Zasto ih nije briga za Zemlju?

SCENA 1

MEDA

Ovaj miris je nepodnošljiv…

Moja domovina je uništena, moja hrana je uništena. Mnogi moji prijatelji su ili otišli odavde ili uginuli. Čovek nam je oteo našu predivnu domovinu.

PTICA

Glupi, glupi ljudi!

Upropastili su moj dom i moj život..

I baš sada kada je sve krenulo tako dobro. Samo što nisam uspeo da napravim rupu u ledu. Ti glupi ljudi su morali da sve upropaste njihovom glupom crnom tečnošću koja se razlila svuda.

Bio je to tezak dan.

MEDA

Bio je to tezak mesec.

PTICA

To crno đubre u vodi je odnelo moju porodicu, moju celu porodicu, Medo!!! MEDA

I moju.

PTICA

Moram da odem odavde, ta glupa stvar me stize.

MEDA

Odlaziš?

PTICA

Smesta odlazim odavde!

MEDA

Kuda odlazis?

PTICA

Na jug. U zemlju bez ljudi i njihove glupe crne tecnosti.

MEDA

Nikada nisam čula za takvo mesto.

PTICA

To je predivno mesto, nema muke, nema briga,a najbolje od svega, nema ljudi.

MEDA

Da li si bio tamo nekada?

PTICA

Ne, moj deda mi je pričao o njemu.

MEDA

Zašto se vratio?

PTICA

Nisam siguran. Kao da je to bila neka vrsta ograničenog blagostanja.

MEDA

Aa?

PTICA

Ne pitaj mene. Bio je veoma star kada mi je to ispričao. Mnogo je brbljao. Možeš krenuti sa mnom ako želiš.

MEDA

Meni ovde nije ostalo ništa, sve je bolje nego ovo ovde. Naročito ako nema Ljudi.

PTICA

Svideće ti se. Kakvo je to slavno mesto! Nikada nećeš biti povređen, uvek ćeš imati utočište, i imaćeš više hrane nego što si ikada sanjao.

Meda

Puno sam sanjao o tome u poslednje vreme..

PTICA

I ja. Hrane je veoma retko bilo od kada je to crno đubre uprljalo vodu. GLUPI LJUDI.

MEDA

Šta je to?

PTICA

Kao da neko plače.

MEDA

To su male foke.

FOKA 1

Molim vas nemojte nas povrediti, otići ćemo.

MEDA

Ne, čekaj. Možeš ostati.

FOKA 1

Nećeš nas povrediti?

MEDA

Ne ,naravno da ne.

FOKA 2

Hvala.

PTICA

Zašto plačeš?

FOKA 2

Sasvim smo same. Naša čitava porodica …

MEDA

U redi je plakati. Izbaci sve iz sebe.

PTICA

Svakako. Ja uvek plačem. Neki od mojih najboljih prijatelja plaču…

MEDA

Samo se opusti. Među prijateljima si.

FOKA 1

Majka nas je poslala od sebe kada se razbolela. Rekla je da tamo više nije bezbedno. Molila nas je da odemo, ali nismo mogle. Onda, odjednom je prestala da priča. Pokušala sam da je nateram da priča, ali ona nije htela. Nije htela čak ni da peva. Ona nam uvek peva. Uvek.

MEDA

Bezbedna si sada. Mi ćemo brinuti o tebi.

PTICA

Uvek ćeš imati prijatelje, ako se držiš nas. Moj osećaj mi je jednom rekao da ako si ljubazan prema svima i imaš osmeh na licu, uvek ćeš imati prijatelje. Pa znaš…

MEDA

Ne moraš više da bežiš. Možeš se konačno odmoriti.

PTICA

Onda, odvešćemo te daleko od ove zemlje koju je Čovek upropastio, na lepše mesto.

MEDA

Tamo gde nema Ljudi ni gladi.

PTICA

Više nikada nećeš brinuti ni o čemu.

FOKA 2

To zvuči kao predivno mesto.

MEDA

Rado ćemo te povesti sa nama.

