SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET

FAKULTET:

STUDIJ I CIKLUSA; GODINA STUDIJA:

SMJER:

„MJERE CBBIH ZA POBOLJŠANJE LIKVIDNOSTI BANAKA

BIH“

STUDIJ SLUČAJA

SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET

FAKULTET:

STUDIJ I CIKLUSA; GODINA STUDIJA:

SMJER:

„MJERE CBBIH ZA POBOLJŠANJE LIKVIDNOSTI BANAKA

BIH“

STUDIJ SLUČAJA

IZJAVA: Ja xxxx student Sveučilišta/Univerziteta „Vitez“ Travnik,

Indeks broj: xxxx odgovorno i uz moralnu i akademsku odgovornost

izjavljujem da sam ovaj rad izradio potpuno samostalno uz korištenje citirane

literature i pomoć profesora odnosno asistenata.

Potpis studenta:_____________

STUDENT: xxxx

PREDMET: Bankarstvo

PROFESOR:

ASISTENT:

SADRŽAJ

1. UVOD...............................................................................................................................1

2. PROBLEM U FOKUSU...................................................................................................2

3. ALTERNATIVNA RJEŠENJA PROBLEMA.................................................................4

3.1. Dobre prakse za upravljanje likvidnošću..................................................................4

4. IMPLEMENTACIJA RJEŠENJA....................................................................................9

5. ZAKLJUČAK.................................................................................................................11

1. UVOD

Banka bi trebala da svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj

omogućava da u svakom trenutku ispuni svoje dospjele obaveze (likvidnost), i da

trajno ispunjava sve svoje obaveze (solventnost).

Kako bi banka efikasno upravljala likvidnošću ona mora da planira prilive i odlive

novčanih sredstava, prati nivo likvidnosti njegovim mjerenjem i donosi odgovarajuće

mere za sprečavanje ili otklanjanje uzroka nelikvidnosti.

Banke u tržišnoj ekonomiji moraju da permanentno obezbeđuju dnevnu likvidnost u

svom poslovanju. Održavanje likvidnosti smatra se osnovnom pretpostavkom za

održivost banke na finansijskom tržištu. Najkraće rečeno, likvidnost banke je njena

sposobnost da izvršava svoje obaveze o rokovima dospijeća.

1

2. PROBLEM U FOKUSU

Finansijska institucija se smatra likvidnom ukoliko uvijek ima pristup odmah

raspoloživim sredstvima po realnoj cijeni, tačno u vrijeme kada su ta sredstva

potrebna. Ovo znači da likvidna banka ili druga finansijska institucija posjeduje

odgovarajući iznos odmah raspoloživih sredstava uvijek kada su ona potrebna ili da

može na vrijeme da obezbjedi likvidna sredstva putem pozajmice ili prodajom

kapitala. Nedostatak adekvatnog stepena likvidnosti može da bude jedan od prvih

znakova da banka ima ozbiljne probleme. Na primjer, banka koja se suočava sa

smanjenjem nivoa depozita moraće da se okrene nekim svojim  sigurnijim likvidnim

sredstvima. Nedostatak gotovine sa kojim se često suočavaju banke i druge

finansijske institucije koje se nalaze u teškoćama jasno ukazuje na činjenicu da

likvidnost ne smiju da zapostave. Može se dogoditi da se banka zatvori za poslovanje

ukoliko nije u stanju da poveća nivo likvidnosti, tako je u, tehničkom smislu, takva

institucija i dalje solventna.

