Visoka Poslovna kola

Strukovnih studijaNovi Sad

Seminarski rad iz predmeta :

Poslovanje sa evropskom unijomTema:Evropska ekonomska i monetarna unijaProfesor:Djuri-Kuzmanovic Tatjana

Student:

Petkovi Aleksandra

Asistent:Stankovi Milica

145/09frNovi Sad, 2012.

Sadraj

Uvod ...........................................................................................................................................3Monetarne unije u prolosti.........................................................................................................4

Stvaranje evropske monetarne unije ..........................................................................................5

Sastav evropske monetarne unije ...............................................................................................6Uslovi ulaska u evropsku monetarnu uniju ................................................................................7Subjekti evropske monetarne unije ............................................................................................8

Budunost evropske monetarne unije ........................................................................................9

Zakljuak ..................................................................................................................................10Literatura...................................................................................................................................11Uvod

Nakon Drugog svetskog rata Evropa je bila u traganju za novim poretkom. To je bio veliki izazov. Prvi znaajan korak za stvaranje Evropske monetarne unije je bilo uvoenje EMS (Evropskog monetarnog sistema) 13. marta 1979, na osnovu odluke Saveta ministara sa Briselskog samita 1978. godine. Evropski monetarni sistem se zasnivao na mehanizmu ogranienja za meusobne fluktuacije valuta zemalja lanica Evropske unije pod nazivom ERM (Exchange Rate Mechanism).

Ekonomska i monetarna unija (Economic and Monetary Union - EMU) je proces kojim drave lanice Evropske unije usklauju svoju ekonomsku i monetarnu politiku s krajnjim ciljem usvajanja jedinstvene valute eura. . Ekonomska i monetarna unija definirana je Ugovorom o Evropskoj uniji (1992./1993.)Evropska unija je meuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih demokratskih drava.Monetarna unija je privredni prostor sainjen od vie nacionalnih privreda koje su prihvatile jedinstveno merilo cene. Uvoenje zdrave jedinstvene valute u Evropskoj uniji ima blagotvorno dejstvo na njenu privredu. Snieni su transakcioni trokovi, pogotovo u trgovanju novcem. Cene dobara i usluga u celoj Evropskoj uniji postaju lako uporedive, ime se podstie konkurencija koja je u interesu i proizvoaa i potroaa. Finansijsko trite postaje ire i dublje, jer sniavanjem trokova poslovanja nastaju novi poslovi. Evropska unija postaje sposobnija da odgovara na spoljne izazove i da se brani od spoljnih okova.

