EVALUACIJA I ODLUČIVANJE U KAPITALNOM BUDŽETIRANJU

EVALUACIJA I ODLUČIVANJE U KAPITALNOM KAPITALNOM BUDŽETIRANJU

Prof. dr Predrag Stančić

redovni profesorEkonomski fakultet Kragujevac

[email protected] of Economics Kragujevac Prof. Predrag Stancic, PhD 1

FINANSIJSKA OCENA I RANGIRANJE INVESTICIONIH PROJEKATA

Odluke:

� Ocena alternativa (prihvatiti/odbaciti) - eliminacija projekata koji ne doprinose realizaciji proklamovanih ciljeva i

� Rangiranje prihvatljivih alternativa sa aspekta veličine

22.6.2015.Faculty of Economics Kragujevac Prof. Predrag Stancic, PhD

� Rangiranje prihvatljivih alternativa sa aspekta veličine doprinosa realizaciji proklamovanih ciljeva (vrednosti preduzeća).

Tehnike ocene i rangiranja investicionih projekata:

� nediskontne (statičke) i

� diskontne (dinamičke).

2

Novčani tokovi projekta

INVESTIRANJE EFEKTUIRANJE

Kapitalni izdaci Tekući neto novčani tokoviRezidualna

vrednost

završetak investiranja (početak efektuiranja)


vrednost

UKAMAĆIVANJE (BV) DISKONTOVANJE (SV)

vreme

ŽIVOTNI VEK PROJEKTA

3

Nediskontni (statički) metodi ocene i rangiranja

� Metod računovodstvene stope prinosa

� Metod perioda povraćaja

22.6.2015.Faculty of Economics Kragujevac Prof. Predrag Stancic, PhD 4

Metod računovodstvene stope

prinosa

projekat uulaganja vrednosttvena knjigovodsProsečna

jaoporezivan posle dobitakočekivani godišnji ProsečanARR =

Prihvatljivi projekti: ARR≥ željene (unapred zadate) stope prinosa

Nezavisni projekati: svi prihvatljivi projekti mogu biti i izvedeni

Zavisni i isključivi projekti: prednost projektima sa max ARR


Zavisni i isključivi projekti: prednost projektima sa max ARR

Zamerke:•Ignorisanje koncepta vremenske vrednosti novca•Favorizovanje računovodstveno iskazanog dobitka u odnosu na tok gotovine od investicionog projekta (Čak i kad bi svi prihodi i rashodi u veku trajanja projekta bili naplaćeni, odnosno isplaćeni, računovod. iskazani dobitak ne bi se poklopio sa cash flow-om od investicionog projekta po pojedinim godinama bar za iznos rashoda koji ne zahtevaju izdatke). Primer III/2 str. 149

5

Metod perioda povraćajaPP - procenjeni period (broj godina) u kome se ulaganja u konkretan investicioni projekt /inicijalni KI/ nadoknadi iz očekivanog dodatnog priliva gotovine od eksploatacije projekta /posle poreza a pre Am/

- stvarni PP = C – (NNT1 – NNT2 – … – NNTt)

R

C

NNT godišnji Prosecan

izdatak Kapitalni PP Prosecan - ==


�Kod anuitetskog godišnjeg NNT PPP = SPP�Kod nujednačenog godišnjeg NNT razlika između PPP i SPP može biti znatna�Prednost treba dati rangiranju investicionih projekata po SPP jer respektuje tajming NNT od eksploatacije projekta�Minimalni kriterijum prihvatljivosti: PP≤ normirani period povraćaja (NPP)

� Nezavisni projekti - PP≤NPP� Međusobno isključivi – najkraći PP (uz uslov da je PP≤NPP)

Videti primer III/3 str. 149

R NNT godišnji Prosecan

6

Metod perioda povraćaja(nastavak)

� Kvaliteti� PP meri likvidnost investicionog projekta – tačno samo

kad je vek trajanja projekta duži od PP, odnosno ako je projekat rentabilan;

� period povraćaja meri izloženost kapitalnih ulaganja


� period povraćaja meri izloženost kapitalnih ulaganja poslovnom riziku (nema rizika da kapitalni izdatak neće biti nadoknađen). Suština investicionog ulaganja nije nadoknada uloženog nego doprinos rentabilnosti (vrednosti) preduzeća.

