ETNOGEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE EVROPSKIH NARODA

Dr Anđelija Ivkov-Džigurski

Najstariji evropski stanovnici i narodiEvropa ima izuzetno povoljne uslove za razvoj i život ljudi

pronađeno dosta ostataka najstarijih ljudi

Najstariji ostaci evropskih ljudi:

• kod Hajdelberga

• u Noandertalu (kod Dizeldorfa),

• kod Predmosta (Češka)

• u pećini Spi (Belgija)

• pećina Krapine (Hrvatska)

Krajem neolita u Evropi žive:

• na Britanskim ostrvima živeli su Briti i Pikti - u matrijarhatu, crnomanjasti

•na Pirinejskom poluostrvu Iberci – običaj kuvade, kuvali pomoću usijanog kamenja,

•u Alpskim krajevima Liguri – niski i žilavi,

•u Italiji Etrurci – razvijena umetnost, crnomanjasti, ratarstvo, građevinarstvo, kanalizacija, metalurgija, trgovina, pismo

•na Balkanskom poluostrvu Pelazgi i Kari – crnomanjasti, prilično kulturni

Liguri

IberciDruga grupa:

•u severnim delovima Evrope Fini

- Poreklom Mongoli

Prva grupa:

Treća grupa:

• indoevropljanistari Arijevci delili su se na:- istočne (saten) - zapadne (keitum)

Bavili su se:• lovom• ribolovom• stočarstvom• ratarstvom

• služili se metalom• znali za pletenje i• tkanje

Stanovali:

- pećinama- kolibama- sojenicama

Spavalo se na:- slami- asurama- kožama

- tetovirali se

koristili- Saonice- Kola- Splavove- Čamce - Mostove

- Rodovsko –plemensko uređenje

- ritualna prostitucija- snohačestvo - poligamija - ženidba mrtvih- spaljivanje pokojnika- ubijanje starih - krvne osvete

- Poznavali lekarstvo- računanje vremena- brojanje

Istočnoj grupi pripadali su stari Indi, Iranci, baltičko-slovenska i tračko-frižanska grupa i stari Skiti.

Zapadnoj grupi pripadali su:helenski, ilirski, stari makedonski, italski, keltski i germanski narodi.

1. Heleni – su došli negde u drugoj hiljadi godina stare ere• Plavi, visoki• Pomorstvo, zanatstvo• Literatura, vajarstvo, nauka

2. Latini – kasnije su nazvani Rimljanima. • pripadali nordijskoj rasi • dosta preuzeli od Etruraca

Heleni

3. Kelti ili Gali – su iz grupe zapadnih naroda, poreklom takođe severnjaci.• Visoka kultura, • Metalurgija, pletarstvo, tkanje + ratnici• Simbol petao, obožavali sunce i hrast • Imali barde – pesnike i pevače

4. Germani – su se širili na zapad i dobrim delom na jug (Vandali, Goti, Franci, Saksi, Angli).• najviše podataka ostavio Tacit u knjizi “Germanija”• Živeli u plemenima• Moreplovci – vikinzi, ratnici, lovci, stočari• Brijali se tek kada bi ubili neprijatelja

5. Skiti i Sarmati- su bili bliski starim Slovenima• jezik blizak Iranskom• Ratnici, stočari• prinosili žrtve, pili krv pre bitke, mrtvace sahranjivali posle 40 dana• Trovali vodu i čupali travu bežeći pred neprijateljem!

KeltiGali Sarmati

3. Stari Sloveni – su kao najstariju postojbinu imali prostor između Crnog i Baltičkog mora

• bavili zemljoradnjom, stočarstvom i lovom• Imali svoju religiju

Savremeni narodi Evrope

Ostali evropski narodi i grupe

Germanski narodi

Romanski narodi Slovenski narodi

1. Germanski narodiŠveđani, Norvežani, Danci, Islanđani (iselili se iz Skandinavije u VIII veku).

Kuće u Skandinaviji su uglavnom od drveta, ali ih ima i od pletari.Karakteristično je da su drvene kuće obično obojene i to crvenom bojom.

Ognjište se kod skandinavaca smatralo svetim mestom.Iznad njega se podiže novorođenče i oko njega se mrtvac nosi tri puta.

