EVROPSKA POVELJAO RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

NA LOKALNOM NIVOU

Namenjena lokalnim i regionalnim upravamau cilju usmeravanja njihovih snaga

i partnerstava ka postizanju vee ravnopravnosti

Program PODRKA LOKALNIM SAMOUPRAVAMA U SRBIJI U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA

Povelju sastavio i predstavio Savet evropskih optina i regiona (CEMR) sa partnerima

EVROPSKA POVELJAO RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

NA LOKALNOM NIVOU

Namenjena lokalnim i regionalnim upravamau cilju usmeravanja njihovih snaga

i partnerstava ka postizanju vee ravnopravnosti

3

Predgovor

Rodna ravnopravnost pretpostavlja da mukarci i ene imaju jednake preduslove za ostvarivanje ljudskih prava, da postoje jednake mogunosti za mukarce i ene da doprinesu kulturnom, politikom, ekonomskom, socijalnom i nacionalnom napretku, kao i da imaju ide ntine anse da uivaju sve koristi od napretka jedne zajednice.

Upravo iz ovih razloga, Savet evropskih optina i regiona (CEMR), asocijacija lokalnih i regionalnih vlasti iz vie od trideset zemalja Evrope, usvojio je 2006. godine Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou.

Kada je Stalna konferencija gradova i optina (SKGO) prvi put prevela i objavila Evropsku povelju o rodnoj

ravnopravnosti na lokalnom nivou 2009. godine, u Predgovoru je pisalo da je Povelju potpisalo 256 evropskih gradova, optina i regionalnih uprava. U ovom trenutku, Povelja ima vie od 1330 potpisnica iz 30 zemalja Evrope.

U meuvremenu, CEMR je konstatovao da su gradovi i optine, i pored dobre volje, esto suoene sa nedostatkom ekspertize i dobrih primera iz prakse kako bi u punoj meri primenili Povelju. U elji da prati i olaka njenu primenu, CEMR je na sastanku Izvrnog odbora 28. septembra 2011. u Varavi usvojio odluku da za ovu svrhu osnuje Opservatoriju1. Rad Opservatorije finansijski pomae Vlada vedske kroz vedsku asocijaciju lokalnih vlasti i regiona (SALAR) u periodu od tri godine.

1. http://www.charterequality.eu

4

Glavni cilj Opservatorije je da pomogne gradovima i optinama potpisnicama Povelje u njenoj primeni, tako to e im omoguiti razmenu ideja i primera iz prakse, metodoloku podrku za pisanje akcionih planova, kao i monitoring njihove ostvarenosti i uticaja na terenu. Opservatorija je, takoe, zaduena za promociju Povelje i uspostavljanje veza izmeu po tpisnica.

Odlukom Politikog komiteta CEMR iz dece mbra 2011. godine, Odbor za ene izabrane na lokalnom i regionalnom nivou postao je Sta lni odbor za ravnopravnost ena i mukaraca na lokalnom nivou. Sastavljen je od izabranih predstavnica i predstavnika koje nominuju asocijacijelanice CEMR. Uloga ovog tela je da odluuju o glavnim ciljevima Opservatorije i da prati njen rad. Na elu Stalnog odbora u ovom trenutku je Eva Samuelson, zamenica gradonaelnika Stokholma.

Osim ovog tela, Opservatorija je uspostavila i mreu nacionalnih koordinatora i koordinatorki koji rade na primeni Povelje u asocijacima lanicama CEMR. Ova mrea zaduena je za podrku aktivnostima Opservatorije i praenje primene Povelje na nacionalnom nivou, kroz odravanje kontakata izmeu potpisnica i Opservatorije i prenoenje informacija o Povelji.

Stalna konferencija gradova i optina krajem 2011. godine zapoela je realizaciju trogodinjeg programa pod

nazivom Podrka lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija koji finansira Kraljevina vedska, a sprovodi u saradnji sa vedskom asocija cijom lokalnih vlasti i regiona. Jedna od pet programskih komponenti upravo je posveena rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou.

Glavni cilj SKGO u okviru ove programske komponente jeste da ojaa kapacitete lokalnih samouprava i tela za rodnu ravnopravnost u primeni principa ravnopravnosti u svakodnevnom radu, u svim politikama i uslugama na lokalnom nivou. U tu svrhu osnovana je Radna grupa i Ekspertski tim za rodnu ravno pravnost SKGO, formirana je baza podataka o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, a u cilju unapreenja i promocije rodne ravnopravnosti meu gradovima i optinama redovno se organizuju obuke, okrugli stolovi i strune konferencije.

SKGO takoe aktivno sarauje sa CEMR Opservatorijom i uestvuje u svim aktivnostima koje se tiu promocije i praenja primene Povelje o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou.

ore Stanii, generalni sekretar SKGO

5

Uvod

Evropska Povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou namenjena je lokalnim i regionalnim upravama Evrope, koje se njenim potpisivanjem javno obavezuju da e slediti principe rodne ravnopravnosti i sprovoditi odredbe propisane Poveljom u svojim sredinama.

U cilju pruanja podrke primeni ovih principa, svaka potpisnica Povelje e pripremiti akcioni plan, kojim e odrediti prioritete, aktivnosti i sredstva za njegovo sprovoenje.

Potpisnice e, takoe, biti u obavezi da se poveu sa svim relevantnim institucijama i organizacijama u svojoj zemlji kako bi u najveoj meri promovisale najbolje prakse u pogledu istinske ravnopravnosti.

Povelja je sastavljena u okviru ciljeva projekta (20052006) Saveta evropskih optina i regiona u sara

dnji sa dole navedenim partnerima. Projekat je finansirala Evropska komisija, kroz svoj Peti program rodne ravno pravnosti.

* * * * * * * * *

Rodna ravnopravnost predstavlja fundamentalno pravo za sve i od sutinskog je znaaja za svaku demokratsku sredinu. Da bi ovo pravo bilo ostvareno, ono mora biti ne samo prepoznato s pravne strane, ve i uspeno primenjeno na sve aspekte politikog, ekonomskog, drutvenog i kulturnog ivota.

Uprkos brojnim primerima zvaninog priznanja i pomaka na tom polju, rodna ravnopravnost jo nije prisutna u svakodnevnom ivotu. U praksi, ene i mukarci nemaju ista prava. Drutvene, politike, ekonomske i kulturne

6

nejednakosti su i dalje prisutne primer za to su razlike u platama i nejednaka zastupljenost u politikom ivotu.

Ove neravnopravnosti rezultat su drutveno uslovljenih rodnih uloga, nastalih na osnovu brojnih stereotipa koji su prisutni u porodici, obrazovanju, kulturi, medijima, sferi rada i organizaciji drutva, u mnogim oblastima u kojima je mogue delovati kroz usvajanje novog pristupa i uvoenje strukturalnih promena.

Lokalna i regionalna vlast, budui da predstavljaju nivoe vlasti sa kojima su graani u najneposrednijem kontaktu, najpogodnije su tlo za borbu protiv upornog irenja neravnopravnosti, kao i za promovisanje istinski ravnopravnog drutva. One su u poziciji da kroz nadlenosti i saradnju sa najrazliitijim lokalnim akterima, preduzmu konkretne korake ka postizanju ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca.