� Nedostaci� nevođenje računa o NNT posle isteka PP

� nerespektovanje KVVN

7

Diskontovani period povraćaja

DPP varijanta PP – postupak

� diskontovanje očekivanih godišnjih primanja gotovine po stopi kriterijuma efektivnosti

� diskontovane vrednosti se oduzimaju od kapitalnog izdatka i utvrđuje vreme u kome se taj izdatak nadoknadi (Videti Tabelu III/11 str. 152)

� Ocena - Minimalni kriterijum prihvatljivosti: DPP≤ NPP� Nezavisni projekti - DPP≤NPP� Međusobno isključivi – najkraći DPP (uz uslov da je DPP≤NPP)

Prednosti DPP metoda:Prednosti DPP metoda:� forsiranje projekata sa brzim povraćajem uloženog, što ulaganja čini

verovatno manje rizičnim pod ostalim istim uslovima, � jasnost, razumljivost i lakoća u primeni,� operisanje sa diskontovanim NNT� pouzdana gruba mera za eliminaciju projekata koji ne obećavaju visoke

prinose u kasnijim godinama eksploatacije.

Zamerka: statičnost


Dinamički metodi ocene i

rangiranja investicionih

projekata� Metod neto sadašnje vrednosti

� Metod interne stope prinosa


Metod neto sadašnje

vrednosti C - k)(1

R NSV

t

t

+= ΣΣΣΣ

R - iznos godišnjeg NNT u veku trajanja projekta, k - stopa investicionog kriterijuma, C - iznos KI, t - vek trajanja projekta

Kriterijum prihvatljivosti – doprinos stvaranju nove vrednosti: NSV≥0• nezavisni projekti – NSV≥0•Međusobno isključivi – max NSV


Godina A B1 5,000 1.5002 5,000 2.0003 2,000 2.5004 5.0005 5.000

Međusobno isključivi projekti

KI = 10.000

K = 10%

PRIMER III/4 str. 156-7: Očekivani NNT

10


vrednosti (nastavak)

God. Projekat A SV NNT God Projekat B SV NNT1 5.000 * 0.9091 4.545 1 1.500 * 0.9091 1.364

2 5.000 * 0.8264 4.130 2 2.000 * 0.8264 1.652

3 2.000 * 0.7513 1.502 3 2.500 * 0.7513 1.878

10.177 4 5.000 * 0.6830 3.41510.177 4 5.000 * 0.6830 3.415

5 5.000 * 0.6209 3.105

11.414

Ukupna SV NNT 10.177 Ukupna SV NNT 11.414

SV KI 10.000 SV KI 10.000

NSV 177 NSV 1.414

Excel formula: NPV(rate, inflow 1, inflow 2, ... , inflow 29)22.6.2015.Faculty of Economics Kragujevac Prof. Predrag Stancic, PhD 11


vrednosti (nastavak)

Prednosti metoda NSV� Operisanje sa NNT umesto računovodstvenim konceptima

rezultata� Izražavanje rentabilnosti projekta je u saglasnosti sa

ciljevima maksimiranja vrednosti preduzeća� Pogodan za ocenu investicionih projekata kod kojih se � Pogodan za ocenu investicionih projekata kod kojih se

ulaganja vrše više godina (fazna izgradnja) - račun složenog interesa.

