Univezitet u Novom SaduTehniki fakultet ,,Mihajlo
PupinZrenjanin
SEMINARSKI RAD
Predmet:INDUSTRIJSKA ERGONOMIJATema: Ergonomija automobilskih
sedita
PREDMETNI NASTAVNIK STUDENT uro Kovaevi dipl.ing.
Zrenjanin, 2015. godine
SADRAJ
UVOD31. AUTOMOBILSKA SEDITA42. KONSTRUKCIJA I DIZAJN SEDITA63.
PREDNJA SEDITA73.1. Naslon za glavu83.2. Sigurnosni pojasevi93.3
Ispuna i elastino oslanjanje104. ZADNJA SEDITA125. DEJA
SEDITA145.1. Vrste dejih sedita146. ZAKLJUAK177. LITERATURA18
UVOD
Priprojektovanjuvozilaprvizadatakjedefinisanjepoloajavozaaiputnikakakobisezadovolilizahtevipopitanju:
udobnostuodnosunapoloajutokuvonje, lakpristupkomandama (pedala,
ruicamenjaa, toakupravlaa),
smanjenjenaporapriulaskuiizlaskuizvozila,
obezbeivanjevidlivosti.
Oseajudobnostiuvoziluzavisiodnizafaktoravezanihzaoseajsigurnosti,
zdravla, psihofizikogzadovolstva.
Posebnupanjutrebaobratitinapoloajvozaakojijeuprocesuvonjefiksiran,
iporedtogamoradadelujenakomandeipratiokruenje.
Seditejeglavnafizikapotporainosinajveideoteinetela.Optereenjekojedelujenagornjideotelaprenosisenakimu,
kojaimanajveuulogunaudobnostpoloaja.
Kakobivozasvojufunkcijuobavlaousedeempoloaju,
njegovoradnomestotrebaprojektovatitakodamoeuduemvremenskomperioduupravlatiautomobilomuzminimalnupotronjuenergije.
Dosadanjaistraivanjasupokazaladapostojioptimalansedeipoloaj,
prikomesevozanezamara, adefinisanjeanatomskimuglovimasedenja
Vibracijekojeseprenosesavozilanateloovekatrebaizolovatiismanjitinanajmanjumoguumeru,
kakobiseminimiziralitetniefektidinamikihoptereenja.
Seditamoradaobezbedekorisnikuodreenestepeneslobodekretanja,
takodadozvoliadekvatnooputanjeodstresapojedinihdelovatelaidaseuistovremespreepomeranjaizauzimanjapoloaja,
kojebiuduemperioduotetilizgloboveilumbalnideokime.
Dinamikeperformanseseditanajeeseocenjujumerenjemubrzanjakojaseprenoseprekoseditanakorisnike.
1. AUTOMOBILSKA SEDITA
Sedite je integralni deo sistema za zadravanje putnika, pa je
jako vano kako e se sile koje se sa karoserije prenose na sedite,
dale preneti na putnika.
Sedite mora da zadovoli niz zahteva kao to su:
podeen anatomski oblik, podeen poloaj u odnosu na komande,
odgovarajua veza sa podom vozila, krutost rama, elastinost
ispune.
Posmatrano sa aspekta bezbednosti, opredelenje za tvre ili meke
sedite zavisi i od izbora vrste pojasa.
Slika 1. emadejstvaspolanjihsilanaposaduvozila
Karakteristikeseditaseanalizirajuurazliitimradnimuslovima:
statikim, oslanjanjetelakakobiseodraooptimalanpoloajuvonji,
opaanjekontaktakrutostinarazliitimkontaktnimpovrinama,
bonooslanjanjetelauseditu,
mogunostregulisanjaiefikasnostdelovanjanakomande,
kvalitettekstilnihpovrina, stilreenja.
