Emocionalna inteligencija -Jelena Pantić

7/27/2019 Emocionalna inteligencija -Jelena Pantić

http://slidepdf.com/reader/full/emocionalna-inteligencija-jelena-pantic 1/130

Emocionalna inteligencija Jelena Pantić, odabrani tekstovi sa bloga

Jelena

[Pick the date]



www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 2

Emocionalna inteligencija

Dragi čitaoci,

Ovde moţete pročitati inspirativne i motivacione tekstove koje od 2010. godine objavljujem

na blogu Emocionalna inteligencija.

Ţelim da vam budu od koristi i da vas inspirišu da u svakodnevnom ţivotu činite male

korake na putu svog ličnog rasta i razvoja.

Jelena Pantić, psiholog

Sadrţaj

Kako se osloboditi mentalnih okova? ............................................................................................................ 4

Kako povećati svoju privlačnost?.................................................................................................................. 7

Zašto je vaţno negovati svoju jedinstvenost? ............................................................................................. 10

Tople pahuljice- put do harmoničnih odnosa sa drugim ljudima ................................................................. 13

Kako voleti sebe? ........................................................................................................................................ 17

Ko su naši tamničari? .................................................................................................................................. 20

Najveći gest ljubavi!.................................................................................................................................... 22

Zašto se bojimo sreće? ................................................................................................................................ 25

Ljubav prema sebi-šta nije i šta jeste? ......................................................................................................... 28

Kako izabrati ljubavnog partnera?............................................................................................................... 31

Partner-ljubavni ili ţivotni?......................................................................................................................... 34

Da li postoje srodne duše? ........................................................................................................................... 36

Zašto je dobro biti srećan?........................................................................................................................... 38

Kako zaštiti decu od svoje ljubavi? ............................................................................................................. 41

Da li su muškarci bezosećajni?................................................................................................................... 45

http://www.emocionalnainteligencija.blogspot.com/






Ljubavne veze- zašto je dobro biti odbijen? ................................................................................................ 48

Kako utoliti glad za ljubavlju? .................................................................................................................... 52

Kako sačuvati slobodu u ljubavnoj vezi? .................................................................................................... 55

Tri uzr oka sreće- od čega zavisi koliko smo srećni? ................................................................................... 59

Da li je ljutnja neprijatelj ljubavi? ............................................................................................................... 63

Od koga zavisi kvalitet mog ţivota? ........................................................................................................... 65

Šta da radim kada me neko ili nešto iznervira? ........................................................................................... 69

Kako učiniti sebe srećnim za samo 75 minuta?........................................................................................... 72

Kako izgraditi pozitivnu sliku o sebi? ......................................................................................................... 75

Koja je razlika izmeĎu flerta, zavoĎenja i udvaranja?................................................................................. 78

Šta činiti kada duša boli? ............................................................................................................................. 82

Kako se rešavaju problemi? Pitanja kao čarobni štapić .............................................................................. 86

Kako na brz i jednostavan način napuniti baterije? ..................................................................................... 90

Tajna blistave lepote! Kako se prolepšati za samo 5 minuta? ..................................................................... 94

Ljubavne veze u XXI veku- gde je ba zapelo??? ........................................................................................ 98

Ljubavne veze-šta kada se umorimo od potrage?...................................................................................... 101

Mala tajna za veliki uspeh u ţivotu!.......................................................................................................... 105

Kako uslovljavamo ljubav i pravo na postojanje?..................................................................................... 110

Samoispunjavajuće proročanstvo- kak o se naša uverenja pretvaraju u realnost? ..................................... 114

Kako ostaviti dobar utisak? ....................................................................................................................... 117

Moć uma.................................................................................................................................................... 120

Da li je detinjstvo sudbina? ....................................................................................................................... 122

Šta je flert i čemu sluţi? ............................................................................................................................ 124

Ako me stvarno voliš, ti ćeš... ................................................................................................................... 126

Da li muškarci vole kučke i da li ţene vole konje? ................................................................................... 128







Kako se osloboditi mentalnih okova?

Da li biste se oko vaţnih poslovnih ili ljubavnih pitanja konsultovali sa trogodišnjim detetom? Da

li biste uradili sve što vam ono kaţe?

Ne biste? Da li ste sigurni?

Da li ste sigurni da vaš vodič kroz ţivot nije trogodišnje dete koje ste nekad bili, koje je

nesigurno, uplašeno i ne zna koliko ste u meĎuvremenu porasli i odrasli i šta ste sve u

meĎuvremenu naučili?

"Da li da promenim posao? Ovde nisam zadovoljan. Voleo bih da više zaraĎujem i da više

uţivam u poslu."

"Neeeee! Ti nisi dovoljno pametan za tako nešto! Sećaš se kako si se u prvom razredu mučio oko

slova? I ţivot nije takav! Ţivot je teţak, nije to igra! Dosta si se igrao kad si bio mali, sad jevreme da se uozbiljiš!"

"Volela bih da budem u ljubavnoj vezi sa nekim dobrim muškarcem. Ţelim da se volimo i da

uţivamo zajedno. Da zajedno idemo kroz ţivot, podrţavamo jedno drugo i budemo verni jedno

drugom. Ţelim da mu budem posebna."

"Ti da budeš nekom posebna? Po čemu? Nikad nisi nastupala na školskoj priredbi, nikad nisi

pobedila na takmičenju. Zaboravila si da je Slobodan, u kog si bila tako zaljubljena kada si imala

5 godina, izabrao Irenu. Ona je imala plavu kosu a ti smeĎu. Ona je lepa a ti nisi. I zato je on

izabrao nju a ne tebe."







Velika većina ljudi ţivi baš tako, na osnovu zaključaka ko je su o sebi, drugima i svetu doneli

kada su bili jako mali. I kada su njihovi mozgovi i načini razmišljanja bili nedovoljno razvijeni. I

zato su doneli nepravilne zaključke. Ne zato što su glupi, nego zato što tako funkcionišu sva

ljudska bića.

Doneli su zaključke o tome koliko su pametni, koliko su voljivi, koliko su dobri kao bića i koliko

su zanimljivi.

Izveli su neke zaključke o tome kakvi su drugi ljudi, da li im se moţe verovati, da li je bezbedno

voleti ih.

Nije dovoljno izgledati odraslo, oblačiti se odaslo i raditi stvari koje odrasli rade, da biste se

mogli nazvati odraslom osobom.

Potrebno je i da razmišljate kao odrasla osoba. To znači da sagledavate situaciju u kojoj se

nalazite, da postavljate pitanja, preispitujete sebe.

Koncept ego stanja iz transakcione analize moţe da vam pomogne u tome. Po ovoj teoriji, ljudska

psiha se sastoji od tri ego stanja: Odrasli, Roditelj, Dete.

Bez obzira na to koliko godina imamo svi imamo ta tri ego stanja, i funkcionišemo iz nekog od

njih.







Kada smo u ego stanju Deteta mi funkcionišemo po automatizmu i na osnovu uverenja koja

imamo. Ne preispitujemo ih nego sve što nam stigne iz okruţenja tumačimo tako da se uklopi i

naše stavove.

Ego stanje Odrasli je ono što moţe da nam priskoči u pomoć, tako što će postav ljati pitanja,

traţiti dokaze i argumente.

Na primer:

"Ja to ne mogu, glupa sam."

"Na osnovu čega misliš da si glupa?"

"Nikad nisam pobedila na takmičenju i na fakultetu sam morala mnogo da učim. Neke ispite čak

nisam poloţila iz prvog puta."

"Ako nisi pobedila na takmičenju, to ne znači da si glupa. To samo znači da je tamo bio neko ko

je znao bolje od tebe, ili neko ko je talentovaniji od tebe za tu oblast, ali to ne znači da si glupa.Završila si školu, fakultet, umeš da koristiš računar...."

Shvatate logiku postupka.

Sada zapišite sve što ţelite, a mislite da ne moţete.

Zapišite to slobodno, bez cenzure, sve što vam padne na pamet.

Sada zapišite zašto to ne moţete da imate/postignete.

I kada to vidite zapisano, preispitujte te tvrdnje, traţite argumente protiv njih, zapisujte dokaze za

suprotne tvrdnje.

Proces promene uverenja nije lak i ne moţe da se dogodi preko noći. Ako ţelite da oslobodite

sebe svojih sopstvenih mentalnih okova, budite strpljivi i neţni sa sobom. Kao što biste bili sa

trogodišnjim detetom.

Ako vam i pored toga ne ide, nemojte odmah da zaključite da ste nesposobni i da ste beznadeţan

slučaj.

Da je to tako lako svi bi to uradili očas posla i svi bi ţiveli slobodno i u skladu sa svojim

potencijalima.

Nije lako. Toliko nije lako da postoji i posebna profesija koja se bavi upravo tim problemom-

promenom uverenja na osnovu kojih ţivimo svoje ţivote. Ta profesija se zove psihoterapija.







I kao još jedan dokaz da to nije lako- i psihoterapeuti idu kod svojih kolega kada im zatreba

pomoć. Ne mogu sami. Erik Bern je rekao da kada neko hoće sam sebi da radi psihoterapiju, to je

kao da frizer sam sebe šiša.

Jedan deo posla moţete da uradite sami, ako su korekcije manje. Ali ako vam ne ide, u redu je da

se obratite nekom od stručnjaka koji su se za to godinama školovali.

Kako povećati svoju privlačnost?

Iako većina ljudi govori da izgled nije bitan, istraţivanja pokazuju da nije tako. U velikom broju

istraţivanja ponavlja se sledeći obrazac: kada pitaju ispitanike da li im je izgled bitan, većina

k aţe da nije, ali kada ih postave u situacije da biraju, najčešće biraju fizički privlačnije osobe.

Fizički izgled nije bitan, ili bar nije presudan faktor u odrţavanju ljubavne veze, ali jeste vaţan u

prvom kontaktu. Fizički izgled je ono što će, sviĎalo se to nama ili ne, drugi ljudi prvo primetiti

kod nas. Mnogi će sada reći "Ali ja ţelim da me neko voli zbog onog što jesam, a ne zbog toga

kako izgledam." Kao da je situacija ili-ili. Ili ste lepi ili dobra osoba. A to nije tačno. Moguće su







sve kombinacije: da je neko lep i loša osoba, lep i dobra osoba, ruţan i loša osoba i ruţan i dobra

osoba. Ako u ovu jednačinu uvedemo i pamet, vaţe ista pravila. Neko moţe da bude lep, pametan

i dobar čovek, lep, glup i loš čovek itd. Privid izbora izmeĎu lepote i pameti je češći kod ţena, i

zbog toga mnoge divne ţene koje mogu mnogo da ponude, ne samo da ne ističu nego ponekad i

prikrivaju svoju fizičku lepotu. Neće da se šminkaju, neće da nose suknje, haljine, cipele na

štiklu, neće da nose dugu kosu... samo da ih neko ne bi stavio u kategoriju "lepa a

glupa/površna".







Ako prihvatite da je to kako izgledate vaţno, i obratite paţnju i na taj aspekt vašeg bića,

povećavate sebi šansu da zainteresujete za sebe veći broj ljudi, a samim tim i da imate veći i bolji

izbor potencijalnih kandidata za ljubavnu vezu. Ovo vaţi i za muškarce i za ţene.

To ne znači da treba da idete na plastične operacije kako biste se uklopili u trenutne estetske

trendove, niti da se oblačite po poslednjoj modi.

To znači da vodite računa o tome da istaknete ono što je lepo na vama, i da to kako se oblačite

odraţava vašu ličnost.

Kada ţene ističu svoju ţenstvenost, postaju privlačnije muškarcima. Kada muškarci ističu svoju

muţevnost, postaju privlačniji ţenama.

To vas neće učiniti površnom osobom, niti će umanjiti vaše unutrašnje kvalitete. Naprotiv,

to će vas obogatiti za još jednu dimenziju- pored toga što ste prijatno društvo, bićete i prijatniji zagledanje.

Većina ljudi ne pravi razliku izmeĎu lepote i privlačnosti. Lepota je kao što znamo subjektivna

kategorija, svako društvo i svaka epoha ima neke svoje kriterijume. I individualno se razlikujemo

po tome šta je kome lepo. Neko moţe lepo da izgleda, da bude lepo graĎen, ima pravilne crte

lica, lepo se oblači a da mu niko ne prilazi. Ima mnogo ljudi koji na osnovu toga zaključuju da

nisu lepi, ili da nešto nije u redu s njima.

Da li ćemo biti privlačni drugima ili ne, ne zavisi od naših fizičkih karakteristika, nego od

našeg stava.

Zavisi od toga šta mi mislimo o svom izgledu, ako verujemo da smo lepi i većina drugih će nas

opaţati na taj način.

Drugi, još vaţniji faktor privlačnosti je neverbalna poruka koju šaljemo drugima o tome da li

da nam priĎu ili ne. Drugi ljudi osete koliko ste otvoreni za komunikaciju i upoznavanje i na

osnovu toga, najčešće nesvesno, odlučuju da li će vam prići ili ne. Ako delujete zatvoreno i

odsutno, drugi će to protumačiti kao "nemoj da mi priĎeš" i poštedeće sebe potencijalnog

odbijanja.







Najvaţniji faktor privlačnosti je to kako se osećate u svojoj koţi, šta mislite o sebi. Ako se

osećate prijatno u svojoj koţi, ako vam se sviĎa ţivot kakav ţivite i ako o sebi mislite da imate

šta da ponudite drugima, bićete privlačni i šarmantni. Neverbalno ćete slati poruku "Ja sam osoba

vredna upoznavanja i sa mnom vredi provoditi vreme."

Zašto je vaţno negovati svoju jedinstvenost?

Šetajući kroz svoj vrt jedan kralj je otkrio da u njemu cveće i drveće vene i nestaje.

Hrast je venuo zato što nije visok i vitak kao bor.

Bor se sušio od ţalosti zato što ne moţe da donese plod kao vinova loza.

A vinova loza je venula jer ne moţe da cveta kao ruţa.







Onda je kralj naišao na dragoljuba, biljku koja je bila u punom cvatu i zračila sveţinom i

ţivotom.

Ona mu je došapnula:

"Za mene je to što si me posadio značilo da ţeliš dragoljuba.

Da si ţeleo hrast ili bor ili ruţu ne bi mene sadio.

Prema tome, pošto ja ne mogu da budem ništa drugo do ono što jesam,

trudio sam se da budem najbolji mogući dragoljub."

Nepoznat autor

Sećate se priče o ruţnom pačetu? Za patke je ono ostalo ruţno. Drugim labudovima je lepo. Ako

vaše okruţenje ne ceni to što jeste, potraţite neko drugo okruţenje, pronaĎite svoje jato labudova.

Zašto je vaţno negovati svoju jedinstvenost?

"Kad bi svi bili isti, i kad bi se izgubio, i traţili bi te, ne bi znali ko je ko."

Dečak Svetozar iz Sombora

Ovo je veoma praktičan razlog. Ostali praktični razlozi su:

*dok svest o sopstvenoj posebnosti daje energiju, pokušaji da se bude kao neko drugi je

oduzimaju,

*pr ihvatanje sebe u svojoj jedinstvenosti opušta,







*prihvatanje sebe u svojoj jedinstvenosti je osnova šarma i autentične prihvaćenosti od strane

drugih,

*vreme koje biste proveli u pokušajima da dokučite kakvi treba da budete, moţete da koristite za

nešto zaista zabavno i korisno.

Da li ćete se, kada prihvatite svoju jedinstvenost, sviĎati svima? Nećete, to je sigurno. Niko se ne

sviĎa svima. Ali, ako se trudite da budete nešto što niste, ako se stidite sebe, nećete se sviĎati

nikom.

Po čemu ste vi jedinstveni?

Šta je to što vas čini posebnim?

To ne mora da bude dobijanje Nobelove nagrade ili pobeda na teniskom turniru.

Ako vam je teško da se setite, moţda vam izjave dece, učesnika programa razvijanja

samopoštovanja mogu posluţiti kao inspiracija:

"Imam ovakav prst jedini od dece." Jovan iz Novog Sada

"Niko nema ovakvu pegicu na svetu." Sanja iz Bačke Palanke

Jedini način da zračite sveţinom i ţivotom je da prihvatite sebe takve kakvi jeste!

To ne znači da ste savršeni i ne znači da vam se sviĎa sve kod vas.

To znači da pravite razliku izmeĎu sebe kao celovitog bića, i nekih delova vas koji vam se ne

dopadaju.

To takoĎe znači da se zapitate da li nešto što vam se ne sviĎa kod vas moţete da promenite.

Ako vam se ne sviĎa to što ste nesigurni u komunikaciji, moţete da čitate o tome, odete na neki

kurs, veţbate i na taj način unapreĎujete sebe.







Ako vam se ne sviĎa vaš fizički izgled, zapitajte se da li to moţete da promenite.

Po pitanju visine ne moţete ništa da učinite, zato nema vajde da se bavite tim pit anjem i na taj

način trošite svoju energiju.

Ako vam se ne sviĎa to što imate višak kilograma, preduzmite nešto po tom pitanju. Ali nemojte

da krenete sa stavom "Ja sam debela/debeo i grozno izgledam" nego recite sebi "Ţelim da

izgledam još bolje nego sad."

Jedno vreme je Fejsbukom kruţio simpatičan status "Nema ništa posebno u ovom statusu, osim

osobe koja ga čita." Parafraziraću ga malo za potrebe ovog teksta:

"Nema ništa posebno u ovoj rečenici, osim osobe koja je čita."

Tople pahuljice-put do harmoničnih odnosa sa drugim ljudima

Zašto se u društvu nekih ljudi osećamo prijatno, a u društvu nekih drugih neprijatno?

Zašto ponekad biramo da budemo u društvu ljudi koji nam ne prijaju, samo da ne budemo sami?

Zašto smo ponekad spremni da se odreknemo sebe zbog drugih?

Šta je to što nam toliko treba od drugih ljudi, da smo spremni da zavaravamo sebe i pravimo se

da nam prija nešto što nam zapravo smeta?

Ljudi su društvena bića, i u psihološkom i socijalnom smislu mi ne postojimo bez interakcije sa

drugim ljudima. To je oduvek poznato. Nekada je najgora kazna bila izopštavanje iz plemena.

Danas je u zatvorima najgora kazna boravak u samici.







Paţnja drugih ljudi nam je neophodna za preţivljavanje u psihološkom smislu. Svaki put kada

neko obrati paţnju na nas, šalje nam poruku "Ti postojiš." Kada nas neko ignoriše, šalje nam

poruku "Ti ne postojiš." i zato se ignorisanje doţivljava kao najstrašniji oblik odbacivanja.

Razlikujemo se po tome koliko kontakata sa drugima nam prija, ali apsolutno svako ljudsko biće

ima potrebu za interakcijom sa drugima.