Veoma čest predmet u svakoj kući je čekić, koji je simbol bogatstva

Odeću čine topli komadi od vune i kože, ukrašeni crvenim vezom

Stari običaji

Običaj lova na medvede – gde se jedan mladić preobuče u medveda,a ostali ga love

Devojka i momak u toku svadbenog kola, igrajući prelaze iz jedne kuće u drugu,a mlada nosi krunu na glavi

„Lucija“ je običaj koji počinje 12. decembra i traje mesec dana.Širi se slama od poslednjeg požnjevenog snopa, rasprema postelja kako bi navodnoi mrtvi mogli da dođu i da se odmore, jahanjem konja kroz naselje

i biranje najlepše učesnice igara.

Pale se Uskršnje vatre

„silashuta“ – zabavna igra u kojoj se imitiraju pokreti morskog psa

U Danskoj igra „tar“ u kojoj muškarci posle lova na kitove izvode određeneritmičke pokrete bez instrumentalne pratnje

U narodnoj medicini je sačuvan običaj da se bolestan provlači između blizanačkih stabala

Svadbeni običajiKod Danaca:

„kapija časti“ (svod od borovih grančica)-srebrna svadbamladoženja izlazi iz prostorije, potom mlada-ljube ih redomSečenje čarapa i kravateSlatki specijalitet „kornukopija“

Kod Finaca:

Venčanja su se kod bogatih obavljala ispod kupole,koja se naziva „mladino nebo“dva načina da se predvidi koliko dece će mladenci imati:

brojanje zrnaca pirinčaporcelanski tanjir

„valcer zaborava“ ili “valcer odvikavanja”

Kod Norvežana:

posle svadbe mladoženjini prijatelji postave pred kućom mladenaca dva mala borova drveta

Kod Islanđana:

torta „kransakaka“.

Kod Šveđana:

Presvadbeni običaj - zlatan novčić i srebrni novčićNa samom venčanju mlada dobija tri prstena

Island -Kransakaka

Kitove masakriraju nakon što ih sateraju u zaliv i ubiju.

KRVAVO KLANJE DELO JE MLADIH MOMAKA KOJI SVOJIM UČEŠĆEM POTVRĐUJU DA SU PREŠLI IZ DETINJSTVA U SVET ODRASLIH(!!!).

NA FARSKIM OSTRVIMA

Nizozemci – Holanđani, Flamanci, Luksemburžani

• U nekim delovima još uvek nose belu odeću kao znak žalosti. • Česta je pojava muških družina i klubova.Nemci

• Žive najviše u Nemačkoj (gde čini oko 92% stanovništva)

• Dele se na donje (Frizi i Saksi), srednje (Franci i Tirkižani) i gornje (Alemani i Bavarci).

• Potomci su drevnih germanskih plemena naseljenih između reka Rajne i Odre, pomešanih sa starosedeocima - Keltima na jugu i jugozapadu i Retima na jugu, kao i sa balto-slovenskim narodima na istoku. Konačno uobličenje nemačke nacije bilo je 1871. god.

• Nemci su većim delom protestantske, a manjim delom rimokatoličke vere• Govore nemačkim jezikom• Narodna nošnja im je ustvari odeća iz XVII i XVIII veka.

Ženska odeća se odlikuje teškim tkaninama i kapom. • Kod Nemaca se dosta poštuje kum. • U martu mesecu su orhanizovane povorke ljudi, koji nose i na kraju spale jednu lutku

(koja predstavlja zimu).• U čast rođenja ženskog deteta se posadi nekoliko mladica. – koje se kasnije prodaju

Svadbeni običaji:Unikatan nemački pred svadbeni običaj je pravljenje „svadbenih novina“Tradicionalno nemačko venčanje traje tri dana.

Švajcarci – većim delom su Germani (3/4)

• Zimi (između Božića i Nove Godine) se organizuju povorke kroz naselja• Pokojniku se poklanja posebna pažnja, čak mu se katkad ostavlja i mesto za trpezom

Englezi – su nastali pretežno od Angla i Saksa, ali s obzirom da su na ostrvu živeli Briti i Pikti, potom Kelti, pa Rimljani i na kraju Germani imaju vrlo složeno poreklo.

