energija

ek

on

om

ija

eko

log

ija

List Save

za e

nerg

eti~a

raBro

j 2 / G

odina X

III / Mart 2

011.

UDC 6

20.9

ISSN b

r. 0

354-8651

Zlatibor, 23.03. 25.03.2011.

Meunarodno savetovanje

u organizaciji Saveza energetiara

pod pokroviteljstvom

Ministarstva infrastrukture i energetike,Ministarstva prosvete i nauke,

Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, PKS, JP EPS, NIS a.d. Novi Sad, JP EMS,

JP Srbijagas

ZLATNI SPONZOR HITACHI Power Europe GmbH

SREBRNI SPONZOR

BRONZANI SPONZORINSTITUT Mihajlo Pupin - Automatika

DONATORELEKTROISTOK d.o.o.

FAAS d.o.o.Montinvest a.d.

SPONZOR SVEANOG OTVARANJA I TRADICIONALNE VEERE

Gruppo Zilio S.p.A

SPONZOR SVEANOG OTVARANJA I KOKTELA DOBRODOLICE

Konzorcijum za konsalting i inenjering u energetici

SAVETOVANJE SU POMOGLIMinistarstvo infrastrukture i energetike

Ministarstvo prosvete i nauke Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

TE Nikola Tesla d.o.o.; HE erdap d.o.o.Elektrovojvodina d.o.o.; EDB d.o.o.

RB Kolubara d.o.o.; TE KO Kostolac d.o.o.Renewable Energy Ventures d.o.o.

Termo plus d.o.o.

energijaekonomijaekologijaEN

ERG

ETIK

A 20

11

ENERGOPROJEKTPRO TENT d.o.o.

Rudnap Group - Minel KotlogradnjaE-Smart Systems d.o.o

Energija/Ekonomija/Ekologija

Broj 2, mart 2011.

Osniva~ i izdava~Savez energeti~ara

Predsednik SEProf. dr Nikola Rajakovi}

Sekretar SENada Negovanovi}

Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Nenad \aji}

Adresa RedakcijeSavez energeti~ara11000 Beograd Knez Mihailova 33tel. 011/2183-315 faks 011/2639-368

E-mail:savezenergeticara@EUnet.rswww.savezenergeticara.org.rs

Kompjuterski prelom EKOMARKDragoslav Je{i}

[tampaAkademska izdanja, Beograd

Godi{nja pretplata - 8.000,00 dinara- za inostranstvo 16.000,00

dinara

Teku}i ra~un SE broj 355-1006850-61

Radovi su {tampani u izvornom obliku uz neophodnu tehni~ku obradu.Nijedan deo ove publikacije ne mo`e biti reprodukovan, presnimavan ili preno{en bez prethodne saglasnosti Izdava~a.

IZDAVA^KI SAVET

Milutin Mrkonji}, ministar za infrastrukturu i energetiku

Oliver Duli}, ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

@arko Obradovi}, ministar prosvete i nauke

Neboj{a ]iri}, ministar ekonomije i regionalnog razvoja

Prof.dr Milo{ Nedeljkovi}, dr`avni sekretar

Prof.dr Ivica Radovi}, dr`avni sekretar

Du{an Mraki}, dr`avni sekretarDr Kiril Krav~enko,

gen.dir. NIS a.d.Dragomir Markovi},

gen.dir. JP EPSMilo{ Bugarin, predsednik PKSJakovljev Vadim Vladislavovi~,

predsednik UO NIS a.d.Aca Markovi}, predsednik

UO JP EPSLjubo Ma}i}, direktor Agencije

za energetiku SrbijeDr Milo{ Milankovi}, gen.dir.

JP Elektromre`a SrbijeDu{an Bajatovi}, gen.dir.

JP SrbijagasSr|an Mihajlovi}, gen.dir.

JP TransnaftaGoran Boji}, gen.dir. JP PEUDr Tomislav Simovi}, gen.dir.

Montinvest ADVlada Milovanovi}, gen.dir.

EnergoprojektaZoran Predi}, gen.dir. JKP

Beogradske elektrane;Dr Bratislav ^eperkovi},

predsednik UO JP Transnafta;Stevan Mili}evi}, direktor

EDB d.o.o.Petar Kne`evi}, direktor

TENT, d.o.o.Dragan Stankovi}, direktor HE \erdap, d.o.o.Mijodrag ^itakovi}, direktor

Drinsko-Limske HE d.o.o.Dragan Jovanovi}, direktor

TE-KO KostolacPredrag Radanovi}, iz. direktor

NIS NaftagasIsidor Popadi}, iz. direktor

NIS PetrolSlobodan Mihajlovi}, direktor

Elektrosrbija, d.o.o.Neboj{a ]eran, direktor

RB Kolubara d.o.o.Tihomir Simi}, direktor

Elektrovojvodina, d.o.o.Milo{ Saramandi}, direktor

Panonske TE-TO d.o.o.Vladimir Jeli}, direktor

JKP Novosadska toplanaDragoljub Zdravkovi}, direktor

Jugoistok, d.o.o.Boban Milanovi}, direktor

ED Centar, d.o.o.Dr Svetislav Bulatovi}, direktor

EFT GroupDr Nenad Popovi},

ABS HoldingMilorad Markovi}, predsednik

HK MinelDr Dragan Kova~evi}, gen.dir.

EI Nikola TeslaDr Vladan Batanovi}, gen.dir.

Institut Mihajlo Pupin

Dr Zlatko Rako~evi}, gen.dir. Instituta Vin~a

Pof.dr Miodrag Popovi}, dekan ETF Beograd;

Slobodan Babi}, Rudnap Group

Prof.dr Milo{ Gvozdenac, Tehni~ki Fakultet Novi Sad

Prof.dr Milun Babi}, Ma{inski fakultet u Kragujevcu

Dr Vladimir @ivanovi}, SE

REDAKCIONI ODBOR

Slobodan Petrovi}, sekretar Odbora za energetiku PKS

Prof. dr Ozren Oci}Prof.dr Petar \uki}, TMFDragan Nedeljkovi}, novinarDr Vojislav Vuleti}, gen.sek.

Udru`enje za gasRadi{a Kosti}, direktor

Elektroistok izgradnjaSavo Mitrovi}, direktor

Sever SuboticaDr Branislava Lepoti}, dir.

JP TransnaftaMom~ilo Cebalovi}, dir.za

odnose s javno{}u EPSDr Du{an Unkovi}, NIS a.d.Jelica Putnikovi}, novinarMiroslav Sofroni},

TENT d.o.o.Mile Danilovi}, dir.

Termoelektro EnelProf.dr Vojin ^okorilo, RGFKrstaji} Sekula, novinarRoman Muli}, SERade Borojevi},

Privredna komora BeogradaNikola Petrovi}, dir.

ENERGETIKA d.o.o.ener

gija

eko

no

mija

ek

olo

gija

ener

gija

eko

no

mija

ek

olo

gija

ENERGETIKA 2011ORGANIZACIONO PROGRAMSKI ODBOR

Predsednik: Prof.dr Milun Babi, Mainski fakultet u Kragujevcu Sekretar: Nada Negovanovi, sekretar Saveza energetiara

lanovi:

Prof.dr Milo Nedeljkovi, dravni sekretarDr Milan Jankovi, predsednik PKBProf.dr Adriana Sida Manea, Politehnica-Universitety of Temisoara,

RomaniaProf.dr Dean Ivanovi, Mainski fakultet PodgoricaProf.dr Rade Bioanin, Univeritet Banja LukaProf.dr Esad Jakupovi, Univerzitet APERION Banja LukaProf.dr Zdravko N.Milovanovi, Mainski fakultet Banja LukaMr Martin alasan, Elektrotehniki fakultet PodgoricaProf.dr Valentino Stojkovski, Mainski fakultet SkopjeDenis Maksyutov JSC COTES RUSIJAProf.dr Jeroslav ivani, dekan Tehnikog fakulteta u akuProf.dr Miroslav Babi, dekan Mainskog fakulteta u KragujevcuDr Bratislav eperkovi, iz.direktor JP EPSProf.dr Slobodan Vukosavi, Elektrotehniki fakultet BeogradProf.dr Miodrag Brki, FTN Novi SadProf.dr eljko Despotovi, Institut Mihajlo Pupin BeogradDr Miodrag Arsi, Institut za ispitivanje materijala IMS BeogradLjubo Mai, Predsednik Agencije za energetiku SrbijeProf.dr Ozren Oci, EU Fakultet za inenjerski internacionalni

menadmentSlavko Peanac, zam.gen.direktora NIS a.d.Dr Milenko Jevti, Institut Jaroslav erni BeogradDr Tomislav Simovi, gen.direktor Montinvest ADRadia Kosti, gen.direktor Elektroistok d.o.o. Beogradori Biljanovski, zam.gen.direktora TENT d.o.o. ObrenovacMr Slobodan Tomovi, pom.gen.dir. JP Srbijagas Dr Vladana Rajakovi, Graevinski fakultet BeogradDr Miodrag Mesarovi, Savez energetiaraProf.dr Vladimir ivanovi, Savez energetiara

Sadr`aj[007] D. Vukoti, B. Todorovi, N. Savi

Energetski pokazatelji konzumnog podruja PD EDB u periodu 2001 2010.

[016] P. Tasi, S. MeoOpis stanja mree 110 kV usled uklapanja novog voda 110 kV Beograd 1 Beograd 28 i popravke kvara na drugom kraju petlje koja napaja centar Beograda

[020] M. Vujii, Z. RadonjiTehniki i komercijalni gubici elektrine energije

[024] S. M. StojkoviAnaliza prelaznih procesa u distributivnoj mrei sa prikljuenom malom elektranom

[032] S. Vukosavi, . Despotovi, N. PopovUniverzalni elektronski merni modul za merenje struje i napona elektrostatikih izdvajaa

[036] M. Nikoli, M. BokoviIntegracija informacionih podsistema sistema daljinskog upravljanja EDB Beograd integracione tehnologije

[042] Z. Nikoli, D. Nikoli, V. M. iljkutOstrvsko napajanje manastira Hilandara korienjem dizel agregata i fotonaponskih panela

[048] S. Damnjanovi, N. StevanoviPrelazne pojave kod eksperimentalnih kvarova

[053] B. P. Brnjada, M. M. OstojiDinamiki rad statorskim fluksom voene asinhrone maine sa namotanim rotorom

[059] J. Mandi-Luki, N. SimiPLC komunikaciona mrea kao osnova inteligentnog elektrodistributivnog sistema

[065] N. Popov, D. Mihi, S. N. VukosaviProcena temperature rotora velikih asinhronih motora na osnovu merenja statorskih struja i napona

[069] D. Mihi, N. Popov, M. Terzi, S. N. VukosaviOptimizacija rada sinhronih generatora u nekonvencionalnim izvorima

ener

gija

eko

no

mija

ek

olo

gija

ener

gija

eko

no

mija

ek

olo

gija

[073] M. Arsi, Z. Odanovi, M. Mladenovi, Z. Savi, N. Milovanovi, . arkoeviKompleksnost izrade projekta revitalizacije turbinske i hidromehanike opreme hidroelektrana

[079] T. Manojlovi, M. BulatoviReinenjering hidromainske opreme u HEPeruica

[085] D. Babunski, E. Zaev, A. TuneskiDesign of Robust control law for Hydroturbine and SCADA simulation

[090] V. Stojkovski, Z. Kosti, A. NopalCFD analiza strujnog prostora u odnosu na kavitaciski reim rada kod Howell Bunger ventila sa ugraenim deflektorom

[094] I. Stojkovi, N. Cvjetianin, S. MentusVodene litijum-jonske baterije sa anodnim materijalima na bazi oksida vanadijuma i katodom od LiMn2O

[097] M. alasan, M. OstojiSimulacija izbacivanja blok prekidaa generatora u HE Peruica

[103] B. uriGasna kriza kao upozorenje i mere za poveanje digurnosti snabdevanja

[106] V. Ivanovi, D. Ivanovi, V. PajkoviTrigeneracija sa deponijskim gasom

[109] O. Ocic, I. NikoliWaste Plastics in Oil Derivatives Conversion

[116] D. Ivanovi, V. Ivanovi, B. ipraniAnaliza pada pritiska i temperature pri neizotermnom strujanju nafte u neizolovanim hidrauliki glatkim naftovodima pri razliitim temperaturama okoline

[126] M. Brki, . Dragojevi, D. ivkovi, M. ivanovJedno reenje za realizaciju sonde za merenje temperature i provodnosti fluida u karotanim buotinama

[129] N. Jovii, G. Bokovi, M. Milainovi, G. VujiPodizanje energetske efikasnosti procesa sakupljanja komunalnog otpada

[135] S. uri, S. Milunovi, S. DragieviSkladitenje i korienje biomasa od komunalnih sistema u energetske svrhe

[140] R. Gligorijevic, J. Jevtic, BorakDependence of the Diesel Exhaust Emissions on Biodiesel Fuel Properties

[143] S. Doki, T. tula VukuiEkoloki aspekti primene prirodnog gasa kao energenta

[147] M. M. Kuraica, B. M. Obradovi, G. B. SretenoviKoja je bolja tehnologija za odsumporavanje dimnog gasa ona koja proizvodi gips ili vetako ubrivo?

