Energoprojekt 2013-2, april-jun

Нови уговори: Перу, Русија, Србија

Раст вредности акција: Добра година за акционаре Холдинга с.16

Повратак на стара тржишта: Сарадња са Ираком с. 7

НАСТАВАК РАДОВА У БОРУ

АПРИЛ-ЈУН 2013.

АПРИЛ-ЈУН 2013.2

САДРЖАЈ

Редакциони одборЗоран Радосављевић, председник, др Радослав Раковић, Здравко Милошевић,

Борјана Вићентијевић и Биљана Свичевић (Представник ЈСО-а)Редакција

Главни и одговорни уредник Зоран Радосављевић,Технички уредник Борјана Вићентијевић

Милосава Милановић, новинар.Припрема за штампу и штампа: Енергопројект Енергодата а.д.

Излази тромесечно, тираж 1600Телефон редакције: 310-1908, 310-1935, e-mail: [email protected]

НАГРАДЕЕНЕРГОПРОЈЕКТОВАЦА

У протеклом кварталу четириразноврсна признања су стигла у Енергопројект: награда Super-brand, награда „Најбољи награђујунајбоље“ генералном директору, признање нашем стручњаку др Раковићу за допринос у раду CIGRE и награда за животно дело арх. Зорану Бојовићу.

Награде Енергопројекту и њего-вим стручњацима, током шест деценија развоја, представљају грађу за својеврсну монографију. Било их је готово у свим областимастваралаштва и у разним облицима,од плакета појединих инвеститора, преко награда на конкурсима, до високих државних признања, и то не само југословенских. Давне1966. марокански краљ одлико-вао је руководиоца наше мисијеЖарка Варла, за рад на уређењу области Тафилалет... ПредседникГвинеје одликовао је 1970. нашегпредставника Гончарова... Мини-старство пољопривреде Кипра одало је признање за изградњу пет брана, у периоду од 1962. до 1969. шефу пројеката др Анагности-ју... Некада највеће републичкиопризнање – Седмојулску награду добили су Вукадин Ђорђевић и Милица Штерић...

Тако бројне и разноврсне награ-де, потврђују исправност става да су људи наш највећи ресурс и да свака обука и стручно усаврша-вање, представља инвестицију у будућност која ће се вишеструко исплатити. Наравно, све то се не чини због награда - оне су само јед-на потврда више, да талентовани,образовани и вредни људи имајушансу да покажу и унапређују својеспособности, само у великим и јакимфирмама, са визијом и огромнимискуством, попут наше.

година L

МОДЕРНИЈИ ЛИСТ ЕНЕРГОПРОЈЕКТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3НОВИ ЧЛАНОВИ У ОДБОРИМА ДИРЕКТОРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4НА ДНЕВНОМ РЕДУ 11 ТАЧАКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ СУ ИСТИНИТИ И ОБЈЕКТИВНИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5АУТОМАТИЗОВАНО ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКИХ ПРИЈАВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5ПОЧЕЛА ПРОДАЈА СТАНОВА У УЛИЦИ ЦАРА НИКОЛАЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6МОНТИРАЈУ СЕ СИЛОСИ ЗА ГРАНУЛАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ ИРАКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7САРАДЊА СА ЈАПАНСКОМ АМБАСАДОМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7УГОВОРЕН НОВИ ПОСАО У ПЕРУУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7УГОВОРЕН ПОСАО У АСТРАХАНУ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8ОБЕЗБЕЂЕНА ДОЗВОЛА ЗА НОВУ ТОПИОНИЦУ У БОРУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8У „ШАРАНИМА“ ПОЧИЊЕ ДАНОНОЋНИ РАД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9ЗА НАСИПЕ НА ТИСИ ЈОШ ЧЕТИРИ МЕСЕЦА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9УСПЕШНА САРАДЊА СА БАНКАМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО АРХИТЕКТИ ЗОРАНУ БОЈОВИЋУ . . . . . . . . . . . . . . .10ВЛАДИМИР МИЛОВАНОВИЋ МЕЂУ НАЈУСПЕШНИЈИМПОСЛОВНИМ ЛИДЕРИМА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10ПРИЗНАЊЕ ДР РАДОСЛАВУ РАКОВИЋУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11ПРОЈЕКТАНТ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА: БОЖА ЈОВАНОВИЋ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11ЕНЕРГОПРОЈЕКТ БОГАТИЈИ ЗА ЈОШ ЈЕДНОГ ДОКТОРА НАУКА . . . . . . . . . . . . . . . .12РИЗИК МОЖЕ ДА БУДЕ ШАНСА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14НАЈБОЉИ У ГРАЂЕВИНИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15ДВЕ УЗАСТОПНО ДОБРЕ ГОДИНЕ ЗА АКЦИОНАРЕ ХОЛДИНГА . . . . . . . . . . . . . . . .16БРЖЕ ДО ПОДАТАКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16ЕНЕРГОПРОЈЕКТ СЕ ПРЕДСТАВИО КАО КОМПЕТЕНТАН ПРОЈЕКТАНТ И ИЗВОЂАЧ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18НАЈАВЉЕНО ОСНИВАЊЕ РЕГИОНАЛНЕ CIGRE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18СТРУЧЊАЦИ ХИДРОИНЖЕЊЕРИНГА У АЛЖИРУ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1911 ИНТЕРНИХ ПРОВЕРАВАЧА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20ВИСОКОГРАДЊА И АРХИТЕКТУРА МОГУ ДА ИЗДАЈУ ЕНЕРГЕТСКЕ ПАСОШЕ . . .20ПОЕЗИЈА ЛЕСНИХ ЛУТАКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21ПОНОСНИ НА ПРОШЛОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21ЗНАЊЕ У СЛУЖБИ ИНОВАТИВНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21НОВИ ЦИКЛУС ОБУКЕ ИЗ ПРОЈЕКТНОГ МЕНАЏМЕНТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22ТЕХНОЛОШКЕ ИНОВАЦИЈЕ ГРАЂЕВИНСКИХ МАШИНА И ОПРЕМЕ . . . . . . . . . . . .22ЕНТЕЛ И ЕНЕРГОДАТА ПРЕДСТАВИЛИ РАДОВЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23САЧУВАЈТЕ СВОЈА ЛЕЂА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23ИДИЛА СРЕМСКЕ РАВНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24ИНОСТРАНИ СТУДЕНТИ ОДУШЕВЉЕНИ ЕНЕРГОПРОЈЕКТОМ . . . . . . . . . . . . . . . . .24У МАЈСКОЈ АКЦИЈИ ЈОШ СЕДМОРО НОВИХ ДАВАЛАЦА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24ЕНЕРГОПРОЈЕКТ ЈЕ ВЕЛИКА ПОРОДИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25ПОДРШКА БУДУЋИМ КОЛЕГАМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26У ЕНЕРГОПРОЈЕКТУ ИЗЛОЖБА ДЕЧИЈИХ РАДОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26СА ЕНЕРГОПРОЈЕКТОВИХ МЕРИДИЈАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27

АПРИЛ-ЈУН 2013. 3

ИЗ САДРЖАЈА ИЗДВАЈАМО

МОДЕРНИЈИ ЛИСТ ЕНЕРГОПРОЈЕКТАЕнергопројект се увек труди да буде бољи и квалитетнији, а тако је и у области информисања запослених.

Због тога смо повећали број страна, променили изглед листа и дали му свежији, новији, још модернији тон. Фото-графије су веће и квалитетније, а садржај обогаћен са још неким занимљивим темама из нашег система. Својепредлоге и коментаре можете послати на: [email protected].

БОР: „Тај прилично дуг процес ревизије је завршен,сви учесници у послу су чинили све што је у њиховој надлежности да процедуру убрзају и градилиште добије дозволу у што краћем року, што смо и успели,јер је дозвола обезбеђена“, објашњава Весна Продановић

стр. 8

СКУПШТИНЕ ЗАВИСНИХ ДРУШТАВА И ХОЛДИНГА: овогодишњу дивиденду ће поделити Ентел, Опрема иГарант стр. 4

ШАРАНИ: „Oд идућег месеца планирано је да се на градилишту ради даноноћно, по 24 сата“, каже Драган Ристић. стр. 9

Мирјана Богићевић: „Иако се ризик најчешће схватакао претња, истина је да ризик у истој мери може да буде и шанса, или могућност за остварење добити“

стр. 14

Наши пензионери су уживали у шалама и присећању старих дана, али су такође отишли задовољништо су чули лепе вести из своје фирме стр. 25

ФОТОГРАФИЈЕ са наших градилишта у Гани, Русији,Казахстану, Катару, Јордану, Перуу, Нигерији и Србији

стр. 27


ЕНЕРГОПРОЈЕКТ ВЕСТИ

Одржане скупштине зависних друштава

НОВИ ЧЛАНОВИ У ОДБОРИМА ДИРЕКТОРАРедовне годишње скупштине свих

зависних друштава у систему Енерго-пројект, одржане су од 12. до 14. јуна.Дневни ред је у свим АД био готово исти. Усвојени су годишњи консолидованиизвештаји и годишњи извештаји за 2012. годину, а сва предузећа, осим Архитек-туре, имала су обавезу да консолидујурезултате пословања. Усвојене су и одлуке о расподели добити, извештајиОдбора директора АД, изабран је исти ревизор за сва предузећа – ревизор-ска кућа БДО, и одређена накнада за његов рад.

Одбори директора су поднели изве-штај о реализацији одлуке о стицању и продаји сопствених акција, која је донета на прошлогодишњим редовнимскупштинским заседањима. НиједноАД није ни куповало ни продавалосопствене акције. У складу са проме-

ном Статута Холдинга, коју Скупштинатреба да усвоји 20. јуна, усвојене су и измене статута свих зависних друшта-ва, а промењена су имена друштава на руском језику.

У пет предузећа је одлукама скуп-штине промењен по један члан Одборадиректора, зато што су досадашњиподнели оставке. У Архитектури је уместо Јована Шербановића за новогчлана Одбора изабран Бранко Марко-вић. У Високоградњи и Нискоградњиза независног члана одбора изабранаје Данијела Чоловић наместо МиливојаКнежевића, док ће у Хидроинжењерингу и Енергодати уместо Зоре Илић, незави-сни члан бити Бранислав Јеротић.

У складу са новим статутима, у свим друштвима је другачији цензус за личноучествовање у раду скупштине, а све остало што се тиче организовања и

рада скупштине је остало исто. Позиви,обавештења, материјали објављени су на интернет страницама, а за акционарекоји немају право личног учешћа билоје организовано гласање у одсуству у периоду од петог до 11. јуна, у салама3 и 4 пословне зграде.

ДИВИДЕНДУ ЋЕ ПОДЕЛИТИЕНТЕЛ, ОПРЕМА и ГАРАНТ

Од осам зависних предузећакоја се баве базним делатности-ма Енергопројекта, само два ће поделити дивиденде. АкционариЕнтела добиће 408 динара по акци-ји (бруто), а акционари Опреме327 динара по акцији. Осим овадва АД, дивиденду ће поделити иГарант, и то у износу од 355 дина-ра по акцији.

Скупштина Холдинга 20. jуна

НА ДНЕВНОМ РЕДУ 11 ТАЧАКАРедовна годишња скупштина Холдин-

га заказана је за 20. јун. На дневном реду је 11 тачака, од којих су три укљученена захтев акционара Напред развој.

Прве четири тачке чине „пакет“ финансијских тема које су уобичајенеза редовне седнице скупштине. То су: усвајање консолидованог годишњегизвештаја система Енергопројект, као и годишњег извештаја Холдинга за 2012. годину. Као подлога за одлучи-вање, акционарима ће бити поднети консолидовани финансијски извештајисистема, односно финансијски извештај Холдинга, затим извештај ревизораи годишњи извештај о пословању. У том „пакету“ су и предлози одлуке о расподели годишње добити Холдинга и издавању 11. емисије акција, радипретварања годишње добити у основ-ни капитал друштва.