� Ograničenja metoda NSV� nepreciznosti i proizvoljnosti u procenama ulaganja i efekata

od projekta mogu ozbiljno deformisati metod NSV i navesti na pogrešne zaključke

� Izražavanje rentabilnosti u apsolutnom moneteranom iznosu


Indeks profitabilnosti (benefit/cost ratio - B/C ratio)

Metod NSV preveden na indeksnu formu( )C

R

IP

n

tt

t∑= +

=1 k1

IP → iznos diskontovanih primanja od projekta koji se u EVT mogu očekivati na svaku novčanu jedinicu uloženu u kapitalni izdatak (IP=1 ⇒NSV=0)

Kriterijum prihvatljivosti – doprinos stvaranju nove vrednosti: IP≥1

Konflikt IP i NSV:

- ako preduzeće nema problema sa kapitalom onda je prioritetno rangiranje po metodu NSV,- ako je kapital ograničen prednost se daje indeksu R

Kriterijum prihvatljivosti – doprinos stvaranju nove vrednosti: IP≥1• nezavisni projekti – IP≥1•Međusobno isključivi – max IP

Primer: III/5 str. 158


Metod interne stope

prinosa

i)(1

RC

t

t

+= ΣΣΣΣ

R - iznos godišnjeg NNT u veku trajanja projekta, i – interna stopa prinosa,

Kriterijum prihvatljivosti: i ≥ k

• nezavisni projekti – i ≥ k

•Međusobno isključivi – max i


i – interna stopa prinosa, C - iznos KI, t - vek trajanja projekta

- diskontna stopa k kod metoda NSV unapred definisana kao investicioni kriterijum /CK ili standardna stopa prinosa/ i služi za uvrđivanje NSV;- diskontna stopa i kod metoda ISP nije unapred poznata već se utvrđuje tako da NSV bude = 0

Razlike NSV i ISP

14

Međusobno isključivi projekti; KI = 10.000; NNT (5 anuiteta) = 2.530

PRIMER III/6 str. 161 (anuitetski tok):

C/anuitet = 10.000/2.530 = 3,953 = Period povraćaja

Kamatna stopa Anuitet Diskontni faktor SV NNT8% 2.530 3,9927 10.101,5319% 2.530 3,8897 9.840,941

Diskontni faktor SV Razlike vrednostiDiskontni faktor SV Razlike vrednosti1 8% 10.101,531

2 i 10.000,000 (1-2) 101,531

3 9% 9.840,941 (1-3) 260,590

i = 0,08 + 101,531/260,590(0,09 – 0,08) = 0,0838961 = 8,39%


Obračun 1 (10%) Obračun 2 (12%)

God. Projekat A SV NNT God. Projekat A SV NNT

1 5.000 * 0,9091 4.545 1 5.000 * 0,8929 4.465

2 5.000 * 0,8264 4.130 2 5.000 * 0,7972 3.985

3 2.000 * 0,7513 1.502 3 2.000 * 0,7118 1.424

10.177 9.874

Ukupna SV NNT 10.177 Ukupna SV NNT 9.874

SV KI 10.000 SV KI 10.000

NSV 177 NSV (126)

PRIMER III/7 str. 162 (neanuitetski tok):

NSV 177 NSV (126)

Diskontni faktor SV Razlike vrednosti1 10% 10.177,002 i 10.000,00 (1-2) 177,003 12% 9.874,00 (1-3) 303,00

i = 0,10 + 177,00/303,00*(0,12 – 0,10) = 0,111683 = 11,168%

Excel formula: RR(value 1, value 2, ... , value n)


Metod interne stope

prinosa (nastavak)

Prednosti metoda ISP

� Izražavanje rentabilnosti projekta u vidu procenta je razumljivije od apsolutnog iznosa NSV

� Nije potrebno unapred definisati stopu � Nije potrebno unapred definisati stopu investicionog kriterijuma (promenljivost u vremenu)

� Konzistentnost sa ciljem maksimiranja vrednosti preduzeća (bogatstva vlasnika)

� Jednostavnost u rangiranju zavisnih projekata prema visini ISP


Konflikt NSV i ISPModeli NSV i ISP koriste isti kvanitativni izrazRazlika metoda: diskontne stope.