• Od običaja su očuvane ilindanske vatre koje se preskaču• Čuvaju se „Moricove igre“ koje izvodi šest u belo obučenih igrača sa okićenim šeširima• Sačuvan je stari instrument, krut (sličan liri), koji se koristi kao pratnja u pesmama

Škoti

Postoji običaj da se buduća mlada nekoliko dana pre venčanja obuče u duge haljine napravljene od starih zavesa, da dobije u naručje plastičnu lutku i lončić sa malo soli . . .U planinskim delovima Škotske, veoma je star običaj

nošenja korpe na leđima. . . .Mlada na ruku često stavlja potkovicu, kao amajliju. Mladoženja nosi kilt kariranog dezena tipičnog za njegov klan , a mlada maramuPrvi ples mladenci, najugledniji gost, ples sa

mačevimaNa ulazu u kuću ovseni kolač, prenošenje preko praga

2. Romanski narodi

Rumuni – iako ne žive praktično na Balkanskom poluostrvu, ubrajaju se u balkanske narodedele se na:1. ravničare (kampieni), 2. planince (munteni) 3. Moce (koji žive u šumovitim krajevima)

Francuzi – su nastali u dugom procesu romanizovanja Kelta. U vreme seobe naroda došli su Franci koji su osnovali državu

i nametnuli joj svoje ime.

O Božiću parče badnjaka se ostavlja i veruje da je lekovitoi i berićetno.Čak se od njega parče stavlja i uz pokojnika

Nevesti su o udaji odmah u ruke davali preslicu i vreteno

Dok svatovi ručaju, sede tako da su im noge u iskopanom jarku

Nakon svadbene povorke, mladencima se pod noge bacaju lovorove grančice.

Italijani –uglavnom su potomci starih Rimljana, ali sa primesama starih Ligura, Etruraca, Ilira, a kasnije i germanskih plemena (Gota, Langobarda, Normana)

Od starih običaja su se očuvali u Južnoj Italiji – pravljenje hleba od žira, osveta, tužbalica ...Sačuvana je delom i tradicionalna nošnjaSam čin venčanja (sposalizio) Dijamantsko vereničko prstenje je kod Italijana popularno od 1400. godine.Mladi se postavljaju razne preprekeMlada i mladoženja testerom sa dve ručice treba da preseku cepanicu Mladoženja u džepu nosio parče gvožđaMladenci bi po završetku slavlja zajedno razbili vazuObičaj „buste“ - satenska torbicaTradicionalno pripremanje hrane podrazumeva

spremanje 14 vrsta glavnih jela. „konfete“ – slatkiše od badema

Španci i Portugalci– na području pirinejskog poluostrva su najpre živeli Iberi, pa Kelti, pa Rimljani,

a onda su prodrla i germanska plemena (Vandali). U srednjem veku dolaze i Arapi

• U nekim krajevima Portugalije tokom XX veka su još uvek bili očuvani običaji: oranje ralom, žetva srpom• Muška nošnja se sastoji od svilene marame oko glave, kaputa prorezanih rukava i kratkih pantalona. • Oko struka su nosili pojas ljubičaste boje. • Ženske nošnje su dugo vremena bile pod uticajem Arapa. • Tradicionalna zabava je prisustvo borbi bikova (korida)

Moldavciromanski narod, srodan Rumunima, koji pretežno živi u Moldaviji, gde čini oko 65% stanovništva.

Većinom su pravoslavne veroispovesti

govore rumunskim jezikom Cincari

– su romansko stanovništvo veoma rasuto po balkanskom poluostrvu- u oblasti Pinda, u oblasti Olimpa, bilo ih je u južnoj Albaniji- Oni su sebe nazivali Roma, Roman, Arman ili Aromun. Susedi su ih različito nazivali: Cincarima, Vlasima,

Kucovlasima, Čobanima, Ašanima, Gogama- U osnovi kod njih su se razlikovale dve grupe: Karaguni i Faršerioti- Karaguni su nosili odeću mrke boje, a Frašerije odeću bele boje. - Iz njihove kuhinje su se zadržala neka jela i do današnjih dana: burek, đuveč.- Muška odeća je bila od vune, bez veza, a gornji vuneni deo „šigun“ je imao rasečene rukave. - Ženska odeća nije bila vezena. Bilo im je poznato i tetoviranje.- U brak su stupali rano. - Mladoženju uz igru i pesmu u kolu briju, a mladu posipaju ječmom. - Žena je bila potčinjena mužu, a brak sa više dece se više i cenio. - Rodbinske veze dalje od trećeg kolena nisu pazili. - Za mrtvacem se naricalo. Stavljao mu se novac u usta. U žalosti su nosili odeću bele boje.- Verovali su u vile, veštice, đavole, suđaje, zle oči.