Princip supsidijarnosti od posebnog je znaaja za praktinu primenu prava na rodnu ravnopravnost. Ovaj princip odnosi se na sve nivoe vlasti evropsku, dravnu, regionalnu ili lokalnu. Iako se odgovornosti lokalnih i regionalnih vlasti razlikuju irom Evrope, zajedniko im je da mogu i moraju igrati pozitivnu ulogu u promociji ravnopravnosti u praksi i na taj nain uticati na svakodnevni ivot svojih graana.

Naela lokalne i regionalne samouprave takoe su usko povezana sa principom supsidijarnosti. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope iz 1985. godine, koju je potpisala i ratifikovala veina evropskih zemalja, stavlja akcenat na pravo i sposobnost lokalnih vlasti da u skladu sa zakonom reguliu i upravljaju znatnim delom javnih poslova u skladu sa interesom lokalnog stanovnitva. Sprovoenje i promovisanje prava na ravnopravnost mora predstavljati sr ovog koncepta lokalne samouprave.

Lokalna i regionalna demokratska vlast mora izabrati

najbolja reenja kada je re o najvanijim aspektima svakodnevnog ivota kao sto su stanovanje, sigurnost, javni saobraaj, sfera rada ili zdravstvo.

Takoe, vee uee ena u razvoju i sprovoenju javnih politika na lokalnom i regionalnom nivou vlasti omoguava da njihovo ivotno iskustvo, sposobnost i kreativnost budu uzeti u obzir.

Ako elimo da stvorimo drutvo zasnovano na ravnopravnosti, veoma je vano da lokalna i regionalna vlast uzmu u obzir rodni aspekt pri kreiranju strategija, voenju svojih organizacija, kao i u svakodnevnoj praksi. A u dananjem i sutranjem svetu, pravo na ravnopravnost izmeu mukaraca i ena takoe je klju naeg ekonomskog i drutvenog uspeha ne samo na evropskom i dravnom nivou, ve i na nivou regiona, u gradovima i u lokalnim zajednicama.

* * * * * * * * *

Savet evropskih optina i regiona, kao i njegov Odbor ena izabranih predstavnica lokalnih i regionalnih vlasti, godinama aktivno promoviu ravnopravnost ena i mu karaca na lokalnom i regionalnom nivou. Savet je 2005. godine pokrenuo konkretnu inicijativu name njenu loka lnim i regionalnim vlastima u Evropi Grad za ravno pravnost. Promocijom dobrih praksi odreenih evro pskih gradova i optina, inicijativa Grad za ravnopravnost predlae naine sprovoenja strategija koje se tiu ro dne ravnopravnosti na lokalnom i regionalnom nivou. Ova Povelja nadovezuje se na ta dostignua.

Uloga lokalnih i regionalnih uprava u promociji rodne ravnopravnosti utvrena je Svetskom deklaracijom Meunarodnog saveza lokalnih vlasti (IULA) o enama u lokalnoj upravi koja je usvojena 1998. godine. Jedan od glavnih ciljeva nove svetske organizacije Ujedinjeni gradovi i lokalne vlasti, upravo je ravnopravnost izmeu ena i mukaraca.

7

PreambulaSavet evropskih optina i regiona, koji predstavlja evropske lokalne i regionalne uprave, sarauje sa sledeim partnerima:

Nacionalna asocijacija optina u Republici Bugarskoj (National Association of Municipalities in the Republic of Bulgaria)

Savez kiparskih optina Savez gradova i zajednica Republike eke (SMO CR) Asocijacija finskih lokalnih i regionalnih vlasti Francuski sektor CEMR (AFCCRE) Nemaki sektor CEMR (RGRE) Centralni savez optina i zajednica Grke (KEDKE) Maarska nacionalna asocijacija lokalnih vlasti

(TOOSZ) Italijanski sektor CEMR (AICCRE) Toskanska federacija AICCRE Asocijacija gradova i optina Luksemburga (SYVICOL) Asocijacija gradova Poljske (ZMP) panska federacija optina i pokrajina (FEMP) Baskijska asocijacija optina (EUDEL) Grad Be Grad Sen an de la Ruel Grad Frankfurt na Majni Grad Cartagina Grad Valensija Agencija za vreme i mobilnost BelfortMonbejar Stalni odbor Evromediteranskog partnerstva loka

lnih i regionalnih vlasti (COPPEM)

Imajui na umu da su Evropska zajednica i unija utemeljene na fundamentalnim pravima i slobodama ukljuujui i zalaganje za rodnu ravnopravnost, kao i da

je evropsko zakonodavstvo osnova napretka postignutog u ovoj oblasti u Evropi;

Pozivajui se na meunarodni pravni okvir za ljudska prava Ujedinjenih nacija i posebno na Optu deklaraciju o ljudskim pravima i Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena, usvojenu 1979. godine;

Naglaavajui bitan doprinos Saveta Evrope promociji ravnopravnosti ena i mukaraca i lokalne samouprave;

Uzimajui u obzir da ravnopravnost ena i mu karaca podrazumeva elju da se sprovedu aktivnosti na tri dodatna aspekta za njeno postizanje, tj. eliminacija dire ktne neravnopravnosti, iskorenjivanje indirektne neravnopravnosti i izgradnja politike, pravne i drutve ne sredine koja e podravati proaktivni razvoj ravnopravne demokratije;

8

Osuujui jaz izmeu de jure prepoznavanja prava na ravnopravnost i stvarne i uspene primene tog prava;

Imajui u vidu da lokalne i regionalne uprave u Evropi igraju i moraju igrati kljunu ulogu u primeni prava na ravnopravnost svojih graana i stanovnika, naroito ena i mukaraca, u svim domenima njihove odgovornosti;

Imajui u vidu da je ravnopravno uee i prisustvo ena i mukaraca u upravi i na vodeim pozicijama od sutinskog znaaja za demokratiju;

Vodei se primerom Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena iz 1979. godine, Pekinkom

deklaracijom i platformom za aktivnosti UN iz 1995., i Rezolucijom 23. specijalne sednice Generalne skuptine iz 2000. (Peking+5), Poveljom osnovnih prava Evro pske unije, Preporukama Saveta iz decembra 1996. o ravno pravnom ueu ena i mukaraca u procesima odluiva nja i Svetskom deklaracijom meunarodne unije lokalnih vlasti o enama u lokalnoj upravi iz 1998;

Sa eljom da obelei 25. godinjicu stupanja na snagu Konvencije UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena septembra 1981. godine, donosi ovu Evropsku povelju o ravnopravnosti ena i mukaraca na lokalnom nivou i poziva lokalne i regio nalne uprave u Evropi da potpiu i sprovedu ovu Povelju.

9

I DEO

Naela

Potpisnice ove Povelje o ravnopravnosti ena i mukaraca na lokalnom nivou prepoznaju sledea naela kao fundamentalna za nae aktivnosti:

1. Ravnopravnost ena i mukaraca je fundamentalno pravo

Lokalne i regionalne uprave moraju ovo pravo

sprovoditi u svim domenima svoje odgovornosti, ukljuujui obavezu da eliminiu sve oblike diskriminacije, bila ona direktna ili indirektna.

2. Da bi rodna ravnopravnost bila zagarantovana, moraju se reavati pitanja viestruke diskriminacije i nepovoljnog poloaja

10

Viestruka diskriminacija i nepovoljni poloaj bazirani, osim na rodnim, i na razlikama u rasi, boji koe, etnikoj i drutvenoj pripadnosti, genetskim karakteristikama, jeziku, veri ili uverenjima, politikom ili drugom miljenju, pripadnosti nacionalnoj manjini, imovini, roenju, invaliditetu, starosti, seksualnoj orijentaciji ili drutvenoekonomskom statusu, moraju takoe biti uzeti u obzir prilikom reavanja pitanja ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca.