PTICA

Možeš se kladiti. “Što nas je više, to je veselije.” Moj deda je tako govorio.

FOKA 2

Zar vam nećemo biti na smetnji?

MEDA

Ne, uopšte.

PTICA

Mi bi voleli da nam se pridružiš. Moja porodica je oduvek volela da imamo mnogo prijatelja. Ali, trebalo je da vidiš lice moje mame kada sam kući doveo…

FOKA 1

Bojala sam se da ne ostanemo same. Majka je bila u pravu. Iskrena molitva se uvek usliši. Toliko sam se puno molila za prijatelja…i dobila sam ga.

MEDA

Vaša majka je divna životinja.

FOKA 1 i 2

Da, ona…je bila.

PTICA

I moja majka je imala dobar savet. Na primer, ne plivaj punog stomaka, uvek se drži podalje od Čoveka, i nikada, ikada se ne probližavaj rubu litice.

Pazi, Lisice!

LISICA

Vuk!

Vuk!

PTICA

Čekaj malo. Smiri se malo i kaži nam zašto te za ime sveta, juri vuk.

MEDA

Oni obično ne vole da jedu lisice.

LISICA

Bilo je to slučajno, zaista. Nisam htela da ga gurnem u vodu.

PTICA

Čekaj malo. Ovoj priči nešto nedostaje. Kako si uspela da gurneš vuka u vodu?

LISICA

Ja sam veselo trčakara naokolo, kada je odjednom postalo klizavo. Počela sam da se klizam po ledu i izgubila kontrolu. Pokušavala sam i pokušavala, ali nisam mogla da se zaustavim. Sledeća stvar koju sam primetila je da je Vuk upao u vodu.

PTICA

Baš lepo.

LISICA

Molim te, pomozi mi. To se desilo, slučajno.

VUK

Za petama sam ti, Lisice!

Gde je taj mali lopov?

MEDA

Zašto kaže “lopov”?

VUK

Taj mali gmizavac me je gurnuo u vodu i ukrao mi ribu.

LISICA

Nesreće se dešavaju.

VUK

Nesreće!

LISICA

Nisam htela da te gurnem.

VUK

Pretpostavljam da si mi slučajno uzela ribu, takođe.

LISICA

Pretpostavila sam da ti ne traba jer si bio zauzet pokušavajući da se izbaviš iz vode.

VUK

Ti mali …

MEDA

Čekaj malo, Vuče.

VUK

Šta!!

MEDA

Zašto ne prestanemo da se svađamo? Ostalo je još samo nekoliko životinja. Treba da pomažemo jedna drugoj, a ne da se povređujemo.

VUK

Lepo, zadrži malu, lopovsku lisicu. Imam preča posla nego da se raspravljam s tobom.

LISICA

Hvala ti puno, Medo.

PTICA

Lopov, a? Želiš da znaš šta je moja tetka jednom uradila lopovu…

LISICA

O, ne. Ja nisam lopov. Ja sam samo gladna. Ovo su očajna vremena.

MEDA

Predlažem da budeš malkice pažljivija kada tražiš hranu, ma koliko da si gladna.

LISICA

Izvini. Izgleda da donosim nevolje gde god da odem. Neću vam više stvarati nevolje.

FOKA 1

Sačekaj, ne idi. Ne želiš da budeš sama, zar ne?

LISICA

Pa, ne baš.

Ja donosim nevolje, Foko. Moram da idem.

FOKA 1

Ne dajte joj da ide. Biće sama.

MEDA

Foka je u pravu. Moraš ostati sa nama.

PTICA

Naravno, zašto da ne.

LISICA

Hvala. Hvala. Hvala. Hvala ti puno.

PTICA

Da, da, nema na čemu. Samo se smiri. Nije to ništa.

FOKA 2

I možeš poći sa nama.

LISICA

Kuda?

PTICA

Na jedno predivno mesto, gde nam Čovek više neće moći nauditi.

LISICA

Bez čoveka. Računajte i na mene.

