Etf Dokument 12521

Naziv predmeta Odabrana poglavlja diskretne matematike

Šifra predmeta Ciklus studija Semestar Tip predmeta Bodovi (ECTS) Fond časova

II I izborni 6 3+0+2

Studijski program Informacione tehnologije

Obrazovni ciljevi i ishodi učenja

Obrazovni ciljevi: Sticanje znanja potrebnog u istraživanjima u modernoj diskretnoj matematici I njenim primjenama u elektrotehnici i računarstvu.

Sadržaj predmeta Algoritmi i njihova kompleksnost. Formalne teorije i automatsko upravljanje. Algebra relacija. Kodovi. Shannonov problem. Konačni automati. Grupe i kombinatorna prebrojavanja.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi Diskretna matematika (kurs sa I ciklusa studija)

Preporučeni predmeti u toku daljeg studija

Odgovorni nastavnik Prof. dr Zoran Mitrović

Nastavnici na predmetu Prof. dr Zoran Mitrović

Saradnici na predmetu

Opterećenje studenta Za savladavanje gradiva potrebno je 45 časova predavanja, 30 časova drugih oblika nastave, te 105 časova samostalnog rada.

Plan realizacije Način ispitivanja

Sadržaj Predavanja:

Algebarske strukture sa jednom i više operacija. Cikličke grupe. Normalne I faktorske grupe. Univerzalne algebre.Algoritmi I njihova kompleksnost. Rekurzivne I izračunljive funkcije. Kompleksnost algoritama I problema. Heuristike za NP-probleme.Formalne teorije I automatsko upravljanje. Primjeri formalnih teorija. Herbrandova teorema I princip rezolucije. Heuristike u izvođenju. Lamda-račun.Algebra relacija. Operacije sa relacijama. Funkcionalne zavisnosti kod relacija.Kodovi. Linearni kodovi. Savršeni kodovi.Pregled važnijih kodova. Shannonov problem. Linearni I rekurentni nizovi.Konačni automati. Mooreov automat. Redukcija automata. Linearni automati. Mealeyev automat.Grupe I kombinatorna prebrojavanja. Frobeniusova teorema. Polyaina teorema i primjene.

Prvi kolokvijum je okvirno planiran u toku 7-e nedelje semestra , drugi kolokvijum je okvirno planiran za 15-u nedelju sumestra.

Ispiti: kontinualne provjere znanja (kolokvijumi) i integralni ispit.Kontinualni rad i aktivnosti: 50% praktičnog znanja kroz izradu zadataka, 50% provjere teoretskih znanja kroz kolokvijume. Saglasno usvojenim preporukama za kontinualno praćenje rada studenata i ocjene znanja, finalna ocjena se formira na bazi ocjene kontinualnog rada i finalnog integralnog ispita.Studenti mogu polagati ispite kroz dva kolokvijuma i praktičan rad, ili integralno.

Metodi i mediji korišteni u nastavi Prezentacija predavanja - Power point slajdovi.

Literatura Dragoš Cvetković, Slobodan Simić, Odabrana poglavlja diskretne matematike, Akademska misao, 2002.

Posebna naznaka za predmet

Podatke dostavio(la) Zoran Mitrović

Naziv predmeta Projektovanje i razvoj internet aplikacija





Nakon završetka ovog kursa studenti će steći znanja koja će im omogućiti da kreiraju specifikaciju internet aplikacije na bazi analiziranih zahtjeva, projektuju, dizajniraju i razvijaju interaktivne internet aplikacije korištenjem različitih programskih jezika, arhitektura, framework-a i alata.

Sadržaj predmeta

Ovaj kurs obuhvata najznačajnija pitanja projektovanja i razvoja internet aplikacija, uključujući UML modelovanje internet aplikacija, rad sa bazama podataka u internet aplikacijama, primjena sigurnosnih mehanizama u internet aplikacijama, distribuirane i objektno-orijentisane arhitekture, web tehnologije, arhitekture, framework-e, jezike i alate koji se koriste za projektovanje i razvoj savremenih internet aplikacija. Između ostalog predmet obuhvata primjenu UML proširenja za modelovanje internet aplikacija; JSF (Java Server Faces) - pregled, životni ciklus, detalji primjene; AJAX (Asynchronous JavaScript and XML) – interfejsi i primjena; Web servisi – servis orijentisane arhitekture - entiteti i karakteristike, SOAP detalji, WSDL, UDDI; Java tehnologija, JAXP arhitektura, menadžment transakcija, sigurnost.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi Internet programiranje na redovnim studijama (I ciklus)


Odgovorni nastavnik

Nastavnici na predmetu dr Zoran Đurić




nedelja 1. Uvod. Prezentacija predmeta. Pregled arhitektura, tehnologija, framework-a, jezika i alata koji se koriste za projektovanje i razvoj savremenih internet aplikacija nedelja 2. Arhitektura višeslojnih klijent server sistema, karakteristike i struktura Internet aplikacija. Internet protokoli.nedelja 3. UML modelovanje Web aplikacija. Modelovanje Web stranica, stereotipovi. nedelja 4 i 5. HTML, JavaScript, CSS, DHTML, XHTML, XML. Web dizajn.nedelja 6. Servleti, JSP, JSTL. nedelja 7. MVC. JSF (Java Server Faces) - pregled, životni ciklus, detalji primjene, implementacije.nedelja 8 i 9. Rad sa bazama podataka u internet aplikacijama. JDBC (Java DataBase Connectivity), OR (objektno-relaciono) mapiranje. nedelja 10. AJAX (Asynchronous JavaScript and XML) – interfejsi i primjena.nedelja 11. Web servisi – servis orijentisane arhitekture - entiteti i karakteristike, SOAP detalji, WSDL, UDDI.nedelja 12. Web i aplikativni serveri.nedelja 13. i 14. Sigurnost: sesije, obezbjeđivanje fundamentalnih sigurnosnih zahtjeva u internet aplikacijama, SSL/TLS, napadi - XSS and SQL injection.nedelja 15. Priprema za ispit i diskusija mogućih studentskih projekata.

Predmet će se polagati kroz realizaciju projekta i polaganjem na osnovu materijala sa kursa i preporučene literature. Projekat može bit rad praktične prirode ili studija, odnosno esej na temu koja je dogovorenu sa mentorom.


Literatura

1. Core WEB Programming Volume 2, by Hall and Brown; Prentice Hall2. Java Web Development Illuminated by Qian, Allen, Gan and Brown; Jones and Bartlett Publishers3. J. Mc Govern, S. Tyagi, M. Stevens, S. Mathew - Java WEB Service Architecture4. Deitel & Deitel, Internet & World Wide Web How to Program, 4th Edition, Prentice Hall, 2008.5. http://java.sun.com/products/jsp/ 6. http://java.sun.com/j2ee/ 7. http://java.sun.com/javaee/javaserverfaces/8. Enterprise JavaBeans Specification, Version 2.09. Ed Roman, Mastering Enterprise JavaBeans, Third Edition


Podatke dostavio(la) dr Zoran Đurić

Modul Računarske mreže (viši kurs)

Kod predmeta Ciklus studija Semestar Obavezan/Izborni ECTS-credita Broj časova

II I Izborni 6 3+0+2

Studijski program Odsjek za računarstvo i informatiku


Osnovni ciljevi predmeta su sticanje dodatnih teoretskih znanja o konceptima i principima računarskih mreža, posebno bežičnih, kao i sticanje praktičnih znanja i vještina u planiranju, instalaciji, korištenju, održavanju mreža i primjeni raznih protokola. Stiču se dodatne sposobnost primjene stečenih znanja i , kao i mogućnost da se indentifikuju, formulišu i rješe problemi od praktičnog značaja u ovoj oblasti.

Sadržaj predmeta Uvod u mreže,bežične mreže (IEEE 802.11, 802.15, 802.16). , pristup internetu (modem, ISDN, ADSL, WDSL, cable TV), performanse računarskih mreža.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi Osnovi računarske tehnike, Osnovi komunikacija, Operativni sistemi I.

Preporučeni predmeti u toku daljeg studija svi predmeti vezani za internet

Odgovorni nastavnik dr Ratko Dejanović, vanredni profesor

Nastavnici na predmetu dr Ratko Dejanović, vanredni profesor


Opterećenje studenta Za savladavanje gradiva potrebno je 45 časova predavanja i 30 časova kroz druge oblike nastave, te 105 časova samostalnog rada.


Predavanja po nedjeljama:1, 2 Uvod u mreže, bežične mreže3,4,5 IEEE 802.11 (infra red,FHSS,DSSS,802.11a, 802.11b,802.11g)6,7,8 IEEE 802.15 bluetooth9,10, 802.16 WI-max11, 12 sedmica: ISDN, ADSL, WDSL, Cable TV13,14,15 Performanse mreža

U skladu sa pravilima studiranja na II ciklusu.

Metodi i mediji korišteni u nastavi klasična predavanja na tabli, iliustracije u elektronskoj formi (video beam), laboratorijska oprema

Literatura S. Tonenbaum, Computer NetworksBigellow, Računarske mreže


Podatke dostavio(la) dr Ratko Dejanović, vanredni profesor

Naziv predmeta Baze podataka (viši kurs)





Obrazovni ciljevi: Sticanje dodatnih teoretskih znanja iz optimizacije relacionih baza podataka (viši stepeni normalizacije) i osnovnih i primjenjenih znanja iz baza podataka koje rade sa nestrukturiranim podacima.Ishodi učenja: Stečena dodatna znanja o optimizaciji relacionih baza podataka i osnovna teoretska i praktična znanja iz nestrukturiranih baza podataka.

Sadržaj predmetaViši stepeni normalizacije relacionih baza podataka. Objektne, objektno-relacione i XML baze podataka. Prostorno – vremenski, multimedijalni i drugi nestrukturirani podaci i baze podataka. Aplikacije bazirane na nestrukturiranim tipovima podataka.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi Baze podtaka (kurs sa I ciklusa studija)


Odgovorni nastavnik Prof. dr Slavko Marić

Nastavnici na predmetu Prof. dr Slavko Marić





nedelja 1. Uvod. Prezentacija predmeta. Pregled klasičnih koncepata i pristupa projektovanju relacionih Baza podataka.nedelja 2-3.Optimizacija strukture baza podataka. Formalna teorija funkcionalnih zavisnosti. Pregled

osnovnih normalnih formi. 4-ta normalna forma i viši stepeni normalizacije.nedelja 4-6.Objektne baze podataka. Koncept objektno-orijentisanog pristupa. Objektno-orijentisani jezici i

radd sa bazama podataka. Perzistentni pokazivači i rad sa perzistentnim objektima.nedelja 7. Kontinualna provjera znaja. nedelja 8-9 Objektno-relacione baze podataka. Složeni atributi. Gniježdenje relacija. SQL proširenja za rad sa objektima.nedelja 9-11 XML jezik za opis podataka. XML dokumenti i XML šeme. Upiti i transformacije XML podataka.

Organizacija XML baza podataka i XML aplikacije. nedelja 12-14 Novi tipovi podataka i napredne aplikacije: prostorno – vremenski, multimedijalni i drugi

nestrukturirani podaci i baze podataka. Reprezentacija podataka u bazi i upiti. Aplikacije bazirane na nestrukturiranim tipovima podataka.

nedelja 15. Kontinualna provjera znanjaNapomena: Prvi kolokvijum je okvirno planiran u toku 7-e nedelje semestra, drugi kolokvijum je okvirno planiran za 15-u nedelju sumestra.



LiteraturaSilberschtz, Korth. Sudarshan, Database systems Concepts, 4th edition, McGrawHill.R. Elmasri, S.B.Navathe. Fundamentals of Database Systems, 4th edition, Addison Wesley.


Podatke dostavio(la) S. Marić

Naziv predmeta Bežične multimedijalne komunikacije





Upoznavanje sa problematikom bežičnih multimedijalnih komunikacija, mrežnim arhitekturama, principima i standardima bežičnog umrežavanja, tehnologijama konvergencije, bežičnim multimedijalnim servisima, kvalitetom servisa, bezbednošću i obradom signala. Kroz ovaj predmet dolazi se do saznanja o organizovanju i funkcionisanju bežičnih multimedijalnih mreža, multimedijalnih servisa i njihovog kvaliteta, protokolima za mobilni Internet i bežičnih mreža naredne generacije (4G).Savlađivanjem ovog gradiva studenti stiču sposobnost da se samostalno usmeravaju dublje u navedenu problematiku , kao i da imaju kritički odnos prema mogućnostima postojećih i budućih bežičnih tehnologija.

Sadržaj predmeta

Uvodna razmatranja. Bežično umrežavanje. Tehnologije konvergencije. Bežični multimedijalni servisi i primene. IP multimedijalni podsistemi (IMS). Lokaciono bazirani servisi. Standardi za bežično umrežavanje (pregled 802.x). Standardi za WPAN, WLAN, WMAN, WWAN. Bežična multimedijalna komunikacija na bazi ukrštanja sloja. Mobilni Internet. Mobilnost i kvalitet servisa (QoS). Mreže četvrte generacije. Bezbednost u 4G mrežama. Hendover u bežičnim mrežama.

Nivo predmeta

Preduslovi nema

Preporučeni predmeti u toku daljeg studija Projektovanje i razvoj Internet aplikacija, Odabrana poglavlja iz programiranja, Računarske mreže

Odgovorni nastavnik Dr Zoran Bojković, redovni profesor

Nastavnici na predmetu Dr Zoran Bojković, redovni profesor


Opterećenje studenta Za savladavanje gradiva potrebno je 45 časova predavanja, 30 časova auditornih i laboratorijskih vježbi, te 120 časova samostalnog rada.