Za većinu banaka najveći pritisci potražnje za raspoloživim sredstvima dolaze od

strane klijenata koji povlače novčana sredstva sa svojih depozitnih računa i u

vidu zahtjeva za odobravanje kredita od strane klijenata koje banka želi da zadrži kao

svoje klijente - bilo u formi novih zahtjeva za odobravanje zahtjeva, u formi

obnavljanja isteklih ugovora o zajmu ili povlačenja po postojećim kreditnim

linijama. Ostali izvori potražnje u pogledu likvidnosti podrazumijevaju otplatu

ranijih zaduživanja kao što su zajmovi koje je banka dobila od drugih finansijskih

institucija ili od strane centralne banke. Plaćanja poreza na prihod ili gotovinskih

dividendi akcionarima povremeno utiču na potražnju odmah raspoloživih

gotovinskih sredstava. Da bi se izašlo u susret pomenutoj potražnji za likvidnošću,

banke i druge finansijske institucije se pozivaju na više potencijalnih izvora

sredstava. Najvažniji izvor sredstava deponentne institucije su novi depoziti

klijenata, bilo da su to novootvoreni računi ili novi depoziti na već postojećim

računima. Priliv depozita je najveći kada se isplaćuju mesečne plate i sredinom

meseca kada se plaćaju računi i vrše ostala plaćanja. Slijedeći važan izvor likvidnih

sredstava je otplata zajmova od strane klijenata, čime se obezbeđuju svježa sredstva

za zadovoljavanje novih potreba likvidnosti, što se postiže i prodajom aktive,

naročito hartija od vrijednosti iz portfelja hartija od vrijednosti. Likvidnost se takođe

2

obezbjeđuje i iz prihoda ostvarenih od prodaje nedepozitnih usluga, kao i od

zaduživanja na tržištu novca.

Različiti izvori ponude i potražnje u pogledu likvidnosti zajedno određuju neto

poziciju likvidnosti svake finansijske institucije, u bilo kojem vremenskom trenutku.

Suština problema upravljanja likvidnošću finansijske institucije može se opisati u

dvije rečenice:

Rijetko se događa da je potražnja za likvidnošću jednaka ponudi likvidnih

sredstava u bilo kojem određenom vremenskom trenutku. Finansijska

kompanija se stalno suočava ili sa deficitom ili sa suficitom likvidnosti.

Postoji ustupak za ustupak kada je u pitanju likvidnost i rentabilnost. Što je

više izvora sredstava na raspolaganju za podmirivanje potražnje likvidnosti,

to se više smanjuje očekivana rentabilnost finansijske institucije, pod

uslovom da ostali faktori ostaju nepromenjeni.

3

3. ALTERNATIVNA RJEŠENJA PROBLEMA

Mjere za otklanjanje nelikvidnosti banke mogu biti:

ubrzana naplata svih dospjelih potraživanja banke,

prijevremena naplata plasmana banke,

ograničenje ili obustavljanje novih plasmana,

zaduživanje kod CB u skladu sa propisima,

zaduživanje kod drugih banaka i drugih finansijskih organizacija u zemlji i

inostranstvu,

povećanje depozita po viđenju i oročenih depozita,

destimulacija povlačenja depozita,

prodaja trajnih uloga banke,

prodaja nekretnina banke,

definisanje mogućih opcija za promjenu sredstava i izvora sredstava,

planiranje vidova komunikacije sa glavnim deponentima, poslovnim

partnereima, drugim klijentima i javnošću.

Svaka banka treba imati dogovorenu strategiju za svakodnevno upravljanje

likvidnošću. Ta strategija treba biti saopštena čitavoj organizaciji.

3.1. Dobre prakse za upravljanje likvidnošću

Nadzorni odbor banke treba usvojiti strategiju i značajne politike koje se odnose na

upravljanje likvidnošću. Odbor takođe treba osigurati da viša uprava preduzme

korake neophodne za praćenje i kontrolu likvidnosti. Odbor treba biti redovno

izvještavan o stanju likvidnosti banke, a odmah ako je došlo do bitnih promjena u

trenutnom ili neposredno očekivanom stanju likvidnosti.

4

Svaka banka treba imati upravljačku strukturu za efikasno sprovođenje strategije

likvidnosti. Ta struktura treba obuhvatati kontinuirano učešće članova više uprave.