VUK

Ja mu ne bih verovao da sam na vašem mestu.

LISICA

Opet taj užasni vuk!

MEDA

Mislio sam da odlaziš , Vuče?

VUK

Predomislio sam se. Sviđa mi se kako zvuči to mesto, Ptico. Mogao bih da odem da ga pogledam.

LISICA

Kaži mu da ide. Plaši me.

MEDA

Možeš da ostaneš pod uslovom da ne diraš lisicu.

VUK

Nema problema. Kao da je nema.

LISICA

Molim te, Medo. Pošalji ga natrag.

MEDA

Ne mogu. Vukovi rade šta žele. Ja se obično ne raspravljam.

PTICA

Moj rođak je jednom poznavao vuka. Korisna osoba da je imaš u blizini.

MEDA

Da, u pravu si.

PTICA

Nikad se ne zna, možda ćeš biti zahvalan što je on u blizini.

LISICA

U tvojim snovim, Ptico.

MEDA

Moram da priznam, imati vuka u blizini čini da se osećaš bezbedno.

PTICA

Pa, ja ne mogu reći da mi je žao što ide sa nama. Vukovi čine da neprijatelj razmisli dvaput.

LISICA

Vidim i zašto.

FOKA 2

Nikada pre nisam Videla vuka.

Ali, majka mi je pričala priče o njima. Moja porodica ih nije mnogo volela.

MEDA

Ni moja. Ali ovaj vuk je drugačiji. Oni obično ne vole društvo. Ne shvatam zašto želi da ide sa nama.

FOKA 1

Nadam se da će nam biti prijatelj.

MEDA

Samo budi ljubazna i smeši se.

PTICA

Znaš, moj otac to uvek kaže…

MEDA

Hajde da se odmorimo. Ujutru krećemo.

PTICA

Laku noć svima.

FOKA 1

Medo?

MEDA

Da?

FOKA 1

Misliš da mesto o kome ptica priča postoji?

MEDA

Nisam baš siguran.

FOKA 1

Pa, onda , zašto idemo?

MEDA

Ovde više nema ničega za nas.

FOKA 1

Plašim se. Nikada nisam išla nigde.

MEDA

Sve će biti u redu. Sa nama si bezbedna. Spavaj sada. Kasno je.

FOKA 1

Nedostaje mi moja majka.

MEDA

Spavaj.

FOKA 1

Laku noć.

SCENA 2

LISICA

Šta je to bilo?

MEDA

Zvučalo je kao Vuk.

PTICA

Pitam se sta namerava?

VUK

Ljudi!

FOKA

Šta?

VUK

Ljudi. Dolaze. Moramo otići, brzo.

PTICA

Ti glupi ljudi. Zar nam nikada ne daju mira?

LISICA

Otišao sam.

MEDA

Požuri, foko.

FOKA

Bojim se.

MEDA

Moraš biti hrabar. Oni se hrane strahom. Trči!

VUK

Ljudi.

SCENA 3

LISICA

Umorna sam. Ima li još da se hoda? Moram se odmoriti.

VUK

Hoćeš li da ućutiš?!

PTICA

Mislim da ćemo ostati ovde da prenoćimo.

LISICA

Bilo je vreme.

VUK

Bilo šta samo da prestaneš da se žalis.

MEDA

Hoćete li oboje prestati?

LISICA

Gladna sam.

FOKA

Hajde, Ptico. Idemo na pecanje.

PTICA

Zvuči dobro. To me podseća na vreme kada smo tata i ja…

LISICA

Zašto moramo da idemo tako daleko svakog dana? Bole me šape.

MEDA

Pretpostavljam zato što žurimo da stignemo na Jug.

LISICA

Predlažem da malo usporimo i predahnemo na trenutak. Umorna sam, gladna sam, i mokra. Već danima nisam dovoljno spavala.

VUK

Ućuti, lisice! Umoran sam od tvog žaljenja! Zar ne možeš da ćutiš makar jednu sekundu!

LISICA

U pomoć!