dinamikim. mogunostpriguenjavibracijaprenetihnaoveka,
slobodakretanja,
sposobnostodravanjapravilnogpoloajakimeispreavanjeprekomernogstresauduemperioduvonje,
raspodelakontaktnogpritiska
2. KONSTRUKCIJAIDIZAJNSEDITA
Sedita zajedno sa klimom predstavlaju najvanije komponente
udobnosti. Sadre elastini sistem veanja, obino nisu linearni (zbog
prisustva pene sa oprugama) i sa kompleksnim priguenjima. Kapacitet
ovog sistema za filtriranje vibracijamoe biti relativno nizak,
posebno za teka vozila gde sedite mogu da se podeavaju u zavisnosti
od teine putnika. Funkcija sedita je da umanji vibracije kako bi se
spreila nelagodnost pri vonji.
Karakteristino je da kod sportskih automobila vozai trae
direktnu vezu sa telom vozila pa se i takva sedita prave kako bi im
obezbedili dobar oseaj, i praenje svakog pokreta koje moe biti
izazvano poveanjem brzine, manevrisanjem, koenjem.
Slika 2. Izgled sedita u putnikom prostoru
Dizajn standardnog sedita esto predstavla kompromis. Negova
punjenja i sistem opruga moraju da obezbede krutu vezu sa vozilom,
ispravan sedei poloaj za putnike, posebno kada je u pitanju voza sa
aspekta vidlivosti, kontrole rada.
Estetika sedita takoe predstavla jedan od najznaajnijih aspekta
po pitanju enterijera i boleg izgleda kabine tj. putnikog prostora.
Automatizacija se stalno menja i unapreuje. Sedita postaju sloeni
sistemi po pitanju tehnologije, i sa dalim mogunostima i
izmenama.Razmatra se mogunost kretanja sedita u razliitim
pozicijama unutar vozila.
3. PREDNJASEDITA
Uzavisnostiodtipavozilainameneukojeihklijentikoristeprednjaseditaseprilagoavajusvimmogunostimairazliitimzahtevima.
Seditavozaaserazlikujuodsuvozaevih, zadnjih,
deijihseditausmislunjegovihfunkcija. Putnikmorabitiustanjudaulazi,
izlaziizvozilalakoakikadasuupitanjuinvalidigdesezahtevarotacijasedita,
radnaraunaru, komunikacija.
Nekadasuprednjaseditaprimalapotriputnika,sadasuonipraktinonestalisatritaidanasvepredstavlajujedinstvenustrukturukojasesastojiodnizakomponenti.
Montaaprednjegseditasevripakovanjemkomponenti:
metalnastrukturatela, mehanizamzaprilagoavanje, pena, poklopac,
naslonzaglavu, vazdunijastukzaboneudare, naslonzaruke
Slika 3. Komponentesedita1-presvlaka, 2-pena, 3-naslonzaglavu,
4-struktura, 5-nehanizamzaprilagoavanje,
6-strukturakojapredstavlavezuizmeupodaimehanizma
3.1. Naslon za glavu
Ovaj mehanizam je danas instaliran na svim vozilima novije
generacije kako bi doprineo boloj bezbednosti i udobnosti. Naslon
ima tu mogunost da bude nagnut i prilagodliv uz vozaevu glavu.
Naslon za glavu treba da obezbedi:
vrstu naslonu strukturu sa deblinom pene od 3cm, specifinu
konstrukciju pene i naslona koja e se prilagoditi lobanji i vratu,
treba da bude dovolno blizu glave.
U sluaju sudara sistem se povlai i istovremeno rotira naslon
glave, takoe je bitna i visina podeavanja. Visina mora biti tano
fiksirana da pri sudaru automobila ne dolazi do povrede vrata i
kime (slika 4.)
Slika 4. Idealna konfiguracija poloaja glave prilikom sudara
(ubrzanja a)
Naslon obuhvata iste komponente kao i sedite i istom proizvodnom
tehnologijom. Komponente naslona su struktura naslona i ispuna
(slika 5.)
Slika 5. Naslon za glavu
3.2. Sigurnosni
pojaseviVelikuulogusaaspektabezbednostiigrajuipojasevikojiseugraujuzajednosanaslonimazaglavuipredstavlajukonturuprepakovanjaostalihkomponenti.