3. Podjednako uese ena i mukaraca u procesima odluivanja je preduslov za demokratsko drutvo

Pravo na ravnopravnost ena i mukaraca zahteva da lokalne i regionalne vlasti preduzmu sve odgovarajue mere i usvoje sve potrebne strategije u cilju promovisanja podjednake zastupljenosti i uea ena i mukaraca u svim sferama uprave.

4. Eliminisanje rodnih stereotipa je od kljunog znaaja za postizanje ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca

Lokalne i regionalne vlasti moraju podsticati eliminaciju stereotipa i prepreka na kojima se temelje nejednakosti u pogledu statusa i poloaja ena i koji dovode do nejednakog vrednovanja uloga ena i mukaraca u politikom, ekonomskom, drutvenom i kulturnom smislu.

5. Ukljuivanje rodne perspektive u sve aktivnosti lokalne i regionalne uprave je neophodno u procesu poboljanja ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca

Princip rodne ravnopravnosti mora biti uzet u obzir prilikom sastavljanja strategija, metoda i instrumenata koji utiu na svakodnevni ivot lokalnog stanovniva na primer, kroz primenu tehnika uvoe

nja principa rodne ravnopravnosti u javne politike (na engleskom: gender mainstreaming)1 i rodno odgovornih budeta2. Iskustvo ena na lokalnom nivou, ukljuujui i njihove ivotne i radne uslove, moraju biti analizirani i uzeti u obzir.

6. Akcioni planovi i programi za koje su obezbeena odgovarajua sredstva neophodan su alat za unapreivanje rodne ravnopravnosti

Lokalne i regionalne uprave moraju sastaviti akcioni plan i program ravnopravnosti, koji ukljuuje i dovoljno finansijskih i ljudskih resursa koji su potrebni za njegovo sprovoenje.

Ova naela ine osnovu odredaba navedenih u III delu ovog dokumenta.

1. Uvoenje principa rodne ravnopravnosti u javne politike ili gender mainstreaming: u julu 1997. godine, Savet UN za ekonomiju i drutvo (ECOSOC) definisao je koncept gender mainstreaminga na sledei nain: podrazumeva proces procenjivanja posledica svake planirane akcije, ukljuujui zakonodavstvo, politike i programe, po ene i mukarce, u svim oblastima i na svim nivoima. To je strategija koja uzima u obzir interese i iskustva ena i mukaraca, i integrie ih u procese kreiranja, realizacije, monitoringa i evaluacije politika i programa u svim politikim, ekonomskim i drutvenim sferama, tako da ene i mukarci ostvaruju ravnopravnu dobrobit i neravnopravnost se ne reprodukuje. Krajnji cilj je ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Citirano u: Ka politici rodnog budetiranja u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova: 2009, str. 8.

2. Rodno budetiranje (gender budgeting), definicija Saveta Evrope: Rodno budetiranje predstavlja uvoenje principa rodne ravnopravnosti u budetske procese. Ono podrazumeva rodno zasnovanu procenu budeta, ukljuivanje rodne perspektive na svim nivoima budetskog procesa i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju unapreenja rodne ravnopravnosti. Citirano u: Ka politici rodnog budetiranja u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova: 2009, str. 8.

11

II DEO

Implementacija Povelje i njenih odredabaPotpisnice se obavezuju da e preduzeti sledee korake u cilju implementacije odredaba Povelje:

1. Svaka potpisnica Povelje e, u prihvatljivom vremenskom okviru (ne vie od dve godine od datuma potpisivanja) razviti i usvojiti akcioni plan ravnopravnosti i nadalje ga primenjivati.

2. Akcioni plan ravnopravnosti e definisati ciljeve i prioritete potpisnica, zatim mere planirane za sprovoenje, kao i dodeljena sredstva za sprovoenje Povelje i njom propisanih ciljeva. Plan e takoe definisati i vreme za implementaciju. Ako potpisnik ve poseduje akcioni plan ravnopravnosti, u tom sluaju e ga samo uskladiti sa relevantnim pitanjima koja se obrauju u Povelji.

3. Svaka potpisnica e vriti detaljne konsultacije pre usvajanja svog akcionog plana ravnopravnosti, a nakon usvajanja e ga i predstaviti razliitim stranama. Takoe e redovno izvetavati javnost o napretku postignutom kroz implementaciju plana.

4. Svaka potpisnica e vriti reviziju svog akcionog plana u skladu sa situacijom i sastavie plan za svaki naredni period.

5. Svaka potpisnica se slae da e u naelu delovati u skladu sa odgovarajuim sistemom evaluacije koji e biti uspostavljen kako bi se omoguila procena napretka u sprovoenju Povelje, kao i da prui pomo lokalnim i regionalnim upravama irom Evrope pri meusobnoj razmeni iskustava o efektnim nainima postizanja vee ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca. Potpisnica e takoe omoguiti da njen akcioni plan i svi drugi relevantni javni materijali budu dostupni u te svrhe.

6. Svaka potpisnica e pismeno obavestiti Savet evropskih optina i regiona o potpisivanju Povelje i datumu potpisivanja, kao i o kontaktu za buduu saradnju vezanu za Povelju.

12

Demokratska odgovornostlan 1

Potpisnica priznaje da je pravo na ravnopravnost ena i mukaraca fundamentalni preduslov demokratije i da demokratsko drutvo ne moe priutiti da se sposobnost, znanje, iskustvo i kreativnost ena zanemari. S tim u vezi, potpisnica mora na osnovu ravnopravnosti obezbediti ukljuenje, prisustvo i uese ena iz razliitih miljea i starosnih grupa u sve sfere politikog i javnog odluivanja.

Potpisnica, kao demokratski izabrano telo odgovorno za obezbeivanje blagostanja svojih graana i oblasti, obavezuje se da e se zalagati i unaprediti praktinu primenu ovog prava u svim sferama aktivnosti kao demokratski predstavnik lokalne zajednice, telo koje obezbeuje i prua usluge, planira i regulie, kao i u svojstvu posloda vca.

Politika ulogalan 2 Politiko uee

1. Potpisnica priznaje jednako pravo ena i mukaraca da glasaju, budu kandidati i vre funkciju na koju su izglasani.

2. Potpisnica priznaje jednako pravo ena i mukaraca da uestvuju u izradi i sprovoenju strategija, da vre javne funcije i sve druge funkcije na svim nivoima uprave.

3. Potpisnica priznaje princip podjednakog uea u svim izabranim i javnim upravnim organima.

4. Potpisnica se obavezuje da e preduzeti sve prihvatljive mere u cilju obezbeivanja podrke svim gore navedenim pravima i principima, ukljuujui:

III DEO

13

Podsticanje ena da se prijavljuju za glasanje, da koriste svoja glasaka prava i da se kandiduju za javnu funkciju;

Podsticanje politikih partija i grupa da usvoje i sprovedu naela podjednakog uea ena i mukaraca;

Podsticanje politikih partija i grupa da preduzmu sve zakonske korake, ak i usvajanjem kvota tamo gde je potrebno, kako bi se poveao broj kandidovanih, a potom i izabranih predstavnica u lokalnim telima;

Regulisanje sopstvenih procedura i standarda poslovanja, tako da potencijalni kandidati i izabrani predstavnici/ce ne budu stavljeni u nepovoljan poloaj zbog stereotipnih oblika ponaanja i jezika, ili uznemiravanja;

Usvajanje mera koje omoguuju izabranim predstavnicima da usklade svoj privatni, poslovni i javni

ivot, kroz na primer obezbeivanje takvog rasporeda radnih obaveza i metoda da svaki izabrani predstavnik ili predstavnica ima priliku da u potpunosti uestvuje.