Под тачком извештај Надзорног одбора Холдинга ће се разматрати четири извештаја: о рачуноводственој пракси и пракси финансијског извешта-вања Холдинга и зависних друштава, о усклађености пословања са законом и другим прописима, о квалификованости и независности ревизора и о уговоримаизмеђу Холдинга и чланова НО, као и лицима која су са њима повезана. Уз

то, Надзорни одбор даје и посебанкоментар остварених резултата у 2012. години. Такође, акционари ће се гласа-њем изјаснити и о извештају НО.

Донеће се и одлука о избору реви-зора и накнади за његов рад, када је у питању ревизија финансијских извештајаза 2013. годину. Поступак избора је спро-вела комисија за ревизију, прикупившипонуде неколико ревизорских кућа. На основу анализе понуда, предложена је кућа БДО из Београда, која је извршиларевизију финансијских извештаја и за претходну годину, а затим следи изве-штај о ванредној ревизији финансијскихизвештаја за 2011. годину, коју је спро-вела „Еки ревизија“. О њему скупштинане гласа, само се информише.

У склопу осме тачке гласаће се о изменама Статута Холдинга које су формално-правне природе (измена назива фирме на руском језику).

На захтев акционара Напред Развој, три тачке су укључене у дневни ред, као допуна. Овај акционар предлаже измене неколико одредби Статута, и то оних које се углавном односе на начинкандидовања и избора чланова Надзор-ног одбора. Друга допунска тачка којује овај акционар предложио јесте кон-статовање усвојених одлука Надзорног

одбора између две седнице Скупштине,а предлог је образложен потребом акци-онара да буде свеобухватно информисан „с обзиром да у извештају Надзорногодбора нису наведене донете одлуке“. Трећа допунска тачка је разрешењечланова НО, у складу је са изменамаСтатута које је акционар предложио,без обзира што је неизвесно каква ће о томе бити одлука Скупштине.

НОВА ЕМИСИЈА АКЦИЈАХолдинг је прошле године оства-

рио профит од 505,3 милионадинара. Са нераспоређеном доби-ти из ранијих година, укупнадобит је 790,2 милиона динара.Скупштина ће се изјашњавати о предлогу Надзорног одбора да се 506,8 милиона динара распоредиза повећање основног капитала,издавањем 11. емисије акција, аизнос од 283,4 милиона динара идаље остаје Нераспоређен. Новаемисија од 993.754 акције, распо-делиће се свим акционарима, тако што ће на сваких десет постојећихдобити једну нову акцију.



ЛАКА ДОСТУПНОСТ СВИХ МАТЕРИЈАЛА И ИНФОРМАЦИЈА

На интернет страници Холдин-га су објављени позив за седницу са дневним редом, обавештење акци-онарима са свим битним материја-лима и информацијама, као што су дан акционара, давање пуномоћја игласање у одсуству. Право да личноучествују у раду скупштине имају акционари са девет хиљада акција. Тај цензус испуњавају 53 акционара,међу њима је највише правних лица и непознатих власника кастодирачуна, док су физичка лица њих 16. Сви остали могу то да учине на два начина - путем пуномоћја другом лицу или да гласају у одсуству. Гласање у одсуству одржавало се у салама 3 и4 пословне зграде, од 13. до 15. јуна,а ти гласови се додају гласовима акционара присутним на седници иубрајају у кворум.

АД ЕНЕРГОДАТА решила проблеме књиговођа

АУТОМАТИЗОВАНО ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКИХ ПРИЈАВАСледећи вишегодишња искуства

Телекома Србије у примени Енергода-тиног решења припреме и електрон-ског подношења пријава Пореској управи, на задовољство књиговођа,ово решење уведено је у Ентел, у новембру 2012. године, а од прошлог месеца тестира се и у Индустрији.Захваљујући Енергодати, књиговођесу сада растерећене мукотрпне ручнеобраде података, ручног попуњавањапрописаних образаца пријаве порезаи достављања истих Пореској управи.Сада све то за њих ради софтвер за аутоматску припрему и подношењепореских пријава.

Овај компјутерски програм, слико-вито описано, понаша се као хоботни-ца која својим бројним пипцима купиподатке за пореске пријаве из свих система и организационих целина којеимају потребу, односно обавезу обра-

чуна и подношења пореских пријава.Где такви подаци не постоје у елек-тронском облику, омогућено је њихов уношење преко екрана. Софтвер све прикупљене податке групише и обра-

ђује, а затим сам попуњава десетинеи десетине, прописаних електронскихобразаца. Наравно, Енергодата је ово одлично решење применила и у својимслужбама.

Без раз лика у мишље њу ван ред не и редов не ре визије

ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ СУ ИСТИНИТИ И ОБЈЕКТИВНИ

У октобру 2012. године СкупштинаХолдинга је на својој ванредној сед-ници коју је сазвао Надзорни одбор,на захтев акционара „Напред Развој“, донела одлуку о спровођењу ванреднеревизије појединачних финансијскихизвештаја Холдинга и консолидова-них финансијских извештаја системаЕнергопројект за 2011. годину. На истој седници Скупштине одређена је реви-зорска кућа „ЕКИ ревизија“ за вршењеванредне ревизије.

Током вишемесечног ангажова-ња ревизорског тима, састављеногод већег броја стручних и искусниховлашћених ревизора, презентованаје обимна, релевантна документацијавезана за пословање матичног дру-штва и зависних друштава у земљи и иностранству, неопходна за изра-

жавање мишљења о финансијскимизвештајима.

Мишљење „ЕКИ ревизије“ је да појединачни финансијски извештајиЕнергопројект Холдинга и консолидо-вани финансијски извештаји системаЕнергопројект за 2011. годину прика-зују истинито и објективно, по свим материјално значајним аспектима, финансијски положај друштва и систе-ма Енергопројект, резултате њиховогпословања и токове готовине.

C oбзиром на то да нема одступањау мишљењу ревизорске куће „ЕКИ реви-зија“ која је обавила ванредну ревизијуи ревизорске куће која је спровеларедовну ревизију „БДО“, предлог за обављање ванредне ревизије био је неоснован, према члану 461. Законао привредним друштвима.



Квалитет на првом месту

ПОЧЕЛА ПРОДАЈА СТАНОВА У УЛИЦИ ЦАРА НИКОЛАЈА

Са паузом од готово две године, АД Високоградња поново гради објекте за наше тржиште. У априлу, са почет-ком главних радова и постављањемтемеља на стамбено-пословној зградиу улици Цара Николаја, започете су и маркетиншке активности. Урађени су каталози, оглашена продаја у дневномлисту Политика и специјализованимчасописима за некретнине, а на интер-нет сајту Високоградње истакнуте све важне информације, као и конкретнипројекти стамбених јединица.

На продају су 2 локала, 8 пословнихапартмана, површине од 24 до 130 ква-драта, као и 21 стан, различите структуре,од једноипособних до четворособних,величине 43 до 144 квадрата. У објекту се налазе и две подземне етаже, са 36 гаражних места, од чега су 2 за лицаса инвалидитетом.

Према речима запослених у Служби продаје, интересовање потенцијалних купаца је велико, што и не чуди с обзиромна углед Високоградње, као градитеља квалитетних и комфорних станова. Направљено је доста резервација, а очекујусе и бројни купопродајни уговори кад објекат уђе у фазу конструкције.

Цена квадрата у овом објекту креће се од 2.100 до 2.700 евра (са ПДВ-ом), што је, како истичу у Високоградњи, у складу са високим квалитетом радова и добром локацијом.

Фабрика Енергопет се усавршава

МОНТИРАЈУ СЕ СИЛОСИ ЗА ГРАНУЛАТ

У фабрици Енергопет у Крњешев-цима, која производи претформе за пластичну амбалажу, почела је монтажа силоса за гранулат. АД Индустрија, једанод њених оснивача и власник трећинекапитала, урадила је пројекте за теме-ље и пратећу техничку документацијуза монтажу шест силоса, укупног капа-цитета 900 тона. Испоруку и монтажу обавља аустријска фирма Геролдингер (Geroldinger).

Према речима Љубисава Поповића,директора АД Индустрија, усавршавасе начин пријема и дозирања грану-лата, који је основна сировина у овој производњи, према највишим светскимстандардима. До краја јуна биће завр-шена прва фаза, која обухвата монтажу четири од укупно шест силоса.



Енергопројект угостио иностране привреднике

ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ ИРАКАПривредна делегација Ирака, на

челу са министром грађевинарства Мохамедом Ал Дераџијем, посетила је 20. маја Енергопројект, у оквиру учешћа на Српско-ирачком пословном форуму. У разговору са гостима из Ирака, осим генералног директора Владимира Миловановића, учествовали су нашидиректори Стојан Чолаков, Дејан Јови-ћевић, мр Братислав Стишовић, Павле Томашевић и Младен Симовић. Том приликом представљени су пројекти станоградње, затим изградње и рехаби-литације путева и мостова, предвиђениза период од 2012. до 2015. године.Привреда Ирака остварује значајанраст, а предвиђа даљу експанзију, бази-

рајући се нафтној индустрији. До 2016. планира се пораст производње нафте са 3,4 на 6 барела дневно.

На састанку са руководством нашекомпаније, министар Дераџи је истакао да у Ираку постоје пројекти, да су плани-рани буџети, да предстоји расписивањетендера, али да оно што недостаје јесу нове производне линије, опрема, техно-логија, и пре свега стручни кадар. Билоје речи и о потенцијалним партнеримакоји се у Ираку могу ангажовати за реализацију пројеката. Ирачке компа-није, истакнуто је, заинтересоване су за партнерство са српским фирмама,са којима су још пре више деценијаимале добру сарадњу. Наша предузећа

су показала интересовање за услове за претквалификацију компанија извођача,за снабдевеност тржишта материјалимаи њихов квалитет.

Средином јуна, у српској државној делегацији која је посетила Ирак, био је и генерални директор ВладимирМиловановић. Он је по повратку казаода су потенцијали за сарадњу са Ира-ком огромни и да је то велика шанса за Србију. Нагласио је да начин на којисе безбедност у Ираку представља, не одговара стварном стању стварина терену. Енергопројекту су понуђе-ни послови за изградњу централа на мазут и уље, као и рад на пројектимау области нискоградње.

АД АРХИТЕКТУРА показала знање

САРАДЊА СА ЈАПАНСКОМ АМБАСАДОМАД Архитектура потписала је

недавно уговор са Јапанском амба-садом о обављању стручног надзоранад извођењем радова на изградњиновог објекта Амбасаде Јапана у ули-ци Трешњиног цвета, у блоку 11 на Новом Београду. Наши пројектанти ће на овом послу бити ангажовани19 месеци, колико је предвиђено да трају радови.

Ово је трећи уговор у низу са Јапан-ском амбасадом, с којом је успостављенасарадња крајем 2011. године. Тада су

започете активности на реализацијинове зграде, према пројекту јапанске фирме из Токиа, а Архитектура је анга-жована за прибављање локацијске дозволе. Након тога уследио је и други уговор за техничку контролу главногпројекта, са тим да су за сваки од ових послова спроведени тендери на којимаје овај АД победио.

Према речима Марице Бошковић Петронијевић, директора за маркетинг, сарадња са јапанским пројектантимабила је обострано корисна: „Могли

смо да сазнамо и искористимо нека њихова искуства у пројектовању, док су они добили поузданог партнера,који познаје локалне прописе, про-цедуре и институције, што знатноолакшава реализацију њиховог пројекта“.

За нас наравно, добра сарадња нијеизненађење, јер је наша АД Архитек-тура једна од малобројних домаћихфирми која поседује лиценцу за про-јектовање дипломатско-конзуларнихпредставништава.