1. Uvodna razmatranja – 2 časa2. Uvod u bežično umrezavanje – 6 časova3. Tehnologije konvergencije – 4 časa4. Multimedijalni servisi – 11 časova5. Standardi za bežično umrežavanje – 7 časova6. Multimedijalna komunikacija na bazi ukrštanja sloja – 5 časova7. Mobilni Internet – 5 časova8. Mreže četvrte generacije – 5 časova

Kolokvijumi, pismeni i usmeni ispit

Metodi i mediji korišteni u nastavi Nastava Ex katedra, Studijski istraživački rad, Laboratorijske i računske vežbe, studentske radionice, učenje na daljinu.

Literatura

[1] K. R. Rao, Z. Bojković, D. Milovanovic, Wireless Multimedia Communications, CRC Press, USA, 2008.[2] K. R. Rao, Z. Bojković, D. Milovanovic, Introduction to Multimedia Communications, Wiley, USA, 2006.[3] K. R. Rao, Z. Bojković, D. Milovanovic, Multimedia Communications Systems, Prentice-Hall, USA, 2002.[4] odabrani članci iz časopisa: IEEE Trans. on Multimedia, IEEE Multimedia, IEEE Trans. Wireless Communications, IEEE Wireless Communications, IEEE Network, IEEE Communications Magazine[5] beleške i Power Point prezentacije sa predavanja


Podatke dostavio(la) Dr Zoran Bojković, redovni profesor

Naziv predmeta Telemedicina i medicinska informatika





Obrazovni ciljevi: Zbližavanje studenata sa primenama informatike u medicini kroz pregled upotrebe u raznim oblastima zdravstva i upoznavanje sa konceptima, relevantnim standardima i problemima koji se javljaju u praksi.Ishodi učenja: Stečena dodatna znanja neophodna za izgradnju informacionih sistema u zdravstvu i integraciju medicinskih uređaja u informacione sistema.

Sadržaj predmeta

Obuhvaćene teme su bolnički informacioni sistemi, elektronski zdravstveni karton, CEN/TC 251, ISO TC 215, HL7 i DICOM standardi, radiološki informacioni sistemi, PACS sistemi, simulacije i virtuelna stvarnost u medicini, računarski asistirane intervencije, telemedicina, informatika u genetskim istraživanjima, sigurnost i privatnost podataka, medicinski resursi na Internetu, izazovi u saradnji informatičara i lekara, pacijenti, lekari i zdravstveno osiguranje u digitalnoj eri.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi


Odgovorni nastavnik Prof. dr Zoran Jovanović

Nastavnici na predmetu Prof. dr Zoran Jovanović, dr Branko Marović





nedelja 1. Uvod. Prezentacija predmeta. Pregled oblasti medicinske informatike i interakcije učesnika u zdravstvenom sistemu i podržavajućih infirmacionh sistemanedelja 2. Vizuelizacija zapreminskih podataka I: vrste i opšti tok vizuelizacije, segmentacija, izopovršine i surface rendering, algoritam Marching Cubes, simplifikacija rekonstruisanih površina.nedelja 3. Vizuelizacija zapreminskih podataka II: Volume rendering. Transfer funkcija. Algoritmi: ray casting, splatting, Shear-Warp, Texture Mapping. Primena 2D i 3D tekstura.nedelja 4. Virtuelna stvarnost (VR) i njene primene u medicini. Visible Human. Primena VR u obrazovanju. Kompjuterski asistirana hirurgija: planiranje, poboljšana stvarnost i podrška minimalno invayivnoj hrurgiji. Ostale primene. Specijalizovane periferije i aplikacije za medicinsku VR. nedelja 5. PACS (Picture Archive and Communication System), HIS, RIS i PACS workflow. Medicinske slike i modaliteti.nedelja 6. Detaljniji primer modaliteta - Fizika ultrazvuka i principi rada ultrazvučnih uređaja.nedelja 7. DICOM: istorija, delovi i veze sa drugim standardima. Klase servisa i SOP. DICOM Conformance Statement. DICOM format i informacioni model. Rad sa zapreminskim podacima. Specifičnosti terminologije. Pregled softvera za DICOM i medicinsku obradu slika.nedelja 8. Informatički standardi u medicini. Elektronski bolnički i zdravstveni karton. EHR Standardi i njihovi domeni primene. Pregled standarda u oblasti elektronskog zdravstvenog kartona (EHR). IHE inicijativa Health Level 7 (HL7), HL7 v2.X i poruke.nedelja 9. HL7 v3, struktura i metodologija. Modeli. Referentni Informacioni Model (RIM). Interakcija i poruke. HL7 Clinical Document Architecture. HL7 i DICOM.nedelja 10. OpenEHR. Ontologije i modelu u zdravstvu. OpenEHR filozofija, metodologija i odnos sa srodnim standardima. Arhetipi. Semantička interoperabilnost: prikaz, skupove podataka, modeli i reprezentacija podataka. OpenEHR referentni model, obrasci, i upitinedelja 11. Interakcije između finansijera zdravstva i zdravstvenih ustanova. Klase slučajeva. DRG: ciljevi i motivi, uvođenje, primena i efekti. Komponente DRG. Klassifikacija, grupisanje i MDC kategorije.nedelja 12. Tehnološki proces u medicinskoj laboratoriji. Standardi vezani za laboratoriju. Laboratorijski informacioni sistem. Medinske greške i greške u laboratoriji. Automatizacija rada u laboratoriji. Point-of-care dijagnostika. POCT1A standard. Kontrola i udaljeni nadzor.nedelja 13. Telemedicina, telehealth, telecare. Istorija, koristi i ograničenja telemedicine. Tehnologije za telemedicinu.Vrste telemedicine i primeri primene. Telehirurgija i roboti u hirurgiji.nedelja 14. Bioinformatika. Osvt na osnove getentike. Proučavanje i primena genoma. Metode sekvenciranja genoma. Otkrivanje gena. Genski čipovi i baze podataka. Primene genomike u biologij, zdravstbu i društvunedelja 15. Priprema za ispit i diskusija mogućih studentskih projekata.

Studenti mogu polagati ispite kroz dva kolokvijuma i praktičan rad, ili integralno.Predmet će se polagati kroz realizaciju projekta ili polaganjem na osnovu materijala sa kursa i preporučene literature. U prvom slučaju projekat može bit rad praktične prirode ili studija, odnosno esej na temu koja je dogovorenu sa mentorom.


Literatura Biomedical Informatics: Computer Applications in Health Care and Biomedicine, Edward H. Shortliffe and James J. Cimino (Eds.), 3rd ed (Health Informatics Series), ISBN-13 978-0-387-28986-1, ISBN-10 0-387-28986-0, Springer, 2006

Medical Informatics: Knowledge Management and Data Mining in Biomedicine Series: Integrated Series in Information Systems , Vol. 8, Chen, H.; Fuller, S.S.; Friedman, C.; Hersh, W. (Eds.), ISBN-13: 978-0-387-24381-8, ISBN-10: 038724381X, Springer, 2005

European Standards and Guidance on Privacy and Confidentiality in Healthcare, http://www.eurosocap.org/eurosocap-standards.aspx

Dimitrios G. Katehakis, Manolis Tsiknakis: Electronic Health Record (EHR). Included in “Wiley Encyclopedia of Biomedical Engineering” (6-Volume Set), Metin Akay (Editor), John Wiley & Sons, Inc., ISBN: 0-471-24967-X, May 2006, Dimitrios G. Katehakis, Manolis Tsiknakis: Electronic Health Record (EHR). Included in “Wiley Encyclopedia of Biomedical Engineering” (6-Volume Set), Metin Akay (Editor), John Wiley & Sons, Inc., ISBN: 0-471-24967-X, May 2006. http://www.ics.forth.gr/~katehaki/publications/wiley2006.pdf

ISO/TR 20514:2005 - Health informatics - Electronic health record - Definition, scope and context

prEN 13606-1:2006 - Health informatics - Electronic health record communication - Part 1: Reference model

prEN 12967-1:2006 - Health informatics - Service architecture - Part 2: Information viewpoint

Rossi Mori A, Consorti F, Ricci FL, Sharing clinical information. principles and task-oriented solutions, Studies in Health Technology and Informatics, Vol. 87:102-14, 2002

Digital Imaging and Communications in Medicine (DICOM), http://medical.nema.org/


Podatke dostavio(la) Prof. dr Zoran Jovanović

Naziv predmeta Odabrana poglavlja iz arhitekture računarskih sistema



Studijski program Računarski inžinjering, Informacione tehnologije


Obrazovni ciljevi: Osposobljavanje studenta da projektuje, realizuje i proceni performance specijalizovanih računarskih sistema koji se primenjuju u embedded sistemima. Projektuje složene sisteme na čipu .

Sadržaj predmeta Projektovanje staza podataka i upravljačke jedinice namenskih procesora. VHDL projektovanje, testiranje i verifikacija. Projektovanje rekonfigurabilnih računarskih struktura baziranih na FPGA platformi. Projektovanje SoC-ova i MPSoC-ova.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi Digitalna elektronika, Arhitekture računarskih sistema (kursevi sa I ciklusa studija)

Preporučeni predmeti u toku daljeg studija Napredne računarske arhitekture, Sistemi za rad u realnom vremenu

Odgovorni nastavnik Prof. dr Mile Stojčev

Nastavnici na predmetu Prof. dr Mile Stojčev





Embedded vs procesori opšte namene. Specifičnosti projektovanja, ograničenja i izazovi. Optimizacija dizajna, analiza performansi. Projektovanje za mikro potrošnju. Softverska sredstva za razvoj i testiranje. Procesori specifične nemene. Projektovanje namenske staze podataka, primeri, VHDL kod. Projektovanje upravljačke jedinice, primeri, VHDL kod. Namenski procesori, VHDL kod. DSP procesori, arhitekture, specifičnosti i programiranje. ASIP procesori.Rekonfigurabilni računarski sistemi. Tipovi i arhitekture programibilnih kola. Programiranje programibilnih kola. FPGA aplikacije u VHDL-u. Particija hardver-softver. Preslikavanje algoritma na datu arhitekturu. Tipične primene rekonfigurabilnih računarskih sistema.SoC dizajn, karakteristike i specifičnosti. Projektovanje složenih SoC-ova na sistemskom nivou. Upravljački domen, domen podataka u okviru SoC-a. Akceleratorske jedinice i njihovo sprezanje u sistem. MPSoC dizajn. Magistrale i mreže na čipu za super brzi prenos podataka. GALS rad. Testiranje i verifikacija sistema. Tipične aplikacije




Literatura

1.Scott Hauck, Andre DeHon, eds, Reconfigurable Computing, Morgan Kaufmann, San Francisco, 20082. Bashir M. Al-Hashimi, ed, System-on-Chip: Next Generation Electronics, IEE Press, London, 20062. Mile Stojčev, Predavanja iz predmeta Embedded sistemi, Elektronski fakultet Niš, 2008, http://es.elfak.ni.ac.yu


Podatke dostavio(la) Mile Stojčev

Naziv predmeta Specijalizovani mikroračunarski sistemi



Studijski program Računarski inzinjering, Elektronika


Obrazovni ciljevi: Sticanje teoretskih znanja iz mikroračunarskih sistema u specijalizovanim primjenama i osnovnih i primjenjenih znanja iz projektovanja i primjene takvih sistema. Ishodi učenja: Stečena znanja o optimizaciji i prilagođenju konkretnoj primjeni mikroračunarskih sistema i osnovna teoretska i praktična znanja iz projektovanja i realizovanja takvih sistema.

Sadržaj predmeta

Arhitektura, oblasti primjene i tipovi specijalizovanih mikroračunarskih sistema . Projektovanje i realizovanje. Takvi sistemi za rad u realnom vremenu. Sistemi na čipu (SoC). Korišteni mikroprocesori u specijalizovanim sistemima. Projektovanje memorije. PLD i ASIC strukture u takvim sistemima. Organizacija U/I prenosa i interfejsa. Metode projektovanja i razvoja. Sredstva i oprema za razvoj sklopova. Sredstva i oprema za razvoj programa. Specijalizovani multimikroprocesorski sistemi. Povezivanje sa senzorskim i aktuatorskim elementima i sklopovima. Specijalizovani mikroprocesorski sistemi bazirani na korištenju personalnih računara. Primjeri nekih specijalizovanih mikroračunarskih sistema i njihovih primjena.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi Mikroprocesorski sistemi I (kurs sa I ciklusa studija)


Odgovorni nastavnik Prof. dr Zlatko Bundalo

Nastavnici na predmetu Prof. dr Zlatko Bundalo




Sadržaj Predavanja:nedelja 1. Uvod. Prezentacija predmeta. Arhitektura, specifičnosti, tipični zadaci i oblasti primjene specijalizovanih mikroračunarskih sistema. Problemi projektovanja i realizovanja.nedelja 2. Specijalizovani mikroprocesorski sistemi za rad u realnom vremenu. Sistemi na čipu (SoC). Specifični zahtjevi: minimalne dimenzije, minimalna potrošnja energije, visoka pouzdanost u rad. nedelja 3-4. Korišteni mikroprocesori u specijalizovanim sistemima. Mikroprocesori opšte namjene, mikrokontroleri, bit-modularni mikroprocesori, RISC mikroprocesori, DSP mikroprocesori, multimedijalni mikroprocesori, aplikaciono- specifični mikroprocesori. Izbor mikroprocesora. nedelja 5-6. Projektovanje memorije. Hijerarhija, specifičnosti i organizacija memorije. Memorija RAM, ROM, PROM, EPROM i NVRAM tipa. Keš memorija i načini keširanja. nedelja 7. Kontinualna provjera znaja. nedelja 8-9. Programabilne logičke strukture (PLD) i aplikaciono-specifične strukture (ASIC) i njihova primjena u specijalizovanim mikroračunarskim sistemima. Organizacija U/I prenosa i interfejsa. Prenos signala na veća rastojanja. Otkrivanje i ispravljanje grešaka. nedelja 10. Metode projektovanja i razvoja specijalizovanih mikroračunarskih sistema. Sredstva i oprema za razvoj sklopova i za razvoj programa. Metodika razvoja aplikativnih programa. nedelja 11. Specijalizovani multimikroprocesorski sistemi. Povezivanje mikroprocesora pomoću zajedničke magistrale. Arbitriranje, protokoli, prenos podataka. nedelja 12-13. Povezivanje i upravljanje sa nekim senzorskim i aktuatorskim elementima i sklopovima.nedelja14. Specijalizovani mikroprocesorski sistemi bazirani na korištenju personalnih računara. nedelja 15. Kontinualna provjera znanjaNapomena: Prvi kolokvijum je okvirno planiran u toku 7-e nedelje semestra, drugi kolokvijum je okvirno planiran za 15-u nedelju sumestra.