[151] R. Bioanin, M. Badi, A. IsoviEkspertsko ocenjivanje projekata i programa razvoja u sistemu eko-bezbednosti

[160] B. Lekovi, V. Karovi Marii, D. DaniloviKorienje alternativnih goriva u cilju smanjenja emisije CO2

ener

gija

eko

no

mija

ek

olo

gija

[165] M. M. NinkoviRenesansa nuklearne energije i zatita od zraenja

[174] V. uteri, N. Jankovi, M. Babi, D. GordiProjektovanje grejanja plastenika korienjem toplotne pumpe

[178] R. Vujadinovi, U. Karadi, Lj. BokoviObnovljivi izvori energije kao alternativa dizel agregatima u telekomunikacionim kompanijama

[184] A. Sida Manea, E. Dobanda, D. Catalin StroitaWind turbine for individual sites

[188] S. Suboti, D. Popovi-Milovanovi, B. uki, D. BalkoskiIntegracija vetrogeneratora u prenosni sistem

[194] . Romani, I. JoviiUticaj dugoronih promena brzine vetra na proizvodnju elektrine energije iz vetroelektrana

[200] M. alasan, V. VujiiOptimizacija omskog optereenja elektrostatikog V-C generatora

[206] R. urin Mani, M. Kosti, N. KostiEnergetska konstanta solarne energije u urbanim blokovima (U kontekstu estog ekoman zakona)

[208] M. Regodi, V. TadiPrimena satelitskih snimanja pri praenju atmosferskih pojava

[212] D. KovaEfikasnost parnog kotla loenog tekim tenim gorivom

[222] T. Simovi, M. Gvozdenovi, B. Jugovi, T. TrioviSistem za odravanje optimalne koncentracije inhibitora i PH u rashladnim sistemima

[226] M. Banjac, U. Deki Analiza rada vodenog skladita suneve energije kao sezonskog toplotnog rezervoara toplotne pumpe

[232] Z. Baji, D. Stublinevi, D. Popovi, M. BajiPepeo termoelektrana postaje sekundarna sirovina

[237] J. Kon, M. CrneviOrganizacione i projektno-tehnike novine sistema osmatranja i obavetavanja

[242] Z. Stojanovi, I. Gaji, M. Jovanovi, M. MiliMogunosti uteda energije i vremena startovanja blokova TENT B (2x620MWe)

[245] S. Cicovi, P. ekeljiImovinsko pravni poslovi gradnje TENT 3

energija

mr Duan Vukoti, dipl. el. ing, Branka Todorovi, dipl. el. ing, Nataa Savi, dipl. el. ing,PD Elektrodistribucija Beograd d.o.o., Beograd, Srbija

UDC: 621.316.17 : 621.317.38 (497.11) 2001/2010

Energetski pokazatelji konzumnog podruja PD EDB u periodu 2001 2010.

1 UvodU radu je dat kumulativan prikaz karakteristinih energetskih pokazatelja za konzumno podruje PD EDB za period od 2001. do 2010.godine. Odabrani period predstavlja prvu dekadu XXI veka, koja je karakteristina po tome to je nastupila neposredno nakon bombardovanja i ratnih dejstava u naoj zemlji. Takoe, samo poetak ovog period je obeleen i primenom dugotrajnih (havarijskih i selektivnih) planova u ogranienju isporuke elektrine energije zbog problema u proizvodnji elektrine energije i nemogunosti da se podmiri rastua potronja, koja je beleila skokovit porast zbog izuzetno niske cene elektrine energije u tom periodu. Posmatrani period obuhvata i promenu tarifne politike, koja je nastupila 2002.godine, a koja je znaajno uticala na smanjenje energetskih pokazatelja DEES EDB, pri emu su tek krajem posmatranog perioda dostignuta ostvarenja sa njegovog poetka.

2 Karakteristike konzuma PD EDB

PD EDB obezbeuje kontinuirano i kvalitetno snabdevanje kupaca elektrinom energijom na konzumnom podruju od 2838 km2 koje obuhvata 16 gradskih optina, gde u 123 naselja ivi preko 1.700.000 stanovnika. Na kraju 2010.godine, PD EDB snabdeva elektrinom energijom 808.029 kupaca elektrine energije, od kojih su oko 750.000 kupaca iz kategorije domainstva [1, 2].Na slikama 1 i 2, kao i u tabeli 1, dati su energetski parametri na godinjem

nivou (preuzeta aktivna energija i vrna aktivna snaga) konzumnog podruja EDB za posmatrani period od 2001. do 2010.godine. Uoava se smanjenje preuzete aktivne energije i vrne snage tokom 2002.godine, ali i trend smanjenja vrnog optereenja tokom naredne dve godine. Nakon promene tarifne politike, trend

rasta preuzete energije beleio je neto manji porast i praktino je konstantan. Za razliku od proseene stope raste koja je u nekim dekadama XX veka i bila vea od 8%, u posmatranom periodu prosena stopa je 1,9%. Vano je napomenuti da je zabeleena neto vea stopa rasta u poslednjih pet godina a koja iznosi

SaetakU radu je dat prikaz energetskih pokazatelja konzumnog podruja PD Elektrodistribucija Beograd u periodu od 2001. 2010.godine, tokom kojeg je dolo do promene tarifne politike (2002.godine) koja je prouzrokovala nagli pad optereenja na konzumnom podruju. Tokom poslednjih godina posmatranog perioda dolo je do porasta optereenja, to je rezultiralo ostvarenjima dnevnih protoka koji su nadmaili ostvarenja tokom prvih godina posmatranog perioda, ali i do rekordnih ostvarenja dnevnih protoka i vrne snage na posmatranom konzumnom podruju. Takoe, u radu je dato kretanje optereenja u posmatranom periodu po konzumnim podrujima izvornih transformatorskih stanica 110/35 kV i 110/10 kV distributivne elektroenergetske mree PD EDB, sa posebnim osvrtom na efekte intenzivne elektrifi kacije i gasifi kacije koja je sprovedena tokom posmatranog perioda na gradskom i prigradskom delu konzumnog podruja.Kljune rei: vrno optereenje, dnevni protok, elektroenergetski bilans, konzumno podruje.

AbstractThis paper presents the energy indicators of consumption area of EDB Electric Utility of Belgrade for the period 2000 - 2010, during which there had been changes in tariff policy (2002) which caused a sharp drop in load on the consumption area. During the last years of the period there was an increase in load, resulting in a daily fl ow of energy that have surpassed achievements during the fi rst years of the period, but also to achieve a record of daily fl ow of energy and peak load of the observed consumption area. Also, the movement of the consumption is given in the period by the areas of the main transformer stations 110/35 kV and 110/10 kV of electric distribution network of EDB, with special emphasis on the effects of intense gasifi cation and connection within city heating system, which was conducted during the period of urban and suburban area of consumption area.Key words: peak load, daily fl ow, power balance, a consumption area.

[007]

energija

2,3%, pri emu je sasvim sigurno da e se stopa rasta preneti u narednu dekadu. Budui da je vrna snaga na kraju posmatranog perioda dostigla

nivo na njegovom poetku, prosena stopa rasta vrnog optereenja je vrlo mala i iznosi 0,3%.Izrazito nepovoljan odnos preuzete

energije i naina njenog korienja kod kategorije domainstva u odnosu na industrijske kupce elektrine energije e u perspektivi poveati debalans raspoloive energije. U posmatranom periodu niska cena elektrine energije nije omoguila da se obezbede dovoljna investiciona sredstva koja bi se usmerila na izgradnju i revitalizaciju postojee elektrodistributivne mree, osim na niim naponskim nivoima (SN i NN), gde je bilo potrebno podmiriti zahteve za prikljuenje novih kupaca na tim naponskim nivoima. Kao to se moe uoiti u tabeli 3, praktino na naponskim nivoima 110 i 35 kV nije bilo izgradnje novih

vodova, pre svega zbog nedostatka fi nansijskih sredstava, ali i zbog postojanja pravnih barijera koje su bile postavljene pred izgradnju

Slika 1 Godinja preuzeta aktivna energija konzuma Slika 2 Godinja vrna aktivna snaga konzuma

Tabela 1 Prikaz godinje preuzete energije i aktivne vrne snage na konzumnom podruju EDB

Tabela 2 Prikaz strukture kupaca elektrine energije na konzumnom podruju EDB

Tabela 3 Prikaz strukture elektrodistributivne mree na konzumnom podruju EDB

Tabela 4 Prikaz broja i instalisane snage transformatorskih stanica x/10 kV na kraju 2010.

[008]

energija

velikih elektroenergetskih objekata (EEO). Takoe, tokom 2006.godine dolo je do predaje nadlenosti nad 110 kV nadzemnim vodovima koji su tada postali osnovno sredstvo JP EMS. U 2010.godini je dolo do putanja u pogon vodova od TS Beograd 1 koji treba da raseku beogradsku petlju, ali oni nisu predati u osnovno sredstvo EDB. Na slikama 3 i 4 prikazane su mesene aktivne energije preuzete tokom posmatranog perioda, po godinama i mesecima, respektivno. Jasno se uoava efekat stalnog poveanja preuzete mesene aktivne energije tokom letnjih meseci. Takoe, treba uoiti trend smanjenja razlike izmeu letnjih i zimskih ostvarenja preuzete energije. Na Slici 4 uoava se manji porast preuzete

energije u toku zimskih meseci u odnosu na letnje, gde je trend porasta vrlo izraen iz razloga prekomerne upotrebe ureaja za klimatizaciju. U prelaznom periodu (prolee/jesen), preuzeta aktivna energija je izuzetno osetljiva na meteoroloke prilike, pri emu ostvarenja preuzete energije imaju izraen trend rasta.Na slikama 5 i 6 prikazane su mesene aktivne energije u doba vie i nie tarife (VT/NT), po mesecima. Uoava se nakon promene tarifnog sistema 2002.godine, kada se odnos korienja u doba (VT/NT =12 h / 12h) promenio na (VT/NT =16 h / 8h), da je dolo do srazmerne preraspodele energije u okviru novih tarifnih stavova na koju je uticala i neto vea cena elektrine energije.U zimskim i letnjim periodima,

Tabela 5 Prikaz broja i instalisane snage transformatorskih stanica 10/0,4 kV

Slika 3 Preuzeta mesena aktivna energija Slika 4 Preuzeta aktivna energija (po mesecima)

Slika 5 Preuzeta mesena aktivna energija u doba VT Slika 6 Preuzeta mesena aktivna energija u doba NT

u godinama nakon primene nove tarifne politike, uoava se bri porast preuzete mesene energije u doba VT, to je posledica veeg korienja energije u popodnevnim i veernjim asovima. Na Slikama 7 i 8 prikazana su ostvarenja vrnim mesenih aktivne snage tokom prethodnih deset godina, po godinama i mesecima, respektivno. Posmatranjem letnjih meseci (juni, juli, avgust) moe se uoiti da tokom godina skokovito raste tropski uticaj leta na poveanje preuzete aktivne snage. Interesantno je da i mesec maj, kao prelazni mesec, u mnogome zavisi od meteorolokih uslova, te je veoma teko povui granicu izmeu karakteristinih doba u godini. Takoe, treba uoiti trend smanjenja razlike izmeu letnjih i zimskih

[009]

energija

maksimuma u pogledu vrne snage, pri emu je taj odnos smanjen sa oko 2,7 puta na 1,7, dok je u pogledu preuzete energije taj odnos smanjen sa 2,4 puta na 1,9.Na slikama 9 i 10 prikazani su maksimalni dnevni protoci i vrne snage tokom prethodnih petnaest zimskih perioda, i na kojima se moe jasno uoiti pad energetskih pokazatelja usled promene tarifne politike, ali i znaajan uticaj meteorolokih prilika na konzumnom podruju koji su u velikoj meri uticali na ostvarenja maksimalnih protoka i vrnih snaga. Posle perioda krajem devedesetih godina, gde je u okviru iste tarifne politike dolazilo do trendovskog rasta optereenja,

usledio je period stagnacije. Dolo je do smanjenja u pogledu vrne snage od skoro 11%, dok je u pogledu dnevnog protoka smanjenje neto manje i iznosilo je 7%. Nakon tog period stagnacije usledio je period ponovnog trendovskog rasta, izuzetno zavisnog od meteorolokih uslova, pri emu se moe rei da je srednji godinji trend rasta iznosio oko 3% u snazi, i oko skoro 2% u energiji.

