EVOLUCIONE TEORIJE

Kreacionizam Lestvica bica AristotelKarl Line, tvorac binomne nomenklature, je grupisao sva ziva bica u vidu grana na drvetu ( opisao je oko 4 200 biljaka I zivotinja )Prvu celokupnu teoriju o evoluciji zivota na Zemlji dao je Lamark, pocetkom 19. veka

Dokazi evolucijeNajubedljiviji dokaz o zajednickom evolucionom poreklu svih organizama na Zemlji nalaze se na molekulskom nivou, DNK se nalazi kod svih organizama kao nosilac genetickog materijala.

Dalji dokaz o poreklu organskog sveta je celijska struktura svih zivih organizamaZajednicke organele obezbedjuju funkcionisanje organizma ( Goldzijev aparat, lizozomi, mitohondrije, hromozomi.. )Visecelijski organizmi zapocinju svoje ontogenetsko razvice jednom celijom

Dokazi o anatomsko morfoloskoj slicnosti medju organizmima pokazuju da organizmi pojedinih grupa imaju zajednicko porekloHomologije slicnosti po poreklu

Analogija slicnost po funkciji

Paleontoloski faktori proucavanje fosilnih ostataka iz daleke praistorije

Prelazne forme fosilni ostaci prastarih organizama koji predstavljaju dokaz da su jedne grupe organizama postale od drugih

Evolucioni nizovi fosilni ostaci iz razlicitih geoloskih perioda koji omogucuju da se proprati evolucioni niz nekog organa, dela tela ili vrste organizma.

Evolucioni razvoj coveka

ZanimljivostiKosti sporije trunu nego ostatak tela,pod uobiajenim uslovima kosti potpuno raspadnu u roku od nekoliko godina. U suvim podrujima ovo moe trajati due, a u sluaju kada su kosti zaklonjene i potpuno izolovane od vode (recimo, u kamenom sarkofagu), one mogu trajati hiljadama, pa i desetinama hiljada godina.

Prvi letei dinosaurusi (ne moe se govoriti jo o pticama) su bili veliine omanjeg goluba, i mala veliina im je olakavala korienje perja za jedrenje i letenje.

Vrat irafe je veoma upeatljiva pojava, za iji nastanak prosto jo nismo nali fosilne ostatke.

Prve biljke na Zemlji bile su modrozelene I zelene algeRekonstrukcija izgleda ume iz perioda Karbona:u sredini je likofita moete primetiti da nema grana, ve da lie raste direktno iz stabla. U pozadini sa leve strane je velika paprat, a sa desne stablo iz porodiceEquisetopsida.)