MEDA

Pala je kroz led!

VUK

Imam je!

MEDA

Ne puštaj je!

LISICA

Nisam ni planirala!

VUK

Povuci, brzo, Medo! Gubim je.

LISICA

Hvala ti, Vuče. Spasao si me.

VUK

Da, jesam.

MEDA

Da li si dobro?

LISICA

Hladno mi je.

MEDA

Barem si živa.

LISICA

Zašto me je spasao?

MEDA

Zar nije trebalo?

LISICA

Izgledalo je kao da me mnogo mrzi. Ali me je ipak spasao.

MEDA

Vukovi su čudne životinje. Nikad ih nisam razumeo.

LISICA

Zašto je ostao sa nama? Zar oni ne putuju sami ili u čoporu sa ostalim vukovima?

MEDA

Usamljenici su. Ne znam zašto je ostao. Odmori se dok možeš. Čeka nas težak dan.

LISICA

Jedva čekam.

PTICA

Izvuklismo glavnu premiju!

MEDA

Donesi. Umirem od gladi.

LISICA

Hrana?

Hrana!

FOKA

Da li bi želeo da nam se pridružiš?

VUK

Ne, hvala.

FOKA

Ima puno.

VUK

Lovim sam. Ali, hvala ti.

FOKA

Ptico, ispričaj nam priču. On priča prelepe priče.

PTICA

Da skratim vreme dok pecam.

MEDA

Hajde, ispričaj nam neku dobru.

FOKA

Molim te, ptico.

PTICA

Ok. Ispričaću vam priču o devojčici i poslednjem vuku na Zemlji.

LISICA

Tu ne znam.

FOKA

Šta je to mala devojčica?

PTICA

Mlada zena, čovekov par. To su ženke njihove vrste, ali mnogo ljubaznije i nežnije. Čovekova bolja polovina, moram da dodam.

SCENA 4

PTICA

Jednom davno, u zemlji ne tako dalekoj, živela je mala devojčica po menu Sindi.

SINDI

Kakvo divno cveće. Moram da ga uberem za majku. Hej, imali koga tamo?

VUK

Ne. Niko nije ovde osim cveća.

SINDI

Ne možeš me prevariti. Vidim te.

VUK

Pa, gore po tebe.

SINDI

Molim te, priđi bliže. Nikada pre nisam videla nešto slično tebi.

VUK

NIkada više i nećeš.

SINDI

Zašto to kažeš?

VUK

Bojim se da sam poslednja lisica na Zemlji.

SINDI

Poslednja?

LISICA

Ljudi nas mrze. Misle da smo mi ubice. Samo sam uzeo jednu kokošku, ili dve, stvarno. Ali oni još uvek misle da smo nemilosrdne ubice koje moraju izumreti.

SINDI

To je odvratno!

VUK

Bez šale.

SINDI

Da li se plašiš?

VUK

Naravno, zar ti ne bi?

SINDI

Zašto onda ne pobegneš i sakriješ se?

VUK

Umoran sam od bežanja.

SINDI

Zar ne želiš da živiš?

VUK

Ne znam više. Bežao sam od lovaca celi svoj život. Posle nekog vrmenena više ti nije nekako stalo. Ponekad pomislim da bi trebalo da ih pustim da me uhvate. Ubiti poslednji primerak jedne vrste, postalo je stvar prestiža a uz to, dobija se velika nagrada. Mogao bih nekoga da obezbedim za ceo život.

SINDI

To je grozno! Kako mogu tako nešto da rade?

VUK

Tako je to u ovom svetu, dete. Ubij poslednju životinju i postaćeš bogata. To svuda piše.

SINDI

Ne razumem.

VUK

Trebalo bi da ti dopustim da me ubiješ.

SINDI

Ja to nikada ne bih mogla .

VUK

Obogatila bi se.

SINDI

Ne mogu te ubiti da bi dobila novac. To je menoralno.

LISICA

Od kada su to ljudi moralni?

SINDI

Molim te beži. Moj otac će se uskoro vratiti.