Drave lanice Evropske zajednice tee da obezbede skladni razvoj smanjenjem razlika koje postoje u stepenu razvijenosti odreenih regiona i zaostalosti manje privilegovanih regiona (Preambula Rimskog ugovora, 1958.)MONETARNE UNIJE U PROLOSTIRadjanje evropske idejeIdeju evropskog ujedinjenja ne moemo smatrati idejom novijeg datuma. Ne moemo iskljuivo tvrditi da ta ideja pripada drugoj polovini XX vijeka. Ideja povezivanja evropskih zemalja zasnovanih na politikim, stratekim, idejnim, dravnim, regionalnim ili globalnim interesima postojala je i mnogo ranije. Pokuaj ujedinjenja Evrope star je koliko i sama Evropa. Kao prvi najznaajniji predstavnik i zagovornih stvaranja zajednice evropskih drava koje bi brinule o ouvanju evropskog mira je bio francuski vojvoda Maksimilijan de Sali (Maximillian de Sulli, 1560-1614). Njegova ideja se zasnivala na zajednici "hrianskih drava" koje bi predvodila Francuska.Ideja o stvaranju monetarne unije izmeu suverenih drava je promovisana u devetnaestom veku, uglavnom u Evropi . Osim antike Grke i Starog Rima i njihovih osvojenih teritorija, kao oblike monetarnih unija treba pomenuti i monetarnu uniju Engleske i kotske (1707), monetarnu unifikaciju Italije (1861), Latinsku monetarnu uniju (nastalu na predlog Belgije, 1865), skandinavski monetarni sistem (1873-1920), monetarnu uniju izmeu Belgije i Luksemburga (1923), kao i monetarnu unifikaciju zapadne i istone Nemake u periodu nakon Hladnog rata. Prvi znaajni koraci valutnog povezivanja evropskih zemalja vezuju se za monetarni sporazum potpisan1865. godine, poznat pod nazivom Latinska monetarna unija (LMU). Ovaj sporazum okupio je Belgiju, Italiju, vajcarsku i Francusku. Smisao ovog sporazuma je u standardizovanju koliine zalta i srebra sadrane u valutama. Monetarnim aranmanom stvoreni su uslovi za uspostavljanje bimetalnog sistema i stvaranje osnove za povratak na funkcionisanje zlatnog i srebrnog novca izmeu zemalja lanica. Formiranjem Latinske monetarne unije unificirane su osnovne karakteristike zlatnog i srebrnog novca u svim zemljma lanicama, koje se odnose na teinu, leguru i dr. Ovom monetarnom sporazumu kasnije se potpuno pridruila i Grka 1868. godine, mada je formalno postala lanica tek 1876. godine.Formiranje Latinske monetarne unije ubrzalo je inicijativu za osnivanje Skandinavske monetarne unije. Tokom 1872. godine, Danska, Norveka, i vedska Potpisale su Skandinavsku monetarnu konvenciju. U prvoj polovini dvadesetog veka u Evropi su registrovane monetarne unije uglavnom uz uee manjih zemalja koje su se povezivale sa veim susednim dravama. Najpoznatija je ekonomska i monetarna unija Belgije i Luksemburga koja je uspostavljena 1922. godine. Koja je bila na snazi vie od sedam decenija, sve do uspostavljanja Evropske monetarne unije 1999. godine. U novijoj istoriji bilo je primera dobrovoljnog odricanja od dela monetarne suverenosti potpisivanjem monetarnih saveza. Najee je re o bivim kolonijama nekadanjih imperijalnih sila, koje nedostatak kredibiliteta monetarnih vlasti nadmeuju stupanjem u odgovarajue monetarne aranmane.

STVARANJE EVROPSKE MONETARNE UNIJE

Sigurno jedan od najkomplikovanijih koraka u evropskim integracijama bio je stvaranje Evropske monetarne unije (EMU). Problem koji je tada postojao, odnosio se na ve uspostavljen sistem meusobno fiksiranih kurseva. Tek kada je bilo jasno da bretonvudski sistem vie ne funkcionie, mogla se zapoeti monetarna integracija.

1.1. ERM i Delorov izvetaj

Ideja o monetarnoj uniji zvanino oivljava na samitu u Hagu 1969. godine. Na inicijativu samita napravljen je Vernerov izvetaj, 1970. godine. Izvetaj je predlagao uvoenje fiksnih deviznih kurseva valuta EU sa uskim prostorom za fluktuacije. Utvrena je zona meusobne fluktuacije est valuta. Centralne banke su morale da interveniu korienjem deviznih rezervi tako da valuta u svakom sluaju ostane u dozvoljenom okviru, a to blie kursu na sreditu doputenog intervala. Meutim, takav sistem nije dobro funkcionisao. Osnovan je i Evropski monetarni fond (European Monetary Cooperation Fund) koji je trebao da odrava sistem fluktuacija. Javljali su se brojni problemi. Stoga je, 13. marta 1979. godine, na osnovu odluke Saveta ministara uveden Evropski monetarni sistem (EMS) koji je trebao da uvede ogranienja za meusobne fluktuacije valuta zemalja lanica EU pod nazivom ERM (Exchange Rate Mechanism). To je sistem fiksiranih deviznih kurseva koji bi se povremeno prilagoavali trinim kretanjima. Istovremeno je uveden eki (eng. ECU, European Currency Unit) monetarna jedinica koja je predstavljala razliite fiksirane koliine svake od valuta u EMS. Ba kada je delovalo da EMS savreno funkcionie, nekoliko valuta je ispalo iz sistema zbog prekoraenja dozvoljenog nivoa fluktuacija. Evropski savet je odluio da obnovi program monetarne integracije. Na elu komiteta bio je ak Delor (tadanji predsednik Evropske komisije). Delorov izvetaj podrazumevao je stvaranje Evropske monetarne unije u 3 stepena koji su izvedeni u sledeim periodima:1. Prvi stepen:1. jul 1990. 31. decembar 1993. godine. Aktivnosti u okviru prvog stepena podrazumevale su stvaranje bolje interakcije kapitalnih trita. To se odnosilo na smanjivanje razlika u ekonomskim politikama zemalja lanica, uklanjanju prepreka za finansijske tokove, upotpunjavanje zajednikog trita.