Postojevievrstasigurnosnihpojasevakojiseugraujuuvozilato se moe
videti na slici 6.
Slika 6. Vrste sigurnosnih pojaseva1) trbuni, 2) dijagonalni, 3)
pojas u tri take, 4) pojas u etiri take,5) dijagonalni +pojas za
kolena 6) dijagonalni + zatitnik za kolena,7) zatitnik za kolena +
vazduni jastuk, 8) vazduni jastuk
( 7) , , , .
Slika 7. Sistem vezivanja pojasa u tri take
Brojna ispitivanja na simulatorima, ali i analize realnih
saobraajnih nezgoda pokazala su da je osiguravanje
putnikaprivrivanjem za sedita pojasevima sigurnosti u sluaju udesa
znaajan faktor smanjenju povreda. Time se spreava da putnici,
dejstvom inercijalne sile, udare u neki od tvrdih delova
karoserije. Isto tako je utvreno da se u sluaju prevrtanja vozila,
najee deava da otvaranjem vrata, kao posledica deformacije
karoserije, putnici ispadnu iz vozila, kao posledica toga nastupaju
teke povrede ili ak i tragine posledice, dok putnici koji ostaju u
vozilu "prou"sa znaajno manjim posledicama. Stoga je, kao zakonska
obaveza u svim zemlama uvedena obavezna primena pojaseva
sigurnosti. Dala nadgradnja pojaseva sigurnosti u vozilima vie
klase previa ugradnju dvoslojnih pojaseva, koji se naduvavaju kada
senzori detektuju neizbean sudar. Poveanje irine pojasa u stvari
poveava povrinu naleganja na telo putnika smanjujui rizik od
povrede
3.3 Ispuna i elastino oslanjanje
. 1950. . . , ( 8) . . , () .
Slika 8. Paukova mrea
4. ZADNJA SEDITA
Generalnozadnjaseditadobijajusemontaomistihvrstakomponentikaoiprednjaalisarazliitimgeometrijama.
Strukturaimehanizmiinejedinorazliitekomponenteuodnosunaprednjasedita.
Strukturaobuhvatajednostavanramodmetalakojijefiksiranpomounavrtkiizavrtnja.
Naslonzadnjegseditamorabitikrutkakobinosiooptereenjeizazvanoteinomkojesepostavlananjega.
Zadnjaseditamorajubitiojaanainercijalnimoptereenjimausluajusudara.
Slika 9. ianastrukturazadnjegsedita,levo,
presovanaelinaoplatasedita
Tipinakonstrukcijazadnjihseditakodsavremenihvozilajeprikazananaslici
10.
Zbograzliitogoptereenjausluajusudarazadnjaklupajeasimetrinodeliva.
Seditasuizloenasavojnimitorzionimdeformacijama.
Kakobisespreileovedeformacijeisamimtimublailiposledicedokojihmoedoi,
strukturesepraveodelikavelikejaineponekadojaanelimenimgredamailizavarenimlimovima.
Slika 10. Strukturazadnjegseditanamodernijimautomobilima
Naslonizaglavunazadnjimseditimasuintegrisanisanaslonomzaleaalikaozaposledicuograniavajuvidlivostvozaapozadi.
Naslonzaleajepovezansapodomipredstavlajujednucelinu.
Priprojektovanjuzadnjihseditatrebaobratitipanjunaprtlanik,
jerkorisnicimaautomobilanekadanijedovolantajprostorpaeseuveavatiobaranjemzadnjihseditakaprednjim
(slika 11).
Slika 10.Prtljani prostor
5. DEJA SEDITA
Svrhadejihseditanijedabudulepanaizgled,
paakniudobnostnijeosnovnikriterijumkvaliteta,
njihovafunkcijajestezatitaodnosnodausluajusudarasmanjerizikodpovreivanjaodnosnosmrtideteta.