Metodi i mediji korišteni u nastavi Klasična predavanja.Termo folije. Prezentacija predavanja - Power point slajdovi.

Literatura

D. Hall. Microprocessors and interfacing-Programing and hardware, McGraw-HillJ. Peatman. Design with microcontrollers, McGraw-HillM. Tooley. PC-based instrumentation and control, NewnesB. Bowen, R. Buhr: The logical design of multiple-microprocessor systems, Prentice-Hall


Podatke dostavio(la) Prof. dr Zlatko Bundalo

Modul Obrada i ekonomični prenos govornog signala


II I izborni 6 5

Studijski program Telekomunikacije


Sticanje dodatnih znanja u oblasti obrade i ekonomičnog prenosa govornog signala.

Sadržaj predmeta

Diskretni model za generisanje govornog signala. Percepcija govora. Određivanje osnovnih parametara govornog signala (osnovne učestanosti, formatnih učestanosti, prediktorskih koeficijenata itd.). Kodovanje i transformacija izvornog govornog signala (koderi na bazi talasnog oblika i njihove modifikacije, parametarski koderi govornog signala). Poređenje postupaka kodovanja govornog signala. Savremene tendencije u kodovanju govornog signala. Perspektive razvoja komunikacija čovjek-mašina.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi


Odgovorni nastavnik Prof.dr Đemal Kolonić

Nastavnici na predmetu Prof.dr Đemal Kolonić


Nastavni metodi i nastavna sredstva 2 časa predavanja nedeljno

Opterećenje studenta Za savlađivanje gradiva potrebno je 45 časova predavanja, 30 časova drugih oblika nastave, kao i 105 časova samostalnog rada.


Sadržaj predavanja: 1. Diskretni model za generisanje govornog signala.2. Percepcija govora.3. Određivanje osnovnih parametara govornog signala (osnovne učestanosti, formatnih učestanosti, prediktorskih koeficijenata itd.).4. Kodovanje i transformacija izvornog govornog signala (koderi na bazi talasnog oblika i njihove modifikacije, parametarski koderi govornog signala).5. Poređenje postupaka kodovanja govornog signala.6. Savremene tendencije u kodovanju govornog signala.7. Perspektive razvoja komunikacija čovjek-mašina.

Kontinualna provera znanja (kolokvijumi), integralni ispit. Kontrolni rad i aktivnosti: 50% praktičnog znanja kroz izradu zadataka, 50% provere teorijskog znanja kroz kolokvijume. Studenti mogu polagati ispit kroz 2 kolokvijuma i praktičan rad ili integralno

Metode i mediji korišteni u nastavi Prezentacija predavanja. Power point slajdovi.

Literatura

1. Flanagan, J.L.: "Speech Analysis, Synthesis and Perception", Second, Expanded Edition, Springer-Verlag Berlin-Heidelberg, New York.2. Koestoer, N.P.: "Robust Linear Prediction Analysis for Low Bit-Rate Speech Coding", in Proc. Fourth Australian Workshop on Signal Processing Applications, Brisbane, Australia, Dec.2002. 3. Kolonić, Đ., Bogdan, V., Čenić, O.: "Perspektive razvoja komunikacija čovjek-stroj", XXV Međunarodni skup MIPRO, Opatija, 30.5 – 3.6.2004.


Podatke dostavio(la) Prof.dr Đemal Kolonić

Modul Statistička teorija telekomunikacija


II I izborni 6 5


Obrazovni ciljevi i ishodi učenja Sticanje dodatnih znanja iz statističke teorije telekomunikacija.

Sadržaj predmeta

Statistički ansambl i njegov opis u jednoj, dvije ili više tačaka. Transformacija gustine vjerovatnoće pri pobudi linearnih i nelinearnih prenosnih sistema. Wiener - Hinčinova teorema. Izdvajanje signala iz šuma filtracijom i korelacijom. Wiener – Hopfove jednačine (neki tipovi optimalnih prijemnih filtara). Prilagođena filtracija. Modulisani signal i šum u prenosnom sistemu. Prenos u prisustvu fedinga. Prva i druga Shanno-ova teorema o kodovanju.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi


Odgovorni nastavnik Prof.dr Đemal Kolonić

Nastavnici na predmetu Prof.dr Đemal Kolonić


Nastavni metodi i nastavna sredstva 2 časa predavanja nedeljno



Sadržaj predavanja:

1. Statistički ansambl i njegov opis u jednoj, dvije ili više tačaka.2. Transformacija gustine vjerovatnoće pri pobudi linearnih i nelinearnih prenosnih sistema.3. Wiener - Hinčinova teorema.4. Izdvajanje signala iz šuma filtracijom i korelacijom.5. Wiener – Hopfove jednačine (neki tipovi optimalnih prijemnih filtara).6. Prilagođena filtracija.7. Modulisani signal i šum u prenosnom sistemu.8. Prenos u prisustvu fedinga.9. Prva i druga Shanno-ova teorema o kodovanju.

Kontinualna provera znanja (kolokvijumi), integralni ispit. Kontrolni rad i aktivnosti: 50% praktičnog znanja kroz izradu zadataka, 50% provere teorijskog znanja kroz kolokvijume. Studenti mogu polagati ispit kroz 2 kolokvijuma i praktičan rad ili integralno

Metode i mediji korišteni u nastavi Prezentacija predavanja. Power point slajdovi.

Literatura1. Georgije Lukatela: "Statistička teorija telekomunikacija i teorija informacija", Građevinska knjiga Beograd, 1981. 2. Lee, Y.W.: "Statistical Theory of Communication", John Wiley& Sons, New York, 1960. 3. Тихонов, В.И.: "Статистичская радиотехника", Советское Радио, Москва, 1966


Podatke dostavio(la) Prof.dr Đemal Kolonić

Naziv predmeta Prenos signala u proširenom spektru





Obrazovni ciljevi: Sticanje dodatnih teoretskih znanja iz radio-komunikacionih tehnologija prenosa signala u proširenom spektru (CDMA, OFDMA, SDMA) i osnovnih i primjenjenih znanja iz radio-mreža zasnovanih na ovim tehnologijama. Ishodi učenja: Stečena dodatna znanja o tehnikama obrade signala u radio-komunikacionim sistemima na bazi prenosa u proširenom spektru.

Sadržaj predmeta

Proširivanje i sužavanje spektra, Pseudoslučajne sekvence, Prenos u proširenom spektru metodom direktne sekvence (DS-SS), Uspostavljanje i održavanje sinhronizacije u DS-SS sistemima, Prenos u proširenom spektru frekvencijskim skakanjem (FH-SS), Uspostavljanje i održavanje sinhronizacije u FH-SS sistemima, Višestruki

pristup na bazi SS (Spread spectrum) sistema: kapacitet CDMA sistema, proračun veze CDMA sistema, ponovna upotreba kanala i međućelijske smetnje, “Near-far“ efekat. OFDMA i MIMO tehnologije.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi Radio-komunikacije (kurs sa I ciklusa studija)


Odgovorni nastavnik Prof, dr Milan Šunjevarić

Nastavnici na predmetu Prof, dr Milan Šunjevarić


Opterećenje studentaZa savladavanje gradiva potrebno je 45 časova predavanja, 30 časova drugih oblika nastave, te 105 časova samostalnog rada.


Sadržaj Predavanja:nedelja 1. Proširivanje i sužavanje spektra: Principi i procesno pojačanje.nedelja 2. Pseudoslučajne sekvence: Linearne PN sekvence (generisanje i osobine linearnih PN sekvenci), nelinearne PN sekvence (način generisanja i osobine), Goldove sekvence. nedelja 3-4. Prenos u proširenom spektru metodom direktne sekvence (DS-SS): blok šeme radio-uređaja sa direktnom sekvencom, imunost radio-sistema sa direktnom sekvencom na smetnje.nedelja 4-5. Uspostavljanje i održavanje sinhronizacije u DS-SS sistemima: Sekvencijalna estimacija, klizni korelator, diferencijalna sinhronizacija (DLL-petlja), „Tau-dither“ sinhronizacija.nedelja 6. Prenos u proširenom spektru frekvencijskim skakanjem (FH-SS): blok šeme radio-uređaja.nedelja 7. Kontinuaina provjera znanja.nedelja 8. Imunost radio-komunikacionog sistema sa FS na uskopojasnu i širokopojasnu smetnju. nedelja 9-10. Uspostavljanje i održavanje sinhronizacije u FH-SS sistemima: Serijska sinhronizacija, sinhronizacija na bazi korišćenja vremenske reference i petlje za održavanje sinhronizacije.nedelja 11-13. Višestruki pristup na bazi SS (Spread spectrum) sistema: kapacitet CDMA sistema, proračun veze CDMA sistema, ponovna upotreba kanala i međućelijske smetnje, “Near-far“ efekat.nedelja 14. OFDMA i MIMOnedelja 15. Kontinualna provjera znanjaNapomena: Prvi kolokvijum je okvirno planiran u toku 7-e nedelje semestra, drugi kolokvijum je okvirno plamran za 15-u nedelju sumestra.

Ispiti: kontinualne provjere znanja (kolokvijumi) i integralni ispit. Kontinualni rad i aktivnosti: 50% prakticnog znanja kroz izradu zadataka. 50% provjere teoretskih znanja kroz kolokvijume. Saglasno usvojenim preporukama za kontinualno praćenje rada studenata i ocjene znanja, finalna ocjena se formira na bazi ocjene kontinualnog rada i ftnalnog integralnog ispita.Studenti mogu polagati ispite kroz dva kolokvijuma i praktičan rad. ili integralno.

Metode i mediji korišteni u nastavi

Prezentacija predavanja - Power point slajdovi

Literatura

1. Milan Šunjevarić, Osnovi radio-komunikacija sa radio tehnikom, Beograd, 2004.2. Valeri P. Ipatov, Spread Spectrum and CDMA: Principles and Aapplications, John Wiley & Sons Ltd, 2006.3. Savo G. Glišić, Prenos signala sa ekspandovanim spektrom, Beograd, 1981.4. Robert C. Dixon, Spread Spectrum System with commercial applications, John Wiley & Sons 1994. 5. Marvin K. Simon, Jim K. Omura, Robert A. Scholtz, Barry K. Levitt, Spread Spectrum Communications Handbook, 2002. 6. Fazel K., Kaiser S., Multi-Carrier and Spread Spectrum Systems , John Wiley & Sons Ltd, 2003.7. Savo G. Glišić, Sinhronizacija signala sa ekspandovanim spektrom, Beograd, 1985.


Podatke dostavio(la) M. Šunjevarić

Naziv predmeta Multimedijalne telekomunikacione tehnologije


II I Izborni 6 3+0+2



Sticanje najsavremenijih dodatnih teoretskih i primenjenih znanja iz žičnih I bežičnih multimedijalnih telekomunikacionih tehnologija.

Sadržaj predmeta

Evolucija i konvergencija u multimedijalnim komunikacaijama. Korisnički i mrežni zahtevi. Audio-vizuelna integracije. Multimedijalno umrežavanje. Multicasting. Tehnologije za e-sadržaj. Distribuirani multimedijalni sistemi. Proces standardizacije. Multimedijalne pristupne mreže. Bežične multimedijalne mreže treće (3G) i četvrte generacije (4G). Bežični multimedijalni servisi. Bežične mreže na bazi OFDM. IP multimedijalni podsistem.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi Osnovna poznavanja iz oblasti multimedijalnih telekomunikacija.

Preporučeni predmeti u toku daljeg studija Modelovanje i simulacija u telekomunikacijama. Bežične mreže. Javni mobilni sistemi.

Odgovorni nastavnik Prof. dr Zoran Bojković

Nastavnici na predmetu Prof. dr Zoran Bojković

Saradnici na predmetu Mr Gordana Gardašević, viši asistent

Nastavni metodi i nastavna sredstva

3 časa predavanja nedeljno2 časa kroz druge oblike nastave



Sadržaj predavanja po nedeljama:1. Prezentacija predmeta. Multimedijalni komunikacioni modeli. Evolucija i konvergencija.2-3. Multimedijalni korisnički i mrežni zahtevi. Multimedijalni terminali.4. Audio-vizuelna integracija. Interakcija medija. Prepoznavanje oblika. Združeno audio-vizuelno kodovanje.5. Tehnologije multimedijalnog umrežavanja.6. Multicasting. Tehnologije za e-sadržaj.7. Kontinualna provera znanja.8. Distribuirani multimedijalni sistemi (DMS): osobine, upravljanje resursima i primena. Hipermedijalne aplikacije.9-10. Proces standardizacije. MPEG i ITU-T standardi. IETF, Internet standardi i protokoli. IPv6. H.264AVC.11. Multimedijalne komunikacije po IP i DSL mrežama.12. Bežične multimedijalne mreže treće generacije (3G). 3G tehnologije.13. Bežični multimedijalni servisi. Ukrštanje slojeva: strategije i rešenja. Bežične mreže na bazi OFDM. IMS.14. Tehnologije mreže četvrte generacije. QoS i bezbednost za mreže tipa 4G.15. Kontinualna provera znanja.