2. Drugi stepen:1. januar 1994. 31. decembar 1998. godine.Trebalo je stvoriti ustanove koje e sprovoditi poslove u vezi sa monetarnom integracijom. Nakon drugog stepena, ERM se zamenjuje sa ERM2.

3. Trei stepen:1. januar 1999. do daljnjeg. Meusobno su fiksirani kursevi onih valuta koje su se kvalifikovale za evrozonu.EMS se raspada 1992. godine ispadanjem nekoliko valuta. Sve je ukazivalo na nove mukotrpne pregovore. Zamiljeno je stvaranje federacije centralnih banaka koje ispunjavaju uslove za to. Na elu Federacije je bila Evropska monetarna ustanova (eng. EMI European Monetary Institution) koja je poela da funkcionie 1994. godine sa seditem u Frankfurtu. 1993. goodine, Savet ministara utvruje nove granice fluktuacije kako se ne bi ponovila pria sa ERM. Sve zemlje lanice EMU morale su da ispunjavaju odreene kriterijume poev od najmanje dve godine od ulaska i kasnije sve vreme boravka u EMU. EVROPSKA MONETARNA UNIJA je zasnovana na:

- Harmonizaciji monetarnih politika zemalja lanica i uvoenju jedinstvene valute

- Zajednikim monetarnim rezervama

- Zajednikoj centralnoj banci

- Jedinstvenoj monetarnoj politici (bez jedinstvene fiskalne i bankarske politike)

Jedinstvenim Evropskim aktom i Sporazumom o Evropskoj uniji stvorena je Ekonomska i Monetarna unija (EMU) i postavljen kamen temeljac za jedinstvenu valutu, euro.

Monetarna unija EU se od svih ostalih razlikuje po tome to je prva unija u istoriji gdje su se suverene drave dobrovoljno dogovorile da izbace iz upotrebe nacinalne valute i uvedu jedinstvenu do tada nepostojeu valutu - euro.

Cemu sluzi jedinstvena valuta

Evropska ekonomija predstavlja ogromno jedinstveno trite. Drave lanice ostvaruju najvei deo svoje trgovinske razmene unutar Unije. Jedinstvena valuta e reiti probleme zamene i doprineti da Evropa zajedniki nastupa na meunarodnom tritu. Olakavajui razmenu i investicije, drave euro-zone nastoje i da poveaju broj radnih mesta.

Poev od 1. januara 2002, 15 milijardi novanica i 60 milijardi kovanica su puteni u promet u okviru euro-zone. Kako bi simboliki bila prikazana Unija i raznolikost Evrope, sitan novac ima jednu zajedniku stranu za svih 12 zemalja euro-zone (koju simbolizuje 12 zastava) i jednu nacionalnu stranu. Ma ija da je nacionalna strana, sitan novac se moe koristiti u celoj euro-zoni.