"Bajka o toplim pahuljicama", koju je napisao transakcioni analitičar Klod Stajner, govori o

tome kako su nekada davno svi ljudi imali vrećice sa toplim pahuljicama, koje su nesebično delili

uvek kada su videli da su nekom potrebne. Svi su bili srećni i zadovoljni, osećali su se "toplo i

pahuljasto." Onda se pojavila zla veštica, i, nezadovoljna zato što srećni ljudi ne kupuju njene

napitke, slagala ih da će se tople pahuljice potrošiti ako ih budu tako nesebično delili. Ljudi su joj

poverovali i prestali da daju tople pahuljice svima, ali je to dovelo do toga da su postali toliko

nesrećni da su počeli da umiru. Veštici to nije odgovaralo, pa je počela da im prodaje hladne

bodlje i plastične pahuljice. One nisu bile dovoljne da se ljudi osećaju toplo i pahuljasto, ali bar

više nisu umirali.

Stajner u ovoj priči zapravo govori o stroukovima, osnovnim jedinicama paţnje, koji su nam

neophodni za preţivljavanje i optimalno funcionisanje.



https://www.facebook.com/note.php?note_id=319190291279







Tople pahuljice predstavljaju svaku autentičnu i iskrenu paţnju koju dobijamo i dajemo, i one

čine da se osećamo prijatno. Sa svakom toplom pahuljicom mi šaljemo poruku "postojiš" i "vaţan

si".

Primeri toplih pahuljica su: pozdrav, iskreni kompliment, iskreno "kako si?", slušanje, podrška,

dodir, zagrljaj, poljubac, osmeh, poklon, vreme izdvojeno za nekog...

U zavisnosti od stepena bliskosti sa nekom osobom, dajemo različitu vrstu i količinu toplih

pahuljica.

Neki ljudi ne umeju da daju ili prime toplu pahuljicu, i zato im se repertoar sastoji od hladnih

bodlji.

Primeri hladnih bodlji su: podsmeh, ironija, sarkazam, kritikovanje (prekomerno i neadekvatno).

Plastične pahuljice po formi podsećaju na tople pahuljice, ali se razlikuju po tome što suneautentične i neiskrene. To su laţni osmesi, neiskreni komplimenti, gestovi učinjeni reda radi.

Dešava se da se ljudi iskreno vole, ali iz neznanja jedni drugima uskraćuju tople pahuljice i daju

hladne bodlje. Mnoge ljubavne veze zbog toga nisu opstale, i mnogi odnosi roditelja i dece su

narušeni i neskladni, uprkos tome što se vole.

Ljubav pokazujemo i kroz kvalitet i količinu paţnje koju dajemo drugima.

Ponekad "Ne voliš me!" znači "Ne obraćaš paţnju na mene.", "Ţelim više kontakta s tobom."

Zbog toga što nam je paţnja neophodna za preţivljavanje, ponekad se zadovoljavamo i

negativnom paţnjom, ako verujemo da ne zasluţujemo pozitivnu.

Zbog toga smo ponekad spremni da trpimo i loše odnose, ako verujemo da ne zasluţujemo dobre.

Ako ţelite da se ljudi u vašem prisustvu osećaju toplo i pahuljasto, slobodno delite tople

pahuljice. Kao što smo videli u priči, tople pahuljice ne moţemo da potrošimo.

Ako ţelite da se osećate toplo i pahuljasto okruţite se ljudima koji dele tople pahuljice. Naučite

ljude oko sebe da ih daju i prenesite im da se one neće potrošiti.







Dajte i sebi redovnu dozu toplih pahuljica, budite dobri prema sebi.

Kada vam neko daje hladne bodlje i osećate potcenjeno i neprijatno, setite se da to nema veze s

vama. Setite se da ne morate da primite tu hladnu bodlju.

Dugo funkcionišemo tako da škrtarimo na toplim pahuljicama i dajemo jedni drugima hladne

bodlje i plastične pahuljice. Potrebno je vreme i potrebna je veţba da bismo naučili da ponovo

funkcionišemo na način koji hrani i neguje i nas, i ljude sa kojim dolazimo u kontakt.

Potrebno je da ponovo naučimo kako da se osećamo toplo i pahuljasto.

Sledeća veţba moţe da pomogne:

-zapišite koje hladne bodlje dajete sebi,

-zapišite koje tople pahuljice bi vam prijale od vas samih, -zapišite šta bi za vas bile tople pahuljice od vama bliskih ljudi... i recite im to, naučite ih kako da

vam ih daju,

-pitajte ljude oko vas (one s kojim ste dovol jno bliski) šta radite a prija im, i šta radite a ne prija

im,

- pitajte ih šta bi za njih, od vas, bile tople pahuljice,

- posmatrajte ljude oko sebe, obraćajte paţnju na njih.

I deca i odrasli izuzetno lepo reaguju na čitanje "Bajke o toplim pahuljicama" i ona moţe da

posluţi kao lep uvod u razgovor o načinima komuniciranja. Ona takoĎe pomaţe da se

konstruktivna komunikacija brţe savlada. Kada su svi upoznati sa pričom, dovoljno je da, kada

vam neko kaţe ili uradi nešto lepo kaţete "Ovo je za mene bila topla pahuljica, hvala ti." Ili, kada

nam neko kaţe ili uradi nešto što nam ne prija (često to bude nenamerno ili iz neznanja) kaţete

"To što si rekao/uradio" je za mene bila hladna bodlja. Kako to moţeš da pretvoriš u toplu

pahuljicu?

Kao i svaka druga veština, topla i pahuljasta komunikacija je veština koja se stiče i razvija

praksom. U početku sa greškama, sa osećajem izveštačenosti, a vremenom sve lakše i spontanije.











Kako voleti sebe?

Erih From je meĎu prvima istakao da samoljubav nije isto što i arogancija, uobraţenost i

egocentrizam. Po njemu, voleti sebe znači:

voditi računa o sebi

preuzimati odgovornost za sebe

poštovati sebe

poznavati sebe

Šta znači voditi računa o sebi?

To znači voditi računa o svom fizičkom zdravlju, dovoljno spavati, pravilno se hraniti, unositi

dovoljno tečnosti, biti fizički aktivan. Odlaziti kod lekara na redovne preglede, obraćati paţnju natelesne signale i na vreme se obratiti lekaru, ako imate neke tegobe.

Ove aspekte često zanemarujemo, i uzroke nezadovoljstva traţimo u nekim drugim oblastima, u

ţivotnim okolnostima, drugim ljudima ili nekim svojim nedostacima. A moţda smo samo

nenaspavani, dehidrirani, bez dovoljno sveţeg vazduha i sunčeve svetlosti.







To znači voditi računa o svom mentalnom zdravlju. Izdvajati vreme samo za sebe, biti u

kontaktu sa svojim osećanjima, izdvajati vreme i preduzimati aktivnosti čiji je cilj da

zadovoljimo svoje psihičke potrebe. Redovno zapitati sebe "Kako sam?", "Šta mi treba?", "Šta

mogu da učinim da zadovoljim tu svoju potrebu?".

To znači traţiti podršku drugih kada nam je potrebna, jer niko ne moţe sve i uvek sam. To znači

dozvoliti sebi da ponekad budemo slabi, tuţni, uznemireni i prihvatiti to kao znak ljudskosti a ne

neki nedostatak.

Često više računa vodimo o drugima nego o sebi. Često smo na raspolaganju prijateljima, deci,

partneru za njihove potrebe, a sebe zapostavljamo. Verujemo da smo sebični kada nekom kaţemo

"Ne, ne mogu sada da budem tu za tebe."

To znači razmišljati o tome kako rasporeĎujemo naše vreme i energiju, i kada planiramoaktivnosti, planiramo i vreme koje nam je potrebno za nas same.

Šta znači preuzimati odgovornost za sebe?

Preuzimati odgovornost za sebe znači da sebe posmatramo kao odraslu osobu koja moţe da vodi

računa o sebi, koja zna šta moţe a šta ne moţe, koja zna da zatraţi pomoć od drugih kada je to

potrebno, ali ne očekuje od njih da vode računa o njoj kao malom detetu.

To znači jasno stavljati do znanja drugima šta nam treba i šta ţelimo od njih, bez očekivanja da

nam čitaju misli.

To znači da ne krivimo prošlost za to što nam sada nije dobro, nego da potraţimo načine da sa

pozicije na kojoj smo stignemo tamo gde ţelimo da budemo.

To znači da nikom ne kaţemo "Ti si kriv što nisam uspela.", "Zbog tebe sam se naljutio", "Zbog

tebe sam se odrekla svega.".

To znači da kada nešto radimo radimo to svojom slobodnom voljom i stajemo iza svojih

postupaka.

Kako poštovati sebe?







Poštovati sebe znači prihvatiti činjenicu da smo ljudska bića kao i svi drugi, i da imamo ista

prava kao i svi drugi. To znači biti svestan granica svoje ličnosti, šta nam smeta, šta nam ne prija,

šta nam škodi i šta ne ţelimo da učinimo.

Lista asertivnih prava moţe da posluţi kao inspiracija:

pravo na samoodgovornost

pravo da se ne dopadnem nekom

pravo da se ne pravdam

pravo da kaţem NE

pravo da promenim mišljenje

pravo na grešku

pravo na saznavanje i pravo da ne znam

pravo da ne razumem

pravo na sopstvenu logiku

pravo da sudim o sebi i pravo da budem autonoman

Šta znači poznavati sebe?

"Velika ljubav proizilazi iz velikog poznavanja voljene osobe, ako je malo poznaješ, malo ćeš je,ili uopšte nećeš voleti."

Leonardo da Vinči

IznenaĎujuće je koliko ljudi zapravo ne poznaje sebe. Tokom odrastanja, kroz proces

socijalizacije, odnosno prilagoĎavanja društvu i učenja kako se funkcioniše sa drugim ljudima,

zaboravimo ko smo zapravo.

Kako upoznati sebe?

To je proces bez kraja, nikada ne moţemo reći da u potpunosti poznajemo sebe. Ali, za početak,

vaţno je izdvojiti vreme za sebe, oslušnuti sebe.

Poznavati sebe znači znati šta volimo, a šta ne volimo.

Šta nam prija a šta nam ne prija.

U čemu uţivamo?







Šta nas ljuti?

Šta nas rastuţuje?

Šta nas raduje?

Šta ţelimo?

O čemu maštamo?

Šta je to što ţelimo od ţivota? Šta je to što ţelimo od drugih ljudi?

Šta volimo da radimo?

Kako volimo da provodimo slobodno vreme?

Ko su naši tamničari?

Da li ste nekada videli slona u cirkusu, okovanog lancem koji je pričvršćen za mali kolac

poboden u zemlju?

Odr asli slon ima dovoljno snage da jednim potezom izvuče kočić iz zemlje i oslobodi se.

Ali on to ne čini. Zašto?

Zato što je takvim istim lancem i takvim istim kočićem kao mali bio zavezan i oni su tada bili

dovoljni da ga spreče da ide gde ţeli.

Pokušavao je više puta, više puta nije uspeo i-odustao je.

U meĎuvremenu je porastao dovoljno i stekao dovoljno snage da se oslobodi i ode gde ţeli, ali on

to ne čini zato što u svom iskustvu ima više dokaza ima da je tako nešto nemoguće.







I mi ljudi funkcionišemo na sličan način.

Još kao mali smo doneli razne zaključke o tome šta moţemo, a šta ne moţemo. Za šta smo

sposobni a za šta nismo.

Te zaključke smo doneli na osnovu iskustava sa raznim situacijama i na osnovu poruka koje su

nam upućivali odrasli iz našeg okruţenja.

Više puta ste pokušali da uradite nešto, niste uspeli, i zaključili ste "Ja ovo ne mogu."

"Ja nisam dovoljno pametna za školu."

"Ja sam nespretan."

"Nikom nije vaţno šta ja mislim."

"Mene niko ne voli."

"Ja sam čudan."

"Sa mnom nešto nije u redu."

"Ne umem zanimljivo da pričam."

Na uzrastu kada donosimo ovako vaţne zaključke o sebi, drugima i ţivotu, naši mozgovi još uvek nisu dovoljno razvijeni. Ne umemo pravilno da razmišljamo i ne donosimo logične zaključke. Ne

umemo da ih preispitujemo. Mozgu treba više vremena da se u potpunosti razvije, i kada se to

konačno dogodi, mi smo već uveliko prestali da preispitujemo uverenja poput onih gore

navedenih.







Mi uporno nastavljamo da ţivimo svoje ţivote na osnovu pogrešnih zaključaka, ni u jednom

trenutku ih ne dovodeći u pitanje. Često ih nismo ni svesni. To je jednostavno tako...za nas.

I kao slon sa početka priče, vrtimo se u krugu naših uverenja, i ne sanjajući da imamo dovoljno

snage i sposobnosti da ih prevaziĎemo.

Zaboravljamo da više nismo mali, i da to što je nekada moţda i bilo tačno, više nije.

Kada imate tri godine ne moţete da dohvatite teglu slatkog sa najviše police.

Ali vremenom rastete, i porastete dovoljno da moţete sami da se posluţite slatkim, bez da čekate

da se neko drugi potrudi oko vas i ispuni vam ţelju.

Najveći gest ljubavi!

Ima jedna lepa priča o tome kako je jedan dečak pitao svog oca koliko zaraĎuje na sat. Otac mu

je rekao 50 $. Tada ga je sin pitao da li moţe da mu pozajmi 25$, na šta se otac naljutio i rekao da

ga ostavi na miru. Tek što je došao s posla, umoran, i sad ga još sin gnjavi. Nakon nekog vremena

se malo smirio, otišao kod sina i dao mu 25$. Sin je ispod jastuka izvadio zguţvane novčanice, na

šta se otac ponovo naljutio. Zašto traţi novac kad već ima? On toliko radi a sin bi da kupujegluposti!

Sin mu je rekao: "Tata, nemoj da se ljutiš. Traţio sam novac zato što nisam imao dovoljno. Sada

imam. Evo ti 50 $, doĎi sutra sat vremena ranije, da večeramo zajedno."

Druga priča govori o tome kak o je jedan sada već star čovek na tavanu našao dnevnik svog sina,

u kom je dečak opisivao najlepši dan u svom ţivotu. Bio je to dan kada su njih dvojica prvi put

otišli na pecanje. Pogledao je svoj dnevnik, i video da je tog istog dana on zapisao "Protraći o sam

današnji dan. Nisam obavio nijedan poslovni poziv i nisam zaradio ništa."







Vreme je nešto što nam je svima dodeljeno u jednakoj meri. Svačiji dan traje 24h. Ni minut

manje, ni minut više. Razlikujemo se po tome kako ga koristimo i rasporeĎujemo. Neki su vešti u

tome a neki baš i nisu.

Postoje različiti načini pokazivanja ljubavi, i otac iz priče koji mnogo radi verovatno svoju ljubav

za sina pokazuje tako- što ţeli da zaradi što više novca i omogući mu što je moguće bolje uslove

za ţivot.

Problem je u tome što dečak iz toga zaključuje "Nemaš vremena za mene, nisam ti vaţan, ne

voliš me."

Lepo je kada drugima kupujemo poklone i kada drugi nama kupuju poklone, ali to nije dovoljno.

Nijedan odnos ne moţe da se zasniva na materijalnim vrednostima.

Da bismo gradili odnos bilo koje vrste, potrebno je da izdvojimo vreme za ljude do kojih nam je

stalo. Potrebno je da provodimo vreme s njima, da obraćamo paţnju na njih. Da ih ne samo

gledamo, nego i vidimo. Da ih ne samo slušamo, nego i čujemo.

Mnoga deca su odrasla sa osećanjem nevoljenosti, iako su ih roditelji beskrajno voleli. Toliko su

ih voleli da su radili više poslova, samo da bi zaradili više novca, da svojoj deci omoguće što

bolje uslove za ţivot.

A onda, preko noći, pred sobom vide nepoznatu odraslu osobu, koja im zamera sve i svašta. Koja

je ljuta na njih. Koja im govori da je uopšte ne poznaju.







Mnogo je i ljubavnih veza i brakova koji se prekidaju iako je bilo ljubavi meĎu njima. Muškarci

su jurili na sve strane da zarade što više, da pokaţu kako su sposobni i uspešni, kako bi njihove

drage bile ponosne na njih. Ţene su takoĎe jurile na sve strane, radile, odgajale decu, kuvale,

spremale kuću, ugaĎale svom muškarcu. I onda se posle nekog vremena dva stranca koja su se

nekada volela sretnu, oboje nezadovoljni, razočarani, sa osećajem da ništa od svega toga što su

dali nije dovoljno.

I nije dovoljno. Da bi odnos funkcionisao i razvijao se, neophodno je zajedničko provoĎenje

vremena, neophodni su razgovori, neophodne su zajedničke aktivnosti u kojim svi oni koji su

uključeni uţivaju.

"Ponekad su i najobičnije stvari posebne, jednostavno tako što ih radimo sa pravim ljudima."

Elizabet Grin

U poslu ne moţete da budete uspešni ako ne ulaţete dovoljno vremena i energije u vaše radne

zadatke.

Zašto mislite da je to moguće u bliskim odnosima?

Moţda ovo niste znali, moţda ste mislili da će drugi znati da ih volite tako što radite neke stvari

za njih. Zato što se odričete i ţrtvujete da biste njima nešto dali. Sada znate da nije tako.







Vaš sin neće besneti zato što nema najbolje patike, ako ste s njim bili na pecanju. Besneće zbog

novih patika zato što misli da je to dokaz njegove vrednosti. Zato što misli da nije vredan i

zanimljiv. Otkud mu ta ideja? Pa njegov roĎeni otac nikada nije izdvojio vreme samo za njega,

samo da bude s njim, da čuje kako mu je u školi, da vidi njegov album sa sličicama super heroja.

Vaš partner vas neće manje voleti ako su u sudoperi tri tanjira i četiri čaše. Neće to primetiti dok

ga gledate sa osmehom, srećni što je tu, pored vas. Biće besan i razočaran, osećaće se nevoljeno

kada posle celog dana dezinfikovanja kuće nemate vremena i energije da ga saslušate. Toliko ste

umorni da nemate snage ni da ga zagrlite. Ne, nije on nezahvalan, on je samo ljudsko biće kom

treba paţnja i kom je potrebno vreme koje ste izdvojili samo za njega. Zato što vam je vaţan.

Kako u današnjoj hroničnoj nestašici vremena rešiti ovaj problem?

Tako što ćete planirati provoĎenje vremena sa vama dragim i bliskim osobama. Tako što ćete

kada planirate svoj dan, nedelju, mesec...imati na umu i vaše bliţnje i to da im je vaše vreme

potrebno, da ste im potrebni vi.

Nedavno sam pročitala kako je jedan muškarac (koji mnogo radi i uspešan je u svom poslu)

napisao da, iako su ih delile hiljade kilometara, njegova draga i on su sedeli svako pored svog

računara i gledali isti film. I iako su bili fizički razdovojeni oni su bili blizu. Bliţe nego neki koji

su moţda sedeli jedno pored drugog, svako u svojim mislima i sa svojim planovima.

