221

I stra`iva~ki rad, koji je zapo~eo GabrijelMije 1906. godine u Srbiji, je 1919. daodelo koje ostaje i danas jedna od polaznih

ta~aka za studirawe srpske sredwovekovne arhitek-ture – L’ancien art serbe. Les églises. Da bi se razu-mela reakcija koju je izazvala ova kwiga u nau~nomsvetu u vremenu u kojem je izdata, dovoqno je preli-stati tekstove i prikaze kwige izdate ne{to kasni-je, od strane najuglednijih imena Francuske izsfere vizantijske umetnosti: Luja Brejera, Mi{e-la Andrjua, Gujoma d @erfawona.2 Razumevawe ra-{kog tipa spomenika podrazumevalo je pro{irewegeografskog horizonta, koje bi dalo mogu}nost zapore|ewe sa ostalim spomenicima – ne samo vizan-tijskog ili italijanskog prostora (delovawa) – ve}i francuskog. Manastirska crkva Svetog \or|a kodNovog Pazara, poznata u narodu kao \ur|evi Stupo-vi, u okviru ove literature nije uvek imala istaknu-

to mesto, svakako citirana, ~esto en passant; obi~nobi se prelazilo od crkve Svetog Nikole u Kur{u-mliji, tako|e manastirske, direktno ka prekrasnojBogorodi~inoj crkvi u Studenici.3 Sa jedne strane,

HIPOTEZA O PROJEKTOVAWU UNUTRA[WEG PROSTORA CRKVE \UR\EVI STUPOVI1

ALEKSANDRA FILIPOVI]

Gregorijanski univerzitet, Rim

UDK: 747:726.5(=163.41)DOI: 10.2298/STA0959221F

Originalan nau~ni rad

e-mail: aleksandra@z.80.it

Primqeno: 15. januara 2009Prihva}eno: 4. maja 2009

Apstrakt. – Ovom prilikom iznosimo rezultate analize arhitektonskog projekta manastirske crkve Svetog \or|a kod Novog Pazara, poznatije u narodu kao »\ur|evi Stupovi«, zadu`bine Velikog @upana Stefana Nemawe,

posve}ene 1170/71 godine. Na{ pristup je zahtevao promenu kanona interpretacije primewene u slu~aju Svetog Nikole u Toplici (tako|e Nemawine zadu`bine), kako bi se razumeo nacrt wene osnove, projektovawa wenog unutra{weg

prostora, oblikovawa wenog volumena i realizacije od strane samog graditeqa. Koincidencija triju glavnih osa:longitudinalne, transverzalne i vertikalne, koje prate odgovaraju}e vizuelne perspektive nas je navela na pomi{qawe

da u tome le`i geneza projekta crkve. Tako|e je uo~eno prisustvo jo{ dveju perspektiva ~ije ose prolaze kroz `i`neta~ke projektovane elipse kupole na osnovu potkupolnog prostora. S obzirom na prisustvo vizuelnih perspektiva

koje se ukr{taju u centralnom potkupolnom prostoru verujemo da pravougaona osnova istog prostora nije bilauslovqena konfiguracijom terena na kome je izgra|ena crkva ve} precizno matemati~ki osmi{qenom

arhitektonskom projektu crkve.

Kqu~ne re~i. – Sveti \or|e, graditeq, projekat, centralni potkupolni prostor, visina, elipsa, luk, trougao, osa.

1 Ova rasprava je jedan deo na{e doktorske teze (Filipovi}2009), odbrawene na arhitektonskom fakultetu univerziteta«La Sapienza» (mentor Prof. Arch. Piero Cimbolli-Spagnesi). Pri-lo`eni crte`i su na{ rad, nastali kao rezultat merewa crkveizvr{eni 2005. Za stawa crkve 1934, posle 1945. i 1982, konsul-tovani su: Ne{kovi} 1984, i ^anak-Medi}, Bo{kovi} 1986 (saprethodnim merewima Deroka i Bo{kovi}a). Fotografije 6–9 suiz Legata \ur|a Bo{kovi}a. Posebno se zahvaqujemo mr Dubrav-ki Preradovi} na primedbama i savetima.

2 Bréhier 1921; prikaz kwige od Andrieu 1921, i od Jerpha-nion 1922.

3 Za posledwe rezultate u istra`ivawima i za sintezu ocrkvi Svetog \or|a, cf. Ne{kovi} 1984 i ̂ anak-Medi}, Bo{ko-vi} 1986.

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236)

to je svakako bilo u skladu sa ~iwenicom da je cr-kva Svetog \or|a ve} jako dugo vremena u ru{evina-ma,4 ali sa druge strane, i zbog uskla|enog unilate-ralnog isticawa studeni~ke crkve – uistinu vrednezbog svoje arhitekture i fresaka. Datum, ca. 1168,pripisan izgradwi Svetog Nikole je zasnovan nacitirawima ove crkve u @itijima Svetog Simeonaiz perioda wegovog `upanstva, premda ni hronolo-gija redosleda gra|ewa ovih crkava nije uvek ista.5

Natpis isklesan na luneti portala crkve Svetog\or|a, nam daje datum posve}ewa crkve – 1170/1.6

Nije nam namera da diskutujemo o hronologiji prvihNemawinih zadu`bina, problem sa kojim smo se ve}suo~ili na drugom mestu,7 ve} da se ovom prilikomfokusiramo na crkvu Svetog \or|a iz ta~ke gledi-{ta projektovawa, kako bi se opazila nova i speci-fi~na re{ewa uneta u arhitektonski jezik. Verujemoda, ako se uzme u obzir na~in razmi{qawa arhitek-te – graditeqa koji je realizovao ovu gra|evinu ~i-je je datovawe pouzdano, originalna konstruktivnare{ewa koja su potom razra|ena u gra|evinama poputStudenice, Sopo}ana, Gradca ili De~ana, postajumnogo lak{e shva}ena i vi{e povezana sa stvarala~-kim duhom koji ra{ko monumentalno graditeqstvopredalo Istoriji sredwovekovne arhitekture. ̂ ak ikada se namenski tra`e istorijski i ideolo{ki iz-vori ove nemawi}ke arhitekture, obi~no se pretre-saju ideolo{ke i religijske motivacije koje je stu-deni~ka crkva preuzela u toku i na kraju izvo|ewa.8