C - k)(1

R NSV

t

t

+= ΣΣΣΣ

i)(1

RC

t

t

+= ΣΣΣΣ

Konflikt: različito rangiranje istih projekata po metodu NSV i NSV - je


Konflikt: različito rangiranje istih projekata po metodu NSV i NSV - je moguć u oskudici kapitala (svi projekti koji doprinose maksimiranju NSV ne mogu biti prihvaćeni i realizovani), posebno ako se projekti koji se rangiraju osetno razlikuju po:

• visini KI, i• dinamici NNT

18

Disk.

stopa (%)

NSV projekta

S L

0 300,00 400,00

5 180,42 206,50100

200

300

400

ISP =14,5%

cr Prese - =7,2%čna diskontna stopa

Iznos NSV(din.)

Konflikt NSV i ISP (grafički prikaz)

10 78,82 49,18

15 -8,33 - 80,14

5 7,2 10 15

100

0

-100

S

L

ISP =14,5%S

ISP =11,8%L

Diskontna stopa (%)k

Projekat Prihvatljivost projekta

k<cr S L Nezavisni Isključivi

ISP 14,5% 11,8% S L, S

NSV(5%) 180,42 206,50 L L, S

Projekat Prihvatljivost projekta

k>cr S L Nezavisni Isključivi

ISP 14,5% 11,8% S L, S

NSV(10%) 78,82 49,18 S L, S

k<cr - metodi različito rangiraju projekte S i L (metodi su u konfliktu)

k>cr -metodi isto rangiraju projekte S i L (metodi nisu u konfliktu)22.6.2015.Faculty of Economics Kragujevac Prof. Predrag Stancic, PhD 19

Rešenja konflikta NSV i ISP� Konflikt zbog razlike u visini KI se rešava

� iznalaženjem razlika u ulaganjima i razlika u očekivanim efektima između skupljeg i jeftinijeg projekta, pa se Δkapitalni izdatak u skuplji projekat i Δ očekivani NNT analiziraju kao da su poseban projekat i utvrđuju se NSV i ISP (Ulaganje u skuplji projekat je opravdano ako ne postoji projekat koji bi za diferencijalno ulaganje doneo veće efekte merene visinom NSV ili ISP)


projekat koji bi za diferencijalno ulaganje doneo veće efekte merene visinom NSV ili ISP)

� Konflikt zbog bitno različite dinamike očekivanih NT ili bitno različitog EVT se rešava� davanjem prednosti rangiranju po metodi NSV, nezavisno

od toga što možda po metodi ISP imaju manju ISP.

20

Višestruka interna stopa prinosa

� Uobičajeno: ( -, +, +, +, ...+) Negativni inicijalni kapitalni izdatak, a zatim pozitivni godišnji prilivi neto novčanog toka.

� Moguće: ( -, +, -, +, ...+, -)

� Promena predznaka NT po godinama je nužan ali ne i dovoljan uslov


� Promena predznaka NT po godinama je nužan ali ne i dovoljan uslov

� Pojava višestruke ISP zavisi i od veličine NT

21

Višestruka interna stopa prinosa (nastavak)

Očekivani gotovinski tok

Godina 0 Godina 1 Godina 2

-1,6 +10,0 -10,0

10106,1=

−+=

− => ISP =25% i 400%

Primer:

22.6.2015.Faculty of Economics Kragujevac Prof. Predrag

Stancic, PhD

( ) ( ) ( )0

i1

10

i1

10

i1

6,1 :ISP

210=

+

−+

+=

+

−

( ) ( ) ( )77,0

1,01

6,1 -

1,01

10

1,01

10 :NSV

021−=

+

−

+

−+

+

=> ISP =25% i 400%

⇒NSV<0 za k=10%

⇒ projekat treba odbaciti

Page 22

0

0,5

1,0

1,5

-0,5

-1,0

ISP =25%1

ISP =400%2

Iznos NSV(din.)

Diskontna stopa (%)100 200 300 400 500

-1,0

-1,5

Za k između 25 i 400%, -> NSV > 0 => projekat je prihvatljiv

“Davanje” i “uzimanje” zajma - Kakva je mogućnost upotrebe 10,0 krajem I godine?