АД ХИДРОИНЖЕЊЕРИНГ задужен за идејни пројекат бране висине 97 метара

УГОВОРЕН НОВИ ПОСАО У ПЕРУУ

На међународној лицитацији на којој је учествовало више светских компа-нија, Хидроинжењеринг је изабран за израду идејног пројекта, са физибилити студијом за брану Јараскај (Yarascay), висине 97 метара, са иригационимсистемом у региону Такна, у јужном

Перуу. Хидроинжењеринг је на лици-тацији за овај посао наступао заједноса шпанском фирмом „Tipsa“, па ће обе компаније имати подједнако учешће у реализацији, док ће за мањи део посла од око 15 процената, бити укљученаједна локална компанија.

Вредност посла је 2,3 милионадолара, а рок за његову реализацијује шест месеци. У Хидроинжењерингу очекују да ће се у наредне две недељеобавити и све администативне проце-дуре, као и формално потписивањеуговора.



АД ВИСОКОГРАДЊА побеђује

УГОВОРЕН ПОСАО У АСТРАХАНУСветски позната компанија Schlum-

berge ангажовала је Високоградњу за генералног извођача радова на изградњипроизводне базе у Астрахану, у Русији,а уговор је потписан крајем априла.Уговорена вредност радова је 36,5 милиона долара, а рок за реализацију 14 месеци. Осим грађевинских, занатскихи инсталатерских радова, уговором је обухваћена и инфраструктура, саобра-ћајнице и спољно уређење.

Комплекс се састоји од 14 објеката (главна хала, администартивни блок,

и више мањих и помоћних објеката разне намене), укупне површине око 16.000 квадрата. Сличан је, али нешто већи од нафтне сервисне базе у Актауу, у Казахстану, коју је Високоградњанедавно завршила за истог инвестито-ра. Радове је извела у уговореном року и квалитету, што јој је донело значајну референцу и искуство у овој области. Зато је у последњем кварталу прошле године и позвана да учествује на тен-деру за нови посао, са још неколико локалних и светских фирми. Инвести-

тор је понуду Високоградње изабраокао најповољнију, иако њена цена нијебила најнижа.

Одмах по потписивању уговора запо-чета је и мобилизација градилишта. За директора радова именован је машинскиинжењер Зоран Марковић, комплетира-ју се екипе за поједине врсте радова,а у току је и транспорт механизације.Завршена је процедура за отварањефилијале у Астрахану, а започели су и преговори са локалним подизвођачимаза фундирање на шиповима.

Проблеми око грађевинске дозволе успорили реализацију

ОБЕЗБЕЂЕНА ДОЗВОЛА ЗА НОВУ ТОПИОНИЦУ У БОРУ

Од марта ове године на градили-штима нове топионице и фабрике сумпорне киселине у Бору радило се веома успорено. Према речима ВеснеПродановић, директора пројекта, до застоја је дошло због тога што инвести-тор није благовремено предузео све активности за добијање грађевинске дозволе.

„Специфичност овог пројекта је у томе што се паралелно пројектује и гради. Кад је започета реализација дого-ворено је фазно добијање дозвола, ш то значи да за сваку позицију радовадобијамо парцијалну дозволу, на осно-ву пројеката за те радове. Међутим, крајем прошле године промењен је

став надлежних институција, тако да су захтевали комплетну дозволу, пре-ма завршеном комплетном пројекту свих врста радова. За топионицу су још у октобру предати сви пројекти, а инвеститор је тек у фебруару орга-низовао ревизионе комисије. Тај при-лично дуг процес ревизије напокон је ових дана завршен. Сви учеснициу послу чинили све што је у њиховој надлежности да процедуру убрзајуи градилиште добије дозволу у што краћем року, што смо и успели, јер је дозвола обезбеђена“, објашњаваВесна Продановић.

Сличан је проблем и у изградњифабрике сумпорне киселине за коју

пројекте ради Lavalin. „РТБ Бор као инвеститор и ми као као извођачи,интензивно комуницирамо са Лавали-ном, како би убрзали рад на пројектима.Сви активно учествујемо у томе и оче-кујемо решење у наредном периоду“, каже Продановић.

Протеклих месеци на градилишту се радило углавном на заштити изведе-них радова и у делу производње. Због проблема око грађевинске дозволекомплетна реализација је успоре-на, па ће уместо крајем ове године,фабрике бити завршене половиномидуће. То су прве процене извођача,а нови прецизни рокови тек треба да се дефинишу.

Фабрика сумпорне киселинеТопионица



Завршене припреме на Коридору 11

У „ШАРАНИМА“ ПОЧИЊЕ ДАНОНОЋНИ РАДОд 25. фебруара, када су званич-

но почели главни радови на тунелу „Шарани“, на деоници Љиг – Прељина,ископано је 25 метара у левој тунелској цеви и седам метара у десној цеви, са улазне стране, док су са излазне стра-не у току радови у отвореном ископу. На градилишту је ангажовано око 90 радника Нискоградње, који раде у две смене, по девет сати. Према речимаДрагана Ристића, директора пројекта, планирано је да се од идућег месецана градилишту ради се даноноћно,по 24 сата.

Током априла и маја завршене су скоро све припреме. У месту Савинац,12 километара од Горњег Милановца,уз објекат где су канцеларије, ресторан,кухиња и неколико станова, уређеноје радничко насеље, са бунгаловимаза смештај радника, а у близини гра-дилишта су подигнути и производнипогони, магацини и радионице. Идућегмесеца се очекује и прва наплата за изведено.

АД ЕНЕРГОДАТА спремна за нове пројекте

УСПЕШНА САРАДЊА СА БАНКАМАЕнергодата је током ове године наставила добру пословну сарадњу са

Комерцијалном и Crédit Agricole банком. Са Комерцијалном банком је крајеммаја закључила уговор у вредности 170 хиљада евра за испоруку банкомата, софтвера и пратеће опреме. Овим уговором Енергодата је продала залихе банко-мата које је у склопу пословног аранжмана са банкама набавила пре неколико година, али се због финансијске кризе посао тек недавно реализовао у целини.Почетком године са истим клијентом је продужила уговор о одржавању банко-мата у наредне три године.

Такође, настављена је и сарадња са Crédit Agricole банком, са којом је нашаЕнергодата уговорила одржавање банкомата у периоду од четири године. Како истиче Милош Милиновић, директор АД, овим уговореним пословима Енер-годата ће знатно побољшати текућу ликвидност, а што је још битније, имаћеоснову за стабилно пословање у дужем периоду.

АД НИСКОГРАДЊАнаставља даље

ЗА НАСИПЕ НА ТИСИ ЈОШ

ЧЕТИРИ МЕСЕЦАПочетком јуна, АД Нискоградња је

са Дирекцијом за воде потписала новианекс уговора за извођење радова на надвишењу насипа на Тиси, којим је рок завршетка продужен за још чети-ри месеца. Како нам је рекао инжењерАлександар Димитријевић, руководилацрадова, уговорени рок за реализацијууговора био је 17 месеци, али временскиуслови нису омогућавали да се радипо планираној динамици.

Од почетка радова у новембра 2011. све до сада, изведено је 75 одсто укуп-ног обима посла, односно завршени су радови на 14, 5 километара насипа. У реализацији уговора као подизвођач је ангажована фирма Хидрограђевинариз Сремске Митровице.


ЕНЕРГОПРОЈЕКТ ЉУДИ

Зоран Бојовић, један од најуспешни-јих архитеката који су стварали под окриљем Енергопројекта, добитник је овогодишње награде за животно дело,најзначајнијег признања које додељујеИнжењерска комора Србије.

Архитекта Бојовић је провео читав свој радни век у Енергопројекту. Про-јектовао је, а већим делом и извео око 260 објеката, радећи у 30-ак земаља, на четири континента. Његов рад предста-вља широк спектар архитектонских и

урбанистичких решења, од великихстамбених комплекса и објеката јавненамене, преко индустријских, енергет-ских и техничких објеката, урбанистич-ких планова, спортских комплекса и пројеката специјалне намене. Као само-стални аутор, пројектовањем се бавии након одласка у пензију, а члан је и Академије инжењерских наука Србије,Академије архитектуре Србије, Удруже-ња ликовних уметника примењенихуметности и дизајна Србије. Добио је низ признања и одликовања, између осталих и Велику награду архитектуреза животно дело Савеза архитеката Србије за 2010. годину.

Поводом признања које му је уручено 14. јуна, на дан Инже-њерске коморе, Бојовић каже да је то и његов празник, с обзиромда је и сам учествовао у оснива-њу ове значајне институције. Са сетом се присећа идеје која је потекла управо од инжењераиз Енергопројекта.

Зоран Бојовић није имао узор, већ је сам стварао своју

архитектуру. Посебну пажњу је покла-њао проучавању локалне традицијеи начина градње у подручјима где је радио. У Багдаду је открио неке ства-ри које су знали стари градитељи од пре 4-5 хиљада година, а које су новегенерације заборавиле. Инспирацијује проналазио чак и у афричким сели-ма и њиховим кућама од блата. Увек се трудио и успевао да архитектонска решења буду добра и економична, али и прилагођена и уклопљена у околину. Због тога је стекао афирмацију у светскимразмерама, а посебно су га прославиладва пројекта – сајам у Лагосу и стамбеникомплекс Ал Кулафа у Багдаду.

Инжењерска комора наградила истакнуте неимаре

НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО АРХИТЕКТИ ЗОРАНУ БОЈОВИЋУПише: Мила Милановић

Награда „Најбољи бирају најбоље“

ВЛАДИМИР МИЛОВАНОВИЋ МЕЂУ НАЈУСПЕШНИЈИМ ПОСЛОВНИМ ЛИДЕРИМА

Ове године је у традиционалној акцији, у којој више од 80 најбољихдомаћих предузетника и менаџера додељују признања својим најуспе-шнијим колегама , један од награђенихпривредника наш генерални директор Владимир Миловановић.

Тим поводом објављена је и књига „Успешни предузетници и менаџериСрбије“ у којој су интервјуи са свим

номинованим и награђеним пословнимљудима. Публикација је зборник прак-тичног предузетништва и управљањапредузећима која може бити од помоћикао путоказ млађим лидерима и онимакоји имају амбиција да то постану.

Генерални директор Енергопројекта је истакао да награду прима у име целогменаџмента и свих запослених у систему Енергопројект и додао да је улога поје-

динца важна, али да се бољи пословнирезултати остварују тимским радом, са јасно дефинисаним професионалним одговорностима. Говорећи о пословној позицији Енергопројекта у земљи, истакао је да очекује знатно веће ангажовање у реализацији различитих инфраструктур-них пројеката, што ће омогућити развој малих и средњих предузећа у Србији,запошљавање младих стручњака у Енергопројекту и повећање извознихкапацитета нашег система, али и српске привреде у целини. Посебно је нагласиода на готово свим инфраструктурнимпројектима локална компонента радованије мања од 60 одсто и да је потребно да се у свим финансијским аранжманима са страним кредиторима и инвеститоримакоје уговара Влада Србије омогући мак-симално коришћење домаћих ресурса и минимизира „сиво“ тржиште радне снаге, робе и услуга и обезбеди поштовањесрпских закона и прописа.

Al Kulafa



110 научних радова и 6 књига

ПРИЗНАЊЕ ДР РАДОСЛАВУ РАКОВИЋУУ свечаном делу скупштине уручена

су признања CIGRE Србија истакнутим члановима за њихов досадашњи рад. Награда за животно дело додељенаје проф. др Милану Ћаловићу, који је активан у CIGRE Србија од самог осни-вања у нашој земљи. Плакете за рад у организацији CIGRE добили су проф. др Радован Радосављевић (ЕТФ, Бео-град), Љиљана Хаџибабић (Агенцијаза енергетику), мр Ђорђе Голубовић (ЕМС) и мр Гојко Дотлић (ЕМС и Пред-седник CIGRE Србија) и наш колега др Радослав Раковић, из Енергопројект Ентел. Плакете је у име Извршног одбора CIGRE Србија уручио Војислав Шкундрић из ЕПС-а.

