ENDOKRINI SISTEM

Endokrinologija – proucava funkciju endokrinih zlezda. To su zlezde sa unutrasnjim lucenjem – svoje produkte luce direktno u krv, a to su hormoni.Hormoni mogu biti:

1. Pravi – produkti endokrinih zlezda koji se krvlju transportuju do ciljnih tkiva2. Lokalni – tkivni hormoni, nacin dolaska do ciljnog tkiva je humoralno – krvlju. Mogu imati i

lokalni efekat u okviru tkiva gde se lucea. APUD sistem – sekretin – duodenum, gastrin – zeludac, holecistokinin – tanko crevo

Regulacije nasih funkcionalnih sistema mogu biti:1. Nervne2. Humoralne – pomocu materija koje cirkulisu uglavnom krvlju3. Neuro humoralne – povezanost prethodnih sistema

Hormone produkuju celije koje se nalaze na nivou endokrinih zlezda. GeR stvara preprohormone. Oni gube odredjeni broj aminokiselina i tada nastaje prohormon koji zatim ide u goldzijev aparat i uz pomoce njegovih enzima nastaje hormon koji se pakuje u vezikule i bice smesten u goldzi aparat ili citoplazmu. Hormon ne mora odmah biti izlucen u krv. Sam mehanizam dejstva hormona zavisi od hemijske prirode hormona. Sekrecija signalnih molekula moze biti:

1. Autokrina – javlja se kada celija sekretuje signalne molekule koji se vezuju za sopstvene povrsinske receptori i uticu na ponasanje same sekretorne celije.

2. Parakrina – celija produkuje signalne molekule koji deluju na celije u njenom okruzenju, preko receptora na njihovoj celijskoj membrani

3. Endokrina – podrazumeva sekreciju signalnih molekula – hormona koji se putem krvotoka prenose do udaljenih ciljnih celija i vezuju za njihove povrsinske ili unutarcelijske receptore.

Hormoni se prema hemijskoj strukturi dele na:1. Hormone proteinske prirode – insulin, glukagon, parathormon, somatotropni hormon

a. Deluju po principu sekundarnog glasnika – primarni je sam hormon, sto znaci da svi hormoni proteinske prirode da bi ispoljili efekat moraju da pronadju specifican receptor na celijskoj membrani za koji ce se vezati i nastaje kompleks hormon-receptor. Broj receptora varira od 100/2000 do 200000. Kompleks hormon receptor aktivira enzim adenilat ciklazu, koji deluje na ATP i daje 3’5’ cAMP (sekundarni glasnik). Pored njega sekundarni glasnik je i cGMP, joni Ca

2. Hormoni steriodne prirode – polni, kore nadbubregaa. Receptori u citoplazmi, kod steroidnih hormona efekat se ostvaruje nakon 45 min do 2

h, dok je kod proteinskih hormona trenutan. Efekat steroidnih hormona je odlozen, ali je dugotrajniji. Ovako deluju hormoni derivati holesterola sto omogucava njihov lak ulazak u citoplazmu. Efekti nastaju sukcesivno

3. Hormoni derivati aminokiselina – dopamin, adrenalin, noradrenalina. Receptori na nivou DNK, derivati tirozina T3 i T4

4. Hormoni derivati arahidonske kiseline – eikosanoidi

HORMONI HIPOFIZE

Hipofiza se nalazi u sela turcica sfenoidne kosti. Ona regulise funkcije svih endokrinih zlezda sa izuzetkom paratiroidee i endokrinog pankreasa. Promer 1 cm, 0.5 – 10 g.Hipotalamus – deo prednjeg mozga, gradi pod trece mozdane komore, ventralno je od talamusa. Veza hipotalamusa sa hipofizom ostvaruje se preko infundibuluma koji se nadovezuje na zadnji rezanj hipofize.Hipofiza ima tri dela – pars anterior, pars intermedia – luci melanostimulirajuci hormon, pars posteriorPrednji rezanj – nastaje iz embrionalne invaginacije epitela farinksa, Ratkeove kese.Zadnji rezanj nastaje od nervnog tkiva kao hipotalamus – ima dosta glija celija.Hipotalamus i hipofiza imaju dvostruku vezu:

1. Eminentia mediana – na nivou infundibuluma – nervna veza je ostvarena aksonima cija tela obrazuju supraopticka i paraventrikularna jedra. Aksoni neurona koji polazi iz ovih jedara zavrsavaju se na nivou neurohipofize.

2. Krvna veza – ostvaruje se preko hipotalamno-hipofiznog portnog sistema. Portne veze doprinose korelaciji hipofize i hipotalamusa – 1. Kapilarizacija je na nivou e. Medianae, pa venski sinusi a 2. Kapilarizacija je na nivou adenohipofize.

Vaskularizacija hipofize – hipofiza je vaskularizovana od donje i gornje hipofizne arterije. Gornja hipofizna arterija ima dve grane, od kojih jedna vaskularizuje prednji, a druga srednji rezanj hipofize. Prva grana daje nekoliko ogranaka koji ce u eminentii mediani i infundibulumu da formiraju prvu kapilarnu mrezu. Iz ove kapilarne mreze krv se odvodi u portalne vene koje sad kapilarizovanjem i anastomoziranjem daju drugu kapilarnu mrezu u prednjem reznju hipofize. Druga grana gornja hipofizne arterije formira manju kapilarnu mrezu u srednjem reznju i svojim kratkim portalnim venama anastomozira se sa vecim portalnim sistemom prednjeg reznja hipofizeDonja hipofizna arterija gradi kapilarnu mrezu u nivou neurohipofize i retko se anastomozira sa kapilarima adenohipifize. Krv se iz kapilara odvodi hipofiznim venama u sinus cavernosus.Sistem krvnih ovih krvnih sudova naziva se hipofizni portalni sistem – gornja hipofizna arterija, kapilarna mreza, eminentia mediana i infundubulum, portalna vena, kapilarna mreza u prednjem reznju hipofize, hipofizna vena. Ovakva veza omogucava prihvatanje hipotalamusnih peptida u nivou infundibuluma – prvi kapilarni splet.

Hormoni hipofize – na nivou adenohipofize uocava se 5 grupa celija koje luce odredjene hormone. prema afinitetu za boje celije adenohipofize se dele na hromofilne i hromofobne. Populacija hromofilnih celija obuhvata dve grupe celija:

1. Acidofilnea. Somatotropne celije – produkuju somatotropni hormon – hormon rastab. Prolaktinske celije – produkuju prolaktin koji kontrolise funkciju mlecnih zlezda i lucenje

mleka2. Bazofilne –

a. Tireotropne ili tireostimulisuce celije – produkuju tireotropni hormon koji kontrolise gl. Thyroideu - TSH

b. Gonadotropne celije – luce folikulostimulirajuci i luteinizirajuci hormon. To su gonadotropni hormoni jer su im ciljna tkiva gonade.

U hromofobne celije spadaju – adrenokortikotropne celije – produkuju adrenokortikotropni hormon

!!!! STH ima efekat na sve celije i podstice pojacanu metabolicku aktivnost – rast. Prolaktin utice na mlecnu zlezdu i izaziva laktaciju kada je to potrebno.

Krvna veza ima ulogu u kontroli sinteze i egzocitoze hormona adenohipofize. Na nivou hipotalamusa stvaraju se rilizing faktori i inhibitorni faktori. Za sve hormone adenohipofize postoje rilizing faktori sem za prolaktin gde imamo inhibitorni faktor. Ako se neki od hormona adenohipofize pojavi u manjoj kolicini u cirkulaciji to registruju jedra hipotalamusa i kao rezultat ce se pojaviti produkcija i osobadjanje rilizing faktora koji krvnim putem dolazi do grupe celija koje su zaduzene za sintezu tog hormona cija je koncentracija smanjena.

Hipotalamusni hormoni – neuroni hipotalamusa sekretuju 8 hormona koji se mogu podeliti u 2 grupe1. Vazopresin i oksitocin – koji se oslobadjaju u krv i u nivou neurohipofize2. Rilizing faktori – koji se oslobadjaju u nivou infundibuluma i stimulisu ili inhibiraju sekreciju

celija adenohipofize.a. Tireotropni rilizing faktorb. Gonadotropni rilizing faktorc. Somatotropni rilizing faktord. Kortikotropni rilizing faktore. Inhibisuci hormon hormona rasta – somatostatinf. Inhibisuci hormon prolaktina – dopamin

SOMATOTROPNI HORMON – hormon proteinske prirode i ima 121 aminokiselinu. Fizioloske uloge:1. Dejstvo na rast svih struktura organizma2. Metabolicka uloga

a. Povecava sintezu proteina – STH omogucava ulazak aminokiselina u celiju, pokrece enzimske sisteme koji na nivou ribozoma pokrecu sintezu proteina. Kao rezultat toga imamo povecanje telesne mase tamo gde su proteini

b. Povecava mobilizaciju masnih kiselina, trosenje masti – hormon rasta iz masnog tkiva oslobadja masne kiseline, u tkivima pospesuje pretvaranje masnh kiselina u acetil KoA koji se koristi za dobijanje energije – lipoliza.

c. Smanjuje iskoriscavanje glukoze – onemogucava njen ulazak u celije i mobilise masne kiseline iz masnih depoa koje ce metabolisati, stim sto uvek sprecava iskoriscavanje glukoze i dovodi do povecanja njene koncentracije u krvi.

Zahvaljujuci metabolickoj ulozi dolazi do rasta svih tkiva, a narocito dolazi do rasta kostiju u duzinu – stimulise funkciju osteoblasta. STH radi tako sto mu pomaze tkivni hormon somatomedin A,B,C. On je izolovan iz jetre. Somatomedin C je tkivni hormon koji omogucuje – zajedno sa STH rast kostiju u duzinu, a ako ga nema dovodi do patuljastog rasta (spajaju se epifize i dijafiza i kost ne moze da raste). Ovo oboljenje je Lorenov fenomen. Somatomedin treba da talozi hondoitin-sulfati i hijaluronsku kiselinu.

STH je pantropan hormon – deluje na sve celije organizma. Dejstvo STH na rast- Uzrokuje rast svih tkiva u telu koja su sposobna da rastu- Povecava volumen celija- Podstice celije na mitoze pa se i broj celija povecava

STH se luci kada je smanjena koncentracija glukoze i masnih kiselina u krvi, kod gladovanja, pri misicnom radu, traumi i u prva dva sata dubokog spavanja.

