Fakultet za poslovne studije Vrac

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE VRACPREDMET: MEDJUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI TEMA: TRGOVINSKE GRUPACIJE U EVROPI I MEDJUNARODNI EKONOMSKI ODNOSIMENTOR: STUDENT:

Doc.dr. Goran Puzi

Vrac, 2010.g.S A D R A J: UVOD .................................................................................................................................3VRSTE I ZNAAJ EVROPSKIH INTEGRACIJA ...4

NASTANAK I OPTE ODLIKE EVROPSKE UNIJE...6

LINA KATA EVROPSKE UNIJE .....7

OSNOVNE ODLIKE TRGOVINSKE POLITIKE EU...8Sporazumi izmedju jednakih sa ciljem stvaranja zajednikog ECC ( EFTA)...10

Sporazumi o pridruivanju saradnja sa zemljama Centralnoistone Evrope..............................................................................................................13

Sporazumi sa Evromediteranskim zemljama...................................................14

Sporazumi sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika..15Sporazumi sa dravama Zapadnog Balkana....................................................16

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju..16REALIZACIJA SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE EU17

ZAKLJUAK19

L I T E R A T U R A .... 20

UVOD Danas postoje razliite vrste saradnji izmeu suverenih drava. Uzrok svake saradnje je globalizacija , koja podstie meunarodne odnose i doprinosi njihovoj raznovrsnosti. Da bi smo o saradnji izmeu drava govorili na globalnom nivou, moramo prvo poeti od jedne zemlje i njenog regiona. Od toga kako i kakve, kvalitativne i kvantitativne, odnose uspostavlja sa zemljama u svom regionu, zavisie i njen nastup na globalnoj sceni. Osim bilateralne i multilateralne saradnje, uviamo da su sve tenjiji i institucionalizovani oblici ekonomske, finansijske, tehnoloke, bezbedonosne i druge saradnje izmeu regiona pojedinih drava (pokrajina, republika), drava u okviru formiranih regionalnih ekonomskih integracija (grupacija), i samih regionalnih integracija.Najistaknutiji meu svim vidovima regionalnih odnosa i saradnji su svakako ekonimski odnosi. Nastajanje brojnih regionalnih integracija postao je globalni megatrend. Zato, meemo zakljuiti da savremenu svetsku privredu karakterie proces globalizacije, odnosno procesi ekonomskih integracija i saradnje na makro i mikro nivou i po osnovu toga vea menunarodna trgovina i medjuzavisnost privreda razliitih zemalja Moderna istorija evropskih integracija vezuje se za vreme nakon Drugog svetskog rata kada ideje evropskog jedinstva dobijaju svoj formalni okvir u zakljuivanju medjudravnih ugovora. Meutim, ideja evropskog zajednitva znatno je starijeg datuma i skoro da ne postoji ni jedan period istorije civilizacije od antikih vremena do danas koji nema utemeljenje u postojeem konceptu Evropske unije, bilo da se radi o stratekim politikim pitanjima ili pak kulturnoj matrici na kojoj poivaju evropske integracije. Jo od osnivanja Evropske ekonomske zajednice (EEC) bilo je predvidjeno da drave lanice EEZ vode zajedniku trgovinsku politiku. Tokom svih decenija postojanja Evropske zajednice stvorena je opsena pravna osnova i kreiran institucionalni mehanizam za vodjenje jedinstvene spoljnotrgovinske politike. Trgovinski interesi drava lanica su se ujednaili, a EU je danas postala izuzetno vaan igra na svetskoj trgovinskoj sceni i kao takva pripadnik je najveeg i najmonijeg trokuta globalne ekonomske supersile na svetu, tzv. Triade (EU, SAD i Japan)

VRSTE I ZNAAJ EVROPSKIH INTEGRACIJA Jo u 19. veku Engleska, kao najrazvijenija zemlja tog vremena, a posle dugog perioda

protekcionizma u merkantilistiko vreme, poela je da iri ideju o slobodnoj trgovini. Druge, nedovoljno razvijene drave, nisu tada videle interes u takvoj ideji. U to vreme sniavanje carina je bio, uglavnom, in koji se odobravao prijateljskim zemljama tako da je krajem 19. veka nastao niz bilataralnih ugovora o liberalizaciji, to je bio uvod u ono to mi danas poznajemo kao ekonomske integracije. Danas kao posledica procesa globalizacije dolazi do stvaranja ekonomskih integracija i to kako na mikro tako i na makro nivou, koje izmedju sebe stoje u odnosu medjuzavisnosti.

Osnovno obeleje ekonomskih integracija na mikro nivou jesu procesi spajanja i pripajanja preduzea iz iste ili razliitih zemalja. Ovi procesi su rukovoneni trinim motivima i po svom karakteru su spontani. Sa druge strane, postoje integracije i na makro nivou koje nastaju dogovorima izmenu drava i po svom karakteru su formalne ili institucionalne. Ekonomske integracije na makro nivou ili regionalne ekonomske integracije predstavljaju udruenja vie zemalja sa ciljem liberalizacije medjusobne trgovine ili regulisanja trgovine sa treim zemljama. Postoji nekoliko vrsta regionalnih integracija:

sporazum o preferencijalnoj trgovini - podrazumeva snienje carina u trgovini

izmenu zemalja potpisnica; parcijalna carinska unija - podrazumeva zajedniku carinsku tarifu prema treim

zemljama, dok se zadrava postojei nivo carina izmenu zemalja potpisnica sporazuma;

zona slobodne trgovine - predstavlja potpuno ukidanje carina izmenu zemalja

lanica integracije;

carinska unija - predstavlja istovremeno ukidanje internih carina i zajedniku

carinsku tarifu prema treim zemljama;

zajedniko trite - pored carinske unije podrazumeva i slobodno kretanje faktora

proizvodnje i zajedniku spoljnotrgovinsku politiku;

parcijalna ekonomska unija - pored zajednikog trita ukljuuje i haronizaciju

ekonomskih politika. Primer ove integracije je bila EU pre nastupanja monetarne unije;

ekonomska unija - najvii je nivo ekonomskih integracije. Pored elemenata koje

sadri parcijalna ekonomska unija sadri i monetarnu uniju (zajednika valuta I zajednika monetarna politika). Jedina ekonomska integracija koja je dostigla ovaj nivo ekonomskog povezivanja jeste EU, koja je 1. januara 1999. godine postala ekonomska unija. EU je svakako najznaajnija regionalna ekonomska integracija u svetu. Svoj put od

Ekononske zajednice za ugalj i elik do ekonmske i monetarne unije EU je gradila punih pola veka.