Premda je zahvaquju}i temeqnoj monografijiJovana Ne{kovi}a, crkva kojoj }emo se posvetitiovom prilikom dobila svoje zaslu`eno mesto u ra-{kom monumentalnom graditeqstvu, verujemo damo`emo da dodamo neka zapa`awa vezana za wenuarhitekturu i projektovawe. U svojoj monografijiNe{kovi} pristupa spomeniku na na~in koji se umnogome razlikuje od na{eg. Prema wemu, ukratko,crkva Svetog \or|a pripada skupini malih jedno-brodnih crkava sa kupolom; wena podu`na osa jeskra}ena, i to je prouzrokovalo kreirawe pravouga-one osnove centralnog potkupolnog prostora; ovakvore{ewe je nametnuto konfiguracijim terena; svi oviuslovi su doprineli pove}awu wene {irine.9

Razmi{qawe o arhitekturi crkve Svetog \or|abi zahtevalo promenu svih kanona interpretacije uodnosu na one koji su primeweni kod Svetog Niko-le kako bi se dalo obja{wewe wene osnove, projek-tovawa wenog unutra{weg prostora kao i realiza-cije od strane samog graditeqa (sl. 1, 2). Ne mislimosamo na druga~iji sklop wenih segmenata (kvadrat-na osnova centralnog potkupolnog prostora Svetog

Nikole (sl. 5) ovde je pravougaonog oblika), niti to{to je graditeq ponovo projektovao trodelni ol-tarski prostor (arhitektonski element prisutan uodre|enom kultnom zahtevu), odnosno sagradio jed-nu kupolu, koliko podudarnost osa – longitudinalnei transverzalne koje su uobli~ile novu koncepcijuprostora zasnovanog na visini i dinamici centri-fugalne perspektive10.

4 Ostaje verodostojno istorijsko tuma~ewe, iako u vidusa`ete prezentacije, od Mango 1978, 173–174. Fundamentalnaanaliti~ka studija je i daqe od Millet 1919; ovaj Autor se za-dr`ava na Ra{koj {koli, i na wenim poznijim zadu`binama u:Millet 1930. Tuma~imo na druga~iji na~in o ra{kom monumen-talnom gra|ewu u odnosu na ono {to je re~eno od Iacobini 1991,361 (poticawe Studenice od osnove Svetog Nikole). Datum atri-buisan Svetom Nikoli (ca. 1168.) se zasniva na, kako znamo, in-formacijama iz hagiografskog izvora, Sveti \or|e ima epi-graf. Jedan dobar si`e arhitektonskog razvoja se ~ita u Petkovi}1999, od koga se razlikujemo u nekim aspektima. Sa druge straneu mnogim aspektima podr`avamo Ne{kovi} 2000, 199–207.

5 Na jedan analogan na~in, preko svedo~ewa opisanih u@itijima, se do{lo do datuma po~etka zidawa Studenice, ca.1183–90, cf. ^anak-Medi}, Bo{kovi} 1986, 79.

6 »tûj <upa¡iû¿ vû im ¡e [¿tca i ¡sûjna¿ i sve¡toga du¿xa i… … nema…svetoga Georgië v lëto çxo{«, Ne{kovi} 1984, 13. Za

Svetog \or|a videti Filipovi} 2008, 211–247 sa prethodnom li-teraturom.

7 Hronologija Nemawinih prvih zadu`bina je bila pred-met mnogih nau~nih rasprava: Stri~evi} 1956, 199–213; Vulo-vi} 1956/57, 3–20; ]orovi}-Qubinkovi} 1981, 93–109; ^anak-Medi} 1985, 7–20; ^anak-Medi}, Bo{kovi} 1986, 80. Ova temaje tako|e bila obra|ena u na{oj doktorskoj tezi Filipovi} 2009.

8 Bo{kovi} 1988, 125 i ss.9 Ne{kovi} 1984, 29.10 Nije nam namera da ovom prilikom u|emo u raspravu

porekla osnove ili poticawa osnove crkve Sv. \or|a od osnoveSv. Nikole (Kora} 1987, 18–20; ̂ anak-Medi}, Bo{kovi} 1986,57; Ne{kovi} 1984, 129–153) jer je na{ metodolo{ki pristupdruga~iji. Sla`emo se da postoje podudarnosti prostornih ele-menata u oba slu~aja (prisustvo narteksa, centralnog potku-polnog prostora, trodelnog oltarskog prostora), ali i da je upitawu zahtev naru~ioca ili kultni. Ovu raspravu zasnivamona analizi projekta i arhitekture crkve Sv. \or|a ~ija se ko-lokacija, proporcije prostornih elemenata i materijali upotpunosti razlikuju od Sv. Nikole u Toplici. Uzete su u obzirslede}e nau~ne diskusije o na~inu projektovawa arhitekata irealizacijama projekata u sredwem veku: Schibille 2009, 360–379;Downey 1946/48, 99–118 (sa posebnim osvrtom na arhitektu uistorijskim izvorima); Osterhout 1999 (posebno 58–85) sa pret-hodnom literaturom a naro~ito Buchwald 1999, 293–321 i Har-vey 1972; za Primorje: Kora} 1965, 136–179; za Ra{ku: Kora}1987, 203–213; za projektovawe Sv. Nikole: ̂ anak-Medi}, Bo{-kovi} 1986, 18–26 (sa prethodnom literaturom); a za Sv. \or-|a: ^anak-Medi}, Bo{kovi} 1986, 60–65 i posebno Ne{kovi}1984, 106–125.

STARINAR LIX/2009

222

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236)

Realizacija jednog ovakvog projekta se razume naosnovu toga kako je tretirana wegova spoqa{wost.Prisustvo elemenata koji nagla{avaju visinu kao{to su kule ili trougaoni zabati sa timpanonima,najavquje u eksterijeru ono {to }e se desiti u ente-rijeru. Osim toga, izuzetno je specifi~no mesto nakome je podignuta crkva11 (sl. 6), kao i na~in na ko-ji se pristupalo glavnom ulazu na zapadnoj fasadi –preko stepenica, {to nije zanemarqiv element. ^aki pre rekonstrukcije, na fotografijama \ur|evihStupova iz 30-ih godina (sl. 7), vidimo kako su mo-numentalne kule na pro~equ morale u mnogome danadvi{uju monumentalni ulaz u narteks, opti~kisu`avaju}i zapadnu fasadu ~ija {irina danas iz-nosi oko 16.80 m.12 Vizuelni efekat koji se imao jeupravo izrazita vertikalnost, a to se projektom i`elelo; ova vertikalnost je nagla{ena trougaonimzabatnim pro~eqem izme|u dve kule i visokim tam-burom (sl. 10).