Viša uprava mora osigurati da je upravljanje likvidnošću efikasno i da su utvrđene

primjerene politike i procedure za kontrolu i ograničavanje rizika likvidnosti. Banke

trebaju odrediti i redovno pregledavati ograničenja koja se odnose na veličinu

njihovih pozicija likvidnosti tokom određenih vremenskih razdoblja.

Banka mora imati adekvatne informacione sisteme za mjerenje, praćenje,

kontrolisanje i izveštavanje o likvidnosti. Izveštaji trebaju biti pravovremeno

dostavljani nadzornom odboru banke, višoj upravi i ostalom odgovarajućem osoblju.

Svaka banka mora imati adekvatan sistem internih kontrola svog procesa upravljanja

likvidnošću. Temeljna komponenta sistema interne kontrole obuhvata redovne

nezavisne preglede i vrednovanja efikasnosti tog sistema, i ako je potrebno,

osiguranje adekvatnih i poboljšanja internih kontrola. Rezultati tih pregleda trebaju

biti dostupni nadzornim organima.

Supervizori trebaju sprovoditi nezavisno vrednovanje bančinih strategija, politika,

procedura i praksi koje se odnose na upravljanje likvidnošću. Supervizori trebaju

zahtevati da banka ima efikasni sistem za mjerenje, praćenje i kontrolu likvidnosti.

Svaka banka treba imati upravljačku strukturu za efikasno sprovođenje strategije

likvidnosti. Ta struktura treba obuhvatati kontinuirano učešće članova više uprave.

Viša uprava mora osigurati da je upravljanje likvidnošću efikasno i da su utvrđene

primerene politike i procedure za kontrolu likvidnosti. Banke trebaju odrediti i

redovno pregledati ograničenja koja se odnose na veličinu njihovih pozicija

likvidnosti tokom određenog vremenskog perioda.

Važan element okvira za upravljanje likvidnošću je informacioni sistem uprave

napravljen kako bi se nadzornom odboru, višoj upravi i ostalom odgovarajućem

osoblju osigurali pravovremeni podaci o poziciji likvidnosti banke. Snažni

informacioni sistem uprave neophodan je za donošenje dobrih odluka povezanih sa

likvidnošću. Takav sistem treba biti dovoljno fleksibilan kako bi se mogli rešavati

različiti potencijalni problemi koji se mogu pojaviti. Informacioni sistem uprave

treba biti sposoban izračunati pozicije likvidnosti u svim glavnim valutama u kojima

banka posluje, kako na pojedinačnoj tako i na agregatnoj osnovi. Sve banke trebaju

5

moći izračunati svoje pozicije likvidnosti na dnevnoj osnovi za kraća vremenska

razdoblja i za serije određenih vremenskih razdoblja nakon toga, uključujući i

udaljenija razdoblja, kako bi mogle efikasno upravljati i pratiti svoja neto obrtna

sredstva.

Važan aspekt upravljanja likvidnošću je određivanje pretpostavki o budućim

potrebama finansiranja. Iako neki novčani prilivi i odlivi mogu biti jednostavno

izračunati ili predviđeni, banke moraju odrediti i pretpostavke o budućim potrebama

za likvidnošću, kako za kratkoročne tako i za dugoročne periode.

Banka treba analizirati likvidnost koristeći se nizom različitih “šta ako“ scenarija.

Procena o tome da li je banka dovoljno likvidna u velikoj meri zavisi od ponašanja

novčanih tokova u različitim uslovima. Analiziranje likvidnosti zato obuhvata i

izradu različitih “šta ako“ scenarija. Prema svakom scenariju, banka treba imati

odgovor na bilo kakve negativne ili pozitivne nagle promene likvidnosti koje se

mogu pojaviti. Ti scenariji trebaju uzeti u obzir i unutrašnje (vezane uz određenu

banku) i spoljne (vezane uz tržište) faktore. Iako će se likvidnošću upravljati u

“normalnim“ okolnostima, banka mora biti spremna upravljati likvidnošću i u

nenormalnim uslovima.