Makedonska varoš Kruševo možda najvećeetnički većinsko cincarsko mesto, a nekada suto bili Gromos i posebno Moskopolje koje je udoba kratkotrajnog vrhunca, negde u 18.veku, bilo jedna od najbogatijih inajmnogoljudnijih varoši na Balkanu.

Alkibijad Nuša Jovan Sterija PopovićNikola Pašić

- nastali od Skolata i Venota, srodnika Skita i Sarmata, vremenom su se proširili na veliko područje, mešajući se sa drugim narodima

Istočni deo Slovena je najbrojniji. Veoma rano još IV veku se javlja termin Ros, kasnije Rus, a samo ime Slovena se javilo kasnije (VI vek).

Zapadni Sloveni su većim delom germanizovani ili pak prihvatili dosta uticaja od Germana.

Južni Sloveni su prilično očuvali svoj etnički identitet.

3. Slovenski narodi

Rusi pravoslavne veroispovesti govore ruskim jezikom

Tradicionalne kuće (izbe) pravljene su od oblepljenih brvnara i kombinovanog materijala.U kućama su ranije bile zemljane peći.

Muška odeća je bila vezena sa otvorom sa strane. Oko struka se nosio kožni pojas.Na glavi su se nosile šubare, a na nogama čizme (zimi od valjane vune – valjanke).

Ženska nošnja se sastojala od košulje, dve kecelje i na glavi marama ili visoka kapa (kakošnja)

Dugo su bili očuvani neki običaji: snohačenje, loš položaj žena, ugovorena otmica devojaka ...

Na venčanju mladenci dobijaju parče hleba i soli, kao simbol zdravlja, blagostanja i dugog života.

Svadbeno veselje obično traje dva dana, i karakteristično je da se na njemu mnogo pije.

Prilikom venčanja mladenci žurno dolaze na posebnu vrstu tepiha, jer se veruje da onaj koji prvistigne do tepiha biti gazda u kući.

Prema pokojnicima je postojao određeni kult – davane su brojne daće

Verovalo se u razna bića: veštice, vampire, vile, đavole, poljske duhove

Istočni Sloveni

Belorusisebe smatraju balto-slovenima(tj. pripadnicima grupe baltičkih slovena)

Ranije su se nazivali Litvinima.

Belorusa ukupno ima oko 10.852.000

Među seoskim naseljima:

• dvorišta “na venac” • “dužna” s vezom u jedan red • s vezom u dva reda

Kuća za stanovanje je brvnara sa krovom na dve vode (od slame, letava, šindre), najčešće čeonim delom izlazi na ulicu.

Osnov ženske nošnje:dugačka košulja s umecima, ponjeva (vrsta suknje), letnje suknje od kockasto tkanog platna, kecelja, prsluk, raznobojno izatkan pojas. Košulja sa bogatim vezom.

Osnov muške nošnje: duga košulja do kolena, pojas spleten od raznobojne vune, i pantalone uzane u gornjem delu. Leti su nosili pustenu kapu (megerku) ili slamnati šešir (brilj), a zimi šubaru.

Žene su na glavi nosile razne marame, šalove, namitku (vrsta ručnika) koje su na različite načine vezivale, “čapce” (vrstu kapica za udate žene). Obuća - likovi opanci (od lipe ili leske), kožne “postole”, valjenke (pustene čizme).