Sa druge strane, uo~ava se kako je celokupnaosnova kvadratne povr{ine i ima se utisak da lon-gitudinalna osa sa ciqem nije dominantna u unu-tra{wem volumenu a prisutna je u longitudinalnojperspektivi Svetog Nikole (sl. 5). Ako tuma~imoosnovu Svetog \or|a na na~in na koji je realizova-na, opa`a se kako, hodaju}i po liniji koju je zamisliograditeq (sa zapada prema istoku), imamo ritmi~-ku podelu longitudinalne ose kako bi se vizuelno»skratila«: od ulaza preko narteksa do lu~nog otvo-ra koji uvodi u centralni prostor, zatim do ose kojapreseca spoqne vestibile, pa oltarskom barijeromda bi se na kraju zavr{ila oltarskim prostorom.13

Verujemo da postoje dva principa koja stoje u osno-vi projekta centralnog potkupolnog prostora crkveSvetog \or|a: intencionalna pravougaona formawene osnove (sa dosledno elipsoidnom kupolom) ko-ja prihvata dve razli~ite ose, i istovremeno nagla-{en ose}aj vertikalnosti koji daje »pokret« ~ita-vom centralnom prostoru. Da bi se ovakav projekatrealizovao, graditeq je morao potpuno da odstupiod Svetog Nikole u Toplici zahtevaju}i gra|evin-ski materijal druga~ijeg svojstva i oblika (pe{~ar,sedar i trahit).

Celovita analiza projekta unutra{weg prosto-ra }e nam biti jasnija ako se prvo ukratko zadr`i-mo na oltarskom prostoru i wegovoj barijeri, kojusmo konvencionalno nazvali templon (sl. 13). Zna-mo na osnovu stare dokumentacije14 da su se od oltar-skog prostora sa~uvali samo tragovi severne apsi-de i delimi~no ju`ne (koja je potom rekonstruisanapo ugledu na severnu) – obe ekscentri~ne u odnosu

na baze dveju stubaca templona.15 Ako za trenutak neuzmemo u obzir nadzemni deo konstrukcije, plani-metrijski crte` oltarskog prostora je vrlo speci-fi~an: dve bo~ne apside su bez sumwe ekscentri~neu odnosu na uobi~ajenu longitudinalnu perspekti-vu koja polazi sa zapada. Doda}emo da oblik trave-ja prati wihove dispozicije jer su bo~ni u oblikuromboida dok je centralni trapezoidni. ^italacmo`e da primeti da je jedna sli~na procedura eks-centri~nosti usvojena kasnije u Studenici kod ra-finiranih monofora na bo~nim apsidama.16 Kakoje uobi~ajeno, barijera – templon, markira ulaz uoltarski prostor. Od barijere su ostali, vidimo naosnovu starih fotografija (sl. 8, 9), samo upori{teod bo~nog severnog luka i osnove dveju stubaca (nak-nadno oja~anih). Realizovana rekonstrukcija ove ba-rijere – izuzetno masivne, se bazirala na onome {toje bilo o~uvano kod Bogorodi~ine crkve u Toplici, i{to je ponovo predlo`eno kod crkve Svetog Nikoleu istom gradi}u.17 [to se ti~e samog oltarskogprostora poznato je da nisu sa~uvani elementi za

11 Vredi ponoviti da, pored namerno konstruisane mono-litne podloge na mestu oltarskog prostora kako bi se podiglaisto~na sekcija gra|evine, pristup joj je realizovan sa zapadauz pomo} 11 stepenika koji su polazili od kote – 1.81 m u odno-su na nivo poda crkve.

12 Rekonstrukcija kula u Ne{kovi} 1984, 73. O dvojnimkulama na pro~equ crkava Nemawinog doba videti raspravu^anak-Medi} 2000, 181–197, sa navedenom prethodnom litera-turom.

13 Kako se mo`e razabrati, izdvajamo se od jedne metodolo-gije koja nije tipi~no arhitektonska. Upravo zbog toga ne}emou}i u raspravu sa prethodnim studijama koje baziraju kultnufunkciju u projektovawu arhitektonskog crte`a (pogledati di-skusiju oko studeni~ke kupole od strane Bo{kovi} 1988, poseb-no 128 i ss. I o koncepciji unutra{weg ambijenta (»Raumkon-zeption«) iste crkve, onako kako je obja{weno od [uput 1988,posebno 133). Ima se utisak da pripadnost jedne gra|evine od-re|enoj sferi radije nego nekoj drugoj (vizantijska ili zapad-na) zavisi u tipolo{ko-istorijskim studijama od prisustva jed-nog odre|enog arhitektonskog aparata.

14 Ne{kovi} 1984, 52, crte` 31 i 127, crte` 60.15 Oni su bili zatim oja~ani, ali se ne zna precizno kada.

Merewe od \ur|a Bo{kovi}a u Ne{kovi} 1984, crte` br. 31.16 Prisutni kod Studenice, Mile{eva i Gradca. Vidi se

ekscentri~nost bo~nih apsida na prozorima crkava S. Trinità, uVenosa, u Aderenza, u Katedrali Aversa, u Sant’Antimo na MonteAmiata: Bertaux 1904, 318–331 (po autoru radi se o francuskomuticaju za ovakvo re{ewe).

17 Jedno sli~no re{ewe ovom tipu oltarske barijere senalazi u vizantijskoj arhitekturi na crkvi SS. Teodori, Mistrà:cf. Millet 1910, 48–49. U romanskoj imamo najbli`i (i najsli~-niji) primer oltarske barijere u crkvi Svete Marije na Mqetuiako ne{to poznije (^anak-Medi} 1989, sl. 26)

STARINAR LIX/2009

223

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236)

pouzdanu rekonstrukciju prvobitne forme, i da jeprema tome ona bila rekonstruisana u mnogome uodnosu na studeni~ku crkvu jer su prepoznati ana-logni prostorni sklopovi, dok je spoqa{wi obrisapsida rekonstruisan u odnosu na Svetog Nikolu.18

Kod Svetog \or|a, za razliku od Svetog Nikole,celoviti projekat gra|evine predvi|a sinhrono tu-ma~ewe dveju pravougaonih elemenata centralnogpotkupolnog prostora i narteksa. Na jednoj takoosmi{qenoj osnovi odmah se pokazuje o~iglednimda se ve} od glavnog ulaza suo~avamo sa unutra{wimisto~nim zidom centralnog prostora (sa oltarskombarijerom) zahvaquju}i udvojenoj {irini polukru-`nog otvora narteksa koji nas uvodi u centralnipotkupolni prostor, ali i druga~ijum proporcija-ma dubina i visina potkupolnog prostora u odnosuna narteks (u oba slu~aja).19 Ako se vratimo na eks-

centri~ni tripartitni oltarski prostor sa ekscen-tri~nim bo~nim apsidama, vidimo da se takvom dis-pozicijom dobile tri longitudinalne perspektive.Prva je ortogonalna, i opa`a se ta~no na mestu glav-nog zapadnog ulaza povla~e}i liniju u smeru zapad-

STARINAR LIX/2009

224

18 »Izme|u stubaca oltarske pregrade i isto~nog zida, po-stojali su svakako podu`ni luci na koje su se oslawali u istompravcu usmereni poluobli~asti stubovi. Tim postrojewimabili su odvojeni protezis i |akonikon od sredi{we apside, kaou starijoj Nemawinoj zadu`bini, a posle je o re{ewe ponovqe-no i u potowoj Bogorodici studeni~koj.« ^anak-Medi}, Bo{ko-vi} 1986, 57.