Druga po znaaju je Severnoamerika zona slobodne trgovine (NAFTA) ije su lanice SAD, Kanada i Meksiko, regionalne integracije zastupljene su i na teritoriji June Amerike, Azije i Afrike pa se moe rei da veliki broj drava u svetu pripada nekoj od regionalnih integracija. Uspostavljanje regionalnih integracija je dinamian proces u svetskoj privredi tako da je u bliskoj budunosti mogue formiranje novih ili proirivanje starih integracija. Tako je u avgustu 2006. godine stigao predlog Japana o formiranju zone slobodne trgovine koja bi

ukljuivala Australiju, Kinu, Junu Koreju, Indiju, Japan, Novi Zeland i 10 lanica ASEAN-a. Predloena zona bi imala ukupno 3,1 milijardu stanovnika (oko polovine svetskog stanovnitva) i bruto domai proizvod od gotovo 10.000 milijardi dolara.

Takodje, u avgustu 2006. godine lideri est bivih sovjetskih republika: Rusije, Belorusije,

Kazahstana, Kirgizije, Tadikaistana i Uzbekistana su poeli razgovore o formiranju carinske unije izmenu ovih zemalja. Cilj ove integracije je ponovno uspostavljanje pokidanih privrednih veza posle kraha Sovjetskog saveza 1991. godine..

Dakle, jasno je da e i u budunosti ekonomske integracije biti glavno obeleje svetske

privrede. Menutim, ostaje dilema da li e se ove integracije i dalje uspostavljati na

regionalnom nivou ili e se i pored neuspeha Doha runde pregovora u okviru Svetske

trgovinske organizacije (STO) uspostaviti jai multilateralni okvir. NASTANAK I OPTE ODLIKE EVROPSKE UNIJE

Koncept organizacije zajednikog ivota na kontinentu koji bi mogao da nadivi nacionalne antagonizme, predstavlja ideju koja je bila u osnovi nastanka dananje Evropske unije. Drave okupljene u EU povezuje posveenost zajednikim naelima: slobodi, miru, demokratiji, vladavini prava, potovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda i potovanju nacionalnih identiteta drava lanica. lanstvo u Evropskoj uniji je neto emu tei veina zemalja koje jo nisu ukljune u proces integracije. Prikljuivanju se tei uglavnom zbog koristi koje lanstvo sa sobom donosi.

EU je svakako najznaajnija regionalna ekonomska integracija u svetu. Svoj put od

Ekononske zajednice za ugalj i elik do ekonmske i monetarne unije EU je gradila punih pola veka. Kao poetak inegracija evropskih drava smatra se 9. maj 1950. godine, kada je Robert uman dao predlog za stvaranje nadnacionalne organizacije koja bi bila odgovorna za proizvodnju uglja i elika, da bi se njegov preglog 18. aprila 1957. realizovao i nastala je Evropska zajednica za ugalj i elik. Jezgro Evropske unije zaeto je Rimskim ugovorima o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju 1957. godine, koje su se formalno spojile u Evropsku ekonomsku zajednicu 1. jula 1967, a zatim je preko Jedinstvenog evropskog akta 1986. godine politika integracija krunisana Mastrihtskim ugovorom 7. februara 1992. godine kada je donet Ugovor o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1. novembra 1993. i tada je osnovana Evropska unija). Ugovorom iz Amsterdama od 17. juna 1997. godine (stupio na snagu 1. maja 1999), izvrene su izvesne reforme u Uniji sa ciljem jaanja saradnje i pojednostavljenja sistema Evropske unije. U dananjim okvirima Evropska unija ini grandiozan projekat jedinstva zasnovan na ueu 27 vrlo heterogenih zemalja i brojem od neto preko 490 miliona stanovnika u svim zemljama lanicama. Ako ovim statistikim podacima dodamo jo jedan broj zemalja koje se nalaze pred njenim vratima, onda imamo u vidu da se njen uticaj i njena struktura proteu na cijeli geografski pojam Evrope i sve njene demografske, ekonomske i politike potencijale. Tim pre to se razvoj Unije kao celine vrlo esto preplie sa jo nekoliko integrativnih procesa koji se deavaju na tlu Evrope i van njenih granica. U geografskom smislu Evropska unija ini 7,3 % ukupnog stanovnitva lociranog na 3 % zemljine povrine.

Isto tako, u ekonomskom smislu Evropa ini vrlo snaan institucionalni potencijal sa visokim stepenom uea u bruto drutvenom proizvodu na globalnom planu kao i u oblasti spoljno trgovinskih odnosa. Tako Evropska unija ostvaruje jednu od dominantnih uloga u globalnom ekonomskom prostoru.

Kao poseban fenomen EU se shvata i kao para-dravna tvorevina jer ima sve elemente jedne drave: teritoriju (ine je teritorije drava lanica), stanovnitvo (pojam graanstva EU), organizaciju vlasti i sopstveni pravni okvir (jurisdikciju). Ali isto tako EU ima sve elemente meunarodne organizacije: stvorena je meunarodnim ugovorom, ima drave lanice tog ugovora, svoja tela, oblast regulisanja prava i obaveza (predmet ugovora) i poseban status (subjektivitet) u meunarodnom pravu. LINA KATA EVROPSKE UNIJE 27 drava lanica, 497 miliona stanovnika, 23 zvanina jezika, Povrina: 4,4 miliona kvadratnih kilometara Duina granica: kopnene 12.400 km, morska obala 69.300 km Bruto drutveni proizvod: 11 biliona evra (treina svetskog ) ili 22 hiljade evra po stan. Hronologija proirenja Unije:1957: - Belgija, Francuska, Holandija, Italija, Luksemburg I Nemaka osnovale Evropsku ekonomsku zajednicu1973: - Velika Britanija, Danska i Irska

1981: - Grka

1986:- panija i Portugalija

1995: - Austrija, Finska i vedska

2004: - eka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Maarska, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija

2007: - Bugarska i Rumunija

Kandidati za lanstvo: - Hrvatska, Turska (pregovaraju o pristupanju od oktobra 2005) i

- Makedonija (nije poela pregovore)

Potencijalni kandidati: - Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija Institucije Evropske unije:Evropski savet ine ga efovi drava i vlada lanica, a donose strateke odluke.

Savet EU glavni zakonodavac Unije, ine ga ministri lanica i predstavlja vlade 27 drava.

Evropska komisija vodea snaga Unije, kljuna u pripremi i izvrenju zakonodavstva i razliitih politika Unije. Svaka lanica ima po jednog komesara.

Evropski parlament deli zakonodavnu nadlenost sa Savetom EU i kontrolie Komisiju.

Neposredno ga biraju graani drava lanica.