5. Potpisnica se obavezuje da e promovisati i primenjivati naela jednakog uea ena i mukaraca u svojim upravnim i savetodavnim organima, kao i eksternim telima.

Meutim, tamo gde trenutno ne postoji jednako uee ena i mukaraca, uprava e sprovesti gore navedeno po nita manje povoljnom osnovu za manjinski pol od trenutnog odnosa izmeu polova.

6. Potpisnica se dalje obavezuje da e obezbediti da nijedna javna ili politika pozicija na koju bira ili postavlja predstavnika nije, u naelu ili praksi, ograniena ili predviena za samo jedan rod, zbog stereotipnih stavova.

14

lan 3 Uee u politikom i graanskom ivotu

1. Potpisnica priznaje pravo graana da uestvuju u radu javnih poslova kao fundamentalno demokratsko naelo, kao i to da ene i mukarci imaju pravo podjednakog uea u upravi i javnom ivotu njihovih regiona, optina i lokalnih zajednica.

2. U odnosu na razliite oblike uea u javnim poslovima, na primer preko savetodavnih odbora, saveta suseda, elektronskog uea ili vebi planiranja uea, potpisnica se obavezuje da e se zalagati za

ravnopravno uee ena i mukaraca u praksi. Tamo gde postojei oblici uea ne vode do pomenute ravnopravnosti, potpisnica se obavezuje da e razviti i testirati nove metode.

3. Potpisnica se obavezuje da e promovisati aktivno uee u svom politikom i graanskom ivotu ena i mukaraca iz svih sektora zajednice, naroito onih ena i mukaraca iz manjinskih grupa koji inae ne bi bili ukljueni.

lan 4 Javno obavezivanje na ravnopravnost

1. Potpisnica e se kao demokratski voa i predstavnik svoje zajednice i teritorije, formalno javno obavezati da e sprovoditi principe ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca na lokalnom nivou, ukljuujui:

Objavu potpisivanja ove povelje, a zatim i debate i usvajanja od strane svog najvieg predstavnikog tela;

Obavezivanje da e ispuniti sve odredbe ove povelje i da e javno podnositi redovne izvetaje o postignutom napretku pri sprovoenju svog akcionog plana za ravnopravnost;

Obavezivanje da e potpisnica i njeni izabrani lanovi biti dosledni i podravati obrasce dobrog ponaanja, u odnosu na rodnu ravnopravnost.

2. Potpisnica e u toku svog demokratskog manda

15

ta nastojati da podstakne druge politike i javne institucije, privatna tela, kao i graanske organi

zacije, da se prikljue praktinoj primeni prava na rodnu ravnopravnost.

lan 5 Saradnja sa partnerima na obezbeivanju ravnopravnosti

1. Potpisnica e saraivati sa svim svojim partnerima, od dravnog i privatnog sektora do organizacija civilnog drutva, kako bi se obezbedila vea ravnopravnost izmeu ena i mukaraca u svim ivotnim aspektima u toj oblasti.

2. Potpisnica e se konsultovati sa svojim partnerskim telima i organizacijama, ukljuujui i svoje drutvene partnere, oko razvoja i izrade svog akcionog plana za ravnopravnost, kao i drugih vanih pitanja vezanih za ravnopravnost.

lan 6 - Suprotstavljanje stereotipima

1. Potpisnica se obavezuje da e, koliko je to mogue, spreavati i boriti se protiv predrasuda, praksi i upotrebe jezika i predstava baziranih na ideji superiornosti ili inferiornosti jednog od dva pola, ili na stereotipnim ulogama ena ili mukaraca.

2. S tim u vezi, potpisnica e se postarati da je njena javna i interna komunikacija potpuno u skladu sa ovom odredbom, kao i da promovie pozitivne rodne primere i vizuelne predstave.

3. Potpisnica e takoe pomoi svom osoblju, kroz treninge i druga sredstva, da prepozna i eliminie stereotipne stavove i ponaanja, i prema tome prilagodi obrasce ponaanja.

4. Potpisnica e sprovesti aktivnosti i kampanje u cilju podizanja svesti graana o tetnoj ulozi rodnih stereotipa u postizanju ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca.

16

lan 7 Dobra uprava i savetovanje

1. Potpisnica priznaje pravo ena i mukaraca da se njihova pitanja reavaju ravnopravno, nepristrasno, pravino i u prihvatljivom roku, ukljuujui:

Pravo da se njihova re uje pre donoenja bilo kakve individualne odluke nepovoljne po njih;

Dunost nadlenog organa da obrazloi svoju odluku;

Pravo na informaciju od vanosti o stvarima koje se na njih odnose.

2. Potpisnica prihvata da e se irom sfere njenih nadlenosti, kvalitet strategija i upravljanja najverovatnije poboljati ukoliko svi na koje se one odnose budu imali priliku da u odluujuoj fazi budu konsultovani, kao i da je vano da enama i

mukarcima u praksi bude dat jednak pristup relevantnim informacijama i podjednaka mogunost reagovanja.

3. Potpisnica se stoga obavezuje da e sprovoditi sledee korake ukoliko se ukae potreba:

Omoguiti da plan pruanja informacija uvrsti potrebe ena i mukaraca, ukljuujui i njihove metode pristupa informacijama i komunikacionim tehnologijama;

Onima iji stavovi imaju najmanje prilike da se uju obezbediti ravnopravno uee u procesu konsultacija, i shodno tome sprovesti zakonite aktivnosti koje e to i omoguiti;

Po potrebi obavljati posebne konsultacije za ene.

17

Opti okvir za ravnopravnostlan 8 Opte odredbe

1. U skladu sa svojim nadlenostima, potpisnica e priznati, potovati i primenjivati relevantna prava i principe ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca i boriti se protiv nepovoljnog poloaja i diskriminacije na osnovu pripadnosti polu.

2. Odredbe propisane ovom Poveljom primenjuju se na potpisnicu samo tamo gde one ili njihovi relevantni aspekti, potpadaju pod njene pravne moi.

lan 9 Rodna procena/analiza

1. Potpisnica se obavezuje, u skladu sa svojim nadlenostima, da e vriti rodnu procenu3, kao to je utvreno ovim lanom.

2. U tu svrhu, potpisnica e sastaviti program sprovoenja rodnih procena/analiza, u skladu sa svojim prioritetima, sredstvima i vremenskim okvirom koje e uvrstiti ili uzeti u obzir u svom akcionom planu za ravnopravnost.