Da li ćete zbog toga biti manje produktivni i uspešni? Ne, naprotiv. Bićete mirniji, zadovoljniji,

ispunjeniji. Imaćete više energije, brţe ćete izvršavati svoje obaveze. I imati više vremena i

energije za sebe i svoje bliţnje. I tako stvarate novi začarani krug, ovaj put prijatan, ispunjen

trenucima bliskosti i ljubavi.

Zašto se bojimo sreće?







Znate ono kad neko priča o nekom lepom dogaĎaju ili uspehu, pa kucne u drvo, da "ne urekne" ili

"da ne čuje zlo"?

Ili neće "previše" da se raduje, da ne prizove neku nesreću.

Postoji to široko rasprostranjeno uverenje, pogotovo na našim prostorima, da previše sreće

priziva nesreću. To uverenje je posledica pogrešnog zaključivanja da kada jedan dogaĎaj usledi

nakon drugog, to nuţno znači da je prvi uzrok drugog.

Činjenica je da emocionalno obojene dogaĎaje lakše pamtimo i iz tog razloga se dogaĎa da u

svom sećanju poveţemo lep i ruţan dogaĎaj i pripišemo im uzročno posledičnu vezu.

Slično, takoĎe netačno uverenje, je da brigom sprečavamo loše dogaĎaje. Ako brinemo izabrinuti smo verujemo da sebe i bliţnje moţemo da zaštitimo na taj način i suprotno, ako smo

opušteni i bezbriţni kao da "prizivamo" nesreću.

Realnost je potpuno drugačija- brigama se iscrpljujemo i na taj način smanjujemo svoje

kapacitete da se nosimo da stresnim dogaĎajima i situacijama.

Preteranom brigom za druge ne samo da ih ne štitimo nego ih udaljavamo od sebe. Kada su

roditelji u pitanju, oni preteranom brigom svojoj deci šalju poruku da je ţivot jako opasan a da

oni nisu sposobni da se nose s tim- i na taj način ih, paradoksalno, onesposobljavaju za ţivot i

povećavaju im verovatnoću da ne budu srećni i uspešni, nego da budu nesigurni i uplašeni.







Neki dogaĎaji jesu uzrokovani našim činjenjem ili nečinjenjem, neki nisu. Ono što je sigurno je

da naša osećanja nemaju tu moć da utiču na to da li će se nešto dogoditi ili ne .

Ţivot je takav da se dobri i loši dogaĎaji smenjuju, dešavaju se lepe i ruţne stvari. Ne postoji niko

kome se nikada nije dogodilo nešto loše ili ruţno. Svi u ţivotu imaju uspone i padove, dobre i

loše periode i dobre i loše dane. Niko ne moţe da ih izbegne!

"Ako nemate uspone i padove u ţivotu to znači da ste mrtvi."

Razlikujemo se po tome što neki loše dogaĎaje pripisuju sebi i veruju da im se to dogodilo kao

neka kazna i da su mogli to nekako da spreče, a neki to prihvate kao deo ţivota i znaju da to nije

nikakva kazna za neki davno počinjeni greh ili pogrešan potez u ţivotu.

Kada bi uverenje da srećom prizivamo nesreću i loše dogaĎaje bilo tačno, to bi značilo da ako

smo uvek nesrećni nikad se ništa loše neće dogoditi.

Ako smo uvek nesrećni ili bar nismo srećni, nećemo sprečiti loše dogaĎaje, saobraćajne

nesreće, bolesti i smrti naših bliţnjih. Samo ćemo sprečiti sebe da uţivamo u lepim dogaĎajima

i da prihvatimo darove koji nam se nalaze na putu.

Biti srećan nije samo lepo nego je i zdravo i korisno!

Srećni ljudi uţivaju u sledećim blagodetima:







druţeljubiviji su i imaju više energije

drugi ljudi ih više vole

imaju veću verovatnoću da sklope brak i ostanu u njemu

imaju bogatiju mreţu prijatelja i socijalne podrške

produktivniji su na poslu

bolje su voĎe i pregovarači i zaraĎuju više novca

ot porniji su na teške okolnosti

imaju jači imuni sistem

Ljubav prema sebi-šta nije i šta jeste?

Ljubav prema sebi je u osnovi kvalitetnog i ispunjenog ţivota.







Bez nje nema ni ljubavi prema drugima, nema zadovoljstva u ţivotu, nema kvalitetnih

meĎuljudskih odnosa.

Kada volimo sebe ne očekujemo od drugih da to rade umesto nas.

Kada volimo sebe drugima nismo teret nego inspiracija.

Ljubav prema sebi, ili samoljubav, se često pogrešno poistovećuje sa egoizmom i narcizmom.

Egoizam je stavljanje sebe u centar i zanemarivanje drugih. Zdrava ljubav prema sebi ostavlja

prostor i za druge i uzima ih u obzir.

Narcizam je poremećaj u kom je akcenat na poreĎenju sebe sa drugima i konstantno naglašavanjelične superiornosti (bila ona realna ili ne).

Egoizam i narcizam ne samo da nisu isto što i ljubav prema sebi, oni su njena suprotnost.

Ljubav je osećanje koje je usmereno na nečije biće, tako da je samoljubav osećanje usmereno na

sopstveno biće. To je stav " ja kao osoba sam u redu, vaţan sam i moje potrebe su vaţne."

Niko nije savršen, i u redu je da budemo nezadovoljni nekim svojim osobinama, navikama,

postupcima...

Nezadovljstvo je dobro k ada nas motiviše da učimo i razvijamo se, i sve dok je usmereno na

neke delove nas samih a ne sebe kao celinu.







Ljubav prema sebi najčešće "učimo" od roditelja ili staratelja. Preuzimamo način na koji su nas

oni voleli, i kada odrastemo ponašamo se prema sebi na sličan nači.

Neko ko je često dobijao kritike na svoje biće a ne na ponašanje ("Ti si smotan!" umesto "Molim

te budi malo paţljiviji", "Ti si glup!" umesto "Nisi razumeo ovaj zadatak, objasniću ti ponovo, i

treba još malo da veţbaš"...) nastavlja da u odraslom dobu sebi šalje takve poruke i veruje da on

kao biće nije dovoljno dobar da bi bio voljen.

Voleti sebe ne znači biti samodovoljan, ne znači da nam ne treba i ljubav drugih. Kao što na

različite načine volimo više ljudi, partnerski, prijateljski, rodbinski... tako moţemo da volimo i

sebe i druge.

Prvi korak ka razvijanju ljubavi prema sebi je prihvatanje da je u redu i poţeljno voletisebe, da to nije ni egoistično ni narcistično.

Sledeći korak je uviĎanje razlike izmeĎu bića i ponašanja, i svesno usmeravanje napora ka tome

da o sebi mislimo i sebi se obraćamo sa ljubavlju.

Ne moţemo ni druge, pa ni sebe, zavoleti preko noći. To je proces koji se sastoji iz svakodnevnih

malih koraka i pokazivanja ljubavi prema sebi. VoĎenje računa o tome šta nam treba, šta nam

prija i šta nam ne prija, zauzimanje za sebe, izdvajanje vremena i energije za sebe i svoje potrebe.

Ono što je vaţno je da iza svakog našeg postupka i poruke upućene sebi stoji "ja sam ok i

dostojan ljubavi."

Pitanja koja mogu da vam pomognu da se orijentišete u ovom procesu, i vidite da li ste na

dobrom putu su:

"Da li bih se ovako ponašao prema nekom koga volim?"

"Da li bih ovo rekao nekom koga volim?"







"Da li bih voleo da budem u društvu nekog ko se prema meni ponaša ovako kako se ja ponašam

prema sebi?"

"Kako bi mi prijalo da sebi pokaţem ljubav?"

"Kako bih se ponašao prema sebi kada bih voleo sebe? Po čemu bi se to razlikovalo od mog

dosadašnjeg ponašanja prema sebi?"

Da li biste verovali nekom ko vam govori da vas voli a nikada nema vremena za vas, n e zna šta

volite a šta ne volite, ne pita vas kako ste, ne čini ništa za vas, ne pomaţe vam, ne obraća paţnju

na vas...? Pretpostavljam da ne biste.

Iz istog razloga nije dovoljno reći "Volim sebe.", ili ponavljati afirmacije tipa "Ja sam savršeno

biće i mene je lako voleti." kao papagaj.

Dela, svakodnevna i mala, a ne reči, su ono što čini razliku izmeĎu "Volim sebe" i "Ne

volim sebe".

Moţete na kraju svakog dana da premotate film i pogledate sa koliko ljubavi ste se ponašali

prema sebi. Pohvalite sebe za svaki mali pomak, budite istrajni i strpljivi i vredno upućujte sebi

gestove i reči ljubavi i posle nekog vremena će vam to preći u naviku, posle nekog vremena ćete

uspeti da uverite sebe da vi zaista jeste vredni ljubavi i da zasluţujete da volite se be i da primite

ljubav od drugih.

Kako izabrati ljubavnog partnera?

Da li razumom ili srcem?

Ako izaberete razumom i ne slušate srce, ono će vas boleti i neće moći da voli. Odreći ćete se

vaţnog dela svog bića i oduzeti sebi radost i ţivotnu energiju.







Ako izaberete srcem rizikujete da ono bude slomljeno. Srce, kao simbol svih naših osećanja, je

kao kompas- vodi nas tamo gde ţelimo da budemo. Problem je u tome što kompas moţe da bude

pokvaren. Srce moţe da bude zbunjeno različitim zabludama o nama samima, drugim ljudima i

ljubavnim vezama. Srce moţe da usklikne „Da! To je to!“ kada intuitivno prepozna nekog ko će

odigrati ulogu u našem ţivotnom scenariju i potvrditi nam uverenje da nismo dostojni ljubavi.

Idealno je kada razum i srce saraĎuju. Kada dozvoljavamo sebi da osećamo, ali

preispitujemo svoja osećanja, razmišljamo o sebi i drugima.

Ljubav je neophodan sastojak ljubavne veze, ali nije dovoljan i nije garancija da će veza trajati i

da će partneri skladno funkcionisati. To što prema nekom osećate ljubav, i što vam je ljubav

moţda uzvraćena, nije garancija da će odnos trajati ceo ţivot. Šta je garancija da će odnos trajati

ceo ţivot? Koliko je meni poznato, tako nešto ne postoji.

Ono što smanjuje verovatnoću greške i povećava verovatnoću pravilnog izbora je svest o tome

šta nam je vaţno i potrebno, koje su naše ţivotne vrednosti i ţivotni ciljevi.

Ako ţelimo da nas srce vodi ka mirnoj luci a ne na opasne hridi, vaţno je da ga prvo mi sami

upoznamo.

Ili, kako bi nas posavetovao Frensis Bejkon, „budimo iskreni prema sebi kako ne bismo bili laţni

prema drugima.“ Ruso bi klimnuo glavom i dodao „ostaće nam nepoznato tuĎe srce, ako ne









O čemu volite da razgovarate?

Da li volite da ste stalno okruţeni ljudima ili su vam potrebni i periodi samoće?

Koliko vam je posao vaţan u ţivotu? Da li je to oblast koja vam je veoma vaţna ili samo nešto

što se mora da bi se zaradio novac?

Da li ţelite decu?

Kakvi su vaši religiozni/duhovni stavovi?

Da li vam je vernost vaţna u ljubavnom odnosu?

Koliko je seks vaţan za vas?

Traganje za ljubavnim partnerom i graĎenje zadovoljavajuće ljubavne veze su procesi za koje su

potrebni vreme i posvećenost. Ako sve ovo što ste pročitali za vas ima smisla, predlaţem vam da

redovno pišete, samo za sebe, sva pitanja koja se tiču partnera i veze i sve odgovore koji vam

padaju na pamet. Kada ih vidite zapisane biće vam lakše da ih preispitate i eventualno korigujete,

i na taj način se u značajnoj meri pripremite da nekom budete ljubavni partner u ljubavnoj vezi u

kojoj ćete oboje uţivati. I ko zna, moţda postati jedno drugom i ţivotni partneri.

Partner-ljubavni ili ţivotni?

Verujem da je svima vama poznato da se brakovi sklapaju iz različitih motiva, koji ne moraju

nuţno da imaju veze sa ljubavlju. Brakovi se ponekad sklapaju zbog materijalne sigurnosti, zbog

društvenog statusa, zbog potrebe za sigurnošću, pod pritiskom okruţenja....







Ţivotni partner moţe i ne mora da bude ljubavni, kao što i ljubavni partner moţe i ne mora

da bude ţivotni.

Sada se moţda pitate zašto je toliko bitno da ta razlika bude jasna. To je, po mom mišljenju,

veoma vaţno iz dva razloga.

Prvo, izbor ţivotnog partnera je veoma vaţan ţivotni izbor i greška moţe da ostavi mnoge

posledice ne samo po vaš nego i po ţivote drugih ljudi. Mnogi se uplaše takvog izbora i počnu da

osećaju preveliki pritisak i da paniče. A kada smo pod pritiskom i paničimo nismo baš mnogo privlačni drugim ljudima. TakoĎe, poznato je da pritisak i strah loše utiču na misaone procese, što

znači da se na taj način povećava verovatnoća pogrešne procene druge osobe i pogrešnog

izbora. Ako ste na prvom sastanku sa nekim i pitate se da li je to osoba s kojom moţete/ţelite da

provedete ceo ţivot, postavljate sebi preteţak zadatak. Potrebno je vreme da bismo upoznali

nekog i mogli sa koliko toliko sigurnosti da procenimo da li je to za ceo ţivot ili ne.

Drugo, ako je traţiti nekog za ceo ţivot jedino ispravno, to znači da su vaše prethodne veze

greške i promašaji i da ste s tim ljudima gubili vreme. To znači da ste neuspešni.

Nastavljati potragu sa idejom da ste neuspešni vam takoĎe smanjuje privlačnost, guši šarm

i stvara pritisak da ne ponovite grešku ili neuspeh.

Ako se sa takvim stavom osvrnete na svoju ljubavnu prošlost, moţete samo da se stidite i osećate

neuspešno i neadekvatno.







Ako, sa druge strane, dozvoljavate sebi ljubavne veze i otvoreni ste za to da te veze moţda neće

biti za ceo ţivot, vi dajete sebi priliku da uţivate u lepim trenucima sa drugim ljudskim bićem.

Da obogatite sebe i drugog ţivotnim iskustvom i lepim uspomenama.

Osvrt na ljubavnu prošlost iz ovog ugla moţe da vam izmami ili osmeh na lice ili zahvalnost što

ste od nekih ljudi u nekom periodu svog ţivota dobili nešto lepo, ponos što ste nekom ulepšavali

ţivot i bili značajni, samopouzdanje zato što u iskustvu imate bivanje u paru i znate da

funkcionišete u vezi. Greške ste izgrešili s nekim i jednog dana, kada sretnete nekog s kim ţelite

da provedete ceo ţivot, nećete ih ponoviti. Bićete mudriji i bolje poznavati sebe i druge ljude. I

na taj način sebi povećavate šanse da veza opstane ceo ţivot.

Da li postoje srodne duše?

Postoji jedan mit koji govori o tome kako su ljudska bića nekada davno bila savršen spoj muškog

i ţenskog. Ta bića su se zvala Androgini i bili su toliko savršeni i moćni da su im bogovi

pozavideli, i odlučili da ne dozvole da neko bude savršeniji od njih. Prepolovili su ta moćna bićai, kako legenda kaţe, te razdvojene polovine lutaju svetom u potrazi jedna za drugom, kako bi se

ponovo spojile i ponovo bile savršene, moćne i cele.

Ovo lepo zvuči, nekako romantično. Saznanje da na ovom svetu postoji neko ko je stvoren samo

za vas i s kim ćete, kada se konačno pronaĎete, funkcionisati savršeno zvuči prosto bajkovito. I

jeste baš takvo- bajkovito. Nerealno i nemoguće. A ujedno i izvor mnogih problema u ljubavnom

ţivotu i jedna od najvećih prepreka u potrazi za ljubavnim partnerom.







Evo nekoliko razloga zašto verovanje u to da za vas postoji samo jedna srodna duša moţe loše da

utiče na vaš ljubavni ţivot:

ako verujemo u to da smo jedna polovina savršenog bića, to znači da na ovom svetu za

nas postoji samo jedna prava osoba. Ovo uverenje suţava izbor na samo j ednu osobu, a

ujedno i postavlja previsoke kriterijume-taj neko mora savršeno da nam odgovara. Traţiti

tu jednu jedinu osobu na celom svetu koja nam odgovara je kao traţiti iglu u plastu sena.

Gde ići, šta raditi? Ovo uverenje nas takoĎe stavlja u pasivnu poziciju, čekamo da se

sudbina smiluje na nas i dozvoli nam da se sretnemo sa svojom drugom polovinom.

verujemo u to da ćemo sa tom jednom osobom savršeno funkcionisati, i čim se pojave

prve nesuglasice, prva nerazumevanja, skloni smo tome da tu osobu proglasimo

nesrodnom dušom, prekinemo vezu i nastavimo potragu za pravom srodnom dušom.

Očekujemo od te osobe da uvek znaš šta mislimo, šta ţelimo, šta nam treba, šta nam

smeta...







osećanje nepotpunosti i praznine tumačimo nedostatkom naše druge polovine, i umesto da

se zagledamo u sebe, preuzmemo odgovornost za sebe, svoj ţivot i svoju sreću, čekamo

da se taj neko, ko je savršen za nas pojavi i upotpuni nas. Verujemo da će susret sa tom

osobom dovesti do toga da naša nezadovoljstva nestanu i da se naša unutrašnja praznina

popuni bez da smo mi išta preduzeli po tom pitanju.

verujemo da ćemo čim sretnemo tu osobu odmah znati da je "to to", da ćemo to nekako

osetiti. I na taj način uskraćujemo i sebi, i nekim dobrim ljudima šansu da se bolje

upoznamo, zbliţimo i moţda zajedno nastavimo kroz ţivot. Ne kao savršen spoj koji

idealno funkcioniše, nego kao dve nesavršene jedinke koje ulaţu vreme i energiju kako bi

zajedno izgradile nešto lepo i dragoceno za oboje.

Kada mit o srodnim dušama shvatimo samo kao jednu lepu priču, i kada prihvatimo realnost da

smo nesavršeni, da je to u redu i ljudski i da postoji više ljudi na ovom svetu koji mogu da nam

odgovaraju i sa kojima moţemo da izgradimo jednu nesavršenu ali lepu i prijatnu ljubavnu vezu-

tada sebi povećavamo šansu da naš ljubavni ţivot bude lep i ispunjen.