NEUROHIPOFIZA – ima isto embrionalno poreklo kao i celije CNS-a, gradjena je od celija pituicita koje su slicne glija celijama. Pituiciti ne luce hormone vec sluze kao potpora terminalnim nervnim vlaknima i zavrsecima nervnim vlaknima koja polaze iz supraoptickih i paraventrikularnih jedara hipotalamusa

1. Vazopresin – moze odvesti do vazokonstirkcije krvnih sudova, a na nivou bubrega ciljne celije su tubulociti distalnog tubula i tada ADH omogucava fakulatativnu reapsorpciju vode. Tada se voda reapsorbuje iz tubulske tecnosti u krv i tada dolazi do povecanja volemije. To ce se desiti pri padu krvnog pritiska ili hipovolemije. Nedostatak ADH dovodi do diabetes insipidusa – poliurije. ADH supraopticka jedra

2. Oksitocin – stimulise kontrakcije glatkih misica. Izuzetno je aktivan pri porodjaju. Paraventrikularna jedra.

Vazopresin i oksitocin se stvaraju na nivou supraoptickih jedara – produkuju vise ADH nego oksitocina, dok paraventrikularna jedra produkuju vise oksitocina.Nakon produkcije na nivou aksoplazme se vezuju za proteine neurofizine i spustaju duz nervnih veza i deponuju se na nivou neurohipofize. Znaci neurohipofiza predstavlja depo ovih hormona.!!!! Sama jedra ili se u njihovoj blizini nalaze osmoreceptori koji regulisu osmotsku koncentraciju krvi. Kad se javi hipoosmolalnost krvi voda ulazi u osmoreceptore, oni bubre sto dovodi do smanjenja konc. ADH, tj. lucenja i obrnuto.

HIPO I HIPER FUNKCIJA HIPOFIZEHiperfunkcija je povecana aktivnost hipofize i povecana koncentracija hormona. Ako se STH pojavi u povecanoj koncentraciji u periodu rasta pre 18. Godine, javlja se gigantizam. Ako STH stedi glukozu dobicemo hiperglikemiju, koja se sada da bude stimulus za endokrini pankreas. On ce sada stalno stvarati insulin – koji omogucava ulazak glukoze u celiju. Langerhansova ostrvca ce poceti da atrofiraju. Svi giganti imaju hipofizni dijabetes. Hiperfunkcija u periodu posle 18. Godine daje akromegaliju.

Hipofunkcija- smanjena produkcija STH dovodi do nastanka pravog patuljastog rasta – nanosomia pituitaria. Ova osoba osim sto je mala, hipofunkcija zahvata svih ovih 6 hormona. Ali oni u ovoj maloj kolicini zadovoljavaju potrebe malog tela, jedino ne zadovoljavaju potrebe reprodukcije tako da ove osobe ne mogu da se reprodukuju zbog smanjenje gonadotropina.

Za ispoljavanje efekata vazopresin ima dve vrste receptora – V1 receptori se nalaze u glatkim misicima vaskularnog sistema i hepatocitima, dok se V2 receptori nalaze na nivou bubrega. Sekundarni glasnij i vazopresina i oksitocina je cAMP.

Sekrecija STH se sa godinama dramaticno menja. Ekstremno visoke vrednosti se srecu prvih nekoliko dana po rodjenju, a smanjuje se na kraju druge nedelje po rodjenju. U periodu puberteta vrednosti su vise nego kod odraslih. Posle cetvrte decenije postoji progresivno smanjenje spontane sekrecije a i oslobadjanje STH.Sekrecija hormona rasta pokazuje dnevne varijacije i naglo se menja u kratkim vremenskim intervalima. Hormon se najintenzivnije luci primarno u prvim satima spavanja, a sekundarno u stanjima stresa.

- Posto se glukoza i glikogen ne mogu lako koristiti za energiju, glukoza koja ipak udje u celiju smesta se polimerizuje u glikogen i deponuje. Zbog toga se celije brzo zasitetglikogenom i ne mogu ga vise nagomilavati.

- Somatostatin – produkuju ga gama celije Langerhansovih ostrvaca. Deluje lokalno unutar samih ostrvaca inhibisuci sekreciju insulina i glukagona, smanjuje motalitet zeluca, duodenuma i zucne kese, smanjuje i sekreciju u apsorpciju u GIT-u

HORMONI GL. THYROIDEAE

Glandula thyhroidea se nalazi ispod hrskavice larinksa ispod i sa obe strane traheje nasi . Sastoji se iz lobusa koji su povezani istmusom. Zlezda je dobro vaskularizovana i volumen krvi koji u 1 min prodje je 5 puta veci od tezine zlezde. Dobra prokrvljenost je preduslov za endokrinu funkciju. Tiroidna zlezda je folikularne gradje. Folikul je struktura ogranicena redom celija cilindricnog izgleda vezanih za bazalnu membranu. Visina ovih celija se menja i one mogu biti niske ili visoke, sto upucuje na funkcionalnost zlezde. Mi bez ove zlezde mozemo da zivimo – ako se kod bebe odmah ustanovi poremecaj na ovom nivou. Zivotinje koje su podlegle tireotomiji, nemaju mogucnost regulacije telesne temperature, a i razvoj mozga je inhibiran. Osooba bez ove zlezde bi uzimala hormone – sintetski dobijene preparate tokom celog zivota.

Slojevi cilindricnih celija nisu nista drugo do slojevi tireocita. Folikuj je ispunjen strukturom proteinske prirode sa malo ugljenih hidrata i to je tireoglobin. On je gliko protein mase oko 600 k Daltona. Tireociti luce dva hormona – trijodtironin i tetrajodtironin(tiroksin).Intersticijum izmedju folikula je parafolikularni prostor gde se nalaze parafolikularne celije koje luce tireokalcitonin koji deluje na sasvim drugi nacin od T3 i T4. On ucestvuje u regulaciji kalcemije.T3 i T4 imaju pantropni efekat sa ciljem kontrolisanja svih celija naseg organizma – kontrola metabolicke funkcije.

Sinteza T3 i T4Ono sto je specificno za tiroidne hormone jeste da u svom sastavu sadrze atome joda. Po svojoj molekularnoj strukturi tiroidni hormoni predstavljaju derivate aminokiselina tirozina i to dva molekula tirozina koja su povezana i na benzenovim prstenovima imaju ugradjene atome joda. Samo tireociti imaju mogucnost apsorpcije joda iz cirkulacije. Tireociti poseduju specificnu pumpu za apsorpciju joda. ona predstavlja jedan enzimski sistem slican Na K pumpu. Ova pumpa je modifikovana u smislu sto umesto receptora za K ima receptore za jod. Na spoljasnjoj strani pumpe se nalaze receptori za jod a na unutrasnjoj za Na i uz utrosak ATP-a dolazi do ubacivanja joda u tireocite. Unutar tireocita dolazi do akumulacije joda koji ce posluziti za ugradjuvanje u tirozin. Sinteza T3 i T4 vrsi se na nivou tireocita i dve su faze:

1. Unosenje joda – prihvatanje jodida. Prvo mora doci do unosenja jodida sto ukazuje da je u okviru sinteze hormona tiroidee neophodno prisustvo joda. ovo uslovljava normalna koncentracija joda u krvi. Svaki manjak jodida dovodi do disfunkcije zlezde i poremecaja lucenja hormona.

a. Jod se u organizam unosi u vidu soli koje pri prolasku kroz digestivni trakt bivaju prevedene u jodide. Jod kroz digestivni trakt trpi odredjene promene da bi se lakse apsorbovao. Aktivnoscu jodne pumpe jodidi se ubacuju u tireocite. Tako da 40 puta vise bude jodida u tireocitima nego u krvi, kada je zlezda aktivna. Ti jodidi se sad pod dejstvom peroksidaze prevode u elementarni jod – oksidise se. Paralelno sa procesom koncentrovanja jodida dolazi do sinteze tireoglobulina. U njemu ima 123 rezidua aminokiselina tirozina. Velika kolicina tireoglobulina se stvara na nivou endoplazmatskog retikuluma i goldzi kompleksa koji se sad pakuje u sekretorne vezikule koje ce egzocitozom da napustaju tireocite i ispunjavaju unutrasnjoost folikula u (u tireoglobulinu ima oko 10% ugljenih hidrata. Tireostimulirajuci hormon TSH aktivira jodnu pumpu.

2. Organifikacija joda – jodiranje tirozina i stvaranje hormona.a. Unutar tireoglobulina dolazi do ugradnje joda (u rezidue tireoglobulina). Ugradnjom

jednog molekula joda u tirozin nastaje monojod-tirozin, a ugradnjom dva molekula nastaje dijodtirozin. Ovih jedinjenja u okviru tireoglobulina ima poprilicno ako se monojodtrozin i dijotirozin spoje nastaje trijodtirozin, a ako se spoje dva dijodtirozina nastaje (uz gubitak alanina) tiroksin. Stvaranje mono i dijod tirozina moze se desiti i u samim tireocitima.

b. T3 i T4 su deponovani u folikulu i cekaju da se oslobode u krv cime je omogucen njihov odlazak do ciljnih celija gde kontrolisu metabolicku aktivnost. Nece se sve rezidue tireoglobulina iskoristiti za jodiranje – od 123 jodira se oko 4.

Funkcije T3 i T4Stimulisu metabolicke procese u svim celijama osim u mozgu, mreznjaci, testizima, slezini i plucima. Ovi hormoni omogucuju:

1. Sintezu proteina – stimulisu translaciju i transkripciju2. Porast kolicine intracelularnih enzima – zbog povecane sinteze proteina3. Povecan volumen i broj mitohondrija – povecana kolicina ATP za rad celije4. Povecavanje sadrzaja cAMP u celiji, a on kao sekundarni glasnik povecava permeabilnost

membrane, dovodeci do aktiviranja enzimaOpste i specijalno dejstvo na rast

- Oni su mocni anabolici. Kada nema hormona sinteza proteina se ne moze desavati normalno, pa ni STH ne moze znatno da deluje na rast

- Deluju na razlicite procese u organizmu o Deluju na metabolizam ugljenih hidrata – laksi unos glukoze u celiju, podsticu glikolizu,

glikoneogenezu, sekreciju insulinao Deluju na metabolizam masti – ubrzavaju oksidaciju masnih kiselina u celijamao Deluju na metabolizam vitamina – vitamini su sastojci enzima ili koenzimao Deluju na bazalni metabolizamo Deluju na kardiovaskularni sistem – povecanje metabolizma povecan minutni

volumen, volemija i arterijski pritisakPosto su ovi hormoni derivati aminokiselina imaju dva mehanizma delovanja ali se ipak vezuju za receptore na membrani, a zatim ovaj kompleks odlazi do jedra gde dovodi do sinteze iRNK i kasnije sinteze proteina sa enzimskim karakteristikama sto podstice sve metabolicke procese i na nivou ugljenih hidrata i na nivou masti.

