fenomen televizije

Fenomen televizijeDimitrije Boarov

Fenomen televizije

Tajna upečatljivosti, efikasnosti i univerzalnosti

Televizija kao svedok i „prerađivač stvarnosti“

Globalizator, kulturološki supstitut i unifikator

Politička poluga i oko javne kontrole „Demokratizacija“ luksuza i zabave


proširenje dometa glavnih čula – proširenje moći spoznaje sveta;

televizija „spajanjem“ tona i slike u gotovo autentičnom obliku preslikava događaj i emituje „poruku“ u realnom vremenu, na daljinu do svakog čoveka, u punoj uverljivosti;

televizija (slično svim religijama) čoveku nudi iluziju da on sam može da vidi i čuje „ceo svet“ i „sve što se dešava“, da ima gotovo „božansku moć“ uočavanja i razumevanja svega;


sa „božanskom moći uočavanja“ celog sveta pokreće se proces univerzalne unifikacije načina života i mogućnosti opstanka, shvatanja i zaključivanja, proizvodnje i potrošnje, kulture i zabave. Televizija je stvorila Makluanovo „svetsko selo“;

mogućnost kontinuiranog „saučestvovanja“ svakog u svakom događaju na planeti silno uvećava brzinu aplikacije tuđih iskustava, to jest brzinu prilagođavanja, odnosno „modernizacije“.


akceptirajući i objedinjujući svojim tehnološkim moćima sve dosadašnje medijske mehanizme: neposredno oglašavanje, pismo, knjigu, štampu, telegraf, radio, film – televizija nudi iluziju „neposrednog svedočenja“;

oni koji preko televizije kontrolišu i rekonstituišu njeno „svedočenje“ o svetu, to jest oni koji „prerađuju stvarnost“, u suštini kontrolišu i usmeravaju spoznaju publike i tako uspostavljaju najveću moć nad njom;


nema potpuno nepristrasnog pojedinčanog svedočenja, te ni preko iluzornog svedočenja preko televizije ne doseže se do istine, pa otuda pitanje dokučivanja takozvane „objektivne istine“ i posle televizijskog svedočenja ostaje nerešivo, jer i televizija samo „posreduje“ u spoznaji svakog subjekta zasebno;


televizijsko posredovanje proizilazi već iz same činjenice da ona ne može da prati sve u totalitetu i u detalju, da ona stalno bira događaje koje će pratiti i način na koji će ih pratiti, redukuje svedočenje o njima i tumači uzroke i posledice događaja koje prati – te na taj način „prerađuje stvarnost“;


televizijsko posredništvo u najvećoj meri opredeljuju znanja, shvatanja i interesi vlasnika televizijske mašinerije, novinara, snimatelja, montažera, tehničara i svih drugih poslenika televizije, kao što je u krajnjoj konsekvenci to posredovanje više ili manje podržano (traženo) od potrošača televizijske poruke (tražili ste-gledajte


zbog upečatljivosti televizisjkog „svedočenja“ i efikasnosti televizijskog medija – televizija je uvek od velikog značaja za politiku i zato je po pravilu državnopravno regulisana u većoj ili manjoj meri, a uvek je pod „pritiskom“ političkih snaga sa različitim političkim projektima. Danas se čak može reći da je politička bitka u najvećoj meri bitka za „televizijsku interpretaciju“.


Satelitska televizija danas, a televizija preko interneta sutra, jedan je od glavnih medija preko kojih se odvija i ubrzava protivrečni proces globalizacije;

Proširujući polje iluzije „svedočenja“ sopstvenim očima i ušima na ceo svet, televizija je svakog svog gledaoca i slušaoca učinila građaninom sveta i zato je ona toliko i neophodna i popularna;


tek kada je televizija „pokrila“ ceo svet, što je naizgled paradoksalno, mogao je i ojačati antiglobalistički pokret širom sveta, tek tada je on postao „globalistički pokret“. Taj „fatalni anatagonizam“ će trajati, ali ishod te borbe ni na koji način ne ugrožava draž televizije kao svevidećeg oka i velikog uha celog sveta;


televizija je najveći kulturološki supstitut, jer ona zamenjuje „prisustvo“ i „učešće“ u svim reprezentativnim događajima, i političkim i kulturnim, ona „demokratski“ rasprostire informacije o svim dostignućima nauke i tehnike, ona uči, određuje vrednosti, ukuse, diktira tempo života, postavlja ciljeve i „obogotvoruje“ određene ljude koji joj se nametnu;


zbog dopiranja do očiju i ušiju milijardi ljudi i snažnog uticaja na njihovo poimanje sveta, ona postepeno uspostavlja univerzalne „mere vrednosti“, standarde, modu i stalno promenljive sadržaje dokolice

ona unifikuje najbrže kada od kulturne baštine svih različitosti uzima od svega pomalo, ali obično nameće stereotipe najmoćnijih.