Tada se iz pasivne pozicije čekanja susreta sa srodnom dušom pomeramo ka aktivnoj poziciji

traganja za nekim s kim putovanje kroz ţivot, ceo ili samo jedan deo, moţe da bude lepo i

skladno.

Zašto je dobro biti srećan?

"Kada sam imao pet godina majka mi je rekla da je sreća ključ ţivota. Kada sam pošao u školu,

pitali su me šta ţelim da budem kad porastem. Napisao sam "srećan". Rekli su mi da nisam

razumeo zadatak, a ja sam im odgovorio da oni nisu razumeli ţivot."







Dţon Lenon

Mnogi ljudi veruju da je sreća neka vrsta luksuza, nešto što moţe da se oseća tek kada se reše svi

ţivotni problemi i kada okolnosti budu povoljne.

Neki čak veruju da je neozbiljno i neodgovorno biti srećan kad pred sobom imaju toliko vaţnih

ţivotnih zadataka. Treba završiti školu, pronaći posao, zaraĎivati novac, plaćati račune,

obezbediti sebi krov nad glavom, odgajati decu...

Neki čak veruju da su ozbiljniji, zreliji i dostojanstveniji kada se zabrinuto mršte i brinu svetske

brige.

Biti srećan i zadovoljan je velikoj većini ljudi negde na dnu lestvice prioriteta. Nešto čega su se

odrekli čim su malo odrasli i shvatili "šta je zapravo ţivot."

U proteklih dvadesetak godina psiholozi su svoju paţnju preusmerili sa poremećaja i problema na

to kako razviti ljudske potencijale i kako poboljšati kvalitet ţivota. Bavili su se izmeĎu ostalog i

izučavanjem sreće i na osnovu velikog broja istraţivanja, sprovedenom u mnogim zemljama i navelikom broju ljudi, došli su do sledećeg zaključka:

Biti srećan nije samo lepo nego je i zdravo i korisno!

Srećni ljudi uţivaju u sledećim blagodetima:







druţeljubiviji su i imaju više energije

saosećajniji su i saradljiviji

drugi ljudi ih više vole

imaju veću verovatnoću da sklope brak i ostanu u njemu

imaju bogatiju mreţu prijatelja i socijalne podrške

fleksibilniji su i or iginalniji u razmišljanju

produktivniji su na poslu

bolje su voĎe i pregovarači i zaraĎuju više novca

otporniji su na teške okolnosti







imaju jači imuni sistem

fizički su zdraviji

duţe ţive

Malo li je? :)

Sada se verovatno pitate šta treba da se dogodi pa da i vi postanete srećni i uţivate u svim ovim

blagodetima. Ja ne znam odgovor na to pitanje. Ne znam šta se dogodi pa neko postane srećan. I

nikada nisam čula da se nekom dogodilo tako nešto, da je jednostavno postao srećan.

Ali, ako se pitate šta je to što moţete da radite, istrajno, posvećeno i strpljivo, pa da kod sebe

izgradite stavove i ponašanja koji rezultiraju osećanjem sreće i blagostanja neke ideje i smernice

moţete da pronaĎete u ovim tekstovima:

Tri uzroka sreće- od čega zavisi koliko smo srećni?

Kako učiniti sebe srećnim za samo 75 minuta?

Tri puta do istinske sreće

Kako zaštiti decu od svoje ljubavi?



http://emocionalnainteligencija.blogspot.com/2012/12/tri-uzroka-srece-od-cega-zavisi-koliko.html




http://emocionalnainteligencija.blogspot.com/2012/11/kako-uciniti-sebe-srecnim-za-samo-75.html


http://emocionalnainteligencija.blogspot.com/2012/02/tri-puta-do-istinske-srece.html









Biti roditelj je jedna od najodgovornijih ţivotnih uloga.

Doneti na svet jedno novo biće, stvoriti novi ţivot, gledati kako raste, pripremiti ga za samostalan

ţivot nije ni jednostavan ni lak zadatak.

Iako je roditeljska ljubav u najvećem broju slučajeva beskrajna i iako ogroman broj roditelja

svojoj deci ţeli sve najbolje, praksa pokazuje da izuzetno mali procenat njih uspeva u toj misiji.

Uspešni roditelji su oni koji uspevaju da svoju decu osposobe za samostalan ţivot.

Da ih dovedu do toga da budu zrele i odgovorne osobe, da znaju ko su, kako da ţive ţivot u

skladu sa svojim bićem i kako da ostvaruju svoje potencijale.

Skoro svi roditelji to ţele, ali izuzetno mali broj njih i uspeva u tome. Zašto je to tako? Ima

mnogo razloga i uzroka, ali svi oni mogu da se svedu na to da većina roditelja jednostavno nije

naučena kako to da ostvari.

Beskrajno voleti svoju decu i ţeleti im sve najbolje u ţivotu jednostavno nije dovoljno.

Jedna od čestih roditeljskih zabluda je verovanje da je količina brige koju osećaju jednaka

količini ljubavi.

Što više roditelj brine za svoje dete, to ga više voli i to je dete zaštićenije. Što više strepi nad

bezbednošću svog potomstva, to je dete zaštićenije.

Mnogi roditelji duboko u sebi veruju da ako ne strahuju za svoje dete i ako sebe ( a i dete) ne

maltretiraju brigama, to znači da nisu dobri roditelji.







Mnogi imaju to magijsko uverenje da svojom brigom i strahovima štite svoju decu.

A istina je potpuno suprotna - brigama i strahovima koji prevazilaze okvire realnosti roditelji

zapravo škode svojoj deci!

Deca osećaju osećanja svojih roditelja, i kada je roditelj uznemiren i uplašen to se prenosi i na

dete. TakoĎe, kada roditelji brinu i strahuju više nego što u realnosti imaju povoda za to, svojoj

deci šalju sledeće poruke:

"Svet je jako opasno mesto"

"Ti nisi sposoban da funkcionišeš samostalno"

I na taj način dovode do toga da dete postane uplašeno i nesamostalno. Na taj način sputavaju ikoče svoju decu.

Ako pitate bilo kog roditelja: "Da li ţeliš da tvoje dete bude nesigurno u sebe i uplašeno od

ţivota?" odgovor će biti "Naravno da ne! Ţelim da moje dete ţivi lep i ispunjen ţivot, da bude

srećno, zadovoljno i slobodno!"

Ako ih zatim pitate "Da li znate kako to moţete da postignete?" velika većina neće znati odgovor.

Kako roditelji mogu da spreče da uprkos ogromnoj ljubavi svojim strahom i brigama naškode

svojoj deci i učine ih manje sposobnim za lep i ispunjen ţivot?

Evo nekoliko smernica:

preispitajte se, da li verujete da je roditeljska ljubav isto što i briga?

u svakoj situaciji kada osećate strah ili brinete, zapitajte se, koliko su ta osećanja

realistična? Koliko je verovatno da će se sve te strahote dogoditi baš vašem detetu istog

trenutka kada ga ostavite/pustite samog.







zapitajte se "Na osnovu čega verujem da se moje dete neće snaći u ovoj situaciji?". Ako

imate neke razloge, ako vaše dete nema neke veštine koje su mu potrebne, podučite ih. To

će im biti više od koristi nego da vas gledaju prestravljene.

kada osećate strah ili brige, zapitajte se "Šta ja mogu da učinim u ovoj situaciji da zaštitim

svoje dete?". Ako postoji nešto, učinite to. Ako ne postoji, izluĎivanje brigama i

strahovima je bespotrebno i, ponavljam, štetno!

podsetite se svih kvaliteta i sposobnosti vašeg deteta, imajte ih na umu kada ste u

kontaktu sa njim. Na taj način ih osnaţujete, i pokazivanjem da imate poverenja u njih

učite ih da imaju poverenja u sebe.

umesto da zamišljate najgore moguće scenarije, zamišljajte vaše dete kako je srećno i

zadovoljno.

ne dozvolite da vas obuzmu strahovi i brige! Vaša odgovornost kao roditelja je da budete

pribrani i funkcionalni, jedino na taj način moţete da budete od koristi vašoj deci.

imajte poverenja u svoju decu, na taj način ih jačate, a samim tim i štitite.







budite dobar primer svom detetu, ako vi umete da vodite računa o sebi umeće i vaše

dete!

Da li su muškarci bezosećajni?

Mnogobrojna istraţivanja na temu emocionalne inteligencije pokazuju da su muškarci manje

emocionalno inteligentni od ţena.

Kako to istraţivanja dokazuju? Tako što u velikoj većini tih istraţivanja muškarci postiţu niţe

rezultate na testovima emocionalne inteligencije.

Lošiji su u prepoznavanju osećanja drugih ljudi.

Sa manje uspešnosti imenuju svoja osećanja.

Teţe izraţavaju osećanja.

Da li je to dokaz da su bezosećajni? Nije!

To je samo dokaz da su muškarci, generalno, manje vešti u procenjivanju, prepoznavanju i

imenovanju osećanja.

Manje su u kontaktu sa svojim osećanjima i imaju razraĎenije tehnike potiskivanja i izbegavanja.







Zašto je to tako?

Od samog postanka ljudske vrste, dok su naši preci još ţiveli u pećinama, muškarci su bili

zaduţeni za snabdevanje hranom i zaštitu porodice.

U takvim okolnostima, kada iza svakog grma vreba neka opasna ţivotinja, biti neţan, saosećajan,

u kontaktu sa svojim osećanjima je značilo ili sigurnu smrt ili vraćanje u pećinu bez ulova.

Od teritorije koja im pripada zavisilo je koliko će biti u mogućnosti da prehrane i zaštite svoju

porodicu. I zato su se borili sa muškarcima iz drugih plemena. Zato su išli u ratove. Biti neţan,

saosećajan i u kontaktu sa svojim osećanjima na bojnom polju je takoĎe značilo sigurnu smrt.

Vreme je teklo, mi kao vrsta evoluirali, i tako stigosmo do industrijske revolucije i kapitalizma.

Opasne zveri koje su vrebale iza svakog ţbuna sada deluju kao bebe labradora u poreĎenju sa

"sistemom".

Tek sada muškarci moraju da budu "jaki", "izdrţljivi", "beskrupulozni"...

I tako su muškarci odvajkada učeni da su osećanja nešto što je opasno i njima nepotrebno. Učeni

su kako da ih potiskuju. I baš zato što imaju hiljadugodišnje iskustvo u negiranju osećajnog dela

svog bića, baš zato su vešti u tome da ne budu u kontaktu sa svojim osećanjima. Praksa čini

majstore.

A onda doĎe XX vek. Prvo feminizam. Ţene se oslobodile vekovnog ropstva pa izlile sav bes i

ogorčenost na muškarce. Proglasile ih najvećim neprijateljima i odlučile da im pokaţu da su bolje

od njih, da su superiornija vrsta. Kako su decenije prolazile takva vrsta reakcije se smirivala i

vremenom dovela do uravnoteţavanja stava prema muškarcima.

Sada većina ţena ne misli da su muškarci neprijatelji, veruje da su prijateljska vrsta i ţeli da

bivstvuju u miru i harmoniji.

Ţele da dele osećanja sa muškarcima, da budu bliske. A oni masovno padaju na testovima

emocionalne inteligencije.







Šta se dogaĎa u današnje vreme kada se devojčica od 2-3 godine uplaši? Ili padne i udari se pa

počne da plače?

Svi se raspekmeze i pritrče i teše je i maze i paze.

Šta se dogaĎa kada dečak od 2-3 godine doţivi nešto slično?

Da li će dobiti paţnju, zagrljaj, tešenje? Malo verovatno.

Dobiće rečenice tipa "Ne budi beba/devojčica", "Sramota, nemoj da te neko vidi da plačeš!"...

I kada on nauči lekciju i suzdrţi suze ili strah, dobija poruku "Junačino!"

Mnoge ţene se ţale kako muškarci ne ţele da razgovaraju, pogotovo ne o osećanjima, ne

zapitavši se ko je sa njima ikada razgovarao, pogotovo o osećanjima.

I proglašavaju ih bezosećajnim, umesto da vide koliko su zbunjeni svojim osećanjima i

unutrašnjim ţivotom. Ne zato što im je to uroĎena karakteristika nego zato što su odmalena učeni

da "tako treba da bude".

Mnoga istraţivanja a i svakodnevica pokazuju da su muškarci generalno agresivniji od ţena.

Zašto je to tako?

Delom zbog testosterona, a delom zbog toga što se ljutnja smatra "muškim" osećanjem i

dozvoljava se dečacima.

I još vaţnije- zato što bes i agresivnost često prekrivaju strah, tuga i stid, osećanja koja su

muškarcima "zabranjena".







I tako dečaci odrastaju sa porukom da biti muško znači biti jak i ne dozvoliti da te bilo šta

dotakne ili pogodi. Da su osećanja za devojčice. I kada odrastu dolazi do problema. Devojčice

koje su sada postale devojke i ţene ih optuţuju da su bezosećajni. Tako nastaje konflikt: kako

ostati muško a pokazati osećanja?

Kako biti emotivan kada je to u suprotnosti sa definicijom muškosti i muţevnosti?

Rešenje moţe da bude u promeni definicije muškosti i muţevnosti. Vremena su sada drugačija,

muškarci više ne idu u lov i divlje ţivotinje više ne vrebaju iza svakog grma.

U današnje vreme i na ovom stepenu razvoja čovečanstva biti neţan, saosećajan i u

kontaktu sa svojim osećanjima više nije opasno po ţivot.

Vreme je da se se to prepozna, prizna i krene u redefinisanje pojma "muškarac".

To redefinisanje će biti pravilno samo ako u sebe uključuje muškarca kao celovito biće, dakle

nekog ko pored toga što misli i dela, ima i osećanja.

Ljubavne veze- zašto je dobro biti odbijen?

"Šta ako pokaţem nekom da mi se sviĎa i taj neko me odbije?"

"Šta ako pokaţem nekom da mi se sviĎa i taj neko me ismeje?"

"Šta ako nekom priĎem i taj neko me odbije?"

"Šta ako se ispostavi da se ne sviĎam tom nekom ko se meni sviĎa?"







Strah od odbijanja je jedan od najčešćih uzroka nepostojećeg ljubavnog ţivota.

Mnogi ljudi, bez obzira na pol, kada im se neko sviĎa daju sve od sebe da to slučajno ne pokaţu.

Da taj neko slučajno ne primeti da su zainteresovani.

Taman posla da neko nekom priĎe, zamislite tu strahotu da druga strana ne pokaţe istu

zainteresovanost? Zamislite da se taj neko ne oduševi i momentalno ne zaljubi u vas. Strašno,

strašno!!! To je nešto što je apsolutno nemoguće preţiveti!

Ako se tako nešto dogodi, to je dokaz da ste nedovoljno privlačni i zanimljivi.

Ili moţda nije baš tako? Šta ako je to što vas je neko odbio ili nije pokazao zainteresovanost zavas samo dokaz da postoji jedna osoba koja nije zainteresovana za vas?

Primećujete li razliku izmeĎu "Ne sviĎam se ______ " i "Ja sam neprivlačna osoba" ?

Kada od reakcije druge osobe zavisi naše vrednovanje sebe i svoje privlačnosti, izbegavanje

izlaganja riziku odbijanja je logičan potez.

Ali šta ako ka osobi koja nam se sviĎa idemo sa stavom "Ja sam ok i privlačna osoba, nekom sesviĎam a nekom ne i to je u redu" ? Tada i eventualno odbijanje neće imati katastrofalne

posledice po našu sliku o sebi. Neće biti prijatno, ali neće nas ni baciti u depresiju.

Mnogobrojna istraţivanja, kao i psihoterapijska praksa, pokazuju da je strah od odbijanja

mnogo strašniji od samog odbijanja! Kao i strah od zubara. Znate ono kad odlaţete posetu







zubaru i mučite sebe zamišljanjem najstrašnijih mogućih bolova u kojim ćete se naći, pa kada

konačno naterate sebe da odete shvatite da i nije baš toliko strašno. Sigurna sam da većina vas

ima u iskustvu tako nešto, da vas nešto plaši i odlaţete to, i kada konačno uradite shvatite da nije

ni upola toliko strašno i neprijatno kao u vašim katastrofičnim scenarijima.

Najveći strah od odbijanja imaju oni koji imaju malo iskustva sa odbijanjem, a najmanji

oni koji su više puta bili odbijeni pa shvatili da se i to da preţiveti.

Dakle, odbijanje je dobro zato što služi kao neka vrsta vakcinacije. Nije prij atno u prvom

trenutku ali kasnije nas štiti od straha kojim se parališemo zamišljajući kako je strašno biti

odbijen.

Ovo se ne odnosi samo na ljubavne veze nego i na ostale oblasti ţivota: posao, studiranje,

pokazivanje nekog svog kreativnog dela...

Ilustracija koliko je ovo vaţno za kvalitet ţivota savremenog čoveka je i činjenica da postoji i

nešto što se zove terapija odbijanjem!

Da se vratim na pitanja sa početka ovog teksta:



http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2010&mm=11&dd=15&nav_id=472599








"Šta ako pokaţem nekom da mi se sviĎa i taj neko me odbije?"

a) to je znak da sam potpuno nesvidljiva osoba

b)to je znak da se tom nekom ne sviĎam, ali ne govori ništa o mojoj generalnoj privlačnosti

"Šta ako pokaţem nekom da mi se sviĎa i taj neko me ismeje?"

a) to je znak da je smešno koliko sam ja nesvidljiva osoba

b) to je znak da je taj neko nevaspitan

"Šta ako nekom priĎem i taj neko me odbije?"

a)to je dokaz da niko ne ţeli da bude u vezi sa mnom

b)to je dokaz da se ne sviĎam jednoj od, koliko ono beše milijardi pripadnika drugog pola ima na

našoj planeti?

"Šta ako se ispostavi da se ne sviĎam tom nekom ko se meni sviĎa?"

Dopunite sami :)

a)

b)







Kako utoliti glad za ljubavlju?

Da li vam se dogaĎa da kada počnete vezu s nekim postanete nekako previše okupirani tom

osobom i vašim odnosom?

Da li sve drugo prestaje da bude vaţno?

Da li pored lepih osećanja počinjete da osećate strah i pitate se "šta ako me ostavi?", "šta ako

prestane da me voli?"

Da li ste spremni da radite stvari koje vam ne prijaju i koje su u suprotnosti sa vašim

vrednostima, samo da biste drugu osobu zadrţali pored sebe?

Da li ste nekad bili u vezi sa nekim ko vam se nije sviĎao previše, samo zato što niste mogli da

odolite paţnji koju ste dobijali?

Da li vam je neko rekao da ste previše zahtevni i da "gušite"?

Da li se osećate uznemireno kada niste u kontaktu sa voljenom osobom?

Da li često osećate da ne dobijate dovoljno ljubavi? I da li se to ponavlja iz veze u vezu?

Ako ste na neka od ovih ili sva pitanja odgovorili sa "da", moglo bi se reći da ste "gladni

ljubavi".