VUK

Ne mogu više da bežim. Nema svrhe.

SINDI

Moj otac je lovac. Moraš da odeš.

VUK

Onda ga pusti ga me ubije.

OTAC

Sindi? Jesi li to ti?

VUK

Požuri, moraš da odeš.

VUK

Ne mogu.

OTAC

Sindi?

SINDI

Idi, molim te!

OTAC

Sindi, da li je to vuk? Dušo, ne pomeraj se, pazi da ne pobegne.

SINDI

Beži!

OTAC

Sindi, pomeri se.

SINDI

Tata, ne.

OTAC

Sintija, pomeri se!

SINDI

Ne! Molim te, nemoj je povrediti! Zašto ne pobegneš? Ubiće te!

OTAC

Sindi?

VUK

Idi, Sindi.

SINDI

Ne!

VUK

Pusti me da umrem. Molim te.

OTAC

Dobra devojčica.

SCENA 5

LISICA

Ne znam da li mi se baš svidela ta priča. FOKATako je tužna. MEDANe uliva ti nadu, zar ne? PTICAVolim depresivne priče. Teraju te da se osećaš bolje. MEDAIstina.

PTICANateraju te da shvatiš da stvari mogu biti još gore.

VUKSigurno je da me nije razveselila. Zašto je baš to morala biti lisica? PTICA:Nije morala biti. Mogla je da bude bilo koja životinja. Medved, foka, ili lisica. Svi smo u opasnosti zbog iste stvari. FOKA 2Ljudi. PTICABrzo učiš. FOKA 2Plaše me. MEDAI mene plaše. FOKAPlaše te? Ali ti si tako veliki. MEDANije bitno. Ljudi su smislili načine kako da nas ubiju. Bilo koja da je životinja, oni imaju način.

FOKADa li ćemo svi umreti, kao lisica? MEDA:Ne znam. PTICA:Čuo sam da neki ljudi brinu. Pokušavaju da spasu nas i našu domovinu i rade na tome da zaustave loše ljude koji žele da nas istrebe. LISICANe trude se dovoljno, ako mene pitaš. PTICANe, samo nema mnogo ljudi koji brinu. FOKAZašto ne? PTICARadije pomažu sami sebi. Jedino nas podržavaju ako to znači da će biti njima od koristi. MEDALjudi su čudna bića. LISICA

Blago rečeno.

MEDA

Kasno je. Treba da se odmorimo.

LISICA

Dogovoreno. Laku noć svima.

Čekaj. VUKŠta? MEDASačekaj trenutak. Želeo bih da popričamo. VUKVaži. MEDAZašto ostaješ sa nama? VUKPrija mi u ovom trenutku. MEDANe razumem zašto ti prija putovanje sa nama. Nije prirodno. VUKDa li je išta prirodno na ovom svetu, više?

MEDATu postoji još nešto, zar ne? Molim te, reci mi.

VUKDa. Postoji još mnog toga.

Ljudi su došli i uništili moj dom.

Neke životinje moje vrste su otišle tražeći mesto gde ih nema. Drugi koji su ostali su putovali bliže jedni drugima nego obično; što ih je više to su bezbedniji. Ostao sam sam. Najveći usamljenik od svih usamljenika. Onda, jedne noći, čuo sam zastrašujuće vriske mojih prijatelja vukova. Pojurio sam da vidim šta se događa... MEDAŠta se dogodilo? VUKLjudi su postavili ogromnu zamku za vukove i namamili ih svežim mesom... niko nije uspeo pobeći. Svi su bili na smrt prebijeni. Umrli su u ogromnoj agoniji. MEDAŽao mi je. Zašto su to uradili?