Politička poluga i oko javne kontrole

Zbog svoje uverljivosti i moći da širi iluziju autentičnog svedočenja televizija je danas najmoćnija politička poluga svih organizovanih političkih grupa – bez televizije kao medija nijedan politički projekat nema šansu da dobije pristalice i pređe u realizaciju;

one političke grupe koje najbolje i najviše koriste televiziju najčešće se doživljavaju kao stranke koje najbolje mogu zaštititi političke interese potrošača televizije;


razvoj televizije je „banalizovao“ politiku, jer je izvršio snažnu „politizaciju“ najširih masa, koje, opet, traže jednostavne poruke i poteze. Televiziji upravo ta „banalizacija“ odgovara, jer je ona medij jasnih i jednostavnih poruka – ona je najbolja kada „pokazuje“, a dosadna je kada analizira.


s druge strane, televizija zbog svojih „hladnih“ instrumenata osmatranja ima „pragove“ manipulacije koje nije moguće prekoračiti, tako da u iluziji „totalnog svedočenja“ uvek postoji, u manjoj ili većoj meri, ono što doista jeste, ono što nije iluzorno. Zbog toga je televizija i snažan instrument „javne kontrole“ u političkom životu svake zajednice, pa i one globalne;


sposobnost i potreba televizije da svedoči što je moguće verodostojnije veliki je „saveznik“ najšireg „javnog mnjenja“ u svakoj zajednici i zbog toga su demokratski opredeljene snage izgradile instituciju televizijskih „javnih servisa“ – kako bi što je moguće više zaštitile takve televizije od političkih pritisaka i manipulacije vlasti (čak i ako je ona reprezentativna).

Demokratizacija“ luksuza i zabave

Umetnost i zabava kao „najskuplji“ oblici ljudske delatnosti pre televizije bili su luksuz, dostupni samo političkim i ekonomskim elitama – sa televizijom oni doživljavaju najradikalniju „demokratizaciju“, postaju dostupni i jeftini najširem krugu ljudi;

televizija, prateći umetnost i zabavu i kreirajući ih i sama, obogaćuje život milijardama ljudi, pacifikuje ih i relaksira, te tako postaje jedan od ključnih faktora globalne stabilizacije i povećanja efikasnosti u proizvodnji, ali i povećanja potrošnje;

Specifičnost tv novinarstva

Posredovanje ili vođstvo Cela ličnost u funkciji poruke

kredibilitet Kreativni prostor omeđan

tehnologijom Jezik, slika, ton - direktno

saopštavanje i pokazivanje Timski rad Budućnost tv novinarstva

Posredovanje ili vođstvo

U odnosu na „papirno“, televizijsko i radijsko novinarstvo se pre svega razlikuju u poziciji koju novinar ima između informacije i njenih „potrošača“. Mnogi smatraju da je glavna specifičnost tv novinarstva u odnosu na novinarstvo u štampi u tome što je novinar ili „prezenter“ informacije u elektronskim medijima najdirektniji posrednik ili „voditelj“ informacija koje upućuje potrošačima;

Posredovanje ili vođstvo

Posebno televizija, traži da se potrošačima infomacija pokaže da je novinar neposredni svedok događaja o kome izveštava, da su informacije koje daje proizvod njegovog neposrednog uvida, njegovog shvatanja suštine događaja koji prati, da je on čovek koji stvari posmatra i shvata u ime onih koje izveštava, pa se otuda ne sme od njih mnogo razlikovati;

Posredovanje ili vođstvo Neke novine uopšte ne potpisuju

novinare pod svoje napise, čitalac informacija ne insistira na tome da mu se dokaže da je novinar doista prisustvovao događaju o kome izveštava, u novinama mogu pisati i ljudi koji nisu novinari, a može se pisati i pod pseudonimom. Na televiziji i radiju to nije moguće. Razlika između tv i radija je u tome što je na televiziji novinar ili prezenter sastavni deo uverljivosti (kredibiliteta) informacije i što potrošači „traže“ i da ga vide, a ne samo da ga čuju – i zato je potrebno da se novinar po pravilu „slika“ na licu mesta događaja o kome govori;

Posredovanje ili vođstvo zbog toga što televizija pretpostavlja da

ljudi koji prenose informacije garantuju za njihovu ispravnost, sve televizijske informativne emisije imaju jasno prepoznatljive voditelje ili prezentere informacija. Isto onako kako se televizijski novinar uvek obraća jednom, to jest svakom pojedinačnom gledaocu TV, taj jedan, uvek pojedinačan gledalac, traži da zna ko mu se pojedinačno obraća.

Cela ličnost u funkciji poruke – kredibilitet

Pošto se televizijski novinar „glavom i bradom“ uvek obraća pojedincu, čak i kada govori milionima gledalaca, on ulaže celu svoju ličnost u taj odnos, pa mora na neki način zadovoljavati i sve kriterijume koje mora zadovoljavati i informacija koju šalje (jasnost, celovitost, blagovremenost, istinitost, itd) – on mora biti kredibilan;

Gotovo svaki čovek može preko televizije biti prihvaćen kao tv novinar, ali nekima je za to potreban jedan dan, a drugima nekoliko godina. Poslodavci retko uzimaju one kojima kredibilitet treba dugo graditi (ponavljanjem).