Sud pravde vrhovna sudska instanca Unije, stara se o potovanju evropskog prava.

Evropski raunovodstveni sud kontrolie kako se koristi budet Unije.

Evropski ekonomski i socijalni komitet konsultativni organ, izraava miljenja organizovanog graanskog drutva o ekonomskim i socijalnim pitanjima.

Komitet regiona konsultativni organ; izraava miljenja regionalnih i lokalnih vlasti.

Evropska centralna banka odgovorna za monetarnu politiku i stabilnost evra.

Evropski ombudsman bavi se albama graana na lo rad institucija Unije.

Evropska investiciona banka finansiranjem investicionih projekata pomae ostvarivanje ciljeva Unije.

OSNOVNE ODLIKE TRGOVINSKE POLITIKE EU

Evropska unija je regionalna trgovinska tvorevina stvorena sa osnovnim ciljem da se unapredi meunarodna trgovina na evropskom kontinentu. Ona je na poetku imala ime Evropska ekonomska zajednica i pod njom su na poetku bile Evropska zajednica za ugalj i elik, Evropska ekonomska zajednica, i Evropska zajednica za atomsku energiju. Evropska ekonomska zajednica je na poetku bila poznata i pod nazivom Zajedniko evropsko trite. Evropska ekonomska zajednica je stvorena Rimskim ugovorom 1957.godine, ali je doao na snagu 1958. tano 1.januara. Ovaj ugovor su zakljuile sledee zemlje: Belgija, Italija, Holandija, Francuska, SR Nemaka, Luksemburg. Njen glavni cilj je bio da se stvori zajedniko trite, kao i stvaranje carinske unije i uzajamna privredna saradnja. Stvaranjem EU taj cij je i ostvaren, 1995. godine carine izmeu zemalja EU su ukinute. Sama ideja ujedinjenja Evrope je nastala kao potreba zato to se ona nalazila steljena izmeu SAD I biveg SSSR-a sa druge strane, Evropa je bila prinuena da se odlui za jednu od ovih sila i da joj se prikljui, ili da se sama ujedini, ona se ujedinila i tako je nastala EU. Njen politiki cilj, stvaranje trajnog mira u Evropi, je u drugom planu. Evropska ekonomska zajednica je od svog osnivanja 1958. godine imala visoko postavljeni cilj, uspostavljanje zajednikog trita, koji je podrazumevao i uvoenje Zajednike spoljnotrgovinske politike Politika u trgovini EU nosila je na poetku devedsetih godina neretko brojne nasleene komponente, koje je zarad uravnoteenog razvoja valjalo otkloniti. Stoga se pristupilo opreznom rastu, koji je, sa jedne strane, bio uslovljen padom rasta svetske trgovine, a sa druge strane definisanjem mesta i uloge subjekata drava, odnosno njihovih razmena u okviru EU, ali ne na utrb njihovih interesa. Takoe, ne i na utrb globalizacije trgovinskih tokova. Ujednaavanje uvoza i izvoza na poetku devedesetih godina bilo je uslovljeno izraenim deficitom, koji je trebalo otkloniti. Takva politika rezultirala je suficitom u razmeni sa svetom ve sredinom devedestih. Karakteristike te razmene su indikativne u smislu injenice da najvei deo odlazi na razvijene zemlje, to bi sa svoje strane trebalo da da odgovor na pitanje o znaaju koji EU daje tim veoma probirljivim tritima i kvalitetu proizvoda koje EU nudi .Meutim, to ne znai da se trgovina sa ostalim subjektima ne razvija. Karakteristina je veoma razuena trgovina sa zemljama u razvoju, na koju otpada oko jedna treina. U periodu nakon raspada Sovjetskog Saveza, dolazi do dinamikog rasta trgovine izmeu EU i zemalja lanica Centralnoistone Evrope. Blee se enormne stope rasta izvoza EU u ove zemlje, a takoe se uveava njihov izvoz u EU, ali po znatno manjim stopama. Takoe je indikativna struktura proizvoda u toj razmeni. Vidljiva je znaajna prednost na strani kvaliteta proizvoda EU, dok su sa strane zemalja biveg istonog bloka uglavnom sirovine i proizvodi niskog stepena obrade. Naravno, ovo je bio trend na poetku, jer je to bio jedini nain da te prvirede preive i opstanu. Kasnije je poeo, sredinom devedesetih, vidljiv rast izvoza ureaja, maina, tekstila i odee to, ipak, pokazuje da su se neke od privreda Centralnoistone Evrope donekle adaptirale na nove uslove i krenule putevima znaajnog pribliavanja modelima privreivanja EU.Evropska unija je poseban znaaj davala saradnji sa Rusijom. Procentualno, uee Rusije nije veliko niti u uvozu niti u izvozu iz EU, ali pokazuje odreenu stopu rasta. Primjeuje se poneto od tendencije adaptiranja ruske privrede na nove uslove, ali to je ipak samo nagovetaj. U principu, ova razmena, iako joj se pridaje veliki znaaj, i sa jedne i sa druge strane, ima karakteristike odnosa razvijenih i nerazvijenih. To potvruje da u strukturi ruskog izvoza dominiraju sirovine i energija.Evropska zajednica ima posebne odnose sa zemljama Mediterana. U ovoj razmeni vidljiv je dinamian rast. Suficit je na strani EU. Neujednaenost izvoza i uvoza govori o nekim optim karakteristikama trgovine u EU. Pre svega, re je o zaokruivanju trgovinskog lanca u znaajnom delu izmeu lanica EU. S obzirom na tehnoloku srodnost sa razvijenim privredama, vidljiva je sve vea upuenost na njihovu meusobnu saradnju.Evropska unija izgradila je znaajnu mreu sporazuma sa gotovo svim zemljama sa kojima ostvaruje saradnju. Poseban tretman imale su zemlje u susedstvu. Ove tri grupe zemalja, zajedno sa preostalim lanicama EFTA, su u najvanijoj opciji sa stanovita pravnog regulisanja odnosa. Ti sporazumi su poznati pod nazivom Sporazumi o pridruivanju. Osim onoga dela koji se odnosi na odreeni vid asocijacija, oni sadre i delove sa preferencijalima. Asocijativnost je raznorodnog karaktera i u sebe ukljuuje, pored trgovinskih, politike, ekonomske, kulturne i druge vidove i polja saradnje. To se zasniva na l. 238 ugovora o osnivanju Evropske unije, u kome se kae da on moe sa jednom ili vie drava ili meunarodnih organizacija zakljuiti ove sporazume, to obuhvata uzajamna prava i obaveze, zajednike akcije i posebne procedure. Karakter sporazuma o pridruivanju vremenom se menjao. Stvorila se vrlo bogata praksa. Vrene su razliite klasifikacije. Ono to bi se moglo smatrati zajednikom karakteristikom jeste injenica da su to ugovori sklopljeni na dugi rok. Obuhvataju zajednike ciljeve, bilateralni su po pravilu, imaju reciprone obaveze i prava i zajednike institucije. Neki autori vre podelu na:

sporazume izmeu jednakih, sa ciljem stvaranja zajednikog ekonomskog prostora (EFTA), sporazume o pridruivanju, sa ciljem da se dobije lanstvo u EU, sporazume o saradnji sa zemljama Mediterana (uglavnom arapske zemlje), sporazume sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika, iji je osnovni cilj podrka razvoju (Konvencija Lome) ostale sporazume. :