Višestruke ISP čini obaveznim primenu alternativnih metoda oceneKoja je ISP tačna? Nijedna

NSV>0 => projekat je prihvatljiv=>prednost dati rangiranju po NSV22.6.2015.Faculty of Economics Kragujevac Prof. Predrag Stancic, PhD 23

Modifikovana interna stopa prinosa (MISP)

� Metod NSV implicitno pretpostavlja reinvestiraje NT po godinama po stopi investicionog kriterijuma (ck)

� Metod ISP pretpostavlja reinvestiraje NT po godinama po ISP

� MISP se zasniva na pretpostavci da investitor sam određuje


� MISP se zasniva na pretpostavci da investitor sam određuje stopu po kojoj će slobodan godišnji NT biti reinvestiran

24

MISP (nastavak)

Postupak utvrđivanje MISP:� utvrđivanje iznosa i dinamike ulaganja u projekat (kapitalnog

izdatka) i njihovo svođenje na sadašnju vrednost korišćenjem željene stope prinosa kao diskontne stope,

� utvrđivanje iznosa godišnjih NNT posle poreza a pre amortizacije u veku trajanja projekta,

� utvrđivanje terminalne vrednosti (terminal value) projekta -


� utvrđivanje terminalne vrednosti (terminal value) projekta -iznosi godišnjih NNT se računom složenog interesa (kao kamatna stopa koristi željena stopa prinosa) se svode na dan okončanja ekonomskog veka trajanja projekta,

� određivanje diskontne stope koja izjednačava sadašnju vrednost terminalne vrednosti projekta i sadašnju vrednost ulaganja u projekat – stopa koja izjednačava ova dva toka predstavlja modifikovanu internu stopu prinosa (MISP).

25

MISP (nastavak)

Godine

-6.000 2.000 3.000 4.000

4.000

0 1 2 3

Tok raspoloživkrajem godine

K = 10%


MISP =17,446%6.000

3.300

2.4209.720Terminalna

vrednostSV kapitalnog

izdatka

26

Specifični problemi ocene

investicionog projekta

� Ulaganja u ekspanziju

� Ulaganja u zamenu

� Poređenje projekata sa različitim ekonomskim Poređenje projekata sa različitim ekonomskim vekom trajanja

� Racioniranje kapitala

� Upravljačke opcije


Ulaganja u ekspanziju

� Dilema: proizvoditi i prodavati više ili se zadržati na postojećoj proizvodnji i plasmanu.

� Efekti ulaganja u ekspanziju se sagledavaju na bazi razlike dodatnih primanja i dodatnih ulaganja.ulaganja.� Dodatna primanja se utvrđuju poređenjem dodatnih

prihoda i troškova u ekonomskom veku trajanja ulaganja.

Primer III-9 str. 173-4


Ulaganja u zamenu

� Efekti ulaganja u zamenu se sagledavaju na bazi poređenja ušteda u troškovima i dodatnih ulaganja.� Uštede u troškovima se utvrđuju poređenjem budućih

troškova postojećih sredstava za rad sa očekivanim troškova postojećih sredstava za rad sa očekivanim troškovima novih sredstava.

� Potrebno je da obim ušteda budu toliki da omogući prinos na uloženi kapitala bar u visini stope investicionog kriterijuma

Primer III-10 str. 175-6


Poređenje projekata sa različitim

ekonomskim vekom trajanjaDva modela:

1. Model pretpostavljenog ponavljanja tekućeg ekonomskog veka trajanja projekta

Nedostaci modela:� Vek kratkoročnijeg projekta nije idealno sadržan u veku dugoročnijeg

projekta.projekta.

� Nerealna pretpostavka da će preduzeće u dugom roku uvek birati isti projekat u neizmenjenom obliku.

2. Model ekvivalentnog godišnjeg anuiteta� Utvrđivanje NSV za svaki projekat posebno

� NSV svakog projekta je SV anuitetskih primanja od projekta u broju godina jednakom EVT

� Utvrđivanje iznosa godišnjeg anuiteta po k koji je korišten za utvrđivanje NSV projekata

� Prihvatljiv projekat sa većim EGA

ni,SVDFA

NSVEGA =


Racioniranje kapitala� Raspoloživi kapital potrebe za kapitalom svodi na nivo koji je

moguće finansirati. To je izraz RACIONIRANJA KAPITALA.