3. Rodna procena/analiza e ukljuiti sledee korake kao relevantne:

Reviziju postojeih strategija, procedura, praksi, metoda i obima upotrebe, a kako bi se procenilo da li postoji bilo kakva nepravedna diskriminacija, da li su bazirane na rodnim stereotipima i da li na adekvatan nain uzimaju u obzir sve specifine potrebe ena i mukaraca;

Reviziju raspodele sredstava, finansijskih i onih drugih, u gore navedene svrhe;

Identifikaciju prioriteta i, po potrebi, ciljeva, kako bi se reavala relevantna pitanja proistekla iz ovih revizija, kao i uvela vidljiva poboljanja u pruanju usluga;

U ranoj fazi, procenjivanje svih znaajnih predloga novih strategija ili izmena ve postojeih; zatim procedura i izmena u raspodeli sredstava, kako bi se utvrdio njihov potencijalni uticaj na ene i mukarce i donele konane odluke u svetlu ovako donesenih zakljuaka;

Uzimanje u obzir potreba ili interesa onih koji su iskusili viestruku diskriminaciju ili se nalaze u nepoljnijem poloaju po vie osnova.

3. Procenu u smislu iz gore navedene definicije UNa: procenjivanj[e] posledica svake planirane akcije, ukljuujui zakonodavstvo, politike i programe, po ene i mukarce, u svim oblastima i na svim nivoima.

18

lan 10 Viestruka diskriminacija ili nepovoljan poloaj

1. Potpisnica prepoznaje da je zabranjena diskriminacija po svakom osnovu, kao to je pol, rasa, etnika pripadnost ili poreklo, genetske karakteristike, jezik, religija ili verovanje, politiko ili drugo miljenje, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, roenje, invaliditet, godite ili seksualna orijentacija.

2. Potpisnica dalje prepoznaje da je, uprkos ovoj zabrani, mnogo ena i mukaraca viestruko diskriminisano ili stavljeno u nepovoljan poloaj, ukljuujui i drutvenoekonomski, to direktno utie na njihovu mogunost da koriste druga prava utvrena i propisana Poveljom.

3. Potpisnica se obavezuje da e, u domenu svojih nadlenosti, preduzeti sve prihvatljive mere u borbi protiv posledica viestruke diskriminacije ili nepovoljnog poloaja, ukljuujui:

Uzimanje u obzir pitanja viestruke diskriminacije ili nepovoljnog poloaja u svom akcionom planu za ravnopravnost i rodnim procenama;

Mogunost da se pitanja koja proistiu iz viestruke diskriminacije ili nepovoljnog poloaja uzmu u obzir prilikom sprovoenja aktivnosti ili mera utvrenih drugim lanovima Povelje;

Sprovoenje kampanja javnog informisanja u borbi protiv stereotipa i promovisanje jednakog tretmana za one ene i mukarce koji su moda bili rtve viestruke diskriminacije ili se nalaze u nepovoljnom poloaju po vie osnova;

Primena posebnih mera kako bi se odgovorilo na specifine potreba ena i mukaraca migranata.

19

Uloga poslodavcalan 11

1. Potpisnica u ulozi poslodavca priznaje pravo ro dne ravnopravnosti u svim aspektima zapoljavanja, ukljuujui organizaciju i uslove rada.

2. Potpisnica priznaje pravo na usklaivanje profesionalnog, drutvenog i privatnog ivota, pravo na dostojanstvo i bezbednost na radnom mestu.

3. Potpisnica se obavezuje da e preduzeti sve prihvatljive mere, ukljuujui pozitivne mere u okviru svojih pravnih moi, u cilju pruanja podrke gore navedenim pravima.

4. Mere iz stava 3 podrazumevaju i sledee:

a) Reviziju relevantnih strategija i procedura vezanih za zapoljavanje u svojoj organizaciji, kao i razvoj i sprovoenje dela o zapoljavanju iz svog

akcionog plana za ravnopravnost u cilju reavanja neravnopravnosti u prihvatljivom vremenskom periodu, posveujui panju, izmeu ostalog:

Jednakim platama, ukljuujui jednake plate za rad od jednake vrednosti,

Reviziji plata, nagrada, platnog sistema i honorara,

Merama kojima se obezbeuje fer i jasno unapreenje i razvoj karijernih prilika,

Merama kojima se obezbeuje podjednako uee ena i mukaraca na svim nivoima, naroito kojima se reava svaka nejednakost na viim upravljakim nivoima,

20

Merama kojima se reava svako razdvajanje posla bazirano na polu, kao i mere kojima se ohrabruju zaposleni da se bave netradicionalnim vrstama zaposlenja,

Merama kojima se obezbeuje poteno zapoljavanje,

Merama kojima se obezbeuju adekvatni, zdravi i bezbedni uslovi za rad,

Procedurama konsultacija sa zaposlenima i njihovim sindikatima ime se omoguava podjednako uee ena i mukaraca u svim savetodavnim pregovarakim telima.

b) Protivljenje seksualnom uznemiravanju na radnom mestu, stavljajui jasno do znanja da je takvo ponaanje neprihvatljivo, pruajui podrku

rtvama, uvodei i sprovodei jasne strategije obraunavanja sa prestupnicima i podiui svest radnika o ovom problemu;

c) Tenju ka takvoj radnoj snazi na svim nivoima organizacije koja e reflektovati drutvenu, ekonomsku i kulturnu raznolikost njihovog lokalnog stanovnitva;

d) Mogunost usklaivanja profesionalnog, drutvenog i privatnog ivota:

Predstavljanjem strategija koje omoguavaju, gde je to mogue, prilagoavanje radnog vremena i dogovora oko nege osoba zavisnih od zaposlenih,

Ohrabrivanjem mukaraca da iskoriste svoje pravo odsustva radi nege zavisnih osoba.

Javne nabavke i ugovaranjelan 12.

1. Potpisnica je duna da u procesu sprovoenja zadataka i obaveza vezanih za javne nabavke, ukljuujui i ugovore sa dobavljaima, pruanje usluga ili izvedbu radova, zagovara rodnu ravnopravnost.

2. Pomenuta dunost potpisnice je od posebnog znaaja tamo gde ugovorom preputa drugom pravnom licu pruanje relevantnih javnih usluga, za ta je potpisnica odgovorna po zakonu. U takvim sluajevima, potpisnica nastoji da pravno lice koje dobije

posao (nezavisno od vrste vlasnitva) ima iste obaveze po pitanju zalaganja za rodnu ravnopravnost kao da je potpisnica direktno pruala tu uslugu.

3. Potpisnica se dalje obavezuje da sprovede, gde god je to primenjivo, sledee korake:

a) Za svaki posao od vanosti koji eli da sklopi, da razmotri relevantne rodne implikacije i prilike da zagovara ravnopravnost;

21

b) Da omogui da ugovorne odredbe obuhvate ciljeve rodne ravnopravnosti;

c) Da omogui da ostali uslovi propisani ugovorom koji se odnose na relevantan posao obuhvate i reflektuju te ciljeve;

d) Da iskoristi nadlenost propisanu zakonima o javnim nabavkama Evropske unije da utvrdi uslove rada i uinka koji obuhvataju pitanja od socijalnog znaaja;

e) Da osoblje ili savetnici budu odgovorni za poslove javnih nabavki, a ugovorni partneri svesni rodne ravnopravnosti u svom poslu, ukljuujui organizovanje treninga u te svrhe;

f ) Da odredbe glavnog ugovora ukljue i uslov da su i podizvoai duni da rade u skladu sa obavezom da zagovaraju rodnu ravnopravnost.

Uloga pruanja uslugalan 13 Edukacija i doivotno uenje

1. Potpisnica priznaje pravo na edukaciju, kao i pravo na pristup svim strunim i stalnim obukama.

Potpisnica priznaje bitnu ulogu edukacije u pruanju jednakih mogunosti, sticanju neophodnih

22

ivotnih i radnih sposobnosti, kao i u obezbeivanju novih mogunosti za profesionalno i struno usavravanje u svim ivotnim dobima.