Kod gladi za hranom je u pitanju biološko preţivljavanje, kod gladi za ljubavlju je u pitanju

psihološko preţivljavanje. I jedno i drugo je prioritet, svako na svoj način.

Kada neko danima nije jeo neće birati iz menija nego će strpati u usta prvo što se naĎe pred njim,

ješće halapljivo i nestrpljivo, ne vodeći računa o manirima. I čak i kada se zasiti, ostaće mu

sećanje na gladovanje i strah od smrti.

Slično se dogaĎa i kod gladi za ljubavlju. Samo još malo komplikovanije. Kada je neko gladan

hrane, pa počne da jede, u nekom trenutku stomak šalje signal da je pun, da moţe da stane.

Kod gladi za ljubavlju funkcionišemo kao vreća bez dna- bez obzira na to šta neko drugi radi i nakoje načine pokazuje ljubav, sve to kao da nekako propada kroz nas i ne ostaje dovoljno dugo da

nas emocionalno nahrani i zasiti.

Koreni gladi za ljubavlju seţu do najranijeg detinjstva i do prvog odnosa sa drugim ljudima -do

odnosa sa roditeljima. Naše definicije ljubavi i voljenosti nastaju u periodu kada naše kognitivne

funkcije i verbalne sposobnosti nisu dovoljno razvijene da donosimo pravilne zaključke i da ih

kroz komunikaciju sa drugima korigujemo. One su na jednom nesvesnom i preverbalnom nivou ito je razlog zašto je teško doći do njih i preispitati ih.

Retki su roditelji koji ne vole svoju decu. Ogromna većina roditelja voli svoju decu i ţeli im sve

najbolje, ali... ne umeju da pokaţu tu ljubav. Niko ih nije učio kako se to radi.

I tako neka deca odrastaju sa osećajem nevoljenosti iako su zapravo bila voljena.









Svako moţe da primi samo onoliko ljubavi koliko veruje da zasluţuje, i sve dok u sebi ne

promeni uverenje da nije dovoljno dobar i da ne zasluţuje ljubav, neće biti u mogućnosti da primi

nečiju ljubav i da dozvoli nekom da ga voli na jedan zreo, odrasli način.

Kako sačuvati slobodu u ljubavnoj vezi?

Ljubav je nešto za čim velika većina ljudi danas čezne. Ţele da se osete voljeno. Ţele da

pripadaju.

Mnogobrojni su oni koji se ne osećaju voljeno. Previše je i onih koji se osećaju nevoljeno. Bez

obzira na to da li su u partnerskoj ljubavnoj vezi ili sami.

Nikad više priče o ljubavi, nikad više knjiga i seminara.... i nikad manje zadovoljstva u ljubavnim

vezama. Nikad više ljudi koji su sami. Nikad više ljudi koji biraju da budu sami i ne ţele da seveţu.

Zašto je to tako?

Zašto beţimo od vezivanja?







Zato što vezivanje znači gubitak slobode. Zato što vezivanje znači odreći se jednog dela sebe.

Bora Čorba je u svojim stihovima "ostaću slobodan, neću se vezati, vaţno je samo dobro se

zezati" odlično ilustrovao savremene stavove o ljubavnim vezama.

Ili ćemo se vezati pa izgubiti slobodu, ili ćemo biti slobodni, "dobro se zezati" ali ... biti sami i

odreći se bliskosti.

Oni koji izaberu vezanost za drugu osobu zadovoljavaju potrebu za ljubavlju i pripadanjem, ali

tiho, u nekom udaljenom delu svog bića, čeznu za delovima sebe kojih su se odrekli.

Oni koji izaberu slobodu ţive ţivot skoro pa punim plućima. Ostvaruju se na raznim poljima,

"svoji" su, nesputani.... I oni u nekom skrovitom delu sebe čeznu za toplinom ljubavi i bliskog

odnosa.

Kao što vidimo, ni jedni ni drugi nisu zadovoljni u potpunosti. I to nezadovoljstvo prevazilazi

nivo koji moţe da proĎe bez posledica po celo biće, njegov razvoj i kvalitet ţivota.

Stanje u kom prema nekom cilju ili ţelji istovremeno osećamo i privlačnost i odbijanje se zove

ambivalencija. Ilustracija tog pojma je Buridanov magarac, koji je stajao izmeĎu dva identična

plasta sena, nije mogao da odluči prema kom da krene i na kraju je umro od gladi.







Kako u savremenom svetu izbeći zamku umiranja od emotivne gladi izmeĎu dva podjednako

vaţna plasta sena- pripadanja i slobode?

Stav da moramo da biramo izmeĎu ljubavi i slobode je istinit samo ako ga u svojoj privatnoj

filozofiji prihvatimo kao takvog.

To nije apsolutna istina, nije neki fizički zakon, poput zakona gravitacije.

Prirodne zakone ne moţemo da menjamo, stavove moţemo.

Kako sačuvati slobodu u ljubavnoj vezi?

Dobra vest je da postoji način.

Loša vest (za one koji ţele promene preko noći i dobitak bez ulaganja) je da je potrebno uloţiti

energiju i vreme u proces promene stava.

Rešenje leţi u tome da se vezanost za drugu osobu zameni povezanošću sa drugom osobom.







Kada smo povezani s nekim, mi ostajemo svoji. Štaviše, biti svoj, biti svestan sebe i svojih

potreba je neophodan uslov da bismo se povezali s nekim. Na taj način dozvoljavamo i drugom

da ostane svoj i slobodan u ljubavi s nama.

Kako se povezati s nekim?

Evo nekoliko ideja:

obraćajte paţnju na drugu osobu (kako izgleda danas? umorno, zabrinuto, srećno,

tuţno....),

razgovarajte (iznosite svoja mišljenja, saslušajte tuĎa, dozvolite i sebi i drugom da mislite

drugačije i da ta mišljenja izraţavate slobodno...),

slušajte,

govorite o sebi,

delite svakodnevna dogaĎanja, utiske i razmišljanja sa drugim, svakodnevica je ono što

čini ţivot.







Erih From je rekao da je zrela ljubav kada kaţemo "potreban si mi zato što te volim", a ne "volim

te zato što si mi potreban".

I dodao je da je ljubav "aktivna briga za ţivot i razvitak osobe koju volimo."

Tri uzroka sreće- od čega zavisi koliko smo srećni?

Svi ljudi ţele da osećaju sreću, mir, zadovoljstvo. Svi ţele da ţive u blagostanju, svi ţele da ţive

lep ţivot.

Ali, malo ljudi zna kako to da ostvari.

Za koliko ljudi u vašem okruţenju moţete da kaţete da su srećni?

Da li biste sebe okarakterisali kao srećnu osobu?

Ako ste kao velika većina ljudi odgovor na prvo pitanje biće nijednu ili jednu, a odgovor na

drugo pitanje biće retko, ponekad, ne dovoljno...

Kada kaţemo sreća moţemo da mislimo na tri stvari:







sreća u smislu toga da nam dogaĎaji idu na ruku, da dobijemo na lutriji, da u pravi čas

saznamo pravu informaciju, da u pravo vreme sretnemo osobu koja moţe i ţeli da nam pomogne....,

sreća kao osećanje, koje osetimo kada nam se ispuni neka ţelja ili ostvarimo neki cilj i

sreća kao stanje, raspoloţenje koje je veliki deo vremena prisutno u pozadini svega što

nam se dešava i što doţivljavamo u svom ţivotu.

Sve tri definicije su tačne, i svaka od te tri vrste sreće je vaţna i potrebna, ali u ovom tekstu

pisaću o trećoj vrsti i njenim uzrocima.

Dakle, od čega zavisi da li će sreća i blagostanje biti naše uobičajeno stanje?

Da li su to geni, ţivotne okolnosti, finansijsko stanje, bračni status, osobine ličnosti, način

razmišljanja....?

Nakon višegodišnjih istraţivanja sprovedenih na velikom broju ljudi i u različitim drţavama,

psiholozi koji se bave izučavanjem sreće su došli do zaključka da svi gore navedeni faktori utiču







na to koliko sreće ćemo osećati u svom ţivotu i izračunali procente u kojim je svaki od tih faktora

odreĎuje.

na osnovu istraţivanja raĎenih na blizancima, utvrdili su da oko 50% uzroka sreće leţi u

genima i uticaju porodičnih okolnosti.

oko 10 % uzroka se odnosi na ţivotne okolnosti kao što su zanimanje, visina prihoda,

zdravstveno stanje, bračni status.... Dakle, od toga šta radite, koliko zaraĎujete, koliko ste

zdravi, koji vam je bračni status, u kojoj drţavi ţivite, ko je na vlasti.... zavisi

samo 10% količine sreće koju osećate.







Na gene koje ste nasledili ne moţete da utičete. Temperament sa kojim ste se rodili ne moţete da

menjate (ali moţete da naučite kako da bolje i lakše ţivite s tim kakvi ste).

Na ţivotne okolnosti moţete da utičete u odreĎenoj meri.

Od čega zavisi preostalih 40% našeg osećanja sreće? I da li je to nešto na šta moţemo da

utičemo?

Sloţićete se da 40% nije malo. Zamislite da ste 40% srećniji nego što ste sad?

Postoje dva faktora koji zajedno utiču na to da li ćemo danas, sutra, sledeće nedelje biti 40%

srećniji ili nesrećniji a to su:

način na koji razmišljamo i

ono što radimo da bismo bili ispunjeni srećom i ţiveli u blagostanju.

40% našeg subjektivnog doţivljaja sreće zavisi od toga:

*kako tumačimo dogaĎanja u svom ţivotu,

*šta govorimo sebi

*šta svaki dan preduzimamo da bi nam ţivot bio bolji

*da li dozvoljavamo sebi da budemo srećni

*....................

Sve ovo moţemo da promenimo!







Svako, bez obzira na poreklo i genetsko nasleĎe, bez obzira na trenutne ţivotne

okolnosti, moţe da bude 40% srećniji nego što trenutno jeste.

Zvuči previše optimistično? Slaţem se. Ne moţe baš svako ko to samo ţeli.

Ali, moţe svako ko je spreman da se posveti sebi i da svak i dan učini bar nešto za sebe i kvalitet

svog ţivota!

Da li je ljutnja neprijatelj ljubavi?

Osećanja se dele na pozitivna i negativna. Pozitivna osećanja su ljubav, sreća, mir... Negativna

osećanja su ljutnja, tuga, nezadovoljstvo... Kada osećamo pozitivna osećanja znači da je sve u

redu, kada osećamo negativna osećanja to znači da nešto nije u redu s nama.

Potpuno prirodno i jasno. Kao što je potpuno prirodno da sunce sija 24h i da je 12 meseci u

godini proleće.

Ako prihvatimo ovakvu podelu osećanja, to znači da ćemo ili potiskivati sva ona osećanja koja

smatramo neprihvatljivim, ili ćemo ih biti svesni i verovati da nešto nije u redu s nama.







Verovaćemo da ako nekog volimo to osećanje osećamo bez prestanka i ako slučajno osetimo

ljutnju dovodimo ceo odnos u pitanje.

"Da me stvarno voliš nikada se ne bi ljutila na mene. Pošto vidim da si ljuta to znači da me ne

voliš."

Podela osećanja koja je mnogo bliţa realnosti je podela na prijatna i neprijatna osećanja. I jedna i

druga imaju svoju funkciju. Funkcija ljutnje je da drugoj osobi stavimo do znanja da nam smeta

nešto što radi ili ne radi. Funkcija ljubavi je da nam, kao biću, pruţi doţivljaj sigurnosti, vaţnosti

i pripadanja.

Osnovna razlika izmeĎu ljubavi i ljutnje je ta što je ljubav osećanje koje se odnosi na nečije biće,

a ljutnja se odnosi na nečije ponašanje. Kada tako posmatramo stvari, jasno je da je ne samo

moguće, nego i poţeljno dozvoliti sebi i drugom da oseti i pokaţe ljutnju.

"Volim te, naš odnos mi je vaţan i ţelim da traje, i zato ti stavljam do znanja šta mi smeta."

Neko će sada reći "Da, ali to sve moţe lepo da se kaţe, čemu ljutnja?". Tačno, sve moţe da se

kaţe mirnim i staloţenim tonom, i druga osoba će nas čuti i razumeti -ali samo na kognitivnom,

misaonom nivo. Na emocionalnom nivou naša poruka neće biti shvaćena ozbiljno, neće biti

uverljiva. Ako ţelimo da osetimo emocionalnu povezanost sa drugim bićem, vaţno je da

komuniciramo u skladu s tim- emocijama.

Ako u ljubavnom odnosu bilo koje vrste (roditeljskom, prijateljskom, partnerskom...) izraţavamo

samo prijatna osećanja, ne komuniciramo šta nam smeta ili ne prija, mi dozvoljavamo da se

neprijatna osećanja taloţe u nama, sve do tačke kad više ne moţemo da podnesemo neku osobu.

Samo zato što smo očekivali da neko moţe da nam čita misli i zna šta nam smeta.

Preporučujem vam da preslušate radio emisiju "O ljubavi i ljutnji" u kojoj sa teologom dr

Stankom Cvjetićaninom razgovaram o ljubavi i ljutnji, samoljubavi, razlici izmeĎu ljutnje i besa i

konstruktivnim načinima pokazivanja ljutnje.



http://www.psihopolis.edu.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=9:emocije&Itemid=125



https://www.youtube.com/watch?v=N6PZsD1w5jA









Od koga zavisi kvalitet mog ţivota?

Neko će reći da kvalitet ţivota zavisi od kvaliteta koje imamo. Što smo pametniji, lepši,

talentovaniji, sposobniji, bolji... imaćemo bolji ţivot.

Neko će reći da to zavisi od drţave u kojoj smo roĎeni i porodice u kojoj smo odgajani. Što je

drţava bogatija i bolje ureĎena, biće nam bolje. Što nas je porodica bolje pripremila za ţivot i što

više nasledstva nam dala-ţivećemo bolje.

Postoje oni koji tvrde da kvalitet ţivota zavisi od napora koje ulaţemo da ga učinimo takvim -

kvalitetnim i vrednim ţivljenja.

A ima i onih koji kaţu, i imaju mnogo dokaza za tu svoju tvrdnju, da to kakav ţivot ţivimo ni na

koji način ne zavisi od nas- šta god da radimo ili ne radimo, bili dobri ili loši, sve je unapred

predodreĎeno. Sudbinom, višom silom, politikom, interesima elite iz senke...

Ko je u pravu? Od čega zavisi kvalitet nečijeg ţivota?

Ako znamo da naša uverenja o sebi, drugima i svetu koji nas okruţuje imaju veliki uticaj na to

kako ćemo opaţati dogaĎaje i na koji način ćemo ih tumačiti, moţemo da kaţemo da sve gore

navedene tvrdnje mogu da budu tačne. Svi mi se ponašamo u skladu sa svojim uverenjima i na taj

način kreiramo situacije u kojima ih potvrĎujemo.

Neko ko veruje da nema uticaja na dogaĎanja u svom ţivotu neće preduzimati ništa, situacije će

mu se "dogaĎati" a on će im se pasivno prepuštati. I vremenom će nakupiti dovoljno "dokaza" iz

ličnog iskustva da je to "jednostavo tako". Neko se rodio pod srećnom zvezdom a neko nije.



http://emocionalnainteligencija.blogspot.com/2012/10/samoispunjavajuce-prorocanstvo-kako-se.html








Neko drugi, ko veruje da bar u nekoj meri ima mogućnost da utiče na svoj ţivot, činiće sve što je

u njegovoj moći da svoj ţivot proţivi na najbolji mogući način.

Uverenja o tome da li imamo ili nemamo uticaj na dogaĎaje u svom ţivotu su deo slike o sebi i

stručno su nazvana lokus kontrole. U mnogobrojnim istraţivanjima utvrĎeno je da se prema ovoj

karakteristici ljudi mogu svrstati u dve kategorije:

-ljudi sa spoljašnjim lokusom kontrole veruju da imaju malo ili nimalo uticaja na dogaĎanja u

svom ţivotu, veruju da ne mogu da promene ništa, veruju da spoljašnje sile i drugi ljudi imaju

veći uticaj od njih samih,

-ljudi sa unutrašnjim lokusom kontrole veruju da u značajnoj meri mogu da utiču na dogaĎaje

u svom ţivotu, veruju da mogu mnogo toga da promene, veruju da mnogo toga zavisi od njih, od

njihovih aktivnosti i angaţovanja.

I jedni i drugi mogu da vam nabroje mnoštvo primera zašto su baš oni u pravu. Mnoštvo primera

da "se ne moţe ništa učiniti" i mnoštvo primera da "moţemo mnogo toga da učinimo za sebe".

Kada kaţemo sebi "Sigurno postoji nešto što ja sada mogu da učinim za sebe. Šta bi to moglo da

bude? Kako mogu da utičem na ovu situaciju? Kako mogu da je poboljšam?" mi pokrećemo sebe

na aktivnost, tragamo za rešenjima i pre ili kasnije ih pronalazimo.







Kasnije, kada se ponovo naĎemo u situaciji koja nam ne odgovara, u svom iskustvu imamo to da

naša aktivnost i zalaganje imaju smisla, da moţemo da učinimo nešto za sebe. I to nam daje

volju, motiv i energiju da nastavimo.

Kada kaţemo sebi "Ne vredi, ja ne mogu ništa da učinim." mi stavljamo sebe u pasivnu poziciju i

mirimo se sa sudbinom.

Istina je da niko ne moţe da utiče na sve dogaĎaje u svom ţivotu i da nije baš sve u našoj moći.

Ali istina je i da mnogo toga jeste u našoj moći.

Uvek postoji bar nešto što moţemo da učinimo za sebe, da bar u nekoj meri poboljšamo svoju

trenutnu situaciju.

Moţda ne moţemo da utičemo da to da li ćemo zadrţati posao ili ne, ali moţemo da utičemo na

dalje aktivnosti. Neko će plakati nad svojom sudbinom, a neko će uporno i istrajno traţiti novi

posao. Neko će uporno konkurisati na razne oglase, a neko će pronaći način da se samozaposli.

Bolest je nešto što moţe svakom da se dogodi. Neko će se prepustiti toku bolesti i verovati da

ništa ne moţe da učini. Moţda će samo piti lekove koje mu je lekar prepisao a moţda čak ni to.

Neko drugi će traţiti sve moguće načine da ozdravi. Raspitivati se, čitati, primenjivati sve što je u

njegovoj moći da popravi svoje zdravstveno stanje.

Kako promeniti lokus kontrole?

Prvo, vaţno je da utvrdimo da li je naš lokus kontrole unutrašnji ili spoljašnji. Ako je unutrašnji

nema potrebe za promenom.

Ako je vaš lokus kontrole spoljašnji, a ţelite da ga promenite, verujete da moţda ipak moţe

drugačije da se ţivi, učinili ste već prvi korak.