Sporazumi EU sa Zajednicom Nezavisnih Drava Sporazumi Evropske unije sa razvijenim zemljama Sporazumi sa zemljama June Amerike Sporazumi sa azijskim zemljama i grupacijama

EU i Sporazumi izmedju jednakih sa ciljem stvaranja zajednikog ECC ( EFTA)

Evropsko udruenje slobodne trgovine EFTA je formirano 1959. godine dok su integracione mere su stupile na snagu 3. maja 1960. godine.Osnivai EFTA su : Velika Britanija, Austrija, vajcarska, Danska, vedska, Norveka i Portugal a kasnije su se EFTI pridruili: Finska, Island i Grka.

Osnovne karakteristike EFTA su da je to regionalna ekonomska integracija koju su sainjavale prilino razliite zemlje u pogledu: nivoa razvijenosti, geografske lokacije, politikog statusa i motiva ulaska u integraciju. Zbog toga stepen integrisanosti zemalja lanica EFTE bio znatno nii i skromniji u odnosu na EEZ i zemlje lanice EFTA su zadrale pravo nacionalne carinske tarife prema treim zemljama.

Dakle, u sluaju EFTE, radi se o regionalnoj ekonomskoj integraciji koja ima institucionalni oblik, Zonu slobodne trgovine ine zemlje koje su ukinule meusobne carine, ali su zadrale pravo nacionalne carinske tarife prema treim zemljama i carinska politika prema zemljama koje nisu lanice EFTA je znatno elastinija nego u sluaju EEZ.Integracione mere lanice EFTA podrazumevaju da zemlje lanice EFTA su:delimino ukinule meusobne carine s planom da do 1969. godine, u potpunosti ukinu carine u meusobnoj trgovini, kao i to da su carine u meusobnoj trgovini ukunute 1966. godine. Takodje, zemlje lanice EFTA su: prihvatile politiku ujednaavanja nivoa subvencija izvoza,

ukinule kvantitativna ogranienja uvoza, ali samo za industrijske proizvode,

prihvatile politiku ujednaavanja normi za potovanje fer konkurencije na podruju zemalja ove asocijacije.

Tokom 1972. i 1973. godine, izmeu EEZ i svake pojedinane zemlje EFTA zakljuen je sporazum o ukidanju carina u meusobnoj razmeni industijskih proizvoda.

Na taj nain je formirana Evropska zona slobodne trgovine za industrijske proizvode ili kako se najee zove: Evropski sistem slobodne trgovineOd 1977. godine pa do kraja osamdesetih godina prolog veka u okviru Evropske zone

slobodne trgovine: ukunute su sve carinske barijere u razmeni industrijskih proizvoda, ali su se zadrale mnoge vancarinske barijere. Meutim, budui da veinu meunarodne ekonomske saradnje EFTA obavlja sa EEZ, ove dve regionalne ekonomske integracije su se sve vie pribliavale jedna drugoj: kroz zajedniki program istraivanja i razvoja Eurekakao i to da zemlje EFTA sve vie usklauju: svoju ekonomsku politiku sa EEZ i svoje zakonodavstvo sa zakonima EEZ. Iz tog razloga dolo je do intenzivnog proimanja i pojaavanja veza izmeu EEZ i EFTA i lanice EFTA imaju praktino u EEZ status pridruenih lanova, odnosno lanice EFTA postaju lanice EEZ i to V. Britanija 1972. godine, a potom Danska, Portugal i Grka. Od 1. I 1995. godine, punopravne lanice EU postaju, Austrija, vedska i Finska. Danas EFTU ine: vajcarska, Norveka, Island i Lihtentajn. Konano ureenje saradnje bilo je realizovano 1992. godine, kada je zakljuen Sporazum o evropskom ekonomskom prostoru, potpisan u Portu. Sporazum je stupio na snagu 1994. godine. Ovim Sporazumom, koji spada meu najobuhvatnije sporazume u istoriji, sutinski je proiren evropski ekonomski prostor; preostale zemlje lanice EFTA (Island, Lihtentajn i drugi) prihvatile su gotovo celokupno zakonodavstvo EU. Stvorena je zona slobodne trgovine. Prihvaene su etiri slobode, koje se odnose na razmenu kapitala, radne snage, usluga i roba. Osim ovih neophodnih elemenata, Sporazumom je obuhvaen i deo politike koji se tie funkcionisanja trita, a odnosi se na domen konkurencije, socijalne politike, zatite potroaa, ivotne sredine, razvojno tehnoloke dimenzije itd. Meutim, bez obzira na svoj veliki i nezabeleen zahvat, ipak su pitanja poljoprivrede i fiskalne politike ostala u domenu odluivanja zemalja lanica EFTA. Takoe, politiko-bezbednosna pitanja i pitanja spoljne politike i pravosua nisu ula u domen zajednikog odluivanja.Karakter ove saradnje posebno je zanimljiv sa stanovita donoenja odluka. Naime, u svim ovim oblastima donose se odluke koje su kompatibilne sa odlukama organa EU. S obzirom na takav karakter i proceduralna pitanja koja se tim putem afirmiu, postaje realna tenja svih subjekata da to vie priblie proces donoenja odluka, kao dovoljnu garanciju da e se i doi do eljenih rezultata. Politiki organ koji koordinira ove aktivnosti jeste Savet ministara. Pri ovome treba naglasiti da Evropska unija prva donosi odluke po pojedinim pitanjima i da tada prisustvuju predstavnici lanica EFTA na radnom nivou. Tim putem se izbegavaju zamke paralelnog odluivanja. Tako doneta odluka se usvaja konsenzusom na nivou organa Evropskog ekonomskog prostora.Pokuavajui da odre neki vid inicijative, ove zemlje (EFTA) su formirale i Nadzorni organ, slian Sudu pravde u EU. Sporazum o evropskom ekonomskom prostoru sadri detaljne propise o modelu razmene izvan sektora industrijskih proizvoda. To je takoe uraeno, i za robe iz ovoga sektora su ukinute sve carinske i druge koliinske barijere. Za poljoprivredne proizvode ili proizvode ribarstva, liberalizacija trgovine se odnosi na preteni dio roba koji je poreklom iz EU ili zemalja EFTA. Re je o veoma detaljnom Sporazumu, koji ukljuuje brojne segmente i sektore, a oni se odnose na pojednostavljenje carinskih procedura, tehnike propise i standarde, odgovornosti za prouzrokovanu tetu i dr. Uzimajui u obzir sva ona ograniavanja koja proizilaze iz okolnosti da u ovom sluaju nije re o carinskoj uniji i drugim vidovima zajednike trgovinske politike, ipak se mora naglasiti visok stepen integracije, koji e, najverovatnije u bliskoj budunosti, evoluirati u vie oblike ili pak u najpotpuniju integraciju, odnosno punopravno lanstvo preostalih lanica EFTA u EU.Ovim sporazumom predvieno je slobodno kretanje: robe, lica, kapitala i usluga. Stvorena je ponovo evropska zona slobodne trgovine.Evropski ekonomski prostor