19 Kod Svetog Nikole odnos je 1:2 a kod Svetog \or|a1:1.5. Treba uzeti u obzir da u drugom slu~aju su i potkupolniprostor i narteks pravougaoni za razliku od prvog gde je pot-kupolni prostor kvadratni.

Sl. 1. Sveti \or|e, osnova sa fazama restauracije (2005)

Fig. 1. S. Giorgio, la pianta con le fasi di restauro (2005)

SRU[ENO 1941.

SA^UVANO POSLE 1941.

REKONSTRUISANO U PERIODU 1969–1982.

REKONSTRUISANO POSLE 2000.

0 1 2 3 4 5 m

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236) STARINAR LIX/2009

225

Sl. 2. Sveti \or|e, longitudinalni i transverzalni preseksa fazama restauracije (2005)

Fig. 2. S. Giorgio, la sezione longitudinale e la sezionetrasversale con le fasi di restauro (2005)

0 1 2 3 4 5 m

O^UVANO DO 1941 (PREMA MEREWU IZ 1934). PRESEK

O^UVANO DO 1941 (PREMA MEREWU IZ 1934). IZGLED

REKONSTRUISANO U PERIODU 1969–1982. PRESEK

REKONSTRUISANO U PERIODU 1969–1982. IZGLED

REKONSTRUISANO POSLE 2000. PRESEK

REKONSTRUISANO POSLE 2000. IZGLED

Presek A–A

Presek B–B

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236)

istok od ulazne fasade se~u}i geometrijski centarelipse potkupolnog prostora i ulaze}i na kraju pre-ko centralnih lu~nih vrata templona u centralnuapsidu. Druge dve su kose i dobijaju se iz iste pola-zne ta~ke povla~ewem dve ose kroz ̀ i`ne ta~ke elip-se, koje kroz bo~ne ulaze templona ulaze u bo~ne apsi-de (sl. 3). Da ovakvo tuma~ewe obja{wava po~etnuideju projekta mo`e se zakqu~iti i na osnovu drugihzapa`awa. Teme luka izme|u narteksa i centralnogprostora je na istoj visini upori{ta bo~nih lukova,svakako polukru`nih, od dveju ulaza u templon.

Narteks pokriven podu`nim polukru`nim svo-dom (sa dva, polukru`na bo~na ulaza u severnu i ju-`nu kulu), nas uvodi u centralni potkupolni prostorkroz polukru`ni otvor.20 Organizacija isto~nogunutra{weg izgleda centralnog prostora se bazira-la na visinama otvora oltarske barijere, od kojih porekonstrukciji centralni skoro doti~e svojim cen-tralnim lukom naslikanu borduru, na visini upori-{ta velikih nose}ih lukova. Sa druge strane, jedini

otvori na severnom i ju`nom zidu u ni`em delu, is-pod iste bordure, su polukru`ni otvori koji uvodeu vestibile. Ova dva elementa potpuno strana vi-zantijskom repertoaru u obliku u kome se pojavquju(a koji }e se usvojiti u Studenici), usa|eni su sime-tri~no u enterijer slede}i transverzalnu osu pra-vougaone osnove centralnog prostora21. O~igledno

STARINAR LIX/2009

226

20 Zbog upotrebe polukruga za otvore koji su se sa~uvalina gra|evini verujemo i da su otvori templona oblikovani naisti na~in. Kod Svetog Nikole, na primer se uo~ava upotrebapolukru`nog u svim sa~uvanim otvorima i spu{tenog luka uotvoru narteksa. Sa time smo se suo~ili u Filipovi} 2009, 94–98.

21 Bo~ni vestibili u vizantijskoj arhitekturi su zabele-`eni u slu~aju Sv. Sofije u Trebizontu (XIII vek). Wihovaforma, proporcije u odnosu na dimenzije same Sv. Sofije itribelon na ulazu (u odnosu na romanske portale) pokazuju dase ni na koji na~in se ne mogu porediti sa vestibilima u slu~a-ju crkava \ur|evih Stupova i Studenice (videti Mango 1978,sl. 237–239).

0 1 2 3 4 5 m

Sl. 3. Sveti \or|e, osnova sa polo`ajima glavih osa (2005)

Fig. 3. S. Giorgio, la pianta con ladisposizione degli assi principali (2005)

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236) STARINAR LIX/2009

227

0 1 2 3 4 5 m

Sl. 4. Sveti \or|e, longitudinalnii transverzalni presek sageometrijskim proporcijamapotkupolnog prostora (2005.)

Fig. 4. S. Giorgio, la sezionelongitudinale e la sezione trasversalecon le proporzioni geometrichedell’aula centrale cupolata (2005)

Presek A–A

Presek B–B

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236)

je da su vestibili bili pokriveni podu`nim polu-kru`nim svodom, spoqa sakriveni kosim krovom itrougaonim zabatima, kao i {to su ~etiri nose}apotkupolna luka bili spoqa sakriveni trougaonimzabatima, vizuelno fiksiraju}i tambur kupole. Zna-~i, na dva razli~ita nazina se izra`avao graditeqkako bi naglasio visinu svoje gra|evine: u eksteri-jeru je koristio trougane forme – zabati koji se iz-di`u iznad portala i u osnovi tambura, dok su u en-terijeru to polukru`ne forme u vidu ~etiri nose}apotkupolna luka, zatim ulaznih i prozorskih lu~-nih otvora (sl. 11, 12). Stroga elegancija eksteri-jera je ubla`ena arkadnim frizom du` tambura i,verovatno, du` kosina zabata.22 U enterijeru ~iji jecelokupan vizuelni sklop zasnovan na izrazitojvertikalnosti, realizovan je vrlo interesantanmotiv stubi}a na konzolama koje »prihvataju« ku-polu oplemewuju}i ga na taj na~in (sl. 8).23