2. Potpisnica se obavezuje da e u okviru svojih nadlenosti, obezbediti ili zagovarati jedaku mogunost edukacije, strune i stalne obuke za ene i mukarce, devojice i deake.

3. Potpisnica prepoznaje potrebu da eliminie svako stereotipno shvatanje uloge ena i mukaraca u svim oblicima edukacije. Da bi to postigla, potpisnica se obavezuje da e sprovoditi ili zagovarati sledee mere:

Reviziju materijala, kolskih i drugih obrazovnih pro

grama i predavakih metoda, kako bi se spreilo stereotipno ponaanje i delovanje,

Sprovoenje posebnih aktivnosti kojima se podstie netradicionalni izbor karijere,

U okviru kurseva za edukaciju graana, posebno ukljuiti elemente koji istiu znaaj jedakog uea ena i mukaraca u demokratskim procesima.

4. Potpisnica priznaje da naini na koji su ureene kole i druge obrazovne ustanove predstavljaju vane modele za decu i mlade. Stoga se obavezuje da e zagovarati podjednako uee ena i mukaraca na svim nivoima kolske organizacije i uprave.

lan 14 - Zdravstvo

1. Potpisnica priznaje pravo svih na visoki nivo fizikog i mentalnog zdravlja i utvruje da je pristup kvalitetnom zdravstvu i leenju, kao i preventivnoj nezi za ene i mukarce od velike vanosti za ostvarivanje ovog prava.

2. Potpisnica priznaje da lekarske i zdravstvene uslu ge moraju uzeti u obzir razliite potrebe ena i mukaraca kako bi se obezbedile jednake mogunosti za njihovo zdravlje. Potpisnica takoe priznaje da ove potrebe ne proizilaze samo iz biolokih razlika, ve i iz razliitih ivotnih i radnih uslova i stereotipnih ponaanja i pretpostavki.

3. Potpisnica se obavezuje da u okviru svojih dunosti preduzme sve odgovarajue aktivnosti, kako bi promovisala i svojim graanima obezbedila najvii nivo zdravstvene zatite. U tu svrhu, potpisnica e sprovoditi ili zagovarati sledee mere:

Ukljuiti princip rodne ravnopravnosti i rodne osetljivosti u planiranje, finansiranje i pruanje zdravstvenih i medicinskih usluga,

Postarati se da aktivnosti za promovisanje zdravstva, ukljuujui i one koje imaju za cilj podsticanje zdrave ishrane i vanost fizike aktivnosti, ukljue i prepoznavanje razliitih potreba i poloaja ena i mukaraca,

Postarati se da zdravstveni radnici, ukljuujui i one koji uestvuju u promovisanju zdravstva, prepoznaju naine na koje rod utie na medicinsku i zdravstvenu zatitu, kao i da uzmu u obzir razliita iskustva ena i mukaraca u tom domenu,

Postarati se da ene i mukarci imaju pristup odgovarajuim informacijama o zdravstvu.

23

lan 15 Socijalna zatita i usluge

1. Potpisnica priznaje pravo svih na nunu socijalnu zatitu, kao i na socijalnu pomo u sluaju potrebe.

2. Potpisnica priznaje razliite potrebe ena i mukaraca koje mogu da proisteknu iz razlika u njihovim drutvenim i ekonomskim prilikama i drugih faktora. Stoga, da bi osigurala jednako pravo ena i mukaraca na socijalnu zatitu i socijalne usluge, potpisnica e sprovesti sve mogue korake da:

Ukljui princip rodne ravnopravnosti i rodne osetljivosti u planiranje, finansiranje i pruanje usluga socijalne zatite,

Obezbedi da oni koji pruaju socijalnu zatitu i usluge prepoznaju naine na koje rod utie na ove usluge, kao i da uzmu u obzir razliita iskustva ena i mukaraca u tom domenu.

lan 16 Briga za decu i deja zatita

1. Potpisnica priznaje vanu ulogu koju imaju kvalitetne i pristupane jaslice, obdanita i druge ustanove za brigu o deci, dostupne svim roditeljima i starateljima bez obzira na njihovu finansijsku situaciju, u zalaganju za pravu ravnopravnost

izmeu ena i mukaraca i mogunosti da usklade svoj profesionalni, javni i privatni ivot. Potpisnica takoe priznaje doprinos koji takve ustanove daju ekonomskom i drutvenom ivotu i strukturi lokalne zajednica i drutvu uopte.

24

2. Potpisnica se obavezuje da joj jedan od prioriteta bude pruanje takvih usluga, odnosno podrka takvim uslugama, direktno ili kroz druge izvore. Dalje se obavezuje da podstakne pruanje takvih usluga od strane drugih, ukljuujui i lokalne poslodavce.

3. Potpisnica takoe priznaje da je odgajanje dece zajednika odgovornost ena i mukaraca i drutva uopte, i obavezuje se na borbu protiv rodnog stereotipa da je briga o detetu u glavnom dunost i odgovornost ena.

lan 17 Staranje o drugim izdravanim osobama

1. Potpisnica priznaje odgovornost ena i mukaraca da se staraju o drugim izdravanim ili nemonim osobama osim dece i da ta odgovornost moe uticati na njihovu ulogu u ekonomskom i drutvenom ivotu.

2. Potpisnica takoe priznaje da su te obaveze neproporcionalno podeljene, te stoga predstavljaju prepreku postizanju pune ravnopravnosti izmeu

ena i mukaraca.

3. Potpisnica se obavezuje da e se boriti protiv neravnopravnosti tako to e:

Jedan od njenih prioriteta biti da obezbedi i promovie visoki kvalitet odgovarajue zatite za nemona lica, direktno ili putem drugih izvora,

25

Obezbediti pomo i mogunosti za lica koja su se nala u drutvenoj izolaciji zbog staranja o nemonim licima,

Sprovoditi kampanje protiv stereotipa koji podrazumevaju da je staranje o nemonim osobama prvenstveno dunost ena.

lan 18 Drutvena ukljuenost

1. Potpisnica priznaje pravo svih na zatitu od siromatva i drutvene iskljuenosti, kao i da su ene uopte sklonije da budu drutveno iskljuene zato to imaju manje pristupa sredstvima, robi, uslugama i povoljnim prilikama od mukaraca.

2. Potpisnica se stoga obavezuje da e kroz svoje aktivnosti i usluge, i u saradnji sa drutvenim partnerima, preduzeti mere u okviru sveobuhvatnog i usklaenog pristupa da:

Potpomogne efikasni pristup zaposlenju, stanovanju, obukama, obrazovanju, kulturi, informacionim i komunikacionim tehnologijama, socijalnoj i zdravstvenoj pomoi svim licima koja ive ili rizikuju da se nau u drutvenoj iskljuenosti ili siromatvu,

Prepozna posebne potrebe i poloaj ena koje su iskusile drutvenu iskljuenost,

Potpomogne integraciju ena i mukaraca migranata, u odnosu na njihove specifine potrebe.

26

lan 19 - Stanovanje

1. Potpisnica priznaje pravo na stanovanje kao i da pristup kvalitetnom stanovanju predstavlja jednu od najosnovnijih ljudskih potreba, neophodnih za dobrobit osobe i njene porodice.

