Click here to load reader

Ernst Hekel_tajne Sveta

  • View
    286

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Ernst Hekel_tajne Sveta

ERNST HEKEL

T A JN E S V E T APOPULARNE STUDIJE O MONISTIKOJ FILOSOFIJI

PREVEO S ENGLESKOG I OBRADIO BOKO CVETKOVI1

Beograd, 1998

2

PREDGOVOR Ove studije o Monistikoj Filosofiji namenjene su obrazovanim ljudima sviju stalea, koji misle i predano tee istini. Kao osobita oznaka devetnaestog veka jeste iva tenja za saznanjem isine u najirim krugovima. To ce s jedne strane objanjava ogromnim progresom pravog prirodnog saznanja u ovom najznaajnijem odseku ljudske istorije, a c druge, oevidnom protivrenou, do koje je ono dospelo prema naunoj tradiciji vanprirodnog otkrovenja, i najposle, srazmernim rasprostiranjem i pojaavanjem umnih potreba za razumevanje bezbroj novo otkrivenih injenica, za jasno saznanje njihovih uzroka. Silnom progresu empirikog znanja u naem veku prirodnih nauka nikako ne odgovara slino objanjenje njegovog teorijskog razumevanja i ono vie saznanje uzrone veze svih pojedinih pojava, koje jednom reju nazivamo Filosofijom. ta vie vidimo, da je apstrahtna i veim delom metafizika nauka, koja se vekovima predaje na naim univerzitetima kao Filosofija, daleko od toga, da prihvati steeno blago empirikih nauka. Sa istim aljenjem moramo i na drugoj strani priznati, da se mnogi zastupnici tzv. ekzaktnih prirodnih nauka zadovoljavaju specijalnom negom svoje uske oblasti, posmatranjem i ogledom, naprotiv, dublje saznanje zajednike veze opaenih pojava a to je i u Filosofiji smatraju za nepotrebno. Dok ovi isti empiriari ne vide umu od drveta, dotle se metafiziari zadovoljavaju samim pojmom ume ne gledajui drveta. Pojam Natur Filosofije, u kome su se potpuno sastala. oba puta ispitivanja istine, empirika i spekulativna metoda, jo se i danas prezrivo odbacuje u irokim krugovima. Ova neprirodna i tetna suprotnost izmeu Prirodnih Nauka i Filosofije, izmeu rezultata iskustva i miljenja, neosporno se osea sve vie ivlje i bolnie u irokim obrazovanim krugovima. To osvedoava i uveani obim ogromne popularne naturfilosofske literature, koja je postala u toku poslednje polovine veka. To osvedoava i radostan faat, to i protiv meusobne nenalonosti prirodnjaa, oji posmatraju i filosofa, oji razmiljaju, ipa istanuti naunici iz oba tabora pruaju jedan drugom ruu, udruuju se i tee reenju onog najvieg zadata ispitivanja, oga moemo rato obeleiti tajnama sveta. Ispitivanja o ovim tajnama sveta, oja iznosim u ovoj njizi, prirodno, niao ne mogu pretendovati na svoje potpuno reenje; ta vie ona ih samo ritii osvetljavaju za ire obrazovane rugove, i tee da odgovore na pitanje, olio smo se danas pribliili njihovom reenju. Kolii smo stupanj saznanja istine stvarno postigli na raju devetnaestog vea ? Kaav smo progres stvarno izvrili na ovom besrajno udaljenom cilju, u tou njegovom? Odgovor na ova velia pitanja, oga ovde izlaem, moe, prirodno, samo subjetivno i samo delimino biti taan; jer su moja poznavanja prave prirode, moj um za suenje o njihovom objetivnom biu, ogranieni, ao to je to i od svih drugih ljudi. Jedino nata pretendujem, i to moraju priznati moji najodluniji protivnici, jeste, da je moja Monistia Filosofija od poeta do raja asna, tj. taan otisa ubeenja, oje sam steao mnogogodinjim trudnim ispitivanjima u prirodi i stalnim razmiljanjem o pravom uzrou njenih pojava. Ovaj naturfilosofsi rad protee se roz pb vea i ja smem sada u svojoj 66. godini ivota uzeti, da je taj rad zreo u ljudsom smislu; a taoe sam potpuno ubeen, da ovaj zreo plod sa drveta saznanja za ostata ivota, oji mi je jo dodeljen, nee pretrpeti znatnija usavrivanja, niti principijelne promene. Bitne i presudne poglede svoje Monistie i Genetie Filosofije izloio sam jo pre 33 god. u Generalnoj Morfologiji organizama, u delu vrlo opirno i vrlo teo napisanom, oje je nalo veoma malo italaca. To je bio prvi pouaj da se novoosnovana naua o razviu sprovede roz celu oblast organse naue o oblicima. Da bih bar dao vanost jednom delu novih misli, oje su tu bile izloene i da bih u isto vreme zainteresovao iri rug obrazovanih za najvei progres saznalja naeg vea, objavio sam dve godine docnije svoju Prirodnu Istoriju Postanja. Poto je se ovo zgodno delo, i pored svojih veliih nedostataa, pojavilo u deset veliih izdanja i dvanaest razlinih prevoda, doprinelo je mnogo3