Dalje sledi preispitivanje. Šta je to što ipak mogu da uradim? Zatim aktivnost. Učenje kroz greške

i promašaje. Kroz mnogo malih, svakodnevnih aktivnosti i postavljanje kratkoročnih i realnih

ciljeva vremenom ćete nakupiti dovoljno "dokaza" da imate uticaja na svoj ţivot, a to će vam

opet dati energiju da nastavite.







Isto vaţi i za vas koji sebe vidite negde izmeĎu. Nije baš da verujete da nemate nikakvog uticaja

na svoj ţivot, ali ne verujete u potpunosti da moţete više. Ako ţelite da povećate svoj osećaj lične

moći kreirajte što je moguće više situacija u kojim ćete biti aktivni i dovoditi do promena i

uspeha, ma koliko mali bili.

Veliki uspeh je retko posledica jednog poteza. Mnogo češće je sačinjen od malih uspeha i

neuspeha iz kojih smo učili.

Teškoća u samostalnoj promeni lokusa kontrole potiče iz same njegove prirode. Uverenje da ne

moţemo ništa da učinimo nas samim svojim postojanjem sabotira i oduzima energiju i ideje za

aktivnosti. U opasnosti smo da nakon prvog neuspeha odustanemo i samo se još više učvrstimo u

uverenju da nemamo uticaja na svoj ţivot. Zato pomoć drugih ljudi, razgovori sa prijateljima, posmatranje i druţenje sa ljudima koji su

aktivni, rad sa stručnjakom, mogu mnogo da pomognu i inspirišu na promenu.

Za bilo kakvu promenu u ličnosti, pa i ovu, potrebno je vreme (ne pasivno vreme ispunjeno

čekanjem, nego aktivno vreme ispunjeno aktivnostima), istrajnost, strpljenje i poverenje da je

promena moguća i vredna postizanja.

Postavljanje pitanja i "razgibavanje" mozga pomaţe.

Zapišite neku situaciju iz vašeg ţivota koju ţelite da promenite.

Zapišite poboljšanje koje ţelite da postignete.

Zapitajte se "Šta je to što ja mogu da učinim u ovoj situaciji?"

I pišite sve, baš sve što vam padne na pamet. Neke ideje će se pokazati kao neupotrebljive, ali

čak i tada su korisne kao veţba za mozak, podsticanje kreativnosti i oslobaĎanje svojih

potencijala.

A često se dogaĎa da tokom ove veţbe nekom "padne na pamet" mnogo dobrih i realističnih

ideja.







Šta da radim kada me neko ili nešto iznervira?

Svi mi volimo kada stvari teku po planu, kada se drugi ponašaju korektno prema nama i kada

nema nepredviĎenih prepreka na našem putu.

Jednim delom moţemo da utičemo na to da tako i bude.

Evo nekih načina:

- paţljivo organizovanje vremena i aktivnosti,

-pravljenje "rezervnih" planova,

-korektan odnos prema drugima,

-...............................................

Ali uz sav trud svakom će se ponekad desiti da doţivi neprijatnost, da ga nešto "izbaci iz

koloseka", iznervira, pogodi.

Koliko god je neko emocionalno stabilan i zreo, ponekad količina i intenzitet neprijatnih

dogaĎanja moţe da dovede do toga da se osećamo preplavljeno, kao da ćemo da eksplodiramo.

Često to nisu ni krupne ni preterano bitne stvari, ali iz nekog razloga nas pogode.

Tehnike samosmirivanja ponekad pomognu:

-duboko disanje,

-zamišljanje umirujućih slika,

- pozitivan samogovor "U redu je", "Rešiću ja to", "Ovo će proći"...

Ponekad ništa od svega toga ne pomaţe. Osećamo se uznemireno, iznervirano, povreĎeno,

uvreĎeno... i to nam ne da mira. Vrtimo dogaĎaj po glavi i nikako da završimo s tim.

Šta činiti u takvim situacijama?







Postoji nešto što se stručno zove "ventiliranje" i to je zapravo praţnjenje emocionalnog naboja

kroz reči ili aktivnost.

Nekad je pre bilo kakvog drugog pristupa rešavanju problema neophodno da se "ispraznimo",

smirimo i "ohladimo glavu".

A često se dešava da se neki manji problemi reše kroz sam postupak ventiliranja. Jednostavno

shvatimo da nešto i nije toliko bitno.

Fizičko ventiliranje moţe da bude brza šetnja, trčanje, udaranje jastuka, vikanje, plakanje... bilo

koja fizička aktivnost koja će nam pomoći da izbacimo iz sebe višak energije prouzrokovan

nekim osećanjem, koja pritom neće dovesti do povreĎivanja bilo koga ili bilo čega.

Verbalno, ili ventiliranje rečima je- pričanje o tome što se dogodilo.

Ono što se kaţe "priča zarad priče", bez nekog konkretnog cilja osim da se rasteretimo. Bez

traţenja saveta ili pokušavanja da se problem reši. Jednostavno pričanje.

Sigurno se svakom od vas dogodilo tako nešto. Osećate da vam treba samo da ispričate nešto. I

ne uradite to zato što ne ţelite da opterećujete nekog svojim problemima. Ionako ste svesni da to i

nije baš toliko bitno i strašno. I zadrţite u sebi. Na primer ma nji konflikt sa koleginicom u

kancelariji. Oko selotejpa. Svakako nije gorući niti vaš niti svetski problem. Pa onda doţivite

neku neprijatnost u gradskom prevozu ili na šalteru. TakoĎe ništa stvarno bitno ili strašno. Pa

ponovo zadrţite u sebi. I tako se to vremenom kupi, i kupi i kupi... sve dok vas neka nova sitnica

ne iznervira toliko da više ne moţete da se kontrolišete. Moţda se dogodi da odreagujete previše







burno i napravite sebi i drugima problem koji je mogao da se izbegne. Ili počnete da pijete lekove

za smirenje zato što se osećate hronično uzmenireno bez nekog konkretnog razloga.

Da biste sprečili da se ovako nešto dogodi, vaţno je da imate na umu da je u redu pričati o

neprijatnim dogaĎajima i problemima.

Svako ima pravo da se rastereti i na ovaj način.

Ponekad to izbegavamo da ne bismo opterećivali druge. Ponekad zato što imamo pozitivan stav

prema ţivotu pa mislimo da uvek treba da razmišljamo i govorimo pozitivno.

U potpunosti se slaţem da je vaţno imati pozitivan stav prema ţivotu, u svemu videti priliku,

gledati sve sa vedrije strane.... ali kao i u svemu drugom, i ovde je ključna reč-ravnoteţa.

Kao što stalne ţalbe, kukanje, fokusiranost na probleme nisu zdravi, tako ni negacija bilo kakvog problema ili neprijatnosti nije zdrava i na duţe staze moţe da bude veoma štetna.

Vaţno je naravno i imati adekvatnog sagovornika za "ventiliranje". Nekog ko ume "samo" da

sasluša. Neko ko ume da prepozna da li traţite savet, pomoć ili "samo" slušanje. Ili nekog ko ume

da postavi pitanje "Da li ţeliš moje mišljenje ili ti treba da te saslušam?". Nekog kome verujemo

dovoljno i nekog ko nas poznaje dovoljno da nam omogući taj luksuz da slobodno pričamo, čak i

"gluposti", nepovezano, da ponavljamo i opisujemo nešto nekoliko puta. Nekog pred kim

moţemo da upotrebimo i ruţne reči, i psovke, a da ne budemo shvaćeni pogrešno.

TakoĎe, vaţno je i da sami moţemo da ponudimo tako nešto našim bliţnjima. Vaţno je da

umemo da prepoznamo kada neko kuka nad svojom sudbinom i samosaţaljeva se, (i odbijemo da

učestvujemo u tome) a kada je nekom stvarno potrebno da se rastereti.

Važno je da imamo na umu da smirivanje i umirivanje nekog nije uvek korisno. Nekad je

potrebno drugom ili sebi pružiti priliku da izrazi svoju uznemirenost i na taj način je se oslobodi

ili je bar u značajnoj meri umanji.









Neko kada se oslobodi viška kilograma.

Neko kada se izleči od neke bolesti.

Neko kada dobije dete.

Neko kada dobije unuče.

Neko kada otputuje na neku dugo ţeljenu destinaciju.

Neko kada se odseli u stranu zemlju.

Ovo su neki od najčešćih "razloga za sreću".

Zajedničko im je to što svaki od ovih razloga moţe da se prevede kao "Neću biti srećan sve

dok...."

Na neke od ovih razloga ne moţemo da utičemo, ili bar ne u potpunosti. Za neke su potrebne

godine da se ostvare.

Da li to znači da ne moţemo da budemo srećni sve dok....?

Kada sreću definišemo preko ostvarenja ciljeva i ispunjenja ţelja, stavljamo sebe u poziciju

nezadovoljstva i čeţnje za nečim dalekim.

Sreća svakako jeste emocija koju osećamo kada ostvarimo neki vaţan cilj ili kada nam se ispuni

neka velika ţelja, ali kada pogledamo jedan prosečan ţivot-koliko često se to dogaĎa? I koliko

dugo traje?

Zamislite da svakodnevno ţivite u stanju sreće? Da sreću osećate skoro svaki dan, skoro ceo

dan.

To nije isti intenzitet osećanja kao kada ostvarite neki vaţan cilj, to je više stanje koje tiho,

diskretno i iz pozadine boji vaše dane.

Kako?

Pre nego što vam otkrijem tajnu, opisaću vam kako su je moje kolege psiholozi naučno potvrdili.

RaĎen je jedan eksperiment u kom su ispitanici bili umereno do teško depresivni pacijenti.

Zadatak im je bio da svakog dana zapišu tri lepe stvari koje su im se dogodile! Samo to!







I šta se dogodilo? Nakon 15 dana ponovo su uradili testove na osnovu kojih je utvrĎeno da se

svakom od njih stanje u većoj ili manjoj, ali svakom u značajnoj meri popravilo!

To ne znači da su svi za 15 dana izlečeni od depresije, ali svakako znači da su sebi ubrzali

oporavak i povećali šanse za ozdravljenje.

Ključne reči su zapisati i tri lepe stvari.

Na primer:

-slučajno ste sreli nekog dragog,

-dobili ste lepu poruku,

-neko vam se osmehnuo,

- pročitali ste nešto lepo, -čuli neku lepu pesmu,

-uspeli ste da izbegnete nevreme,

-niste izbegli nevreme ali ste poneli kišobran,

- prošetali ste se posle kiše i uţivali u sveţem vazduhu,

-čuli ste/pročitali nešto smešno,

-uţivali ste u šolji kafe/čaja,

-sunce je lepo sijalo,

-kiša je lepo padala,

-lepo ste s nekim porazgovarali telefonom,

-videli ste se i druţili s nekim dragim

-gledali omiljeni film/seriju,

-..........

Dakle, ako svaki dan izdvojite 5 minuta za sebe, i zapišete tri lepe stvari koje su vam se dogodile,

za 75 minuta, odnosno 15 dana uveţbaćete sebe da obraćate paţnju na sebe, na lepe stvari oko

vas i steći naviku da usmeravate svoje misli i paţnju na lepo i dobro.

Za 15 dana verovatno nećete u potpunosti formirati naviku obraćanja paţnje na dobro i lepo i vaš

ţivot se verovatno neće promeniti iz korena.







Ali sigurno hoćete osetiti razliku i dobiti nagoveštaj koliko je moćna ova veţba i koliko njeno

redovno praktikovanje na duţe staze zaista moţe da vam poboljša, olakša i ulepša ţivot!

Lepo i dobro je uvek tu, oko nas, samo što nije uvek dovoljno glasno, nije toliko nametljivo

kao sve ono što nam smeta. I nismo naučeni da tragamo za njim, da ga prepoznajemo i

cenimo, koliko god sićušno bilo.

Kako izgraditi pozitivnu sliku o sebi?

"Ko se hvali sam se kvari."

"Skromnost je vrlina."

Tako su učili većinu nas. Da nije lepo hvaliti se, da treba biti skroman. I kada nam se neko

zahvali, da treba reći "nema na čemu" ili "nije to ništa".

I kada nam neko uputi kompliment, da se treba nekako malo smerno postideti i reći "ma nije toništa posebno."

Većina roditelja veruje da decu ne treba preterano hvaliti, "da se ne pokvare".

"Lepa ti je haljina."

"Ma stara je sto godina, kupila sam je kod Kineza za neku siću. Vidiš kako šavovi idu ukrivo."









Kako neko moţe da se oseća dobro u svojoj koţi i da uţiva u ţivotu ako ima iskrivljenu i

negativnu sliku o sebi?

Zamislite da po ceo dan pored vas ide neko ko ćuti kad uradite nešto dobro ili pokaţete neku

dobru osobinu, ali zato ukazuje na sve što ne valja. Kako biste se osećali?

Ne mnogo prijatno, u najboljem slučaju. Blago depresivno i bezvoljno, nekako bez energije.

Zašto nam je neprijatno kada nam neko kaţe nešto lepo? Zato što se to ne uklapa u našu sliku osebi, teško nam je da poverujemo i nismo naviknuti na komplimente.

A komplimenti (kada su iskreni) su ono što čini da se osećamo prijatno i ono što dalje razvija

pozitivnu sliku o sebi.


Tako što ćemo se potruditi da izgradimo naviku zdravog hvaljenja sebe.

Tako što ćemo paţnju usmeriti na ono što je dobro kod nas samih i što nam se sviĎa (nećete se

pokvariti od toga, ne brinite, još niko nije).

Tako što ćemo registrovati male uspehe i sitne stvari koje dobro radimo.







Tako što ćemo voditi dnevnik samosviĎanja i uspeha. Pisanje pomaţe zato što je konkretna

aktivnost i moţe mnogo da ubrza proces sticanja zdrave navike obraćanja paţnje na to što je

dobro kod nas.

Moţete zadati sebi zadatak da svaki dan zapišete bar tri, ili makar samo jednu stvar koju ste

dobro uradili ili koja vam se sviĎa kod vas.

Što konkretnije to bolje!

Umesto "Ja sam pametan." bolje je "Brzo i tačno sam rešio zadatak."

Umesto "Ja sam odličan u komunikaciji" bolje je "Danas sam odlično komunicirao sa klijentima.

Dobro sam im objasnio kako se koristi proizvod.".

Umesto "Ja sam dobra osoba" bolje je "Danas sam u autobusu ustupila mesto starijoj ţeni."

U početku to moţda neće biti prijatno, ali ako istrajete i pregurate tu početnu neprijatnost (koja je

sastavni deo svake promene), napori će vam se za nekoliko nedelja isplatiti u vidu prelepog

osećaja zvanog "da, odlično se osećam u svojoj koţi!".

I tada ćete komplimente primati sa zadovoljstvom i uţivanjem. I biće ih sve više.

I vi ćete sve lakše hvaliti druge ljude, pa će se sve više ljudi osećati prijatno pored vas. Ne

zaboravite da pohvalite sebe i za to :)

Koja je razlika izmeĎu flerta, zavoĎenja i udvaranja?

U tekstu "Šta je flert i čemu sluţi?" napisala sam da je flert jedna veoma poţeljna i prijatna

društvena veština koja omogućava mnoštvo lepih trenutaka na svakodnevnom nivou i povećava

verovatnoću ne samo uspostavljanja zadovoljavajuće ljubavne veze nego i širenje kruga

poznanika i prijatelja.



http://emocionalnainteligencija.blogspot.com/2012/07/sta-je-flert-i-cemu-sluzi.html







Pisala sam o tome da je to jedan lagan i lepršav način komunikacije čiji je jedini cilj da se svi

učesnici osećaju prijatno, kao i to da flert moţe i ne mora da vodi nastavk u komunikacije,

ponovnom viĎanju ili započinjanje ljubavne veze ili seksualnog odnosa.

Flert moţe da bude veoma prijatno i korisno iskustvo, kada znamo šta znači a šta ne znači,

kada znamo šta hoćemo i šta nećemo, kao i kada umemo to jasno da stavimo do znanja.

Pisala sam i o tome da flert u svojoj najširoj definiciji moţe da bude i prijateljski (dobronamerno

zadirkivanje, šala, kompliment...), roĎački, kolegijalni, sa detetom ili mnogo starijom osobom, sa

poznanicima ili potpunim neznancima. Prema toj definiciji flert je, ponavljam, lagan i lepršav

način komunikacije čiji je jedini cilj da se svi učesnici osećaju prijatno. Omogućava nam

mnogo prijatnih razmena sa drugim ljudima i na taj način zadovoljava potrebu za kontaktom sa

drugima. Koliko god je vaţno oslanjati se na sebe, ne treba gubiti iz vida da mi jesmo društvena

bića i da su nam kontakti sa drugim ljudima neophodni za optimalno funkcionisanje.

Zašto sebi uskraćivati tako nešto?

Kada govorimo odnosima izmeĎu muškaraca i ţena, najčešći razlog izbegavanja flerta je

verovanje da je flert isto što i zavoĎenje.







ZavoĎenje podrazumeva ciljane postupke usmerene ka tome da se druga strana navede da pomisli

da sa njom ţelimo nešto više, najčešće ljubavnu vezu, iako je cilj nešto sasvim drugo. Po

definiciji podrazumeva neiskrenost i manipulaciju.

ZavoĎenje je kada neko svesno šalje verbalne i neverbalne poruke da mu se neko sviĎa i da ţeli

vezu, dok zapravo ţeli nešto drugo, samopotvrĎivanje, seksulani odnos ili neku korist, uslugu...

Drugi razlog za izbegavanje flerta je verovanje da je flert isto što i udvaranje.

Udvaranje je sačinjeno od postupaka kojim drugoj osobi stavljamo do znanja da ţelimo vezu s

njom. Ali kako da znamo da li ţelimo vezu s nekim kad ga ne poznajemo dovoljno?

Zato je dobro da damo sebi dozvolu da prvo flertujemo, što znači budemo prijatni u

komunikaciji, smeškamo se, pokazujemo svoje kvalitete. Da pokaţemo koliko smo ţenstvene ili

muţevni. To daje dovoljno prostora da bar u nekoj minimalnoj meri procenimo da li s nekim

ţelimo dalje ili ne. Posle te prve faze, ako postoji obostrano interesovanje, moţe da se ide dalje,







ka ozbiljnijim razgovorima na osnovu kojih ćemo bolje upoznati tu osobu i ponovo povećati

verovatnoću da izbegnemo upuštanje u vezu sa nekim ko nam po mnogo čemu ne odgovara.

Kada nekoga tek upoznamo, teško moţemo da znamo da li nam taj neko odgovara za vezu kakvu

ţelimo ili ne. I jedini način da to saznamo je da budemo u prilici da komuniciramo sa t om

drugom osobom. Baš zbog svoje neobaveznosti flert moţe da posluţi toj svrsi, bez da iko bude

povreĎen.