Cela ličnost u funkciji poruke – kredibilitet

Da bi tv novinar bio brzo prihvaćen od gledalaca, on mora biti samo nešto „bolji“ od njih, ne mnogo lepši, ne mnogo bolje upakovan, ne sa mnogo lepšim jezikom ili sa mnogo više prikazanog znanja, analitičnosti ili zamišljenosti. On, međutim, ne sme ni za nijansu biti gori od većine gledalaca kojima se obraća;

Kredibilitet se manje ili više sporo stiče, ali brzo gubi. Televizijski auditorijum je veoma surov u osudi i odbacivanju. Jednom izgubljen, on se gotovo nikada ne vraća.

Kreativni prostor omeđan tehnologijom

Prostor za novinarsku kreaciju na televiziji je mnogo širi nego u drugim medijima, ali podrazumeva korišćenje složenih tehničkih uređaja, što pred tv novinara postavlja zadatak da dobro poznaje tv tehnologiju

tv novinar nikada ne sme pred gledaocima pokazati da ne zna nešto od televizijske tehnike, već, naprotiv, mora sa celom tehnikom biti apsolutno sinhronizovan;

tv novinar koji svoje priloge ili emisije ne obogaćuje svim mogućnostima tv tehnike šalje nepotpune, invalidne informacije i tako narušava njihov kredibilitet ili njihovu kompetitivnost;

tv novinar ima široko kreativno polje jer je danas tv tehnika vrlo razvijena i raznovrsna, ali nikada ne sme da zaboravi da je doturanje jasne poruke do potrošača informacija njegov glavni cilj.

Kreativni prostor omeđan tehnologijom

tv novinar koji svoje priloge ili emisije ne obogaćuje svim mogućnostima tv tehnike šalje nepotpune, invalidne informacije i tako narušava njihov kredibilitet ili njihovu kompetitivnost;

tv novinar ima široko kreativno polje jer je danas tv tehnika vrlo razvijena i raznovrsna, ali nikada ne sme da zaboravi da je doturanje jasne poruke do potrošača informacija njegov glavni cilj.

Jezik, slika, ton - direktno saopštavanje i pokazivanje

Pošto tv novinarstvo polazi od prezumpcije „direktnog svedočenja“ jezik, slika i ton u tv informaciji moraju biti prilagođeni toj prezumpciji;

Jezik tv informacije mora biti „govorni“ što podrazumeva direktne iskaze, kratku rečenicu, uobičajene reči, izbacivanje metafora, hiperbola, ironije, većine stilskih figura,itd, a tempo iskazivanja mora biti normalan.

Jezik, slika, ton - direktno saopštavanje i pokazivanje

Po mogućstvu, tv novinar mora da „pokaže“ slikom ili tonskim insertima, sve ono o čemu javlja, pa i da pokaže da je bio na licu mesta. Ono što ne može da pokaže, treba u informaciji da opiše neko ko je ovlašćen da opiše događaj ili je ovlašćen da ga tumači, neko ko će se identifikovati kao svedok događaja koji je prošao. Ako se odmah i analizira događaj, može ga analizirati samo onaj ko će se identifikovati kao stručnjak za tu vrstu događaja ili sam novinar, ako se afirmisao kao dobar poznavalac oblasti o kojoj se govori povodom događaja;

Glavno je pravilo za prezentere informacija, da ih oni mogu uverljivo preneti samo ako gledaocu uspeju da nametnu utisak da ih i sami razumeju i da veruju da su informacije kredibilne.

Timski rad Jedna od glavnih specifilnosti tv novinarstva je

u tome što novinar na televiziji po pravilu radi u timu (retki su slučajevi da je tv novinar sam sebi i urednik i snimatelj i montažer, itd) koji ima strogu hijerarhiju;

u tv timskom radu svako može da pogreši, ali odgovornost uvek pada na novinara – on snosi štetu svačije greške. Zauzvrat, njemu uvek pripada i sva slava za dobar prilog, makoliko su kvalitetu tog priloga doprineli drugi članovi tima;

timski rad na tv podrazumeva da novinar uvek mora da vodi računa da ni sebi, ni drugim članovima tima ne zadaje zadatke koje je nemoguće izvršiti, ali istovremeno, timski rad ne podnosi nesinhronizovan rad.

Budućnost tv novinarstva

Teorijski, u budućnosti bi svi izvori informacija mogli biti i sami „tv novinari“ i televizija bi mogla kontinuirano prenositi sve događaje na svetu, a potrošači bi ih sami, preko interneta, mogli birati i redukovati, te slati u etar;

To je samo teorija. Paralelno sa sa poplavom informacija i mogućnosti da se one pribave samostalno, bez posredovanja novinara, pa i tv novinara, tražiće se sve više novinari koji će „sažimati“ informacije i vršiti njihov izbor. Jer čovek ima ograničenu mogućnost recepcije informacija.

Documents

fenomen televizije