Bazalni metabolizam – je aktivnost nasih celija u bazalnim uslovima, tj kada je organizam apsloutno aktivan – kolicina energije koja je potrebna za vitalne funkcijei iznosi 40kcal/m2 naseg organizma. Parametar za rpocenu funkcionalnog stanja zlezde je vrednost bazalnog metabolizma. Disfunkcija tireoidne zlezde povecava bazalni metabolizam 60-100% ako se luce velike kolicine hormona.

KONTROLAMala kolicina T3 i T4 utice da se na nivou hipotalamusa luci rilizing faktor za TSH koji portalnim krvotokom dolazi do adenohipofize gde podstice produkciju i sekreciju TSH koji putem krvotoka odlazi do tireocita i :

- Povecava proteolizu tireoglobulina- Povecava aktivnost jodne pumpe- Povecava jodiranje tirozina- Povecava volumen i sekretornu delatnost tireocita- Povecava broj tireocita

TSH je glikoprotein sastavljen od dve subjedinice gde je alfa subjedinica ista za sve proteine hipofize i za humani horionski gonadotropin, a specifiznost se ugleda u beta subjedinici. Da bi ispoljio svoja TSH se vezuje za specificne membranske receptore i aktivira tiroidnu adenilat ciklazu. Kao posledica porasta cAMP dolazi do ubrzane sinteze tiroidnih hormona.Sekrecija TSH se stimulise pomocu RH-TSH – koji deluje preko fosfolipaze C, a inhibira se pomocu viska tireoidnih hormona.Sa apikalne povrsine tireocita polaze nastavci koji poput pseudopodija obuhvataju delove koloida i stvaraju pinocitozne vezikule. Zatim se sa ovim vezikulama spajaju lizozomi i nastaju digestivne vezikule i enzim proteinaza razgradjuje tireoglobulin na T3 i T4.T3 i T4 difunduju kroz bazalni deo tireocita u krv. Oko 2/3 svih jodiranih tirozina u tireoglobulinu se ne pretvara u hormone, vec ostaje u obliku mono i dijodtirozina koji se takodje oslobadjaju razgradnjom tireoglobulina u tireocitima, ali se ne oslobadjaju u krv vec delovanjem jodaze sa njih se otcepljuje jod, koji je sad na raspolaganju za vezivanje sa novim molekulima. Po otpustanju u cirkulaciju najveci deo T3 i T4 se vezuju za tirozin vezujuci prealbumin, tirozin vezujuci albumin i tirozin vezujuci globulin koji se sintetisu u jetri i sluze za transport ovih hormona. Jedan manji deo ovih hormona je u svom slobodnom obliku i tako cirkulise. T3 i T4 koji su vezani za proteine smatraju se cirkulisucom rezervom i u trenutku kada dodje do utroska slobodnog T3 i T4, oslobadjajuci se od proteina nadoknadjuju koncentraciju slobodnih tiroidnih hormona.

Slobodni tiroidni hormoni mogu da prodju glomerularnu membranu bubrega i da se izluce urinom – ali jedino slobodni mogu da udju u celije i to je jos jedan razlog zasto su hormoni u vezanom obliku u cirkulaciji, jer zbog velike mase ne mogu da prodju glomerularnu membranu bubrega.

Smatra se da slobodni molekuli T4 imaju veoma kratak poluzivot i da cim se nadju u cirkulaciji deluju na ciljna tkiva.

Po vezivanju ovih hormona na nivou DNK dolazi do ekspresije gena koji ce omoguciti sintezu specificnih proteina u odnosu na vrstu celije na koju ovaj hormon deluje. To znaci da u razlicitim celijama tiroidni hormoni vrse ekspresiju razlicitih gena i omogucavaju sintezu razlicitih proteina. Po ulasku u celiju T4 se dejodira – delimicno i prevodi u T3 koji predstavlja aktivnu formu T4. Dnevno se sekretuje 90% T4 i 10% T3. Kada udje u celiju T3 ima 4 puta snaznihi efekat od T4 ali delovanje T4 je 4 puta duze nego T3. Tako da imaju podjednako dejstvo.

Afinitet proteina plazme za tiroidne hormone je veoma veliki tako da se oni u celije tkiva otpustaju veoma sporo – T4 za oko 7 dana, a T3 za dva dana. Kad udju u celije vezuju se intracelularne proteine T4 ima mnogo veci afinitet za vezivanje za tirozin vezujuci albumin i prealbumin

Po zavrsenom dejstvu dolazi do degradacije u smislu daljeg dejodiranja, odvajanja dva molekula tirozina i ukljucivanja u metabolizam aminokiselina.

GL. PARATHYROIDEA I OSTALI HORMONI KOJI REGULISU METABOLIZAM Ca I FOSFATA

Gl. Parathyroideae ima 4 i nalaze se na polovima lobusa tiroidne zlezde. Imaju izgled tamno smedje masne naslage.Paratiroidna zlezda i endokrini pankreas funkcionisu nezavisno od hipotalamusno hipofiznog sistema. Paratiroidne zlezde luce jedan hormon – parathormon – PTHOva zlezda ima 2 vrste celija – glavne – produkuju PTH, oksifilne – produkuju malo PTH.

Osnovna uloga PTH je regulacija kalcemije, a hipokalcemija je signal za povecanu funkciju ove zlezde sto ce dovesti do porasta kalcemije. PTH ce u okviru cirkulacije da regulise koncentraciju kalcijuma. Koncentracija kalcijuma u krvi je 2.2-2.4 mmol/l. Taj kalcijum nije sam u jonskom obliku, 40% se nalazi vezan za proteine i to bi bilo oko 1 mmol/l, 10% Ca je vezan za fosfate i citrate i to je oko 0.2 mmol/l.Target tkiva za PTH su :

1. Kosti – deluje direktnoa. PTH ispoljava stimulatorni efekat na osteoklaste. Ali osteoklasni nemaju receptor za PTH

tako da ce on da ih aktivira indirektno podsredstvom osteoblasta, koji ce na stimulus PTH poceti da sintetisu osteoklast stimulisuci faktor koji aktivira osteoklaste, a ovi omogucuju resorpciju kosti. PTH pri prvom efektu, koji je kratkotrajan, vrsi supresiju osteoblasta i osteocita, a drugi je dugotrajnije delovanje na osteoklaste. Kako tece proces resorbovanja kosti? Lizozomi osteoklasta sadrze kisele hidorlaze koji se izbacuju u subosteoklasni prostor, odakle deluju na kolagena vlakna i osnovnu supstancu kostanog matriksa. Da bi ovi enzimi ispoljili svoj efekat neophodna je prethodna demineralizacija matriksa. Iz tog razloga osteoklasti sekretuju HCl koja rastvara soli kalcijuma. Odakle HCL? Pod uticajem enzima karboanhidraze u citoplazmi osteoklasta iz H2O i CO2 nastaje H2CO3. Kao nestabilno jedinjenje ugljena kiselina unutar celije difunduje na H i HCO3. HCO3 difunduju iz osteoklasta u kapilare, a H joni se aktivno transportuju u subosteoklasni prostor. Za H jonima pasivno difunduju i Cl joni tako da se u subosteoklasnom prostoru stvara HCl. Neorganske komponente kostanog matriksa rastvaraju se u HCl a osteoklasti preuzimaju oslobodjene minerale i oslobadjaju u krvotok.

i. Organske komponente kostanog matriksa razlazu kisele hidrolaze. Ove enzime osteoklasti skladiste u lizozomima i egzocitozom oslobadjaju u subosteoklasni prostor. Produkte razgradnje organskog materijala osteoklasti endocitozom unose u citpolazmu i razlazu na aminokiseline i monosaharide koje zatim oslobadjaju u cirkulaciju.

2. Digestivni trakt – deluje indirektno preko aktivne forme vitamina Da. Na nivou tankog creva – dejstvo PTH zavisi od prisustva vitamina D koji se stvara pri

izlaganju suncu. PTH sa vit. D na nivou digestivnog trakta povecava reapsorpciju Ca i fosfata na nivou tankog creva – usled hipokalcemije. Oni stvaraju Ca-vezujuci protein koji omogucava apsorpciju Ca i podsticu aktivnost alkalne fosfataze i Ca-vezujuce ATP-aze. Ako nema vit. D nema ni efekta PTH, sto znaci da PTH zavisi od vit. D

3. Bubrezi – deluje direktnoa. PTH na nivou bubrega pomaze reapsorpciju Ca, kao i reapsorpciju Mg, a istovremeno

inhibira reapsorpciju fosfata i HCO3. Pa ako je pojacano lucenje PTH postoji opasnost od acidoze zbog gubitka HCO3. Na nivou bubrega deluje na nivou distalnih tubula i sabirnih kanalica – fakultativna reapsorpcija – dugotrajna regulacija

PTH je proteinske strukture i sadrzi 84 aminokiseline. Regulacija sinteze i sekrecije PTH u direktnoj je vezi sa nivoom kalcijuma u krvnoj plazmi i to prvenstveno jonizovanog oblika. Sekrecija se kontrolise mehanizmom negativne povratne sprege. Nizak nivo Ca ima blag stimulativni efekat na sintezu i sekreciju PTH. Pri visokim koncentracijama kalcijuma smanjuje se sinteza i sekrecija ovog hormona. Pth je hormon proteinske prirode.

Kalcitonin – produkuju parafolikularne celije tiroidne zlezde. To je polipeptid sagradjen od 32 aminokiseline. On je antagonist PTH. Glavni bioloski efekat kalcitonina je smanjenje resorpcije kostanog tkiva sto kao rezultat ima smanjenje koncentracije kalcijuma u krvi (vezuje se za receptore na osteoklastima inhibirajuci ih). Signal za njegovo lucenje je hiperkalcemija i omogucava ugradnju jona kalcijuma u kost – osteosinteza. Smanjuje resorpciju kalcijuma na nivou digestivnog trakta i smanjuje reapsorpciju na nivou bubrega.

Kalcitonin se veze za membranske receptore cime se aktivira adenilat-ciklaza, zbog cega se povecava cAMP. Sekrecija kalcitonina se stimulise hiperkalcemijom, a inhibira hipokalcemijom. Pored toga gastrin i holecistokinin stimulisu sekreciju kalcitonina.

VITAMIN D – to je vitamin koji se sintetise u organizmu iz holesterola. Zapocinje u kozi pod dejstvom sunceve svetlosti. U koze se iz 7-dehidroholesterola sintetise vitamin D3, ali ova forma nije aktivna. On se iz koze transportuje u jetru i tu se vrsi hidroksilacija i dobija se 25-hidroksiholekalciferol. Iz jetre se ovaj proizvod transportuje do bubrega gde se vrsi jos jedna hidorksilacija i nastaje 1,25-dihidroksiholekalciferol – aktivna forma vit D3. Ovu zavrsnu hidroksilaciju regulise parathormon. Sada je ovako aktivan vitamin D3 sposoban da deluje.Ca je potreban – za okostavanje, misicnu kontrakciju, egzocitozu medijatora na sinapsama, platopotencijal u srcu, koagulaciju.

