Lanac dogaaja koji predstavljaju uzroke i posledice pokazuje
kako jedan naizgled nevaan i nitavan dogaaj moe da odredi ovekovu
sudbinu upravo ulanavanjem u dugaak niz sa poetkom i krajem to je
pria, roman
Lanac dogaaja koji predstavljaju uzroke i posledice pokazuje
kako jedan naizgled nevaan i nitavan dogaaj moe da odredi ovekovu
sudbinu upravo ulanavanjem u dugaak niz sa poetkom ikrajem to je
pria,roman. Posledica je da ovek nikada ne moe znati koji e sitan
dogaaj i na koji nain uticati na njegov ivot, kao to ni u svakom
trenutku prie ne moemo znati kakav e smisao ona imati kada dok je
ne ispriamo.Treba napomenuti i da je delo napisano u dijalogu. S
jedne strane imamo pisca koji se obraa itaocu, koji analizira
dogaaje o kojima priaju ak i njegov gospodar, odnosno one koji su
im se desili, i one koje im se trenutno deavaju na putu. Direktno
obraanje pisca itaocu, i njegovo shvatanje italaevih misli i
reakcija, na sve to je on napisao, ini jo intrigantnijim ceo roman.
Zapaa se i neposredna komunikacija u romanu, sagovornici nisu
izmiljene linosti, ve stvarne, kao to su i sami dogaaji stvarni.
Deni Didro to i navodi u samom delu (Diderot 2012: 18/19): Celui
qui prendrait ce que jcris pour la vrit serait peut-tre moins dans
lerreur que celui qui le prendrait pour une fable. I pisac uvek
istie da on govori samo istinu i nita sem nje, a ako se to nekome
ne svia, to nije njegova briga. On pie istoriju, a da li e ona biti
nekome zanimljiva ili ne, ni to ga nije briga.Branko Dakula jako
lepo prikazuje kompoziciju dela u Francuskoj knjievnosti 2 (Dakula
1978: 141):
Okosnicu romana predstavlja putovanje aka, isluenog i ranjenog
vojnika, i njegova gospodara kapetana. Ali u taj osnovni tok uplie
se masa pria, epizoda, u kojima se mijeaju pripovjedai i vremenski
redoslijed, zbunjujui itaoca koji nastoji da otkrije unutarnji red
i smisao djela. U osnovni tok prie sa svim njenim digresijama
ubacuje se i romanopisac, koji zapovjeda dijalog sa zamiljenim
itaocem, donosi svoja zapaanja i sjeanja.
Iz prethodno navedenog, poznato je da Didro u svom delu
Fatalista ak i njegov gospodar poinje priu o dvojici oveka koja su
se jednom srela i zajedno krenula nekud, na putovanje. To bi bila
prva postavka Diroovog romana. Zatim se navodi jedna veoma bitna
reenica, koja se protee kroz celo delo, a to je da nam se sve dobro
i zlo na ovom svetu deava prema onome to nam je pisano tamo gore,
tj. na velikom svitku. Hronoloki gledano, prva pria kojom poinje
roman jeste putovanje aka i njegovog gospodara. Meutim, pria koja
je bila osnova, ili bolje reeno, pokreta svih pria koje e uslediti,
jeste pria o akovoj ljubavi. Ona se protee od samog poetka do samog
kraja i dri itaoca u neizvesnosti. Tu priu ak zapoinje kada biva
ranjen u vojsci, i po povratku iz vojske odseda kod nekih siromaha.
Nova pria koja prekida ovu jeste da je ak zaboravio novac, a njegov
gospodar sat u mestu gde su noili. Kada je ak pronaao i vratio
stvari, on pria o hirurgu koji ga je operisao, ali tek to poe o
tome da pria, seti se svog brata ana, koji je zauzeo pozamano mesto
u romanu. Pria o akovom bratu je pomalo tuna, te on predlae da
nastavi priu o svojoj ljubavi. To ne uspeva jer ga konj odvodi do
nekih veala. Zatim sreu neka kola i ak misli da je u njima njegov
kapetan, ve ga oplakuje.
Nastavlja se pria o akovoj ljubavi, ali ne zadugo jer ga
gospodar prekida. Moe se primetiti da ak esto biva prekidan u
svojoj prii o ljubavi, ak u jednom trenutku vie ne eli da pria o
njoj, smatrajui da su upravo sva ta prekidanja neki Boiji znak, i
da ga ne treba ignorisati, ve ga treba posluati. Zato mu njegov
gospodar stalno govori da je vraki ovek. Zanimljiva stvar u delu je
i ta da ak ima i svoju amajliju, ako tako moemo nazvati njegovu
uturicu. ak ne kree nikuda bez nje i ona je uvek puna, a ispija
gutljaj po gutljaj u pauzama svog prianja. I ne samo to, uturica je
i njegov savetnik, s njom se konsultuje o priama koje treba da
ispria, i ima obiaj esto da kae da ako tako kae uturica, da se on
slae sa njom. Pria koja ostavlja jak utisak u delu jeste ona koju
pria gazdarica jedne gostionice u kojoj su ak i njegov gospodar
odseli. Ona je umela da ispria sve do najsitnijeg detalja, ba kao i
ak i uivala je u prianju. Pria koju ona pria jeste o dvojici oveka
koji su odseli u njenu gostionicu, i o neobinoj svadbi jednog od
njih. Pre nego to gazdarica pone priu o ovom jednom nesretniku, ili
sretniku, u zavisnosti od toga kako ga ko doivljava, ak e priati
malo i o svojoj ljubavi. Samo to je rekao da odlazi od hirurga u
zamak, jer ga je gospodin Deglan zvao, eto gazdarice da ih prekine.