3 Meteoroloke karakteristike konzuma EDB

U posmatranom periodu dolo do poveanja srednjih mesenih temperatura u odnosu na 125-o

godinji prosek (od kada se meri i registruje temperatura) na konzumnom podruju Beograda, pri emu je taj porast neto vei tokom letnjeg perioda, nego tokom zimskog perioda. Prikazani podaci u okviru tabele 6, kao i na slici 11, jasno ilustruju efekat globalnog zagrevanja koji je identifi kovan u poslednjoj deceniji. Ovakvo izrazito poveanje srednjih mesenih temperatura tokom letnjim meseci dovelo je do poveanja energetskih pokazatelja, koji belee skokovit rast, a koji je posledica intenzivnog korienja ureaja za klimatizaciju u domainstvu, ali i u velikim poslovnim objektima.

Slika 7 Ostvarena mesena aktivna vrna snaga Slika 8 Ostvarena aktivna vrna snaga (po mesecima)

Slika 9 Dnevna vrna snaga na konzumu EDB Slika 10 Preuzeta dnevna energija na konzumu EDB

Tabela 6 Prikaz srednjih mesenih temperatura na konzumnom podruju PD EDB

[010]

energija

Porast srednjih mesenih temperatura u letnjem periodu tokom poslednjih godina, doveo je do toga da su na nekim delovima gradskog konzumnog podruja vrna optereenja tokom letnjeg prioda nadmaila ostvarenja tokom zimskog perioda.

4 Analiza optereenosti elemenata mree

Na konzumnom podruju EDB problem neizgraenosti prenosnog sistema, u pogledu izvorinih taaka je dodatno izraen. Predviena izgradnja novog vornog napojnog izvorita TS 220/110 kV Beograd 20 se pomera iz godine u godinu, pa iako je planirano da se ta investicija zavri u posmatranom periodu - do toga nije dolo. Izgradnjom pomenute nove izvorine take omoguie se perspektivan razvoj i oblikovanje 110 kV mree na konzumnom podruju EDB u narednom periodu.

4.1 Transfor-matorske stanice 110/35 kVU toku posmatranog perioda, ostvarena su vrna optereenja transfor-matorskih stanica 110/35 kV, koja su u vlasnitvu JP EMS, ispod odobrenih snaga za predmetna merna mesta, osim kod transformatorske stanice Beograd

10, koja napaja konzumno podruje GO Obrenovac. Predmetna transformatorska stanica ima oekivanu vrednost iznad nominalne vrednosti, i kao takva ve dui niz godina je najoptereenija transformatorska stanica na naem konzumnom podruju. Iz razloga ostvarenja neto hladnijih zima u poslednjih par godina, dolo je do porasta broja transformatorskih stanica u intervalima od (80-90%) (prikazano na Slici 12).Na slici 13 prikazan je dijagram maksimalnog optereenja transfo-rmatorskih stanica, pri emu je hronoloki prikaz ureen po objektima. Sa dijagrama se uoava da je veina transformatorskih stanica imala izraen rast optereenja iz razloga apsolutnog porasta optereenja konzuma, dok sa druge strane, optereenja transformatorskih stanica Beograd 11 i Mladenovac belee blagu stagnaciju iz razloga intenzivne gasifi kacije i toplifi kacije njenih

konzumnih podruja. U pogledu ostvarenja stalnog trenda rasta maksimalnog optereenja, moe se konstatovati da su transformatorske stanice: Beograd 5, Beograd 7 i Beograd 9, imale izraen trend rasta optereenja, pa se sa velikom izvesnou moe prognozirati da e se taj trend rasta nastaviti, budui da napajaju podruja sa intenzivnom gradnjom. Porast optereenja na konzumnom podruju transformatorske stanice Beograd 2 je posledica rekonfi guracije mree u cilju smanjenja optereenja u transformatorskoj stanici Beograd 35.

4.2 Transformatorske stanice 110/(35)/10 kV

U toku posmatranog perioda, ostvarena su vrna optereenja kod nekih transformatorskih stanica, koje su premaivala svoje odobrene snaga za predmetna merna mesta. Pri voenju pogonskog stanja DEES, kada nije mogue kod veine transformatorskih stanica obezbediti optimalno uklopno stanje usled kvarova i/ili planirani radova, esto su zabeleena vrna optereenja koja se znatno razlikuju od prognoziranih (oekivanih) vrnih optereenja za pojedine transformatorske stanice. Takoe, iz razloga ostvarenja neto hladnijih zima u poslednjih par godina, dolo je do porasta broja transformatorskih stanica preko 100% instalisane snage (prikazano na slici 14).Na slici 15 prikazan je dijagram maksimalnog optereenja, pri emu je hronoloki prikaz ureen po objektima. Sa dijagrama se uoava da je veina transformatorskih stanica imala izraen rast optereenja iz razloga apsolutnog

Slika 11 Dijagram srednjih mesenih temperatura u periodu 2001 2010.

Slika 12 Histrogram maks. optereenja TS 110/35 kV Slika 13 Prikaz maks. optereenja TS 110/35 kV

[011]

energija

porasta optereenja konzuma. Najoptereenija transformatorska stanica ve dui niz godina je Beograd 13, za koju su ve pripremljeni opseni planovi rekonstrukcije i poveanja kapaciteta, a kojima treba da se eliminie prisutno preoptereenje. Sa druge strane, pad optereenja transformatorskih stanica Beograd 1 i Beograd 40 je posledica rekonstrukcije predmetnih EEO uz izvreno poveanje instalisane snage ili uz ugradnju drugog transformatora. Izuzetan trend rasta optereenja belee transformatorske stanice: Beograd 16, Beograd 19, Beograd 27 i Beograd 33, koje su ve premaile odobrene snage, budui da napajaju konzumna podruja sa intenzivnom gradnjom i sa sigurnou se moe rei da e se taj trend rasta nastaviti i narednih godina. Takoe, izvestan trend rasta optereenja sopstvenog konzuma belei i transformatorska stanica Beograd 12, na ijem se konzumnom podruju nalaze i grade novi veliki poslovni objekti. Pre par godina izgradnjom transformatorske stanice Beograd 36 reen je dugogodinji problem u napajanju GO Vraar, pri emu je izvreno znaajno rastereenje Beograda 15, a kroz naredne faze uklapanja bie reen problem i preoptereenja susednih transformatorskih stanica 35/10 kV (Konjarnik, Smederevski put, Duanovac, VI muka). Najmanje je bila optereena transformatorska stanica Beograd 22 sa maksimalnim optereenjem ispod 5%. Vano je napomenuti da je njena rekonstrukcija pri kraju i u najskorije vreme oekuje se njeno uklapanje u 10 kV

Slika 14 Histrogram maks. optereenja TS 110/(35)/10 kV Slika 15 Prikaz maks. optereenja TS 110/(35)/10 kV

elektrodistributivnu mreu, ime e se stei uslovi da se ugasi TS 35/10 kV Bari, a u cilju dugo oekivanog rastereenja Beograda 10. Preuzimanjem direktnih kupaca JKP Beogradski vodovod i kanalizacija i VTI, u okviru konzumnog podruja EDB, iskazuju su se i nove transformatorske stanice tih kupaca (Beograd 32 i Beograd 21), ali sa izuzetno malim optereenjem koje se kree oko 20% svoje instalisane snage.

4.3 Transformatorske stanice 35/10 kV

Na Slici 16 se moe uoiti da je dolo do neoekivanog porasta broja transformatorskih stanica u intervalu optereenja (80-90%), kao i iznad 100%, prethodne godine, to je direktna posledica dispariteta cena energenata, kada su se kupci ponovo masovno vratili na grejanje putem elektrine energije i to na podrujima koja su gasifi cirana (Batajnica, Resnik). Sa druge strane, optimalne stalne granice na 10 kV elektrodistributivnoj mrei kod veine transformatorskih stanica 35/10 kV po pravilu nisu bile na planiranim, iz razloga kvarova i realizacije planiranih radova na DEES, to je u velikoj meri prouzrokovalo odstupanja od oekivanih maksimalnih optereenja. Najoptereenija transformatorske stanice ve dui niz godina su: Gria

Milenka, iljakovac, Bora 2 i Zemun Novi Grad, za koje se ve pripremljeni planovi rekonstrukcije, ali i poveanja kapaciteta instalisane snage u nekima od njih, ime e se eliminisati njihovo dugogodinje preoptereenje. Blizu nominalnog optereenja su transformatorske stanice: Resnik, Krnjaa, Obrenovac, Smederevski put, Konjarnik i Duanovac. Na konzumnom podruju EDB postoje i transformatorske stanice koja nisu prelazila 30% nominalne instalisane snage: Toplana Cerak (ispod 20%) i Frikom (oko 8%). Takoe, postoje i transformatorske stanice koje nisu optereene: eerana, VP arkovo i IKL.

5 Karakteristike optereenja

I u pogledu ponaanja kupaca na konzumnom podruju EDB dolo je promena tokom ovih prethodnih godina, budui da su promene doba i odnosa trajanja VT i NT uticale na promenu njihovih navika u pogledu

Slika 16 Histrogram maksimalnog optereenja TS 35/10 kV

[012]

energija

korienja elektrine energije. Promena se odnosila pre svega na intenzivnije korienje NT tokom nonih, a naroito jutarnjih asova, ali i sa druge strane, tokom veernjih sati, to je direktna posledica poveanja standarda naih graana nakon dugotrajnog kriznog perioda. Na slici 17a prikazan je uporedni dijagram optereenja konzuma za pet karakteristinih (hladnih) dana tokom prethodnih zimskih perioda pri slinim meteorolokim parametrima (tabela 7). Na osnovu prikazanih podatka jasno se moe uoiti da je dolo do poveanja optereenja tokom nonog perioda NT, ali i smanjenja tokom dnevnog perioda VT, pri emu je karakteristino to da su globalni i lokalni maksimumi praktino na istom nivou kao prethodnog zimskog

perioda. Potrebno je napomenuti da su optereenja na dijagramima zabeleena pri razliitim tarifnim satnicama, koja su bila na snazi tokom prethodnih godina. Na slici 17b prikazan je uporedni dijagram optereenja konzuma za pet karakteristinih (toplih) dana tokom prethodnih zimskih perioda pri slinim meteorolokim parametrima (tabela 8). Sa dijagrama se uoava da je dolo do neznatnog smanjenja kako vrne dnevne snage, tako i ukupne dnevne energije, pri slinim meteorolokim parametrima, to je u ovom sluaju direktna posledica termike inercije. Vano je napomenuti da je dinamika dijagrama neto promenjena, pri emu je vie nije dominantan lokalni jutarnji maksimum, ve veernji maksimum.

Na slici 18a prikazani su uporedni dijagrami optereenja 10 kV izvoda preko koga se napajaju kupci koji se greju putem elektrine energije za karakteristine hladne dane. Sa dijagrama se jasno uoava praktino isti oblik dijagrama, pri emu su zabeleena relativno manja poveanja protoka tokom nonih i jutarnjih termina, ali i smanjenja tokom veernjih termina. Na Slici 18b prikazan je uporedni dijagram optereenja 10 kV izvoda tokom prethodnih zimskih perioda za karakteristine tople dane, preko koga se napajaju kupci koji se greju putem elektrine energije, na kome se uoava da je dolo do relativnog smanjenja lokalnog maksimuma. Smanjenje je prisutno, kako u jutarnjem, tako i tokom nonog perioda, iz razloga racionalnijeg korienja tog termina od strane

Tabela 7 Prikaz energetskih pokazatelja konzuma za karakteristine hladne dane

Tabela 8 Prikaz energetskih pokazatelja konzuma za karakteristine tople dane

Slika 17 Uporedni dijagram optereenja konzuma za karakteristine:

a) hladne dane b) tople dane

[013]

energija

kupaca. to se tie poslepodnevnog perioda korienja od strane kupaca, optereenje je praktino na istom nivou.Na slici 19a prikazan je uporedni dijagram optereenja 10 kV izvoda preko koga se napajaju kupci koji se greju putem daljinskog sistema grejanja, sa koga se jasno uoava da je optereenja praktino na istom nivou kao prethodnog zimskog perioda, kako tokom jutarnjeg, tako i tokom veernjeg termina. to se tie nonog minimuma, on je ve dui period na istom nivou i praktino je nepromenljiv. Na slici 19b prikazan je uporedni dijagram optereenja 10 kV izvoda tokom prethodnih zimskih perioda za karakteristine tople dane, preko koga se napajaju kupci koji se greju putem daljinskog sistema

grejanja, i na kome se uoava da je dinamika optereenja zadrana, i da je optereenje tokom poslednjih zimskih perioda praktino na istom nivou.