lanice EFTEzemlje lanice EUzemlje lanice EEP

Meutim, Evropski ekonomski prostor nije carinska unija jer nije predviena: zajednika eksterna carinska tarifa, zajednika spoljnotrgovinska politika, obaveza politike integracije i stvaranja saveza.Budui da vajcarska i Lihtentajn nisu pristupile Evropskom ekonomskom prostoru,

Evropski ekonomski prostor sada ine: Evropska Unija, s jedne strane i Norveka i Island, s druge strane. Dakle, Evropski ekonomski prostor (EEP) (ponekad se prevodi i kao Evropska ekonomska zona) je nastao 1. januara 1994 sporazumom izmeu Evropske slobodne trgovinske asocijacije (EFTA) i Evropske unije (EU). EEP je stvoren kako bi se omoguilo zemljama EFTA da uestvuju u jedinstvenom slobodnom tritu, a da ne moraju pristupiti Evropskoj uniji. Evropski ekonomski prostor ne treba meati sa Evropskom ekonomskom zajednicom (EEZ), slobodnim tritem i organizacijom uspostavljenim 1958. i najvanijim delom Evropske zajednice, jednog od tri stuba-nosaa Evropske unije.Institucije Evropskog ekonomskog prostora se sastoje iz drava lanica, kao i Evropske komisije koja zastupa EU, i imaju funkciju usklaivanja zakonodavstva zakonima Unije u zemljama koje nisu lanice. Savet lanica EEP se sastaje dvaput godinje da dobiju izvetaj o odnosu izmeu zemalja lanica.

Sporazumi o pridruivanju saradnja sa zemljama Centralnoistone Evrope Evropski sporazum (Europe Agreements) je poseban oblik sporazuma o pridruivanju izmeu Evropske unije i pojedinih zemalja Centralne i Istone Evrope, kao i Baltikih zemalja. Zemlje kandidati za lanstvo u EU iz Centralne i Istone Evrope su osnovale Centralnoevropsko udruenje slobodne trgovine (CEFTA) i to na inicijativu EU, kao pripremu za lanstvo u EU. CEFTA-u su osnovali Poljska, ehoslovaka i Maarska 21. decembra 1992 u Krakovu. Kasnije lanice su postale Slovenija (1996), Rumunija (1997), Bugarska (1998), Hrvatska (2002) i Republika Makedonija (2006). CEFTA je sporazum koji danas definie jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistonoj Evropi je trgovinski sporazum izmeu Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Moldavije, Srbije, UNMIK-a u ime Kosova i Metohije, Hrvatske i Crne Gore a bive lanice su Poljska, eka Republika, Slovaka, Slovenija i Maarska koje su 2004. postale lanice Evropske unije. Osnovni cilj Sporazuma je priprema pridruenih zemalja za prikljuivanje Evropskoj uniji. temelji su na naelima potovanja ljudskih prava, demokratije, pravne drave i trine ekonomije. Evropski sporazumi su sklopljeni sa deset drava: Bugarskom, ekom, Estonijom, Maarskom, Litvanijom, Letonijom, Poljskom, Rumunijom, Slovakom i Slovenijom. Sporazum se zakljuuje na neodreeno vreme i sadri sledee elemente: politiki aspekt, koji predvia bilateralne i multilateralne konsultacije o svim pitanjima od zajednikog interesa, trgovinski aspekt (stvaranje zone slobodne trgovine), ekonomsku, finansijsku i kulturnu saradnju, usklaivanje zakonodavstva posebno u oblasti intelektualne svojine i trine konkurencije. Evropski sporazum stupa na snagu posle ratifikacije od strane zemalja lanica EU, Evropskog parlamenta i odgovarajue institucije zemlje kandidata predviene Ustavom te zemlje. U periodu od potpisivanja do stupanja na snagu Evropskog sporazuma primenjuje se tzv. Interim sporazum (Interim Agreement) kojim se ureuje unutranje trite, ukljuujui i trgovinu. Saradnja sa ovim zemljama nema dugu tradiciju jer se odnosi na one zemlje koje su bile u okviru SEV-a. Tek nakon pada realsocijalistike privrede u ovim zemljama su sklopljene prve tendencije sporazuma u kojima je bila predviena klauzula najveeg povlaenja i mogunost za otklanjanje koliinskih ogranienja prilikom uvoza i izvoza u EU. Poto je bilo rei o vrlo dinaninom procesu koji je uslovio promenu naina privreivanja u ovim zemljama, zakljuile su se nove generacije sporazuma, poznate pod nazivom: evropski sporazumi o asocijaciji, posle ijeg su zakljuivanja sve zemlje podnele zahtev za prijem u punopravno lanstvo. Sporazumi su netipine sadrine, jer obuhvataju pitanja koja se tiu politikih, kulturnih i brojnih drugih pitanja specifinog dijaloga. Reguliu se pitanja 4 kljune slobode, i to: radne snage (lica), kapitala, roba i usluga. Pored toga razmatra se ujednaavanje propisa u brojnim oblastima i to: nauke, tehnologije, zatite ivotne sredine, turizma, telekomunikacija itdRadi uvrivanjasaradnje od zajednikih institucija predvieni su Savet ministara, Komitet za saradnju,parlamentarna saradnja i Arbitraa. Prilikom sainjavanja sporazuma, vodilo se rauna o karakteru privreda drava Istone i centralne Evrope i mislilo se da e iroka liberalizacija uiniti da one u periodu od 10 god. budu sposobne da se pridrue punopravnom lanstvu.Sporazumi sa Evro-mediteranskim zemljama Grupa mediteranskih zemalja obuhvata pet zemalja lanica EU-a: Grka, Francuska, Italija, Portugalija, panija, kao i evropske zemlje nelanice (Severni Mediteran) i arapske zemlje junog Mediterana.