HORMONI PANKREASA

Pankreas je zlezda pridodata u okviru fukcije digestivnog trakta. Ima i endokrinu i egzokrinu funkciju. Najveci deo pankreasa je egzokrini pankreas koji luci enzime koji omogucavaju digestiju hrane. Celije koje luce hormone se grupisu u mala ostrvca koja se oznacavaju kao langerhansova ostrvca. Hormoni pankreasa ucestvuju u regulaciji glikemije. Glikemija je 4.5-6.1 mmol/l.Langerhansova ostrvca imaju vise tipova celija koje ucestvuju u produkciji razlicitih hormona:

1. Alfa A celije luce glukagon – 60%2. Beta B celije luce insulin – 25%3. delta celije luce somatostatin – inhibitorni faktor STH 10%4. F ili PP celije luce pankreasni polipeptid

INSULIN – luce beta celije langerhansovih ostrvaca i ovaj hormon je ukljucen u metabolizam glukoze, regulaciju glikemije i to mu je primarni efekat. Insulin je protein koji se sintetise u formi preproinsulina koji sadrzi 100 AA. Aktivna forma insulina je sastavljena iz 2 polipeptidna lanca, A i B lanac koji su medjusobno povezani sa dva disulfidna mosta, a treci most ulazi u sastav A lanca.

Sinteza insulina tece tako sto prvo imamo sintezu osnovnog polipeptidnog lanca koji je mnogo dugacak i po njegovoj sintezi na nivou gER dolazi do odvajanja terminalnog dela od oko 20-a AA i ovim je forma preproinsulina prevedena u formu proinsulina. Ovakva forma se transportuje do goldzi kompleksa, gde dolazi do stvaranja disulfidnih mostova, a kasnije dolazi do odvajanja srednjeg dela lanca koji se naziva C peptid. Tako da se dobijaju 2 polipeptidna lanca koji su povezani disulfidnim mostovima. U vezikulama goldzi aparata insulin se kristalizuje sa jonima Zn i u ovakvoj formi se deponuje u vezikulama. Iz ovih vezikula insulin se oslobadja u cirkulaciju i raznosi po organizmu u cirkulaciju se pored inslina izlucuje i C peptid na osnovu cije koncentracije imamo uvid u koncentraciju insulina.

Signal za lucenje insulina je hiperglikemija. On deluje u pravcu hipoglikemije pa kazemo da je hipoglikemicki hormon. On deluje za 5-15 min. On omogucava ulazak glukoz u celiju. Insulin je pantropan hormon. Ne deluje samo na celije CNS, retine i germinativnog epitela jer u ove celije glukoza ulazi bez prisustva insulina. Zbog toga se tkiva u koje glukoza ulazi bez prisustva insulina oznacavaju kao insulin nezavisna tkiva. Efekti insulina su najevidentniji na nivou hepatocita, misicnog tkiva, masnog tkiva.

Insulinskih receptora na jednoj celiji ima mnogo. Receptor se sastoji iz 2 alfa i 2 beta subjedinice i vezivanje insulina za njih uslovljava ulazak glukoze u celiju. Beta subjedinice su transmembranski postavljene i imaju aktivnost tirozin kinaze, dok alfa subjedinice vezuju glukozu. Transport glukoze je po tipu olaksane difuzije, a kada dodje do zasicenja tkiva glukozom ona vise ne ulazi. S obzirom da glukoza u celiju ulazi olaksanom difuzijom to podrazumeva specificne transportne proteine na nivou membrane celije pomocu kojih ce glukoza da dospe u celiju. Transportni proteini za glukozu su proteinski nosaci – kanali koji se po potrebi otvaraju i zatvaraju. Ovi kanali podlezu defosforilaciji i fosforilaciji i tako se regulise njihova aktivnost. Insulin preko tirozin-kinaze vrsi fosforilaciju proteinskih kanala i tako glukoza ulazi u celije insulin zavisnih tkiva.

Masno tkivo – insulin olaksava ulazak glukoze u lipocite, a potom njen katabolizam glikolizom, oksidativnom dekarboksilacijom, pentozofosfatnim putem cime se dobijaju polazni proizvodi za sintezu triglicerida – glicerola i masnih kiselina. Ovo je direktno dejstvo insulina.

Insulin deluje indirektno tako sto se vezuje za svoje receptore na membrani i deluje preko tirozin kinaze a krajnji rezultat je inhibicija hormon zavisne lipaze. Insulin podstice lipogeneu. Nedostata insulina pojacava katabolizam masti – diabetes melitus.

Jetra – kada se insulin veze za receptore hepatocita desava se sledece:- Pojacava ulazak glukoze u hepatocite- Aktivira glikogenezu – vezivanjem za svoje receptore pokrece aktivnost regulatornih enzima tipa

fosfataza. Protein fosfataza defosforilise a time i aktivira glikogen-sintazu. Jetra je depo glikogena i 5-65 tezine otpada na glikogen, koji u odredjenim situacijama sluzi kao donator glukoze.

- Inhibira proces glikogenolize – dovodi do inhibicije glikogen-fosforilaze. Hepatociti imaju ulogu glukostata. Ako se u jetru unese veca kolicina glukoze nego sto ona moze da deponuje, insulin ce njenim katabolisanjem da dovede do produkcije acetil-KoA. Acetil KoA predstavlja supstrat za sintezu masti. Visak glukoze u jetri inhibira glukoneogenezu.

Misici – glukoza moze u misicne celije da udje i bez prisustva insulina ali samo pri napornom misicnom radu – kao neophodan izvor energije. I u misicima postoji nesto glikogen, ali misici ne poseduju glukozofosfatazu kao jetra.

Metabolizam proteina – insulin je zajedno sa STH mocan anabolik – pospesuje sintezu proteina1. Podstice ulazak aminokiselina u celiju2. Povecava transkripciju iRNK3. Jedrotranskripcija DNK-RNK4. Inhibira glukoneogenezu5. Inhibira katabolizam proteina

Stimulusi za oslobadjanje insulina – hiperglikemija, povecana koncentracija aminokiselina u krvi, povecano lucenje svih hormona GIT, aktivacija parasimpatikusa i simpatikusa

U jetri je deponovan glikogen koji sluzi za regulaiju glikemije u kratkotrajnim gladovanjima i tokom nocnog gladovanja. To je prva linija odbrane od gladovanja. Te rezerve traju maksimalno 12-18 sati. Nakon toga na scenu stupa druga linija odbrane i to je proces glukoneogeneze u jetri. U tom dugotrajnim gladovanjima izvor za dobijanje glukoze u najvecoj meri su aminokiselin i glicerol.

Ako je glukoza u visku pri ulasku u tkiva, ona ce se deponovati u vidu glikogena u jetri, u misicima ce insulin da obezbedi sintezu glikogena ili glikolizu, u masnom tkivu kad glukoza udje pod uticajem insulina se pretvara u trigliceride. Insulin pojacava katabolizam glukoze i anabolizam masti i proteina.

SOMATOSTATIN – produkuju ga delta celije langerhansovih ostrvaca. Stimulus za njegovo lucenje je isti kao i za insulin. GIF inhibira lucenje STH,TSH, insulina, glukagona. On smanjuje motoriku i sekreciju celog digestivnog trakta i tako smanjuje iskoriscavanje hrane. Antidepresivni hormon.

GLUKAGON – ucestvuje u regulaciji glikemije suprotno od glukagona. Hipoglikemija je stimulus za lucenje glukagona. On regulise hipoglikemiju tako sto povecava koncentraciju glukoze u krvi.Ciljna tkiva:

1. Jetra – zato sto jedino iz celija jetre moze doci do oslobadjanja glukoze u cirkulaciju, a u jetri se nalazi glikogen za regulisanje glikemije. Takodje podstice i glukoneogenezu – stvaranje glukoze iz neugljenohidratnih komponenti.

2. Masno tkivo – stimulise proces lipolize. Razlog je sto u uslovima hipoglikemije dolazi do povecanog koriscenja masnih kiselina za dobijanje energije.

Glukagon poseduje svoje receptore na membrani celije i posrednik u delovanju mu je cAMP. On aktivira cAMP protein zavisnu kinazu koja ce da vrsi fosforilaciju enzima i tako regulise njihovu aktivnost. Ova regulacija se odnosi i na aktivaciju i na inhibiciju. U celijama jetre se aktivira fosforilacijom glikogen fosforilaza, koja ucestvuje u razgradnji glikogena, a glikogen-sintaza se fosforilacijom inhibira. Sto se tice lipolize, glukagon vrsi fosforilaciju lipaze koja se tada aktivira.

!!! grupa hormona koja se luci usred hipoglikemije su – glukagon, ACTH,STH,glukokortikosteroidi,AD,NAD i oni deluju u pravcu povecanja glikemije – hiperglikemicki efekat!!!Insulin stimulise, a glukagon, pankreasni polipeptid i somatostatin inhibiraju egzokrinu sekreciju pankreasa.

Diabetes melitus – nedostatak insulina. Juvenilni i adultni.Hiperglikemija - dehidratacija celije, gubitak glukoze urinom, osmotska diureza u bubrezima – gubitak vode u telu.

Kada ne unosimo dovoljno ugljenih hidrata ili se oni ne mogu iskoristiti, organizam mobilise vise masne kiseline za dobijanje energije. Vise masne kiseline se oslobadjaju u cirkulaciju, odlaze u tkiva i u njima Beta oksidacijom daju veliki broj acetil KoA. A kako se u slucaju nedostatka glukoze u jetri stimulise glukoneogeneza, oksalsircetna kiselina se iskoriscava za sintesu glukoze, sto ce onemoguciti iskljucivanje acetik KoA u CTK i dovesti do njegovog nagomilavanja u celiji. Acetil KoA ce se dalje iskoristiti za sintezu acetonskih tela. Izlucivanjem acetonskih tela organizam gubi energiju iz masti.

HORMONI KORE NADBUBREGA

Nadbubrezne zlezde se nalaze na polovima bubrega. Kod nadbubrezne zlezde se razlikuju:1. Cortex – u kome se razlikuju 3 grupe celija koje formiraju 3 zone

a. Zona glomerulosai. Mineralokortikosteroidi – vrse kontrolu elektrolitskog sastava krvi

b. Zona fasciculata i. Glukokortikosteroidi – kortizol – i androgeni hormoni

c. Zona reticularisi. Androgeni hormoni i manje glukokortikosteroioda

2. Medula

Ako dodje do poremecaja zone glomerulose , ostale dve zone mogu potpuo normalno da funkcionisu zbog razlicitog embrionalnog porekla.