VUKKada su tek stigli, vuk je napao jednog čoveka, koji ga je jurio ga je i saterao u ćošak. Odlučili su da moramo biti uništeni pre nego još jedan čovek tako umre. MEDANe mogu da verujem da mogu biti tako glupi. VUK

Pa, jesu. VUK Osetio sam se usamljeno po prvi put. Volim biti sam, ali ne toliko sam. Bio mi je potreban neko, bilo koje vrste, da budem s njim. Pronašao sam vas, i tako jako poželeo da ostanem. Nikada pre nisam poželeo prijateljstvo toliko. MEDAOstani sa nama, druže. Dobrodošao si. VUKHoću. MEDAZahvalan sam što si sa nama. Osećam se puno bezbednije. VUKNeko mora da brine o svima vama. Laku noć, Medo.

MEDALaku noć, Vuče.

SCENA 7

MEDANe moguda je nađem. PTICAGde je otišla ta luda lisica? FOKAIzgubljena je već nekoliko sati. MEDANastavite da je tražite. Imam loš osećaj da joj je potrebna pomoć. PTICATačno. Hajde, Foko. VUKNašli je? MEDANe. Nema ni znaka od nje. VUKPogledaću da nije na litici. MEDA

Ja ću proveriti u dolini. VUKLisice! LISICAVuče, uhvaćena sam. VUKČekaj da te izbavim. Neće da se otvori.

LISICAOsećaš to? VUKTo su ljudi! LISICAOstavi me. Spasi sebe. VUKNe! Samo malo. LISICANema koristi. Idi odavde. VUKNe mogu te ostaviti. LISICA

Ljudi se približavaju. Idi odavde, brzo!

VUK

Ubiće te!

LISICA

Ubiće nas oboje ako ti ne odeš. Trči!

VUK

Ali...

LISICA

Nemoj žrtvovati sebe. Moje vreme je došlo. Idi i nađi svoj raj. Ja ću uskoro biti u svom. Biću daleko, daleko...

...od ruku ljudi i u raju.

VUK

Počivaj, druže. Pozdravi Velikog Duha od mene.

LISICA

Dug život, druže.

SCENA 8

MEDAVuče. Da li si je našao? VUK

Da.

MEDA

Da li...da li je dobro?

VUK

Uhvaćen je u zamku. Ljudi su mu odrali kožu. Gledao sam iz senke nakon što me je lisica oterala u bezbednost. Nije dozvolila da budem uhvaćen. Toliko sam želeo da je spasem iz njihovih prljavih ruku...

MEDA

Moramo brzo otići. Pre nego što nađu nas ostale.

PTICA

Šta nije u redu?

FOKA 2

Gde je lisica?

MEDA

Ona...ona je mrtva.

PTICA

Šta?!

MEDA

Upala je u zamku.

VUK

Nije bilo vremena da je spasem.

FOKA 1

Bojim se. Želim da se vratim.

MEDA

Bićeš bezbedan sa nama. Moramo svi ostati blizu od sada.

PTICA

Osećam se odvratno zbog ovoga. Ovo je moja krivica. Ja sam nas poveo na Jug. Žao mi je. Moj san o bezbednoj zemlji mi je pomutila razum. Ignorisao sam opasnosti. To je moja krivica.

VUK

Nije tvoja krivica. Svi smo odabrali da krenemo. Tvoj san je postao i naš. Ti nisi odgovaran za naš izbor.

PTICA

Glupi ljudi.

FOKA 1

Zašto povređuju? Zašto ne brinu o tome šta se dešava na Zemlji?

MEDA

Ne znam.

PTICA

Mislim da oni nisu svesni toga.

VUK

Jednoga dana će im biti žao.

FOKA 1

Zašto ih Veliki Duh ne zaustavi? Zar Duh ne brine o nama, takođe?

MEDA

Mi smo svi deo Velikog Duha, čak i ljudi. Duh nas sve voli, jer smo mi jedno. Naše vrste su naučile pre mnogo godina šta je to priroda, ljudi još uvek moraju to naučiti. Velikiom Duhu smo potrebni kako bi naučili ljude šta ne valja raditi i od nas se traži dase žrtvujemo za to dobro delo. Ako slušamo Duha, bićemo nagrađeni. Ako ljudi ne nauče iz našeg primera, biće kažnjeni.

FOKA 2

Teško je ne mrzeti ih.