Politika EU prema grupi mediteranskih zemalja odnosi se na zemlje nelanice Europske unije: Tursku, Cipar, Maltu, San Marino, zemlje Magreba (Alir, Maroko, Tunis) i Mareka (Egipat, Jordan, Libanon, Sirija) i Izrael.

Interes EU za saradnju s ovom grupom zemalja proizlazi iz ekonomske sfere: robna i nerobna razmjena, oblici nauno-tehnike saradnje. Ve je Rimski ugovor sadravao protokol kojim se odreuju carinske povlastice bivim kolonijama (Maroko, Tunis), a 1972. godine u Parizu pojavljuje se termin globalni pristup politici prema zemljama Mediterana. 1985. godine Evropsko vee je zbog znaaja ove regije za EU utvrdilo potrebu da se pokrene mediteranska politika. Cilj globalne mediteranske politike je unapreenje trgovine i financijskih odnosa EZ-a i mediteranskih nelanica. Ona je trebala voditi razvoju celovitog, uravnoteenog odnosa sa zemljama regije, ali to se do poetka 1990-ih nije desilo. Posmatrajui unazad, moglo bi se rei da se prvi spoljno trgovinski pa i politiki koraci vide na prostorima Mediterana, kada je 60-ih zakljuen sporazum sa Grkom. Sledili su sporazumi sa Turskom, Maltom i Kiprom. 70-ih zakljueni su sporazumi sa Alirom, Tunisom, Egiptom, Jordanom, Liberijom i Sirijom. 80-ih i sa SFRJ.

U ovim sporazumima bila je predviena liberalizacija uvoza industrijskih roba i usluga i zona slobodne trgovine u jednom pravcu, kao i koncesije EZ u poljoprivredi. Predviena je iroka saradnja u finansijama i ekonomiji.

1995. godine odrana je Barselonska konferencija na kojoj je doneta Deklaracija o partnerstvu. Ciljevi Barselonske deklaracije su:1. uspostavljanje zajednikog euro-mediteranskog podruja mira i stabilnosti utemeljnog na osnovnim principima koji ukljuuju potivanje ljudskih prava i demokratije;2. stvaranje prostora za uspostavljanje zone slobodne trgovine izmeu EU-a i mediteranskih partnera i izmeu samih mediteranskih partnera;3. razvoj ljudskih resursa, promovisanje razumevanja izmeu kultura, razvoj slobodnih drutava. Postoje tri vrste sporazuma koji su se sklapali izmeu mediteranskih zemalja i EU-a:1. Sporazumi o trgovini i/ili saradnji (sve med.zemlje osim Libije i Albanije)2. Sporazumi o pridruenom lanstvu (Cipar, Malta i Turska)3. Euro-mediteranski sporazumi o pridruenom lanstvu)

Nova generacija Euro-mediteranskih sporazuma o pridruenom lanstvu predvia postupno uspostavljanje zone slobodne trgovine (za industrijske proizvode i progresivnu liberalizaciju trgovine za poljoprivredne proizvode), a ukljuuje i politiki dijalog, potivanje ljudskih prava i demokratije, ekonomsku saradnju u veini sektora, saradnju u podruju migracija i socijalnih poslova, saradnju napodruju kulture i sl. Sporazumi su zakljueni sa Tunisom, Izraelom, Marokom, Jordanom, Egiptom, Algerijom i Libanonom.

Nakon ovoga, otpoeli su pregovori o zakljuivanju Evropskomediteranskih sporazuma o pridruivanju a do 2010. godine planirano je ostvarenje Euro-Mediteranske zone slobodne trgovine koja bi povezivala 15 zemalja EU-a i 12 zemalja Mediterana. Ako se tome pribroje EFTA i CEEC, trgovinska zona Europe obuhvatala bi 600-800 miliona potroaa i bila bi svetski najznaajniji trgovinski blok. EU je prema zemljama Mediterana razvila program pomoi MEDA koji nudi tehniku i finansijsku pomo za reformu dravnih i socijalnih struktura. Od 1995. do 1999. godine kroz ovaj program odobreno je 3,4 milijardi evra pomoi, od ega je 15% bilo namenjeno strukturnim prilagodjavanjima; 30% ekonomskoj tranziciji i razvoju privatnog sektora;41% klasinim razvojnim projektima (obrazovanje, zdravstvo, razvoj ruralnog podruja itd.) i 14% regionalnim projektima.