Na novanicama su tampana tri elementa: kapije i prozori na licu, i mostovi na naliju. Kao inspiracija posluili su sedam arhitektonskih stilova koji su obeleili evropsku kulturu: klasini, romanski, gotski, renesansni, barokni i rokoko stil, arhitektura gvoa i stakla i savremena arhitektura.

Faze uvodjenja eura

Uvoenje eura definisano je u tri faze:

Faza A: zapoeta 1. 5. 1998. kada je Evropski savet objavio da e 11 zemalja od 15 lanica EU uvesti euro, objavljeni su trajni bilateralni kursevi prema nacionalnim valutama; Evropski monetarni institut je transformisan u Evropsku centralnu banku; prva izrada euro novanica;

Faza B: karakterie je primena eura, ali samo kao knjigovodstvenog novca; kursevi eura u odnosu na sve nacionalne valute neopozivo utvreni; ECB preuzima sve odgovornosti: prelazak na euro po pravilubez pritiska, bez zabrane;

Faza C: zapoeta 1. 1. 2002; kada se prvi put pojavljuju novanice i kovani novac, nacionalne valute postoje uporedo, ali sa istekom ovog roka prestaju da se prihvataju kao zakonsko sredstvo plaanja.

Euro je novostvorena valuta Evropske unije, koja je od 1.1.1999. godine postala zakonsko sredstvo plaanja. Tada je jedan euro vrijedio 1.18 $. Zemlje koje su prihvatile zajedniku valutu nazvane su zajednikim imenom Eurolend. Iste dijele zajedniki novac, zajedniku monetarnu politiku i jedinstvenu politiku deviznih kurseva. Treba istai da valuta nije samo standardizovana mera vrijednosti ve ima i ulogu efikasnog sredstva plaanja, koja omoguava da se obavi proces razmene kao vane faze procesa drutvene reprodukcije. USLOVI ULASKA U EVROPSKU MONETARNU UNIJU

Trei stepen monetarne integracije podrazumevao je postojanje zajednike valute (evro) i Evropske centralne banke (ECB). Evro je uveden 1. januara 1999. godine. Uspostavljen je fiksni odnos evra prema 12 valuta:13,7603prema austrijskom ilingu (ATS)

40,3399prema belgijskom franku (BEF)

1,95583prema nemakoj marki (DEM)

166,386prema panskoj pezeti (ESP)

5,94573prema finskoj marki (FIM)

6,55957prema francuskom franku (FRF)

340,750prema grkoj drahmi (GRD)

0,787564prema irskoj funti (IEP)

1936,27prema italijanskoj liri (ITL)

40,3399prema luksemburkom franku (LUF)

2,20371prema holandskom guldenu (NLG)

200,482prema portugalskom eskudosu (PTE)

Da bi pristupile monetarnoj uniji, zemlje moraju da ispune odreene uslove koji se nazivaju uslovi konvergencije. Postoje dve grupe uslova. Prvu grupu ini zakonska konvergencija, to znai da zemlje lanice monetarne unije moraju da prilagode sopstvenu regulativu regulativi monetarne unije. Drugu grupu ine ekonomski kriterijumi, koji se nazivaju kriterijumi konvergencije. Oni su definisani Ugovorom iz Mastrihta iz 1992. Formalno, postoji 4 kriterijuma, ali zvanino ih je 5, jer je kriterijum koji se odnosi na budetsku poziciju podeljen na 2. Mastrihtski kriterijumi se dele na tri monetarna i dva fiskalna. Zemlje kandidati za ulazak u EMU moraju ispuniti svih 5 kako bi usvojile evro. 1. Prosena stopa inflacije dotine zemlje ne sme, kao gornja granica, biti via od 1,5 procentnih poena u odnosu na prosek stopa inflacije u tri zemlje Evropske unije s najniom stopom inflacije. Inflacija e se meriti indeksom cena na malo na uporedivoj osnovi. Kao referentni iznosi, u obzir se uzimaju podaci iz svih lanica Unije, a ne samo iz evrozone;2. Dugorone nominalne kamatne stope tokom godine ne smeju da odstupaju vie od 2 procentna poena u odnosu na kamatne stope tri najuspenije zemlje Unije, odnosno tri zemlje sa najniim kamatnim stopama ;3. Mora se potovati granica odstupanja valuta od +/- 15% koju predvia ERM2 tokom dve godine pre uvoenja treeg stepena EMU, bez devalvacije svoje valute u odnosu na druge valute zemalja EU;4. Javni dug ne sme biti vei od 60% BDP-a date zemlje osim ako se taj udeo znaajno smanjuje i pribliava referentnoj vrednosti zadovoljavajuom brzinom;5. Budetski deficit ne sme prelaziti 3% BDP-a date zemlje osim u sluajevima kada je deficit znaajno i kontinuirano smanjivan i pribliava se referentnoj vrednosti.