rasprostiranju monistiog gledita na svet. To isto vredi i za manje itanu Antropogeniju u ojoj sam (1874.) pouao da reim tei zadata, da uinim pristupanim i jasnim veem rugu obrazovanih najvanije injenice iz oveije istorije razvia (njeno peto preraepo izdanje izalo je 1903. g.). Neolio vanijih i naroito dragocenih napredaa, oje je opet ovaj najvaniji deo Antropologije postigao, rasvetlio sam u predavanju 0 naem sadanjem znanju o porelu ovea, oje sam odrao 1898. na etvrtom internacionalnom zooloom ongresu u Kembridu (sedmo izdanje 1899. g.). Vie specijalnih pitanja nae moderne NaturFilosofije, oja su od naroitog interesa, pretresao sam u: Supljena popularna predavanja iz oblasti naue o razviu (1878.). Najposle, ja sam najoptije principe moje Monistie Filosofije i njihov specijalni odnos prema vladajuim versim uenjima rato izloio u Veroispovesti jednog prirodnjaa: Monizam ao veza izmeu religije i naue (1892., etrnaesto izdanje 1908.). Ovaj spis o Tajnama Sveta jeste dalje izvoenje, doazivanje i dopunjavanje ubeenja, oje sam zastupao u navedenim delima za vreme jednog oveijeg vea. Stoga mislim da s njim zaljuim svoje studije na oblasti monistiog gledita na svet. Stari plan, oga sam godinama gajio, da razradim ceo Sistem Monistie Filosofije na osnovi naue o razviu, ne mogu vie izvoditi. Moja snaga nije vie za to sposobna, a ponea opomena starosti, oja je sve dublja, goni me na zavrivanje. I ja sam posve edo devetnaestog vea i hou na njegovom raju da podvuem crtu ispod svoga ivotnog rada. Neizmerno prostranstvo, oje je postiglo oveije znanje progresivnom podelom rada u naem veu, izgleda danas nemogunim obuhvatiti sve njegove grane sa istom dubinom i jednostavno predstaviti njihovu unutranju vezu. I sam genije prvog ranga, oji bi podjednao vladao svima oblastima naue i u punoj meri imao umetnii dar za njihovo jednostavno izlaganje, ipa ne bi bio u stanju, da izvede u prostoru jedne srednje njige, obimnu optu sliu celoga osmosa. Pa, pa, ija su znanja u razliitim oblastima vrlo nejednaa i nepotpuna, mogu ovde samo uzeti za zadata da siciram opti plan jedne tave slie sveta i da letimino doaem jedinstvo njegovih delova pored nejednaih izvoenja toga plana. Stoga ova njiga o tajnama sveta mora nositi arater jedne njige sica, u ojoj su studije nejednae vrednosti sastavljene u jednu celinu. Pogo sam nee delove svrio ranijih godina, a nee te u poslednje vreme, to je naalost obrada nejednaa; taoe nisam mogao izbei ni ponavljanja, stoga molim za izvinjenje. Poto se s ovim rastajem od svojih italaca, nadam se, da sam svojim asnim i savesnimradom i pored nedostataa ojih sam svestan priloio malo reenju tajni sveta i dasam u borbi gledita na svet bar ome itaocu, oji tei asnom i isto umnom saznanju, poazao onaj put, oji samo, po mome duboom ubeenju, vodi istini, put empiriom ispitivanju prirodei na njemu zasnovanoj, Monistioj Filosofiji. Je n a , 2. IV. 1899. Ernst Heel.