2004. godine Kipar i Malta postale su zemlje lanice Evropske unije pored Grke, Porugalije i panije. Sporazumi sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika Veina drava llanica EU je u prolosti imala velika kolonijalna carstva u Africi, Aziji i Americi. Nakon okonanja procesa dekolonizacija veina njih je zadr ala bliske ekonokse odnose sa bivim metropolama koje su neki autori videli kao ekonomski kolonijalizam. Po uspostavljanju EEZ dogovoreno je da se ti odnosi sa ovim zemljama zadre i ak reguliu na nivou Zajednice. EEZ je regulisala svoje odnose sa zemaljama Afrike, Kariba i Pacifika (ACP zemlje)jo 1975. godine zakljuivanjem tzv. Lome konvencije(Lome I za razdoblje od 1975. do 1980. godine, Lome II za razdoblje od 1980. do 1985. godine Lome III. za razdoblje od 1985.-1990. godine , Lome IV za razdoblje od 1990.-1995. godine i Lome IV revidirana za razdoblje od 1995.-2000. godine (potivanje ljudskih prava, demokratskih principa i vladavine prava). Lome konvencije su znaajne jer se njima definie liberalizacija trgovine i blia regionalna saradnja, financijska pomo, saradnja u podruju kulture, razvoj infrastrukture itd.Rezultati svih Lome konvencija nisu bili zadovoljavajui pa je 1998.godine dogovoren je novi Ugovor o saradnji koji je potpisan s rokom od dvadeset godina (revizije svakih 5 godina i financijski protokoli svakih pet godina), potpisan u Cotonou (Benin) 2000. godine a temelji se na pet meuzavisnih stubova i to : jedinstvena politika dimenzija; pristup uea; naglasak na smanjenju siromatva; novi okvir za ekonomsku i trgovinsku saradnju i reforma financijske saradnje.Sporazumi sa dravama Zapadnog Balkana Evropska unija je 1999. godine pokrenula, za drave Zapadnog Balkana, Proces stabilizacije i pridruivanja, iji je cilj stabilizacija celog regiona, kao post-konfliktnog podruja i otvaranje perspektive lanstva u EU. Namera je da se kroz stabilizaciju ekonomskih prilika u balkanskim dravama eleminiu izvori radikalizma, koji su bili osnovni razlozi ratova tokom 90-ih godina 20.veka. Proces stabilizacije i pridruivanja, osim Sporazuma, ima jo dva elementa, a za drave Balkana vai i dodatni uslov, a to je saradnja sa Meunarodnim kirivinim tribunalom za ratne zloine, poinjene na prostoru bive Jugoslavije.1. POLITIKA USLOVLJAVANJA odnosi se na ispunjavanje kriterijuma iz Kopenhagena, usvojenih 1993. godine, kojim se definiu uslovi za lanstvo u EU.- Politiki kriterijumi podrazumeva postojanje demokratije i vladavine prava, potovanje ljudskih prava i prava manjina, stabilnost i funkcionisanje institucija,- Ekonomski kriterijumi zahtevaju funkcionalnu trinu privredu, sposobnu za konkurenciju na evropskom tritu,- Pravni kreterijum insistira na sposobnosti drave da preuzime i potuje obaveze, koje proistiu iz lanstva u EU.2. EKONOMSKA POMO EU sastoji se od finansijske pomoi za obnovu i rekonstrukciju drave, koja ulazi u Proces i, u kasnijoj fazi, od podrke za sprovoenje reformi, koje se preduzimaju u funkciji ispunjavanja kriterijuma iz Kopenhagena. Glavni instrument za predpristupnu pomo (IPA) otvoren je u periodu od 2007. do 2013.godine, i ima pet komponenti za finansiranje razliitih projekata - rekonstrukciju, obnovu i izgradnju institucija, prekograninu saradnju, regionalni razvoj, borbu protiv nezaposlenosti i ruralni razvoj. Prve dve komponente otvorene su za sve drave u procesu, dok su ostale tri dostupne samo dravama koje imaju status kandidata.

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) je nova, trea generacija evropskih sporazuma ponuena iskljuivo zemljama Zapadnog Balkana, u sklopu Procesa stabilizacije i pridruivanja. Sporazum predstavlja meunarodni ugovor koji je nadreen domaem zakonodavstvu, samim tim predstavlja obavezujui akt za sve nivoe vlasti u zemlji. Evropska unija, kao meunarodna organizacija, nema pravni subjektivitet i ne moe sklapati meunarodne sporazme, ve u njeno ime to ini Evropska zajednica. Zbog toga Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju potpisuje Evropska zajednica i sve drave lanice EU sa dravom koja se pridruuje. U oblasti ekonomije postoje tri vrste sporazuma:1. SPORAZUM O TRGOVINI, koji potpisuje samo EZ i koji definie iskljuivo trgovinsku razmernu (carine, kvote, itd) i koji ne vodi lanstvu u EU.Ovakav Sporazum je potpisala SFRJ jo davne 1970 i 1973. godine,2. SPORAZUM O SARADNJI I TRGOVINI , koji potpisuje EZ i drave lanice i koji pored definisanja trgovinskih odnosa ureuje i druge oblike saradnje, ali ne vodi lanstvu u EU (ekonomija, industrija, tehnika i nauna saradnja, transport itd., a ovakve sporazume imaju drave Mediterana i drave biveg SSSR).3. SPORAZUM O PRIDRUIVANJU takoe, ne garantuje lanstvo u EU, ali je, politiki gledano, to prva stepenica ka lanstvu u EU. Brzina pristupanja zavisi iskljuivo od brzine i efikasnosti reformi, koje sprovodi drava, budua lanica EU. Srbija se u proces stabilizacije i pridruivanja ukljuila kao poslednja drava Zapadnog Balkana, nakon oktobarskih promena, 2000. godine. REALIZACIJA SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE EU EU je u svom razvoju dostigla najvii stepen regionalne ekonomske integracije. Ona je odavno postala jedinstven privredni entitet (subjekat) ali se ona sve vie tretira i kao jedinstven subjekat u mdj|unarodnim odnosima. Jedan od razloga je i to {to su se zemlje EU dogovorile da sprovode Jedinstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku. Tako EU sve vie uspostavlja direktne politike i ekonomske odnose sa svim dravama u svetu, u kojima otvara svoja predstavnitva. Ako razmatramo bilateralne trgovinske odnose koje EU uspostavlja sa raznim zemljama u svetu odmah moramo konstatovati da su SAD najznaajniji spoljnotrgovinski partner EU. Spoljnotrgovinska razmena izmedju EU i SAD, kao dva najznalajnija privredna entiteta savremenog sveta, je 2008. godine iznosila priblino oko 400 milijardi USD. Iza Amerike znaajan partner je Kanada koja je veoma bliska EU zbog anglofrancuskog kolonijalnog nasledja, i esto predstavlja most izmedju Evrope i SAD. Znaajne drave partneri su uglavnom skoncetrisani u Evropi, to se moe objasniti geografskom i kulturnom bliskou zemalja, ali i preferencijalnim sporazumima koje EU zakljuuje sa evropskim dravama. Sve evropske zemlje su potencijalne lanice EU u budunosti. Sve zemlje znaajne budue spoljnotrgovinske partnere EU iz Evrope moemo klasifikovati u dve grupe: zemlje EFTA-e, gde ubrajamo vajcarsku i Norvku i zemlje CEFTA e, gde ubrajamo: Albaniju BIH,

HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" \o "Republika Makedonija"

HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" \o "Moldavija" Moldaviju , Srbiju. UNMIK u ime Kosova i Metohije, Hrvatsku i Crnu Goru. Znaajan partner EU je i Rusija koja je zbog svoje geografske bliskosti usmerena na saradnju sa EU iz koje nabavlja industrijske proizvode a EU snabdeva energetskim sirovinama kojima raspolae u obillju, prvenstveno gasom i raznim rudama. Rusija je raspadom Sovjetskog saveza zapela u veliku privrednu krizu i danas vie predstavlja zemlju u razvoju nego veliku ekonomsku silu. Znaajna trgovinska razmena EU se odvija sa zemljama Istone Azije, u prvom redu NR Kinom i njoj pripadajuijim nezavisnim carinskim podruijima (Hong Kong i Makao), Japanom, Republikom Korejom i Tajvanom..Japan je naznaajniji partner iz ovog regiona za EU u izvozu, dok je Kina najznaajniji partner EU iz regiona u uvozu. U poslednje vreme EU nastoji da razvije dobre odnose sa regionalnim ekonomskim integracijama u Latinskoj Americi. Osim bilateralnih sporazuma sa Meksikom, Argentinom, Brazilom, Urugvajem i ileom EU nastoji da zakljui i sporazume o medjuregionalnoj privrednoj saradnji. Najzanajniji partner EU u Latinskoj Americi je MERCOSUR29 sa kojim je EU 1995. godine potpisala okvirni sporazum o interregionalnoj saradnji. EU ve ima zakljuene ugovore o saradnji sa nekim od regionalnih ekonomskih integracija, kao {to je sluaj sa Savetom za saradnju u Zalivu.

