PEČAT 05/2008 59

FELJTON

lobodana Miloševića sam upo-znao zvanično kao ministar za informisanje Vlade SAO Herce-

govine. Mada je pomenuta vlada bila u potpunosti manifestaciona, dakle nije bila operativna, bio sam i ostao veoma ponosan na poverenje i čast koju su mi ukazali Hercegovci. Početkom 1992. Milošević je primio delegaciju Vlade SAO Hercegovine, u kojoj sam pored Božidara Vučurevića, Milorada Bojovića, Dake Davidovića i Radomira Uljarevića, bio i ja. Razgovor je trajao gotovo tri sata, a posle dva sata pridružio nam se i Radovan Karadžić. U svakom slučaju, bila je to prva prili-ka za razgovor sa Miloševićem, koji je bio krajnje koncentrisan, brižan i mi-ran. Slobodan Milošević je na prosto imponovao svojim odista pametnim i dalekovidim opaskama.

KAKO JE SVE POČELO Doduše, Mi-loševića sam formalno upoznao pri-

likom dodele Sedmojulske nagrade Matiji Bećkoviću, ali tada nisam bio u prilici da sa njim razgovaram. Ubrzo posle toga, usledio je Miloševićev poziv na sastanak. U to vreme je bio u toku konkurs za izbor generalnog direktora RTS-a. Konkurisao sam i ja. Tada sam već obavljao funkciju generalnog di-rektora RTV Novi Sad. Milošević mi je predložio da odustanem i da se pri-hvatim mesta direktora RTV Beograd, što nisam prihvatio, kazavši mu da ne postoji nikakav problem, te da imam i druge planove ukoliko ne budem iza-bran.Dakle, njegovu prvu ponudu za sa-radnju nisam prihvatio. Usput sam ga podsetio da je poslednja knjiga koja je u Srbiji zabranjena, za vreme njegove vla-sti, upravo moja knjiga ”Osumnjičeno društvo”. Naš odnos je već i te kako bio opterećen i mojim partijskim kažnjava-njem u NIN-u, zbog mog odnosa pre-ma Osmoj sednici. Doduše, ja sam go-

tovo proročki napisao u ”Književnim novinama” posle njegovog sastanka u Domu kulture na Kosovu Polju da je”te noći počela duskusija o promeni Ustava Srbije”.Bilo kako bilo, usledila su još dva ili tri viđenja i ja sam izabran za prvog ge-neralnog direktora RTS-a. Prošli smo zajedno opozicioni vidovdanski sabor, opsade RTS-a, proteste, primali DE-POS-ove delegacije... Bio sam prvi koji mu je saopštio vest o masakru u ulici Vase Miškina u Sarajevu. ”Izvukao” sam ga ljubaznošću njegove sekretarice Mire Dragojević sa nekog sastanaka i saopštio mu šta se dogodilo. Bio je uža-snut i tražio da mu potanko objasnim o čemu je reč. Bili smo saglasni da će ovo biti povod za uvođenje sankcija prema Jugoslaviji, što se ubrzo i dogodilo.Viđali smo se često, gotovo svakodnev-no. Nekad i po nekoliko puta dnevno. U to vreme nisam imao nikakvu funk-ciju u SPS-u. Razvio se odnos velikog

Slobodan Milošević Neispričana priča V

I pored toga što smo se u početku svi radovali dolasku Milana Panića u SRJ, ubrzo smo shvatili da je u pitanju čovek koji ni o politici, ni o Srbiji nije znao apsolutno ništa

Piše MILORAD VUČELIĆ

Milan Panić među Srbima

S

FELJTON

Dva predsednika: Slobodan Milošević,

predsednik Republike Srbije i Dobrica Ćosić,

prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije

FOTO

: ARh

IvA

PEČ

ATA

60 PEČAT 05/2008

FELJTON

PANIĆ PLANIRAO VOJNI PUČ Posle tog razgovora Panić je na ručku sa Miloševićem izrekao neposrednu pretnju. Glasila je otprilike ovako: ”Vidi, Slobodane, ti si moj prijatelj i veoma si inteligentan i sposoban ban-kar i ja neću da te hapsim već treba da pristaneš da se preseliš sa porodi-com u SAD i da tamo za platu koju hoćeš radiš za mene. Ako ne pristaneš moraću da te uhapsim i zatvorim”. Na Miloševićevo pitanje ko će to da ga hapsi, Panić je spremno odgovorio: ”Hapsiću te s mojom vojskom!” Po-znato je da se Panić u to vreme slikao kao pilot lovačkih aviona, a obožavao je da posećuje neke od vojnih jedinica, pa čak i da predlaže da se stavljaju u određeno stanje pripravnosti.Uz osmeh i u šali Milošević mu je ot-prilike reko sledeće: ”Vidi, Milane, pošto si mi toliki prijatelj, ja ti predla-žem da, kada kreneš u to hapšenje, ne budeš tu. Jer, znaš, kada neko pokuša da ruši ustavni poredak vojnim pučem onda nije dobro da bude tu baš zbog te vojske koja tada može biti i nervozna”. Milošević je, inače, znao da je Panić nekim generalima u nekoliko navrata i pominjao ovakvu mogućnost. Nisu ga nikad ni oni uzimali ozbiljno.Ni u meri kojoj ga je do tada uzimao ozbiljno Milošević nije više pokušavao da učini bilo šta sa ovim ”lerom” koji je zalutao u politiku, ali sa krajnje teškim i opakim posledicama.Dugo vremena kolala je priča kako je Panić doneo nekakve garancije iz