Belorusi vole:palačinke,•uštipke,•kolače,•spremaju različite kaše, uključujući heljdinu zapečenu sa sirom,•kuleš (retka kaša od prekrupe sa slaninom),•kiselj (voćni sirup ukuvan sa krompirovim brašnom) od ovsa i graška.•krompirovi uštipci (“draniki”),•musaka od krompira sa slaninom (“dračonka”),•drobljeni krompir sa slaninom ili mlekom i jajima (“tavkanica”, ”buljbjanaja jaječnja”).• “beljonije”, tj. mlekom začinjena jela, najčešće supe.•čorbe su od bele repe, tikve, mrkve. Pesme koje se pevaju na Uskrs -“voločebnije”

Poznate su sledeće beloruske narodne igre: “gusari”,

”mjacelica” (mećava), ”križačok” i druge,

praćene ”pripevkama”. U narodnoj umetnosti najbolje su se sačuvale

tradicije izrade šaranih tkanica i vezova na pokrivačima, zidnim

ćilimčićima, stolnjacima, ubrusima. Šare su većinom geometrijske ili biljne.

Ukrajinci su većim delom pravoslavne, a manjim delom grkokatoličke veroispovesti, a govore ukrajinskim jezikom

Poznati ukrajinski običaj su hahilky, koji se danas priređuju na uskrsnim nedeljama a sastoje se od pesama, igara i dramskih scena koji će po verovanju namamiti proleće i oterati zimu

Klasična etnička kuhinja Ukrajinaca sastoji se od jela poznatih u njihovom jeziku kao kovbasa, vareniki, golubci, kapusta i boršč.

Za vreme Uskrsa u uskrsnu korpicu stavljaju se bojena jaja 'pysanki'.

Gostima se kod Ukrajinaca nudi okrugli hleb i so na vezenom peškiru uz tradicionalni domaćinov "Vitajemo!" (dobrodošli) .

Zapadni Sloveni

Poljaci

• većinom katoličke veroispovesti• govore poljskim jezikom• Imaju prilično veliki broj narodnih igara• Kult mrtvih im je dobro očuvan

• većim delom katolici, a manjim delom protestanti• govore češkim jezikom• običaj „pravo“, gde je omladina imala

pravo da tri dana vrši pravosuđe• S proleća se iz naselja iznosila lutka, kao simbol smrti i spaljivala

Česi

1. gornjolužičkosrpski2. donjolužičkosrpski

Lužički Srbi

• poznati i kao Severni Srbi ili Lužičanižive u istočnom delu Nemačke, • u nemačkim pokrajinama Saksonijai Brandenburg, u kraju koji je poznat kao Lužica ili Sorbenland (zemlja Srba)• trodelne kuće, ušorena i raštrkana sela, • po nošnji se znalo ko je u žalosti, ko kumuje, ko ide u crkvu...• Narodno usmeno stvaralaštvo bogatoje izrekama, poslovicama, pesmama i pričama.• Očuvani su i stari muzički instrumenti.

Slovaci

Kašubi

zapadnoslovenski narod, pretežno živi u Poljskoj, na području istorijske pokrajine Pomeranije2002. godine oko 5.000 ljudi govore kašupskim jezikom

Šlezijci

zapadnoslovenski narod srodan Poljacima, pretežno žive u Poljskoj i Češkoj, na području istorijske pokrajine Šleskegovore poljskim jezikomoko 184.000 ljudi

Moravci

pretežno živi u Češkoj, na području istorijske pokrajine Moravskegovore češkim jezikomima ih oko 380.000

Južni SloveniJužni Sloveni su grupa slovenskih naroda koji su se nastanili na Balkanu (južno od Save i Dunava), u Panonskoj niziji (severno od Save i Dunava) i na istočnim Alpima.

Istočna grupa:

Bugari

•Jezik im je najbolje očuvan stari slovenski jezik kod južnih Slovena•Po odeći se razlikuju:

belodreškovc (u severozapadnim krajevima)černodreškovc (na istoku)

•U običajima, veri, umetnosti, a brojni elementi su istovetni kao kod Srba•U bugarskoj narodnoj kulturi mogu se izdvojiti tri grupe elemenata:

staro-balkanski (zemunice, pekva, vertikalni razboj, pregače, privesci u odeći),staroslovenski (gajenje lana i konople, položeni razboj, jaram, sprega, zadruga,

obredne vatre, narodne priče)orijentalni elementi

Pomaci (Bugarska)

Pomaci su etnička grupa BugaraVećinom su islamske veroispovestigovore bugarskim jezikom

Palćeni (Rumunija)

Palćeni su etnička grupa BugaraU nekoliko sela u Vojvodini takođe žive

Palćeni - Ivanovo, Belo blato, Jaša Tomićkatoličke veroispovesti

govore palćenskim dijalektom bugarskog jezika

Makedonci (RepublikaMakedonija)

većinom pravoslavneveroispovesti,ali ima ih i muslimanaBroj Makedonacaprocenjuje se na oko2.000.000

Torbeši (Republika Makedonija)

Većinom su islamske veroispovestigovore makedonskim jezikomIma ih ukupno oko 15.000.

