En Goldman AUTOBIOGRAFIJA, ETNOGRAFIJA I ISTORIJA MODEL ZA ČITANJE

  • View
    11

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Teorija knjizevnosti

Transcript

VRTEn Goldman

AUTOBIOGRAFIJA, ETNOGRAFIJA I ISTORIJA: MODEL ZA ITANJE odlomak iz predgovora knjizi Verujte mi na re: autobiografske inovacije etnikih amerikih spisateljica Uz potovanje prema pripovestima koje ova studija istie, ustvrdila bih da privilegova njem mi u odnosu na ja nedavne reakcije koje slave kolektivno u teoriji i kritici etnike literature, autobiografiji i rodnim studijama, rizikuju da preterano pojednostave odnos iz meu distinkcije i afilijacije, jednako izvesno kao i uslovi u etnografskom izdavatvu pod kojima su te knjige prvobitno objavljene.1 Moja vlastita briga jeste da doe do pomera nja ka povratu te ravnotee tako to e se ponovo pronai self-presencing impulsi,2 to je, verujem, sutinska osobenost ivotopisa. No, elela bih da se ovde zadrim na pojmu rav notee, a ne da obnavljam ideju izolacionistikog ja koje se nalazi u srcu tradicionalnih definicija autobiografskog kanona. Umesto da uvrsti temu datog teksta, bilo kao ilustra ciju privilegovanog sopstva, koje se jasno razlikuje od drugih, bilo kao primer onog mi koje je metonimija kolektivnog, identitet se moe uspenije proceniti u odnosu na konti nuum. Prednost tog fleksibilnog modela jeste u tome to on podrava viestruka samo pozicioniranja koja omoguavaju kritike bipolarnih teorija. Uprkos njihovim razliitim dis kurzivnim i istorijskim kontekstima, svi tekstovi koje ovde razmatram dovode u pitanje uobiajena vienja anra. Budui da su politiki angaovani, oni tee da uokvire svest manje kao kontemplativnu, a vie kao upletenu u drutvene uslove, pripadnost zajednici i istorijske okolnosti. Iscrtavanje veze izmeu mene i nas, pak, i odravanje razlike izme1

Za primer te tendencije ka suvinom prepravljanju egzistencijalnog modela subjekta tako to se slavi potpuno kolaborativna zamisao identiteta, videti Bel Huks: Setila sam se naina saznavanja koji sam nauila od nekolovanih crnaca s Juga. Nauili smo da sopstvo postoji u odnosu, da njego vo postojanje zavisi od ivota i iskustava svakog pojedinca, gde sopstvo nije oznaitelj jednog ja, ve zajednika kovanica mogih ja, sopstvo koje otelotvoruje kolektivnu stvarnost, prolost i sa danjost, porodicu i zajednicu (Talking Back: Thinking Feminist Thinking Black, Boston: South End Press, 1989, str. 30-31). ini mi se da ta formulacija preterano pojednostavljuje opseg prikaznih strategija koje afroamerika biografija daje itaocima, ali tvrdnja Huksove da sopstvo itamo isto rijski (Drutvena konstrukcija sopstva u odnosu bi znaila [...] da emo biti u dodiru s onim to Pol Maral naziva naim drevnim svojstvima naom istorijom.) jeste kljuna. Videti Goldman, Take My Word, pogl. 6, za detaljniju raspravu kritikih konstrukcija odnosnog sopstva. 2 Presencing kovanica dr Klausa Ota armera, predavaa s bostonskog MIT-a, nastala od engleskih rei presence i sense, a koja se odnosi na oslobaanje vlastite percepcije iz zatvora prolosti i otva ranje mogunostima polja budunosti (navod preuzet sa http://www.quantum21.net), odnosno na sposobnost da se osete i u sadanjosti primene najvei budui potencijali, bilo da se radi o poje dincu, bilo o grupi. (Prim. prev.)