У образложењу предлога Студијског комитета за информационе системеи телекомуникације (СТК Д2) да се др Радославу Раковићу додели плакета, посебно је истакнуто да је др Раковић активан члан овог комитета од 1994. године, да је на саветовањима и симпо-зијумима објавио 14 радова, од којихје један проглашен најзапаженијимна 27. Саветовању, три рада у оквиру других студијских комитета, као и три рада на конференцијама CIGRE у реги-ону Блиског истока - Кувајт 1997, Доха2005 и Мускат 2012.

Поред радова непосредно пове-заних са тематиком из области информа-ционих система и телекомуникација, Др Раковић се бавиои другим активно-стима и темама из делатности елек-тропривреде. Био је руководилац и реализатор два науч-но истраживачка пројекта која су се одвијала у склопу Националог програма енергетске ефикасности (НПЕЕ) у оквиру Мини-старства науке и заштите животне средине - Пројектовање и изградњадемонстрационог постројења ветро-агрегата за производњу електричнеенергије (2004-2006) и Студија смањењаемисија гасова са ефектом стакленебаште повећањем енергетске ефика-сности термоелектрана у Србији и избор најповољнијег система за on-lineанализу квалитета угља (2007-2008). Резултати ових истраживања, одобрении веома повољно оцењени од странеДиректоријума НПЕЕ, презентовани су у оквиру неколико радова на домаћим

и иностраним скуповима (Електране2006 и 2008, Електра ИВ 2006, ЕЕ РЕС Пловдив 2005) и часописима (ThermalScience, 2006).

Др Раковић објавио је више од 110 научних и стручних радова на дома-ћим и иностраним конференцијама и у домаћим и страним часописима из области дигиталних мултиплексних система, оптичких система преноса, информационих система, система менаџмента и управљања пројектима.Аутор је, односно коаутор, шест књига из области менаџмента квалитетом, управљања ИЦТ пројектима, управља-ња пројектним ризицима и квалитетом на пројекту.

Одлазак најстаријег ветерана

ПРОЈЕКТАНТ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА: БОЖА ЈОВАНОВИЋ

У 96. години умро је Божидар Божа Јовановић, један од ветерана, припадника прве генерације Енергопројектових струч-њака који су дали немерљив доприносразвоју и афирмацији наше компаније, и један од најистакнутијих пројектаната у хидроенергетици.

Божа је дипломирао на Грађевинском факултету у Београду у 1946. године. Првогдана по добијању дипломе запослио се у предузећу за електрификацију Електрои-сток, а 1951. године долази у тек основаниЕнергопројект, где је провео цео радни век, све до пензионисања 1982. године. Као пројектант, шеф групе и главни инжењер,учествовао је у пројектовању свих власин-ских хидроцентрала (Врла 1 – Врла 4), као и пумпно-акумулационог постројења Лисина,сложеног хидроенергетског система Власина

са мноштвом објеката, брана, акумулација,канала, машинских зграда. Пројектовао је и објекте ХЕ Пирот, а својим најважнијимделом сматрао је пројекат реверзибилнеХЕ Ђердап 3. Идеју и прва сазнања о ревер-зибилним електранама, у Енергопројект је донео управо он, по повратку из Сирије и Либана, где је радио као шеф тима од десе-так наших стручњака, на хидроенергетскимпројектима, и пројектима наводњавања и водоснабдевања.

И након одласка у пензију Божа је наставио да се бави струком, да пројектује,али не за неког инвеститора, фирму или институцију. То је радио без икакве новчаненадокнаде, из једног необичног схватањаодговорности: „Своју обавезу главног инже-њера схватио сам као доживотну.

(наставак на следећој страни)



(наставак са претходне стране) И сви из моје генерације заправо

осећају обавезу и одговорност да прате своје пројекте и објекте док су живи...“ Тако је и он у својим пензионерскимданима урадио идејно решење за трећу фазу власинског хидросистема– електрану Свође, и идејни пројекат ХЕ Паклештица, са сабирним и доводнимканалима свих вода са Старе планине до Завојског језера. Бавио се и уређењем

слива Велике Мораве, сматрајући то националним интересом Србије. Гово-рио је да Власинско и Завојско језеротреба „чувати као очи у глави“, да би постале вишенаменске акумулације у оквиру интегралног коришћења сливаМораве, са планском регулацијом вода,по намени и количини, и јако је желеода Енергопројект настави и доврши неке од ових замисли. Остао је, пројектант до последњег даха.

Све што је у пензионерским дани-ма урадио оставио је Енергопројекту, односно Хидроинжењерингу, све сту-дије, генералне пројекте, сва идејнарешења за нове фазе реализованихобјеката... „Ја сам све добио од Енер-гопројекта и природно је да сав мој рад њему остане“, скромно је гово-рио, а такво схватање својствено је само великанима, какав је био Божа Јовановић.

Др Бранислав Сладић показао како квалитет претворити у број

ЕНЕРГОПРОЈЕКТ БОГАТИЈИ ЗА ЈОШ ЈЕДНОГ ДОКТОРА НАУКАПише: Мила Милановић

Менаџмент квалитетом у набавци,развој општег модела и могућности за његову примену – тема је докторске дисертације коју је Бранислав Сладић, руководилац сектора за системе подр-шке у АД Опрема недавно одбраниона Техничком факултету у Новом Саду. Енергопројект је тако са поносом добиојош једног доктора техничких наука, овог пута у области квалитета.

У ову област Сладић је закорачио пре 15 година, када је сплетом околности по повратку из иностранства, добио новозадужење - рад на примени, одржава-њу и унапређењу система квалитета у предузећу Опрема. За њега је то био велики изазов, после разноврсног про-фесионалног искуства и сасвим друга-чијих послова које је до тада обављао. Радио је на изради понуда и уговарању, био је главни инжењер за технолошку опрему на фабрици тапета у Украјини,фабрици лекова у Тјумену, директор пројекта фабрике кекса у истом граду, директор компаније у Тољатију...

Откако је ушао у свет квалите-

та, никада више нијепожелео да пређе у неко друго поље, а верује да је то случај и са другим колегамакоји се баве истом обла-шћу. „Поље квалитета је толико широко да вас стално инспири-ше да истражујете и откривате шта и како можете унапредити у пословању и сарадњиса људима. Томе немаграница. Променио сам у извесној мери и

свој поглед на живот. Схватио сам да човек никада није стар за учење, и да је потребно да што више комуницираи стално размењује идеје и искуства са другима“, каже колега Сладић.

Подсетивши да се многе ствари у животу догађају случајно, објашњавада је случај умешао прсте и у његов академски пут. „Све је почело у Италији,где сам на једном семинару упознаопрофесора са Техничког факултета из Новог Сада који ми је предложио да упишем магистарске студије по њихо-вом тек установљеном новом програму. Упитао сам: га има ли то сврхе, у мојимгодинама, јер сам био близу педесете, на шта је он изнео јак аргумент који је тешко било оборити: бићеш у окружењу младих људи, унећеш неку промену у свој живот и на неки начин вратити у студентске дане. Још кад ме је предузе-ће у којем радим – Опрема, подржалоу тој намери, нисам више имао дилеме.Кренуо сам на постдипломске студије,вредно сам радио, учествовао у диску-сијама, младима је било драгоцено моје

практично искуство, а мени њиховеидеје, знатижеља, ентузијазам“. Тако је крајем 2006. стекао звање магистра у области менаџмента квалитетом, коју је наставио да проучава, стеченазнања и искуства је продубљивао и на крају дошао до докторске титуле. Као моћно средство у изучавању користио је интернет. „Повезао сам се на мрежу стручних библиотека, где бесплатноможете користити 70.000 часописа из целог света, што је за мене био богат извор информација“ – објашњава Сладић.

У свом раду Сладић је проучаваооднос цене и квалитета при одлуци о избору испоручилаца. „Често се одлуке доносе само на основу цене. Проблем је што се оцена квалитета не може изра-зити неким бројем, па је тешко правити поређења, као што је могуће са ценама.То ме је подстакло да испробам једанматематички модел, који би квалитет претворио у неку цифарску вредност, како би постао на тај начин упоредив“, истиче Сладић, уз напомену да је ква-литет у набавци много шири појам од самог квалитета производа. Због тога је и увео два нова термина: економ-ски квалитет у набавци, који обухвата комерцијалне и финансијске аспекте набавке, као и технички квалитет, којисадржи карактеристике производа у целом животном циклусу, од произ-водње, до одржавања и експлоатације,односно коришћења производа. Из тог општег модела сваки корисник може да примени оно што њему одговара, тј. модел се може прилагодити специфич-ним потребама сваког појединачногкорисника.

(наставак на следећој страни)



Модел омогућава да се сагледа-ју све карактеристике робе и да се лакше одреди баланс између ценеи квалитета, па би због тога могао да буде од користи свима који су у дилеми шта да купе, и то не самокомпанијама, већ и било којој особи.На тај начин би купци били у могућ-ности да на научној основи објаснесвој избор.

По Сладићевим речима, он и након ове дисертације наставља да истражује.Долазак до нових сазнања, откривањенових могућности и решења за бројнепрактичне проблеме, за њега је неиз-мерно задовољство, јер наука, како истиче, није сама себи циљ, већ је њен смисао да људима олакша живот. „Сад се бавим применом тог моделау пракси. Препрека је софтвер, који

ћемо надам се, успети да развијемо.Већ сам припремио неке специфика-ције за његову израду и верујем да ће се у систему Енергопројект наћисредства за то. То је један од условада би смо могли да применимо овај модел у сопственој кући, а наравно,можемо да га понудимо и другима“, с оптимизмом констатује доктор Сладић.

G O D I N E

US

PE

HA


ЕНЕРГОПРОЈЕКТ У ФОКУСУ

ИНТЕРВЈУ: МИРЈАНА БОГИЋЕВИЋ, директорка АДО Енергопројект Гарант

РИЗИК МОЖЕ ДА БУДЕ ШАНСА

Како бисмо дефинисали ризик?Ризик се најчешће схвата као претња

од настанка штете или губитка. Различи-то се дефинише и вреднује, зависно од делатности којом се баве организацијеи људи. ИСО 31000 дефинише ризиккао „ефекат неизвесности на циљеве“. Кад кажемо неизвесност мислимо на догађај који се може десити са мањеили више вероватноће, и који може да има позитиван или негативан утицај на остваривање циљева компаније,организације, појединца...

Позната је изрека „ко не рескира,тај не профитира“, другим речиманема пословања без мањег или већегризика.

То је сасвим тачно. Иако се ризикнајчешће схвата као претња, истинаје да ризик у истој мери може да буде и шанса, или могућност за остварењедобити, повећање конкурентности на тржишту, за освајање нових тржишта и технологија, за унапређење пословањаили побољшање сопствене репутације.Историја предузетништва показује да је до напретка увек долазило када су

људи добро процењивали и храброприхватали ризик. Постоје примери успе-шности и без систематског управљањаризиком, али на дуги рок, неопходнаје систематична активност.

Појасните нам појам интегриса-ног управљања различитим ризи-цима.

Ризици пословања нису изоловани.Ефекти њихове међузависности мора-ју се препознати, мерити и третирати упоредо. Ако се не сагледају међусобниутицаји различитих ризика, то може да умањи или потпуно поништи неку ску-пу меру која је уведена да би се ризикублажио или повећа неки од других ризика који су међусобно повезани.Када се ово примени на сва друштва у систему Енергопројект и на њиховезависне ентитете, постаје очигледноколико је интегрисање управљања ризиком неопходно на нивоу групе,као превенција губитака и извор за повећање укупне ефикасности и послов-них резултата.