Sinteza ovih hormona se odigrava iz holesterola i to uklanjanjem bocnog lanca holesterola cime se dobija delta 5 – pregnenolon i to je osnovno jedinjenje za sintezu svih steroidnih hormona. Od njega se sintetisu kortizol i aldosteron. svi steroidni hormoni se minimalno razlikuju u hemijskom smislu ali se po krajnjim efektima dosta razlikuju iako je mehanizam delovanja identican. Zbog toga sto su nastali iz holesterola, koji je nerastvorljiv u vodi, da bi se transportovali kroz cirkulaciju potreban im je protein iz grupe globulina koji se sintetise u jetri. Receptori za njih se nalaze u celiji na nivou citoplazme. Po stvaranju kompleksa hormon receptor, on odlazi u jedro i vezuje se za DNK i vrsi ekspresiju odgovarajucih gena sto ima za posledicu sintezu proteina u celiju. Ti proteini su i strukturni i funkcionalni. Ako su funkcionalni oni su enzimi koji ce omoguciti procese koji su u osnovi funkcija koje ispoljavaju ovi hormoni.Mineralokortikosteroidi – deluju na elektrolite u ECT,Na, K, Cl

1. Aldosteron2. Dezoksikortikosteron3. Kortikosteron4. Kortizol5. Kortizon

Glukokortikosteroidi – povecavaju konc. Glukoze u krvi1. Kortizol2. Kortikosteron3. Kortizon4. Prednizon5. Metil-prednizon6. Deksametazon

MINERALOKORTIKOSTEROIDI

Aldosteron uslovljava procese u okviru diureze. Njegovo ciljno tkivo je bubreg, tubulociti na nivou distalnog tubula bubrega. On omogucava produkciju proteinskih struktura koje ucestvuju u transportu jona Na. Znaci ucestvuje u sintezi proteina enzimskog kompleksa Na-K-ATP-aze koja ce aktivno da resorbuje jone Na i da ih vrati u cirkulaciju, ali na racun toga doci ce do pojacanog izlucivanja jona K.

Ovom reapsorpcijom natrijuma omogucava se stalna naturemija, ali na njen racun vrsi se sekrecija K i H koji ce se sad naci u definitivnom urinu. Ovo je sve omoguceno sintezom proteinskih nosaca – aldosteronom.

Ako nema mineralokortikosteroida, nema ni reapsorpcije Na sto dovodi do hiponaturemije, a nema ni sekrecije K sto dovodi do hiperkalemij i dolazi do acidoze. Ako se koncentracija mineralokortikosteroida poveca to dovodi do hipernatremije, jer je reapsorpcija Na mnogo veca i do hipokalemije. Pri povecanoj koncentraciji aldosterona dolazi do hipertenzije koja traje sve dok je osoba izlozena visku aldosterona. Obrnuto, ako se aldosteron ne sekretuje, mokracom se gube velike kolicine soli, a to ne samo da smanjuje konc. NaCl u ECT vec i zapreminu celijske tecnosti. Zato se razvijaju ozbiljna dehidratacija i hipovolemija a to dovodi do cirkulatornog soka.

Hipokalemija – koja nastaje zbog njegove povecane sekrecije dovodi do misicne slabosti – membrane misicnih i nervnih celija postaju hiperpolarizovane – nema AP.Hiperkalemija – ispoljava toksicno delovanje na srce.

Povecana koncentracija mineralokortikosteroida dovodi do povecane sekrecije H jona usled povecane reapsorpcije Na sto dovodi do alkaloze – zbog nedostatka H jona.Aldosteron deluje na znojne i pljuvacne zlezde gotovo isto kao i na bubrezne tubule. Aldosteron veoma povecava reapsorpciju NaCl i sekreciju K jona u izvodnim kanalima. Dejstvo na znojne zlezde je znacajno za cuvanje soli u organizmu na visokim temperaturama spoljasnje sredine, a dejstvo a pljuvacne zlezde je neophodno za cuvanje soli kada se gubi velika kolicina pljuvacke.

Aldosteron takodje podstice apsorpciju Na u crevima, narocito u debelom crevu, a to sprecava gubitak Na stolicom. Obrnuto kada nema aldosterona, apsorpcija natrijuma moze biti veoma mala usled cega se ne apsorbuju ni hloridi ni voda. Neapsorbovani NaCl i voda izazivaju proliv uz gubitak soli iz organizma.

Regulacija sinteze i egzocitoze hormona – zavisi od hipotalamusno hipofiznog sistema. Sinteza i sekrecija ACTH je pod kontrolom CRH i ACTH stimulise sintezu i sekreciju mineralokortikosteroida. Ovi steroidni hormoni kada se nadju u cirkulaciji u dovoljnoj kolicini, vec za nekoliko minuta blokiraju sekreciju CRH.

ACTH koji se luci na nivou hipofize odlazi u krv i deluje na korteks – podstice celije zone glomerulose na produkciju aldosterona. Aldosteron u krvi trazi proteinski nosac koji ga nosi do ciljnih tkiva – 50% je vezano za albumin, ostatak slobodan.

ACTH deluje kao hormon proteinske prirode podsredstvom cAMP. Zbog povecanja intracelularnog cAMP povecava se produkcija steroidnih hormona usled ubrzavanja prevodjenja holesterola u delta 5 pregenolon.

Regulacija sekrecije aldosterona – 1. Koncentracija K jona u ECT, vise K u ECT vise aldosterona2. Sistem renin-angiotenzin3. Kolicina Na jona u telu – manje Na u ECT vise aldosterona4. ACTH – smanjenje volemije vise aldosterona

Kolicina Na i K je primarni cinilac koji utice na lucenje aldosterona. Renin angiotenzin je mehanizam dugorocne kontrole Ta i podrazumeva prisustvo endokrine uloge bubrega u cilju lucenja renina usled hiponatremije i hipotenzije. Kao krajnji efekat dolazi do prdukcije angiotenzina 2 koji dovodi do povecanja lucenja aldosterona sto dovodi do povecanja koncentracije Na. Pri dejstvu angiotenzina 2 u krvi se poveca kolicina aldosterona 3-5 puta.

Ako se kolicina aldosterona svede na minimum dovodi do hipofunkcije koja se manifestuje brojnim simptomima u okviru Adisonove bolesti – bronzana bolest. Smanjena koncentracija aldosterona ce da pokrene hipotalamus koji ce da omoguci produkciju ACTH, uz njega se luce i MSH i beta endorfin. Melanocitno stimulisuci hormon deluje na melanocite i podstice sintezu melanina.

GLIKOKORTIKOSTEROIDIPredstavnik je koritzol. Sam efekat hormona ogleda se u imenu ove grupe hormona. To su steroidni hormoni i stimulisani su ACTH. Efekti:

1. Metabolizam ugljenih hidrata - omogucava glukoneogenezu – koja je omogucena povecanim transportom aminokiselina u jetri i povecanom kolicinom nekih enzima u jetri i imobilisanjem aminokiselina iz ekstrahepaticnih tkiva. Smanjeno iskoriscavanje glukoze u celijama dovodi do povecanja koncentracije glukoze u krivi i nastaje adrenalni dijabetes. on ne reaguje tako dobro na terapiju insulinom. Insulin samo malo smanjuje koncentraciju glukoze u krvi. Ako dugo traje propadaju beta celije lagerhansovih ostrvaca i nastaje pankreasni dijabetes.

2. Metabolizam belancevina – smanjena sinteza belancevina u celiji koja je uslovljena smanjenim transportom aminokiselina u celiji. Iz tog razloga njihova koncentracija u krvi se povecava.

3. Metabolizam masti – omogucavaju mobilizaciju masnih kiselina iz masnog tkiva jer i one mogu nadoknaditi dejstvo glukoze. ove masne kiseline ce da se mobilisu u gornje partije naseg tela

4. Stres – uticajem stresnih faktora luci se velika kolicina glukokortikosteroida – povecava se sekrecija ACTH.

5. Antiinflamatorno delovanje - koristi se u lecenju dugotrajnih hronicnih procesa. U slucajevima preterane upotrebe ovog hormona kao leka imacemo preteranu stimulaciju sinteze enzima glukoneogeneze, a samim tim i preteranu sintezu molekula glukoze. povisena koncentracija glukoze u krvi vrsice stimulaciju sinteze i lucenja insulina pa ce posle duzeg vremena lucenja insulina ove celije da se iscrpe sto ce dovesti do njihove degeneracij pa ce doci do dijabetesa. Blokada ranih stadijuma zapaljenskog procesa, brzo povlacenje infekcija.

6. Imunosupresivno dejstvo – oni suprimiraju imuni odgovor od Tly i Bly. Glukokortikosteroidi se daju kada se izvrsi transplantacija organa. Ovi organi se ponasaju kao antigeni. Kusingov sindrom – povecana mobilizacija masnih kiselina iz donjih delova tela uz povecano deponovanje na grudnom kosu.

ANDROGENI HORMONI Androgeni hormoni predstavljaju mesavinu muskih i zenskih polnih hormona. U normalnim uslovima uvek ima vise muskih. Oni su zaduzeni za stimulaciju celija u smislu u kom su i polni hormoni.

Problem se javlja kada imamo hiprefunkciju ovog dela kore nadbubrega i to u zavisnosti koji hormon ce u povecanoj koncentraciji da se luci i kog pola je osoba kod koje je ovo izrazeno. U slucaju da imamo povecano izlucivanje testosterona, kod osobe zenskog pola doci ce do ispoljavanja sekindarnih karakteristika karakteristicnih za muskarce, a estrogena kod muskaraca – zenske karakteristike.

REGULACIJA LUCENJA POLNIH HORMONA ZENE I MUSKARCA

Hipotalamus kao bioloski sat ucestvuje u stvaranju rilizing faktora za gonadotropine i to je rilizing hormon luteinizirajuceg hormona RH-LH. On se portalnim sistemom spusta u nize partije hipofize i podstice celije koje su zaduzene za lucenje FSH i LH na tu funkciju. Sada FSH i LH deluju na nase gonade. Deluju i na ovarijume i testise koji ce produkovati hormone. zenski polni hormoni su – estrogen i progesteron i produkovani su od strane ovarijuma.Muske polne hormone produkuju testisi i predstavnik je testosteron.Pocetna reakcija u sintezi i muskih i zenskih polnih hormona je identicna do nivoa pregnenolona. Na ovom nivou dolazi do razdvajanja pa se sa jedne strane vrsi sinteza progesterona a sa druge sinteza testosterona. Po zavrsetku sinteze testosterona, modifikacijom nastaje estrogen. Prema tome sintezi osnovnog zenskog polnog hormona predstoje muski polni hormoni.HipotalamusRF-LHadenohipofiza FSH i LH + horionski gonadotropin.Na nivou fetalnog razvica pod dejstvom horionskog gonadotropina iz placente pojavljuju se muski i zenski polni hormoni koji deluju na razvoj polnih organa muskog i zenskog fetusa.