6 ZakljuakU posmatranom periodu na konzumnom podruju dolo je do znaajnog smanjenja energetskih pokazatelja usled primene nove tarifne politike, koja je pored promene trajanja doba VT i NT, donela i znaajnije poskupljenje elektrine energije koje je kupce destimulisala da koriste elektrinu energiju za grejanje. Takoe, period koji je nastupio posle toga doneo je sa sobom opsene radove na toplifi kaciji preteno urbanih delova grada i centralnih gradskih zona, ali

i radove na gasifi kaciji prigradskih delova konzumnog podruja. Sve je to dovelo do toga da se energetski pokazatelji smanje u odnosu na poslednju dekadu XX veka. Ali ve od druge polovine posmatranog perioda ponovo je dolo do poveanja energetskih parametra, pre svega zbog deliminog oivljavanja male i srednje industrijske proizvodnje, kao i izgradnje velikih poslovnih objekata naroito na podruju Novog Beograda, ali i intenzivne individualne gradnje u prigradskim delovima konzumnog podruja. Prisutan trend rasta u drugoj polovini posmatranog perioda nije adekvatno bio ispraen investicionim radovima na izgradnji elektrodistributivne mree, kao ni napojnih transformatorskih

Tabela 9 Prikaz pokazatelja optereenja 10 kV izvoda (termai) za karakteristine hladne dane

Tabela 10 Prikaz pokazatelja optereenja 10 kV izvoda (termai) za karakteristine tople dane

Slika 18 Uporedni dijagram optereenja optereenja 10 kV izvoda (termai) za karakteristine:

a) hladne dane b) tople dane

[014]

energija

stanica, naroito na naponskim nivoima 110 i 35 kV. To je dovelo do znaajnog naprezanja SN i NN elektrodistributivne mree, to je rezultiralo poveanjem tehnikih gubitaka. Imajui u vidu trenutni disparitet cena elektrine energije u odnosu na druge energente, sasvim je sigurno da e i u narednoj dekadi doi do znaajnijeg porasta energetskih pokazatelja na konzumnom podruju EDB, jer su ve dogaaji koji su bili vezani za probleme u snabdevanju gasom (gasna kriza) tokom 2009.godine, pokazali koliko je konzum EDB dominantno osetljiv u odnosu na grejanje.

7 Literatura[1] Godinji izvetaji o optereenju

elementa mree PD EDB tokom zimskih perioda 2000 -2011.godine

[2] Interna tehnika dokumentacija PD EDB

Tabela 11 Prikaz pokazatelja optereenja 10 kV izvoda (daljinsko) za karakteristine hladne dane

Tabela 12 Prikaz energetskih pokazatelja optereenja 10 kV izvoda (daljinsko) za karakteristine tople dane

Slika 19 Uporedni dijagram optereenja optereenja 10 kV izvoda (daljinsko) za karakteristine:

a) hladne dane b) tople dane

[015]

energija

Predrag Tasi, Svetlana Meo, Elektrodistribucija Beograd, Srbija

UDC: 621.316.1 : 621.316.9.004.6 (497.11)

Opis stanja mree 110 kV usled uklapanja novog voda 110 kV Beograd 1 Beograd 28 i popravke kvara na drugom kraju petlje koja napaja centar Beograda

UvodU distribuciji elektrine energije kablovi zauzimaju dominantno mesto. Projektovanje velikih elektroenergetskih sistema i meusobna konekcija uinili su to da kablovi u prenosu dobijaju sve vie na znaaju. Kablovske arterije u gradu povezuju napojne transformatorske stanice u vidu prstena to omoguava pouzdano snabdevanje elektrinom energijom gradskog podruja i vanih objekata. Pored potreba u prenosu, takoe i u distributivnim mreama, u velikim gradskim centrima, gde je u srce grada instalisana snaga od nekoliko stotina MVA, trai se nova generacija visokonaponskih kablova. Kako su prenosne moi kablova reda i vie desetina MVA, i kako je neophodno vreme za popravku kablovskih vodova, za gradske mree se predviaju principijelna reenja koja obezbeuju rezervno napajanje za sluaj jednostrukog kvara na kablovima.Stanje petlje 110 kV posle pol-aganja vodova iz TS Beograd 1 ka TS Beograd 14 i TS Beograd 28S obzirom da se planira izgradnja nove TS 400/110 kV/kV Beograd 20 u sklopu studije neophodno je uklapanje novih kablovskih vodova 110 kV na konzumu grada Beograda.U TS 110/35 kV/kV Beograd 1 montiran je portal gde e se uklopiti budui dupli 110 kV nadzemni vod. Zavrnice voda 110 kV 1203/1 Beograd 14 (Kalemegdan) Beograd 28 (Pionir) su demontirane iz TS 110/10 kV/kV Beograd 28 i jedan od novopoloenih vodova 1234 sa

portala iz TS Beograd 1 je ukopljen u TS Beograd 28, 110 kV postrojenje izolovano SF6 gasom, polje E2. Standardizovane konstrukcije kablovskih uvodnika u SF6 postrojenje postoje praktino za sve kablove poprenog preseka od 2000mm2. U pojedinim sluajevima konstrukcija se moe podesiti prema potrebi. Kablovski uvodnik je u metalnom oklopu cilindrinog oblika u kome jedan sloj unutranje izolacije od sintetike smole razdvaja izolaciju kabla od izolacionog gasa. Spoj izmeu provodnika kabla i cilindrinog provodnika SF6 postrojenja obezbeuje elektroda bez tinjanja. Cilindrina cev izmeu ove elektrode i prvog potpornog izolatora se za vreme ispitivanja kablova jednosmernim naponom moe da demontira sasvim lako. Na kablovski uvodnik se moe postaviti naponski transformator. Za ispitivanje kablova se na slobodne prirubnice mogu prikljuiti ispitni provodni izolatori ili ispitni kablovi. Proizvoa kablova isporuuje kablovsku glavu sa prevlakom od sintetike smole, donju armaturu i armaturu glave za privrivanje spojne elektrode. U isporuke koje treba da obavi proizvoa postrojenja spadaju oklopno kuite i strujna veza za povezivanje postrojenja sa elektrodom. U blizini TS Beograd 28 je montirana kablovska spojnica kojom je povezan drugi novopoloeni vod 1203/1 iz TS Beograd 1 sa demontiranim vodom Beograd 14 Beograd 28.Dva novopoloena voda 1203/1 i 1234 su prespojena na portalu u

TS Beograd 1, a tek putanjem pod napon TS Beograd 20 ova petlja e dobiti svoju pravu ulogu, gde e se formirati novi kablovski vodovi 110 kV Beograd 1 Beograd 14 (1203/1) i Beograd 1 Beograd 28 (1234).Da bi se obavili ovi planirani radovi neophodno je bilo na dui vremenski period obezbediti beznaponsko stanje kablovskog voda Beograd 14 Beograd 28. U meuvremenu dolo je do ispada 110 kV voda 1151 Beograd 17 - Beograd 15 (Slavija), gde je Dispeerski centar EDB-a od Regionalnog dispeerskog centra Beograd obaveten da je dolo do reagovanja podune diferencijalne i distantne zatite u prvom stepenu

Slika 1

1 kuite, 2 elektroda, 3 aramtura prikljuka, 4 - izolator

[016]

energija

po fazi 8. Dispeerski centar 10 kV je izvrio rastereenje TS Beograd 15 i TS Beograd 14 po havarijskom planu. Izlaskom na teren je utvreno da je do kvara dolo zbog mehanikog oteenja 110 kV voda 1151 Beograd 17 Beograd 15, usled izvoenja neprijavljenih radova prikljuenja stambenog objekta na vodovodnu mreu.Poto su radovi na polaganju 110 kV vodova 1203/1 i 1234 okonani, moglo se pristupiti putanjem u rad ovih vodova, i na taj nain obezbediti napajanje TS Beograd 14 i TS Beograd 15. Prilikom putanja u rad dolo je do ispada voda 1234. U TS Beograd 28 proveren je pritisak SF6 gasa u zavrnicama 110 kV polja E2, i u sve tri zavrnice je iznosio 3,74 bar. Pri pokuaju ukljuenja prekida je iskljuio zbog asimetrije polova, nakon ega je pregledan i pripremljen za funkciju. Nakon intervencije 110 kV vod je puten pri emu je obezbeeno napajanje elektrinom enregijom strogog centra Beograda.

Postupak pronalaenja kvara na kablu 110 kVU ovom odeljku opisuje se procedura pronalaenja oteenja na kablu 110 kV. Karakteristino za uljne kablove 110 kV je to da se kroz sedite ovih kablova prua kanal kroz koji cirkulie ulje ija je

uloga da hladi kabl i da impregnie papirnu izolaciju unutar kabla. Na mestima gde su zaprene spojnice na trasi kabla nalaze se manometri pomou kojih se kontrolie pritisak ulja u kablu. Usled neprijavljenih i nestrunih iskopnih radova od strane treih lica esto dolazi do mehanikih oteenja kabla 110 kV. To se manifestuje podom pritiska koji se oitava na manometrima koji se nalaze na zavrnicama kabla i na zaprenim spojnicama. Kao to je ve pomenuto moe doi samo do oteenja plata jedne ile kabla 110 kV usled ega kabl moe ostati pod naponom i ne mora doi do zemljospoja ili prekida, ali moe se desiti prekid jedne, dve ili sve tri faze to ve prestavlja ozbiljan problem. Pre nego to se pristupi iskopnim radovima za popravku kvara mora se proceniti na kom delu trase kabla se nalazi oteenje. Ovaj deo trase se odreuje metodom zamrzavanja oteene ile kabla.

Procedura zamrzavanja oteene fazeSvi iskopni radovi se strogo moraju obavljati runo, pomou aova i lopate. Tenim azotom se vri zamrzavanje oteene ile kabla 110 kV. Zatim sledi izdvajanje oteene ile i montiranje oklopa za 10 kV spojnicu koji se pokazao veoma korisno u ulozi postolja za crevo kroz koji protie teni azot. Montaa se vri tako to se prvo oko ile obmota traka a zatim se preko trake namontira oklop spojnice 10 kV kroz iji e se otvor na vrhu spustiti crevo kroz koje e se pustiti teni azot pod pritiskom. Zatim putamo teni azot pod pritiskom iz cisterne preko creva koje e se spustiti u otvor na vrhu oklopa spojnice 10 kV. Ovako se poinje sa zamrzavanjem kabla, a inae teni azot zamrzava do temperature od -196 C. Nakon pola sata zamrzavanja pretpostavlja se da je dolo do zastoja protoka ulja kroz kabl i onda se dopunjuju tankovi na pritisak od 1,06 do 1,1 bar. Treba voditi rauna o tanom odabiru ile koju treba lediti jer posle svake zaprene spojnice dolazi do ukrtanja ila zbog ponitavanja struja koje se formiraju u platu kabla.Teni azot veoma dobro ledi imoe se primetiti da se i oklop spojnice 10 kV i kabl u njemu veoma dobro smrznu tako da je protok ulja kroz kabl zaustavljen. Ukolikodoe do pada pritiska na manometru, sigurni smo da je na datoj trasi oteenje. I na dalji cilj je suzbijanje trase. Na prvoj deonici je pritisak znatno pao:

Slika 2 ema petlje 110 kV

Slika 3 Zamrzavanje oteene ile kabla

Tablela 1 Promena pritiska u kablu na deonici gde se nalazi oteenje

Dok je na drugoj deonici pritisak konstantan P=const.

[017]

energija

Nakon lociranja deonice na kojoj se nalazi oteenje detaljnije se pregleda trasa i na osnovu nekih prethodnih deavanja na karakteristinim mestima uglavnom se bez veih potekoa odredi mesto kvara.