Које су могуће стратегије упра-вљања ризицима?

Успостављање адекватне стратегијеподразумева добро познавање природе конкретног ризика и односа његове две компоненте – вероватноће и последице. Који год ризик да третирамо, у крајњој линији доносимо одлуку о примениједне од четири могућности. Једна од њих је избегавање, односно измена или одустајање од појединих активности или циљева организације, што обичнозначи да је потребно реструктурирањеили промена технологије. Друга могућ-ност је прихватање ризика, и то ондакада он није велики и не утиче битнона циљеве. У пракси се доста користи стратегија трансфера и поделе ризи-ка. То значи да се ризик пребацује на неку трећу страну која може њиме да управља квалитетније и економичније,односно може безболније да поднесе његове последице. Типичан пример је одлука о осигурању, чиме се ризик делиили у потпуности преноси на партнера.Најчешћи приступ ризицима јесте ума-њење ризика, тј. предузимање мера за ублажавање ризика.

Сваку људску активност и све пословне

процесе прате разни ризици, предвидиви или

не, мање или више вероватни, мање или више

опасни за остварење циљева, зависно од тога

како се према њима односимо. Најмање поже-

љан однос јесте равнодушност, игнорисање.

Шта је заправо ризик, како њиме управљати,

које су прихватљиве границе ризика... о свему

томе разговарамо са Мирјаном Богићевић, руко-

водиоцем тима за реализацију пројекта упра-

вљања ризицима.



Каква је веза између управљањаризицима и система интерних кон-трола?

То су два лица истог процеса пове-зана тако да заједно омогућавају ефи-касно управљање. Оне се допуњују, а често су спојене у једну организациону целину. Интерна контрола је старијаи у организацијама је традиционал-но присутна. Управљање ризиком је знатно касније уведенo као посебанпроцес, са циљем да вишем руковод-ству прибави уверљиве аргументе да су постављени циљеви остварљиви, а да су претње које се јављају у послова-њу друштва ефикасно ограничене на ниво који је утврђен као прихватљив. Управљање ризиком има стратешкикарактер, док је интерна контрола по суштини оперативна.

Ко се у предузећу бави управља-њем ризицима, каква су искуствавеликих познатих фирми?

У савременом пословању ово је високо професионализована функција,најчешће средњег менаџмента и орга-низационо је постављена као посебнаили често заједно са функцијом интер-не контроле. Кључна претпоставка за њено обављање је добро познавањепословних процеса, као и теорије и праксе управљања ризиком.

На основу досадашњег искуства у Енергопројекту може ли се закључи-ти да смо се на прави начин бавилиризицима у пословању?

До сада није био успостављен фор-мални, интегрални и систематични процес управљање ризиком, што не значи да се ризиком није управљало,већ значи да тај процес није био у целости интегрисан, како на нивоу групе тако и на нивоу предузећа. Нај-већи степен интеграције је до садаостварен у финансијском пословању и управљању ризицима везаним за финансијске процесе.

Потребу за успостављањем про-цеса управљања ризиком на нивоу групе, намећу драстична усложњавањауслова у којима послују предузећа из Енергопројект групе, нова тржишта, као и промене на постојећим тржиштима,,технолошки захтеви, потребе даљегреструктурирања и многи други фак-тори. Управљање ризиком на нивоу групе је неопходни услов да би се обезбедиле максимална ефикасност и профитабилности пословања.

Објасните детаљније шта је задатак пројектног тима којимруководите.

Задатак тима је израда Програма и успостављање Оквира за управљање

ризиком на нивоу групе и за поједи-начна зависна предузећа. Програмомсе дефинише методологија, а оквир садржи јединствени модел ризика, ква-литативну и квантитативну анализу за оцену ризика, критеријуме, одговоре на ризик, политике и стратегије за ризик,начин информисања и комуникације.Сва предузећа ће користити тај зајед-нички оквир, чиме ће се обзбедити заједнички принципи, конзистентност и упоредивост процеса, јачање укупнеефикасности надзора и уверавања у успешност остваривања планова и циљева пословања друштава из систе-ма Енергопројект.

У којој је фази рад на успоставља-њу Програма за управљање ризиком у систему Енергопројект?

У тиму су људи различитих профе-сија, искуства и старосне структуре,сви компетентни у свом домену, што нам даје за право да верујемо у конач-ни успех пројекта. Верујем да ћемоуспешно завршити задатак срединомчетвртог квартала. Након тога бисмонаправили интерну презентацију и упознали комплетно руководство са резултатима пројекта.

Пише: Мила Милановић

ЕНЕРГОПРОЈЕКТ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „SUPERBREND SRBIJA“

НАЈБОЉИ У ГРАЂЕВИНИЕнергопројект је један од бројних добитника награде Superbrend Srbi-

ja 2012-2013. Награде су додељене у 34 категорије, а наша компанаија је награђена у категорији „Грађевинарство“.

Супербренд је основан 1994. године у Великој Британији и водећа је светска институција за промоцију брендова, у више од 80 земаља члани-ца. Има за циљ да препозна и награди врхунске брендове производа и услуга, компанија и организација, да промовише предности које бренд собом носи: претпоставку одговорности према потрошачу, односно кори-снику производа и услуга, квалитет, доследност, поузданост, као и општи идентитет који се за бренд подразумева.

Критеријуми за доделу награде Супербренд Србија били су: препозна-тљивост и углед, дугогодишња доследност и поузданост и корпоративнаодговорност, односно одговорно пословање.

У име Енергопројекта награду је, на пригодној свечаности, примиогенерални директор Владимир Миловановић.



Раст вредности акција и тржишне капитализације

ДВЕ УЗАСТОПНО ДОБРЕ ГОДИНЕ ЗА АКЦИОНАРЕ ХОЛДИНГАПише: Драган АлексићИзвор података: Београдска берза,

анализе за период 01.06.2012 - 31.05.2013.

Раст вредности акција и тржишнекапитализације Енергопројект Холдинга.д. који је започет средином претходнегодине, наставио се и у 2013. години. Као што је познато, акције Енергопројект Холдинга су котиране на „Prime listin-gu“ регулисаног тржишта Београдске берзе, где се тренутно, осим акцијанашег Холдинга, налазе још само четирилистиране компаније као што су НИС, Аеродром Никола Тесла, Соја протеиниз Бечеја и пиротски Тигар.

Да би се котирале на најквалитет-нијем сегменту регулисаног тржишта Београдске берзе, све листиране компаније морају континуирано да испуњавају одговарајуће опште и посебне услове. Општи услови су минималан износ капитала односнотржишне капитализације од 20 мили-она евра, дужина пословања од нај-мање 36 месеци, позитиван пословнирезултат, интернет презентација на српском и енглеском језику, и пози-тивно мишљење ревизора. Са друге стране, посебни услови су free float - односно проценат акција у слобод-ном промету од најмање 25% акција,исплаћене дивиденде за приоритетнеакције, просечан дневни промет од нај-мање 500.000 динара, као и просечандневни обим трансакција од најмање5. Енергопројект Холдинг у континуи-тету испуњава све наведене услове,

почев од 19. јула 2007. године, кадасу Одлуком Београдске берзе акцијеЕнергопројект Холдинга примљене на тзв. „Листинг А“ берзанског тржишта, као друга листирана компанија на Београдској берзи.

Гледано са аспекта акционара Холдинга, претходне 2012. и текућа2013. година могу да се сматрају успе-шним годинама, јер су непрекиднорасле вредности акција и тржишнекапитализације. Последњег дана прет-ходне године тржишна цена акцијаЕнергопројект Холдинг а.д. износилаје 605 динара по акцији, што је билоеквивалентно тржишној капитализаци-ји друштва од око 53 милиона евра. Регистровани раст тржишне капита-лизације и цена акција у претходној 2012. години износио је +54,34%. У истом периоду, регистровани раст референтних индекса Београдске берзе био је значајно мањи, односнораст BELEX15 износио је +4,98%, а индекса BELEX line +2,90%.

На дан 31. мај 2013. године остваре-на тржишна цена акција Енергопројект Холдинга на Београдској берзи износи-ла је 631 динар по акцији, што је билоеквивалентно тржишној капитализацијидруштва од око 56 милиона евра. Током 2013. године тржишна цена се креталау интервалу од 600 до 794 динара по акцији, а у односу на крај претходнегодине, регистрован је раст цена акција Холдинга у износу од +4,30%. У истом периоду, регистровани раст

референтног индекса BELEX15 износиоје +0,15%, док је раст индекса BELEX line износио +0,24% .

Укупно остварени промет акцијаЕнергопројект Холдинг а.д. у 2013. годи-ни, за период 03.01.2013 до 31.05.2013, износио је 108.085.748 динара, што их сврстава на 8. место ранг листе најтрго-ванијих акција на Београдској берзи у 2013. години.

Према евиденцији Централног регистра хартија од вредност, на дан 31. мај 2013. године, укупан број акцијаЕнергопројект Холдинг а.д. износио је 9.937.538 обичних акција. Најзначајни-ји акционар у власничкој структури је Република Србија са 33,58% од укупногброја акција. Следи Напред Развој а.д. са 13,25%, док сви остали акционарипојединачно имају мање од 5% од укупног броја акција. Укупно Холдингима 8.170 акционара, од чега домаћаправна и физичка лица поседују 95,3%, а страна правна и физичка лица 4,7% од укупног броја акција.

Можемо додати и да најеминентни-је брокерске куће у Србији у контину-итету саветују „куповину и чување“акција Енергопројект Холдинг а.д., ценећи при томе остварене пословнерезултате који су већи од планираних,као и значајну улогу Енергопројекта у предстојећем циклусу улагања у инфраструктурне пројекте, попут аутопутева, хидро и термо енерге-тике, екологије и објекте јавне и социјалне инфраструктуре.

Почела припрема нових пројеката за боље информисање

БРЖЕ ДО ПОДАТАКАЕнергопројект Холдинг је у сарадњи

са Енергодатом, покренуо два пројекта цији је циљ ефикаснији, лакши и брзирад маркетинг служби при претквалифи-кацијама, склапању понуда и промоцијипредузећа. Реч је о две електронске базеподатака: прави се база свих маркетинг материјала система ЕП, као и архивапројеката и уговора унутар система,која ће садржати релевантне информа-ције о свим пројектима од оснивањаЕнергопројекта па све до данас. Циљ

је да се олакша прављење анализау вези са различитим тржиштима на којима је Енергопројект наступао, али ће такође давати могућност претраге пројеката како по државама, градови-ма, наменама, висини уговора, тако и по пројектантима, подизвођачима,гаранцијама, броју упослених, што ће олакшати рад маркетинг служби у АД, при наступу на новим и старимтржиштима. Служба за маркетинг и корпоративне комуникације Холдинга,

такође увелико припрема пројекат „EP Newsletter“ који би требало да кренеод септембра. „Недељна писма су наме-њена бољој информисаности запосле-них. Намера је да свим запосленима,редовно прослеђујемо електронско писмо колажног типа, у ком ће се нала-зити најновије информације и вести из нашег система“, – објашњава БорјанаВићентијевић, руководилац службе за Маркетинг и корпоративне комуника-ције у Холдингу.



ТОП 10 акција по препоруци београдских брокера

УКУПНИ ПРИХОДИ И ПРИХОДИ ИЗ ПОСЛОВАЊА, 20082012.КОНСОЛИДОВАНИ

КЉУЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ

2008 2009 2010 2011 2012

у милионима EUR

50

100

220

196

248

229

261236 251

225204

233

150

200

250

0

ГОДИШЊА ВРЕДНОСТ УГОВОРЕНИХ ПОСЛОВА, 2008-2012.