Polni hormoni su zaduzeni za ispoljavanje primarnih i sekundarnih polnih karakteristika. Funkcije primarnih polnih organa su nakon radjanja zamrznute i od 8-9 godine pokrece se produkcija polnih hormona sto uslovljava razvoj sekundarnih polnih karakteristika.

GONADOTROPINI1. FSH2. LH3. Humani horionski gonadotropin

Gonadotropini uticu na sazrevanje testisa i ovarijuma. To su glikoproteini sagradjeni iz dve subjedinice- alfa subjedinice i beta subjedinice. Gonadotropini se vezuju za specificne receptore na celijama ovarijuma i testisa i deluju aktiviranjem adenilat-ciklaze i povecanjem cAMP-a.FSH je seksualni hormon rasta koji ubrzava rast spermatocita u testisima i rast i sazrevanje folikula u jajnicima.LH utice i omogucava produkciju testosterona u lajdigovim celijama testisa i produkciju progesterona od strane corpus luteuma ovarijuma.

Glavni stimulus za sekreciju FSH i LH je oslobadjanje RH-LH iz hipotalamusa.Primarni efekat LH kod muskarca je da stimulise sintezu i sekreciju testosterona od strane lajdigovih celija. Ovaj efekat LH vrsi pomocu FSH jer FSH povecava broj receptora za LH na lajdigovim celijama. Lucenje testosterona utice na oslobadjanje LH – povecan nivo testosterona utice na oslobadjanje LH, dok sam testosteron ne utice direktno na lucenje FSH. Lucenje FSH se smanjuje pod uticajem inhibina koga produkuju sertolijeve celije.

ZENSKI POLNI HORMONI I POLNE ZLEZDEZenski reproduktivni sistem cine 3 osnovne komponente:

1. Gonade – u kojima se odvija produkcija zenskih gameta i sinteza zenskih polnih hormona – estrogena i progesterona

2. Genitalni trakt – u kome se odvija prihvatanje muskih gameta, oplodnja jajne celije, razvoj i rast ploda i njegovo istiskivanje tokom porodjajnog akta.

3. Spoljasnji polni organi

Proces oogeneze se vrsi u zenskim polnim zlezdama. Od primordijalnih germinativnih celija nastaju oogonije koje se dele mitotskim deobama i formira se 6-7 miliona celija. Neke od njih ce se diferentovati u primarne oocite. U toku 7. Meseca trudnoce skoro sve su transformisane u primarne oocite i u ovo vreme vecina folikula podleze atreziji pa kod zenskog novorodjenceta imamo oko 700k-2m primordijalnih folikula. Oni cekaju pubertet kad pocinje ovarijalni ciklus.

U jajnicima devojcice pubertetskog uzrasta prisutno je oko 400k jajnih folikula. U toku svakog menstrualnog ciklusa jedan od njih dozivljava potpuni razvoj pracen prskanjem folikularnog zida i oslobadjanjem jajne celije. Tokom 30-40 godina, koliko traje reproduktivni period zene iz oba jajnika se oslobodi ukupno 400-4500 zrelih jajnih celija. Ostali folikuli i jajne celije u njima propadaju ne dostizuci punu zrelost. Oko 50 godina zivota ciklicna zbivanja u jajnicima i materici postepeno gube regularnost i konacno sasvim prestaju. Time se okoncava produktivna faza.

Ovarijalni ciklus – ciklicne promene u smislu sazrevanja jajne celije. Tokom sazrevanja jajni folikuli prolaze kroz nekoliko razvojnih faza:

1. Primordijalni folikul – najmanji i najbrojniji jajni folikul smesten u povrsnom delu kortexa. Tokom zivota njihov broj se neprekidno smanjuje vecim delom zbog atrezije, a manjim zbog stupanja u proces rasta i sazrevanja. One jajne celije koje propadaju atrezijom postaju deo strome i imaju endokrinu funkciju. Sredisnji deo folikula cini okrugla primarna oocita, okrizena sa nekoliko folikulskih celija

2. Primarni folikul – unilamelarni – to je prva etapa u rastu i sazrecanju jajnih folikula. Mora da zapocne pubertet da bi doslo do formiranja ovih folikula. U svakom ovarijalnom ciklusu 6-7 primordijalnih folikula krece put razvoja i ulazi u ovu fazu. Oko oocite nalazi se jedan sloj folikularnih celija. Njihova mitotska aktivnos uslovljava pojavu-

3. Primarni folikul – multilamelarni – folikularne celije formiraju stratum granulosum. Formira se .... foliculi od veziva strome koje okruzuje folikul

4. Sekundarni folikul – oocita zauzima ekscentrican polozaj, liquor foliculi sve vise razdvaja folikularne celije i ispunjava antrum. Znaci antrum je ispunjen likvorom, a oocita biva potisnuta sasvim ka periferiji u vidu jajnog brezuljka – cumulus oophorus i tad vec mozemo da govorimo o narednoj fazi razvoja folikula-

5. Tercijarni De Grafov folikul – ovarijalni ciklus je koreliran sa menstrualnim ciklusom. Ciklicne promene histoloske strukture endometrijuma oznacavaju se kao menstrualni ciklus. Traje oko 28 dana i tada dolazi do ciklicnih promena uzrokovanih pojavom hormona hipotalamusa – RH-LH, hipofize – FSH i LH i ovarijuma – estrogen i progesteron. Sa prvim danom menstrualnog krvarenja dolazi do pojave FSH i LH kao posledica aktiviranja od strane RH-LH. Dolazi do rasta kolicine FSH i LH koji na nivou jajnika dovode do rasta 6-7 primordijalnih folikula. Peti dan se primecuje da od ovih 6-7 celija samo jedna poprima izgled De grafovog folikula. Ostali folikuli atreticki propadaju. Ovde ova jedna celija najverovatnije pozitivnom povratnom spregom dovodi do svog rasta jer stvara veci broj receptora za FSH i LH sto uslovljava njen nagliji razvoj. Sada dolazi do daljeg rasta tercijarnog folikula i to na osnovu sirenja antruma – granulosa celije se i dalje umnozavaju ali ne onom dinamikom kojom nastaje likvor pa se granulozni sloj istanjuje.

Pred ovulaciju tercijarni folikul zahvata veci deo korteksa i strci 1 cm ili vise iznad povrsine jajnika i to je stigma foliculi. Posebno je uocljiva teca foliculi koja vodi poreklo od okolne strome i razlikujemo: teca foliculi internu i teca foliculi externu. Sada pocinju da se produkuju estrogeni i vrlo mala kolicina progesterona. Celije granuloze i teke interne produkuju velike kolicine estrogena i vrlo malo progesterona. Pa se tako ova prva faza oznacava kao estrogenska – proliferativna i traje do 14 dana ciklusa. Estrogeni ce sad da budu noseni do ciljnih tkiva – ovarijumi. Ova kolicina estrogena dovodi do bujanja tkiva. To je najvise izrazeno u uterusu jer je to potencijalno mesto gde ce doci do nidacije jajne celije. Pa se debljina sluzokoze endometrijuma povecava sa 1-3 mm na 5-9 mm.Proliferativna faza se poklapa sa periodom rasta jajnih folikula i otprilike 12. Dana primecuje se

nagli porast FSH i LH. Taj nagli porast narocito LH uslovljava da 14 dana dodje do ovulacije. To je proces oslobadjanja oocite iz de grafovog folikula. Do ovulacije dolazi – zbog sirenja antruma, u predelu stigme postepeno nastaje prekid protoka krvi pa dolazi do nekroze ovih celija, kontrakcijom glatkih miocita iz okoline. Ovo sve izaziva katapultiranje jajne celije u tubu uterinu. U tom momentu fimbrije zatvore tubu uterinu i sprecavaju da jajna celija ode u trbusnu dupjlu – fimbrije kao da tragaju za ispupcenjem na jajniku.

Jajna celija koja je oslobodjena moze cekati spermatozoid najvise 24 h, nakon cega putujuci kroz jajovod ukoliko nije oplodjena podleze degeneraciji. Celije teke interne i granulsa celije ucestvuju u formiranju zutog tela – corpus luteum. Ono produkuje ogromne kolicine progesterona. Sada dolazi do pada FSH i LH. Tako da sada ovu drugu fazu mozemo nazvati progesteronska – sekretorna faza. Naravno da se ona odvija samo pod uslovom da dodje do ovulacije. Ovih narednih 14 dana nabujali endometrijum mora da se ishranjuje i to ce upravo raditi progesteron tako sto omogucava urastanje novih sekretornih zlezda i krvnih sudova koji prozimajuci endometrijum dopremaju glukozu i kiseonik. Spiralne arteriole dostizu maksimum razvoja tako da dopiru do povrsine endometrijuma. Ovako pripremljen endometrijum je osposobljen za implantaciju jajne celije i oznacava se kao decidna. Ukoliko dodje do oplodjenja i usadjivanja zametka u zid materice razvija se gravidarno zuto telo corpus luteum graviditatus. Ovo je potrebno za odrzavanje trudnoce nekoliko meseci i pod dejstvom horionskog gonadotropina raste cak do 2.5 cm luceci sve vece kolicine progesterona adekvatno napredovanju trudnoce. Od 4. Meseca trudnoce ovo zuto telo podleze involuciji, a sintezu progesterona obavlja sinciciotrofoblast placente. Gravidno zuto telo za sobom ostavlja krupniji corpus albicans.

Ako jajna celija u toku 24 h nije srela spermatozoid oko 26. Dana pocinje da involuira corpus luteum i dolazi do pada progesterona u krvi kao i estrogena. Tada jako nabujali endometrijum bez progesterona propada, dolazi do spazma sprialnih arteriola endometrijuma i njegovog odlubljivanja tj. menstruacija. Ovom slucaju kada ne dodje do oplodnje javlja se menstrualno zuto telo koje je aktivno 10-12 dana nakon ovulacije nakon cega degenerise i formira corpus albicans. Nakon pada estrogena i progesterona negativna povratna sprega uslovljava porast FSH i LH i sad opet ponovo.Funkcije estrogena – utice na primarne i sekundarne polne karakteristike kod zena. Primarne zenske polne karakteristike su – rast i razvoj zenskih polnih organa, mlecnih zlezda, zenski polni refleksi, mirniji temperament. Sekundarne su – visi glas, uska ramena , kukovi, koza, muskulatura.

1. Uticaj na matericu i spoljasnje polne organe – epitel vagine trpi promene pa od kockastog nastaje plocasto slojeviti koji je otporniji

2. Uticaj na jajovode – povecava se broj celija sa cilijama koje trepere ka uterusu3. Uticaj na dojke – razvija se stroma4. Uticaj na kostur – pojacava osteoblasnu aktivnost izazivajuci rano spajanje epifiza i dijafiza dugih

kostiju. Ovaj uticaj je mnogo veci kod zena.5. Uticaj na osteoporozu u starosti – posle menopauze jajnici gotovo da ne luce estrogene pa se

smanjuje osteoblasna aktivnost.