MEDA

Veliki Duh voli svu decu. Moramo im pomoći da postanu naša braća i sestre.

VUK

Osećam ljude. Moramo ići.

FOKA 1

Kući?

PTICA

Ili na Jug?

MEDA

Ako postoji mesto na kome nema opasnosti od ljudi, ja moram da idem tamo.

VUK

I ja ću otići.

PTICA

Jug je za mene.

FOKA 1

Ja nemam kuću, više. Krenuću sa vama.

VUK

Dolaze. Požurite.

SCENA 9:

PTICA

Svi, dođite, brzo!

FOKA

Šta je bilo, ptico? Uau.

MEDA

Pogledajte sva ova svetla.

VUK

To je grad.

FOKA

Šta?

VUK

Dom ljudi.

PTICA

Nikada nisam video nešto poput toga.

MEDA

Miriše drugačije od svega što sam do sada pomirisao.

VUK

Video sam mesta kao ova ranije. Sve je prljavo i smrdi. Tu niko ne može živeti osim ljudi.

FOKA 1

Ovde je toliko ljudi. Jesmo li bezbedni ovde?

PTICA

Saberite se svi, ovo je prelepo. Samo pogledajte. Toliko svetlucavih stvari, zabavno je gledati.

MEDA

Vazduh je prljav. Teško je disati.

FOKA 1

Oči me bole. Skoro da gore.

VUK:

Ovo je loše mesto. Veliki Duh ga je zaboravio.

MEDA

Ovo mesto je neprirodno.

PTICA

Predivno je!

VUK

Da li je ovo mesto o kome si nam pričao?

PTICA

Da.

MEDA

To ne može biti ovo. Rekao si da nema ljudi.

VUK

Vidim ih poprilično.

PTICA

Unutar ovog mesta, grada, je raj koji tražimo.

MEDA

Kako može takvo mesto postojati kada je tu toliko ljudi?

VUK

Mora da si pogrešio.

PTICA

Moramo ga pronaći. Tu je negde, mogu da ga osetim. Putovali smo predaleko da bismo se sada vratili.

FOKA 2

Ne želim ići tamo. Bojim se.

VUK

Ne možemo ići gradom, ptico. Previše je opasno.

MEDA

Vuk je u pravu, ptico.

FOKA 1

Želim ići kući.

PTICA

Moramo nastaviti! Još malo pa ćemo stići!

VUK

Želiš rizikovati naše živote za nešto što možda i ne postoji.

PTICA

To je rizik koji sam spreman da preuzmem.

MEDA

Ne znam, ptico. Mislim da nije bezbedno.

VUK

Ja ću otići.

MEDA

Šta?

PTICA

Stvarno?

VUK

Ali, otići ću sam.

PTICA

Uh. Ma hajde. Ja želim da idem.

MEDA

Ne mogu te pustiti da uradiš to.

VUK

Otići ću i potražiću to savršeno mesto o kome je ptica sanjala. Ako je tamo, vratiću se i sve ću vas odvesti bezbedno tamo.

MEDA

Jesi li siguran?

PTICA

Ja želim da idem. Ali ne, vuk želi svu slavu samo samo za sebe.

SCENA 10

VUK

Probudite se!

MEDA

Šta je bilo?

FOKA

Šta se dogodilo?

PTICA

Šta je s tobom?

VUK

Ljudi! Dolaze!

MEDA

Dolaze za tobom?

VUK

Mislim da sam ih možda umakao.

PTICA

Šta je sa gradom?

VUK

To je odvratno mesto. Ima previše ljudi, svi su bezosećajni i zlobni.

PTICA

Šta je sa rajem zbog koga smo došli?

MEDA:

Da li je tamo?

VUK

Svakako, tamo je.

FOKA

Jeste?

PTICA

Tamo je! Napokon smo ga pronašli!

VUK

Ptico, prestani.

PTICA

Našli smo ga! Našli smo ga!

VUK:

Ptico, slušaj me!

PTICA

Šta? Šta nije u redu, Vuče?

