Roman u stihovim "Evgenije i Onjegin" Roman u stihovima ,,Evgenije i Onjegin je jedno od najznaajnih dela Aleksandra S. Pukina. Roman sadrzi blizu 6.000 stihova, a nastao je izmeu 1829 - 1830 godine obuhvatajui vreme izmeu 1819 i 1825. U romanu Pukin je opisao rusko drutvo u jednom od najzanimljivijih momenata njegovog razvoja. Pria se kree obuhvatajui sve drutvene slojeve, od najviih plemekih krugova do seljakog stalea, od visoko obrazovanog intelektualca do kreposne dadilje. Autor prua kompletnu sliku vaspitanja jedine mlade generacije, politikih i kulturnih stremljenja koja su tipina za oveka toga doba. Takoe, roman je obuhvaen opisima, dakle dominantni su statiki motivi izvanrednih pejzaa za ruska sela, kao i slikom prestonikih prizora. Dakle dominantni su statiki motivi. - Ognjenska strofaEvgenije Onjegin je u romanu opisan kao osobenjak koji svojim ponaanjem odstupa od pravila morala u tadanjem drutvu. Pripada bogatoj klasi, ali svoj poloaj koristi poniavajui i ismejavajui niu drutvenu klasu. Time se neminovao za njegov lik veze surovosti i okrutnosti. Pre nego to sam shvati svoja oseanja prema Tatjani njegov ivot inile su prolazne stvari koje nisu uspevale da ga tronu niti da ostave utiske na njega, time se njegova surovost i nedostatak humanosti dodatno pojaavala. Iz takvog stanja probudie ga edna zaljubljenost seoske devojke, povuene i tihe Tatjane Larin. Dolaskom Onjegina u njeno selo Tatjanin san biva naruen. U njenim mislima odzvanja samo jedno ime Evgenije Onjegin. I ona veruje da je celog ivota ekala na njega i da je on taj koji je njoj od Boga poslan. U takvom emocionalnom stanju ona odluuje da razbije tiinu svojih oseanja i da mu se preda na milost ili nemilost. Zato mu pie pismo u kojem iznosi svoja oseanja: ,,Piem vam to bih znala bolje? I ta vam ve mogu rei? Sad zavisi od vae volje prezrenje vae dal' u stei, Al' ako vas moj udes budi, Bar malo trane i uzbudi, Vi me se ne odreci. Da utim ja sam prvo htjela, I za sramotu mojih jada, Ne bi ste znali vi ni sada, Bar da se nadam da sam smjela Da e te opet k'nama doi I da u ma i rijetko moi U selu da vas vidim naem, Da se veselim glasu vaem Da vam to kazem,, pa da zatim O istom mislim i da ta patim Dani i noi duge sama Dok ne doete opet k nama Al osobenjak vi ste, znamo, I teka seoska cama

Tatjana izraava sve ono sto osea. Oslobaajui sebe istovremeno tog tereta, a i neega najlepeg na ta je ekala, nadajui se njegovom milosru i njegovom ponovnom dolasku. Tiho i u bledilu Tatjana eka odgovor ali dani prolaze prazni. Gui se svojom strepnjom, ali opet nadajui se i opet verujui meutim, njeno ekanje zavrsava se hladnim i po Onjeginu asnim odbijanjem. Posle toga Tatjana biva naputena i preputena svojoj tugi. Ovde nije kraj njihovim oseanjima. Tatjana odlazi u Moskvu, i ako silom isupana iz seoske dosade koja je njoj prijala, pridruuje se moskovskom drutvu. Iako nevoljna i ako odbaena od onoga kome je svoje srce predala, Tatjana se udaje za bogatog kneza. Od tada njen ivot biva obaveza prema muu i prema drutvu. Duboko u toj svojoj obavezi, nakon dueg vremena, Tatjana i Onjegin se ponovo sretaju. Onjegin sada vidi damu, ponosnu uvaenu i dostojnu. To vie nije ona stidljiva zamiljena devojka kakvu je do tada poznavao. Pred takvom promenom Onjegin biva svestan svog propusta. Njegovo srce ustreptelo i sada zaljabljeno samo za Tatjanu postoji. Mislei da moe da probudi onu seosku devojku Onjegin, kao nekada i Tatjana njemu pie pismo i otkriva svoja najdublja oseanja. Nevezan niim, ja sam zatim Mislio da sloboda moe Da nadoknadi sreu, Boe! Kako pogrijeih, kako patim! Ne, da vas viam, Da vas pratim. Da svaki osmijeh, pogled hvatam Na vaem licu i da patim Va glas da sluam, i da shvatam Svom duom svojom vae ari I savrenstvo od svih je vea, Da premirem kraj vas u stvari, I da se gasim...to je srea! Tatjana bi verovatno bila srena da je ovo pismo itala onda umesto njegovog hladnog odbijanja. Ona sada pripada drugom ovjeku i odbija Onjegina kao nekog ko vie ne pripada njenom ivotu. Ona svoju obavezu prema muu smatra veom i bitnijom od oseanja koje, jo uvek, postoje prema Onjeginu. On biva uniten njenom odlukom, nemo gledajui kako ta ponosna dama odlazi. Tatjana svojom linou predstavlja rusku djevojku. Njen ponos potie iz samog potovanja drugih ljudi. Potujui svog mua ona odbacuje svoja oseanja prema Onjeginu. Jakim karakterom prihvata ivot kakav joj je nametnut i njeno vaspitanje ini osnovu tog ivota. Upravo zato Tatjana i jeste savrena ruska djevojka.