Zapadna grupa

o Srbi (Srbija; Crna Gora; Bosna i Hercegovina - uglavnom u Republici Srpskoj)

o Crnogorci (Crna Gora; Srbija)o Jugosloveni (Srbija; Crna Gora; Bosna i Hercegovina)o Muslimani (Bosna i Hercegovina; Srbija; Crna Gora)

o Goranci (Srbija - Kosovo i Metohija)o naseljeni pretežno na Kosovu i Metohiji, odnosno u regionu Gora (opština Dragaš)o Islamske su veroispovesti, a govore srpskim jezikomo 2002. godine, u Srbiji (bez Kosova) je živelo 4.581 Goranaca. o Ukupno ih ima oko 18.000.

o Janjevci (Srbija - Kosovo i Metohija)o Janjevci su hrvatska regionalna manjina na Kosovu i Metohiji.

o Bunjevci (Srbija - Vojvodina)o Šokci (Srbija - Vojvodina)

GORANCI

o Krašovani (Rumunija - Karaš-Severin)o pretežno živi u Rumuniji, odnosno u županiji Karaš-Severin u rumunskom delu

Banata. o većinom katoličke veroispovesti, a govore srpskim jezikom (timočko-lužnički

dijalekt).o Ima ih ukupno oko 5.000

o Bošnjaci (Bosna i Hercegovina - uglavnom u Federaciji Bosne i Hercegovine i Srbija -uglavnom Sandžak; Crna Gora)

o Hrvati (Hrvatska; Bosna i Hercegovina - uglavnom u Federaciji Bosne i Hercegovine)

o Slovenci (Slovenija)o Gradišćanski Hrvati (Austrija - Burgenland)o Molisanski Hrvati (Italija - Molize)

Estonci

Mađari

Finci

Ostali evropski narodi i grupe

Ugrofinska grupa

65% stanovništva Estonije, protestanti, ukupno oko 1.200.000

93% stanovništva FinskeProtestanti, ima ih oko 5.800.000

Laponci - sebe nazivaju Samižive na krajnjem severu Evrope, u Norveškoj (provincija Finmark), Švedskoj (provincija Lapland),

Finskoj (provincija Lapi) i Rusiji.Delom protestantske, a delom pravoslavne veroispovestiGovore laponskim (saami) jezikomLaponaca ukupno ima oko 53.000Nižeg su rasta, širokog lica, crne kose i bele kože. Žive uglavnom od irvasa i ribolova. Odeću im čine veće crvene kape, kožne čarape,kljunasti opanci.

Nose nož za pojasom i laso oko ramena. Hrane se mesom, mlekom, sirom i ovsom.

Kupaju se u pari koja se stvara ubacivanjem vrelog kamenja u hladnu vodu.

Koriste saonice – pulk.

2) Keltska grupa: Irci, Velšani, Gali, Bretonci

Tradicionalna irska burma se zove „claddagh“

Irci

Vera

Čast

Ljubav

Na putu do kapele, na mladence se ne baca samo pirinač već se bacaju i teži predmeti Irska mlada će na dan venčanja nositi plavu venčanicu, s obzirom da je to srećna bojau njenom venčanom buketu će se naći pored ostalih i cvet lavande. Kosa se vezuje u pletenicuTakođe se veruje da je najpogodniji dan za sklapanje brakova u Irskoj, Dan Svetog Patrika. Mladenci bi, najčešće provodili mesec dana na bračnom putovanju, pijući slatko vino

3) Na jugu Balkanskog poluostrva Grci

1. Grci ili bolje rečeno Novogrci su mešavina raznih naroda (starinaca, Helena, Rimljana, Slovena, Mlečana, Arbanasa, Jevreja, Cincara). 2. U osnovi se dele prema predeonim celinama:

• Mainoti na Peloponezu, • Cakoni u istočnom delu Lakonije, • Beoćani i Sfakiloti na Kritu

3. Iako je primio tuđe primese, grčki jezik je u osnovi očuvao dosta starohelenskih crta.4. U odeći se razlikuje nekoliko lokalnih tipova. Karakteristična je i kod njih fustanela

i džemadan rasečenih rukava i opanci sa kljunom napred. Na glavi se nosi fes sa kićankom (kod muškaraca). Žene nose plitki fes. Inače je ženska odeća ukrašena vezom i čipkama.