Priprema za popravku kvara na kablu 110 kVNakon lociranja kvara na 110 kV kablu Beograd 17 Beograd 15 1151 pristupilo se prvim preventivnim merama radi zaustavljanja veeg isticanja ulja iz kabla, tako to su na mestima gde se nalaze zaprene spojnice zatvoreni ventili koji vode ka spojnicama i tankovima. Nakon izvrenja prvih preventivnih mera iseeno je oteeno pare kabla i postavljene su kape na obe strane oteene ile kabla. Kape su napravljene tako da se na svakoj od njih nalazi zavrtanj koji moe da se odvije i da se na njega namontira slavina pomou koje se uzimaju uzorci ulja koji su veoma bitni za dalja ispitivanja. Nakon svih ovih mera pristupilo se formiranju rova za popravku kabla. Nakon formiranja rova potrebno je bilo postaviti kontejner na rov. Prvo su postavljene grede preko irine rova tako da kontejner dre tri grede koje su popreno privrene fosnama. Kontejner smo pomou dizalice spustili na rov i obezbedili uslove za montiranje kablovskih spojnica. Izmeu dve kablovske spojnice je ubaeno 10 metara kabla. Komad duine od 10 metara iseen je sa kotura koji se nalazi u magacinu. Interesantno je i to da kabl koji je namotan na kotur mora biti pod pritiskom tako da se uz kotur montira i rezervoar sa uljem ija je uloga da odrava pritisak ulja unutar kabla. Kontejner je duine 5 metara i irine 3,5 metra. Unutar se nalazi klima ureaj koji obezbeuje optimalne uslove za popravku kvara i imaju otvore sa donje strane.

Odreivanje procenta vazduha u ulju na oteenoj fazi 110kV kabla (kapa faktor)U cilju odreivanja kapa faktora prvo se pristupilo iskopnim radovima radi izdvajanja oteene ile kabla

i sputanju iste na oslonce koji diu kabl na otprilike jedan metar visine. U rovu je montiran manometar koji je povezan na jedan kraj dvostruke slavine koja je privrena na jedan kraj preseene ile sa koga e se oitavati pritisak ulja u kablu koji vodi do poprene spojnice koja se nalazi kod Hrama Svetog Save. Sa tanka iz kamiona proputeno je kroz kabl fi ltrirano ulje koliinski oko 15 litara, koje je poteralo staro ulje u kablu i istisnulo sav vazduh sa deonice od Hrama do mesta kvara. Ostavljeno je da se ulje stabilizuje preko noi da bi se sutra pristupilo merenju kapa faktora. Nakon svih ovih radova moralo se napuniti uljem i pare kabla u duini od 10 mtara i da pomou posebnog tanka to ulje odrava pod pritiskom. Pritisak je oitavan na posebnom manometru specijalno postavljenom za tu namenu. Inae ovo pare kabla slui da bi se umetnulo izmeu dve prolazne spojnice koje e se naknadno napraviti. Nakon celodnevnog ekanja da se koncentracija ulja unutar kabla stabilizuje pristupilo se daljim radovima:Zatvoren je tank zaprene spojnice kod Hrama, uzet je uzorak ulja u koliini od 30 ml i oitana prva vrednost pritiska ulja u kablu na mestu kvara koji je iznosio p=1.78 bar i koji je ostao konstantan u periodu od narednih 10 minuta. Napravljena je pauza u periodu od 5 min. Uzet je uzorak ulja u koliini od 25 ml usled ega je pritisak pao na vrednost p=1,58 bar i ova vrednost pritiska je ostala konstantna u narednih 10 minuta. Kao to se moe primetiti ni u ovom sluaju nije dolo do promene pritiska to je dobro. Napravljena je pauza u periodu od 5 minuta.Uzet je uzorak ulja u koliini

od 25 ml usled ega je pritisak pao na vrednost p=1,44 bar i ova vrednost pritiska je ostala konstantna u narednih 10 minuta. Kao to se moe primetiti ni u ovom sluaju nije dolo do promene pritiska.Nakon izvrenih merenja moemo izraunati vrednosti kapa faktora. Za proraun kapa faktora potrebni su nam sledei podaci: - koliina uzorka ulja u menzuri

uzetog iz kabla. - proizvod duine trase kabla

od zaprene spojnice do mesta kvara, koliine ulja po jednom metru kabla i plus koliine ulja u spojnicama koje se nalaze na trasi.

- razlika pritisaka na manometru.Kapa faktor se rauna iz izraza :

Ovo je rezultat dobijen na osnovu prva dva merenja sada se ponavlja postupak i uzima u obzir drugo i tree merenje.

Koliina ulja unutar zaprene spojnice je 40 litara.Sada se izrauna srednja vrednost kapa faktora na ovoj deonici:

Na osnovu dobijenih rezultata, poto kapa faktor ima manju vrednost od 5, to znai da je procenat vazduha

Tablela 2 Promena pritiska u kablu na deonici na kojoj kabl nije oteen

Tablela 3 Promena pritiska na jednom kraju kabla u vremenskom periodu od 10 minuta

[018]

energija

u ulju zanemarljiv i da se moe pristupiti izradi kablovske spojnice.Sada je potrebno ponoviti postupak i odrediti kapa faktor i sa strane zaprene spojnice koja se nalazi u Ulici Ustanika br. 154. Nakon dolaska na ovu lokaciju prvo je proputeno novo fi ltrirano ulje u tank i kroz kabl da bi se istisnuo vazduh iz kabla na ovoj deonici. Ulje je potiskivano preko tanka iz kamiona na mainu za dodatno fi ltriranje koja se napajala preko agregata. Od maine za fi ltriranje ulje dalje cirkulie u tank kabla i kroz sam kabl i istie u bure koje se nalazi na mestu kvara. Na osnovu ove procedure istie se vazduh iz kabla i moe se pristupiti merenju kapa faktora. Razdaljina od zaprene spojnice do mesta kvara je 1963 m.Kao to se moe primetiti iz tabele 4 tokom merenja dolazi do blagih oscilacija pritiska koje se s obzirom na duinu trase mogu tolerisati. Iskustveno je odreena koliina uzorka ulja koji se uzima u odnosu na duinu trase kabla.Izmeu merenja kao i tokom prethodnog ogleda pravljene su pauze u trajanju od 5 minuta. S obzirom da je u ovom sluaju vea razdaljina od zaprene spojnice do mesta kvara uzimaju se koliinski vei uzorci ulja.Izmeu prvog i drugog merenja uzeto je 120 ml ulja, dok je izmeu drugog i treeg merenja uzeto 130 ml ulja.Raunanje kapa faktora:

Vrednost kapa faktora izmeu drugog i treeg merenja je :

Tablela 4 Promena pritiska na jednom kraju kabla u vremenskom periodu od 10 minuta

60 litara podrazumeva koliinu ulja u zaprenoj spojnici, a 36 litara podrazumeva koliinu ulja u etiri prelazne spojnice na pomenutoj trasi. Dobijena vrednost je manja od 5, pa je prema tome procenat vazduha u ulju na ovoj lokaciji takoe zanemarljiva i moe se pristupiti izradi kablovske spojnice.

ZakljuakObzirom da je u poslednje vreme uestala gradnja na podruju grada Beograda, i usled dotrajalosti mree podzemnih instalacija sve su ee intervencije kopanja u blizini kablova 110 kV. Kao posledica obavljanja ovakvih vrsta intervencija sve ee dolazi do havarija na kablovima 110 kV usled kojih je, zbog nedostatka odreenih kvalifi kacija zaposlenih u Elektrodistribuciji Beograd, za obavljanje ovakvih vrsta poslova potrebno angaovati strunjake iz inostranstva da bi otklonili kvar. U poslednjih nekoliko godina u nekoliko navrata kidani su kablovi 110 kV, i to sledeim redosledom:1) kvar na kablu Beograd 15 -

Beograd 17 tokom zime 2006. godine,

2) kvar na kablu Toplana Novi Beograd - Beograd 6 tokom 2008. godine,

3) kvar na kablu Toplana Novi Beograd - Beograd 40 tokom 2009. godine i

4) kvar na kablu Beograd 17 - Beograd 15 tokom zime 2010. godine.

Ovi kvarovi su ugrozili stabilnost i pouzdanost DEES-a, i direktno

uticali na prekid napajanja elektrinom energijom centralnih delova grada.Najefi kasnije prevazilaenje ovog problema je u obuci strune radne snage zaposlene na radnim mestima za obavljanje poslova na otklanjanju kvarova na kablovima ovoga tipa, ime bi se utedela znatna fi nansijska sredstva i omoguilo efi kasno delovanje u sluaju kvara.

LiteraturaNikolajevi Stojan., Kablovska Tehnika, JP Slubeni list SRJ, 2007Tasi Dragan., Osnovi elektroenergetske kablovske tehnike, Elektronski fakultet u Niu, 2001

[019]

energija

Momilo Vujii, Tehniki fakultetZoran Radonji, ED Elektromorava

UDC: 621.316 : 621.317.38.004

Tehniki i komercijalni gubici elektrine energije

UvodProblematika prorauna gubitaka snage i energije, te trokovi gubitaka snage i energije u distributivnim mreama je veoma kompleksna, ali vana za rad distributivnog sistema. Struktura i veliine gubitaka se veoma razlikuju po naponskim nivoima elektroenergetskih mrea. Distributivni konzumi su problematini u kontekstu prorauna gubitaka zbog topologije i velikog broja kupaca, to predstavlja problem u proraunu tehnikih gubitaka (Dulovi gubici, gubici usled magnetizacije i gubici odvoda), a pogotovo komercijalnih gubitaka (gubici zbog nenaplaene potroene elektrine energije).

Tehniki i komercijalni gubici elektrine energijeU elektrodistributivnim preduzeima razvijeni su razni metodi i raunarski programi za proraun tehnikih gubitaka elektrine energije. Meutim, problem nastaje kada je potrebno izvriti proraun gubitaka za vei skup vodova i transformatora, kao to je potroaki konzum jedne napojne transformatorske stanice (TS) visoki na srednji napon (VN/SN), napojne TS srednji vii na srednji nii napon (SN1/SN2) ili iri konzum sa vie napojnih stanica.Potrebno je poznavati tehnike parametre svih vodova i transformatora od visokog do niskog napona, vremensku i kvantitativnu raspodelu optereenja u toku posmatranog perioda po svim elementima. Zbog uobiajene neraspoloivosti mnogih podataka, naroito vremenskih dijagrama

optereenja na srednjem i niskom naponu, neizbean je pristup odreenim aproksimacijama da bi se iz raspoloivog skupa podataka realizovao to bolji proraun.Ovde predstavljen metod za procenu komercijalnih i proraun tehnikih gubitaka na irem potroakom konzumu [8], polazi od predpostavke da se u svakoj distribuciji raspolae sa odreenim minimalnim skupom podataka o distributivnoj mrei i prometu elektrinom energijom.

Taj minimalan skup podataka sainjavaju: Komercijalni podaci o nabavljenoj

i isporuenoj elektrinoj energiji u odreenom vremenskom periodu (godina, zimska i letnja sezona) i na odreenoj teritoriji (podruje cele distribucije, manje podruje, konzum jedne napojne TS VN/SN ili SN1/SN2).

Tehniki podaci o ukupnim duinama energetskih vodova po naponskim nivoima i tipovima

SaetakU radu se analiziraju tehniki i komercijalni gubici elektrine energije u distributivnim mreama. Tehniki i komercijalni gubici donose velike fi nansijske gubitke i utiu na smanjenje poslovnih performansi elektrodistributivnih preduzea. Proraun tehnikih i komercijalnih gubitaka elektrine energije zasniva se na dobro istraenim i nauno potvrenim metodologijama. Rad sadri analizu trokova tehnikih i komercijalnih gubitaka elektrine energije potroakog konzuma distribucije Velika Plana. Komercijalni gubici su rezultat kombinacije namernog injenja dela kupca elektrine energije i nenamernog neinjenja isporuioca elektrine energije. Predloene su mere za smanjenje tehnikih i komercijalnih gubitaka elektrine energije.Kljune rei: Tehniki, Komercijalni, Gubici elektrine energije

TECHNICAL AND COMMERCIAL LOSSES OF ELECTRIC POWER Technical and commercial losses of electric power in the distribution network are analysed in this work. Technical and commercial losses generate great fi nancial losses and they infl uence poorer business performances of the electrodistribution companies. The calculations of the technical and commercial losses of electric power are based on closely studied and scientifi cally proved methodologies. The work includes the costs analysis of the technical and commercial losses of electric power of Velika Plana distribution. Commercial losses are results of the combination of intentional actions of some electric power consumers and unintentional non-actions of the electric power deliverers. Some measures have been suggested in order to reduce the technical and commercial losses of electric power.Key words: Technical, Commercial, Losses of electric power

[020]

energija

(nadzemni ili kablovski), kao i podaci o ukupnoj instalisanoj snazi sopstvenih transformatora SN/NN.