� Racioniranje kapitala tera preduzeća da između alternativa prihvatljivih sa aspekta doprinosa vrednosti bira one od kojih se očekuje najveći doprinos vrednosti.

� OGRANIČENI KAPITAL – odabrati kombinaciju ulaganja koja obećava najveću NSV za raspoloživi budžet.

� STROGO OGRANIČENJE KAPITALA – prihvatiti više manjih projekata, koji omogućavaju iskorišćenje raspoloživog kapitala.

� EKSPLICITNA CENA RACIONIRANJA KAPITALA – manja profitabilnost i usporen rast tržišne vrednosti akcija.


Upravljačke opcije

� Fleksibilnost projekta je mogućnost da se neki parametri realizovanog projekta zbog izmenjenih uslova naknadno promene.

� Ako je projekat fleksibilan onda poslovodstvu na raspolaganju stoji više opcija:� opcije odlaganja projekta,� opcije odlaganja projekta,� opcije promene obima proizvodnje i � opcije odustajanja (napuštanja) projekta.

� Postojanje navedenih opcija povećava vrednost projekta:Vrednost projekta = NSV projekta + vrednost opcije

� Vrednost opcije raste u uslovima neizvesnosti.


Investiciono odlučivanje u

uslovima neizvesnosti� Averzija prema riziku i teorija korisnosti

� Koji rizik je relevantan u investicionoj analizi?

� Metodi inkorporiranja rizika u investicionu analizu

� Bihevioristički metodi inkorporiranja rizika u investicionu � Bihevioristički metodi inkorporiranja rizika u investicionu analizu

� Ostali pristupi inkorporiranja rizika u investicionu analizu


Averzija prema riziku i

teorija korisnosti

� Neizvesnost otežava donošenje investicione odluke pošto prihvatljivost projekta nije određena samo očekivanom rentabilnošću, već i stepenom rizika.

� HIPOTEZA AVERZIJE PREMA RIZIKU – investitori nisu spremni da prihvate dodatni rizik ukoliko on nije kompenziran da prihvate dodatni rizik ukoliko on nije kompenziran srazmernim povećanjem očekivanih prinosa.

� Visina kompenzacije za rizik je u direktnoj vezi sa TEORIJOM KORISNOSTI.

� Rizični projekti treba da budu rigoroznije i pažljvije ocenjivani od projekata koji nisu tako rizični.


Koji je rizik relevantan u

investicionoj analizi?� Rizik projekta ulaganja se može posmatrati na tri

nivoa:� Rizik izolovano posmatranog projekta

� Doprinos konkretnog projekta ukupnom riziku preduzeća

� Sistematski rizik� Sistematski rizik

� Rizik izolovano posmatranog projekta nije relevantan za investicionu analizu.

� U savremenoj investicionoj analizi preovlađuje shvatanje da su druge dve mere rizika relevantne za investicionu analizu, a opredeljenje za jednu od njih diktira stvarnost u konkretnom preduzeću.


Tehnike donošenja investicionih

odluka u uslovima neizvesnosti

� Bihevioristički (kvalitativni) metodi

� Koeficijent ekvivalentne sigurnosti alternativnih projekata

� Podešena diskontna stopa


� Ostali pristupi

� Simulaciona analiza

� Stablo odlučivanja

36

Koeficijent ekvivalentne sigurnosti

alternativnih projekata

� Iznalaženje prinosa na rizično ulaganje koji je, sa aspekta ULAGAČA, ekvivalentan supstitut za prinos na ulaganje koje nije opterećeno bilo kakvim rizikom.

� Traži se visina primanja na rizično ulaganje za koju će ulagač biti spreman da se odrekne sigurnog prinosa.spreman da se odrekne sigurnog prinosa.

� KOEFICIJENT EKVIVALENTNE SIGURNOSTI (α) predstavlja odnos sume sigurnog primitka novca i sume primanja koja nijesasvim sigurna.