Banka će trebati odrediti tajming novčanih tokova za svaku vrstu sredstava i obveza

procenjujući verovatnost ponašanja tih novčanih tokova prema scenariju koji ispituje.

Odluke o specifičnom tajmingu i veličini novčanih tokova sastavni su deo

konstruisanja rokova dospeća prema svakom scenariju. Za svaki od izvora

finansiranja, banka će trebati odlučiti hoće li obveza:

1) biti u potpunosti isplaćena po dospeću;

2) postepeno nestajati tokom sledećih nekoliko nedelja; ili

3) biti gotovo sigurno prenesena ili dostupna po potrebi.

Banka treba često preispitivati pretpostavke korišćene u upravljanju likvidnošću kako

bi odredila jesu li one još uvek valjane.

Prilikom kategorisanja sredstava banka treba odlučiti i kakav bi bio učinak

likvidnosti pojedinog sredstva prema različitim scenarijima. Neka sredstva koja su

vrlo likvidna u vremenima normalinih poslovnih okolnosti mogu postati manje

likvidna u nepovoljnim uslovima.

6

Analiziranje pasive bančinog bilansa stanja radi utvrđivanja izvora finansiranja

zahteva da banka razume obeležja svojih dobavljača sredstava i instrumenata

finansiranja. Kako bi se vrednovali novčani tokovi koji proizilaze iz bančinih obveza,

banka prvo mora ispitati ponašanje svoje pasive u normalnim poslovnim uslovima.

To obuhvata utvrđivanje:

normalnog nivoa prenosa depozita i ostalih obveza

efektivnog dospeća depozita bez ugovorno određenog roka dospeća, kao što

su depoziti po viđenju i mnoge vrste štednih računa;

normalnog rasta novih depozita s otkaznim rokom

Banka može koristiti nekoliko mogućih tehnika da bi utvrdila efektivno dospeće

svojih obveza, kao što je, npr. korišćenje prošlih podataka o ponašanju depozita. Kod

depozita po viđenju, kako pojedinaca tako i preduzeća, mnoge banke sprovode

statističku analizu koja u obzir uzima sezonske faktore, osetljivosti kamatnih stopa i

ostale makroekonomske faktore.

Banka treba ispitati mogućnost da dođe do značajnih novčanih tokova iz njenih

vanbilansnih aktivnosti (osim kreditnih obveza). Potencijalna priroda većine

vanbilansnih instrumenata povećava složenost upravljanja vanbilansnim novčanim

tokovima. Naročito tokom stresnih situacija, vanbilansne obveze mogu značajno

iscrpiti likvidnost.

Potencijalne obveze, kao što su akreditivi i finansijske garancije, predstavljaju

potencijalno značajan odliv sredstava banke, ali obično ne zavise o stanju same

banke. Banka može biti u mogućnosti odrediti “normalni“ nivo novčanih odliva u

uobičajenim uslovima, a onda proceniti opseg povećanja tih tokova tokom perioda

stresa.

Banka treba imati alternativne planove koji se odnose na strategiju za rešavanje kriza

likvidnosti i obuhvataju procedure za ispravku manjka novčanih tokova u hitnim

situacijama.

Viša uprava mora realistično odgovoriti na ova pitanja kako bi odredila kako se

banka može snaći u nenormalnim nepovoljnim okolnostima. Osim toga, uprava mora

utvrditi i znati vrstu događaja koji mogu izazvati primenu alternativnih planova

likvidnosti.

7

Svaka banka mora imati adekvatan sistem internih kontrola svog procesa upravljanja

likvidnošću. Temeljna komponenta sistema interne kontrole obuhvata redovne

nezavisne preglede i vrednovanja učinkovitosti tog sistema i, ako je potrebno,

osiguranje adekvatnih revizija ili poboljšanja internih kontrola. Rezultati tih pregleda

trebaju biti dostupni nadzornim vlastima.