100

240

172200

300

400

500

02008 2009 2010 2011 2012 BACKLOG

у милионима EUR 277

95

182164

130

76642

237

307

129 235

407

303

10041008722Графички приказ укупних прихода ЕП у периоду од 2008. до 2012. године

ПРИХОДИ ИЗ ПОСЛОВАЊА УКУПНИ ПРИХОДИ

Графички приказ укупне годишње вредности уговорених послова ЕП у периоду од 2008. до 2012.

У СРБИЈИ У ИНОСТРАНСТВУ


ЕНЕРГОПРОЈЕКТ МОЗАИК

На фестивалу некретнина и инвестиција у Будви

ЕНЕРГОПРОЈЕКТ СЕ ПРЕДСТАВИО КАО КОМПЕТЕНТАН ПРОЈЕКТАНТ И ИЗВОЂАЧ

Под покровитељством Владе ЦрнеГоре, у Будви је крајем априла одржан ИВ Фестивал некретнина и инвестиција,FREI 2013 (Festival of Real Estate Invest-ments), ком је присуствовало око 300 учесника.

Учешће у манифестацији имали су министар за туризам и одрживи развој Црне Горе, као и представници других

министарстава, амбасадор Немачке у Црној Гори, градоначелници општинаЦетиње, Будва, Котор, Тиват, инвестито-ри и пројект менаџери свих значајнијихпројеката у Црној Гори, представнициинфраструктурних предузећа, бројниконсултанти и пројектанти. О значајукоји има овај скуп говори и чињеницада је премијер Црне Горе Мило Ђука-

новић одржао једносатно излагање,посетио учеснике и поразговарао са нашим представницима.

Енергорпројект је као „ексклузивниучесник“ имао штанд и презентацијуод 20 минута. Циљ нашег наступа ове године био је представљање Енергопро-јекта као компетентног пројектанта и извођача у области високоградње, и то пре свега хотелских објеката. С обзиромна присуство пројект менаџера готовосвих великих пројеката у Црној Гори,ово је била добра прилика за предста-вљање могућности и нашег интереса да учествујемо на тим пројектима.

Екипа Енергопројекта је успостави-ла контакте са више компанија, међу којима су азербејџански AZMONT INVESTMENTS, затим интернационалниTURNER International LLC и црногорска АТЛАС група. Азербејџански инвести-тори планирају реализацију пројекта изградње „одрживог ризорта“ у Кум-бору, на површини од преко 100.000 квадрата. С обзиром на то да је проје-кат на почетку реализације, а у току је израда Мастер Плана, договорено је да се успостави стална комуникација,која би омогућила неки вид учешћа Енергопројекта у пројектовању или изградњи овог комплекса.

Одржано 31. Саветовање CIGRA СРБИЈА од 26. до 30. маја

НАЈАВЉЕНО ОСНИВАЊЕ РЕГИОНАЛНЕ CIGREПише: Др Радослав РаковићСаветовање CIGRE СРБИЈА одржано

је на Златибору, у организацији Српског националног комитета Међународногсавета за велике електричне мреже (CIGRE). Генерални покровитељи ску-па били су Министарство енергетике, развоја и заштите животне срединеРепублике Србије, ЈП ЕПС и ЈП Елек-тромрежа Србије, уз спонзорство десет компанија, међу којима је био и Енергопројект.

Петодневно саветовање окупилоје скоро 1000 стручњака који се на различите начине баве проблематиком великих електричних мрежа. Скуп се одвијао у више програма - 16 сесија

студијских комитета са ауторским радовима, посебна сесија посвећенаактуелним темама, панел дискусија,техничка изложба на којој су се пред-ставиле 24 компаније са штандовима,као и девет пословних презентацијапојединих компанија.

Посебну пажњу привукла је сесијапосвећена актуелним темама, у оквиру које су одржана два предавања. Првоје одржао председник CIGRE Париз др Клаус Фрухлих, а односило се на улогу CIGRE у динамичним променама у сек-тору електроенергетике. Он је истакао да је CIGRE постала глобална организа-ција са 58 националних комитета, 6376

идивидуалних и 1155 колективних чланова, у 89 земаља и пет региона,и да се рад одвија кроз 16 студијскихкомитета и 230 међународних раднихгрупа. Као посебне елементе у будућемразвоју CIGRE он је назначио тржиште, животну средину и инсистирање на споју искусних стручњака и младихперспективних инжењера.

Друго предавање одржао је МујоОбад из компаније Vestas, Данска, воде-ћег светског произвођача јединица за производњу електричне енергије из ветра, а односило се на интеграцијувеликих ветроелектрана у електро-енергетске системе. (наставак >)



Панел дискусија је била окренута ка интелигентним мрежама (SMART Grid), концепту који је у жижи интере-совања последњих десетак година. На основу уводних излагања и дискусијенакон њих, могло се закључити да у нашим условима нема јединственогконцепта и стратегије примене ових система већ се то још увек своди на појединачне напоре.

Сесије са ауторским радовима одр-жане су по студијским комитетима, а поднета су укупно 194 рада. У овом сегменту учествовали су и стручњаци из Енергопројекта који се могу похвалити да су као и увек, одлично афирмисалии себе и организацију у којој раде и потврдили квалитет којем увек тежи-мо. Учествовали су Ентел, Опрема и Хидроинжењеринг, који су приказалишест радова:

Аутори рада „Реконструкција систе-ма управљања сегментним уставама

на ХЕ „Бајина Башта““ су наши ПредрагБиочанин и Мирослав Павићевић из Хидроинжењеринга, заједно са инже-њерима из ХЕ Бајина Башта ДушаномТришићем, Ивицом Миловановићем и Борисом Јовановићем.

Инжењер Дејан Мандић из Ентела и Др Милан Ћаловић са ЕТФ-а, представи-ли су рад под називом „Флексибилност и резерве производних капацитета у електроенергетским системима“.Колега Бојан Поучковић из Ентела и Предраг Стефанов са ЕТФ-а, бавили су се темом „Примена стабилизатора ЕЕС у ветроелектранама са двострано напа-јаним асинхроним генераторима“, а Др Радослав Раковић, Радојица Граовац,Драгомир Марковић, такође из Ентела- изложили су рад „Превентивни мони-торинг оптичких кабловских мрежа у електропривредним системима – принципи, искуства и трендови“. И наше друге колеге из Ентела - Маја Стефа-

новић Глушац, мр Јасмина Мандић-Лукић, Срђан Латиновић и Нина Чукић, изнелису свом раду „Искуство у пројектовању телекомуникационе инфраструктурекод обновљивих извора енергије“,док су Мр Јасмина Мандић-Лукић и Бојан Милинковић, у сарадњи са др Ненадом Симићем са ЕТФ-а, обрадилии тему „Оптимизација прикључења комуникационих уређаја на чворишта локалних ПЛЦ мрежа“.

У току саветовања одржана је Скуп-штина CIGRE Србија. Размотрен је и усвојен извештај о раду CIGRE Србијаизмеђу две скупштине, извештај о финан-сијском пословању CIGRE Србија, као и план рада у 2013. и 2014. години. Донета је одлука о прихватању Меморандумао разумевању о оснивању регионалнеCIGRE за Југоисточну и Централну Европу, која би обухватила земље бивше СФРЈ, Италију, Аустрију, Мађарску, Румунију, Украјину и Грчку.

Велико знање и искуство на семинару о медитеранским земљотресима

СТРУЧЊАЦИ ХИДРОИНЖЕЊЕРИНГА У АЛЖИРУУ Алжиру је крајем маја одржан

Међународни симпозијум „Велики меди-терански земљотреси, од прошлости до садашњости“, на којем су учествовалии стручњаци Хидроинжењеринга, пред-ставили два рада. Милан Митровић и Милета Бојовић су аутори рада под нази-вом „Процена сеизмичког хазарда у североисточном Алжиру, применом пробаблистичке методе“, док је дру-ги, који носи назив „Процена степенаугрожености брана у североисточном Алжиру од сеизмичког и са њим повезаним хазардом“, урадила групаинжењера у којој су, осим Митровићаи Бојовића, и колеге Златан Ковачевић и Александар Остојић.

Према речима наших стручњака, ови радови су плод вишегодишњег анжо-вања Хидроинжењеринга у Алжиру. Највеће искуство у области сеизмике и анализе хазарда, како истиче Златан Ковачевић, стечено је током рада на

пројекту ОРСЕЦ – студији која је обу-хватала планове спашавања у случајурушења брана, хидрауличке последице рушења, иновирање сеизмичких студијаи анализе стабилности. Тај посао је био поверен нашој компанији након великог земљотреса који је пре десет годиназадесио алжирски град Бумердес, у ком је страдало преко две хиљаде људи. Сту-дијом је билообухваћено 28 брана у централном и источном делу Алжи-ра.

Коваче-вић подсе-ћа и да се Хидроинже-њеринг, као пројектант брана, већ

деценијама бави анализама хазардаи ризика услед природних и техно-лошких катастрофа, чиме је сакупиоогромно искуство и знање у овој обла-сти. „Мењају се само технологије којепримењујемо у раду. Сада користимосателитске снимке, хидродинамичке моделе и дигиталне моделе терена“објашњава Ковачевић.

Показна вежба



АД ИНДУСТРИЈА добила сертификате

11 ИНТЕРНИХ ПРОВЕРАВАЧА

Испуњени услови које је прописало Министарство грађевинарства и урбанизма

ВИСОКОГРАДЊА И АРХИТЕКТУРА МОГУ ДА ИЗДАЈУ ЕНЕРГЕТСКЕ ПАСОШЕ

Два предузећа из система Енерго-пројект, Високоградња и Архитектура,испунила су све прописане услове за издавање сертификата о енергетскимсвојствима зграда, односно „енергет-ских пасоша“, како их називамо у сва-кодневном говору. Добиле су решењаМинистарства грађевинарства и урба-низма којим се потврђује да убудућемогу тиме да се баве, заједно са још 29 организација. Услови које је требалоиспунити дефинисани су Законом о планирању и изградњи, као и Правил-ником о условима, садржини и начину издавања сертификата о енергетскимсвојствима објеката.

Једна од обавеза за добијање ове дозволе је била и та да организацијаима најмање два запослена са лиценцом одговорних инжењера за енергетску ефикасност зграда. Високоградња и Архитектура су зато групу инжењераупутиле на тромесечни курс који је организовала Инжењерска комора Србије, а након положених испита сви су добили лиценце - Александра Жабић, Жељко Аврамовић и Бранко Брашње-вић из Високоградње, као и НаталијаБојовић, Милица Милинковић Ђапа,Биљана Ивковић, Марија Младеновић и Јелена Тасић из Архитектуре.

Зависно од потрошње енергије по квадратном метру годишње, зграде могу бити рангиране у осам категорија, од А

плус до Г, обајшњава нам АлександраЖабић, руководилац сектора за израду понуда, планирање и управљање про-јектима у Високоградњи. За највећу енергетску ефикасност, односно најни-жу потрошњу енергије по квадратномметру, објекат се сврстава у енергетскиразред А плус, а да би добиле употребну дозволу, нове зграде, морају имати нај-мање категорију Ц. То значи да морајубити пројектоване и грађене тако да не троше више од 65 киловат сати по квадрату годишње.

Увођење енергетске ефикасности као обавезе уноси и одговарајуће промене у процесу пројектовања и грађења. Већ у фази поступка добијањаграђевинске дозволе, истичеЖабић, предаје се елаборат о енергетској ефикасности као саставни део техничке доку-ментације која се подносиуз захтев за дозволу. Кад се објекат заврши, не може да добије употребну дозволу без сертификата којим се потврђује да је зграда заиста енергетски ефикасна.

Високоградња ће све стан-дарде енергетске ефикасности применити у новим објектимакоје је почела или ће ускоропочети да гради. С тим у вези,допуниће и пројекте, раније

урађене, за планиране објекте у блоку 24 на Бежанијској коси. Архитектуракоја је радила пројекте, урадиће и ела-борат о енергетској ефикасности којимора да садржи податке о термичком омотачу зграда.