107

u nas i njih [...] ne predupreuje onu vrstu samoformacije koja se obino smatra auto biografskom. Odnosno, praksa samokontekstualizacije ne spreava ljude da izraavaju svoja vlastita idiosinkratina bia u tekstualnoj egzistenciji. Naprotiv, kao to sam ve na znaila u svojim komentarima Dobrog ivota (The Good Life) Fabiole Kabeze de Bake, uvi anje pripadnosti esto prua osnovu kojom ja samo sebe ovlauje da govori. Revizija subjekta tradicionalne autobiografije elela bih ovde da pospeim strategije okrenute pojmu self-presencing. Moj rad se, me utim, ne bi razvio bez dve decenije pomne panje posveene preradi i proirivanju ra ni jeg modela. Suzan Fridman citira Reginu Blekbern i njenu definiciju Sopstva crne autobiogra fije kao svestan politiki identitet koji crpi snagu iz preanjih iskustava grupe.3 Ta kontek stualizacija jeste kljuna revizija ranijih verzija subjektiviteta koje su odbijale da prepoznaju nain na koji okolnosti impliciraju i potcrtavaju ja. Slino tome, opis indijanske autobio grafije Arnolda Krupata, kao tradicije u kojoj sopstvo najtipinije ne sainjava dostignue svojstvenog, osobitog glasa koji ga odvaja od drugih, ve pre dostignue od reenog sme tanja u odnosu na mnogobrojne glasove bez kojih on ne moe da po stoji, 4 ukoliko je u pitanju preuopteni kritiki portret, ispravlja monohromatsku verziju personal ne pripovesti koja definie jedino sopstvo tiva puritanaca i njihovih potomaka Donatana Edvardsa, Bendamina Frenklina i Henrija Adamsa kao dostignue autobiografske distinkcije.5 Moja studija zasniva se na ponovnoj oceni personalne pripovesti. Kritiari poput Blek bernove i Krupata, kao i drugi uenjaci Vilijam Endruz, Fransoa Lione, enaro Padila, Doan Brekston, Herta D. Vong ve su odgovorili na skuene definicije tog anra tako to su prikazali sopstvene tradicije upotrebivi politiki i istorijski angaovanije kriterijume obuhvatanja. 6 ini mi se da je vreme da se poblie proui raspon samopredstavljanjaSusan Stanford Friedman, Womens Autobiographical Selves: Theory and Practice, str. 72-82, u ovom izdanju. 4 Arnold Krupat, The Voice in the Margin: Native American Literature and the Canon, Berkley: Univer sity of California Press, 1985, str. 133-134. 5 Uz naa ponekad skraena uenjaka seanja, moda bismo mogli da uzmemo takav korektiv zdravo za gotovo, no te ispravke su i relativno skoranje i teko ostvarive, a tle koje dovode u pita nje i dalje je sporna oblast. Tako je tek 1980. Roder Rosenblat podrao ono to Krupat identifikuje kao egocentrini individualizam (Ethnocriticism: Ethnography, History, Literature, Berkley: University of California Press, 1992, str. 29) kad je opisao autobiografiju kao jednu osobu u odnosu na jedan svet u izvedbi te osobe, to je ta osoba u makrokosmosu, objanjena i divno prikazana od te iste osobe u daljini, izigravajui boga tom celom nesvetom trojstvu (Black Autobiography: Life as the Death Weapon, u Autobiography: Essays Theoretical and Critical, ur. James Olney, Princeton: Princeton University Press, 1980, str. 169), a Dejms Olni u istoj zbirci ponavlja standardnu definiciju autobio grafije kakva proizilazi iz tradicije koju je zapoeo sveti Avgustin, slavei praskozorje samosvesti Zapadnjaka koje je nalo svoj knjievni izraz u ranim trenucima moderne autobiografije ( Autobi ography and the Cultural Moment: A Thematic, Historical, and Bibliographical Introduction, str. 13). Upravo izjave poput ove, nesumnjivo izuzetne, daju vanost raspravi o jednoj vrsti ire definicije, koju je implicitno zapoeo Blekbern, a eksplicitnije Krupat. 6 Videti William L. Andrews, To Tell a Free Story: The First Century of Afro-American Autobiography,3