Flert nas, kada ga pravilno shvatimo, zapravo štiti od mogućeg povreĎivanja!

Sada će neko moţda reći "Ja sam odmah znao/la da je to to!", i evo već XY godina smo u braku!

Jeste, ali koliko puta ste isto znali da je "to to" pa se ispostavilo da baš i nije?

Moţda vi niste, ali većina jeste. Vi ste moţda od onih retkih koji su "iz prve" sreli i upoznali

nekog za ceo ţivot. Ali većina ljudi nije u takvoj situaciji, pogotovo ne u današnje vreme.

Zamislite da ste tek upoznali nekog ko vam se sviĎa, ali još uvek ne znate šta tačno ţelite od te

osobe i treba vam više vremena i prilike da procenite. Sigurno nećete reći "Oduvek sam

zamišljala sebe sa muškarcem kao što si ti!" ili "Čim sam te ugledao poţeleo sam da budeš majka

moje dece."

Kada ste prijatni i otvoreni u komunikaciji s nekim, vi ne dovodite nikoga u zabludu. Postoje

naravno i ţene i muškarci koji će i najmanji znak paţnje, pogled ili osmeh protumačiti kao

zavoĎenje ili udvaranje. Ali da li je to razlog da ne komunicirate sa nepoznatim ljudima, da se

nikome ne osmehnete, da nikoga ne pogledate, da ni sa kim ne proćaskate, da nikom ne uputite

lepu reč ili kompliment... da nekog ne biste doveli u zabludu?

Ako je tako, onda ţene ne treba da se šminkaju i ulepšavaju, da ne bi nekog slučajno zavele i

nanele mu duševni bol. Onda ni muškarci ne treba da vode računa o sebi, da se briju, lepo obuku i

budu mirišljavi... da slučajno nekoj ţeni ne slome srce jer se zaljubila kad ga je videla tako lepog

i doteranog.



http://emocionalnainteligencija.blogspot.com/2012/10/tajna-blistave-lepote-kako-se.html










Posle svakog posta na ovom blogu dobijem dosta mejlova sa zahvalnošću. Raduje me i zahvalna

sam kada znam da ovo što radim nekom koristi, da je nečiji ţivot postao bolji zahvaljujući

izmeĎu ostalog i meni.

Volim kada čujem da je neki tekst nekog pokrenuo na razmišljanje i doveo do promene ugla

gledanja.

Srećna sam i zadovoljna kada neko uz moju pomoć reši otkloni neku prepreku, postigne neki

vaţan cilj i poboljša nešto u svom ţivotu.

Raduje me kada čujem da sam nekom svojim pisanjem ulila optimizam i bila podsticaj za dalji

rad na sebi.

Radujem se i kada mi neko napiše da je radio neku od veţbi koje sam predloţila i da je

zadovoljan rezultatima.

Sve to mi daje volju i inspiraciju da nastavim sa pisanjem i radom u oblasti emocionalne

inteligencije.

Ali, povremeno dobijam i mejlove od vas koji mi kaţete da vam se sviĎaju tekstovi, da vam prija

da ih čitate, ali.... i dalje se vrtite u krug, problemi ostaju nerešeni, ne osećate optimizam i ne

vidite rešenje svojih problema. I pitate se zašto je to tako.

Na takve mejlove odgovaram savetom da u svom okruţenju potraţite stručnu pomoć psihologa,

psihoterapeuta ili psihijatra.

Ovaj tekst pišem za vas i ţelim da vam posluţi kao smernica i podrška u traganju za načinima da

pomognete sebi i svoj ţivot učinite zaista vrednim ţivljenja. Sami ili uz nečiju pomoć.

Mislim da će biti korisno da naglasim razliku izmeĎu pozitivne psihologije (čiji je emocionalna

inteligencija deo) i nekih drugih grana psihologije.

Pozitivna psihologija je relativno nova grana psihologije čija je oblast delovanja poboljšanje

kvaliteta ţivota. Relativno ste zadovoljni svojim ţivotom, nemate neke veće probleme i tegobe,

ali osećate da moţe više. Da ţivot moţe da bude još ispunjeniji i da vi moţete još više da date od

sebe. U takvim slučajevima pozitivna psihologija moţe mnogo da pomogne.









Druga osoba počinje sa istim reţimom ali ništa. Ne uspeva. Sve više tone i obeshrabruje se .

Moguće da se teši hranom, i 10 kg viška polako postaje 15kg, pa 20 kg... U čemi je problem?

Problem je što ta osoba nije došla do 10 kg viška iz istog razloga kao i prva.

Moţda ima hormonski poremećaj ili problem sa tiroidnom ţlezdom. U tom slučaju je potrebno

konsultovati endokrinologa. Moţda ima neki drugi fiziološki poremećaj koji se manifestuje

izmeĎu ostalog i povećavanju telesne mase.

Moţda ima poremećaj ishrane. U tom slučaju mogu da pomognu psihijatar i psihoterapeut.

Moţda će kroz par susreta rešiti konflikt, a moţda će mesecima ili godinama sa psihoterapeutom

raditi na tome da razreši neke konflikte nastale u ranom detinjstvu ili čak i pre samog roĎenja

(nekada uzroci psihičkih problema leţe u porodičnoj istoriji, zabeleţeni u porodičnomnesvesnom).

I paralela sa zdravljem zuba je korisna. Ako vodite računa o zdravlju svojih zuba, redovno ih

perete, izbegavate namirnice za koje znate da im škode... vaši zubi će verovatno biti lepi i zdravi.

Ali uz svu paţnju koju im posvećujete moţe da doĎe do toga da se pojavi karijes. I tada nećete

još ćešće i temeljnije prati zube i govoriti "Moji zubi su zdravi. Moji zubi su zdravi. Moji zubi su

zdravi." nego ćete otići kod zubara i on će otkloniti karijes i staviti plombu. I genetski faktor je

bitan. Nečiji zubi su osetljiviji i lakše se kvare, nečiji su otporniji. I ako dve takve osobe jednako

dobro vode računa o zdravlju svojih zuba, kod jedne će se pojaviti karijes a kod druge neće. I

niko nije kriv za to, ili manje vredan.

Isto to vaţi i za mentalno zdravlje! Niko nije kriv ili manje vredan ako ima neki psihički

poremećaj ili tegobu , genetski i/ili situaciono uzrokovan. Kao što niko nije kriv za srčane

probleme, karijes ili čir na ţelucu. OdreĎena doza odgovornosti moţe da postoji, ali krivljenje ili

podcenjivanje ne vodi nikuda. Ali svako od nas jeste odgovoran da za sebe potraţi adekvatnu

pomoć i podršku!

"Svaka bolest je izlečiva ali nije svaki pacijent."







Za svaki problem postoji rešenje! Ako nešto ne moţemo da rešimo sami, potpuno je u redu

da potraţimo pomoć!

U većim gradovima postoje besplatna savetovališta, uţivo ili preko telefona. Postoje besplatne

telefonske linije na kojim vas stručnjaci sa iskustvom mogu saslušati, posavetovati i usmeriti.

Ukucajte na Guglu "besplatna psiholoska pomoc", " psiholoska podrska" ili nešto tome slično i

sigurno ćete pronaći neke kontakte koji mogu da vam budu od koristi.

Nekada pomaţe razgovor sa bliskom osobom, nekad razmišljanje, čitanje, gledanje nekog filma

ili slušanje muzike. Ali nekada je neophodno obratiti se za pomoć stručnjaku. Ljudska psiha je

veoma kompleksna i postoje ljudi koji su se dugo godina školovali za rad u toj oblasti. Nije

sramota imati problem, ne snalaziti se u svom ţivotu, biti zbunjen. Nije sramota ni ne preduzeti

ništa i pomiriti se sa "sudbinom". Nije sramota ali je velika šteta.

Kako se rešavaju problemi? Pitanja kao čarobni štapić

Zamislite ţivot u kom sve ide glatko. Sve što zamislite ostvarite bez ikakvih prepreka, veoma

brzo. Uvek sve ide po planu. Svi vas vole i poštuju. Svi su uvek dobri prema vama. Dešavaju

vam se samo lepe stvari. Osećate samo radost, mir, ljubav i zadovoljstvo. Ne postoje prepreke navašem putu.







Da li poznajete nekog ko ţivi takav ţivot? Ja ne poznajem.

Većina ljudi potajno mašta o takvom ţivotu. Misle da ţivot treba da bude takav, i da kada se pojave prepreke i problemi to znači da nešto nije u redu s njima. Da su nesposobni. Da ţivot nije

fer prema njima.

Prepreke, problemi, izazovi, nazovite ih kako vam se najviše sviĎa, su sastavni deo ţivota. Kroz

njih učimo i razvijamo se. Kada ih nema to znači da ne radimo ništa i da samo tapkamo u mestu.

Da se vrtimo u okviru svoje zone komfora.

Sama reč problem ima negativnu konotaciju (subjektivni doţivljaj), zato je bolje zameniti je

rečima kao što su izazov, lekcija, ispit, problemska situacija.

Nije problem u tome što postoje prepreke, problem je u našem stavu prema njima!

Ako problem posmatramo kao znak naše nesposobnosti ili činjenice da nas ţivot ili neko od gore

ne voli, svaka prepreka na koju naiĎemo će nas zaustaviti i obeshrabriti.

Ako prepreke posmatramo kao nešto što je normalno i što se svima dešava one postaju

zadatak koji treba rešiti i kom pristupamo strpljivo i sa svim znanjima, veštinama i

iskustvima koja imamo na raspolaganju.



http://emocionalnainteligencija.blogspot.com/2012/04/zona-komfora-sta-je-vas-izbor-akvarijum.html










Konstruktivna pitanja bi bila

"Šta je to što mi smeta u ovoj konkretnoj situaciji?"

"Šta ţelim da promenim?"

"Kako to mogu da postignem?"

"Ko moţe da mi pomogne?"

.......

To su pitanja koja mozak i podsvest pokreću na rad i inspirišu na odgovore koje nismo ni slutili

da su mogući.

Za kraj ću dati jedan primer koji moţe da posluţi kao inspiracija za bavljenje vašim trenutnim

preprekama i izazovima u ţivotu.

Zamislimo dve osobe koje trenutno nemaju posao i izvor prihoda.

Prva osoba kaţe sledeće:

"Nemam posao. Tako je to u ovoj drţavi. Posao se dobija samo preko veze. Nemam da platim

stan. Ne znam kako ću školovati decu. Eh da mi je samo da negde dobijem posao. Evo gledam

oko sebe. Para imaju samo lopovi i mutljage."

Druga osoba kaţe:









Vikende koristimo da poobavljamo zaostale privatne i kućne poslove, tako da za odmor najčešće

ostaje samo godišnji odmor. To nikako ne moţe da bude dovoljno. Nemoguće je za 15 dana

nadoknaditi 350 dana neodmaranja. Još ako uzmemo u obzir stres oko putovanja, vreme potrebno

da se adaptiramo na novu sredinu, pa posle vreme da se adaptiramo na povratak kući. Stres oko

toga kako nabaviti novac za odmor, stres oko čekova za godišnji odmor koji pristiţu sve do kraja

godine, to neću ni da spominjem. Ispada da se ni od godišnjeg odmora većina l judi ne odmori

nego samo dodatno umori.

Da li je u današnje vreme uopšte moguće odmoriti se?

Jeste, moguće je! I veoma jednostavno!

Kako?

Prvo, vaţno je dati sebi dozvolu da se odmorimo! Danas je skoro pa moderno "biti u guţvi",

"nemati vremena za sebe", "biti umoran". Razlog za to je što većina ljudi poistovećuje umor sa

vrednoćom. Vredno smo i kvalitetno radili samo ako smo se jaaaaako umorili. Ako je neko sveţ i

odmoran znači da ništa ne radi, ili da radi površno.

Ništa dalje od istine!









Jedan od načina je da uvedemo naviku da svakodnevno slušamo neku opuštajuću muziku.

Muzika je veoma moćna zato što prodire do dubokih nivoa ljudske duše. Preporučuje se da to

bude neki instrumental, bez reči. Zvuk prirode takoĎe ima jak i dubok uticaj na nas. Izaberite

nešto što vama prija (na you tube-u ima mnogo lepih instrumentala) i slušajte svaki dan. Poţeljno

je da to uvek bude ista muzika, zato što se vremenom, kroz odreĎeni broj slušanja stvara jaka

veza izmeĎu odreĎene muzičke numere i stanja mira i opuštenosti. I vremenom se to dejstvo

pojačava.

Slušanje muzike nam omogućava da se odfokusiramo od svakodnevnih razmišljanja, dok aktivno

slušamo i obraćamo paţnju na zvuk ne moţemo da mislimo uobičajene misli i da brinemo

svakodnevne brige.

Zašto? Zato što naše moţdane talase sniţava na alfa nivo funkcionisanja. Na tom nivou smomirniji i opušteniji, misli su sporije i bliţi smo svom autentičnom biću i svojoj kreativnosti.

Desetak minuta zvuči malo, ali je sasvim dovoljno da se osveţimo, odmorimo i napunimo

baterije.

I niko ne moţe da kaţe da ne moţe da izdvoji desetak minuta dnevno za sebe.

Probajte sada, poslušajte i pogledajte video koji sledi u nastavku teksta, i vidite kako utiče na vas.

Ako vam se dopada, probajte da u narednih sedam dana svakodnevno slušate tu ili neku muziku

po vašem izboru.

Samo deset minuta dnevno.

Bićete zapanjeni rezultatima!







Tajna blistave lepote! Kako se prolepšati za samo 5 minuta?

"Lepota će spasiti svet."

Dostojevski

Koliko god mi pričali o duhovnim vrednostima i unutrašnjoj lepoti i tome kako nije sve u izgledu,

realnost je drugačija.

Istraţivanja pokazuju da lepi ljudi lakše dobijaju poslove, omiljeniji su u društvu, drugi ljudi ih

procenjuju kao bolje osobe i pripisuju im pozitivnije osobine.

Poimanje lepote je subjektivna kategorija, ili kako kaţe izreka "o ukusima ne vredi raspravljati".

Lepota je takoĎe uslovljena i društvenim definicijama. U nekim kulturama lepe su ţene kojeimaju široke kukove.







Botičelijeva Venera bi danas bila proglašena gojaznom i verovatno bilaodbijena na mnogim konkursima za posao

U nekim drugim kulturama je najlepša ona ţena koja ima najviše prstenova oko vrata.

Da ne nabrajam dalje. Shvatate da hoću da kaţem da su spoljašnji i objektivni kriterijumi lepote

promenljivi.







Negde sam pročitala da je lepota 5% genetika, 10% šminka i garderoba i 85% stav (zaboravila

sam tačne procente, ovo je otprilike). I kao ilustracija tih procenata je usledila tvrdnja da "Kejt

Mos nije lepa, ali ona to ne zna."

Sve je to lepo, ali kako da doĎem do takvog stava? Kako da poverujem za sebe da sam lepa?

Kako da se prolepšam?

Verovali ili ne, postoji veoma jednostavan način! I verovali ili ne, potpuno je besplatno!

Dobro, ne baš potpuno besplatno, sve ima svoju cenu.

Cena ovog fantastičnog tretmana lepote je da izdvojite za sebe 5 do 10 minuta dnevno, pustite

neku muziku koja vam prija i.... stanete ispred ogledala. I gledate u sebe. Gledate sebe kao da je

to neko drugi, neko potpuno nepoznat.... i lep. Gledate sa ciljem da vidite nešto što vam se sviĎa.

U početku to moţda neće biti biti prijatno, naviknuti smo da traţimo mane, i kod sebe i kod

drugih. Ali posle samo nekoliko ovakvih tretmana rezultati postaju vidljivi a veţba se pretvara u

prijatnu naviku i svakodnevni ritual ulepšavanja.

Koja je tajna lepote Monike Beluči? Dobro, ona jeste objektivno lepa, ali nije to u pitanju. Ona

voli svoju lepotu i ţenstvenost, prihvata je i uţiva u njoj

Još uvek mi ne verujete?







Dobro, razumem, svašta se danas piše po internetu.

Probajte da uradite sledeći eksperiment:

-fotografišite svoje lice,

-namestite tajmer na telefonu na 3 minuta,

-stanite ispred ogledala i dok se tajmer ne oglasi gledajte se i obratite paţnju na sve mane, na sve

što vam se ne sviĎa ili po vašem mišljenju nije lepo,

- ponovo se fotografišite,

-ponovo podestite tajmer na 3 minuta,

-sada se gledajte sa ciljem da pronaĎete nešto lepo na svom licu, nešto što vam se sviĎa,

-i ponovo se fotografišite.

Sada pogledajte sve tri fotografije i uporedite ih.

Kakvi su rezultati? :)

Svima vama koji uradite ovu veţbu biću jako zahvalna za komentar. Moţete ga ostaviti ovde na

blogu ili mi poslati mejl na [email protected] (subject:tretman lepote).

PS: Izvinjavam se muškim čitaocima što sam pisala samo o ţenskoj lepoti. Znam da je i vama

vaţno da ste lepi :) Ova veţba je jednako efikasna i za muškarce, samo što ćete se vi prolepšati na

jedan muški način









poslovno, od klijenata, ne čujem pitanje izgovoreno sa dozom tuge i stida, a to je "Šta sa mnom

nije u redu?", "Zašto ne mogu da naĎem nekog ko mi odgovara?", "Šta mi fali?"

Ima naravno ljudi, i muškog i ţenskog pola, koji su sami zato što imaju nerealna očekivanja, niko

im nije dovoljno dobar i svakom naĎu neku neoprostivu manu. Ima i onih koji usled nepovoljnih

okolnosti u ranom detinjstvu imaju probleme sa povezivanjem sa drugim ljudima, sa poverenjem

i bliskošću. I jedni i drugi mogu to da promene ako ţele i ako se potrude, ali oni nisu tema ovog

teksta.

Tema ovog teksta su ljudi, i muškog i ţenskog pola, koji, iako nesavršeni, imaju mnogo dobr ih

osobina, realistična očekivanja, dobro razvijene veštine komunikacije, uspešni su u mnogim

aspektima ţivota, dobri prijatelji.... jedino u ljubavi "nešto ne ide". Sa takvim ljudima se privatno druţim i takvi ljudi dolaze na moje radionice, i kada im kaţ em ovo

što ću i vama reći, uvek primetim izraz olakšanja i nade na njihovim licima. Zato sam odlučila da

napišem ovaj tekst.

Nadam se da će bar neka dobra osoba, kada ovo pročita, odahnuti i reći sebi "sa mnom je sve u

redu", i "ništa mi ne fali".

