.rs Srbija i svet na putu smanjenja emisije gasova staklene ba te Promene u prirodi, posebno one koje su posledica emisije gasova, usled ega nastaje efekat staklene ba te (od svih gasova CO2 ima u inak od 64 %), zahtevale su akciju zemalja na me unarodnom nivou budu i da se emitovani gasovi ire po celoj atmosferi, ali i zbog injenice to je kontrola emisije gasova skup poduhvat, te je zajedni ka akcija na me unarodnom nivou mnogo ekonomi nija. Prvi korak bio je usvajanje, 9. maja 1992. godine, Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime. Ovom konvencijom je utvr en sistem za razmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene ba te, dok je re avanje pitanja na ina ograni avanja emisije tih gasova odlo eno za neki budu i trenutak.

17

Usledio je Kjoto protokol, koji je usvojen na tre oj Konferenciji lanica Okvirne konvencije UN o promeni klime, koja je odr ana u decembru 1997. godine u Kjotu, u Japanu. Protokol je tek 16.02.2005. god. stupio na snagu. Do sada je Kjoto protokol ratifikovalo 144 zemalja, uklju uju i i EU. Okvirnu konvenciju UN o promeni klime ratifikovala je na a zemlja ( Me unarodni ugovori 2/97). Slede i korak bi bio ratifikovanje Kjoto protokola uz ovu konvenciju to je ura eno 2007. god. Ovim protokolom se industrijske zemlje sveta obavezuju da svoje emisije gasova sa efektom staklene ba te smanje u proseku za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. god., i to u periodu od 2008. do 2012.god.

18

Za zemlje u razvoju, gde se ubraja i na a zemlja Protokol nije predvideo nove obaveze u odnosu na one predvi ene Konvencijom, to zna i da nemamo obavezu kvantifikovanog smanjivanja emisije gasova staklene ba te.Odredbama Kjoto protokola datim u lanovima 6, 12 i 17 predvi eno je uvo enje mehanizama trgovine emisijama, ime je omogu en izvestan stepen fleksibilnosti za industrijske zemlje i zemlje u tranziciji u pogledu ispunjavanja njihovih osnovnih obaveza koje se odnose na kvantifikovano smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene ba te. Kako bi se zemljama lanicama Kjoto protokola olak alo prihvatanje odredaba sporazuma i istovremeno dao podstrek SAD (najve i proizvo a gasova staklene ba te - emisija gasova se ak pove ala za 15% od vrednosti izmerenih u 1990 godini) da mu pristupi, protokol dozvoljava kori enje mehanizma trgovine emisijama - trgovina emisijama CO2. Prema sporazumu, nacije koje emituju manje gasova staklene ba te od predvi ene kvote mogu da prodaju emisione kredite zemljama ve im zaga iva ima. Srbija ima rezervi u emisiji gasovima staklene ba te koje do sada nije prodavala ni jednoj razvijenoj zemlji.

19

ANALIZA I ZAKLJU AKIspitivanja su ukazala na zna ajne uticajne parametre na nivo emisija izduvnih gasova dizel motora. Pre svega isparljivost, sumpor, viskozitetna gradacija imaju primami uticaj na nivo pojedinih toksi nih komponenata emisija dizel motora. Medjusobna interakcija karakterisika ulja sa re imima optere enja, odnosno radna temperatura motornog ulja, uslovljava za dato ulje merljiv nivo specifi ne emisije izduvnih gasova. Uporedjuju i izmerene specifi ne emisije evidetna su smanjenja kod primene sinteti kih maziva, koja su izra enija sa pove anjem radne temperature istog. Sa dijagrama se mogu sagledati samo apsolutna smanjenja u odnosu na temperaturu motornog ulja za mineralno i sinteti ko motorno ulje. Medjutim, ako se sagledavaju ukupne specifi ne emisije kod sinteti kog motornog ulja efekti primene su zna ajni i kre u se do 15%.

Slika 5. Procentualna odstupanja rezultata ispitvanja CO u odnosu na maksimalno izmerenu vrednost

Slika 6. Procentualna odstupanja rezultata ispitivanja HC u odnosu na max. izmerenu vrednost

20

Slika 7. Procentualna odstupanja rezultata ispitvanja NOx u odnosu na maksimalno izmerenu vrednost

Slika 8. Procentualna odstupanja rezultata ispitivanja estica PT u odnosu na max. izmerenu vrednost

Emisija ugljen monoksida kao posledica nedostatka vazduha u cilindru nije vezana sa karateristikama osobina ulja, te su promene u emisijama male. Kod emisija ugljovodonika uticaj ulja je zna ajan kao posledica prodora ulja u prostor za sagorevanje. Sadr aj sumpora direktno uti e na izmereni nivo emisija, odnosno ulja sinteti ke osnove sa ni im sadr ajem sumpora daju ni e emisije ugljovodonika. Emisija azotovih oksida sa stanovi ta ulja direktno je u vezi sa sadr ajem te ih frakcija i sadr ajem sumpora u ulju. Sinteti ka ulja prema tome znatno su povoljnija u odnosu na mineralna i daju ni e emisije azotovih oksida. Emisija estica diretno je u sprezi sa osobinom isparljivosti i sadr ajem sumpora. Kako su sinteti ka ulja u odnosu na mineralna povoljnijih karakterisika, ona daju ni e emisije estica. Generalno, sumiraju i rezultate ispitivanja nivoa emisije izduvnih gasova dizel motora sa stanovi ta osobina motornog ulja i re ima optere enja istog, evidentne su redukcije pri upotrebi ulja sinteti ke osnove u odnosu na ulja mineralne osnove. Time su potvrdjene konstatacije iskustava u svetskim istra ivanjima. Medjutim, takodje su identifikovane interakcije u odnosu na re ime eksplotacije istog. Danas primene novih generacija motornih ulja sinteti ke osnove u dizel motorima, obezbe uje ni e emisije izduvnih gasova u eksplotaciji.21

LITERATURA1. http://www.vrelegume.rs/test/izduvni-gasovi/ 2. http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0354-9496/2005/035494960505084M.pdf#search=%22emisija%20izduvnih%20gasova%20di zel%20motora%22

22