Upravo na tom delu, na popre~nom preseku (sl.4), je mogu}e uo~iti jednu nelogi~nost vezanu za spojizme|u tambura i kupole.24 Masivnost ~etiri pila-stara centralnog prostora je jo{ jedan pokazateqda je graditeq `eleo da se uzdigne u visinu sa si-gurno{}u pri projektovawu ove gra|evine. Iz ta~-ke gledi{ta statike narteks i centralni potkupol-ni prostor su prili~no autonomni jer podu`nipolukru`ni svod narteksa se oslawa na velike pi-lastre bo~nih kula, bez uticaja na zapadni zid cen-tralnog potkupolnog prostora. Posmatrano po ver-tikali, spoqa{wi zidovi centralnog prostora (sl.4) su u prvom delu, do imposta velikih lukova, pri-li~ne debqine jer je wihov zadatak je da prihvata-ju kosine krovova. Premda je wihova debqina i uvisini velikih lukova znatna zbog trougaonih za-bata sa spoqa{we strane,25 u delu tambura iznadslepih arkadica opet se pove}ava wihova dimenzi-ja (sl. 2). Popre~ni presek gra|evine u delu koji od-govara kaloti kupole je blago spu{teni polukrug(~iji je radijus 2.55 m), a debqina dela kupole kojise oslawa na tambur doti~e 1.40 m. Pove}ane dimen-zije ovog konstruktivnog dela nas navode na pomi-{qawe o jednoj mogu}oj dodatnoj vertikalnoj te`inii da je kupola mogla imati u okviru datih dimenzi-ja debqinu ve}u od oko 0.45 m (sl. 4).26

Na osnovu analize, izvr{ene nad dokumentaci-jom koju smo imali na raspolagawu, verujemo da je»eksperiment« nad narteksom i centralnim potku-polnim prostorom uticao na kreirawe od ve} vi|e-nih konstruktivnih sistema nove, koji }e se ponovoprimeniti u gra|evinama ra{kog graditeqstva, zaosnove jednobrodne kupolne crkve koje }e se gotovo

slepo ponavqati. Kupola koja je ovde mo`da predsta-vqala problem (wena osnova nije paralelna sa osno-vom elipse tambura27), }e biti re{ena na druga~ijina~in u narednim gra|evinama28. Ovo kratko podse-}awe na zrelu konstrukciju ra{ke sredwovekovnearhitekture nas navodi na li~nost graditeqa,pretpostavqamo poreklom iz jednog okru`ewa u ko-me su projekti sa kosim krovom koji se razvijaju uvisinu svakako dostigli jednu arhitektonsku zre-lost. Po nama, on je morao u procesu projektovawada primeni odre|ene funkcionalne prostore tra-`ene od poru~ioca – narteks, kupolu i tripartitnioltarski prostor, i istovremeno nije bio uslovqennekim posebnim arhitektonskim stilom a verujemoda je neprikladno govoriti o »vizantijskom« u arhi-tektonskom projektu. Verujemo da je arhitekti bilaformalno ostavqena na raspolagawe izvesna slobo-da u projektovawu (pozvan, jer je verovatno bio poznat

22 Poznato je da su arkadni frizovi rekonstrukcija prvo-bitnog projekta crkve: ^anak-Medi}, Bo{kovi} 1986, 60 saobrazlo`ewem.

23 Ne{to analogno ovom motivu, koji se vi{e nije pojaviou sredwovekovnoj srpskoj arhitekturi se mo`e videti u: Notre-Dame des Dôms u Aviwonu ili u S. Tommaso in Limine. O tomeje diskutovao Mijovi} 1970, 223–232.

24 Za spoj kupole na tambur videti nau~nu raspravu Mar-kovi}-Kandi} 1975, 8–10 (posebno 9).

25 U podu`nom preseku doti~e 1,35 m a u popre~nom 1,62 m.26 Po Ne{kovi}u 1984. Preostali ostaci na severnoj stra-

ni kako se vide na fotografijama ne obja{wavaju u potpunostiizbor debqine od 0,45 m. Obrazlo`ewe u Ne{kovi} 1984, 48nam nije do kraja jasno; verujemo da nije nemogu}e da je mogao ida bude ve}i, odnosno da spoqa{nost kupole nije bila kalotave} piramidalna kako je to bilo uobi~ajeno u romanskoj arhi-tekturi. Po visini, koja je po nama jedan od generatora projek-ta ove gra|evine, potkupolni prostor je podeqen na dva jednakadela, svaki ponaosob sa razli~itim segmentima. Prvi deo po-~iwe od visine poda i zavr{ava se sa vencem (impostom veli-kih nose}ih lukova) iznose}i 5,87 m, dok se drugi deo (5,96)zavr{ava sa impostom kalote. Isti prvi deo se opet mo`e po-deliti na dva nejednaka segmenta gde se prvi od 3,70 m zavr{a-va sa kqu~em ulaznog lu~nog otvora a drugi od 2,20; isto va`iza drugi deo, gde prvi segment ide do baze tambura iznose}i3,70 m, a sam tambur opet 2,20 m. Da li bi po toj logici bi vrhhipoteti~nog piramidalnog krova mogao doticati visinu od3,70 m ostavqamo kao otvoreno pitawe.

27 Ne{kovi} 1984, 48. 28 Posebno u Studenici gde je pretrpela ozbiqnu restau-

raciju. Kupola Studenice je originalna ali i neuskla|ena saprojektom koji se razvija u du`inu sa kosim krovom. U tom smi-slu se treba podsetiti na rekonstrukciju M. ̂ anak-Medi} i \.Bo{kovi} originalnog projekta Bogorodi~ine crkve u Stude-nici, gde se smatra je po~etno re{ewe kupole bilo prema duhuapulijske romanike (Id., 1986, 88, 90).