Kontinualna provera znanja (kolokvijumi), integralni ispit. Kontrolni rad i aktivnosti: 50% praktičnog znanja kroz izradu zadataka, 50% provere teorijskog znanja kroz kolokvijume. Studenti mogu polagati ispit kroz 2 kolokvijuma i praktičan rad ili integralno.


Prezentacija predavanja. Power point slajdovi.

Literatura

[1] Z. Bojkovic, Pisana predavanja iz predmeta „Multimedijalne telekomunikacione tehnologije“, Banja Luka, 2008/2009.[2] K.R. Rao, Z. S. Bojkovic, D. A. Milovanovic, „Introduction to Multimedia Communications: Applications, Middleware, Networking“, Wiley, NJ, USA, 2006.[3] K.R. Rao, Z. S. Bojkovic, D. A. Milovanovic, „Multimedia Communications Systems: Techniques, Standards and Networks“, Prentice-Hall, NJ, USA, 2002.[4] .R. Rao, Z. S. Bojkovic, D. A. Milovanovic, „Wireless Multimedia Communications: Convergence, DSP, QoS, Security“, CRC Press, Boca Raton, FL, USA, 2008.


Podatke dostavio(la) Prof. dr Zoran Bojković

Modul Pristupne mreže


II I izborni 6 5



Obrazovni ciljevi: Sticanje dodatnih teorijskih znanja iz novih generacija fiksnih i bežičnih mreža za pristup i njihovog planiranja i korišćenja. Ishodi učenja: Stečena dodatna znanja iz novih mreža za pristup, praktična znanja iz optimizacije i planiranja mreža za pristup.

Sadržaj predmetaFiksne- kablovske mreže za pristup: mreže za pristup po bakarnim kablovima, mreže za pristup po svjetlovodima, hibridne mreže za pristup; Bežične mreže za pristup; Planiranje mreža za pristup; Evolucija i migracija postojećih mreža za pristup ka NGN.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi Telekominkacione mreže, Telekomunikacioni sistemi

Preporučeni predmeti u toku daljeg studija Telekomunikacione mreže

Odgovorni nastavnik dr Željko Jungić, docent

Nastavnici na predmetu dr Željko Jungić, docent

Saradnici na predmetu Jovan Galić, asistent

Opterećenje studenta Za savladavanje gradiva potrebno je 30 časova predavanja, 30 časova auditornih i 15 časova laboratorijskih vježbi, kao i 105 časova samostalnog rada.


1. nedelja: Uloga i značaj pristupnih telekomunikacionih mreža. Pregled postojećih tehnologija. Uticaj ne-govornih servisa na razvoj pristupnih telekomunikacionih servisa. Referentni modeli telekomunikacionih pristupnih mreža u skladu sa ITU preporukama.Osnovni koncept savremenog digitalnog telekomunikacionog sistema. Analizarazvoja tržišta pristupnih mreža u svijetu. Trendovi razvoja telekomunikacionihservisa sa posebnim osvrtom na širokopojasni korisnički pristup.2. nedelja: Trenutni i očekivani zahtjevi korisnika kada je u pitanju pristup različitim tipovimatelekomunikacionih servisa. Osnovni parametri pristupnih mreža.3. nedelja: Javna fiksna telefonska mreža - klasičan telefonski servis, ISDN pristup i xDSLtehnologije. Arhitektura JFTM. Principi dimenzionisanja lokalne petlje. Nove tehnologije u lokalnoj petlji. JFTM i širokopojasni prenos. Višenamenski pristupni čvorovi (MSAN). Pregled xDSL tehnologija, klasifikacija, servisi i standardi. Implementacija xDSL tehnologija u JFTM4. i 5. nedelja: Mobilna javna telefonska mreža kao alternativna telekomunikaciona pristupnamreža. Podržani servisi i kapaciteti. Sistemi treće generacije kao alternitivne pristupne mreže. Pregled trenutnog stanja; LTE; Mreže četvrte generacije.6. i 7. nedelja: . Kablovska pristupna mreža - mreže za distribuciju TV signala i mogućnostinjihovog iskorišćenja za potrebe transparentnog prenosa telekomunikacionihsignala, servisa pristupa Internetu velikim brzinama i videa-na-zahtjev. Arhitektura kablovskih pristupnih mreža. Višekanalni sistemi kablovske televizije. Hibridne optičko-koaksijalne (HFC) mreže. Servisi u kablovskim i hibridnim mrežama. Kablovska televizija, servisi prenosa podataka, prenos govora u kablovskim mrežama i interaktivni servisi. Protokoli i funkcionalni elementi u hibridnim mrežama. Funkcije viših slojeva. Pregled DAVIC i DOCSIS (Euro DOCSIS) standarda.8. i 9. nedelja: Optičke pristupne mreže. Arhitektura optičkih pristupnih mreža. Multipleksni prenos upotrebom različitih talasnih dužina (WDM). Realizacija optičkih pristupnih mreža, FTTH, FTTC i FTTB. Pasivne (PON), gigabit ethernet (GPON) pasivne optičke mreže i aktivne (AON) optičke mreže u lokalnoj petlji.10. i 11. nedelja: Hibridne (Hybrid Coax-Fiber, HFC) telekomunikacione pristupne mreže.12. i 13. nedelja: . Fiksni bežični pristup (Fixed Wireless Access, FWA) - tehnologije prve, druge i trećegeneracije primjenjene u realizaciji FWA sistema, postupci višestrukog pristupa,upotreba tehnologija primjenjenih u realizaciji bežičnih rezidencijalnih sistema,primjene FSO linka (Free Space Optics) u pristupnoj mreži. Tehnologija fiksnog bežičnog bežičnog pristupa. Arhitekture i mogući načini organizacije FWA mreža. Pregled tehnologija primenjenih u realizacija FWA mreža. Pregled standarda: IEEE 802.16. ETSI preporuke. IEEE 802.20. Frekvencijsko planiranje i propagacija u FWA sistemima. Projektovanje i nadgledanje FWA mreža. Primeri realizacije FWA mreža. Moguće realizacije bežičnih pristupnih mreža. Primjeri i pregled sistema u upotrebi.14. nedelja: Elektrodistributivna mreža kao telekomunikaciona pristupna mreža. Pregled tehnologija. Karakteristike energetskih vodova kao medijuma za prenos. Trenutno stanje i budući razvoj.15. nedelja: Principi tehno-ekonomske analize telekomunikacionih pristupnih mreža.

Ispit se polaže kroz 2 kontinualne provjere ili integralno.Obavezna je i izrada jednog seminarskog rada.


predavanja, vježbe, "power point" prezentacije; posjete telekom operaterima

Literatura1. M. Janković, Z. Petrović Širokopojasne ISDN mreže za pristup, 20032. W. Shay, Savremene komunikacione tehnologije i mreže, Kompjuter biblioteka, 20043. A. Tanenbaum Računarske mreže, prevod 4 izdanja, 2003


Podatke dostavio(la) dr Željko Jungić, docent

Naziv predmeta Obrada i analiza multimedijalnih signala



Studijski program Studijski program elektronika i telekomunikacije, Smjer signali i sistemi


Osnovni cilj ovog predmeta je produbljavanje postojećih i sticanje novih znanja o obradi i analizi multimedijalnih signala, te mogućnostima primjene u multimedijalnim sistemima. Po završetku kursa studenti će posjedovati teoretsko i praktično znanje o savremenim inženjerskim rješenjima u oblasti multimedije.

Sadržaj predmeta

Pregled multimedijalnih signala i sistema. Konverzija brzine odmjeravanja. Konverzija prostora boja. Gama korekcija. Editovanje videa, deinterlacing. Sinhronizacija. Multispektralne slike. Superrezolucija. Fuzija slika. Poboljšanje kvaliteta multimedijalnih signala. Restauracija multimedijalnih signala. Debluring. Rekonstrukcija slike iz projekcija. 3D slike. Stereoskopski vid. Segmentacija digitalnih slika. Segmentacija videa. Analiza digitalnih slika. Izdvajanje obilježja boje, teksture i oblika. Analiza glavnih komponenti (PCA). Multimedijalne baze podataka. Biometrijske i medicinske slike. Prepoznavanje i personalna autentifikacija. Kodovanje i kompresija multimedijalnih signala. Osnovni standardi u multimedijalnim primjenama: MPEG1, MPEG2, MPEG4 i H26x.

Nivo predmeta viši

Preduslovi Osnovna znanja iz digitalne obrade signala, digitalne obrade slike i multimedijalnih sistema


III ciklus: predmeti koji se bave digitalnom obradom signala, obradom i analizom audio signala, slike i videa, digitalnom televizijom, biomedicinskim signalima i sistemima, telemedicinom i medicinskom informatikom, prepoznavanjem uzoraka, pretraživanjem multimedijalnih baza podataka, otkrivanjem znanja u skupovima podataka, metodima vještačke inteligencije.

Odgovorni nastavnik dr Zdenka Babić, vanredni profesor

Nastavnici na predmetu dr Zdenka Babić, vanredni profesor

Saradnici na predmetu mr Vladimir Risojević

Opterećenje studenta 45 časova predavanja, 30 časova vježbi i projektnog rada, kao i 105 časova samostalnog rada.


1. sedmica: Pregled multimedijalnih signala i sistema.2. sedmica: Konverzija brzine odmjeravanja. Konverzija prostora boja. Gama korekcija.3. sedmica: Editovanje videa, deinterlacing. Sinhronizacija.4. sedmica: Multispektralne slike. Superrezolucija. Fuzija slika.5. sedmica: Poboljšanje kvaliteta multimedijalnih signala.6. sedmica: Restauracija multimedijalnih signala. Debluring.7. sedmica: Rekonstrukcija slike iz projekcija. 3D slike. Stereoskopski vid.8. sedmica: Segmentacija digitalnih slika.9. sedmica: Segmentacija videa.10. sedmica: Analiza digitalnih slika. Izdvajanje obilježja boje, teksture i oblika. Analiza glavnih komponenti (PCA).11. sedmica: Multimedijalne baze podataka.12. sedmica: Biometrijske i medicinske slike. Prepoznavanje i personalna autentifikacija.13. sedmica: Kodovanje i kompresija multimedijalnih signala.14. sedmica: Osnovni standardi u multimedijalnim primjenama: MPEG1, MPEG2, MPEG4 i H26x.15. sedmica: Prezentacije praktičnih rješenja.

Kontinualno praćenje: 36 bodova projekat, 2 provjere znanja sa po 16 bodova (6 bodova praktični dio, 10 boda teorija).Postignuti bodovi kroz provjere uvećani za 100% i sabrani sa bodovima ostvarenim na izradi projekta će se prihvatiti kao kumulativni ispit ako je postignuti broj bodova po svakoj aktivnosti (projekat, praktični dio, teorija) veći od 50% od planiranog.Uslov za pristupanje završnom ispitu je više od 18 bodova na projektu. Završni ispit nosi 50 bodova (12 bodova praktični dio, 20 bodova teorija). Uslov za pozitivnu ocjenu na završnom ispitu je više od 50% od svake aktivnosti (praktičnio dio, teorija).Konačna ocjena se formira na osnovu zbira broja bodova osvarenih kroz kontinualne provjere i na završnom ispitu.

Metodi i mediji korišćeni u nastavi

Interaktivna predavanja i praktični rad uz korištenje projektora, hardvera i softvera za rad sa multimedijalnim signalima. Materijali za eUčenje.

Literatura

1. Ze-Nian Li, M.S. Drew, Fundamentals of Multimedia, Pearson Prentice Hall, 2004.2. M. Kr. Mandal, Multimedia Signals and Systems, Kluwer Academic Publishers, 2003.3. L. Guan, S.-Y. Kung, J. Larsen, Multimedia Image and Video Processing, CRC Press, 2001.4. B. Furht, S.W. Smoliar, H. Zhang, Video and Image Processing in Multimedia Systems, Kluwer Academic Publishers, 1995.


Podatke dostavio(la) dr Zdenka Babić, vanredni profesor

Naziv predmeta Obrada i analiza audio signala



Studijski program Studijski program elektronika i telekomunikacije, Smjer signali i sistemi


Obrazovni ciljevi: Produbiti znanja o audio signalima (govor, muzika i buka) i upoznati algoritme za njihovu obradu i prenos. Ishodi učenja: Studenti koji uspješno savladaju gradivo umjeće da (1) projektuju ozvučenje otvorenog i zatvorenog prostora, (2) pravilno postave mikrofone pri snimanju govora i muzike, (3) vrše monitoring i obradu audio signala, (4) ocijene akustički ambijent i procijene mjere za akustičku obradu prostorija, (5) vrše monitoring buke i sugerišu mjere za suzbijanje buke u skladu sa standardima i propisima, (6) primjenjuju audio kodere i procesore i (7) razumiju mogućnosti i perspektive govorne komunikacije čovjek-mašina.

Sadržaj predmeta

1) Osnovi fizičke i psiho-fiziološke akustike (nastajanje, prostiranje i percepcija zvuka). 9+6+02) Izvori i karakteristike zvučnih signala (govor, muzika i buka). 6+0+43) Akustika prostorija (akustički parametri, akustička obrada i ocjena akustičkog ambijenta). 3+2+04) Elementi audio sistema (mikrofoni…audio mikseri…zvučnici, postavke pri snimanju i ozvučenju). 9+2+45) Digitalni audio (digitalizacija zvuka, tehnike snimanja i reprodukcije, digitalni audio procesori i efekti). 9+2+46) Formati zapisa i prenosa audio signala (audio koderi i standardi za prenos audio signala). 3+1+17) Uvod u automatsko prepoznavanje i sintezu govora (govorna komunikacija čovek-mašina). 6+2+2

Nivo predmeta viši

Preduslovi Opšta fizika (Akustika, Optika, Mehanika), Viša matematika, Osnove elektrotehnike, Teorija električnih kola, Elektronika, Osnovi telekomunikacija, Digitalna obrada signala, Psihofiziologija čula sluha i organa govora.