2. Potpisnica priznaje da ene i mukarci esto imaju specifine i jasne potrebe vezane za stanovanje koje moraju biti u potpunosti uzete u obzir, ukljuujui i injenicu da:

a) U proseku ene imaju manje prihoda i sredstava od mukaraca, te stoga trae smetaj koji sebi mogu da priute;

b) ene su glave domainstava u veini porodica sa jednim roditeljem, kojima je potreban drutveni smetaj;

c) Ugroeni mukarci su esto i najbrojniji meu beskunicima.

3. Potpisnica se stoga obavezuje da e, ukoliko je to mogue:

a) Omoguiti ili potpomoi pronalaenje smetaja adekvatne veliine i standarda, sa pristojnim ivotnim uslovima za sve i dostupim najnunijim uslugama;

b) Preduzeti korake u spreavanju beskunitva, a posebno pruiti pomo beskunicima, u skladu sa kriterijumima potrebe, stepena ugroenosti i nediskriminacije;

c) U skladu sa mogunostima, pomoi plaanje smetaja onima bez adekvatnih sredstava;

4. Potpisnica se takoe obavezuje da e obezbediti ili zagovarati jednako pravo ena i mukaraca da budu stanari, imaoci ili na neki drugi nain vlasnici svojih domova, kao i da, u tu svrhu, koristi svoje moi ili uticaj da omogui da ene imaju jednako pravo na hipoteku i druge oblike finansijske pomoi i kredita u svrhu obezbeivanja stambenog prostora.

lan 20 Kultura, sport i rekreacija

1. Potpisnica priznaje pravo svih da uestvuju u kulturnom ivotu i uivaju u umetnosti.

2. Potpisnica takoe priznaje ulogu sporta koju on ima kada je u pitanju doprinos ivotu jedne zajednice i obezbeivanje prava na zdravstvo shodno lanu 14. Takoe priznaje da ene i mukarci imaju isto pravo na ravnopravan pristup kulturnim, rekreativnim i sportskim aktivnostima i objektima.

3. Potpisnica priznaje da ene i mukarci mogu ima

ti razliita iskustva i interese po pitanju kulture, sporta i rekreacije, i da to moe biti rezultat rodnog stereotipnog razmiljanja i delovanja, pa se stoga obavezuje da e sprovoditi i promovisati mere koje ukljuuju, po potrebi:

Obezbediti da ene i mukarci, deaci i devojice imaju podjednak pristup sportskim, rekreativnim i kulturnim objektima i aktivnostima,

Podsticati ene i mukarce, deake i devojice da

27

ravnopravno uestvuju u sportskim i kulturnim aktivnostima, ukljuujui i one koje se tradicionalno smatraju enskim ili mukim,

Podsticati umetnike, kao i kulturna i sportska udruenja, da promoviu kulturne i sportske aktivnosti

koje osporavaju stereotipne stavove o enama i mukarcima,

Podsticati javne biblioteke da osporavaju rodne stereotipe izborom knjiga i drugih materijala.

lan 21 Sigurnost i bezbednost

1. Potpisnica priznaje pravo svake ene i mukarca na bezbednost i slobodu kretanja, kao i da ova prava ne mogu biti slobodno ili jednako sprovoena ukoliko ene i mukarci nisu sigurni ili bezbedni, bilo u privatnom ili javnom sektoru, ili ako se ne oseaju sigurno ili bezbedno.

2. Potpisnica takoe priznaje da se ene i mukarci,

delom zbog razliitih obaveza ili ivotnog stila, esto suoavaju sa razliitim problemima u pogledu sigurnosti i bezbednosti, koji se moraju reavati.

3. Potpisnica se stoga obavezuje da e:

a) Iz perspektive roda analizirati statistiku koja se tie broja i modela incidenata (ukljuujui

28

ozbiljne prekraje protiv pojedinaca) koji utiu na bezbednost ili sigurnost ena i mukaraca kao i da, ukoliko smatra da je prikladno, izmeri stepen i prirodu straha ili prekraja ili drugih izvora nesigurnosti;

b) Razviti i sprovesti planove, strategije i ak

tivnosti, ukljuujui i odreena poboljanja stanja ili ureenja lokalne sredine (na primer, saobraajne raskrsnice, parkiralita, ulina rasveta), ili upravljakih i srodnih slubi, u cilju poboljanja praktine bezbednosti i sigurnosti ena i mukaraca, kao i da tei da smanji njihov doivljaj nedovoljne sigurnosti i bezbednosti.

lan 22 Rodno zasnovano nasilje

1. Potpisnica priznaje da nasilje, zasnovano na rodnim razlikama, koje vie ugrova ene, predstavlja krenje osnovnih ljudskih prava i ruenje dostojanstva i fizikog i emocionalnog integriteta ljudskog bia.

2. Potpisnica priznaje da rodno zasnovano nasilje proistie iz ideje prestupnika da je jedan pol superiorniji u odnosu na drugi u kontekstu nejednakog odnosa snaga.

3. Potpisnica se stoga obavezuje da ustanovi i podri strategije i akcije protiv rodno zasnovanog nasilja, ukljuujui i da:

Obezbedi ili potpomogne podrku rtvama,

Informie javnost, na svim relevantnim jezicima, o pomoi koja je obezbeena u toj oblasti,

Omogui da profesionalni kadar proe obuku o prepoznavanju rtava i pomoi,

Omogui efektnu saradnju izmeu relevantnih slubi i policije, zdravstvenih i stambenih slubi,

Promovie kampanje o podizanju svesti graana i edukativnih programa usmerenih ka potencijalnim i stvarnim rtvama i prestupnicima.

lan 23 Trgovina ljudima

1. Potpisnica priznaje da kriminalna radnja trgovine ljudima, koja vie ugroava ene i devojke, predstavlja krenje fundamentalnih ljudskih prava i naruavanje dostojanstva i fizikog i emocionalnog integriteta ljudskog bia.

2. Potpisnica se obavezuje da ustanovi i podri strategije i akcije u cilju prevencije trgovine ljudima ukljuujui i:

Kampanje irenja informacija i podizanja nivoa

svesti graana,

Programe obuke za profesionalne kadrove odgovorne za prepoznavanje i pruanje podrke rtvama,

Mere u cilju obeshrabrivanja potranje,

Odgovarajue mere pomoi rtvama ukljuujui mogunost leenja, adekvatnog i sigurnog smetaja i prevodilakih usluga.

29

Planiranje i odrivi razvojlan 24 Odrivi razvoj

1. Potpisnica priznaje da u strategijama planiranja i razvoja svojih regiona u budunosti, principi odrivog razvoja moraju biti u potpunosti potovani, obuhvativi ravnomernu integraciju ekonomske, drutvene, ekoloke i kulturne dimenzije, i da posebno ukljuuju potrebu za promocijom i posti

zanjem ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca.

2. Potpisnica se stoga obavezuje da uvrsti princip ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca kao fundamentalnu dimenziju u svoje planiranje ili razvoj strategija za odrivi razvoj svog regiona.

lan 25 Urbanizam i lokalno planiranje

1. Potpisnica prepoznaje vanost svog prostornog, transportnog, ekonomskog razvoja i strategije korienja zemljita i planova za stvaranje uslova u okviru kojih pravo na ravnopravnost izmeu ena i mukaraca na lokalnom nivou moe biti u potpunosti primenjeno.