Zbrka sa polnim ulogama

Nekada, u ne tako davnoj prošlosti, se znalo koja ponašanja spadaju u opis muške, a koja u opis

ţenske polne uloge. Muškarac je išao na posao, zaraĎivao novac da bi prehranio ţenu i decu i

štitio ih ako se za to ukaţe potreba. Ţene su kuvale, odrţavale kuću urednom, raĎale i odgajale

decu. Kada se u takvoj postavci sretnu dvoje nepoznatih ljudi, najčešće po izboru porodice, i

stupe u brak, bila je velika verovatnoća da će dobro funkcionisati. Drugi razlog što nam deluje da

je nekada sve bilo jednostavnije je to što se o mnogim stvarima ćutalo. Da li su se svaĎali, da li je

neko nekoga tukao... o tome se nije pričalo.

Takav opis polnih uloga je nastao kao posledica tadašnje funkcije braka, a to je bilo

preţivljavanje i produţenje vrste. Muškarac je ţeni bio neophodan da je prehrani i zaštiti, a ţena







muškarcu da mu omogući produţenje vrste i skuva ručak. Ovde sam pisala o braku a ne o vezama

iz prostog razloga što je pojam "ljubavne veze" novijeg datuma.

A onda su civilizacijske tekovine dovele do toga je od pukog preţivljavanja i opstajanja na

dnevni red došlo pitanje kvaliteta ţivota. I to je, izmeĎu ostalog, dovelo i do promene u funkciji

povezivanja i opisa polnih uloga.

Muškarci i ţene više nisu neophodni jedni drugima da bi preţiveli. Sada smo potrebni jedni

drugima da bismo zajedno ţiveli kvalitetniji ţivot u psihološkom i duhovnom smislu.

I tu je izvor našeg trenutnog problema. U današnje vreme nema jasnih smernica o tome kako da

se ponašamo da bismo dobro funkcionisali u ljubavnoj vezi. Kako biti blizak sa nekim? Šta to

uopšte znači? Gde se to uči? Od koga smo to mogli da vidimo?

Šta danas znači biti ţena?

I šta danas znači biti muškarac?

U današnje vreme, usled psihičke evolucije, pred nas se postavljaju neki novi zadaci.

Svi znamo da nije dovoljno samo ţiveti, biti sit i u toplom. Svi znamo da kao ljudska bića

moţemo mnogo više da dobijemo od ţivota. Ali još uvek učimo kako se to radi.

I zato smo zbunjeni i nesigurni. Nemamo više jasne okvire i smernice tradicionalnih polnih uloga

koje bi nam ulivale sigurnost, a još uvek nismo u dovoljnoj meri izgradili savremene smernice. I

pitanje je da li ćemo ikada uspeti, zato što novostečena sloboda nosi sa sobom i odgovornost u

vidu pronalaţenja najadekvatnijih načina ponašanja u odreĎenim situacijama. Bez unapred

pripremljenih tačnih odgovora.

U psihološkom smislu, kao vrsta, prestali smo da budemo deca kojoj se govori šta da rade i ona

slušaju i sve bude u redu. Sada smo odrasli i na nama je da pravimo izbore, donosimo odluke i

tragamo da načinima da što je moguće potpunije ţivimo svoje ţivote.











Da li od veze očekujete da popravi sliku koju imate o sebi?

Nerealna očekivanja su ona koja se odnose na večnu sreću i moć ljubavi da popravi našu sliku o

sebi.

Ako nemate dobru sliku o sebi, ne postoji taj partner/ka ili ljubavna veza koja će to promeniti. Na

taj način samo sebe dovodite u opasnost da završite u zavisničkom odnosu. Umesto potrage za

partnerom/kom, u ovom slučaju je mudrije krenuti na unutrašnje putovanje i potragu za dobrom i

realističnom slikom o sebi.

Da li od veze očekujete da vas ispuni ljubavlju koju nemate?

Potreba za ljubavlju i povezanošću sa drugim ljudima je normalna i prirodna. Ali, kada ta potreba

preraste u glad i preveliku čeţnju, tada je vreme da se zapitate da li ljubav prema sebi

uslovljavate bivanjem u ljubavnoj vezi. Sigurna sam da znate one koji su zadovoljni samo kada

su u vezi. Da li volite sebe samo kada vas neko drugi voli?

Ako je tako, umesto potrage za ljubavnim partnerom/kom usmerite se na pitanje "Kako da

zavolim sebe?"

Ispunite svoj ţivot

Ako ne uţivate u sebi i svom ţivotu, teško ćete pronaći nekog ko će na duţe staze i bez cene u

vidu zavisnosti to uspeti da vam pruţi. Zapitajte se "Šta je to što sada imam u ţivotu?", "Kako

sada, danas, sa ovim što imam na raspolaganju, mogu da se osećam ispunjeno?".

"Šta mogu da uradim za sebe danas?", "Kako mogu da ispunim, osmislim i ulepšam današnji

dan?".

Ljudi koji umeju da ţive i ispune svoje vreme su mnogo privlačniji ljubavni partneri od onih koji

čekaju da ih neko drugi usreći.

Učite iz prethodnih iskustava

















-dobre ljude koje imate sreću da znate,

-dobre ljude koje ćete tek upoznate,

-muziku koja vam je ulepšala dan,

-dobru knjigu koju ste pročitali,

-dobro jelo koje ste pojeli,

-vreme koje vam je neko posvetio,

-........................

Slobodno u komentarima dopunite ovaj spisak. Za šta je sve moguće biti zahvalan?

Kao što sam već rekla, spisak je neograničen, ovo je samo inspiracija. Što više se veţbate u

zahvalnosti više ideja ćete imati i više situacija i dogaĎaja vrednih zahvalnosti ćete

primećivati.

I još jednom ću ponoviti, zahvalnost je navika koja se stiče svakodnevnim obraćanjem paţnje

na konkretne prilike za zahvaljivanje.

Pored veţbanja primećivanja prilika za zahvalnost, vaţno je i koristiti svaku priliku da zahvalnost

iskaţemo i drugima, zato što niko ne moţe da zna da smo zahvalni dok to ne kaţemo, i zato što

svakom prija da čuje.

Neko će moţda, kada mu kaţete "Zahvalna sam ti za..." reći "Ma nije to ništa!", ali ne dajte se

zavarati.

Svako će zapamtiti te lepe reči, i biće vam zahvalan za njih, bez obzira na to da li pokazuje ili ne.

SviĎa vam se ovo što ste pročitali?







Ima smisla?

Nemojte mi verovati na reč! :) Proverite da li je to stvarno tako ili to mi psiholozi samo tako

pričamo, da nam proĎe vreme :)

U narednih pet dana, zapišite, ili bar pomislite na tri konkretne stvari za koje ste zahvalni.

I obratite paţnju na to kako se osećate kada usmeravate paţnju zahvalnost.

Kako uslovljavamo ljubav i pravo na postojanje?

Šta je potrebno da bi nas drugi voleli?

Šta je potrebno da bi nas drugi smatrali vrednim ljudskim bićem?

Kakvi treba da budemo da bismo bili prihvaćeni?

Tačni odgovori:

*Da bismo bili voljivi kao biće dovoljno je da postojimo,

*Da bi neko bio vredno ljudsko biće dovoljno je to što je ljudsko biće,









"Nikom neću dozvoliti da mi se pribliţi zato što se stidim svoje nesavršenosti."

"Ne smem da pogrešim."

Poţuri!

Ponekad je vaţno uraditi posao brzo, ali ljudi koje pokreće ovaj drajver uvek i sve rade brzo.

Kreiraju situacije vremenske stiske, zatrpavaju se poslovima, nestrpljivi su prema sebi i drugima.

Ţive u uverenju da nemaju dovoljno vremena.

Sebi govore rečenice poput:

"Brzo, brzo, nema vremena!"

"Brţe, nećeš stići!"

"Poţuri, ne budi tako spor!"

Trudi se!

Trud svakako jeste vaţan faktor uspeha u obavljanju nekog posla ili postizanju nekog cilja. Ali,

problem nastaje kada trud postaje sam sebi cilj. Ljudi sa ovim drajverom posao koji su obavili i

sebe kao biće vrednuju ne prema rezultatima nego prema količini truda i napora koji su uloţili.

Posao ne vrednuju ako se nisu "pomučili", i iz tog razloga su skloni da i od jedno stavnih zadataka

i situacija naprave teške i komplikovane, kako bi sve to "imalo vrednost". Najčešće nisu uspešni

u obavljanju zadataka, zato što su više usmereni na "pokušavanje" i "trud" nego na sam zadatak.

Omiljene uzrečice su im:

"Bez muke nema nauke."







"Ništa ne pada s neba."

Budi jak!

Ţivot je ponekad teţak, dogaĎaju nam se razne stvari, i dobro je imati snagu i sposobnost da

"stisnemo zube" i preguramo nešto. Oni koje pokreće drajver "budi jak" veruju da uvek moraju

da budu jaki, da nikada ne smeju da pokaţu slabost. Oni imaju masku nepovredivosti i vrlo često

ističu sa ponosom kako "ne dozvoljavaju da ih osećanja ometaju".

Udovolji drugima!

Ljudi koje pokreće ovaj drajver su uvek na usluzi drugima, ne umeju da kaţu "ne" niti da odbiju

nečiji zahtev. Često su preterano usluţni, odriču se svojih potreba zbog potreba drugih, sebe

uvek stavljaju u drugi plan i veruju da je potrebno ţrtvovati se za druge.

Da bismo opstali u ljudskom društvu i da bismo se uklopili svakako je potrebno obraćati paţnju

na druge ljude i voditi računa i o njihovim potrebama, ali je vaţno odrţavati ravnoteţu davanja i

primanja.

Svi ljudi ponekad teţe visokim rezultatima, ţure, trude se, ne pokazuju osećanja i ugaĎaju

drugima. To ne znači da svi ljudi imaju sve ove drajvere. Ono što drajvere i ponašanje

uzrokovano njima izdvaja je momenat prisile, "moranje" da stvari funkcionišu na tačno odreĎen

način. Odaju ih izrazi poput "Uvek", "Nikad", "Moram", "Ne smem"... i nedostatak fleksibilnosti

u ponašanju.

Način prevazilaţenja:

*svest o tome da "drajver" postoji,

*svest o tome da je to uverenje netačno,









"Jesam ti rekao? Posao se dobija preko veze, neću više ni da idem na razgovore, to je gubljenje

vremena."

"Mislila sam da je on drugačiji, ali nije. Sve je bilo super dok nismo spavali. Posle je nestao bez

traga. Svi su oni isti!"

"Sve sam joj dao, bio paţljiv, neţan, slušao je. Ostavila me zbog onog Milutina koji ne zna dve

da sastavi ali vozi dţipa. Današnje devojke gledaju samo novac."

"Znala sam da neću poloţiti taj ispit. Niko još nije poloţio iz prvog puta."

I tako dalje, i tako dalje...

Kada bismo se detaljno posvetili analizi svake situacije koja nam se desi ili svake osobe koju

sretnemo, i kada bismo paţljivo obraĎivali svaku informaciju koja dopre do nas, ne bismo imali

vremena za ţivot. Iz tog razloga svi mi imamo razna uverenja o sebi, drugima, ţivotu i svetu oko

nas koja nam olakšavaju da se snalazimo u ţivotu i meĎu ljudima. Skup svih tih uverenja je neka

vrsta mape koja nam olakšava da se krećemo kroz ţivot i meĎuljudske odnose. Mapa nikada ne

moţe da bude identična realnosti, ali kada je u dovoljnoj meri tačna omogućava nam lakšu

orijentaciju i snalaţenje. Problem nastaje kada je mapa netačna, a mi verujemo da je tačna, i slepo

je se pridrţavamo.













U transakcionoj analizi postoji termin "natpis na majici" koji označava "poruku" koju šaljemo

drugima, kao neku vrstu uputstva za ophoĎenje prema nama.

Nekom na majici piše "Ja nisam ništa posebno", nekom "Ja odlično radim svoj posao", nekom "Ja

sam jako zanimljiva osoba"... broj natpisa je neograničen.

Koji su vaši natpisi na majicama?

Ako vam se ne sviĎaju, kako ih promeniti?

Ti natpisi se menjaju promenom uverenja koja imamo o sebi i svojim kvalitetima i

sposobnostima. Ponekad je to proces koji dugo traje, a prvi korak je identifikovanje "natpisa"

koje ţelimo da promenimo i svest o tome kakav utisak ţelimo da ostavimo, kakvu poruku o sebi

ţelimo da pošaljemo drugima.

Dobar utisak ostavljamo kada smo svesni svojih kvaliteta, kada smo u značajnoj meri

zadovoljni onim što jesmo i onim što smo do sada postigli.


Korisna veţba je da zapišete što je moguće više svojih kvalite ta, dobrih osobina, uspeha koje ste

postigli, da taj spisak redovno čitate i dopunjavate.

Takav spisak moţe da bude velika podrška pre ljubavnog ili poslovnog sastanka, kada vam je

vaţno da ostavite dobar utisak i predstavite se u najboljem mogućem svetlu.

Ako vam pisanje tog spiska ne ide, ako ne moţete da se setite ničega bitnog ili posebnog,

preispitajte svoje kriterijume. Veoma često se dešava da ljudi izuzetnih kvaliteta te kvalitete

smatraju običnim i podrazumevajućim. Ili se porede sa najboljima i sebe automatski diskredituju.

Najbolji je samo jedan, i veliki je pritisak ako vam je to cilj. Biti dovoljno dobar je mnogo lakše,

opuštenije i realnije.



http://emocionalnainteligencija.blogspot.com/2012/10/kako-izgraditi-pozitivnu-sliku-o-sebi.html











Da li je detinjstvo sudbina?

„Dete je otac čoveka“, rekao je Frojd. U periodu ranog detinjstva roditelji, ili staratelji, imaju

izuzetno značajnu ulogu. Njihovi postupci odreĎuju mnogo toga. Od njihovih postupaka zavisi

koliko ćemo verovati sebi, drugima i ţivotu uopšte. Koliko ćemo voleti i poštovati sebe. Koliko

ljubavi ćemo verovati da zasluţujemo. Koliko ćemo biti samostalni. Koliko sposobni za bliskost.

Koliko prodorni u hodu kroz ţivot.

Istina je da su rane godine veoma vaţne za formiranje ličnosti i karaktera, ali detinjstvo ipak nije

sudbina uklesana u kamenu.

Roditelji su oni koji su nam dali ţivot, oni kroz čiju ljubav smo došli na ovaj svet.

Roditelji su oni koji su radili najbolje što su znali i umeli, oni koji su nam svoju ljubav pokazali

onako kako su znali. To je istina, makar to nama izgledalo nedovoljno i nepravilno.

Tata je moţda previše kritikovao i premalo hvalio, mama je moţda previše gušila i kontrolisala.

Neki su previše uskraćivali a neki previše štitili. Neki su naizmenično radili i jedno i drugo.

Svaki roditelj greši, manje ili više, češće ili reĎe. Te „greške“ kasnije moţemo da koristimo

kao izgovor za svoje neuspehe, a moţemo i da ih iskoristimo da ispravljajući ih, steknemo

neke vaţne ţivotne veštine.











Mali problem je to što nikom na čelu ne piše koje sve kvalitete ima i kakve vrednosti krije u sebi

i ljubomorno ih čuva za svoju srodnu dušu.

Statistika nije romantična, ali itekako moţe da pomogne u sretanju osobe s kojom bi ljubavna

veza bila lepa i ispunjavajuća.

Kako?

-što više kontaktirate sa drugim ljudima, sve su vam veće šanse da sretnete i uspostavite kontakt

sa nekim ko bi mogao da bude adekvatan ljubavni partner,

-što više komunicirate sa ljudima postajete veštiji i samim tim opušteniji u komunikaciji,

-umesto da čekate tog nekog/ neku da vam ispuni ţivot, imate mogućnost da uţivate u interakciji

sa drugim ljudima svaki dan, da se osmehujete, da dobijate osmehe, da se šalite...

Flert je lagan, neobavezan i lepršav način komuniciranja čiji je jedini cilj da se svi učesnici

osećaju prijatno. Moţe, ali i ne mora da vodi daljoj komunikaciji. Moţe, ali i ne mora da vodi do

prijateljstva ili ljubavne veze.

Šta je potrebno za dobar flert?

-dobra volja i stav da je flert u redu i zabavan,

-kontakt očima,

-osmeh,

-smisao za humor,

-otvorenost,

-obraćanje paţnje na ljude oko sebe i ţelja da im se na neki način ulepša dan,

-sposobnost da kod sebe i drugih primećujete lepe stvari i spremnost da to kaţete.













Isto vaţi i za ţene. Neke ţene ţele prinčeve, neke konje, ali postoje i ţene koje ţele muškarce od

krvi i mesa. Muškarce sa vrlinama i manama. Muškarce sa dobrim i lošim danima. Muškarce sa

usponima i padovima.

Najkraće rečeno- pogrešno je i opasno donositi tako ekstremne zaključke na osnovu jednog ili

nekoliko iskustava.

Nisu svi muškarci isti!

Nisu sve ţene iste!

I jednih i drugih ima i dobrih i loših. Na nama je da učimo na sopstvenim greškama i da paţljivo biramo partnere. Ali isto tako, na nama je 50% odgovornosti za to kakva će veza biti.

Jedna izreka kaţe „Ako me neko jedno prevari-sram ga bilo! Ako me neko drugi put prevari-sram

me bilo!“. Ili, jezikom transakcione analize, kada jednom izaberete partnera/ku koji nije dobar za

vas i prema vama, to moţe da bude slučajnost. Kada drugi put izaberete takvog partnera/ku, to

moţe da bude koincidencija. Ali, kada treći, četvrti, n-ti put izaberete nekog ko je loš prema

vama i za vas- to je psihološka igra! Psihološka igra sluţi tome da svojim rezultatima potvrdi

naša uverenja o sebi, drugima i svetu. U ovom slučaju o ljubavnim vezama i suprotnom polu.

Takva uverenja stičemo na veoma ranom uzrastu, na osnovu toga kako su se odrasli ponašali

prema nama ali i posmatrajući meĎusobne odnose odraslih osoba u našem najbliţem okruţenju.

I umesto da tada zaključite:

„Svi muškarci su isti!“ ili

„Sve ţene su iste!“ ili

„Dosta sam bila dobra, prema sledećem ću biti kučka!“ ili

„Dosta sam bio dobar, prema sledećoj ću da budem grub!“

Zapitajte se:

„Koja su moja uverenja o muškarcima/ţenama?“,






„Da li verujem da zasluţujem ljubav?“,

„Da li verujem da sam dovoljno dobar/dobra?“...

Umesto proglašavanja suprotnog pola lošim, umesto nadmetanja i borbe, izaberite da,

razmišljajući, čitajući, kroz razgovore sa prijateljima ili rad sa psihoterapeutom, preispitate svoja

uverenja i da ona destruktivna i dečja zamenite konstruktivnim i realističnim.

Documents

Emocionalna inteligencija -Jelena Pantić