III ciklus: predmeti koji se bave obradom i analizom multimedijalnih signala, pretraživanjem multimedijalnih baza podataka, digitalnom televizijom, biomedicinskim signalima i sistemima, prepoznavanjem uzoraka, metodima vještačke inteligencije

Odgovorni nastavnik dr Vlado Delić, vanredni profesor

Nastavnici na predmetu dr Vlado Delić, vanredni profesor

Saradnici na predmetu Jovan Galić

Opterećenje studenta 45 časova predavanja, 15 časova auditornih i 15 časova laboratorijskih vježbi, kao i 105 časova samostalnog rada.


Predavanja, auditorne i laboratorijske vježbe: 1) Osnovi fizičke i psiho-fiziološke akustike - 1, 2 i 3. sedmica 2) Izvori i karakteristike zvučnih signala - 4. i 5. sedmica 3) Akustika prostorija - 6. sedmica 4) Elementi audio sistema - 7, 8. i 9. sedmica 5) Digitalni audio - 10, 11. i 12. sedmica 6) Formati zapisa i prenosa audio signala - 13. sedmica 7) Uvod u automatsko prepoznavanje i sintezu govora - 14. i 15. sedmicaAuditorne i laboratorijske vježbe prate predavanja i održavaju se u blokovima od 2 časa. Auditorne vježbe su u vidu rješavanja manjih projektnih zadataka i proračuna, a na laboratorijskim vježbama studenti se upoznaju sa audio opremom i softverskim alatima za obradu i analizu audio signala.

Predispitne obaveze nose do 70 bodova: a) Pet kratkih testova (svake 3 nedelje, 10 kratkih pitanja za 30 min, 5x10 bodova). b) Svaki student radi semestralni rad (manji projekat, 20 bodova). Predispitna obaveza je minimalno 35 bodova.Ispit nosi preostalih 30 bodova. Radi se pismeno (2 pitanja i 1 zadatak).Studenti koji polože kolokvijum (1 pitanje i 1 zadatak, 20 bodova), polovinom semestra, na ispitu imaju samo 1 pitanje.


Predavanja će se izvoditi klasično u učionici i/ili posredstvom video-konferencijskih veza. Koristiće se ppt prezentacije sa animacijama i audio ilustracijama. Vežbe će se većinom izvoditi neposredno, a deo će biti realizovan preko Interneta – preko sistema za on-line vežbe iz digitalne obrade audio signala.

Literatura

1. H. Kurtović: “Osnovi tehničke akustike”, Naučna knjiga 1990. 2. M. Mijić, H. Kurtović: “Zbirka rešenih zadataka iz elektroakustike”, ETF Beograd. 3. P. Pravica, D. Drinčić: “Elektrokustika”, VETŠ Beograd 2006.4. S. Jovičić: “Govorna komunikacija: fiziologija, psihoakustika i percepcija”, Nauka 1999.5. B. Gold, N. Morgan: “Speech & Audio Signal Processing: Processing & Perception of Speech and Music”, JW&S 2000.6. M. Bosi, R. Goldberg: “Introduction to Digital Audio Coding and Standards”; Kluwer 2002.7. Y. Huang, J. Benesty: “Audio Signal Processing For Next-Generation Multimedia Communication Systems”, Kluwer 2004.8. www.ktios.net


Podatke dostavio(la) dr Vlado Delić, vanredni profesor

http://www.ktios.net/

Naziv predmeta Pretraživanje multimedijalnog sadržaja



Studijski program Odsjek za elektroniku i telekomunikacije, Odsjek za računarstvo i informatiku


Osnovni cilj predmeta je sticanje teorijskih znanja i praktičnih vještina u označavanju i pretraživanju multimedijalnih baza podataka. Po završetku ovog kursa studenti će posjedovati teorijsko i praktično znanje iz rukovanja multimedijalnim datotekama i biti upoznati sa savremenim rješenjima i primenama, kako u kućnim datotekama, tako i u profesionalnim sistemima, uključujući i primene u medicini. Kroz rad na projektnim zadacima studenti će sticati iskustvo u timskom radu.

Sadržaj predmeta

Struktura multimedijalnih podataka. Osnovni objektivni deskriptori sadržaja slike: boja, tekstura, orijentacija linija, oblik. Objektivne mere sličnosti slika. Sistemi za pretraživanje na bazi sadržaja slike. Semantički jaz. Uvođenje reakcije korisnika u sistem za pretraživanje. Opisivači slike višeg nivoa - semantički opis slike. MPEG-7: Standard za opisivanje sadržaja slike. Označavanje i pretraživanje audio materijala. Metode zaštite autentičnosti multimedijalnog materijala (watermarking). Osnovne primene sistema za pretraživanje: privatne, profesionalne i medicinske datoteke.

Nivo predmeta viši

Preduslovi Potrebno je osnovno poznavanje digitalne obrade slike i MATLAB-a.


III ciklus: predmeti koji se bave obradom i analizom multimedijalnih signala, pretraživanjem multimedijalnih baza podataka, digitalnom televizijom, biomedicinskim signalima i sistemima, prepoznavanjem uzoraka, metodima vještačke inteligencije

Odgovorni nastavnik Dr Branimir Reljin, redovni profesor

Nastavnici na predmetu Dr Branimir Reljin, redovni profesor

Saradnici na predmetu mr Vladimir Risojević, viši asistent

Opterećenje studenta 45 časova predavanja, 30 časova praktičnog rada, kao i 105 časova samostalnog rada.


1. sedmica: Uvod. Osnovi strukture multimedijalnih podataka: slika, video, audio, tekst, podaci. 2. sedmica: Osnovni objektivni deskriptori sadržaja slike: boja. Prostori boja. Opisivači boja: momenti, histogram, korelogram.3. sedmica: Osnovni objektivni deskriptori sadržaja slike: tekstura. Karakteristike teksture. Opisivači teksture na osnovu prostornih, prostorno-frekvencijskih i statističkih svojstava teksture.4. sedmica: Osnovni objektivni deskriptori sadržaja slike: orijentacija linija i oblik. Segmentacija objekata u sceni. Definisanje kontura. Opisivanje oblika. Furijeovi deskriptori. Hough-ovi deskriptori.5. sedmica: Objektivne mere sličnosti slika. Globalno i regionalno pretraživanje.6. sedmica: Sistemi za pretraživanje na bazi sadržaja slike. 7. sedmica: Teškoće opisivanja subjektivnog sadržaja slike objektivnim opisivačima. Semantički jaz.8. sedmica: Rekapitulacija. Prvi kolokvijum.9. sedmica: Uvođenje reakcije korisnika u sistem za pretraživanje.10. sedmica: Opisivači slike višeg nivoa - semantički opis slike. MPEG-7: Standard za opisivanje sadržaja slike.11. sedmica: Označavanje i pretraživanje video i audio materijala.12. sedmica: Metode zaštite autentičnosti multimedijalnog materijala (watermarking).13. sedmica: Osnovne primene sistema za pretraživanje: privatne, profesionalne i medicinske datoteke.14. sedmica: Rekapitulacija. Drugi kolokvijum.15. sedmica: Prezentacije semestralnih (ispitnih) radova.

Kontinualno praćenje: Domaći zadatak, u vidu izrade programa za određivanje osnovnih obeležja slike, prema uputstvu nastavnika, donosi 10 poena. Izrada kolokvijuma 50 poena (svaki kolokvijum po 25 poena).Završni ispit u vidu semestralnog rada prema uputstvu nastavnika 50 poena.Uslov za pristupanje završnom ispitu je više od 50% od predispitnih aktivnosti (domaći zadaci, kolokvijumi).Ispit se smatra položenim ako je student ostvario više od 50% od broja poena koje on donosi.Konačna ocena se formira na osnovu zbira broja poena ostvarenih kroz kontinualne provere i na završnom ispitu.


Interaktivna predavanja uz korištenje projektora i laboratorijske vežbe zasnovane na hardveru i softveru za digitalnu obradu slike na bazi Matlab-a.

Literatura

Osnovna: D. Feng, W.C. Siu, H.J. Zhang (Eds.), Multimedia Information Retrieval and Management, Springer, Berlin, 2003Preporučena: M.S. Nixon, A.S. Aguado, Feature Extraction and Image Processing, Second Ed., Elsevier, 2008Miodrag V. Popović: Digitalna obrada slike, Akademska Misao, Beograd, 2006Rafael C. Gonzalez, Richard E. Woods: Digital Image Processing, Third Ed., Pearson Prentice Hall, NJ, 2008Rafael C. Gonzalez, Richard Eugene Woods, Steven L. Eddins: Digital Image Processing Using MATLAB, Pearson Prentice Hall, NJ, 2004


Podatke dostavio(la) Dr Branimir Reljin, redovni profesor

Naziv predmeta Digitalna televizija



Studijski program Odsjek za elektroniku i telekomunikacije


Osnovni cilj predmeta je upoznavanje studenata sa principima generisanja, obrade i prenosa digitalnih televizijskih signala. Predmet je koncipiran na evropskom standardu za digitalno televizijsko emitovanje, DVB, i u njemu se obrađuje široka familija DVB-x standarda, kao i njihova veza sa multimedijalnom kućnom platformom, MHP. Nakon ovog kursa studenti će imati dovoljno znanja da se uključe u postupak digitalizacije televizijskog prenosa, nezavisno od medijuma koji se koristi. Takođe će moći da izvrše procene neophodnih resursa za realizaciju takvih prenosa.

Sadržaj predmeta

Formiranje pokretne slike. Analogni televizijski signal. Akvizicija i obrada audio i video signala. Digitalni video I audio. Kompresija video i audio signala. Digitalni interface-i. Formiranje multipleksa I transportnog stream-a. Uslovi prenosa u digitalnoj televiziji. Kanalsko kodovanje. Razvoj evropskih, DVB, standarda. Digitalna terestrijalna televizija i COFDM. Proračun protoka u televizijskom kanalu. Satelitski prenos i obračun linka. DVB standardi prve i druge generacije, zaštitno kodovanje I vrste modulacija prema DVB standardima. IPTV.

Nivo predmeta viši

Preduslovi Znanja iz digitalne obrade signala koja se stiču kroz obavezne predmete u toku I ciklusa studija.


III ciklus: predmeti koji se bave obradom i analizom multimedijalnih signala, pretraživanjem multimedijalnih baza podataka, digitalnom televizijom

Odgovorni nastavnik Dr Irini Reljin, vanredni profesor

Nastavnici na predmetu Dr Irini Reljin, vanredni profesor


Opterećenje studenta 45 časova predavanja, 15 časova auditornih vježbi, 15 časova projektnog rada i 105 časova samostalnog rada.


1. sedmica: Pokretna slika. Definicija i osnovne osobine. Karakteristike ljudskog vizuelnog sistema.2. sedmica: Princip formiranja analognog televizjskog signala.3. sedmica: Akvizicija video i audio signala u digitalnoj TV. Digitalni nekomprimovani video signal.4. sedmica: Digitalni interface SDI. ASE-EBU. Kompresija audio signala.5. sedmica: Kompresija video signala, MPEG-2. 6. sedmica: Streaming. Multipleks transportnog stream-a. Interface SDI-SDTI, ASI.7. sedmica: Uslovi televizijskog prenosa po različitim medijumima. Kanalsko kodovanje.8.sedmica: Prvi kolokvijum. DVB Projekat. Standardizacija u digitalnom televizijskom prenosu. Digitalni kablovski prenos, DVB-C.9. sedmica: Satelitski prenos DVB-S. Proračun linka. 10. sedmica: Prenos u uslovima višestruke propagacije. COFDM. 11. sedmica: Digitalna terestrijalna televizija. DVB-T. Procena protoka I formiranje multipleksa.12. sedmica: Kompresija H.264 AVC. DVB-H. DVB-SH.13. sedmica: DVB sistemi druge generacije: DVB-S2, DVB-T2, DVB-C2.14. sedmica: Uvođenje povratnog kanala. DVB-RC-x. DVB-MHP. IPTV.15. sedmica: Rekapitulacija. Drugi kolokvijum. Na auditornim vežbama se studenti upoznaju sa načinom rada produkcionih televizijskih sistema. Zatim se daju primeri obračuna linka za pojedine televiziske sisteme, kao i proračun raspoloživih protoka u slučaju DVB prenosa prve i druge generacije.

Kontinualno praćenje: Domaći zadatak - Izrada proračuna veze, donosi 10 poena. Izrada kolokvijuma 50 poena (svaki kolokvijum po 25 poena).Završni ispit u vidu semestralnog rada prema uputstvu nastavnika 50 poena.Uslov za pristupanje završnom ispitu je više od 50% od predispitnih aktivnosti (domaći zadaci, kolokvijumi).Ispit se smatra položenim ako je student ostvario više od 50% od broja poena koje on donosi.Konačna ocena se formira na osnovu zbira broja poena osvarenih kroz kontinualne provere i na završnom ispitu.

Metodi i mediji korišćeni u nastavi Interaktivna predavanja i vježbe uz korištenje projektora, i softvera za laboratorijske vježbe.