2. Potpisnica se obavezuje da e prilikom sastavljanja, usvajanja i sprovoenja takvih strategija i planova:

Uzeti u obzir potrebu da zagovara efektivnu ravno

pravnost u svim aspektima ivota u lokalnoj zajednici,

Uzeti u obzir posebne potrebe ena i mukaraca vezane za, na primer, zapoljavanje, pristup uslugama, kulturni ivot, obrazovanje i porodine obaveze, i to na osnovu relevantnih lokalnih i drugih podataka, ukljuujui i rodnu procenu/analizu koje je sama sprovela,

Da usvoji visoko kvalitetna projektna reenja koja uzimaju u obzir posebne potrebe ena i mukaraca.

lan 26 Mobilnost i transport

1. Potpisnica priznaje da su mobilnost i pristup prevoznim sredstvima nuan uslov u primeni prava, zadataka i aktivnosti ena i mukaraca, ukljuujui i zapoljavanje, edukaciju, kulturu i pristup neophodnim slubama i uslugama. Takoe priznaje da odrivost i uspeh optine ili regiona u mnogome zavisi od stepena razvoja efektivne, visokokvalitetne transportne infrastrukture i usluga javnog prevoza.

2. Potpisnica takoe priznaje da ene i mukarci esto u praksi imaju razliite potrebe i modele korienja mobilnosti i transporta, a koje su bazirane na faktorima kao to su primanja, starateljske obaveze ili radno vreme, kao i da zbog toga proporcionalno ima vie ena korisnika javnog prevoza nego mukaraca.

3. Potpisnica se stoga obavezuje:

a) da e uzimati u obzir relevantne potrebe i

30

modele korienja transporta ena i mukaraca, ukljuujui i stanovnike gradskih i ruralnih sredina;

b) da e omoguiti da transportne usluge dostupne graanima u datoj oblasti zadovoljavaju posebne i zajednike potrebe ena i mukaraca, kao i postizanje prave ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca na lokalnom nivou.

4. Potpisnica se dalje obavezuje da e se zalagati za progresivan napredak usluga javnog prevoza prema i unutar optine, ukljuujui i inter modalne veze, u cilju zadovoljavanja posebnih i optih potreba ena i mukaraca za redovnim, jeftinim, sigurnim i dostupnim prevozom, kao i u cilju doprinosa odrivom razvoju.

lan 27 Ekonomski razvoj

1. Potpisnica priznaje da je uravnoteen i odriv ekonomski razvoj vitalna komponenta uspene optine ili regiona, kao i da njene aktivnosti i usluge u ovoj oblasti mogu znaajno da doprinesu napretku u ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca.

2. Potpisnica prepoznaje potrebu da povea brzinu i kvalitet zaposlenja ena, a takoe priznaje i da

je stepen rizika od siromatva, povezan sa dugoronom nezaposlenou i neplaenim poslom, naroito visok kod ena.

3. Potpisnica se obavezuje da e u potpunosti uvrstiti potrebe i interese ena i mukaraca u svoje aktivnosti i usluge na polju ekonomskog razvoja, kao i prilike da unapredi jednakost meu njima i da

31

preduzme odgovarajue aktivnosti u tu svrhu. Te akcije mogu da ukljue:

Pomo enama preduzetnicama,

Finansijsku i drugu pomo preduzeima u cilju promovisanja rodne ravnopravnosti,

Podsticanje obuke ena pripravnika u sticanju vetina i kvalifikacija za poslove koji se tradicionalno smatraju mukim ili obrnuto,

Podsticanje poslodavaca da zapoljavaju ene pripravnike u skladu sa njihovim vetinama, kvalifikacijama i pozicijama koje se tradicionalno smatraju mukim i obrnuto.

lan 28 ivotna sredina

1. Potpisnica priznaje svoju dunost da radi u pravcu postizanja visokog nivoa zatite i unapreenja kvaliteta ivotne sredine u svojoj optini, ukljuujui lokalne strategije vezane za otpad, buku, kvalitet vazduha, prirodne razlike i uticaj na klimatske promene. Potpisnica priznaje jednako pravo ena i mukaraca da imaju korist od usluga i strategija vezanih za ivotu sredinu.

2. Potpisnica priznaje da se ivoti ena i mukaraca umnogome razlikuju, i da se ene i mukarci razli

kuju u korienju usluga i javnih ili otvorenih prostora na lokalnom nivou, ili se suoavaju sa razliitim problemima vezanim za ivotnu sredinu.

3. Potpisnica se u skladu sa tim obavezuje da e, prilikom razvijanja svojih strategija i usluga vezanih za ivotnu sredinu, u potpunosti i jednako voditi rauna o posebnim potrebama u ivotima ena i mukaraca, kao i o principima solidarnosti meu generacijama.

Uloga nadzornog telalan 29 Lokalna uprava kao nadzorno telo

1. Potpisnica prepoznaje, kroz sprovoenje svojih zadataka i nadlenosti kao regulatornog tela relevantnih aktivnosti u svojoj optini, vanu ulogu koju igra efektivna kontrola i zatita potroaa u obezbeivanju sigurnosti i dobrobiti lokalnog stanovnitva, kao i da tako ureene aktivnosti mogu

imati razliit uticaj na ene i mukarce.

2. Potpisnica se obavezuje da e, u okviru sprovoenja svojih nadzornih zadataka, uzeti u obzir posebne potrebe, interese i poloaj ena i mukaraca.

32

Bratimljenje (twinning) i meunarodna saradnjalan 30

1. Potpisnica prepoznaje znaaj povezivanja i evropske i meunarodne saradnje sa lokalnim i regionalnim vlastima na zbliavanju graana i promociji zajednikog uenja i razumevanja irom nacionalnih granica.

2. Potpisnica se obavezuje da e kroz svoje aktivnosti u oblasti povezivanja i evropske i meunarodne saradnje:

Ravnopravno ukljuiti ene i mukarce razliitih poloaja u pomenute aktivnosti,

Iskoristiti svoje veze i evropska i meunarodna partnerstva kao platformu za razmenu iskustava i zajednikog uenja o pitanjima koja se tiu ravnopravnosti ena i mukaraca,

Uvrstiti dimenziju rodne ravnopravnosti u svoje aktivnosti decentralizovane saradnje.

Kratak test za optineProverite da li ste napredni u primeni Povelje o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou:

Da li je grad/optina usvojio/la Povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou?

Da li je javnost o tome obavetena?

Da li je odreena osoba za komunikaciju sa SKGO i CEMR?

Da li je o usvajanju obaveten SKGO i CEMR?

Da li je kroz proces konsultacija s javnou napravljen akcioni plan za primenu Povelje?

Da li su predvieni resursi za primenu akcionog plana: finansijski, materijalni, ljudski, vremenski?

Da li se akcioni plan primenjuje?

Da li se prati primena akcionog plana kroz merljive indikatore?

Da li postoje izvetaji o primeni akcionog plana?

Da li se javnost informie o primeni akcionog plana?

Da li se razmenjuju iskustva sa drugim potpisnicama iz Srbije i Evrope?

Da li se sopstveni primeri i materijali razmenjuju sa drugima kroz komunikacione kanale Opservatorije?

Da li su podaci o optinipotpisnici Povelje aurni na sajtu Opservatorije (charterequality.eu ) i sajtu SKGO (rr.skgo.org)?

akedonska 22/VIII11000 Beograd

Tel: 011 3223 446Faks: 011 3221 215

e-mail: secretariat@skgo.org

www.skgo.orgeuintegracije.skgo.org

www.facebook.com/skgo.sctmwww.twitter.com/skgo_sctm