Banke trebaju imati adekvatne interne kontrole kako bi osigurale integritet svojeg

procesa upravljanja likvidnošću. Interne kontrole trebaju biti integralni deo bančinog

ukupnog sistema interne kontrole. One trebaju promovisati efikasno i delotvorno

poslovanje, pouzdano finansijsko i regulatorno izveštavanje i poštovanje relevantnih

zakona, regulativa i institucionalnih politika. Efikasni sistem interne kontrole

likvidnosti obuhvata1:

okruženje snažne kontrole;

adekvatni proces za utvrđivanje i vrednovanje likvidnosti;

utvrđivanje kontrolnih aktivnosti kao što su politike i procedure;

adekvatni informacioni sistemi; i

kontinuirani pregled poštovanja utvrđenih politika i procedura

Važan element bančinog sistema interne kontrole njenog procesa upravljanja

likvidnošću je redovno vrednovanje i pregled. To obuhvata osiguranje da osoblje

sledi utvrđene politike i procedure, kao i osiguranje da se utvrđenim procedurama

zaista postižu željeni ciljevi. Uprava treba osigurati da sve preglede i vrednovanja

redovno sprovode pojedinci koji su nezavisni od funkcije koja se pregleda.

Funkcija interne revizije treba takođe redovno pregledati proces upravljanja

likvidnošću kako bi utvrdila bilo kakve slabosti ili probleme. Njima se takođe na

pravovremen i efikasan način treba baviti i uprava.

Supervizori trebaju sprovoditi nezavisno vrednovanje bančinih strategija, politika,

procedura i praksi koje se odnose na upravljanje likvidnošću. Supervizori trebaju

zahtevati da banka ima efikasan sistem za merenje, praćenje i kontrolu likvidnosti.

Supervizori trebaju pribaviti od svake banke dovoljne i pravovremene podatke za

vrednovanje likvidnosti i trebaju osigurati da banka ima adekvatne alternativne

planove likvidnosti.

1 Dobre prakse za upravljanje likvidnošću u bankarskim organizacijama, Bazel 2000.

8

Supervizori takođe trebaju proceniti efikasnost bančinog procesa za merenje i

praćenje likvidnosti pregledom tehnika i postojećih pretpostavki kako bi procenili

buduća neto obvezna sredstva. S obzirom na to, supervizori bi trebali razmotriti

razboritost različitih “šta ako“ scenarija. Supervizori mogu utvrditi da je korisno

objaviti standarde za upravljanje likvidnošću. Oni će uobičajeno obuhvatati

regulatorne obveze vezane za određena ograničenja ili koeficijente.

Supervizori mogu proveravati da se supervizorske smernice vezane za likvidnost

primenjuju na dnevnoj osnovi. U tu se svrhu može koristiti standardizovani okvir

supervizorskog izveštavanja. Ti izveštaji mogu obuhvatati ne samo bančino

poštovanje kratkoročnih ograničenja, već i osigurati supervizorima dovoljno

podataka za praćenje bančine likvidnosti u dugoročnijem periodu.

Supervizori trebaju razmotriti bančin rizik likvidnosti zajedno s njenom

adekvatnošću kapitala. Da bi to mogli, oni od banke trebaju dobiti dovoljne i

pravovremene podatke pomoću kojih će vrednovati njenu likvidnost.

Supervizori takođe trebaju imati svoje vlastite alternativne planove za rešavanje

problema s likvidnošću u pojedinim bankama ili na tržištu kao celini. Kako bi

efikasno sproveli svoje alternativne planove, supervizori će od banaka u krizi morati

nabaviti pravovremene i tačne podatke. Banka treba kontaktirati svoje supervizore

(kako supervizore svoje matične države tako i supervizore države – domaćina) i

centralnu banku čim postane svesna da su se pojavili problemi s likvidnošću.

4. IMPLEMENTACIJA RJEŠENJA

Guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine, Kemal Kozarić, je istakao da je finansijski

sektor u BiH, prije svega bankarski, očuvao likvidnost zahvaljujući i mjerama Centralne

banke.