6. Uticaj na odlaganje proteina – izazivaju blag porast ukupne kolicine proteina u telu7. Uticaj na odlaganje i metabolizam masti8. Uticaj na raspored dlaka9. Uticaj na kozu – mekana i glatka10. Uticaj na elektrolitni bilans – kao aldosteron11. Intracelularni uticaj – sama metabolicka aktivnost hormona

Funkcije progesterona Deluje na primarne polne organe

1. Uticaj na matericu – sekretorne promene i priprema za implantaciju, smanjenje kontrakcije gravitacionog uterusa

2. Uticaj na jajovode 3. Uticaj na dojke4. Uticaj na ravnotezu elektrolita – povecana reapsorpcija Na, Cl,H2O

MUSKI POLNI HORMONI I ZLEZDE

Testisi su smesteni van abdominalne duplje. Smesteni su u skrotumima i ovakva pozicija je dizioloski opravdana jer zahtevaju nizu temperaturu za oko 2C.

Testisi se sastoje iz oko 900 semenih kanalica i spermatogeneza se odvija u svim semenim kanalicima.

Zid semenih cevcica sastoji se od viseslojnog epitela koga gradi populacija spermatogenih celija i sertolijevih celija.Spermatogeneza je proces maturacije i diferencijacije muskih polnih celija. Celije koje se pri ovom procesu stvaraju rasporedjene su u odeljcima, najstarije forme – spermatogonije su periferno a spermatozoidi su locirani oko lumena semene cevcice.

Spermatogonije se stvaraju od primordijalnih germinativnih celija. One tek od perioda puberteta proliferisu mitozom. Razlikujemo spermatogonije A od kojih ce da se stvaraju nove celije koje ce da se diferentuju u spermatogonije B. One ce sada da se diferentuju u primarne spermatocite. Primarne spermatocite ulaze u prvu mejoticku deobu koja traje oko 22 dana i rezultat su dve sekundarne spermatocite koje ce za nekoliko sati da udju u drugu mejoticku deobu i sada nastaje ukupno 4 spermatide. Spermatide prolaze kroz proces spermiogeneze i nastaju spermatozoidi. Kod coveka postoje 2 tipa spermatozoida, oni sa X hromozomom koji determinisu zenski pol i oni sa Y hromozomom koji determinisu muski pol.

FSH i LH imaju razlicite target celije. FSH deluje na germinativni epitel semenih kanalica dok LH deluje na lajdigove celije u cilju produkcije testosterona. Testosteron sad deluje na germinativni epitel i omogucava spermatogenezu koja traje 74 dana.

U okviru germinativnog epitela nalaze se i sertolijeve celije. One pruzaju potporu ostalim celijama germinativnog epitela. Ove celije poseduju brojna ulegnuca koja odgovaraju poziciji germinativnih celija. Ukoliko ne bi bilo ovih celija doslo bi do poremecaja spermatogeneze. Ove celije luce neke materije pa cak i hormone.

Pre svega imaju potporno-nutritivnu ulogu koju ostvaruju tako sto prihvataju hranljive materije iz kapilara intersticijuma i iste prosledjuju germinativnim celijama. Sposobne su i a fagocitozu degenerisanih spermatozoida i rezidualne citoplazme spermatida. Uklanjanje rezidualne citoplazme spermatida desava se pri kraju spermiogeneze, a prethodi definitivnom uoblicavanju spermatozoida i njihovom oslobadjanju u lumen semene cevcice.

Sertolijeve celije sekretuju u lumen tubula testisnu tecnost koja je neophodna za transport i prezivljavanje spermatozoida. Ove celije sintetisu i sekretuju ABP protein koji vezuje i transportuje testosteron kroz germinativni epitel u lumen tubula. Visoka koncentracija testosterona u semenim

cevcicama neophodna je za normalno odvijanje spermatogeneze. Sertolijeve celije na svojoj membrani poseduju receptor za FSH jer se sekrecija ABP-a odvija pod uticajem ovog hipofiznog hormona. Ove celije sekretuju i hormon inhibin koji koci sekreciju FSH i deluje kao negativan povratni mehanizam u slucaju kada postoji normalni komplement germinativnih celija. Vec formirani spermatozoidi provode neko vreme u sertolijevim celijama zabodeni glavama i preko glikogena se ishranjuju.

Sertolijeve celije produkuju proteine za transport estrogena. Ucestvuju u formiranju krv-testis barijere koja odrzava visoku koncentraciju sekreta sertolijevih celija u lumenu tubula, sprecavajuci njegovo oticanje u intersticijum. Hormoni koji ucestvuju u spermatogenezi: testosteron, LH,FSH,estrogeni nastaju od testosterona, STH.

Zreli spermatozoidi iz semenih kanalica odlaze u ductus epididimis. Spermatozoidima treba nekoliko sati da dodju do ductusa epididimisa. Ako tu ne provedu 10 sati do 10 dana, i ako su potpuno diferentovani nece imati mogucnost funkcionisanja. Zatim odlaze u ductus deferens, a zatim u ampulu ductusa deferensa koja probija prostatu da bi kroz nju krenuo ductus ejaculatorius.

Akcesorne polne zlezde su : prostata – 40% sekreta, vesicule seminalis 2 – 60% sekreta, gl. Bulbourethrales 2- produkuju mukus gl.urethrales.Kad se spermatozoidi nadju u ampuli ductus deferentis i treba da izadju u spoljnu sredinu onda vesicule seminalis formiraju sekrete koji cine unutrasnji medijum za spermatozoide, daju voluminoznost spermi. Sekret vezikula seminalis sadrzi – dosta glukoze, jone kalcijuma, fibrinogen (koagulacija ejakulata u zeni), vitamin C, proteini, prostaglandini.Sekret prostate – retka mlecna alkalna tecnost koju cine limunska kiselina, kisele fostfataze, profibrinolizin, Zn, fruktoza. Sekret doprinosi voluminoznosti ejakulata i razdvodnjavanju i stvara uslove za prezivljavanje spermatozoida. Bulbouretralne zlezde u toku seksualnog odnosa sekretuju mukoidni eksudat bogat sijalicnom kiselinom koji olaksava penetraciju penisa u vaginu i samu ejakulaciju. pH sperme je oko 7.6. sperme ima oko 3.5 ml. Na 1 ml sperme mora imati najmanje 120 miliona spermatozoida. Spermatozoidi imaju glavu, vrat, telo i rep. Zive od 36-72 h.

Testosteron – utice na primarne i sekundarne polne karakteristike muskarca.- Raspored dlaka po telu – pospesuje njihov rast- Celavost – smanjuje rast dlaka na temenu- Deluj na glas- Razvija se muskulatura i kost- Povecava bazalni metabolizam 5-15 %- Dejstvo na eritrocite – poveava njihovu kolicinu- Ravnoteza vode i elektrolita

Testosteron pocinje da se luci u sedmoj nedelji embrionalnog razvoja i omogucava stvaranje muskih polnih organa i akcesoarnih zlezda. Omogucava descenziju – spustanje testisa u dva poslednja meseca fetalnog razvoja. Posle sekrecije iz testisa, najveci deo testosterona se slabo vezuje za albumine plazme ili beta globuline i cirkulise krvlju gde se pretvara u dehidrotestosteron ili androsteron. Erekcija – izaziva je parasimpaticka stimulacija iz sakralnog dela kicmene mozdine, kroz nerve erigentes u penis. Ova vlakna luce azot monoksid umesto ACH. On izaziva vazodilataciju krvnih sudova na nivou corpus cavernosusa sto izaziva erekciju.

Prolaktin – se sekretuje na nivou adenohipofize. Sekreciaj je pod uticajem prolaktin inhibisuceg faktora dopamina i prolaktin –rilizing faktora koji se produkuju na nivou hipotalamusa. Dopamin inhibira sekreciju prolaktina vezivanjem za receptore na laktotropnim celijama adenohipofize i aktiviranjem

adenilat ciklaze. Prolaktin kontrolise svoju sekreciju vezivanjem direktno na nivou hipotalamusa i time povecava sekreciju dopamina, koji za uzvrat inhibira sekreciju prolaktina.

1.Supraopticka jedra najvise luce:OxitocinACTHGonadotropinADH

2. Ciljna tkiva za parathormon su:Jetra i kostiBubreg i kostiBubreg i jetraTanko crevo i kosti

3. Pozitivna povratna sprega se pojavljuje kod kog hormona?GonadotropinKateholaminiEstrogen

4. Koje celije imaju receptore za parathormon?-osteoblasti i tubulociti distalnog tubula

5. Metabolicka uloga kortizola!-glikogenoliza, glukoneogeneza, lipoliza, razgradnja proteina.

6. Koje celije stvaraju androgene?- Lajdigove celije, granulosa celije i teca interna.

7.Menstrualni ciklus: koje su faze i koji hormoni deluju? Proliferaciona(estrogen),sekretorna(estrogen,progesteron),menstrualna

1.Za aldosteron je tacno: a)Signal za lucenje je pad koncentracije Na u krvi b)Signal za lucenje je povecana koncentracija K u krvi c)Ako osoba dehidrira ,aldosteron poveca reapsorpciju Na u digestivnom traktu d)Pad TA ,poveca se osmolalnost,to je signal e)Aldosteron se luci u svim situacijama kada je povecana volemija krvi

2.Hormoni koji ispoljavaju svoje efekte prako c AMP-a 3 tacna odgovora a)LH b)FSH c)Glukagon d)ACTH e)insulin f)vazopresin

3.Signal za lucenje ACTH:

a)mentalni i fizicki stres b)hiperglikemija c)hipoglikemija d)pirogeni e)povecana konc. Na u ECT

4. Signal za lucenje TSH3 tacna odgovora: a)nedostatak joda u ishrani b)povecana telesna temperatura c)optimalna koncetracija T3 I T4 u krvi d)snizena telesna temperatura e)emocionalne reakcije d)menopau

1. Koji su modulatori bola u organizmu?NociceptinDinorfinEnkefalinAnestezijaAcetil-salicilna kiselina

2. Cerebro-spinalna tecnost:Ne menja se u toku danaPovezuje hipotalamus i hipofizuIma vecu conc glukoze od ECTIma 30% manje glukoze od ECTPritisak je 80mmHg

3. Mikroglija su:AstrocitiOkruzuju axone i somuFagocitne celije sive mase CNS-a

4. α-γ koaktivacija je:-istovremena kontrakcija i misica (α motoneuron) i misicnog vretena ( γ motoneuron).