108

pre doenog u tekstovima unutar i izvan tih kritikih kategorija. Ovaj rad pripada istorizmu utoliko to odaje poast rasnim i kulturnim razlikama koje delimino potcrtavaju impuls za samoformacijom u delima Amerikanki jevrejskog i meksikog porekla i Afroamerikanki, ali on se vie bavi opisivanjem niza strategija koje odreene pripovesti upoljavaju nego to razvija optu raspravu o tradiciji enske autobiografije. Mene zanima analiza strategija koje ene s ogranienim pristupom tekstualnim pozicijama autoriteta koriste da razviju svoje glasove, te sam, drei se tog privilegovanja volje u odnosu na autobiografsko prisu stvo, pokuala da priem izabranim pripovestima kao agentima, ali i efektima kulturne promene, da se posluim frazom koju Karolin Portet koristi u svojoj kritici novog istoriz ma.7 To je u praksi podrazumevalo vie usredsreivanja na pojedinano nego na opte; i manje zanimanja za nalaenje zajednikog tekstualnog imenitelja nego za razmatranje opsega retorikih obrazaca koje razliite pripovesti omoguavaju, kao i za redefinisanje onoga to sainjava pisanje o sopstvu pogleda uvek usmerenog prema diskurzivnim i istorijskim kontekstima u kojima se takvi rukopisi raaju, obrauju i itaju. Kulturno angaovanje i autobiografska praksaKoudivija je potom opisala jedan smean dogaaj [...] Tamo je bio i neobuzdani fotograf ija je namera bila da napravi retku sliku krda bizona u stampedu, koje ide pravo prema njemu. Podesio je svoj negativ kako treba, ali ivotinje su projurile oborenih rogova i njemu je ostalo tek toliko vremena da skoi na grane oblinjeg drveta, gde je ostao da visi i tako za dlaku sebi spasao ivot. Jedan istaknuti kaubojski umetnik bio je odmah tu u blizini, pa je nacrtao unezverenog oveka kako se klati na drvetu dok bizoni u naletu prolaze ispod njega. Bila je to verovatno zanimljivija slika od one koju je fotoaparat mogao da uhvati. alosna Grlica, Koudivija, polutanka: opis velikih panjaka u Montani

Lociranje line zamenice u kuluturolokom smislu esto podrazumeva pisanje iste jezi kom koji deluje porazno sam za sebe. Ipak, poput smenog dogaaja u kojem je Kou divija uivala dok je ambiciozni etnograf postao predmet podsmeha kauboja polutana iji je nain ivota prieljkivao da zabelei, 8 anegdote i uspomene povezane sa enama esto podrazumevaju ifrovanu kritiku etnografskih rukopisa koje naizgled potpisuju. Uz mite, na primer, Kleofas Haramijo, zajedljivu kad se radi o Amerikancima koji piu panske recepte, pri emu ne navode sve potrebne sastojke kako bi jela bila jestiva; dok se komo difikacija nuevomexicano kulture produbljuje, ona zahteva da sami Meksikanci rukovode tim procesom. Ili Oni Li Logan, ija prizivanja urednikog aparata koji okruuje kazivanje1760-1865, Urbana: University of Illionis Press, 1986, i Sisters of the Spirit: Three Black Womens Autobio graphies of the Nineteenth Century, Bloomington, Indiana University Press, 1986; Joanne M. Braxton, Black Women Writing Autobiography: A Tradition within a Tradition, Philadelphia: Temple University Press, 1989. 7 Carolyn Porter, Are We Being Historical Yet?, South Atlantic Quarterly 87 (jesen 1988), str. 782. 8 Mourning Dove, Cogewea, the Half Blood. A Depiction of the Great Montana Cattle Range, ur. Lucullus Virg