LiteraturaOsnovna: E.P.J Tozer, Broadcast Enigineer’s Reference Book, Focal Press, Elsevier, 2004.Preporučena: H. Benoit, Digital Television – Satellite, Cable, Terrestrial, IPTV, Mpbile TV in DVB Framework, Focal Press, Fourth ed., Paris 2008.


Podatke dostavio(la) Dr Irini Reljin, vanredni profesor

Naziv predmeta Neuronske mreže



Studijski program Signali i sistemi, Automatika


Obrazovni ciljevi: Razmatranje karakteristika različitih struktura neuronskih mreža (NM), izvođenje algoritama obučavanja NM (nerekurzivnih i rekurzivnih), razmatranje stabilnosti i konvergencije algoritama online tipa. Ishodi učenja: Kandidati će biti osposobljeni za izbor tipa, strukture i parametara neuronskih mreža u skladu sa rješavanjem konkretnih problema iz oblasti klasifikacije, adaptivnog filtriranja i predikcije signala, identifikacije sistema, otklanjanja uticaja smetnji i realizovanje inverznog modela nepoznatog sistema.

Sadržaj predmeta

Arhitekture neuronskih mreža. Algoritmi obučavanja. Višeslojni perceptron. Algoritam propagacije greške unazad (Backpropagation). Adaptivna obrada signala. Arhitekture rekurzivnih neuronskih mreža i koncepti modelovanja nelinearnih dinamičkih sistema. Strategije obučavanja RNM. Problemi stabilnosti nekih tipova RNM. Aposteriorni adaptivni algoritmi obučavanja.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi Diferencijalni račun, funkcije više promjenljivih.


Odgovorni nastavnik Prof. dr Milorad Božić

Nastavnici na predmetu Prof. dr Milorad Božić







1. Biološki neuroni. Fiziologija neurona. Propagacija potencijala. Osnove funkcionisanja mozga. 2.Vještački neuroni. Arhitekture neuronskih mreža. Algoritmi obučavanja sa nadgledanjem 3. NM sa linearnim aktivacionim funkcijama: delta pravilo. Višeslojni perceptron. Algoritam propagacije greške unazad (Backpropagation). 4. NM sa različitim aktivacionim funkcijama. Poboljšanja algoritma propagacije greške unazad. 5. Rekurzivne neuronske mreže (RNM). Hopfildova NM. Hebov algoritam. 6. Kohonenove samoorganizujuće mape i algoritmi obučavanja. 7. Osnove adaptivne obrade signala i teorije obučavanja. 8. Arhitekture RNM za predikciju signala. Hibridne arhitekture NM. Nelinearni ARMA modeli i RNM. 9. NM kao nelinearni adaptivni filtri. Strategije obučavanja prediktora zasnovanih na RNM. 10. Stabilnost arhitektura RNM. Interpretacija konvergencije u NM sa sigmoidalnim aktivacionim funkcijama pomoću kontraktivnih preslikavanja. Iterativni pristup i gniježđenje. 11. Adaptivni algoritmi obučavanja bazirani na višestrukom korišćenju podataka. 12. Normalizovani algoritmi za online trening RNM. 13. Neka praktična razmatranja algoritama za predikciju i obučavanje različitih signala.Napomena: Prvi kolokvijum je okvirno planiran u toku 7-e nedjelje semestra, drugi kolokvijum je okvirno planiran za 15-u nedjelju semestra.


Metodi i mediji korišteni u nastavi Prezentacija predavanja - Power point slajdovi. Simulacije NM u konkretnim primjenama.

Literatura

S. Haykin, Neural Networks a Comprehensive Foundation (2ed), Prentice-Hall, Englewood Cliff, NJ, 1999.D. P. Mandic, J.A.Chambers, Recurrenr Neural Networks for Prediction, Learning algorithms, architectures and stability, Wiley, 2001Holk Cruse,Neural Networks as Cybernetic Systems – 2nd and revised edition, Brains, Minds & Media,Electronic version, http://www.brains-minds-media.org/archive/bmm615, 2006


Podatke dostavio(la) M. Božić

http://www.brains-minds-media.org/archive/bmm615

Naziv predmeta Kvalitet električne energije

Ciklus studija Semestar Tip predmeta Bodovi (ECTS) Fond časova


Studijski program Elektroenergetika


Obrazovni ciljevi: Upoznavanje studenata sa osnovnim problemima kvaliteta električne energije. Razumevanje specifičnosti vezanih za pojedine aspekte problema kvaliteta napona, struja, snage i učestanosti.Ishodi učenja: Osposobljavanje studenata za nadzor kvaliteta električne energije.Osposobljavanje studenata za definisanje i primenu adekvatnih mera za rešavanje problema kvaliteta električne energije.

Sadržaj predmeta

Osnovni pojmovi i definicije vezani za problematiku kvaliteta električne energije. Definicije pokazatelja kvaliteta električne energije koji se odnose na odstupanja učestanost, amplitude i talasnog oblika napona. Prikaz svih relevantnih standarda i normi iz oblasti kvaliteta električne energije. Sistemi za nadzor kvaliteta električne energije. Rešavanje problema kvaliteta električne energije. Kvalitet električne energije usvetlu deregulisanih elektroenergetskih sistema. Uticaj distribuirane proizvodnje na kvalitet električne energije.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi elementi elektroenergetskih sistema, modelovanje i analiza električnih kola Preporučeni predmeti: Teorija električnih kola, Analiza elektroenergetskih sistema, Električna merenja


Diplomske akademske (master) studije: Regulacija elektroenergetskih sistema, Tržište električne energije i deregulacijaDoktorske studije: Fleksibilni regulacioni uređaji u prenosnim mrežama, Robusna regulacija elektroenergetskih sistema

Odgovorni nastavnik Doc. dr Predrag Stefanov

Nastavnici na predmetu Doc. dr Predrag Stefanov

Saradnici na predmetu As. Siniša Zubić




Osnovni pojmovi i definicije vezani za problematiku kvaliteta električne energije. Značaj izučavanja problematike kvaliteta električne energije sa stanovišta distribucije i potrošača. Štete koje trpe potrošači zbog neadekvatnog kvaliteta u snabdevanju električnom energijom. Osnovni pokazatelji kvaliteta električne energije. Prikaz i tumačenje svih relevantnih svetskih standarda i normi iz oblasti kvaliteta električne energije.Definicije pokazatelja kvaliteta električne energije koji se odnose na odstupanja učestanost. Varijacija učestanosti. Standardi i preporuke koji definišu odstupanja učestanosti.Definicije pokazatelja kvaliteta i standardi koji se odnose na varijacije amplitude napona. Varijacije napona i prekidi napajanja dugog trajanja. Uzroci podnapona i prenapona. Flikeri. Asimeterije napona u trofaznom sistemu.Naponski propadi i naponski udari. Kratkotrajni prekidi napajanja. Puštanje u rad velikih motora. Bliski i udaljeni kvarovi u mreži. Tranzijentni prenaponi. Impulsni tranzijenti. Oscilatorni tranzijenti. Klasifikacija i primeri. Uticaj na potrošače. Harmonici. Osnovne definicije. Definicije pokazatelja kvaliteta koji se odnose na izobličenja talasnih oblika signala napona i struje. Klasifikacija osnovnih izvora talasnih izobličenja napona i struja u distributivnim i industrijskim mrežama.Interharmonici. Subharmonici. Izvori interharmonika i subharmonika. Elektrolučne peći i ciklokonvertori. Standardi za više harmonike napona i struja. Merenja harmonika napona i struja u elektroenergetskom sistemu. Standardi za merenje viših harmonika napona i struja. Osnovne metode za merenje i analizu harmonijskih izobličenja napona i struja.Rešavanje problema kvaliteta električne energije. Principi rada uređaja za popravak kvaliteta električne energije i njihov domen primene u eliminaciji određenih kategorija poremećaja. Regulacioni transformatori. Statički regulatori napona. Sistemi za besprekidno napajanje. Osnovni principi regulacije napona u distributivnom sistemu. Kompenzacija pada napona. Korekcija faktora snage potrošača.Osnovni principi kontrole harmonika napona i struja. Pasivni i aktivni filtri. Propagacija viših harmonika struje u distributivnoj i prenosnoj mreži. Lociranje filtara. Rezonantni efekti.Kompenzacija neaktivne snage u uslovima velikih talasnih izobličenja napona i struja. Pojam i definicije neaktivne snage u uslovima složenoperiodičnih napona i struja.Uticaj distribuirane proizvodnje na kvalitet električne energije. Principi rešavanja problema kvaliteta električne energije koju generišu distribuirani izvori.Sistemi za nadzor kvaliteta električne energije. Prenosivi sistemi, zahtevi i mogućnosti. SCADA sistemi za nadzor kvaliteta električne energije kao najsavremeniji i najkompletniji sistemi ove namene.Deregulisani elektroenergetski sistemi kao savremeni koncept u organizaciji elektroprivrednih preduzeća u svetu. Tretman kvaliteta električne energije u okviru ovakvog koncepta organizacije.




Literatura

M. Ćalović, A. Sarić i P. Stefanov, Eksploatacija elektroenergetskih sistema u uslovima slobodnog tržišta, Tehnički fakultet, Čačak, 2005.R. Dugan, M. McGranaghan, S. Santoso and H. Beaty, Electrical Power Systems Quality, McGraw-Hill, USA, 2004. J. Schalabbach, D. Blume and T. Stephanblome, Voltage Quality in Electrical Power Systems, IEE, London, UK, 2001..


Podatke dostavio(la) P.Stefanov

Naziv predmeta Obnovljivi izvori energije





Obrazovni ciljevi: Разумевање принципа и технологија добијања електричне и топлотне енергије из обновљивих извора енергије. Дефинисање начина и могућности интеграције обовљивих извора енергије у електроенергетски систем.Дефинисање рада обновљивих извора енергије у изолованим системима.Ishodi učenja: Оспособљавање студената за процену могућности коришћења примарних енергетских потенцијала.Оспособљавање студената за планирање и изградњу електрана које користе обновљиве изворе енергије.

Sadržaj predmeta

Соларна енергија. Ветроелектране. Мале хидроелектране. Горивне ћелије. Биомаса. Остали обновљиви извори енергије.Технички услови прикључења дистрибуираних производних капацитета на дистрибутивну мрежу. Tehnički uslovi rada obnovljivih izvora energije u izolovanim sistemima. Принципи управљања и заштите.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi Analiza stacionarnih i tranzijentnih stanja elektroenergetskih sistemaPreporučeni predmeti: Obnovljivi izvori energije (osnovni kurs), Analiza elektroenergetskih sistema


Diplomske akademske (master) studije: Regulacija elektroenergetskih sistema, Sistemi za daljinsko upravljanje i nadzor u elektroenergetici Doktorske studije: Fleksibilni regulacioni uređaji u prenosnim mrežama, Robusna regulacija elektroenergetskih sistema



Saradnici na predmetu Siniša Zubić



Sadržaj predavanja:Solarna energija. Insolacija. Solarne termoelektrane. Fotonaponski materijali. Karakteristike fotonaponskih izvora. Solarne ćelije. Solarni paneli.Izolovani rad fotonaponskih izvora. Priključivanje fotonaponskih izvora na distributivnu mrežu. Vetroelektane. Procena vetropotencijala. Tipovi turbina. Vetrogeneratori. Načini priključivanja vetrogeneratora na mrežu. Konvertori. Regulacija brzine.Male hidroelektrane. Tipovi turbina. Procena hidropotencijala. Način priključivanja malih hidroelektrana na mrežu. Gorivne ćelije. Istorijski razvoj. Tipovi gorivnih ćelija. Osnovne karakteristike. Termodinamički procesi gorivnih ćelija. Proizvodnja vodonika. Biomasa. Kogeneracija.Konverzija biomase u toplotnu I električnu energiju. Geotermalna energija. Toplotne pumpe. Iskorišćenje energije talasa. Tehnički uslovi priključenja distribuiranih proizvodnih kapaciteta na distributivnu mrežu.Modeli obnovljivih izvora energije u analizi elektroenergetskih sistema. Uticaj obnovljivih izvora energije na naponski profil u elektroenergetskom sistemu. Uticaj obnovljivih izvora na tokove snaga u mreži.Uticaj obnovljivih izvora na kvalitet električne energije. Tehnički problemi vezani za stabilnost elektroenergetskih sistema. Poboljšanje dinamičkih performansi sistema regulacijom proizvodnje obnovljivih izvora energije.Mikromreže.Prvi kolokvijum je okvirno planiran u toku 7-e nedelje semestra , drugi kolokvijum je okvirno planiran za 15-u nedelju sumestra.



LiteraturaGilbert Masters, Renewable and Efficient Electric Power Systems, John Wiley & Sons, 2004.LIBER PERPETUM, Knjiga o obnovljivim izvorima energije u Srbiji i Crnoj gori, M. Benišek, D. Mikičić, Beograd, 2004.K. Heinloth ed., Renewable energy, Springer, Berlin, Germany, 2006.



Naziv predmeta Regulacija elektroenergetskih sistema





Obrazovni ciljevi: Upoznavanje studenata sa osnovnim konceptima regulacije sistema. Definisanje osnovnih regulacionih struktura. Razumevanje zahteva sinteze regulatora, prilagođenih potrebama elektroenergetskih sistema, na lokalnom i centralizovanom nivou regulacije.Ishodi učenja: Osposobljavanje studenata za konstrukciju modela i razvoj algoritama za sintezu regulatora u elektroenergetskim sistemima.