SUBJEKTI EVROPSKE MONETARNE UNIJEEVROPSKI SISTEM CENTRALNIH BANAKA(ESCB)

Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) - ukljuuje Evropsku centralnu banku (ECB) i centralne banke zemlja lanica Evropske unije, bez obzira na to da li su usvojile evro. Nad Evrom upravlja Evropski sistem centralnih banaka (ESCB), koji se sastoji od Evropske centralne banke (ECB) i Evrozonskih centralnih banaka koje upravljaju u dravama.

Za razliku od Evropske centralne banke i nacionalnih centralnih banaka, ESCB nema svojstvo pravnog lica. EVROPSKA CENTRALNA BANKA (EUROPEAN CENTRAL BANK-ECB)Evropska centralna banka je finansijsko telo Evropske unije koje je na osnovu Ugovora o Evropskoj uniji (1992./1993.) osnovano 30. juna 1998. Evropska centralna banka operativno je poela delovati uporedo s uvoenjem tree faze monetarne unije, 1. januara 1999., odnosno s uvoenjem eura kao zajednike valute. Osnovni zadaci Evropske centralne banke su kreiranje i provoenje zajednike monetarne politike, upravljanje platnim prometom EU, upravljanje deviznim rezervama drava lanica, te odravanje stabilnosti cijena na unutranjem tritu, to ukljuuje osiguravanje ogranienja porasta potrakih cijena ispod 2% te utvrivanje kamatnih stopa u celoj eurozoni. U ispunjavanju svojih zadataka Evropska centralna banka radi s Evropskim sistemom centralnih banaka (ESB) koji obuhvata sve drava lanice EU. Meutim, samo 16 od 27 drava lanica su do sada usvojile euro i one ine eurozonu, a njihove banke zajedno s Evropskom centralnom bankom ine Eurosistem. Evropska centralna banka je u svom radu potpuno nezavisno telo od ostalih institucija i tela EU te drava lanica. Njena monetarna politika je obavezujua za sve banke drava lanica i u sluaju njenog naruavanja predviene su i novane kazne. Evropska centralna banka ima ekskluzivno pravo na odobravanje banknota zajednike valute - eura, emisije zajednikog novca i voenje meunarodnih pregovora o monetarnim pitanjima. Sporazumi i drugi pravni akti koje Evropska centralna banka prihvati ili odobri obavezuji su za sve drave lanice. Bankom upravlja Vee guvernera, Upravno vee i Generalno vee. Ugovorom iz Lisabona (2007./2009.) predvieno je da Evropska centralna banka dobije status institucije EU. Sedite banke je u Frankfurtu, u Nemakoj.BUDUNOST EMU