4

PRVA GLAVA TAJNE SVETA OPTA SLIKA KULTURE DEVETNAESTOG VEKA. GLEDITA NA SVET, MONIZAM I DUALIZAM. Kraj devetnaestoga vea sree panju posmatrau, oji misli, na jednu od pojava. Svi obrazovani saglas n i s u u to me , d a je o n u mn og om p og le du daleo prevaziao sve prethodne veove i reio zadate, oji u njegovom poetu izgledahu nereljivi. He samo velii teoretsi progres u prirodnom savnanju, ve i njegova pratina primena u tehnici, industriji, saobraaju itd., dali su naem celoupnom modernom ulturnom ivotu nov izgled. Ali, na drugoj strani, na vanim oblastima duhovnog ivota i drutvenih odnosa, poazuje se mali, ili gotovo niaav progres prema ranijim stoleima, ta vie, nualost, esto opasni regres. Iz ovog oevidnog onflita proizilazi ne samo nelagodno oseanje unutarnjeg neslada i neistine, ve i opasnost teih atastrofa na politiom i socijalnom polju. Stoga izgleda da je ne samo pravo, ve i sveta dunost svaog potenog i oveansom ljubavlju oduevljenoga ispitivaa, da pristupi sa nujistijom saveu reenju ovog onflita i ulanjanju opasnosti, oja iz toga proizilazi. Ali ovo moe biti po naem uverenju samo energinom tenjom za saznanjem istine i dobitom jasnog, prirodnog gledita na svet, oje je osnovano na gornjem. Progres prirodnog saznanja. Ao predstavimo sebi nesavrenstvo prirodnog saznanja u poetu devetnaestog vea, pa ga uporedimo sa sjajnom visinom na njegovom raju, svai e strunja zapaziti ogroman progres. Svaa pojedina grana prirodne naue sme se pohvaliti, da je u devetnaestom veu a osobito njegove druge polovine postigla u estenzitetu i intenzitetu rezultat od najveeg znaaja. U mirosopsom poznavanju malenoga, ao i u telesopsom ispitivanju ogromnoga, dobili smo sada neocenjiva znanja, oja su od pre sto godina izgledala nedostina. Usavreni metodi mirosopsog i bioloog isptitivanja otrili su svuda ne samo u carstvu jednoelinih protista (nevidljivi svet ivota, pun besrajnim bogatstvom oblia, ve su nas uputili da i u siunoj maloj eliji upoznamo zajednii elementarni organizam, iji socijalni elini savezi, tiva, sastavljaju tela sviju mnogoelinih biljaa i ivotinja, ao i ovea. Ova anatomsa znanja jesu od najveeg znaaja; ona se dopunjuju embrioloim doazom, da se svai vii mnogoelini organizam razvio iz jedne jedine proste elije, oploene jajne elije. Veoma vana, na tome osnovana, teorija o elijama, potpomogla je pravilno razumevanje za fizie i hemijse, ao i za psiholoe procese ivota, dale za one pojave pune tajanstvenosti, za ije se objanjenje ranije pretpostavljala vanprirodna ivotna snaga ili besmrtno duevno bie. Pa i prava sutina bolesti te je onda learu jasna i potpuno razumljiva, ao je spojena s elinom Patologijom. Nita manje nisu znaajna otria devetnaestoga vea u oblasti anorganse prirode. Fizia je u svima delovima svoje oblasti, u optici i austici, u nauci o magnetizmu i eletricitetu, u mehanici i nauci o toploti,