I svaki put, itajui deli prie o akovoj ljubavi, znatieljni da to
vie saznamo, neko to poremeti. Gazdaricu zove njen mu, ona odlazi k
njemu i zatie ga kako nee vie novca da da svom kumu. Prepirka
traje, a ak i njegov gospodar jedva uspevaju da ih pomire.
Gazdarica im onda pria o toj neobinoj enidbi. Ali ni ona ne pria
nesmetano, ak je uporno prekida, davajui svoje komentare. Ipak,
gazdaricu to ne spreava da i dalje pria. Taj gospodin je markiz
Dezarsi i oenjen je gom de la Pomre. On nije bio toliko
zainteresovan za nju i njih dvoje se rastaju. Ova pria se prekida,
a ak spominje svoje detinjstvo kada je jedino on u porodici priao,
mnogo priao, pa su mu stavljali flaster na usta. Nakon nekog
vremena, gazdarica se vraa i nastavlja svoju priu o markizu
Dezarsiju i gospoi de la Pomre. Ona se rastaju, ga de la Pomre je
povreena zbog markizove ravnodunosti. Nakon nekog vremena, ona rei
da se osveti, na najokrutniji mogui nain. Otila je kod dve ene koje
su ivele raskalanim ivotom, ponudila im da ih izdrava u zamenu da
one neto urade za nju. To je naravno bila osveta markizu Dezarsiju.
One pristadoe. Tako e markiz Dezarsi biti zaveden, gica dEnon se
predstavlja kao potena, nevina i pobona devojka. Koliko Dezarsi
pokuava da je osvoji, toliko se ona opire i odbija ga utivo, sve
dok je on ne zaprosi. Tada sledi dugo oekivana osveta ge de la
Pomre. Ovde treba obratiti panju i na pievo gledite cele ove
situacije koja se odigrala izmeu gospodina Dezarsija i gospoe de la
Pomre. On opravdava njen postupak reima (Diderot 2012: 201):Tel
tait son caractre, que cet vnement la con-damnait lennui et la
solitude. Un homme en poignarde un autre pour un geste, pour un
dmenti ; et il ne sera pas permis une honnte femme perdue,
dshonore, trahie, de jeter le tratre entre les bras dune courtisane
? Ah ! lecteur, vous tes bien lgal dans vos loges, et bien svre
dans votre blme.Toliko je ljubavnih pria ispriano, da je akova
ostala u senci. Meutim, njegov gospodar ga stalno podsea na to da
je nastavi. Kada se spomene pria o Denizi, akovoj ljubavi i da li
je bila nevina, ak onda poinje da pria o svojim prvim seksualnim
iskustvima svome gospodaru. ene dva podsmevala iz sela Suzana i
Margarita su poduavale aka, ne znajui prethodno da je on ve imao
odnose sa estinom. Onda i gospodar pria priu o svojoj ljubavi, ali
on biva nasamaren, i to najpodlije mogue. Izigrao ga je prijatelj,
ak je bio prisiljen da prizna tue dete. A akova ljubav nee biti
ispriana, bar ne sa onoliko detalja i entuzijazma kao svaki
prethodni isprian dogaaj. Pisac se obraa itaocu reima da sve to je
trebalo rei, on je rekao o gospodaru i aku. Ipak, nakon dve nedelje
razmiljanja, pisac nam daje tri mogua stava, tri mogue prie, a da
italac izabere onu koja mu najvie odgovara, onu za koju smatra da
je najpriblinije reenje da se pria o akovoj ljubavi svri. Prva pria
kae da je gospodin otiao u lov, ak i Deniza su bili u sobi, on joj
je rekao da treba da ga usrei, zaplakao je i rekao joj da ga ona ne
voli. Ona mu je rekla da radi sa njom to god hoe, ali on to ne ini,
i taj postupak je dirnuo Denizu. Druga pria je ta da je Deniza dola
da ga previje. aka je muio bol u kolenu te mu je ona masirala nogu.
Opijen ljubavlju, ak je uhvati za ruku i poljubi je. Trea pria je
ta da je ak bio u tamnici, da je izaao iz nje sa jo nekoliko
razbojnika, poto su mu vrata bila razvaljena i postane lan
Mandrenove razbojnike druine.I tako su prie kruile u nedogled.
Jedna je izreena da bi opravdala drugu, druga da bi uvela treu.
Iako su prie bile nabacane, to ne znai da one nisu imale svoj tok,
svoje usmerenje. ak tavie, bez njih ne bismo znali sve dogodovtine
aka i njegovog gospodara. Tako i Branko Dakula objanjava nered u
Didroovom delu, i kae (Dakula 1978: 141):
Ali nered i odsustvo vrstog oblika nisu rezultat autorove
nesposobnosti da komponuje veu cjelinu. Oni su samo odraz prividnog
haosa svijeta lienog jasnoe i transparentnosti svijeta kojim vlada
sluaj i gdje je sve povezano.
Pisacjeslobodnipripoveda,apsolutnigospodarnad sudbinama svojih
junaka. Stvara se paradoksalna, ironijska perspektiva rasprava o
slobodi oveka za delanje. Pripoveda ne postavlja granice daje nam
slobodu da sami zavrimo priu o akovoj ljubavi. Konano izdava daje
svoj kraj, zapravo daje trimogunosti zavretka: neuspeh sa Denizom,
srean kraj bez venanja, i tree, srean kraj sa venanjem.PAGE 4