STARINAR LIX/2009

228

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236)

na drugim prostorima zbog svoje sposobnosti da vi-zuelno ra{iri i produ`i jednu naizgled sku~enuplanimetriju).29 Doista, osnova narteksa nije »za-tvorena« – ona je sme{tena u funkciji ulaza u zonukulta gde postaje odredi{te vizuelnih perspektiva,koje su jedan od generatora projekta, sa svojim auto-nomnim sistemom pokrivawa, elegantno uba~enim ipovezanim sa telima susednih kula i monumentalnimulazom, nagla{enim usponom ulaznog stepeni{ta.Ve} tuma~ewem konstruktivnih linija vidqivih nazapadnoj fasadi, mogu se utvrditi fonemi koje jearhitekta koristio prilikom izvo|ewa, rekvizitikoji se ne mogu videti ni na jednoj vizantijskoj gra-|evini: ravnote`a izme|u pilastara, umetawa ko-sog krova, zavr{etka fasade u visinu tamburom salezenama, markiranih svakako od strane zapadnog

29 Vredi posetiti se da : » …The interaction between builder,craftsmen, and patrons in the process of construction meant the con-ception could be expressed in the variety of ways. Each builder wouldhave its own traditions within which he was trained or with whichhe was familiar, and he would naturally approach any new projectfrom the perspective of this experience. Yet a builder, if he travelledany distance would probably have travelled alone or with a very smallcrew. Many, probably most, of the craftsmen on a site would havebeen local artisans, familiar with regional styles and masonry, aswell as locally available materials. Faced with a choice of retrainingtheir workers or finding ways to incorporate into their designs thetechniques and regional practices that the workers knew, most buil-ders probably chose the latter course. As a result, building and arti-sanal styles of two regions are frequently revealed in the same bu-ilding. To the interaction between modular building strategies andregional building practices one must also add variations in earlierlocal traditions and the needs or ambitions of patrons…«, Radding,Clark 1992, 44.

STARINAR LIX/2009

229

0 1 2 3 4 5 m

XII VEK (?)

XIII VEK (?)

XIV VEK (?)

Sl. 5. Sveti Nikola, osnova sa fazama gra|ewa (2005)

Fig. 5. S. Nicola, la pianta con le fasi di costruzione (2005)

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236)

graditeqa. Mo}ni pilastri tra`e razvitak preosta-lih delova u visinu, {to se posebno uo~ava preko le-zena koje otkrivaju unutra{wu strukturu. Logi~noje da se u tom smislu graditeq opredelio za upotre-bu postojanih materijala (pe{~ar i trahit).30

Jo{ jedno esencijalno pitawe se odnosi na upo-trebu modula u projektovawu. Povodom Svetog Niko-le istra`iva~i su svoje procene bazirali na jednojmogu}oj dimenziji stope u proporcijama planime-trije31; kod Svetog \or|a situacija je druga~ija sobzirom na poreklo graditeqa iz razli~ite neimar-ske tradicije, mada upotreba stope nije iskqu~ena.32

Uistinu nam nije namera da ovde tretiramo kvadrat-ni modul koji nam je ponu|en sa razlogom od Ne{ko-vi}a33. Naprotiv, namera nam je da potvrdimo da ge-neza projekta le`i u kubi~noj formi, ~ija osnovnaosna perspektiva kre}e od ulaznog praga na zapadu idoti~e vrh polukruga apside, iznose}i 14.25 m; ovaosa je ortogonalno prese~ena drugom esencijalnomperspektivnom vizurom, koja spaja dva praga bo~nihportala i iznosi 13.80 m; tre}a dimenzija kocke, iz-nosi 14.38 m, i polazi od geometrijskog centra nakome se susre}u dve perspektive odakle se tre}a pe-we ka vrhu kupole.34

Koincidencija osa uo~ena na gra|evini crkvemanastira \ur|evih Stupova nam dopu{ta da izne-semo misao o tome da se radi o jednom, iako svede-nih dimenzija, vrlo slo`enom arhitektonskom pro-jektu gde je malo elemenata bilo prepu{tenoslu~aju.35 Ne}emo se upu{tati u hipoteze o krip-

30 Radi se o vrstama kamena koji imaju dobar otpor napritisak: 1. za jezgro zida od trpanca kori{}en je trahit raz-li~ite veli~ine i oblika povezan postojanim cementnim mal-terom; 2. za lice zida se koristio pe{~ar.

31 ^anak-Medi}, Bo{kovi} 1986, 25–26.32 O detaqnim proporcijskim merama videti: Ne{kovi}

1984, 96–125 i ^anak-Medi}, Bo{kovi} 1986, 62–64. U svojojproporcijskoj analizi u kojoj je koristio stare mere (lakat istopu) Ne{kovi} je naglasio da »…nisu sve mere mogle da bu-du prevedene na stari sistem mera u celim brojevima…« i da»…nije sasvim jasno da li je to zbog nepreciznosti pri razme-ravawu ili je ta veli~ina dobijena geometrijskom konstrukci-jom.« (Ne{kovi} 1984, 106).

33 Ne{kovi} 1984, 107.34 Prema merama ^anak-Medi}, Bo{kovi} 1986 one izno-

se: podu`na 14,28 m, popre~na 13,76 m, vertikalna 14,38 m;prema Ne{kovi} 1984, one su: podu`na 14,40 m, popre~na13,92 m, vertikalna 14,40 m.

STARINAR LIX/2009

230

Sl. 6. Manastir Svetog \or|a (1934). Legat \. Bo{kovi}a, Arheolo{ki institut, Beograd

Fig. 6. Monastero di S. Giorgio da sud (1934). Fascicolo \ur|e Bo{kovi}, Istituto Archeologico, Belgrado

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236)

ti~kom jeziku teolo{ko-mistagogijske prirode uprojektovawu, iako vrlo prisutnom kako u zapadnomtako i u vizantijskom graditeqstvu toga vremena inesumwivo privla~ne. Namera nam je da se zadr`i-mo na tome kako iz aspekta arhitekture \ur|evi

35 Doda}emo da pored namernih distorzija u odnosu naoriginalnu shemu projekta u sredwevekovnom graditeqstvu(podrobno analizirane u Ambrosi 1979), postoje i one koje seti~u samog izvo|ewa (~iji su razlozi mnogobrojni i zavise uodnosu na tip primewenog konstruktivnog sistema). Mislimje nemogu}e govoriti o preciznosti u merama Svetog \or|a izrazloga {to se sa~uvala u ru{evinama i, zbog ozbiqne rekon-strukcije koju je pretrpela a koja je i sama morala da ima svo-je alteracije u procesu izgradwe (upravo deo sa vestibilima jeprema svim merama na raspolagawu nepravilno izveden).