Iz navedenih podataka, koji su obino raspoloivi u svakoj distribuciji i modeliranjem karakteristinih elemenata distributivne mree uz uvaavanje ostvarenog prometa elektrine energije, strukture potronje i realnih tehnikih podataka mree, moe se izvriti dobra procena relativnih tehnikih gubitaka za razmatrani konzum i period. Smanjivanje tehnikih gubitaka je posebna disciplina u distributivnoj praksi, koja se sastoji iz operativnih mera (rekonfi guracija mree, regulacija napona, kompenzacija reaktivne energije) i investicionih mera (rekonstrukcije i izgradnja mree, poveanje preseka provodnika, podizanje naponskog nivoa i slino). Na smanjenje tehnikih gubitaka ne moe se bitno uticati u kratkom vremenskom periodu i bez veih investicionih ulaganja, tako da razmatrani konzum i ostvarenu potronju elektrine energije tehniki gubici su ''minimum'' gubitaka elektrine energije.Gubici su po pravilu vei od tehnikih gubitaka za iznos ''komercijalnih'' gubitaka. Komercionalni gubici su rezultat nepreciznosti merenja, nepotpunog oitavanja mernih mesta, neistovremenosti oitavanja, nepotpune kontrole mernih mesta, neredovnog badarenja brojila, neblagovremeno otkrivanje neovlaene potronje, nedovoljna tehnika opremljenost ekipa za rad na kontroli kupaca, nedovoljna obuenost itaa i kontrolora mernih mesta, nedovoljna podrka i pomo ( sudstva i policije ) nakon otkrivanja neovlaene potronje, neovlaeno korienje elektrine energije po raznim osnovama neregistrovane potronje (krae elektrine energije kod postojeih kupaca i divlja prikljuenja novih kupaca), greka u radu mernih ureaja (zaostajanje u badarenju brojila kupaca, neispravnosti brojila i mernih transformatora), greka u oitavanju i obraunu elektrine energije. Na smanjenje komercionalnih gubitaka moe se bitno uticati u kratkom vremenskom periodu i bez veih investicionih ulaganja. Veliki interes distribucije je da se komercinalni gubici smanje na minimalni iznos, prihvatljiv sa gledita normalnih greaka u poslovanju i koji iznosi

oko 1% nabavljene elektrine energije.Zbog razliite prirode tehnikih i komercionalnih gubitaka i razliitih mera za njihovo smanjivanje, izuzetno je vano da se izvri to bolja procena njihove veliine, razdvajanje i lokacija. Na mestu prijema (kupovine) elektrine energije oitavanje se vri kontiunalno putem savremenih 15-minutnih elektronskih registratora sa memorijom. Na mestu prodaje, kod veine kupaca su instalisana klasina indukciona brojila sa brojanikom koja se moraju vizuelno (fi ziki) oitati, to dovodi do odreenog trajanja (kanjenja) oitavanja. Dakle, poto je na poetku i na kraju svake razmatrane sezone potronja slina i oitavanje traje priblino vreme, moe se smatrati da su podaci nabavke i prodaje elektrine energije priblino usaglaene.Za proraun gubitaka na modelima elemenata mree, prvo se zadaju odgovarajua maksimalna optereenja, tako da se izraunavaju maksimalni tehniki gubici za (teorijski) maksimalno optereenje razmatranog konzuma. Napojni transformatori (VN/SN ili SN1/SN2) razmatraju se priblino nominalno (100%) optereenje. Maksimalno optereenje SN izvoda uzima se kao kolinik maksimalnog optereenja transformatora i prosenog broja SN izvoda, a ne kao termiko maksimalno optereenje odgovarajuih provodnika SN izvoda. Suma termiki maksimalno optereenih SN izvoda bi znatno preopteretila napojni transformator. Korisnik za svoj konzum procenjuje prosene instalisane snage transformatora i prosean broj izvoda i time odreuje proseno maksimalno optereenje izvoda.Da bi se na osnovu rezultata prorauna maksimalnih gubitaka za modele objekata elekrodistributivne mree, izraunali konkretni tehniki gubici za razmatrani distributivni konzum i ostvarenu potronju, uvaene su sledee vane aproksimacije: Relativni tehniki gubici

aktivne elektrine energije u transformatorima nisu bitno zavisni od optereenja mree. Relativni gubici energije u transformatorima odreenog naponskog nivoa konkretno razmatrane mree, dobijaju se kao proizvod maksimalnih gubitaka i udela ukupne energije koja je

protekla kroz transformatore tog naponskog nivoa. U ovom sluaju veliina optereenja mree nema uticaja, jer se relativni gubici aktivne elektrine energije na transformatorima optereenim iznad 60% nominalne snage, malo menjaju sa promenom optereenja i priblino su jednaki gubicima pri nominalnom optereenju. Ovaj uslov je obino ispunjen, jer je veina transformatora u nominalnom pogonu optereena iznad 60% nominalne snage.

Relativni tehniki gubici aktivne elektrine energije u vodovima proporcionalni su sa optereenjem na vodovima. Oni se dobijaju kao proizvod maksimalnih gubitaka na odreenom modelu voda, udela ukupne energije koja je protekla kroz te vodove i faktora optereenja (odstupanja od maksimalnog optereenja) mree.Da bi se sproveo opisani proraun potrebno je zadati odreene podatke za razmatranu distributivnu mreu i razmatrani period, a sa kojima se obino u distribuciji raspolae:

Ukupna nabavljena (kupljena) elektrina energija na mestu prijema energije.

Ukupno prodata elektrina energija svim kupcima. Razlika kupljene i prodate energije predstavlja ostvarene gubitke za razmatranu mreu.

Ukupno protekla energija kroz 35 kV mreu, ako takva postoji u distributivnom sistemu. Ovi podaci obino postoje u energetskim pokazateljima svake distribucije. Ovaj podatak je potreban da bi se izraunao udeo protekle energije kroz 35 kV mreu (odnos energije kroz 35 kV mreu i ukupno nabavljene energije) i obraunali gubici u transformatorima i vodovima 35 kV.

Ukupno prodata energija na niskom naponu. Ovaj podatak je potreban da bi se izraunao udeo protekle energije kroz niskonaponsku mreu i transformatore SN/NN (odnos prodate NN energije i ukupno prodate energije) i obraunati gubici u transformatorima SN/NN, NN vodovima i NN prikljucima.

Ukupno instalisana snaga sopstvenih transformatora SN/NN, odnosno transformatora koji pripadaju distribuciji. Ovaj podatak potreban je da bi se izraunao

[021]

energija

priblian faktor optereenja mree, odnosno faktor odstupanja od maksimalnog optereenja.

Proseno vreme trajanja vrnog optereenja za TS SN/NN u razmatranoj distributivnoj mrei. Preporuene vrednosti su 3000 h za godinji period, 1800 h za zimski period i 1500 h za letnji period. Odnos ukupno prodate elektrine energije na NN i zadatog vremenskog trajanja vrnog optereenja, daje zbir maksimalnih snaga sopstvenih TS SN/NN u razmatranom periodu (nejednovremeni vrh). Ovaj podatak predstavlja iskorienost instalisane snage transformatora SN/NN ili priblino faktor optereenja mree (faktor odstupanja od maksimalnog optereenja). Faktor optereenja mree priblino odgovara i odstupanju optereenja vodova SN i NN od maksimalnog optereenja, kako su osmiljeni modeli vodova mree.

Ukupne duine distributivnih vodova po svakom naponskom nivou (35, 20, 10 i 0,4 kV) i po tipu vodova (kablovski ili nadzemni). Ovi podaci obino postoje u fi zikom obimu mree i potrebni su da bi se obraunali gubici u razliitim vodovima.Sa navedenim podacima moe se izvriti kompletan proraun relativnih tehnikih gubitaka elektrine energije za razmatranu distributivnu mreu i izabrani vremenski period:

Kroz TS VN/SN ili SN1/SN2 protie sva energija mree u razmatranom periodu i relativni gubici su jednaki maksimalnim relativnim gubicima transformatora iz modela.

Kroz TS 35/10 (20) kV (ako nisu napojne) protie deo ukupne energije (udeo energije kroz 35 kV mreu) tako da su relativni tehniki gubici jednaki proizvodu maksimalnih gubitaka za model transformatora 35/h kV i udela protekle energije kroz mreu 35 kV.

Kroz sopstvene TS 10 (20) /0,4 kV protie deo ukupno prodate energije na NN (prodata energija na VN odlazi u tue TS). Relativni tehniki gubici su jednaki proizvodu maksimalnih gubitaka iz modela transformatora 10 (20) /0,4 kV i udela energije na niskom naponu.

Kroz vodove 35 kV protie udeo energije na 35 kV. Ovaj udeo energije u relativnim (procentualnim) odnosima se deli na nadzemne i kablovske vodove srazmerno njihovom meusobnom odnosu duine vodova. Naprimer, relativni tehniki gubici energije u nadzemnim vodovima 35 kV jednaki su proizvodu relativnih maksimalnih gubitaka energije za model nadzemnih vodova 35 kV, udela energije na 35 kV u nadzemnim vodovima i faktora optereenja mree. Analogno se uradi i proraun relativnih gubitaka za kablovske 35 kV vodove.

Kod vodova 10 kV i 20 kV ukupna energija se u relativnim odnosima razdeli na nadzemne i kablovske 10 kV i 20 kV vodove, srazmerno njihovom meusobnom odnosu duine vodova. Naprimer, relativni tehniki gubici energije u nadzemnim vodovima 20 kV sada su jednaki proizvodu maksimalnih gubitraka za model nadzemnih vodova 20 kV, udela energije na 20 kV nadzemnim vodovima i faktora optereenja mree. Analogno se uradi i proraun relativnih gubitaka za kablovske 20 kV vodove, nadzemne 10 kV i kablovske 10 kV vodove.

Kod NN vodova , udeo energije na NN se u relativnim odnosima razdeli na nadzemne i kablovske NN vodove, srazmerno njihovom meusobnom odnosu duine vodova. Naprimer, relativni tehniki gubici energije u nadzemnim NN vodovima jednaki su proizvodu maksimalnih gubitaka za model nadzemnih NN vodova, udela energije na NN nadzemnim vodovima i faktora optereenja mree. Analogno se uradi i proraun relativnih gubitaka za NN kablovske vodove.

Kroz prikljuke NN potroaa protie udeo energije na NN mrei. Relativni tehniki gubici energije se dobijaju kao proizvod maksimalnih gubitaka za model NN prikljuka, udela energije na NN mrei i faktora optereenja mree.

Kod ostalih gubitaka, zadati koefi cijenat se primenjuje na svu energiju mree.

Zbir relativnih tehnikih gubitaka po pojedinim elementima razmatrane distributivne mree predstavlja ukupne relativne tehnike gubitke elektrine energije u izabranom vremenskom periodu. Svi elementi

prorauna, struktura tehnikih gubitaka i ukupni relativni tehniki gubici prikazani su u ekranskim prikazima i izvetaju programa. Relativni ostvareni gubici elektrine energije i komercijalni gubici, kao razlika ostvarenih i tehnikih relativnih gubitaka, takoe su prikazani u programu. Omoguen je paralelni proraun za vie distribucuja ili delova distribucija, tako da se u izvetaju dobijaju uporedni zbirni podaci za vie konzuma.Prorauni gubitaka za potroaki konzum distribucije Velika Plana, pokazuju da se godinji relativni tehniki gubici kreu do 12 % preuzete elektrine energije, pri sadanjem nivou i strukturi potronje elektrine energije. S obzirom da se ukupno ostvareni gubici elektrine energije u distribuciji kreu preko 20% vidi se da je znaajan uticaj komercijalnih gubitaka i da posebnu panju treba posvetiti merama za smanjenje komercijalnih gubitaka. Slini modeli se primenjuju i slini rezultati dobijaju i u drugim zemljama u razvoju. Naprimer, preporuke francuske Elektroprivrede EDF navode da su prihvatljivi ukupni gubici elektrine energije u distributivnoj mrei oko 5%, a maksimalno dozvoljeni 9%. Kada gubici prelaza maksimalno dozvoljene vrednosti, postoji izrazita opravdanost da se pokrene program za smanjenje gubitaka, jer e investiranje u tom smeru biti vrlo isplativo i imati vrlo kratko vreme vraanja uloenih sredstava.Ukupni gubici u distributivnoj mrei razvijenih evropskih zemalja kreu se oko 4%-6% (Nemaka, Holandija, Finska, Luksemburg i Belgija), od 6% do 8% (Italija, Danska, vajcarska, Francuska, Austrija i Slovenija), od 8% do 10% (panija, Velika Britanija, Portugalija, vedska, Norveka, Irska, Grka, eka i Slovaka), od 10% do 12% (estonija, Litvanija i Letonija) od 12% do 14% (Hrvatska, Poljska, Maarska i Rumunija), od 14% do 16% (Bugarska i Crna Gora), preko 16% (Turska, Srbija, Bosna i Hercegovina i Albanija). Ukupni gubici elektrine energije u distribucijama Srbije iznosili su u periodu 1986 1999.god. manje od 9%, dok su u 2001.god. proseno dostigli nivo od 15%.