U avgustu 2009. godine vrednost robnog izvoza lanica EU iznela je 329 milijardi dolara, to je najmanja vrednost od 2005. godine. Ipak, poto je inae u avgustu, usled sezone godinjih odmora, vrednost robne razmene najnia, meugodinji pad izvoza od 24,7% je najnii u ovoj godini. Uvoz zemalja EU izneo je 351 milijardu dolara i nia vrednost je zabeleena samo u februaru ove godine (347 milijardi dolara). U odnosu na avgust prole godine smanjenje uvoza iznelo je 26,9% i ovo je, kao i kod izvoza, najmanja meugodinja stopa smanjenja u ovoj godini. Vei pad uvoza od izvoza posledica je strukture robne razmene gde je EU neto uvoznik primarnih proizvoda, a cene primarnih proizvoda su u meunarodnoj trgovini znatno vie opale od cena industrijskih proizvoda.

Spoljna trgovina EU je pod dominantnim uticajem njenog jezgra, u koje bi smo uvrstili Nemaku, Holandiju, Francusku, Italiju, Belgiju i Veliku Britaniju. Ovih est zemalja uestvuje sa 70% u ukupnom izvozu i uvozu EU-27. Ono ta karakterie ovu grupu zemalja iz ekonomskog jezgra EU, kao i sve lanice, je postojanje velikih trgovinskih debalansa: Nemaka i Holandija imaju ogromnu vrednost suficita (i Belgija relativno mali suficit), dok Velika Britanija, Francuska i Italija imaju veliki trgovinski deficit. Uzete zajedno, ovih 6 zemalja je imalo trgovinski suficit od 29 milijardi dolara u 2008. godini i 18 milijardi dolara u periodu januar-avgust 2009.godine.Meu ostalim zemljama lanicama veliki trgovinski suficit imala je Irska (42 i 35 milijardi dolara), dok su veliki deficit imale panija (134 i 41 milijardu dolara), Grka (64 i 26), Poljska (36 i 8), Portugalija (34 i 16) i Rumunija (33 i 8). Ukupan trgovinski deficit EU u 2008. godini izneo je 382 milijarde dolara, dok je u periodu januar-avgust ove godine njegova vrednost iznela 112 milijardi dolara. Svetska ekonomska kriza izbila je usled nepoverenja u finansijsku industriju i izuzetnom brzinom se prelila na meunarodnu trgovinu i preko trgovine na industrijsku proizvodnju u veini zemalja. Evropska Unija nije poloila test iz jedinstvenosti i regionalne zatite od spoljnih okova jer je izuzetno velikom brzinom smanjivana trgovina sa treim zemljama, ali i meu samim lanicama EU. Nepoverenje u bankarski sektor dovelo je do smanjene elje izvoznika da finansiraju kupce (dunike). Stoga se EU nala u poziciji kao i veina zemalja u svetu: peglanje neravnotea odvija se kroz pad trgovine. Ukoliko su zemlje u deficitu kroz bri pad uvoza od izvoza, i obratno.Z A K L J U A K Evropska unija je regionalna trgovinska tvorevina stvorena sa osnovnim ciljem da se unapredi meunarodna trgovina na evropskom kontinentu. Njen politiki cilj, stvaranje trajnog mira u Evropi, je u drugom planu. Evropska ekonomska zajednica je od svog osnivanja 1958. godine imala visoko postavljeni cilj, uspostavljanje zajednikog trita, koji je podrazumevao i uvoenje Zajednike spoljnotrgovinske politike

EU je razliita u 1970. 1995. i 2010. godini. Nije razlika samo u broju lanica, nego i u pravilima igre. Usvajanje novih pravila vodi ka razliitim opcijama i ishodima igre. Sva pravila nisu istog ranga, neka imaju izolovano i statiko delovanje. Pravila kojima se regulie vii ili nii porez, uslovi investiranja, odnos alokativne i distributivne pravde, manje ili vie regulacije i zajednika poljoprivredna politika imaju snano, sveobuhvatno i dinamiko dejstvo. EU se uklapa u svetsku trgovinu kroz proces globalizacije koji se sprovodi preko tehnilokog razvoja i dalje liberalizacije trgovine. Trgovina EU cini 20% svetske trgovine, 19% trgovine robama, a 24% uslugama. EU je najvei izvoznik na svetu, a drugi je najvei uvoznik, posle SAD. Uvoz EU se odvija najveim delom iz zemalja u razvoju i to poljoprivrednih proizvoda i tekstila (posebno iz Kine). EU trenutno ima oko 200 razliitih sporazuma potpisanih sa ekonomskim grupacijama i pojedinim zemljama. Regionalnim trgovinskim sporazumima obuhvaena je 121 zemlja i najvei broj je potpisan devedesetih godina. Sporazumi o slobodnoj trgovini su potpisani sa mnogim ekonomskim grupacijama i zemljama - NAFTA, EFTA, Meksiko, Juzna Afrika... Carinska unija uspostavljena je sa Turskom, Andorom i San Marinom. i Sporazumi o partnerstvu i saradnji potpisani su sa Rusijom i Ukrajinom.

L I T E R A T U R A1.Pelevi Branislav, Meunarodnaekonomija,Ekonomskifakultet,Beograd,2006

2.KovaeviMlaen,Meunarodnatrgovina,Ekonomskifakultet,Beograd,2002.

3.Grupa autora, Prirunik za kolu evropskih integracija raansko obrazovanje Centar

za razvoj nevladinih organizacija, Evropski pokret

4. Publikacija Uimo o Evropi , grupa autora, Centar za slobodne izbore i demokratiju, Beograd, septembar, 2005.godine.

5. Publikacija Regionalna politika EU Kancelarija za pridruivanje Evropskoj uniji, Vlada Republike Srbije, oktobar 2004.godine

6. Predrag Bjeli Ekonomika menunarodnih odnosa, Prometej, Beograd, 2003

7. Web site:

www.wikipedia.org www.seio.sr.gov.yu www.europa.org.yu

Predrag Bjeli (2003): Ekonomika menunarodnih odnosa, Prometej, Beograd

PAGE 20