Centralna banka BiH je donijela četiri mjere za ublažavanje posljedica globalne ekonomske

krize i sve se odnose na poboljsanje likvidnosti banaka BiH. Cilj tih mjera je povećati

likvidnost i kreditni potencijal banaka, da bi banke povećanom kreditnom aktivnošću

doprinijele ekonomskoj aktivnosti privrednih subjekata.

Upravno vijeće Centralne banke BiH (CBBH) 14. oktobra 2008. godine je donijelo

odluku o smanjenju stope obavezne rezerve koju komercijalne banke u BiH drže kod

9

CBBH sa 18 na 14 posto. ovom mjerom CBBiH je bankama oslobodila 727 mil.

KM.

Upravno vijeće Centralne banke BiH donijelo je odluku prema kojoj od 1. novembra

2008. godine sve nove kreditne linije koje komercijalne banke povuku iz

inostranstva neće ulaziti u osnovicu za obračun obavezne rezerve. Ovakvu odluku

Upravno vijeće je donijelo kako bi se stimulirao priliv kapitala u domaći bankarski

sektor i dao dodatni podsticaj kreditnim aktivnostima komercijalnih banaka.

Zatim je Upravno vijeće CBBiH donijelo odluku o uvođenju diferencirane stope

obavezne rezerve na depozite komercijalnih banaka. Prema ovoj odluci, stopa

obavezne rezerve na depozite koji ulaze u osnovicu za obračun obavezne rezerve,

čija je ročnost do godine, ostaje 14 posto, dok se stopa obavezne rezerve na depozite

oročene na period duži od godine smanjuje za četiri posto, odnosno sa 14 na deset

posto. Ovom odlukom bi dodatna likvidna sredstva za komercijalne banke iznosila

oko 370 miliona KM. Odluka je stupila na snagu 01. januara 2009. godine.

Upravno vijeće CBBiH donijelo je 16. aprila 2009. godine odluku kojom obavezne

rezerve na depozite oročene na period duži od jedne godine smanjuje sa 10 na 7%.

Osim toga, iz osnovice za obračun obavezne rezerve isključeni su depoziti vlada

namijenjeni za razvojne projekte. Ovom mjerom CBBiH je bankama oslobodila

dodatnih 262 mil. KM.

10

5. ZAKLJUČAK

Iako mjere CBBiH do sada nisu dale svoj puni doprinos i još uvijek nisu ispunjeni krajnji

ciljevi tih mjera, one su ipak veoma značajne u borbi protiv finanasijske krize. Svim

dosadašnjim mjerama CBBiH je komercijalnim bankama oslobodila preko milijardu KM.

Tabela 1: Prosječne obavezne rezerve komercijalnih banaka ( u mil. KM)

DatumOsnovica za obračun

obavezne rezerve

Prosječne obavezne

rezerve

Ukupna sredstva za

održavanje obavezne

rezerve

2004 6596.9 406.6 1061.7

2005 8456.6 885.5 1516.2

2006 10905.9 1635.9 2372.9

2007 14328.5 2149.3 3309.6

2008 17320.1 2961.9 3630.6

1.2008 16719.4 3009.5 3874.7

2.2008 16696.1 3005.3 3772.6

3.2008 16659.5 2998.7 3672.7

4.2008 16945.1 3050.1 3645.3

5.2008 17094.8 3077.1 3661.9

6.2008 17305 3114.9 3656.1

7.2008 17652.8 3177.5 3742.3

8.2008 17937.5 3228.8 3814.6

9.2008 18038.7 3247 3825.9

10.2008 17995.1 2761.9 3554.8

11.2008 17472.9 2446.2 3220.5

12.2008 17324.6 2425.4 3125.4

11

1.2009 17097.5 2048.8 3144.5

2.2009 17013.7 2033.9 3057.8

3.2009 16892 2013.5 2991.3

U tabeli se moze vidjeti napredak sto se tiče iznosa obaveznih rezervi što znači da od

sprovođenja mjera CBBiH ipak je bilo nekog utjecaja.

12