Trokovi usled tehnikih gubitakaOvde emo posmatrati gubitke koji su ostvareni 2005, 2006, 2007 i

[022]

energija

2008 godine, tabela 1. Na osnovu podataka koje dobijamo iz programa za proraun gubitaka izraunaemo i trokove tj. izgubljenu dobit.Zakljuak je da tehniki gubici iznose od 10,92 do 11,57%. Gornja granica u svetu za tehnike gubitke je 9%. Prema tome u posmatranom sluaju tehniki gubici su vei od dozvoljenih od1,92% do 2,57%.Ako se rauna u evrima na godinjem nivou gubi se 500.310 .(1 = 106 din).Da bi se stekao utisak koliko je izgubljeno uporedie se ovaj novac sa objektima koji su mogli biti izgraeni. Orjentaciono uzmimo prosene cene za: MBTS 400 kVA 25.000 SBTS 250 kVA 15.000 NN mrea 1km 12.000 Pogon Velika Plana za navedeni vremenski period izubio je na osnovu veih tehnikih gubitaka:1. Dvadeset MBTS 400 kVA, ili2. Tridesettri SBTS 250 kVA, ili3. etrdesetdva kilometara NN

mree.Zakljuujemo da tehniki gubici odnose mnogo novca i ako bi oni bili izbegnuti a novac bio uloen u distributivnu mreu, situacija na terenu bi u mnogome bila izmenjena.

Mere za smanjenje tehnikih gubitakaMere koje omoguuju smanjenje tehnikih gubitaka u distributivnim mreama [9,10] mogu se podeliti u dve grupe. mere koje zahtevaju odreena

fi nansijska ulaganja:1. Korienje direktne transformacije

110/x kV/kV.2. Izgradnja (interpolacija) novih

transformatorskih stanica u mrei.3. Poveanje broja izvoda iz

transformatorskih stanica u cilju rastereenja preoptereenih vodova.

4. Zamena stare opreme (transformatora) novom,

sa smanjenim gubicima u eksploataciji.

5. Kompenzacije reaktivne snage.6. Poveanje preseka provodnika kod

preoptereenih izvoda.7. Korienje trofaznih vodova. mere za ije sprovoenje nisu

potrebna investiciona ulaganja: 8. Kontrola dijagrama optereenja

radi ravnomernijeg korienja distributivnog sistema.

9. Poboljanje naponskih prilika.10. Simetriranje optereenja i

voenje rauna o rasporedu optereenja po fazama.

11. Voenje rauna o optimalnim snagama transformatora, kao i iznalaenje najboljih lokacija za trafostanice.

12. Pratiti optereenja i to ravnomernije optereivati vodove i trafostanice.

13. Voenje rauna o paralelnom radu transformatora i u periodu malih optereenja predvideti iskljuenje jednog.

Trokovi usled komercijalnih gubitakaProgram koji smo koristili za izraunavanje tehnikih gubitaka koristimo i za izraunavanje komercijalnih gubitaka, tabela 2. Uzeemo isti period, da bi se pokazalo koliko su komercijalni gubici vei.Zakljuak je da komercijalni gubici iznose od 10,87 % do 13,32%. Ako se rauna u evrima na godinjem nivou gubi se 2.674.378 .(1 = 106 din).Da bi se stekao utisak koliko je izgubljeno uporedie se ovaj novac sa objektima koji su mogli biti izgraeni. Pogon Velika Plana za navedeni vremenski period izubio je na osnovu komercijalnih gubitaka:

1. Stosedam MBTS 400 kVA, ili2. Stosedamdesetosam SBTS

250 kVA, ili3. Dvestadvadesettri kilometara NN

mree.U svakom sluaju ovo nije za podcenjivanje, jer ovaj pogon ima samo 22.000 kupaca. Komercijalni gubici odnose mnogo novca i ako bi oni bili izbegnuti a novac bio uloen u distributivnu mreu, situacija na terenu bi u mnogome bila izmenjena. Samo za ove etiri godine izgubljeno je 3.174.688 (tehniki+komercijalni). Ovo je vea vrednost nego odobrene investicije za ove etiri godine.

Mere za smanjenje komercijalnih gubitakaMere za smanjenje komercijalnih (netehnikih) gubitaka su:1. Ureivanje baze podataka o

kupcima2. Formiranje potrebnog broja

monterskih ekipa za kontrolu3. Kontrola mernih mesta4. Zamena postojee merne

infrastrukture5. Kontrola i opremanje nedostajuih

mernih mesta6. Nabavka i zamena merila kod

kupaca7. Izmetanje mesta merenja8. Poboljanje oitavanja utroene

elektrine energije9. Legalizacija kupaca koji su

bespravno prikljuili svoje objekte na distributivnu mreu

10. Ugradnja merila za sopstvenu potronju

11. Provera merenja za javno osvetljenje

12. Dosledna primena Zakona o energetici

13. Iniciranje izmena zakonske i druge regulative

14. Saradnja sa drugim dravnim organima

15. Medijska podrka na suzbijanju neovlaene potronje.

Tablela 1

Tablela 2

[023]

energija

ZakljuakDetaljna analiza gubitaka zadnjih godina u pogonu Velika Plana pokazuje da su gubici elektrine energije oko 23%. Tehniki gubici su na prosenom nivou oko 11%. Komercijalni gubici su na prosenom nivou oko 12%. Prihvatljivo bi bilo da su komercijalni gubici 1% do 2%. Smanjenje tehnikih gubitaka treba traiti u rekonstrukciji niskonaponske mree i izgradnje novih trafostanica 10/0,4 kV/kV. Preoptereenju niskonaponskih mrea doprinosi veoma niska cena elektrine energije u Srbiji. Odnos potronje elektrine energije domainstvo privreda je 70% - 30% u zimskom periodu, dok se u letnjim mesecima to kree oko 57% - 43%. Poto je potronja privrede gotovo ista tokom cele godine, porast potronje u domainstvima dovodi do poveanja tehnikih gubitaka, a komercijalni gubici rastu zbog krae elektrine energije. Ukupni gubici u letnjim mesecima se kreu izmeu 16% i 18%, zimi ovi gubici se penju do 27%. Posebna panja treba da se posveti komercijalnim gubicima. Visok procenat komercijalnih gubitaka je direktno vezan sa blagom kaznenom politikom sudstva. Smanjenje gubitaka u distributivnim mreama je veoma vaan i treba da bude stalan zadatak distributera.

Literatura[1] N. Rajakovi, D. Tasi,

Distributivne i industrijske mree, Akademska misao, Beograd 2008.

[2] Zakon o energetici, Sl.glasnik RS, br. 84/2004.

[3] Uredba o uslovima isporuke elektrine energije, Sl.glasnik RS, br. 107/2005.

[4] Tarifni sistem za obraun elektrine energije za tarifne kupce, Sl.glasnik RS, br. 109/2009.

[5] T. Bojkovi, M. Tanaskovi, D. Peri, Distribucija elektrine energije reeni primeri, Akademska misao, Beograd 2009.

[6] D. Tasi, M. Stojanovi, Gubici elektrine energije u distributivnim mreama, Elektronski fakultet, Ni 2006.

Saa M. StojkoviTehniki fakultet, aak

UDC: 621.313 : 621.316.004

Analiza prelaznih procesa u distributivnoj mrei sa prikljuenom malom elektranom

1. UvodPlaniranje, projektovanje i eksploatacija radijalnih distributivnih mrea predstavljaju uhodane aktivnosti. Uvoenjem distribuirane proizvodnje elektrine energije, te

aktivnosti se intenzivno menjaju. Distribuirani generatori danas su nezaobilazan inilac u proizvodnji elektrine energije. Poznato je, meutim, da male elektrane mogu da izazovu tehnike probleme u radu

SaetakNoviji standardi i preporuke za prikljuenje malih elektrana na distributivnu mreu ukazuju na veliki znaaj analiza prelaznih procesa u sluajevima kada je mogua degradacija osetljive elektronske i elektrine opreme zbog poremeaja u njenom okruenju. Provera otpornosti opreme na naprezanja moe se izvesti simulacijama u vremenskom domenu, ime se dobijaju numeriki oscilogrami. U radu je prikazan simulacioni model baziran na upotrebi softverskog alata ATP-EMTP (Alternative Transients Program), koji omoguava analizu rada distributivne mree sa prikljuenom malom elektranom u stacionarnim i prelaznim reimima. Analizirani su ispad nadzemnog voda, prelaz na izolovani rad i ispad optereenja, uz obuhvatanje tokova snaga i regulacije pobude i brzine. Prednost modela je da je on opte namene, tj. moe se koristiti za analizu razliitih problema, a moe biti od velike koristi inenjerima koji treba da donesu odluku o prikljuenju male elektrane. Dobijeni rezultati verno odslikavaju analizirane prelazne procese.Kljune rei: mala elektrana, distribuirana proizvodnja, ATP-EMTP, simulacija, prelazni proces

Analysis of Transient Processes in Distribution Network with Embedded GeneratorNew standards and guides for embedded generators connection to distribution network indicate the great importance of transient processes in the cases when degradation of vulnerable electronic and electric equipment is possible due to disturbances in their vicinity. Verifi cation of equipment immunity can be done by time domain simulations, in which case the numerical oscillogramsare obtained. In the paper ATP-EMTP (Alternative Transients Program) simulation model is presented, which enables distribution network stationary and transient analysis. Outage of the distribution line, small power plant disconnection and load rejection at the independent power producer are analysed, including load fl ow and automatic control. The main merit of the model is its general purpose feature. It can be used for analysis of different problems, and can be very useful for engineers who must decide about embedded generator connection. The

[024]

energija

distributivnih mrea zbog injenice da nepovoljno utiu na itav niz procesa u mrei. Mrea vie nije radijalna, a generatori nisu elektrino udaljeni od potroaa, ve su sasvim blizu, pa je uticaj male elektrane na potroae, naroito na inteligentnu opremu, veoma jak. Problemi u distribuiranoj proizvodnji elektrine energije detaljno su prikazani u [1] i [2]. Ti problemi doprineli su zakonskom regulisanju pravila za prikljuenje malih elektrana na mreu. U naoj zemlji to je Tehnika preporuka [3], dok reference [4-6] mogu biti veoma korisne.Procesi u kojima uestvuje mala elektrana su stacionarni i prelazni. U [2] i [4-6] ukazano je na injenicu da je za projektovanje mrea sa distribuiranom proizvodnjom u nekim sluajevima potrebno izvesti i detaljnije analize prelaznih procesa. Prvi sluaj kada se to zahteva je kada u blizini distribuiranog generatora postoji osetljiva elektronska i elektrina oprema, naroito raunarska oprema, osetljivi regulatori elektromotornih pogona, asinhroni motori i sl. Mogua je degradacija ovakve opreme zbog poremeaja u njihovom okruenju, zbog ega se zahteva da emisija poremeaja mora da se odrava ispod nivoa koji bi izazvao neprihvatljivu degradaciju performansi oprema [5]. Sva oprema koja je u takvom elektromagnetnom okruenju treba da ima dovoljnu otpornost na sve poremeaje u blizini, to se moe proveriti jedino izraunavanjem krive napona (naponski propad i privremeni prenapon), frekvencije napona i krive struje kratkog spoja. Drugi karakteristini sluaj je prelaz na nenamerni izolovani rad distribuiranog generatora. U tom sluaju, menja se optereenje malog generatora, zbog ega regulatori treba pobudu i dotok goriva da prilagode novoj snazi, to u velikom

broju sluajeva ne moe biti lako izvedeno. Promenjene su vrednosti osnovnih parametara od kojih zavisi rad opreme i potroaa u mrei napona i frekvencije, zbog ega je praktino u svim zamljama, osim Kanade, ovakav rad nedozvoljen, pa je vano izraunati pomenute patametre kako bi se analizirala specijalna, tzv. zatita od gubitka mree, koja generator treba sigurno da iskljui sa mree. Problem nastaje kada generator moe da se prilagodi snazi potroaa, to veoma oteava rad ove zatite.Trei karakteristian sluaj je rastereenje malog generatora, kada dolazi do prelaznih poveanja napona i frekvencije. Sva ova tri karakteristina sluaja mogu biti analizirana ukoliko se izvede simulacija u vremenskom domenu. U ovom radu, za analizu prelaznih procesa i tokova snaga korien je metod numerikih simulacija. Simulacioni model je defi nisan pomou softverskog alata opte namene Alternative Transients Program (ATP), jedne varijante softvera ElectroMagnetic Transients Program (EMTP), kojim se mogu simulisati stacionarni i prelazni procesi u elektroenergetskim mreama [7-8]. Simulacija prelaznih procesa u distributivnim mreama sa distribuiranom proizvodnjom elektrine energije (nezavisnim proizvoaima) prikazana je u [9-11], dok su podaci o regulatorima pobude i brzine uzeti iz [12] i [13]. Jednim simulacionim modelom mogu se analizirati svi pomenuti prelazni procesi, kao i ustaljeno stanje, zajedno sa tokovima snaga. U ovom radu defi nisan je jedan takav simulacioni model, to je osnovni cilj rada, a opisani su i analizirani prelazni procesi.Rad je sastavljen od nekoliko delova. Posle Uvoda, u poglavlju 2 dat je simulacioni model. Tree poglavlje

prikazuje rezultate analize ispada jednog od dva paralelna voda zbog trofaznog kratkog spoja. U etvrtom poglavlju prikazani su prelazni procesi prilikom prelaza na izolovani rad distribuiranog sinhronog generatora snage 5 MVA. Peto poglavlje prikazuje ispad optereenja male elektrane, dok su u estom dati zakljuci. Na kraju je navedena koriena literatura.