5. Porodični moral je prilično visok.6. U staroj Grčkoj mlada je na dan venčanja nosila veo crvene ili žute boje koji je simbolisao vatru i trebao mladu da odbrani od demona i zlih duhova. 7. Mlada je na dan venčanja sa sobom nosila grudvu šećera, da bi joj bračni život bio sladak, a katkad i bršljan kao simbol beskrajne ljubavi. 8. Grčki slatkiš koji se priprema za venčanje je „bom bom jara“, koji je napravljen od badema prelivenog glazurom

AlbanciAlbanci (sebe nazivaju Šiptari)Albanska narodnost se obrazuje počev od XI veka, vodeći poreklo, kako tvrde od Ilira, za šta nema materijalnih ili lingivističkih dokaza. Pradomovina Albanaca je u južnoj Italiji.Ime Arbanasi dolazi od starog plemenskog imena Albanoj koje je još u II veku pominje PtolomejU pisanim izvorima se javlja prvi put u XI veku. Ima ih oko 6.500.000Postoje dve etničke grupe: Gege (severno) i Toske (južno od reke Škumbe). Do danas su održali zakone plemenskog društva. One se međusobno razlikuju po govoru, obliku kuće, privređivanju, nošnji.Njihov jezik ika veliki broj romanskih i turskih reči, ali i grčkih i slovenskih. Većina kuća im je orijentalnog tipa, potom drveta ukrašene drvorezom i od kamena (kule).Poznato je da puno drže do zadate reči – besaSvadbeni običaji:

Isprošenoj devojci se daruje bosiljak.Ukoliko se bliži neki veliki praznik (npr. Kurban Bajram), onda joj se šalje okićen ovan.Devojčina kuća za uzvrat šalje slatko (najčešće baklavu, kadaif ili tulumbe).Karakteristično za albansku svadbu je da su muškarci i žene odvojeni.Interesantno je pomenuti da mlada sve vreme ćuti i žmuri kao izraz posebne smernosti.Po dolasku u novi dom, najpre je odvode u kuhinju, gde se nalazi posebno mesto za mešenje hleba.Potom je odvode u gostinjsku sobu tj. njenu buduću (dok ona i dalje žmuri). Prilazi joj dvoje dece.

Turci

4)Na Pirinejskom poluostrvuNarod koji živi na zapadnim Pirenejima i obali Biskajskog zalivaPotomci su drevnog iberijskog plemena Vaskona.Baskijaca ukupno ima oko 1.359.000Osnova baskijskog etničkog identiteta je baskijski jezik, odnosno euskera, ili euskara na baskijskom. Pretpostavlja se da su Baskijci ostatak neindoevropskog naroda, koji je možda došao sa Kavkaza.

Baskijci su po veroispovesti uglavnom katolici.

Baski

Litvanija

Letonija

4) Baltički narodi

većinom katoličke veroispovesti

govore litvanskim jezikom

ukupno ih ima oko 3.574.000

pretežno žive u Letonijivećinom protestanti, govore letonskim jezikomima oko 1.643.000

6)Ostali

Meglenski Vlasi

• tokom XX veka su naseljavali 11 sela u predelu Meglenu južno od planine Kožuf (u Grčkoj)• Jezik im je blizak rumunskom, pa se misli da su nastali od Vlaha u Bugarskoj. • Bave se zemljoradnjom (a nekad i gajenjem svilene bube). Neki su i zanatlije - grnčari. • Pravoslavne su vere osim jedne grupe koja živi u naselju Noće (Nante) koji su muslimani. • Po običajima su bliski Makedoncima.