SAD da će se od-mah skinuti sve sankcije SRJ ukoli-ko Milošević pod-nese ostavku, ili na bilo koji drugi način odstupi s vla-sti. Čak se govorilo da je to bio pisani dokument koji je

Milošević zbog svoje vlasti odbio da potpiše. Međutim, istina je da nika-kav dokument takve sadržine nikada nije postojao. Milošević je u nekoliko navrata tražio da mu se taj dokument dostavi i da ga odmah potpiše, ali je znao, kao i svi mi, a posebno kako to nama danas, ”da ne napadaju oni Sr-biju zbog Slobodana Miloševića, nego Miloševića zbog Srbije”. Nastavlja se

međusobnog poverenja. On je bio i vo-ljen i poštovan u Srbiji, a to je svojim ponašanjem i načinom na koji je vodio zemlju i zasluživao. Bio je potpuno po-svećen državnim poslovima.

BESMISLICE MILANA PANIĆA Da bi se situacija, nakon što je SRJ dobila sankcije, donekle učinila pod-nošljivijom, Slobodan Milošević je do-šao na ideju da bi bilo veoma dobro da se američki biznismen srpskog po-rekla Milan Panić pozove da prihvati funkciju predsednika Savezne vlade. U to vreme i ja i mnogi drugi veoma malo smo znali ko je zapravo Panić. Ideja nam se činila odličnom i rado-vali smo se kada je on dobio američku saglasnost da prihvati funkciju premi-jera. Kada je ta saglasnost ozvaničena, Milošević mi je telefonski u toku noći saopštio tu vest. I on je bio istinski za-dovoljan.Sa Milanom Panićem sreo sam se ubr-zo po njegovom dolasku u SRJ. On je bio partner RTS-u, u MP SAT-u, firmi koja se bavila srpskim televizij-skim satelitskim programom. I to je bio jedan od razloga našeg hitnog sa-stanka. Međutim, bilo bi suviše blago reći da sam bio zaprepašćen našim pr-vim susretom – sreo sam čoveka koji

apsolutno ništa nije razumeo, niti je o Srbiji išta znao. Sve što je govorio bile su čiste besmislice i, zaista, gluposti. Nije, dakle, u pita-nju bilo neslaganje i protivljenje – nje-govi stavovi bili su apsolutno ispod ni-voa bilo kakve kriti-ke. Naravno, nismo pričali ni o kavom biznisu, nego o po-litici.Milošević je bio nestrpljiv da čuje moje mišljenje o Paniću. Rekao sam da je moguće da se on ”samo pravi lud” i da mu je to neka vrsta taktike, da bi mu definitivno po-sle sledećeg sastanka sa Panićem rekao da

”nikada u životu, a u veoma jakoj kon-kurenciji nesposobnih i glupih, nisam sreo nekog ovakvog”. Upotrebio sam, kao što se može pretpostaviti, i neke mnogo teže i uvredljivije reči, ali one nisu za javnost. Tada je to postajalo već gotovo svima jasno. Sve je prevršilo meru kada me je Pa-nić pozvao da se dogovorimo o podeli državnih televizijskih kanala: ”Vidi, ti ćeš da budeš glavni i iznad svih, ali ćeš voditi prvi kanal, drugi ćemo uzeti mi iz opozicije, a treći neka bude komer-cijalan. Ali, ti si šef svima”. Pokušao sam da ga urazumim i da mu objasnim da to iziskuje promenu Zakona o televiziji, za šta je jedino nadležna Skupština Srbije, ali bilo je uzalud. ”Vučeliću, sa tom podelom se slažu i Radoman Božović (tada predsednik Vlade Sr-bije) i Slobodan Milošević, i mi smo se o tome dogovorili. Samo vi treba da pristanete”. Odgovorio sam mu da onda mora to s njima da sprovede bez mene u bilo kojoj funkciji. Što se mene tiče tu je bio kraj svake moje direktne komunikacije sa Panićem.

MiLaN PaNić JE u NEkOLikO NavraTa

POMiNJaO gENEraLiMa MOgućNOsT da sE

izvEdE vOJNi Puč, aLi NikO ga Nikada NiJE OzbiLJNO shvaTaO

FOTO

: Arh

ivA

PEČ

ATA

Nijedan ozbiljan političar u srbiji nije mu verovao: Milan Panić