VUK

Sve životinje su u kavezima. Ne mogu se pomerati ili ići tamo kuda žele. Moraju ostati na malom mestu, koje je napravljeno da izgleda kao njihov dom.

MEDA

Ograničeno blagostanje.

VUK

Životinje su dobro nahranjene, i ponašaju se srećno, ali to nije prirodno. Izgledaju kao igračke za ljudsku zabavu. Čak su i dresirane da rade trikove za njih. Ponižavajuće je.

PTICA

To ne može biti tačno.

VUK

Jeste, Ptico! Postali su gomila čudaka sa ispranim mozgovima! Ljudi! Približavaju se! Mislio sam da su otišli.

MEDA

Požurite! Sakrijte se među drvećem! Hajde, Vuče!

VUK

Idite bez mene. Zavaraću im trag, tako da vi možete da pobegnete.

MEDA

Neću te ostaviti.

VUK

Ne raspravljaj se. Bolje ja, nego svi mi. Sad, idi!

MEDA

Zbogom, druže.

VUK

Idi! Pozdraviću Velikog Duha umesto tebe. Hajde, ljudi! Pokažite mi od čeka ste napravljeni!

SCENA 11:

FOKA 1

Naša domovina izgleda tako mala otkada smo bili tako daleko.

PTICA

Žao mi je što sam vas odveo tamo.

MEDA

Bili smo zaneseni tvojim snom, koliko i ti. Svi mi smo maštali o mestu bez ljudi.

PTICA

Izgubili smo lisicu i vuka. Nikad neću uspeti da nadoknadim ta dva života.

MEDA

I ne moraš, Ptico. Oni su umrli prativši svoj san.

PTICA

Lažan san.

MEDA

Ali predivan.

FOKA 1

Da je samo bilo istina.

PTICA

Umesto toga, bio je košmar. Smrad, buka, i na hiljade ljudi. Ne razumem zašto me ne mrzite nakon svega toga.

FOKA 1

Ne možemo te mrzeti zato što si pokušao da nas odvedeš na bolje mesto. Ljudi su napravili ono lažnu domovinu koju je vuk video. Bilo šta što čovek dotake, bez obzira koliko to dobro zvučalo, uvek ispadne loše.

PTICA

Uau, to je veoma zrelo za nekog tvojih godina.

FOKA 2

Duga putovanja te nauče da brzo odrasteš.

PTICA

I dalje izgledaš tužno, Medo.

FOKA 2

Zar ti nije drago zato što si kući?

MEDA

Sedim ovde i osećam miris one crne mrlje u moru, koja je još uvek tu. Tužan sam kada pomislim da čovek ništa na ovoj Zemlji nije ostavio netaknuto.

PTICA

Onda, opet. Možda malo dalji na Jugu može biti...

FOKA 2

Ptico.

PTICA

Izvinite.

FOKA 1

Pogledajte. Neki ljudi dolaze.

PTICA

Ne. Ne ponovo.

FOKA 1

Oni čiste crnu mrlju.

PTICA

Pa, tako nekako.

FOKA 2

Pokušavaju.

PTICA

Žene mora da su naterale muškarce da počiste svoj nered.

FOKA 1

Ura za žene!

MEDA

Izgleda da ipak neko brine dovoljno da ih natera da to počiste.

PTICA

Možda će sledeći put biti pažljiviji , ili će morati da prođu kroz sve ovo ponovo.

FOKA

Ima li još nade, Medo?

MEDA

Možda. Ako dovoljno ljudi počne da brine, ako ne, osuđeni smo na propast.

FOKA

Bolje da počnu da brinu...ili niko od nas neće ostati.

MEDA

Za naše dobro i njihovo, bolje bi bilo da paze šta rade.

PTICA

Ili će morati meni da odgovaraju.

MEDA

Dobro je da imamo pticu da nas zaštiti.

FOKA

Šta bismo mi radili bez njega?

PTICA

Osušili biste se i umrli, pretpostavljam.

KRAJ