Sadržaj predmeta

Dinamički modeli povezanih elektroenergetskih sistema. Konvencionalna i optimalna regulacija. Optimalna autonomna regulacija individualnih regulacionih oblasti i optimalna decentralizovana regulacija učestanosti i snaga razmene. Optimalna primarna regulacija napona i reaktivnih snaga.Modelovanje mrežnih zona i projektovanje sekundarnih regulatora napona i reaktivnih snaga. Koordinisana regulacija.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi dinamički modeli elemenata sistema, osnovi analize stabilnosti i sinteze regulatora dinamičkih sistemaPreporučeni predmeti: Sistemi automatskog upravljanja, Upravljanje elektroenergetskim sistemima


Diplomske akademske (master) studije: Sistemi za daljinsko upravljanje i nadzor u elektroenergetici Doktorske studije: Fleksibilni regulacioni uređaji u prenosnim mrežama, Robusna regulacija elektroenergetskih sistema



Saradnici na predmetu Siniša Zubić




Modeli sinhronih mašina u regulaciji elektroenergetskih sistema. Formulacija modela u prostoru stanja. Sistem jediničnih vrednosti i normalizacija jednačina. Jednačine i fazorski dijagrami sinhrone mašine u stacionarnom stanju. Linearni modeli sinhrone mašine.Matematički modeli pobudnica. Elektromašinske jednosmerne pobudnice. Naizmenične obrtne pobudnice. Pobudni ispravljači.Sistemi za regulaciju pobude sinhronih mašina sa jednim ulazom i jednim izlazom i multivarijabilni sistemi za regulaciju pobude. Grupna regulacija pobude, napona i raspodele reaktivnih snaga u elektranama.Turbinski regulatori. Akcelerotahometrijski turbinski regulatori. Regulatori sa prolaznim statizmom. Uopšteni turbinski regulatori. Modelovanje termoelektrana. Parne turbine. Kondenzaciona parna turbina sa direktnim tokom pare. Kondenzaciona turbina sa međupregrevanjem pare. Kondenzacione turbine nuklearnih termoelektrana. Gasne turbine. Regulacija gasnoturbinskih postrojenja.Modelovanje hidroelektrana. Osnovne jednačine hidrauličke instalacije. Model u prostoru stanja. Jednačine hidrauličke turbine. Linearizovane jednačine turbine. Specijalni modeli hidroenergetskih postrojenja.Modelovanje potrošača. Statičke karakteristike potrošnje. Modelovanje inercije obrtnih masa. Modeli termičkih blokova i termoelektrana. Modeli hidroagregata i hidroelektrana. Statičke karakteristike proizvodnih agregata. Grupna regulacija aktivnih snaga. Modeli povezanih elektroenergetskih sistema. Statičke karakteristike elektroenergetskih sistema. Statički regulacioni uređaji. Specifikacija regulacionih zahteva. Osnovne i dodatne regulacione konture. Regulacija učestanosti i aktivnih snaga. Specifikacija performansi sistema za primarnu i sekundarna regulacija učestanosti i aktivnih snaga. Konvencionalna i optimalna regulacija.Optimalna autonomna regulacija individualnih regulacionih oblasti i optimalna decentralizovana regulacija učestanosti i snaga razmene.Regulacija napona i reaktivnih snaga. Optimalna primarna regulacija napona i reaktivnih snaga. Specifikacija zahteva sistema.Modelovanje mrežnih zona i projektovanje sekundarnih regulatora napona i reaktivnih snaga.Koordinisana regulacija.




LiteraturaM. Ćalović, Regulacija elektroenergetskih sistema, ETF, Beograd, 1997.M. Ćalović, P. Stefanov, Zbirka rešenih zadataka iz regulacije elektroenergetskih sistema, Beopres, Beograd, 2000.P. Kundur, Power System Stability and Control, McGraw-Hill, New York, USA, 1993.



Naziv predmeta Kablovska tehnika


II I 6 3+0+2



Obrazovni ciljevi: Sticanje teorijskih i primenjenih znanja o konstrukciji i eksploataciji niskonaponskih i visokonaponskih elektroenergetskih kablova.Ishodi učenja: Stečena znanja o konstrukciji i eksploataciji niskonaponskih i visokonaponskih elektroenergetskih kablova.

Sadržaj predmeta Konstrukcija elektroenergetskih kablova. Strujna opteretljivost energetskih kablova. Efekti kratkog spoja. Polaganje kablova. Ekonomska optimizacija preseka kabla. Električna merenja na položenim kablovima. Određivanje mesta kvara na kablu.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi


Odgovorni nastavnik Prof. dr Zoran Radojević

Nastavnici na predmetu Prof. dr Zoran Radojević





Konstruktivni elementi elektroenergetskih kablova. Tipovi provodnika. Tipovi izolacije. Plaštevi, električne zaštite i armature. Konstrukcije niskonaponskih i visokonaponskih kablova. Energetski kabovi za specijalne primene. Kablovi za visoke i veoma visoke napone. Nazivni naponi energetskih kablova. Strujna opteretljivost energetskih kablova. Efekti kratkog spoja. Električni parametri energetskog kabla. Električna otpornost provodnika, induktivnost, kapacitivnost, nulta impedansa, redukcioni faktor i električna otpornost energetskog kabla. Izračunavanje pada napona. Ekonomska optimizacija preseka kabla. Uticaj energetskih kablova na kontrolne i telekomunikacione vodove. Polaganje kablova. Kablovske završnice i spojnice. Električna merenja na položenim kablovima i određivanje mesta kvara na kablu.




Literatura Stojan V. Nikolajević. Kablovska tehnika, JP Službeni list SRJ, Beograd 2007


Podatke dostavio(la) Z. Radojević

Naziv predmeta Monitoring i dijagnostika visokonaponskih postrojenja





Upoznavanje studenata sa najvažnijim metodima monitoringa i dijagnostike elemenata visokonaponskih postrojenja. Upoređjenje postojećih i novo-formiranih postupaka za monitoring i dijagnostiku.Osposobljavanje studenata za izbor odgovarajućih metoda i tehnika za određivanje stvarnog stanja visokonaponske opreme i sistema, neophodnih za njihovo pouzdano korišćenje i upravljanje resursima.

Sadržaj predmeta

Uvod. Pregled monitoringa stanja. Dobit od monitoringa stanja. Monitoring visokonaponske opreme: koje parametre bi trebalo nadzirati? Kontinualni ili periodični monitoring. Informacije neophodne za pouzdano korišćenje visokonaponske opreme i upravljanje resursima. Primeri merenja parcijalnih pražnjenja.Inteligentni sistemi za monitoring. Karakteristike. Primeri. Napredni dijagnostički metodi, softverski alati i primenljivost.

Nivo predmeta

Preduslovi Poželjno je imati predznanje iz Električnih aparata i/ ili Razvodnih postrojenja.


Odgovorni nastavnik Prof. dr Zlatan Stojković

Nastavnici na predmetu Prof. dr Zlatan Stojković

Saradnici na predmetu Zoran Stojanović, dipl. ing. el.



Opterećenje studenta Za savladavanje gradiva potrebno je 45 časova predavanja, 30 časova drugih oblika nastave i 105 časova samostalnog rada.



Uvod. Pregled monitoringa stanja. Dobit od monitoringa stanja. Monitoring visokonaponske opreme: koje parametre bi trebalo nadzirati? Kontinualni ili periodični monitoring. Informacije neophodne za pouzdano korišćenje visokonaponske opreme i upravljanje resursima. Primeri merenja parcijalnih pražnjenja.Inteligentni sistemi za monitoring. Karakteristike. Primeri. Napredni dijagnostički metodi, softverski alati i primenljivost.

Predispitne obaveze:- Aktivnost u toku predavanja 10%- Prakticna nastava 10 %- Seminarski rad 30%(Suma poena predispitnih obaveza 50%)

Zavrsni ispit:- Pismeni ispit 50%

Ukupna suma poena ispita 100%

Metodi i mediji korišteni u nastavi Klasična predavanja i predavanja u elektronskoj formi. Vežbe obuhvataju rešavanje zadataka i simulacije na računaru.

Literatura

H.M.Ryan, “High voltage engineering and testing”, 2nd Edition, IEE Publishing London, p.728, 2001.

A. Haddad and D.F. Warne, “Advances in high voltage engineering”, IEE Publishing London, p.647, 2004.

CIGRE Brochure No.167, Working Group 13.09, “User guide for the application of monitoring and diagnostic techniques for switching equipment for rated voltages of 72.5 kV and above”, Paris, 2000.


Podatke dostavio(la) Prof. dr Zlatan Stojković

Naziv predmeta Digitalno upravljanje pretvaračima i pogonima





Upoznavanje sa problematikom digitalnog upravljanja električnim pogonima i energetskim pretvaračima. Pregled diskretnih regulatora struje, momenta i fluksa, razumevanje sistema za upravljanje kretanjem. Analogna i digitalna obrada signala u okvirima DSP upravljačkih sistema. Tehnike i koraci implementacije. Pregled numeričkih mogućnosti DSP kontrolera sa fiksnim i pokretnim zarezom. Rezolucija i propusni opseg A/D kanala. Periferijski uređaji brojačkog tipa za generisanje širinski modulisanih impulsa i obradu signala sa enkodera. Osposobljavanje studenata za analizu i modelovanje sistema za upravljanje kretanjem i električnih pogona, za projektovanje strukture regulatora i parametriranje, za specifikaciju hardverskih resursa i programsku implementaciju.

Sadržaj predmeta

Struktura, periferijski uređaji i programiranje savremenih digitalnih signalnih procesora. Primena DSP tehnologije u upravljanju kretanjem, upravljanju energetskim pretvaračima i pogonima. DSP sa fiksnim i pokretnim zarezom. Programiranje algoritama za obradu signala u asembleru. Problemi kod programiranja DSP u programskom jeziku C, moguća rešenja, primeri. Digitalni širinski modulator, space-vector modulacija. DSP-implementacija prekidačkog algoritma za upravljanje 3-faznim tranzistorskim invertorom. Digitalno upravljanje strujom, momentom i fluksom servo motora u ulozi izvršnog organa u sistemu za upravljanje kretanjem.. Digitalna implementacija kaskadnih struktura upravljanja. Vektorsko upravljanje, IMC i DTC kod asinhronih servo motora. Projektovanje digitalnog regulatora brzine i pozicije. Problemi mehaničke rezonancije. Praktični aspekti rekonstrukcije signala koji se ne mogu meriti. Strukture za filtriranje i ocenu i rekonstrukciju brzine i položaja. DSP-zasnovani monitoring i dijagnostika. Mogućnosti za ranu detekciju neregularnosti i kvarova. Praktični aspekti i problemi implementacije algoritama za identifikaciju dinamičkih sistema i procenu spectra merenih signala. Karakteristični davači. Problemi projektovanja ulaznog filtra i procesa odabiranja. Šum kvantizacije pri akviziciji karakterističnih signala.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi

Električne mašine i pogoni, digitalna elektronika, energetska elektronika, dinamički modeli elemenata sistema, digitalni sistemi automatskog upravljanjaPreporučeni predmeti: Elektromehaničko pretvaranje energije, Elektromotorni pogoni, Energetska elektronika, Sistemi automatskog upravljanja, Digitalni sistemi automatskog upravljanja


Diplomske akademske (master) studije: Sistemi za daljinsko upravljanje i nadzor u elektroenergetici Doktorske studije: Fleksibilni regulacioni uređaji u prenosnim mrežama, Robusna regulacija elektroenergetskih sistema

Odgovorni nastavnik prof. dr Slobodan Vukosavić

Nastavnici na predmetu prof. dr Slobodan Vukosavić

Saradnici na predmetu mr Petar Matić



Sadržaj predavanja:Struktura, periferijski uređaji i programiranje savremenih digitalnih signalnih procesora. Primena DSP tehnologije u upravljanju kretanjem, upravljanju energetskim pretvaračima i pogonima. DSP sa fiksnim i pokretnim zarezom. Programiranje algoritama za obradu signala u asembleru. Problemi kod programiranja DSP u programskom jeziku C, moguća rešenja, primeri. Digitalni širinski modulator, space-vector modulacija. DSP-implementacija prekidačkog algoritma za upravljanje 3-faznim tranzistorskim invertorom. Digitalno upravljanje strujom, momentom i fluksom servo motora u ulozi izvršnog organa u sistemu za upravljanje kretanjem.. Digitalna implementacija kaskadnih struktura upravljanja. Vektorsko upravljanje, IMC i DTC kod asinhronih servo motora. Projektovanje digitalnog regulatora brzine i pozicije. Problemi mehaničke rezonancije. Praktični aspekti rekonstrukcije signala koji se ne mogu meriti. Strukture za filtriranje i ocenu i rekonstrukciju brzine i položaja. DSP-zasnovani monitoring i dijagnostika. Mogućnosti za ranu detekciju neregularnosti i kvarova. Praktični aspekti i problemi implementacije algoritama za identifikaciju dinamičkih sistema i procenu spectra merenih signala. Karakteristični davači. Problemi projektovanja ulaznog filtra i procesa odabiranja. Šum kvantizacije pri akviziciji karakterističnih signala.

Prvi kolokvijum je okvirno planiran u toku sedme nedelje semestra , drugi kolokvijum je okvirno planiran za petnaestu nedelju sumestra.



Literatura1. S.N. Vukosavić: “Digitalno upravljanje električnim pogonima”2. Texas Instruments: “Digital Signal Processing in VLSI”3. W. Leonhard: "Control of Electical AC Drives", Springer


Podatke dostavio(la) P. Matić

Naziv predmeta Planiranje elektroenergetskih sistema (viši kurs)


II IX izborni 6 3+2+0


Obrazovni ciljevi i ishodi učenja Upoznavanje sa problematikom planiranja složenih elektroenergetskih sistema.