„У обавези смо да све будуће објекте пројектујемо тако да се по енергетској ефикасности могу рангирати најмањеу разред Ц, “, каже архитекта НаталијаБојовић. То подразумева знатно пове-ћање термоизолације, употребу новихматеријала, што поскупљује изградњу, али доноси и бројне бенефите јер се добијају уштеде током експлоатацијеобјекта и квалитетнији животни, одно-сно радни простор.

У складу са планом да се до новембра сертификујујош два менаџмент система за безбедност и здравље на раду и систем менаџмента животном средином, АД Индустрија је крајем априла организовала обуку за интерне провераваче. Обуку је завршило 11 инжењераразних струка, из свих организационих јединица, и сви су добили одговарајуће сертификате. За обуку су билиангажовани стручњаци Друштва за сертификацију и над-зор система квалитета (YУQС), које је изабрано је путем огласа на коме су конкурисале три фирме.



Камен као инспирација за науку и уметност

ПОЕЗИЈА ЛЕСНИХ ЛУТАКА

Милан Митровић, дипломирани инжењергеологије, поред својих професионалнихобавеза у Хидроинжењерингу, истражујеприродне феномене, а посебно га интере-сују и инспиришу лесне творевине. „Пое-зија лесних лутака“ – назив је рада који је представио на међународној конференцији„Хармонија природе и духовност у камену“ која је недавно одржана у Крагујевцу.

„То је занимљива појава о којој се малозна. Лесне лутке су стручни назив за калци-фиковане облике у лесу, као што су сталак-

тити и сталагмити у пећинама. Подсећају на жива бића, као и лутке, па отуда и тај назив“, објашњава Митровић.

У свом раду бавио се односом каменаи човека у најширем смислу, изложио је неколико митова о камену и елаборираокамен као инспирацију човеку за разне врсте стваралаштва. Бавећи се овим феноменомдуги низ година, наш колега Митровић је сакупио и занимљиву збирку лесних фигу-ра, које углавном потичу са подручја око Дунава и Тисе.

ЕНЕРГОПРОЈЕКТ у историји Пјуре

ПОНОСНИ НА ПРОШЛОСТУ књизи „Кратка историја Пјуре“ у 12. тому који обухвата период од 1975. до 1980. године, аутор Рејналдо Моја Еспи-

ноза осврнуо се на значај пројекта Ћира-Пјура и учешће Енергопројекта у његовој реализацији. Између осталог, са усхићењем описује церемонију отварања бране Поећос, којој је присуствовало десетине хиљада грађана.

Аутор износи и занимљиве податке о пројекту, у чијој је изградњи учествовало око четири хиљаде људи, о брани Пое-ћос која је тада била највећа у Перуу, о свим користима којеће имати пољопривреда региона Пјура... Такође се истиче да је пројекат реализован на време, уз велики допринос фирмииз Југославије које заслужују све похвале. Уз текст, у публика-цији је и заједничка фотографија Мучалова и Туцакова.

У истом тому помиње се и потписивање уговора за другу фазу система Ћира-Пјура која треба да омогући раст аграрнепроизводње у доњем току Пјуре.

Почетком јуна, одржана су два семи-нара за наше запослене, на којима су проширена знања из области Ауторскихправа и интелектуалне својине, као и из Интернет маркетинга.

Током првог семинара, у организа-цији Завода за интелектуалну својину, предочени су закони о интелектуалној својини и патентима, а такође је појашњени начин за бесплатан приступ отворе-ној светској бази патената. Разматрао се и појам жигова и њихове заштите у земљи и свету, где је пример био управожиг Енергопројекта, као тема нарочи-то значајна за правне секторе нашегсистема. Поред стандардних облика интелектуалне својине попут жигова,

највише пажње присутних привукла је тзв. ’’мека’’ интелектуална својина под којом се подразумевају пословне тајне,поверљиве информације, know-how. „Ово је био веома користан семинар из области која нам није довољно позната, а о којој нисмо знали где можемо наћиподатке“ – био је коментар који се нај-чешће чуо.

На семинару Интернет и onlajn марке-тинг, стручњаци из фирме за дигиталнимаркетинг CreаITive, упознали су запо-слене са могућностима за једноставнокоришћење Google сервиса у сврху ком-панијске промоције, рекламе, анализесвести о бренду, анализе потенцијалаза наступ на иностраним и домаћим

тржиштима, сегментације тржишта, као и о могућностима за наступ на социјал-ним мрежама у циљу побољшања јавнеслике о фирми и рада службе људскихресурса. Представљени су и неки при-мери великих компанија које су ималедобре обједињене маркетинг наступеи на тај начин побољшале свој имиџ и профит. „Семинар је био одличан и мислим да ћу неке ствари директноприменити у својим пословним актив-ностима“ - каже један од учесника.

Знање добијено на овим предава-њима је подстакло на размишљањеи нове идеје, а исказан је и интересзапослених у систему за презентацијеи семинаре из других сличних области,

Два семинара за запослене

ЗНАЊЕ У СЛУЖБИ ИНОВАТИВНОСТИ



Интернационална сертификација

НОВИ ЦИКЛУС ОБУКЕ ИЗ ПРОЈЕКТНОГ МЕНАЏМЕНТА

У току априла 2013. године у просто-ријама Енергопројекта одржан је други циклус курсева из области пројектногменаџмента (први циклус одржан је у новембру 2011). Сврха обуке је била

да се кроз извођење основног и вишегкурса, полазници припреме за процес интернационалне сертификације про-јектних менаџера у складу са методо-логијом Међународног удружења за управљање пројектима IPMA.

Основни курс је у обиму од 15 часо-ва обуке по курсу, чиме се испуњаваминималан број потребних сати обуке за процес сертификације, а обуку је спровео тим Удружења за управљањепројектима Србије (YUPMA) који су сачињавали проф. др Петар Јовановић, председник YUPMA и руководилац кур-са, проф. др Дејан Петровић и доцент др Марко Михић. Обуку је похађалоукупно дванаест полазника из система

Енергопројект - из Хидроинжењеринга шесторо, из Индустрије и Ентела по троје, као и петоро полазника извансистема ЕП.

У складу са основним циљем обуке, у наредном периоду полазници курса би требало да приступе процесу апли-цирања за лиценце IPMA у складу са критеријумима (лиценца Д, лиценцаЦ и евентуално лиценца Б), како би процес сертификације пројектних менаџера могао успешно да се обавиу периоду до половине 2014. године.Да подсетимо, од 18 полазника у првомциклусу, седам полазника је прошло кроз процес сертификације, четвороза лиценцу Ц и троје за лиценцу Д.

Енегропројектовци на сајму „BAUMA“ у Минхену

ТЕХНОЛОШКЕ ИНОВАЦИЈЕ ГРАЂЕВИНСКИХ МАШИНА И ОПРЕМЕ

Група инжењера и техничара из Нискоградње и Високоградње, посетилаје половином априла сајам грађевинскихмашина и опреме „Bauma“ у Минхену, где се упознала са технолошким достиг-нућима и тенденцијама у овој области и успоставила директне контакте са потенцијалним испоручиоцима опремеза тржиште Србије и Русије. На сајму који спада у највеће у свету у овој обла-сти, излагало је око 4300 компанија из 200 земаља, које су се представиле и на разне креативне начине.

За инжењере из сектора механиза-ције Високоградње значајне су билечетири групе машина: за вертикалнитранспорт и хоризонтални транспорт, затим машине за земљане радове, опрема за производњу, транспорт и уградњу бетона. Посебну групу чинеоплате и скеле, машине за армирачкипогон, машине за производњу бетон-ских елемената.

Многи познати произвођачи насту-пали су на сајму са иновацијама у тех-нолошким решењима. Код крановазапажа се повећана брзина монтаже и демонтаже, као и побољшања у обла-сти аутоматског управљања, у циљу

веће сигурности у раду. Код машиназа земљане радове нема већих новинау конструкцији, али је примена нових,квалитетнијих материјала омогућилада се смање габарити и маса машина.„Велики број произвођача изложиоје телехендлере, машине које имајушири спектар деловања од обичногвиљушкара, имају могућност да кори-сте више различитих алата. Једна од варијанти ових машина омогућава лакши транспорт и сигурнији рад на неравним теренима“, каже Драгана Мудреша, главни инжењер у сектору механизације.

Сајам је посетила и група инжење-ра и техничара Нискоградње. Посебносу их занимале машине за тунелске радове, дробилишна постројења и фабрике бетона. Према речима инже-њера Александра Бабића, посета сајму била је изузетно корисна. „И у области грађевинске механизације технологијабрзо напредује. Оно што се намеће као закључак јесте да грађевинска фирмакоја не улаже у механизацију – губикорак са конкуренцијом. Нове машинесу продуктивније, ефикасније, у њихов рад се све више укључују компјутери,

са одговарајућим софтвером. То намећепотребу за додатним знањима и образо-вањем кадра за руковање механизаци-јом. У томе значајно може да помогне и сарадња са произвођачима који се, по нашем искуству, увек радо укључују у процес едукације“, каже Бабић.



Планирање механизације је битан догађај сваког пројекта - у прилогу је дат мали водич како доћи

до најповољнијег решења.

Енерго про јект на INFO TECH-у 2013.

ЕНТЕЛ И ЕНЕРГОДАТА ПРЕДСТАВИЛИ РАДОВЕУ Аранђеловцу је 12. и 13. јуна

одржана Конференција и изложба Infotech 2013, на којој су представљенирезултати водећих компанија у при-мени савремених информационих и комуникационих технологија у разнимобластима пословања.

На овом стручном скупу традиционал-но учествује и Енергодата. И ове годинеће имати свој штанд, као и 20-минутну презентацију под називом „Примена бизнис пројект менаџмента у форми-рању електронске архиве“. Такође ће поднети и рад о тој теми, чији су ауториБојана Петковић и Марко Елазар.

И Ентел је један од редовних учесни-ка Infotech-а. Овог пута представићесе са пет радова. Маја Стефановић Глушац и мр Јасмина Мандић Лукић аутори су „Мултисервисне IP MAN мре-же код великих пословних корисника“. „Значај примене система управљањадокументацијом у управљању и админи-стрирању пројектантско-консултантскимуговорима“ – тема је којом су се бавилиСрђан Латиновић, Ј. Мандић Лукић и др Радослав Раковић. „ШирокопојасниPLC системи као решење за преносинформационих сигнала у приступниммрежама“, рад је групе аутора (мр Ј.

Мандић Лукић, проф. др Ненад Симић са Електротехничког факултета и БојанМилинковић). Др Раковић самосталније аутор рада под називом „Систем безбедности информација – искуства и препоруке“. Бранка Томић и ДејанГолеш представили су рад „Развој доку-ментационог информационог системаприменом методологије екстремногпрограмирања“.

Енергодата на Infotech-у има и ста-тус златног спонзора, који добијајудугогодишњи учесници у знак при-знања за успешно ангажовање у раду конференције.

За штита здравља за после них

САЧУВАЈТЕ СВОЈА ЛЕЂАЗаштита здравља запослених је један од важних сегмената

интегрисаних менаџмент система које Енергопројект примењује.Са друге стране, запослени и сами могу да предузму неке кораке који утичу на њихово добро здравље. Бол у доњем делу леђаје један од највећих проблема код послова који подразумевајудуго седење, а праћени су скелетно-мишићним променама, због чега се јављају болови и у другим зглобовима, ткиву лигамената и нервима. Подешавање места на ком се седи, у многоме попра-вља неугодно стање, а често га и у потпуности спречава.