18. Koji hormoni cine glavni kontrolni sistem za nivo secera u krvi ?

Insulin i glukagon

19. Kada postoji deficit insulina koji su glavni metabolicki procesi ?

Lipoliza, katabolizam proteina i smanjena hepaticna glikogeneza

20. Za koji hormon se kaze da je “cuvar soli” u organizmu ?

Aldosteron

21. Koji su najjaci stimulusi za pojacano lucenje aldosterona ?

Hiperkalcemija i angiotenzin II/III

Glikoneogeneza

23. Koji su hormoni poznati kao anabolni hormoni ?

STH i androgeni (testosterone)

24. Za koji hormon je cAMP intracelijski medijator dejstva ?

ACTH

25. Koji hormon izaziva hiperglikemiju ?

Hormon rasta

26. Koje hormone sekretuje adenohipofiza ?

TSH

27. Koji hormon izaziva ejekciju mleka?

Oksitocin

28. Gde se nalaze receptori za tireoidne hormone ?

U jedru

29. Koji hormon ucestvuje u regulaciji homeostaze kalcijuma i fosfora ?

Kalcitonin

30. Kalcitonin sekretuju celije :

C celije tireoidne zlezde

31. Kako somatostatin deluje na endokrinu sekreciju pankreasa ?

Inhibira lucenje insulina i glukagona

32. Kako insulin deluje na metabolizam ugljenih hidrata ?

Stimulise transport glikolize u celije

33. Sta je glavni regulator sekrecije insulina?

Glikoliza

34. Fizioloski antagonist insulina je :

Glukagon

35. Glavni faktor koji regulise sekreciju aldosterona je :

Na +

36. Prekomerna sekrecija hormona rasta posle puberteta izaziva pojavu :

Akromegalija

37. Po biohemijskoj gradji insulin je :

M protein

38. Kako fizioloske doze glikokortikoida deluju na inflamaciju ?

Antiinflamantorno

39. Sta utice na sekreciju parathormona ?

Pad koncentracije Ca u ekstacelularnoj tecnosti

40. Koja su ciljana tkiva za oksitocin ?

M. zlezde gravidna materica, mioepitelne celije i miometrijum

41. Najveca cirkadijalna sekrecija hormona rasta je :

Nekoliko casova po pocetku spavanja

42. Adrenalin ispoljava svoja dejstva preko kojih receptora?

β receptora

43. Hipotalamo-hipofizni portni sistem je :

Sistem preko koga su povezani hipotalamus i hipofiza, tj. sistem preko koga se prenose oslobadjajuci hormone hipotalamusa

44. Gde se sintetise tireoglobulin?

U tireocitima

45. FSH hormon deluje na :

Granulozne celije

46. Sta izazivaju estrogeni kod zena?

Ovogenezu, proliferaciju i rast polnih organa i organa pridodatih reproduktivnom sistemu

FIZIOLOGIJA CNSa

1. U toku anelektrotonusa membrana je u :

Hiperpolarizovanom stanju

2. Vremenska sumacija je posledica: sumacije katelektrotonusa po broju

3. Depolarizacija nervne celije je posledica:

Povecanja propustljivosti ulaska Na u celiju

4. Saltatorna kondukcija je:

Skokovito prenosenje impulsa kroz mijelizovano nervno vlakno

5. Inhibitorni medijatori CNS-a deluju tako sto:

Povecavaju propustljivost membrane za hlor

6. U neuro-neuralnim sinapsama akcioni potencijal se prenosi:

Jednosmerno

7. Na unutrasnjim organima, holinergicki receptori na postsinaptickoj membrane su:

Muskarinski M12 M3

8. Koja od navedenih nervnih vlakana imaju najmanju brzinu sprovodjenja akcionog potencijala:

C vlakna

9. Primarna funkcija bazalnih ganglija je:

Planiranje I programiranje motornih radnji, da obezbedi zajedno sa cerebelumom normalno motorno funkcionisanje cerebralnih motornih oblasti

10. Neurotransmiter simpatickih postganglijskih vlakana je:

NORadrenalin uglavnom , Ach retko

11. Cerebrospinalna tecnost:

Ispunjava komore, cisterne oko mozga, subarahnoidalni proctor mozga kicmene mozdine

12. Goldzijev tetivni organ se nalazi:

U tetivi misica

13. Brockina zona je lokalizovana u :

Podrucju primarnog motornog korteksa I neposredno iznad silvijeva fissure

14.U simpatikusnom nervnom sistemu:

15.Mali mozak:

KOordinacija

16.U fizioloskim uslovima akcioni potencijal se generise na aksonskom brezuljku zato sto:

sadrzi najveci broj V-G kanala

17. Ekscitatorni postsinapticki potencijal (EPSP) nastaje kao posledica permeabilnost membrane postsinaptickih neurona za

Na

18. Receptori dubokog senzibiliteta su

Misicno vreteno, Goldzijev tetivni organ, receptori zglobnih kapsula

19. Zakrivljenost ocnog sociva je veca kada gledamo PREDMETE NA BLIZINU

20. Nociceptori su RECEPTORI ZA BOL od kojih polaze aferentna vlakna tipa Aδ I C - VLAKNA

21. REM faza spavanja se javlja NA SVAKIH 60-90 MIN. u to vreme INTENZIVNO SANJAMO , SRCANA I RESPIRATORNA γ SU NEPRAVILNE, AKTIVNI POKRETI MISICA,POSEBNO OCIJU.

22. Dorzalna respiratorna grupa jedara nalazi se U PRODUZENOJ MOZDINI i odgovorna je za REGULACIJU INSPIRIJUMA I RESPIRATORNOG RITMA

23. Supraopticka jedra se nalaze U HIPOTALAMUSU i osetljiva su na Promene OSMOLALNOSTI

24. Nabroj ekscitatorne medijatore u CNSu Ach, NORADRENALIN, ADRENALIN, POPAMIN, GLUTAMAT

25. Funkcija bazalnih ganglija je PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE , najvazniji

neurotransmiter je DOPAMIN, Ach

26. Homunkulusi su TOPOGRAFSKE REPREZENTACIJEi nalaze se PRI SENZORNOJ MOTORNOJ KORI

27. Postganglijska vlakna simpatikusnog nervnog sistema luce NORADRENALIN, a izuzetak su ZNOJNE ZLEZDE I ____________, gde se na postganglijskim vlaknima luci Ach

28. Holinergicki receptori su MUSKARINSKI I NIKOTINSKI

29. Adrenergicki receptori su

α 1 α2 β1 β2

30. Misicna vretena su PROPRIORECEPTORI i nalaze se U TRBUHU MISICA

CNS-GocaFotoreceptori i nacin na koji se oni nadrazujuReflexni centri u medulli spinalisCentar za budnost se nalzi na -retikularna forrmacija 4. Nikotinski receptori se nalaze na - pregangliskim neuronima, simpatikusa i parasimpatikusa 5. Vecina preganglijskih neurona sekretuje -AD 6. Objasniti krvnu i nervnu vezu hipotalamusa i hipofize 7. U sklopu limbusnog sistema se nalazi - hipokampus

Goca 1.Jedra malog mozga su…N.Fastigii……………………N.Globosus………………..…nn DentatusNn emboliformis………………. 2.Fizioloske funkcije malog mozga su:odrzava ravnotezuUticaj na tonus misica ekstenzoraKontrola I uskladjivanje voljnih pokreta 3.AnALGezijski mehanizam ima tri nivoa,koja?Priakveduktalna siva masaNucleus raphe magnusDorzalni rogovi kicmene mozdineCns

1Presinapticka inhibicija2.Koji je glavni inhibitorni neurotransmiteri3.Kakve sinapse mogu biti prema sprovodjenju impulsa?Hemijske I elektricneAch ispoljava negativno dejstvo

ORALNA-GocaFaze zvakanjaoralnafaringelnaezofagealnaCentar za zvakanje je u medulli oblongatiSta se ne nalazi u pljuvacki-himotripsinogen 4. U izvodnim kanalima pljuvacnih zlijezda dolazi do - reapsorpcije Na i Cl,a sekrecije K i HCO3

5. Inervacija pljuvacnih zlijezdaGl. Parotis- ganglion oticum-sy- splet oko a. meningee medie-psy- n. glossopharyngeusGl. Submandibularis i gl. Sublingualis-sy- splet oko a. facialis-psy- n. facialis

1.Supraopticka jedra najvise luce:OxitocinACTHGonadotropinADH 2. Ciljna tkiva za parathormon su:Jetra i kostiBubreg i kostiBubreg i jetraTanko crevo i kosti 3. Pozitivna povratna sprega se pojavljuje kod kog hormona?GonadotropinKateholaminiEstrogen 4. Koje celije imaju receptore za parathormon? -osteoblasti i tubulociti distalnog tubula 5. Metabolicka uloga kortizola! -glikogenoliza, glukoneogeneza, lipoliza, razgradnja proteina.

6. Koje celije stvaraju androgene? - Lajdigove celije, granulosa celije i teca interna. 7.Menstrualni ciklus: koje su faze i koji hormoni deluju? ENDOKRINI-Goca1.Sta je somatomedin?-esejHormon rasta ne ispoljava (znacajno) dejstvo samostalno, vec deluje preko posrednika koji se zovu somatomedini. Poznata su tri somatomedina: somatomedin A, B i C. Najznacajniji je somatomedin C, koji koje se zove jos i insulinu slican faktor rasta. Somatomedin C se sintetise u jetri pod uticajem hormon rasta. Insulinu slican hormon rasta I se vezuje za receptore pomenutih celija, dovodeci do raznih promena (npr. aktivacija tirozin kinaze i na taj nacin postizu dejstvo. SOMATOMEDINI SU TKIVNI HORMONI....TAKO MI JE KETI REKLA MALO PRE!!!!!! 2.Tireokalcitonin hormon je hormon Tireokalcitonin snizava nivo kalcijuma u krvi i zajedno sa parathormonom i vitaminom D regulise okostavanje kostiju.4.Sta utice na insulinKoncentracija glukoze u krvi5.U koje celije glukoza ulazi bez insulinaCns,bubrezi6.Lucenje polnih hormona kontrolisu?Koji su ?to su hormoni adenohipofizeFolikulostimulirajuci i luteostimulirajuci7.PREKURSOR..STEROIDnih hormona Camp holesterol ENDOKRINA-Goca1. Dejstva kortizola - povecava koncentraciju glukoze u krvi - antiinflamatorni - imunosupresivno

2. Ko sekretuje tiokalcitonin - tiroidna zlijezda

3. Steroidni hormoni su derivati - holesterola

4. Dobro povezani hormon i njegov regulatorni hormon -prolaktin-dopamin

Hormoni koji regulisu sekreciju polnih hormona se zovu gonadotropini, a u njih spadaju FSH, LH i horionski gonadotropin .