Sadržaj predmeta

Uvod. Inženjerska ekonomija.Interesna stopa. Deprecijacija. Vrednost novca kao funkcija vremena. Jednokratne interesne stope. Faktori uniformnih nizova. Dijagram novčanih tokova. Minimalna atraktivna stopa povraćaja kapitala. Inflacioni nizovi. Neuniformni novčani nizovi. Određivanje vrednosti investicija. Metoda sadašnje vrednosti. Metoda godišnje vrednosti. Metoda buduće vrednosti. Metoda interne stope povraćaja kapitala. Metoda perioda otplate. Benefit/cost metoda. Amortizacija osnovnih sredstava. Metoda ubrzane amortizacije. Pravolinijska amortizacija. SYD amortizacija.

Prognoza opterećenja.Metode za prognozu opterećenja. Metoda najmanjih kvadrata. Proračun za razne funkcije. Disperzioni dijagram. Estimacija pomoću korelacione jednačine. Proračun korelacionih jednačina.

Planiranje izvora.Metoda procenta rezerve. Metoda gubitka najvećeg generatora. Metoda očekivanog gubitka opterećenja (LOLP). Maksimalna veličina instalisanog generatora. Ekonomična veličina instalisanog generatora. Simulacija proizvodnje izvora. Dijagram opterećenja. Jedinični troškovi goriva. Jedinični troškovi generatora. Dinamičko programiranje. Belmanov princip optimalnosti. Karakteristike hidroelektrana važne za planiranje. Karakteristike termoelektrana važne za planiranje.. Dijagram snaga/energija. Ograničenja mreže važna za planiranje.

LOLP metoda.Osnove teorije verovatnoće. Osnove koncepta pouzdanosti. Izračunavanje statičke pouzdanosti izvora. Tabele ispada. Promene rizika sa promenom opterećenja sistema. Promene rizika sa promenom instalisane snage sistema. Ispadi komponenata mreže. Pouzdanost složenog sistema.

Planiranje mreže elektroenergetskog sistema.Statička sigurnost. Metode za planiranje mreža elektroenergetskog sistema. DC proračun tokova snaga. Metoda sukcesivnog širenja mreže. Metoda osetljivosti. Indeks efikasnosti. Simulacija pogona mreže. Mere za otklanjanje preopterećenja. Gubici u sistemu. Metode približnog proračuna gubitaka. Uporedna procena gubitaka, prognoza opterećenja i procena instalisane snage izvora. Elektroenergetski sistem u radu deregulisanog tržišta snage i energije. Mreža otvorenog pristupa.

Nivo predmeta Viši

Preduslovi Analiza elektroenergetskih sistema 1,

Preporučeni predmeti u toku daljeg studija Tržište električne energije i deregulacija

Odgovorni nastavnik prof. dr Ivan Škokljev

Nastavnici na predmetu prof. dr Ivan Škokljev






Sadržaj predavanja:1. Uvod. Inženjerska ekonomija. Interesna stopa. Deprecijacija. Vrednost novca kao funkcija vremena.

Jednokratne interesne stope. Faktori uniformnih nizova.

Krajnji cilj obrazovne jedinice je ekonomska evaluacija planova i projekata. Ona se sastoji od tzv. simulacije proizvodnje objekata (snage/energije), ali koja se dešava u vremenu (meseci, godine). Zato se uvodi pojam novca u vremenu. 2. Dijagram novčanih tokova. Minimalna atraktivna stopa povraćaja kapitala. Inflacioni nizovi. Neuniformni

novčani nizovi. Određivanje vrednosti investicija. Metoda sadašnje vrednosti.

Atraktivnost projekta procenjuje se u odnosu na alternative. Pojam troška propuštene prilike i minimalno privlačne stope povraćaja, kroz primere.

3. Metoda godišnje vrednosti. Metoda buduće vrednosti. Metoda interne stope povraćaja kapitala. Metoda perioda otplate. Benefit/cost metoda.

Benefit/cost metoda uključuje sve direktne i indirektne koristi i troškove koje jedno društvo može da ima kod planiranja jednog kapitalnog projekta i važno je za formiranje cene (kod ocene rizika, na primer). Različite metode svođenja važne su zbog percepcije vrednosti (novac u vremenu).


4. Amortizacija osnovnih sredstava. Metoda ubrzane amortizacije. Pravolinijska amortizacija. SYD amortizacija.

Amortizacija je važna i u privatnom preduzetništvu (zbog plaćanja poreza), ali i zbog ocene ostatne vrednosti objekta.

5. Prognoza opterećenja. Metode za prognozu opterećenja. Metoda najmanjih kvadrata. Proračun za razne funkcije. Disperzioni dijagram.

Prognostičke metode čije su tehnike ovde prikazane važe za deregulisano kao i za vertikalno integrisano elektroprivredno preduzeće. Mogu se primeniti za MW, MWh, ali i za njihove cene.

6. Estimacija pomoću korelacione jednačine. Proračun korelacionih jednačina.

Prikazana je planerska metoda za formiranje korelacione funkcije koja se potom u predmetu Opšta energetika a priori koristi da bi se iz statističkog skupa nezavisnih podataka (dohodak na pr.) generisala predikcija zavisne veličine (potrošnja energije).

7. Planiranje izvora. Metoda procenta rezerve. Metoda gubitka najvećeg generatora. Metoda očekivanog gubitka opterećenja (LOLP). Maksimalna veličina instalisanog generatora.

Inženjerska ekonomija i Prognoza opterećenja (cene) i LOLP imaju mesto kako u deregulisanom tako i u vertikalno integrisanom elektroprivrednom preduzeću. LOLP virtualizuje gubitak generatora u sistemu i daje meru tog gubitka (ocenu sigurnosti sistema). Usput se pokazuje da postoji prava mera veličine/cene novog generatora za određeni (izolovani) sistem.

8. Ekonomična veličina instalisanog generatora. Simulacija proizvodnje izvora. Dijagram opterećenja. Jedinični troškovi goriva. Jedinični troškovi generatora. Dinamičko programiranje. Belmanov princip optimalnosti.

Simulacija proizvodnje planiranog izvora daje grubu procenu varijabilnih troškova proizvodnje što je važno za ekonomsku evaluaciju planova i projekata.

9. Karakteristike hidroelektrana važne za planiranje. Karakteristike termoelektrana važne za planiranje.. Dijagram snaga/energija. Ograničenja mreže važna za planiranje.

Metode koje važe za dugoročno planiranje razlikuju se od metoda planiranja u eksploataciji (kratkoročno planiranje). Na primer, ovde nisu potrebni tzv. specifični (diferencijalni) utrošci goriva. Ograničenja mreže su važna za deregulisanu prenosnu mrežu koja radi u tzv. otvorenom pristupu.

10. LOLP metoda. Osnove teorije verovatnoće. Osnove koncepta pouzdanosti. Izračunavanje statičke pouzdanosti izvora. Tabele ispada. Promene rizika sa promenom opterećenja sistema.

LOLP metoda (važna i za procenu rizika u deregulisanoj mreži elektroenergetskog sistema) u potpunosti je prikazana.

11. Promene rizika sa promenom instalisane snage sistema. Ispadi komponenata mreže. Pouzdanost složenog sistema.

Planiranje elektroenergetskih sistema služi se uprošćenim, agregiranim modelima. LOLP metoda obuhvata pre svega generatore i potrošnju. Mreža se uvodi minimalno, za to postoje druge metode.

12. Planiranje mreže elektroenergetskog sistema. Statička sigurnost. Metode za planiranje mreža elektroenergetskog sistema. DC proračun tokova snaga.

DC proračun je poznat iz Analize 1. Ovde se izvodi iz objektno dekomponovane mreže opisane AC proračunom, diskutuje tačnost, oblasti i ograničenja primene.

13. Metoda sukcesivnog širenja mreže. Metoda osetljivosti. Indeks efikasnosti. Simulacija pogona mreže. Mere za otklanjanje preopterećenja.

Statička sigurnost sistema u svakoj godini razvoja plana mreže je cilj čije se izvršenje prati. Krajnji cilj ekonomske evaluacije planova i projekata je izbor najefikasnije (najisplativije s obzirom na vrednost novca u vremenu i tehnički dopustive) varijante. Za to postoje metode, koje se prikazuju na malim, efektnim primerima.

14. Gubici u sistemu. Metode približnog proračuna gubitaka. Uporedna procena gubitaka, prognoza opterećenja i procena instalisane snage izvora. Elektroenergetski sistem u radu deregulisanog tržišta snage i energije. Mreža otvorenog pristupa.

Gubici snage/energije su veoma važan činilac razvoja sistema. Prikazane su metode za približno izračunavanje gubitaka snage i energije.

Prvi kolokvijum je okvirno planiran u toku sedme nedelje semestra , drugi kolokvijum je okvirno planiran za petnaestu nedelju sumestra.


Literatura Ivan Škokljev, Planiranje EES, Taurus Publik, Beograd, 2000.

Posebna naznaka za http://ees.etf.bg.ac.yu/Predmeti/EG5PES/

http://ees.etf.bg.ac.yu/Predmeti/EG5PES/

predmet

Podatke dostavio(la)

Naziv predmeta Primijenjena elektrostatika





Obrazovni ciljevi: Upoznavanje studenata sa osnovnim konceptima primjenjene elektrostatike. Definisanje osnovnih pojmova iz primjenjene elektrostatike. Razumevanje zahjteva za znanjima iz primjenjene elektrostatike u tehnološkim procesima svih nivoa.Ishodi učenja: Osposobljavanje studenata sa znanjima iz primjenjene elektrostatike sa ciljem korišćenja istih u tehnološkim procesima i životnoj svakodnevnici.

Sadržaj predmeta

Osnovi fizičke zakonitosti pojave i rasipanja nelaktrisanja u tečnoj,gasovitoj,čvrstoj i praškastoj fazi stanja.Teorija uspostavljanja statičkog elektriciteta u tehnološkim procesima.Teorija paljenja zapaljivih smjesa.Teorija pražnjenja statičkog elektriciteta sa provodnih i dielektričnih površina.Toplotna teorija.Teorija rizika.Statističke i numeričke metode u elektrostatici.Elektrostatički elementi i materijali. Teorija visokog napona.Generisanje i primjena ozona u elektrostatici.Atmosverski elektricitet i uzemljivački sistemi.Modelovanje industrijskih elektrostatičkih filtera.EHD i ESD opasnosti.Toplinski i biomedicinski inženjering u elektrostatici.Elektrostatičke opasnosti kod prevoza i uskaldištenja zapaljivih i eksplozivnih materija kao i gasova.Teorija ugroženih i eksplozivnih prostora. Tehnika mjerenja elektrostatičkih naelektrisanja, polja i potencijala.Tehnika projektovanja zaštite i eliminacije statičkog elektriciteta u tehnološkim procesima različitih faza stanja i životnoj svakodnevnici.Intelektualna svojina u primjenjenoj elektrostatici.

Nivo predmeta Viši

PredusloviTeorija elektromagnetike i elektrostatike,toplotne teorija,biološki efekti elektromegnetskog i elektrostatičkog polja i teorija visokog napona.Preporučeni predmeti: Elektromagnetika,Tehnika visokog napona i Protiveksplozivna zaštita.


Diplomske akademske (master) studije: Teorija visokog napona i Protiveksplozivna zaštita . Doktorske studije: Inverzni problemi u primjenjenoj elektrostatici.

Odgovorni nastavnik Doc. Dr Mićo Gaćanović

Nastavnici na predmetu Doc. Dr Mićo Gaćanović




Sadržaj predavanja:Osnovi fizičke zakonitosti pojave i rasipanja nelaktrisanja u tečnoj,gasovitoj,čvrstoj i praškastoj fazi stanja.Teorija uspostavljanja statičkog elektriciteta u tehnološkim procesima.Teorija paljenja zapaljivih smjesa.Teorija pražnjenja statičkog elektriciteta sa provodnih i dielektričnih površina.Toplotna teorija.Teorija rizika.Statističke i numeričke metode u elektrostatici.Elektrostatički elementi i materijali. Teorija visokog napona.Generisanje i primjena ozona u elektrostatici.Atmosverski elektricitet i uzemljivački sistemi.Modelovanje industrijskih i elektrostatičkih filtera.EHD i ESD opasnosti.Toplinski i biomedicinski inženjering u elektrostatici.Elektrostatičke opasnosti kod prevoza i uskaldištenja zapaljivih i eksplozivnih materija kao i gasova.Teorija ugroženih i eksplozivnih prostora. Tehnika mjerenja elektrostatičkih naelektrisanja, polja i potencijala.Tehnika projektovanja zaštite i eliminacije statičkog elektriciteta u tehnološkim procesima različitih faza stanja i životnoj svakodnevnici.Intelektualna svojina u primjenjenoj elektrostatici.Koordinisana regulacija. Prvi kolokvijum je okvirno planiran u toku 7-e nedelje semestra , drugi kolokvijum je okvirno planiran za 15-u nedelju sumestra.

Ispiti: kontinualne provjere znanja (kolokvijumi) i integralni ispit.Kontinualni rad i aktivnosti: 50% praktičnog znanja kroz izradu samostalnih zadataka, 50% provjere teoretskih znanja kroz kolokvijume. Saglasno usvojenim preporukama za kontinualno praćenje rada studenata i ocjene znanja, finalna ocjena se formira na bazi ocjene kontinualnog rada i finalnog integralnog ispita.Studenti mogu polagati ispite kroz dva kolokvijuma i praktičan rad, ili integralno.


Literatura

Crowley J. M.; Fundamentals of applied electrostatics, JohnWiley & Sons, New York - Chichester - Brisbane - Toronto - Singapore, 1984. Bondar® V. A., Verevkin V. N., Geskin A. I., Krav~enko V. S., Pogorel®skiy A. E.; Vzrªvobezopasnost® °lektri~eskih razr¦dov i frikcionnªh iskr, Moskva, Nedra, 1976.


Podatke dostavio(la) Doc. Dr Mićo Gaćanović

Documents

Etf Dokument 12521