STARINAR LIX/2009

231

Sl. 7. Sveti \or|e sa jugozapada (1934). Legat \. Bo{kovi}a, Arheolo{ki institut, Beograd

Fig. 7. S. Giorgio da sud-ovest (1934). Fascicolo \ur|e Bo{kovi}, Istituto Archeologico, Belgrado

Sl. 8. Sveti \or|e sa istoka (1934). Legat \. Bo{kovi}a, Arheolo{ki institut, Beograd

Fig. 8. S. Giorgio da est (1934). Fascicolo \ur|e Bo{kovi}, Istituto Archeologico, Belgrado

Sl. 9. Sveti \or|e, detaq severnog zida apside(1934). Legat \. Bo{kovi}a, Arheolo{ki institut, Beograd

Fig. 9. S. Giorgio, dettaglio del muro settentrionaledell’abside (1934). Fascicolo \ur|e Bo{kovi}, Istituto Archeologico, Belgrado

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236)

Stupovi govore o ume{nosti jednog graditeqa daiskoristi konfiguraciju terena koji je imao naraspologawu. On je predlo`io odre|enu arhitek-tonsku formu koja je dala odgovor mestu na kome jepodignuta i ~iji je unutra{wi prostor koherentan

sa spoqa{wim realizuju}i na taj na~in arhitektu-ru u perfektnoj harmoniji sa prirodnim okru`e-wem. U tom smislu bi svakako trebalo podvu}i do-minantan polo`aj ove crkve u Rasu. Sa druge strane,ovako osmi{qeni koncept wenog unutra{weg pro-

STARINAR LIX/2009

232

Sl. 12. Sveti \or|e sa severa (2007)

Fig. 12. S. Giorgio da nord (2007)

Sl. 10. Sveti \or|e sa zapada (2007)

Fig. 10. S. Giorgio da ovest (2007)

Sl. 11. Sveti \or|e sa juga (2007)

Fig. 11. S. Giorgio da sud (2007)

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236)

stora uobli~en zahvaquju}i preciznim matemati~-kim proporcijama nije nikako mogao da bude posle-dica nedostatka prostora zbog date konfiguracijeterena. Centralni potkupolni prostor je bio pro-jektovan da prihvati i da bude centar razli~itihvizuelnih perspektiva: longitudinalne koja vodika centralnoj oltarskoj apsidi, transverzalne na-gla{ene sa spoqa{we strane portalima, vertikal-ne koja usmerava pogled ka kupoli i dveju kosih kojeuvode u bo~ne oltarske apside. Realizacija ovakvogkoncepta je bila mogu}a samo sa datim proporcija-ma centralnog potkupolnog prostora.36 Stoga veru-jemo da je poseban na~in oblikovawa unutra{wegprostora sa konstruktivnim sistemom (kao i deko-rativnim elementima) romanske graditeqske tradi-cije ono {to je ova crkva predala narednim crkvamara{kog graditeqstva.37 No, ovde }emo se zadr`ati,jer na ovaj na~in otvaramo poglavqe jedne nove na-u~ne diskusije koju bismo radije ostavili za nekunarednu priliku.

36 Doda}emo da je od wih samo longitudinalna osa mo`euo~iti u projektu Svetog Nikole.

37 Kao na primer kod Mile{eva, Sopo}ana ili De~ana.Podsetimo se ukratko da su crkve ra{ke stilske grupe ra|eneod strane zapadnih majstora i da je karakteristi~no za wih:izrazita visina unutra{weg prostora; podre|enost unutra{wegprostora centralnom potkupolnom prostoru; netipi~na kupolaza vizantijsku arhitekturu jer ima neobi~no izra`en tambour-carée i tambur ukra{en romanskim dekorativnim elementima(arkadnim frizovima i lezenama), prisutnih svakako na fasa-dama sa obaveznim prisustvom romanskih (ili gotskih) porta-lima; ~esta obloga fasada precizno ise~enim kamenim bloko-vima (Sopo}ani, Gradac, De~ani…). Gotovo svi ovi elementisu prisutni u Svetom \or|u.

STARINAR LIX/2009

233

Sl. 13. Sveti \or|e, Templon (2007)

Fig. 13. S. Giorgio, Templon (2007)

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236) STARINAR LIX/2009

234

Ambrosi 1979 – A. Ambrosi, Visualità dello spazioarchitettonico medioevale, Bari 1979.

Andrieu 1921 – M. Andrieu, prikaz kwige G.Millet, L’ancient art serbe. Les Eglises, Revue des Scien-ces Religieuses I, Paris 1919, 419–422.

Bertaux 1904 – É. Bertaux, L’art dans l’Italie Méri-dionale. De la fin de l’Empire Romain à la Conquête deCharles d’Anjou, Paris 1904.

Bo{kovi} 1988 – \. Bo{kovi}, Studenica. Refléctionssur sa genèse et ses racines, u: Studenica i vizantijskaumetnost oko 1200. Godine. Me|unarodni nau~ni skuppovodom 800 godina manastira Studenice i stogo-di{wice SANU, septembar 1986, ur. V. Kora}, Beo-grad 1988, 125–130.

Bréhier 1921 – L. Bréhier, L’architecture serbe auMoyen Âge, Le Moyen Âge XXIII, Paris 1921,150–171.

Buchwald 1999 – H. Buchwald, The Geometry ofMiddle Byzantine Churches and Some Possible Impli-cations, u: Form, Style and Meaning in Byzantine ChurchArchitecture, Aldershot 1999, 293–321.

Vulovi} 1956/57 – B. Vulovi}, Crkva Svetog Niko-le kod Kur{umlije, Zbornik AF III/7, Beograd 1956/57,3–20.

Deroko 1930 – A. Deroko, Les deux églises desenvirons de Ras, u L’art byzantin chez les Slaves. LesBalkans, Paris 1930, 130–146.

de Jerphanion 1922 – G. de Jerphanion, prikazkwige G. Millet, L’ancient art serbe. Les Eglises, Paris1919, Mélanges de l’Université Saint-Joseph Beyrouth,VIII, Beyrouth 1922, 456–461.

Downey 1946/48 – G. Downey, Byzantine architects.Their training and methods, Byzantion XVIII, Leuven1946/48, 99–118.

Iacobini 1991 – A. Iacobini, Architettura (s.v.), u:Enciclopedia dell’Arte Medievale II, Roma 1991, 361.

Kora} 1965 – V. Kora}, Graditeqska {kola po-morja, Beograd 1965.

Kora} 1987 – V. Kora}, Po~eci monumentalnearhitekture u Ra{koj, u: Izme|u Vizantije i Zapa-da. Odabrane studije o arhitekturi, Beograd 1987,18–20.

Mango 1978 – C. Mango, Architettura bizantina,Milano 1978.

Markovi}-Kandi} 1975 – O. Markovi}-Kandi},Odnos kalote i tambura na kupolama u Vizantiji isredwovekovnoj Srbiji, Zograf VI, Beograd 1975,8–10.