2. Simulacioni model

2.1. Model mree Na sl. 1 prikazan je simulacioni model distributivne mree na koju je prikljuen sinhroni generator snage 5 MVA. Mala elektrana optereena je lokalno, dok je optereenje distributivne mree 15 MW. Parametri mree i potroaa prikazani su na sl. 1. Na slici nisu prikazani regulatori pobude i brzine. Modulom LOAD FLOW softvera ATP izraunati su napon i fazni stav sinhronog generatora tako da on u mreu daje P=3 MW pri relativnom naponu od u=1.03 rj (relativne jedinice). Rezultat izraunavanja tokova snaga je da maina u mreu daje Q=3.054 MVAr. Trofazni kratak spoj simulie se prekidaem obeleenim sa KVAR. Vrednosti napona mree i generatora su maksimalne fazne.

2.2. Model sinhronog generatoraSinhroni generator male elektrane, snage 5 MVA, simulisan je SM59 modelom. Na sl. 1 on se nalazi krajnje levo. Znaenje parametara defi nisano je u [7-8], a podaci su preuzeti iz [10]:Un=6.3 kV, Sn=5 MVA, f=50 Hz, p=4 (pola), If=250 A, ra=0.004 pu, xl=0.1 pu, xd=1.8 pu, xq=1.793 pu, =0.166 pu, =0.98 pu, =0.119 pu, =0.17 pu, =1.7545 s, =0, =0.019s, =0.164 s, x0=0.046 pu, rN=0, xN=0.Moment inercije svih obrtnih masa iznosi I=74.8 kgm2. Prikljuen je samo jedan genarator.

2.3. Regulator pobudeRegulator pobude tipa DC1, prema standardizaciji IEEE, opisan je u [12] i [13], odakle su uzeti njegovi parametri. Model pobudnice je iz [7].Parametri su:Tr=0.01 s vremenska konstanta mernog pretvaraa,

Slika 1 Simulacioni model distributivne mree sa prikljuenom malom elektranom

[025]

energija

KF=0.058 pojaanje stabilizacionog elementa,TF=0.62 s vremenska konstanta stabilizacionog elementa,Vmax=1.7 ogranienje maksimalnog napona regulatora,Vmin=-1.7 ogranienje minimalnog napona regulatora,Ka=187 pojaanje regulatora, iTa=0.89 s vremenska konstanta regulatora.

2.4. Regulator brzineModel regulatora brzine i turbine sa direktnim tokom pare preuzet je iz [13]. Vrednosti parametara su: Kg=20 pojaanje regulatora,TS=0.1 s vremenska konstanta glavnog hidraulikog servomotora, iTu=0.25 s vremenska konstanta parnog prostora izmeu regulacionog ventila i mlaznika turbine.

3. Ispad jednog od dva paralelna voda

Ispad jednog od dva paralelna voda usled trajnog trofaznog kratkog spoja predstavlja jedan od dogaaja koji mogu da izazovu veoma teke posledice po stabilnost sinhronog generatora i performanse elemenata distributivne mree. U toku ovog

prelaznog procesa nastaje znatna struja kratkog spoja koja na mesto kvara dolazi iz maine, praena jakim elektromagnetnim momentom. Za vreme kratkog spoja nastaje naponski propad, dok, posle iskljuenja voda relejnom zatitom, nastaje privremeni prenapon. Struja kratkog spoja termiki zagreva namotaje maine, a nastaju i veoma jake elektrodinamike sile, koje su vane za konstrukciju maine i temelja. Ukupna struja kvara vea je nego kada nema distribuiranog generatora, koji daje svoj udeo u toj struji. Naponski propad za vreme kvara ugroava potroae u blizini male elektrane u zavisnosti od toga koliko traje, od toga koliki je naponski propad, od vrste kratkog spoja, od dielektrine vrstoe potroaa, od mesta kratkog spoja i od uticaja regulatora [2]. U ovom radu cilj je da se prikae jedan sluaj ispada voda usled kvara. Iskljuenjem jednog od dva voda menja se impedansa tih vodova, ali se potronja kojom su opisani potroai ne menja. Pretpostavljen je trofazni kratak spoj na donjem od dva nadzemna voda na sl. 1, u neposrednoj blizini sabirnica BUS1, koje su i spojna taka male elektrane na mreu (PCC Point of common coupling). Metalni kvar

nastaje u trenutku t=0.1 s i iskljuuje se relejnom zatitom i prekidaima na oba kraja tog voda u trenutku t=0.2 s. Pre kvara, sinhroni generator daje trofaznu aktivnu snagu P=3 MW i oko Q=3 MVAr reaktivne snage. Potroaima u svojoj blizini daje trofaznu aktivnu snagu P=1.065 MW, kao i Q=0.34 MVAr (trofazno). Ostatak aktivne i reaktivne snage predaje se distributivnoj mrei. Radni reim pre kvara je takav da je maksimalna vrednost faznog napona generatora Umf=5300 V, ili 1.03 rj. Naznaeni maksimalni fazni napon je Unmf=5144 V. Pretpostavljeno je da je relejna zatita selektivna, pa zatita generatora ne iskljuuje generator sa mree, kao i da nije primenjeno automatsko ponovno ukljuenje (APU) voda. Ukoliko se primenjuje APU voda, ovakav scenario nije mogu, zbog mogunosti ukljuenja voda u opoziciji faza. U sluaju mogueg napajanja mesta kvara distribuiranim generatorom, ili primene APU-a, mainu je potrebno iskljuiti sa mree [5], [8].Na sl. 4 prikazana je vremenska promena napona faze A generatora. U celom radu prikazuju se jedino maksimalne trenutne vrednosti, a ne efektivne, jer je oitavanje ovih vrednosti znatno lake, budui da se dobijaju numeriki oscilogrami. Softverski alat ATP-EMTP daje vremenske promene fi zikih veliina, a ne fazore. Na sl. 4 prikazan je sluaj sa regulacijom postoje gore opisani regulator pobude i regulator brzine. Oni u izvesnoj meri utiu na vrednosti napona. Kriva napona u sluaju kada nema regulatora nije prikazana zbog prostora i preglednosti. Ona je praktino istog oblika kao sl. 4, a razlike u vrednostima su male i bie istaknute za karakteristine trenutke.Slika 4 pokazuje da, posle ustaljenog stanja sa maksimalnim faznim naponom od 5300 V, nastaje naponski propad. Na sl. 5 prikazan je deo krive sa sl. 4, do t=0.4 s. U tabeli I prikazana je najmanja vrednost, dakle maksimum prve periode naponskog propada. Posle iskljuenja kvara nastaju oscilacije napona, koje su posledica elektromagnetne sprege statora i rotora, uz promenljivu brzinu rotora. Sinhroni generator je stabilan, to pokazuje sl. 4, jer se te oscilaciju smiruju i, na kraju, nestaju. Karakteristine maksimalne trenutne vrednosti napona prikazane su u tabeli 1, da bi se analizirao uticaj regulatora pobude i brzine na

Slika 2 Regulator pobude

Slika 3 Model regulatora brzine i turbine

[026]

energija

vrednost napona generatora.Tabela 1 pokazuje da u trenucima kvara i izvesno vreme posle iskljuenja kvara regulator pobude podie napon u odnosu na sluaj bez regulatora. Koefi cijent privremenog prenapona iznosi 1.2607 rj u trenutku prvog maksimuma posle iskljuenja kvara, dok je on 1.2294 rj kada nema regulatora. To praktino znai da, za potrebe podeavanja prenaponske zatite generatora (napon reagovanja i vremensko kanjenje), greka u izraunavanju privremenog prenapona iznosi oko -8 % ukoliko se ne uzme u obzir regulator. Dobijena vrednost je manja, pa regulator ne treba da bude izostavljen. Za vreme naponskog propada regulator pobude podie

napon u odnosu na sluaj kada ga ne bi bilo. Tabela I pokazuje i da regulator izvrava svoj zadatak ve od t=8 s napon generatora je zadati napon, tj. 5300 V. Ukoliko nema regulatora, uspostavlja se novi radni reim sa naponom koji je za 5% vii od zahtevanog (5300 V), ili za 8.3% vieg od naznaenog faznog napona generatora (5143 V). Takav rad je potrebno analizirati jer je preporukom [3] defi nisano da stacionarni napon treba da bude u opsegu 5%. Treba napomenuti da regulator pobude regulie napon na prikljuku malog generatora, dok je za prikljuenje generatora na distributivnu mreu merodavan napon u spojnoj taki (PCC na sl. 1, vor BUS1).

regulatori pobude i brzine.Slike 6 i 7 pokazuju da je struja velika za vreme kvara, a oscilacije struje posle kvara nastaju iz istog razloga kao i oscilacije napona. Kriva struje kada nema regulatora veoma je slina ovoj na sl. 6 i 7, pa, zbog preglednosti, nee biti prikazana. Karakteristine vrednosti struje prikazane su u tabeli 2.Tabela 2 pokazuje da su maksimalne trenutne struje pre kvara jednake (to je logino), dok se udarna struja razlikuje za manje od 0.5%, to je beznaajna razlika. Drugim reima, izraunavanje udarne struje moe se izvesti i bez regulatora jer u trenutku kada ona nastaje, regulatori ne stignu da deluju. Meutim, novo ustaljeno stanje koje se uspostavlja znatno se razlikuje u sluajevima sa i bez regulatora. To pokazuje poslednja kolona u tabeli 2, a struje se razlikuju za oko 16.6%. Na sl. 8 prikazano je dejstvo regulatora pobude. Napon pobude se, zbog kvara, pojaava 2.88 puta, da bi se, posle dve oscilacije, ustalio na relativnoj vrednosti od 0.817 rj. Promena pobudne struje je drugaija od promene pobudnog napona zbog elektromagnetne sprege

Slika 4 Napon faze A generatora do t=13 s Slika 5 Napon sa sl. 4 do t=0.4 s

Tabela 1 Karakteristine maksimalne fazne vrednosti napona generatora sa slike 4

Slika 6 Struja faze A generatora do t=5 s Slika 7 Struja faze A generatora do t=1 s

Tabela 2 Karakteristine maksimalne fazne vrednosti struje generatora sa sl. 6

Na slikama 6 i 7 prikazana je struja generatora do t=5 s (sl. 6) i do t=1 s (sl. 7) u sluaju kada postoje

[027]

energija

izmeu rotora i statora, kao i zbog induktivnosti namotaja pobude, koja dolazi do izraaja u prelaznim procesima. Na sl. 9 prikazana je pobudna struja. Posle oscilatorno-priguenog prelaznog procesa, pobudna struja se sa vrednosti 586 A ustaljuje na 479 A. To je posledica promene radnog reima zbog iskljuenja jednog voda. Na sl. 10 prikazano je odstupanje ugaone brzine rotora od sinhrone, u [rad/s]. Oscilacije se smiruju, to ukazuje na stabilan rad maine za ovo trajanje kvara (100 ms). Produavanjem trajanja kvara

moe se odrediti granica stabilnosti [9], [11], [13]. Brzina se vraa na vrednost koju diktira mrea jer je maina u sinhronizmu sa njom. Na sl. 11 prikazan je ugao rotora u [], koji je veoma vana veliina u studijama stabilnosti. Zbog promene reima rada, u sluaju sa regulatorima, ugao rotora se promenio sa 72 na 76.4. Promena ugla relativno je mala jer je i promena radnog reima mala promenjena je samo impedansa vodova, koja se poveala jer