Teko je pekulisati o evoluciji Evropske monetarne unije u narednih 5 do 10 godina, pogotovo imajui u vidu broj novih lanica i heterogenost unije. Dok e postojee lanice gotovo zasigurno nastaviti da konvergiraju u obliku dohodaka per capita, mogue je, ak i verovatno, da e im se u EMU pridruiti ne samo tri zemlje lanice EU koje se jo uvijek nisu sloile da se ukljue, ve i zemlje istone Evrope, koje jo uvijek nisu ule ni u EU. Ove nove lanice e se bitno razlikovati od postojeih u pogledu dohodaka per capita i ekonomske strukture. Njihova implikacija za razvitak strukture, organizacije i modus operandi monetarne unije je viestruka. Postoji veliki pritisak u sklopu EMU nad dravama lanicama koje su jo uvijek izvan MU, da se to prije pridrue i da njihove ekonomije to prije prihvate euro. Zasigurno je da e prijem novih lanica u EU, odnosno EMU, promijeniti monetarnu politiku glasanja i reprezentacije u Evropskoj centralnoj banci.

Eksperti smatraju da e se ulazak novih lanica u EMU najvie odraziti na trite rada i heterogenost. Meutim, oni predviaju da e ovo biti dugoroan problem za EMU i da e zemlje istone Evrope uspjeti da savladaju "gap" izmeu njihovih ekonomija i ekonomija postojeih lanica samo ukoliko nastave da jaaju i poboljavaju kvalitet institucija. Svakako, EMU e zasigurno nastaviti da funkcionie stabilno i efektivno, ne samo kao monetarni autoritet ve i kao nadnacionalna institucija, koja je po rijeima Romana Prodijapromijenila prirodu nacionalnih drava.

ZAKLJUAK

Monetarna unija je jedan istorijski poduhvat: obrazovana je jedna iroka valutna oblast, koja obuhvata odreeni broj visoko naprednih industrijskih zemalja, koje su po tradiciji ljubomorno uvale svoju nezavisnost. Neizbeno je da jedan tako opseni i sloeni projekat kao to je EMU mora imati svoje dobre i loe strane. Svaka procena projekta EMU mora da odmeri oba aspekta. Pri tome treba voditi rauna o tome da e se taj balans vremenom menjati, kao i da je protekli period nedovoljan za potpunu analizu. Neke nepogodnosti su prolazne, dok su dobici u efikasnosti dugoroni.

Nema sumnje da je EMU evropsku privredu postavila na stabilne i vrste noge. U momentu kada je to bilo najpotrebnije donela je montarnu stabilnost zemljama EU i time omoguila neometano funkcionisanje zajednikog trita. Stvaranjem jedinstvene monete javlja se uteda jer se sniavaju transakcioni trokovi a s druge strane poveao se broj transakcija u evro, ne samo u Uniji nego i izvan nje. Znaajno se smanjuju i trokovi odravanja valuta jer je sada potrebno odravati samo jednu. Ukidanjem razliitih deviznih kurseva pojednostavljeno je prikazivanje poslovnih transakcija.

vrst institucionalni okvir, olien kroz ESCB, kao jedinog ovlaenog i odgovornog organa u voenju monetarne poltike, je dobra osnova stabilnosti nastale integracije.Ideja o monetarnoj uniji javila se jos sedamdesetih godina dvadesetog veka, neosporno ukazujui na elju za produbljivanjem integracije. Da li bi njeno postojanje moglo dovesti i do produbljivanja politike integracije, sve do stvaranja drave kao jedinstvenog autoriteta koji bi stajao iza jedinstvene valute, ostaje da pokae vreme.

Literaturahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_monetarna_unijahttp://www.europa.eu.int/eurohttp://www.euinfocentar.ba/page.php?q=57http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/pojmovnik-eu/http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/40/40_2/JS-G-20080213.htmlPROKOPIJEVI, M. Evropska monetarna unija, Graevinska knjiga a.d. Beograd, 2007.ZIROJEVI, M. JELISAVAC, S. Evropska monetarna unija i evro, 2002.PREKAJAC, Z. Meunarodna ekonomija, Futura publikacije Novi Sad, 2008.LEONARD, D. Vodi kroz Evropsku uniju, Narodna knjiga, Beograd, 2004.