Mijovi} 1970 – P. Mijovi}, Kupolna arkada\ur|evih Stupova, Starinar n.s. XX, Beograd 1970,223–232.

Millet 1910 – G. Millet, Monuments byzantins deMistra. Materiaux pour l’étude de l’architecture et dela peinture en Grèce aux XIVe et XVe siècles, Paris1910.

Millet 1919 – G. Millet, L’ancient art serbe. LesEglises, Paris 1919.

Millet 1930 – G. Millet, Etudes sur les Eglises deRascie, u: L’art byzantin chez les Slaves. Les Balkans,Paris 1930, 147–194.

Ne{kovi} 1984 – J. Ne{kovi}, \ur|evi Stupoviu Starom Rasu. Postanak arhitekture svetog \or-|a i stvarawe ra{kog tipa spomenika u arhitek-turi sredwevekovne Srbije. Kraqevo 1984.

Ne{kovi} 2000 – J. Ne{kovi}, Neka otvorenapitawa o crkvenom graditeqstvu u doba StefanaNemawe, u: Stefan Nemawa – Sveti Simeon Miro-to~ivi. Istorija i predawe, Me|unarodni nau~niskup. Septembar 1996, ur. J. Kali}, Beograd 2000,199–207.

Osterhout 1999 – R. Osterhout, Master Builders ofByzantium, Princeton, New Jersey 1999.

Petkovi} 1999 – S. Petkovi}, Serbia (s.v.), u:Enciclopedia dell’Arte Medievale X, Roma 1999,555–563.

Radding, Clark 1992 – M. C. Radding and C. W.Wiliam, Medieval Architecture, Medieval Learning:Builders and Masters in the Age of Romanesque andGothic, New Heaven 1992.

Schibille 2009 – N. Schibille, The Profession of theArchitect in Late Antique Byzantium, ByzantionLXXIX, Leuven 2009, 360–379.

Stri~evi} 1956 – \. Stri~evi}, Sredwevekov-na restauracija ranovizantijske crkve kod Kur-{umlije, Zbornik radova S.A.N. XLIX, Beograd1956, 199–213.

]orovi}-Qubinkovi} 1981 – M. ]orovi}-Qubinkovi}, Nemawine crkve u Toplici, Tok XII,Prokupqe 1981, 93–109.

Filipovi} 2008 – A. Filipovi}, L’architettura di SanGiorgio a Ras (Serbia) e la sua importanza nella Scuoladi Ra{ka. Studi sull’Oriente Cristiano XII/2, Roma2008, 211–247.

Filipovi} 2009 – A. Filipovi}, Architettura medio-evale della scuola serba di Ra{ka. Doktorska disertaci-ja. Università La Sapienza, Roma 2009.

BIBLIOGRAFIJA:

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236)

Harvey 1972 – J. Harvey, The Medieval Architect,London 1972.

^anak-Medi} 1985 – M. ^anak-Medi}, Nekapitawa hronologije prvih Nemawinih zadu`bina,Saop{tewa XVII, Beograd 1985, 7–20.

^anak-Medi}, Bo{kovi} 1986 – M. ^anak-Me-di}, \. Bo{kovi}, Arhitektura Nemawinog doba I.Crkve u Toplici i dolinama Ibra i Morave, Beo-grad 1986.

^anak-Medi} 1989 – M. ^anak-Medi}, Arhi-tektura Nemawinog doba II. Crkve u Polimqu i naPrimorju, Beograd 1989.

^anak-Medi} 2000 – M. ^anak-Medi}, Dvojnekule na pro~equ crkava Nemawinog doba, StefanNemawa – Sveti Simeon Miroto~ivi. Istorija ipredawe, Me|unarodni nau~ni skup, Septembar 1996,ur. J. Kali}, Beograd 2000, 181–197.

[uput 2000 – M. [uput, Gottesmutterkirche alsKultraum in Rahmen der byzantinischen Architekturihrer Zeit, Studenica i vizantijska umetnost oko1200. Godine. Me|unarodni nau~ni skup povodom 800godina manastira Studenice i stogodi{wiceSANU, Septembar 1986, ur. V. Kora}, Beograd 2000,131–139.

STARINAR LIX/2009

235

Aleksandra FILIPOVI], Hipoteza o projektovawu unutra{weg prostora crkve… (221–236) STARINAR LIX/2009

236

Quest’articolo tratta l’analisi del progetto della chiesa monasticadedicata a S. Giorgio (1170/71), situata nei pressi di Novi Pazar,fondazione del gran giuppano Stefan Nemanja. Il metodo dell’autore richiedeva un cambio dei canoni di lettura di quelliapplicati a S. Nicola a Toplica, la fondazione precedente dellastessa committenza, per poter comprendere l’organizzazionedella pianta di S. Giorgio, progettazione del suo spazio interno,modellazione del suo volume e realizzazione da parte dallostesso costruttore.

Secondo l’autore l’interno della chiesa sia stato congeniatoattraverso le due assialità – longitudinale e trasversale configu-rando una nuova concezione dello spazio, cui contribuisce, anchenotevole altezza. La pianta della chiesa presenta una superficiequadrata in cui centro è posizionata l’aula centrale, coperta dacupola. L’aula centrale è il luogo che ammetteva due diverse

assialità (per questo volutamente rettangolare in pianta), eaveva perseguito senso della verticalità che ha dato movimentoall’intera volumetria centrale offrendo luogo alla terza asse, quellaverticale. Le simili misure di queste tre assi (13.8 m, 14.24 m,14.3 m) hanno fatto pensare all’autore che la genesi progettualesottostante sia una forma cubica, la cui base sono tre assi avva-lorati dalle prospettive conseguenti: una parte dall’ingresso adovest toccando il culmine dell’abside centrale; questo asse ètagliato ortogonalmente dal secondo che unisce i due portali la-terali; il terzo asse parte dal centro geometrico d’incontro delleprospettive a terra salendo al sommo della cupola. L’analisi hamostrato anche l’ingresso principale era il luogo delle generatri-ci visive: una ortogonale (l’ase longitudinale) e due oblique (chesi creano lungo i fuochi dell’elisse centrale che immettevanonelle abside laterali).

Sommario: ALEKSANDRA FILIPOVI]Università Gregoriana, Roma

L’IPOTESI SULLA PROGETTAZIONE DELLO SPAZIODELLA CHIESA \UR\EVI STUPOVI

Parole chiave. – S. Giorgio, costruttore, progetto, aula centrale cupolata, altezza, elisse, arco, triangolo, asse.