5.1. Vrstedejihsedita
Odgovarajuedeijeseditejeonokojeje:
uskladusa ECE, pogodnozateinudetetainjegovuveliinu.
Deijaseditasupodelenaurazliitekategorije,
premateinidecezakojusunamenjena. Odgovarajurazliitimuzrastima,
gdejeteinadetetanajvanijapridonoenjuodlukekojuvrstudeijegseditaupotrebiti.
Postojipetklasadeijihsedita avisnoodteinedeteta:
0 klasa, teinadetetamanjaod 10 kg (kolevka) 0+ klasa,
teinadetetamanjaod 13 kg (kolevka) 1 klasa, teinadetetaod 9 do 18
kg (deijesedite) 2 klasa, teinadetetaod 15 do 25 kg (deijesedite) 3
klasa, teinadetetaurasponuod 25 do 36 kg (adapter).
Termindeijegseditaseodnosinasediekojemoepravilnodadrideijeteloiimatriilipetprikluakazaprivrivnjesedita
(ISO FIX).Dabismanjilirizikodpovreda,
seditazadecusepostavlajunazadnjesedite,
izuzevzausluajugdeautomobilinemajuzadnjasedita.
Usluajevimadaseseditezabebenalazinapredondaonaseokreuusmerusuprotnomodsmerakretanjavozila.
Utomsluajuvazdunijastuknasuvozaevomseditusemoraiskluiti.
Klasa 0 i 0+
Za decu do 13 kg mogu se koristiti na prednjem i zadnjem delu
automobila.Sigurnije je staviti ih na zadnjem seditu. Ova sedita
pruaju veu zatitubebine glave, vrata, kime.
Slika 11. Kolevka (klase 0 i 0+)
Klasa 1
Ovaseditasepreporuujuzadecuteineod 9 do 18 kg
ilioddevetmesecidoetirigodine.
Mogusekoristitinaprednjemizadnjemdeluautomobila,alijesigurnijedastojenazadnjem.
Uglavnomistipostupakkaousluajukolevke 0 i 0+,
deijaglavanesmedaprelazivisinusedita.
Slika 12. Deijesediteklase 1
Klasa 2
Zadecuod 15 do 25 kg.
Slika 13. Deijesediteklase 2
Klasa 3
Zadecuod 25 do 36 kg.Osnovnetakepravilnogdranjasu:
pojassetrebanositivrsto,
krilapojasevasamoprekokarliceanestomaka,
dijagonalnatrakasepokrivaprekoramenaanevrata.
Slika 13. Adapter klase 3
Seditasenatrituobinonalazezauzrasteod 3 do 12 godina,
tjzadecuija visinaneprelazi 1.5 m.
Iznadovihstarosnihgrnicaivisinedecamogudakoriste
standardnaseditanaautomobiluisigurnosnepojaseve.
6. ZAKLJUAK
Izizloenogmoeseviditidajesamakonstrukcijaseditasloenaposebnoakousebiposedujeureajzaklimatizaciju,
masauiakoimaugraenevazdunejastukesabonihstrana.
Uposlednjevremeposebnapanjaseposveujedeijimseditimainjihovojbezbednostitokomvonje.injenicajedaserazvojvozila,
uoptemsmislureivezujedirektnosarazvojemludskepopulacije,
daklebeztanodefinisanogvremenanastankailipoetkanjegovogkorienja.
Podoptimimenom "udobnostputnika"
podrazumevasekvalitetunutranjostivozila,
kojiputnicimaputovanjeiniudobnijim,
vozauporedudobnostiomoguavanesmetanukoncentrisanostnaupravlanjevozilom.
7. LITERATURA
1. LUKI, J., Kompleksna udobnost vozila, Mainski fakultet
uKragujevcu, Kragujevac 2011.2. JANKOVI, A., SIMI, D.,Bezbednost
automobila, Mainskifakuletet u Kragujevcu, Kragujevac 1996.3.
NESTORSKI, M., Princip rada i servisiranje automobilskih
klimaureaja, International ariazone, Makedonija.
18