� Množenjem rizičnog primanja sa α može se dobiti EKVIVALENT SIGURNOSTI, tj. suma sigurnog primanja ekvivalentna rizičnom primanju oslobođenom rizika.


Koeficijent ekvivalentne sigurnosti

alternativnih projekata(nastavak)

� Ovaj pristup respektuje rizik u investicionoj analizi kroz korekciju brojioca u modelu za utvrđivanje NSV za α.

Faze primene ovog pristupa su:

( )C

k1

αR NSV

n

1tt

t −+

=∑=

� Faze primene ovog pristupa su:

� Rizik se eliminiše zamenom očekivanog novčanog toka ekvivalentnim sigurnim novčanim tokom, tj. množenjem očekivanog novčanog toka ekvivalentom sigurnosti;

� Utvrđeni sigurni novčani tok se diskontuje po stopi prinosa bez rizika.


Podešena diskontna stopa za

očekivani rizik

� Željenu stopu prinosa čine:

� stopa prinosa na ulaganja bez rizika i

� premija za rizik konkretnog ulaganja.

� Rizičniji projekti podrazumevaju veću premiju rizika, time i rigorozniju ocenu od manje rizičnih.rigorozniju ocenu od manje rizičnih.

� Korekcija diskontne stope podrazumeva konstrukciju krive indiferencije investitora, koja odražava SUBJEKTIVNE relacije između rizika i željene stope prinosa.

� Model NSV u koji je uvedena podešena DS glasi:

( )C

k1

R NSV

n

1tt*

t −+

=∑=


Komparacija biheviorističkih metoda

inkorporiranja rizika u

investicionu analizu� Koeficijent ekvivalentne sigurnosti podrazumeva korekciju

brojioca, a pristup podešene DS intervenciju u imeniocu modela NSV.

� Koeficijent ekvivalentne sigurnosti je teorijski ispravniji jer omogućava podešavanje za rizik u svakoj pojedinačnoj godini omogućava podešavanje za rizik u svakoj pojedinačnoj godini ekonomskog veka projekta, a metod podešene DS polazi od pretpostavke da je rizik rastuća funkcija vremena.

� Metod podešene diskontne stope je više u upotrebi, što se može objasniti njegovom jednostavnošću u proceni rizika i lakoćom u primeni.


Simulaciona analiza� Scenario analiza omogućava procenu mogućih ishoda

(verovatni, optimistički, pesimistički) nameravanog ulaganja, kao i verovatnoću njihovog ostvarenja.

� Simulaciona analiza je matematičko-statistički model za procenu rizika određene aktivnosti.

� Simulaciona anliza se sprovodi u nekoliko faza:� Kreiranje liste ključnih faktora koji utiču na neku veličinu;� Kreiranje liste ključnih faktora koji utiču na neku veličinu;� Procena distribucije verovatnoće dejstva svakog faktora;� Procenjene distribucije se unose u kompjuterski program;� Kompjuter bira po jednu vrednost za faktor, kombinuje ih, a kao

rezultat se dobija iznos NSV projekta za datu kombinaciju faktora;� Postupak se ponavlja dok se ne dobije reprezentativna distribucija

očekivanih ishoda, odnosno očekivana NSV projekta, njegova najmanja i najveća vrednost i distribucija ostalih ishoda oko očekivane vrednosti.


Stablo odlučivanja

� Stablo odlučivanja predstavlja faznu tehniku utvrđivanja očekivane vrednosti projekta grafičkim predstavljanjem mogućih ishoda i verovatnoće njihovog ostvarenja.

� Množenjem svakog očekivanog ishoda sa � Množenjem svakog očekivanog ishoda sa verovatnoćom njegovog ostvarenja dobijaju se ponderisane vrednosti koje u zbiru predstavljaju očekivanu vrednost projekta.


Literatura

� Prof. dr Predrag Stančić – Savremeno upravljanje

finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet

Univerziteta u Kragujevcu, 2006., str. 146-198


Documents

EVALUACIJA I ODLUČIVANJE U KAPITALNOM BUDŽETIRANJU