Istarski Vlasi

•u oblasti oko rečice Ćiće (Čiće) žive Ćići Vlasi ili Ćiribirci. •Smatra se da su u ovo područje došli u XV veku, preko Bosne. •Govore jedan arhaičan dijalekt vlaških govora. •Bavili su se pretežno stočarstvom, manje ratarstvom. •Po odeći, kućama i drugim folklornim karakteristikama su slični slovenskim narodima.

Sarakačani

• čine posebnu grupu koja se javlja u Epiru, a Karakačani se javljaju u Bugarskoj. • Stočarski narod kao i drugi Vlasi, ali govore grčkim jezikom.Rumuni ih smatraju svojim srodnicima.

• Bavili su se stočarstvom i ratarstvom, rudarstvom, a u primorju su se bavili gusarenjem.

• Bili su poznati i kao metalurzi i upravo oni su na Balkansko poluostrvo doneli kulturu starijeg

gvozdenog doba. Neka ilirska plemena su kovala i svoj novac.

• Hranili su se prosom, ječmom, mesom, mlekom i medom, a pominje se da su bili ne umereni u piću.

• Pominju se kao vrlo prljav narod. Za Darlane je važilo da su se kupali tri puta u životu

(po rođenju, o svadbi i posle smrti).

• Stanovali su u zemunicama, pećinama, a ponegde i u sojenicama.

• Oblačili su tkanine i kože, a bilo je poznato da su se tetovirali. Nosili su dosta metalnog nakita.

• Mrtve su sahranjivali ili spaljivali, a nad telom ili peplom podizali gomilu ili mogilu.

• Društveno uređenje je bilo plemensko. Bili su podeljeni na plemena kojima su upravljali nasledni kraljevi.

• Položaj žene je bio prilično dobar (čak je bilo i žena vladara – Teuta). Brak je bio labava institucija.

• Lična imena su ponekad bila ista i za muškarce i za žene.

• Od ličnih imena su ostala i neka geografska (Salona, Narona, Avlona).

• Nisu imali sveštenike. Verovali su u prirodne sile (sunce, voda), u boinju „majku“, u zmiju

• Neki Iliri su čak bili i na rimskom prestolu (Trajan, Prob, Dioklecijan)

• Od ilirskih plemena na našem području živeli su Amantini i Breuci koji su naseljavali područje Srema

i oblasti uz reku Savu.

IliriNekadašnje stanovništvo i narodi Balkanskog poluostrva

Tračani

• Smatrani su neradnim i bezbrižnim ljudima, koji se bave lovom, ratom i pijančenjem• Bili su stočari, manje ratari, rudari (ispirali su zlato iz rečnog peska – na Peku i Timoku).• Ishrana im je bila od ječma, prosa, mesa, mleka, meda. A znali su za jednu vrstu piva.• Uživali su u vinu, ali i u dimu konopljinog semena.• Deci su davali konjsku krv pomešanu sa pavlakom.• Oblačili su materijale od konoplje, vune i kože. Muškarci su na glavama nosili šubare,

a na nogama kožne čakšire. Muškarci i žene su tetovirali lice i ruke, što je predstavljalo statusni simbol.• Od oružja su imali mač, koplje i strele.• Kuće su im bile slične ilirskim. • Loše građene, a stanovali su u pećinama, zemunicama i u zgradama na kolju.• Društveno uređenje je bilo rodovsko-plemensko. • U plemenima se upravljalo po pravnim običajima. Imali su nasledne kraljeve i sveštenike.• Interesantno je da su živeli u poligamiji.• Mrtve su zakopavali i na grobovima podizali gomile. Sa značajnijim muškarcima su sahranjivane i žene. • Na grobu je bilo veselja, svirke i igre.• Od muzičkih instrumenata su imali frule, rogove, trube, citre.• Bile su razvijene ratničke igre.• U Rodopima je dan boga Savadija praznovan uz orgije u šumama.• Imali su i božanstvo koje je predstavljano kao konjanik (heros ili trački konjanik),

a misli se da sv. Đorđe ima neke nasleđene crte od njega.• Kada su Rimljani zauzeli tračke zemlje nastala je romanizacija Tračana. • Tako su nastali Cincari i Rumuni. • Dok su Jermeni u prednjoj Aziji postali od tračkih srodnika Frižana i Bitinjana.

ETNOGEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE EVROPSKIH NARODA