Млада екипа Енергодате: Марко Елазар, Бојана Петковићи мр Божо Вукоје, директор маркетинга


ДУХ ЕНЕРГОПРОЈЕКТА

Изложба слика Феодра Соретића улепшала дане

ИДИЛА СРЕМСКЕ РАВНИЦЕНа задовољство запослених у Енергопројект систему, изложбени простор пословне зграде је заблистао у пуном сја-

ју, јер је од 10. до 17. маја одржана изложба слика Федора Феђе Соретића, сликар, ликовног педагога и дугогодишњегпрофесора ликовне уметности на Архитектонском факултету у Београду, ког ликовни критичари сматрају настављачембогате традиције познатих војвођанских пејзажиста.

Соретић последњих година живи и ради у Америци, а у нашој галерији је овом приликом изложио око 40 радова,уља и акварела. Идила сремске равнице, ливада, воћњака, гувна, салаша и кукурузних поља са његових слика, готовода је интензивнија него у природи. Он је море сликао кад сви беже у хлад, а кад је сунце у зениту, јер оно тада има нај-лепшу, најинтензивнију плаву боју. Зато са његових слика као да обасјавају и греју сунчеви зраци, у шта су се уверилии посетиоци наше галерије. Такође, Соретић је у три наврата боравио у Хиландару и насликао више слика ове српске светиње, од било ког другог сликара.

Енергопројект се представио у најбољем светлу

ИНОСТРАНИ СТУДЕНТИ ОДУШЕВЉЕНИ ЕНЕРГОПРОЈЕКТОМСредином маја, Енергопројект је са

задовољством угостио петнаест студена-та из Немачке, Холандије, Чешке, Перуа и Србије, током међународне едукатив-не манифестације Academy Days, којаје окупила студенте из разних крајевасвета. Том приликом ови млади људису се упознали са нашом компанијом,пословним активностима, успесима,разговарали су са запосленима и са великим интересовањем испратилинеколико предавања на тему управља-ња пројектима.

На тему управљања пројектима у области корпоративне комуникације,говорила им је Борјана Вићентијевић из Холдинга, а затим им је појмове из ИМС-а појаснио др Радослав Раковић

из Ентела. Након тога, студенти су доби-ли најважније информације из области претквалификација из угла маркетинга, који је представила Радмила Буцаловић из Високоградње, док је Весна Прода-новић из Опреме, објаснила управљањепројектом на примеру изградње фабрике сумпорне киселинеу Бору.

Студенти су нашу кућу напустили изу-зетно задовољни информацијама и знањем које су доби-ли, а чињеница да су се сви од првог до

последњег распитивали о могућно-стима за стажирање и приправничку обуку унутар нашег система, довољноговори у прилог одличним утисцимакоје смо оставили на њих.

Праве вредности под нашим кровом

У МАЈСКОЈ АКЦИЈИ ЈОШ СЕДМОРО НОВИХ ДАВАЛАЦАУ акцији добровољног давања

крви, одржаној 22. маја, крв су дала 53 радника Енергопројекта. Још десетороњих јавило се екипи за трансфузију са жељом да учине добро дело, али су из

разних медицинских разлога - одбијени.У овој акцији седморо запослених је првипут дало крв, што је чињеница која нас уверава да хуманост и солидарност са другима остају традиционалне вредности

које се у нашој компанији трајно негују. У претходној, јануарској акцији крв је дало49 запослених, док је прошле године у све три акције (јануар, мај и септембар)крв дало укупно 139 давалаца.



Пензионери освежили успомене

ЕНЕРГОПРОЈЕКТ ЈЕ ВЕЛИКА ПОРОДИЦАПрошле године је установљен Дан

пензионера са жељом да то постанетрадиција и да се одржава сваког првогпетка у јуну. Ове године 07. јуна, Енер-гопројект је пожелео добродошлицу својим пензионерима који су га годи-нама предано градили и чија врата ће за њих увек бити широм отворена.Наши пензионери су својим присуством показали да године, па ни здравстве-ни проблеми не умањују потребу и жељу за сусретом са старим колегамаи сарадницима, као и за упознавањемнових генерација енергопројектоваца.Пензионере је у име руководства ком-паније поздравио генерални директор Владимир Миловановић, изразившизадовољство што су се у великом бројуодазвали позиву.

„ Од посебног је значаја да се похва-лимо да смо врло близу да пробијемограницу од 500 милиона евра уговоре-них послова, али и да немамо намеру да се на том износу задржавамо. То није довољно, јер ми морамо још вишеи боље. Наравно, није све идеално.Послујемо у веома отежаним условима,нарочито у земљи, али у Енергопро-јекту има и знања и искуства да се са свим проблемима ухватимо у коштац и пронађемо најбоља решења.“, иста-као је Миловановић. Према његовимречима, пензионери, који су углавноми акционари могу да буду задовољни,јер акције Енергопројекта имају највећираст на берзи у 2013. години, од чак 13 процената. „Сви брокери саветују да се акције Енергопројекта купују и чувају. Акционари као потврду успеха очекујудивиденду, али ми смо средњорочномполитиком утврдили да ће дивиденда

бити у акцијама. Тако ће бити и ове године: акционари ће добити по једну акцију на десет постојећих. Наравно,ако је неком неопходно, може те акциједа прода, али би мој савет био да их не продајете, јер Енергопројект очекујезначајно учешће у реализацији инфра-структурних пројеката у земљи, као и у иностранству“, рекао је генералнидиректор.

Захваљујући се што су се одазва-ли нашем позиву, он је додао да је то истовремено и прилика да се сете колега који су у протеклих годину и по дана напустили овај свет. Посебно је поменуо четворицу ветерана из првегенерације стручњака који су у Енерго-пројекту радили од његовог оснивања1951. године, Добрија Аранђеловића,Александра Димкића, Вукадина Ђорђе-вића и Божу Јовановића, и додао: „Ова имена чине историју Енергопројекта, а нас обавезују да из наше прошло-сти црпимо енергију и пројектујемобудућност“.

Дружење пензионера је настављеноу холу, а потом у ресторану и салама, где је приређен ручак. Наши пензионери су уживали у шалама и присећању старихдана, али су такође отишли задовољништо су чули лепе вести из своје фирме,и показали да су и они још увек део те велике - Енергопројект породице. Дошли су пензионери свих предузећа, струка и генерација, њих преко три сто-тине педест. Свима њима заједничка је приврженост Енергопројекту и жељада он напредује, да се развија и расте, да надмаши некадашње успехе, да буде „на врху“, што је и пословна политике компаније.

Међу присутнима били су ДејанМандић, експерт за енергетске теме,још увек активан у струци, пише и наступа на стручним скуповима; Јоза Туцаков, успешан извођач и руководилац некадашње Изградње;Зоран Бојовић који је прославио име Енергопројект у области архитектуре;Реља Живојиновић, један од најбољихживих хроничара пројекта Ђердап;Ђура Мартиновић, легенда грађеви-нарства, мајстор над мајсторима и непревазиђени друштвени радник,прави борац за људска и радничка права; Петар Копта, дугогодишњипредседник Скупштине Холдинга; Цана Остојић, једини социјални рад-ник кога смо имали. „Дошао сам да искажем подршку овој иницијативида се бар једном годишње видимо.Онда се неће десити да не препознамоједни друге“, каже Миодраг Поповић, који је први пут, после више годинадошао у Енергопројект.



Хуманост на делу

У ЕНЕРГОПРОЈЕКТУ ИЗЛОЖБА ДЕЧИЈИХ РАДОВА

Регионално такмичење EBEC у Софији

ПОДРШКА БУДУЋИМ КОЛЕГАМА

Енергопројект је помогао младе инжењере техничких и технолошкихфакултета у Београду, на региналномтакмичењу младих инжењера EBEC (European BEST Engineering Competiti-on), које је ове године крајем априлаодржано у Софији у орагнизацији реги-оналне BEST групе (Board of EuropeanStudents of Technology).

У овом инжењерском такмичењу је учествовало око четрдесет студената,

а међу гостима су били и пред-ставници Бугарске владе. Током манифестације, учесницима и гостима се представио и Енерго-пројект, а осморо наших будућихмладих колега, надметало се у областима студије случаја и тимског дизајна, против тимоваиз Ниша, Крагујевца, Скопља, Мостара, Подгорице и Софије.Обе категорије тестирају инже-њерски начин размишљања и

креативност, али и тимски дух и квали-тетну комуникацију, због чега је биланеопходна добра комбинација свих тих елемената да би екипа успела да савлада задатке и оствари успех. У сво-јим решењима студенти наших тимовасу показали знање, иновативности и домишљатост, што их је на крају довелодо победе у студији случаја и квалифи-кације за европско такмичење које ће се одржати у Варшави.

У Енергопројекту је 23. и 24. априлаодржана добротворна продајна изло-жба радова деце из Центра за смештај деце и омладине ометене у развоју„Сунце“ на Бежанијској коси. Изложенису предмети од керамике и текстила,као и предмети и украси пригодни за ускршње празнике. Изложба је била још успешнија од прве, одржане почетком марта, а према речима ликовних тера-пеута који су организовали изложбу, и овог пута је знатно посећенија него у неким другим београдским фирмама.

„Радујемо се пре свега због нашедеце, јер су на овај начин добили сред-ства за куповину материјала за рад којиим много значи и помаже њиховомразвоју. Такође смо потврдили свој ранији утисак о Енергопројекту као колективу који је веома хуман и са осећајем солидарности са другима.Посебно смо одушевљене женскимделом колектива. Ваше даме имају укуса и смисла за лепо, а топлим речима нам дају подршку и својеврсно признање

нашем труду и залагању за срећниједетињство наших штићеника“, сложнесу у својим оценама Бојана Машковић, Јелена Ивановић и Тамара Цветић, ликовни терапеути, као и дефектологСузана Дражић.

Како је понуда била богатија и разно-врснија од претходне, центар „Сунце“ је остварио још већи приход, тако да ће ова креативна деца без проблемамоћи да наставе своје терапеутске активности.

Такмичарска макета на тему спровођења ласерских снопова


СА ЕНЕРГОПРОЈЕКТОВИХ МЕРИДИЈАНА

На пословном објекту Atlantic tower у Гани Високоградња

завршила конструкцију, у току су занатски радови

Ентел обавља услуге пројектовања и надзора напроширењу и реконструкцијигасног постројења у подручјуДукан (Катар), као и нацевоводу, дужине 4 км којиповезује то постројење саглавном гасном станицом

АД Нискоградња: Приводисе крају деоница аутопута

Београд - Нови Сад, од 108. до 117. километра (обилазница

око Новог Сада)



После више иземна пројектнихрешења, по захтеву инвеститора,Високоградња интензивирала радна ресторану са ноћним клубом у Актауу (Казахстан) који треба да се заврши до краја године

Нискоградња: Ових даназавршавају се радови на каналуКолан (Перу)

Према пројектима АД Индустрија, Високоградњаизводи радове на болници у Актауу (Казахстан)за инвеститора „Sofi Medgroup“



За инжењеринг услуге за постројење задесалинизацију, капацитета 205.000 кубика

дневно, у склопу електране Ras Abu Fontas I u Катару - ангажован Ентел

Панорама градилишта бране Kufranja (Јордан) - за надзорнад извођењем ангажован АД Хидроинжењеринг

Високоградња: Радови на пословној згради Гаспром Трансгаса одмичупрема планираној динамици



Ентел је укључен у припрему техничке документације за путнички терминална новом међународном аеродрому у Дохи (Катар)

Високоградња: Најобимнији радови у Гани изводе се на Националној банци

Приводе се крају радовиВисокоградње на пословној згради Emerald house у Кејпкосту (Гана)



Сиктивкар (Русија, Република Коми):Високоградња по систему кључ у руке интензивно гради стамбени објекат заФонд стамбене изградње града, да бииспунила рок – септембар ове године

Ентел: Цевовод који повезује постројење за пречишћавањегаса са главном станицом задегазацију (Катар)

Видљиви обриси будућег стадиона у граду Ујо (Нигерија) – АД Опрема изводи

електромашинске и инфраструктурне радове

Documents

Energoprojekt 2013-2, april-jun