Filozofija i Jezik Naučni Skup Povodom Filozofskog Dela Miše Kulića Jezik Prije Jezika

8/19/2019 Filozofija i Jezik Naučni Skup Povodom Filozofskog Dela Miše Kulića Jezik Prije Jezika

1/301


2/301

2


3/301

Sadržaj :

Reč priređivača :

• Tomislav Gavrić: Reč priređivača ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ 5

Filozofija i jezik: Naučni skup povodom filozofskog dela Miše Kulića: Jezik prije jezika :

• Ljubomir Tadić: Ključevi za ponor jezika ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪

• Luka Prošić: Metafizika jezika ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ !"

• Smiljan Lazin: Ljudskost kao samoovor ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ ##

• Irina Deretić: Ka !ristotelovoj filozofiji jezika ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ #$

• Marko Oršolić: "ezik kao konstituens #ivstvovanja ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ "5

• Savo Laušević: $nutar zaonetki jezika ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ %"

• Vladimir Milisavljević: "ezik i spekulativno mi%ljenje ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ 5

• Drao !u"ić: Stereotip etničko pona%anja i jezik ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ $$

• Draan Stojanović: Mapa za kretanje ka teoramati&i ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ &

• #oran Gavrić: Marsel 'i%an i "ozef (ojs ispred flijuntsko raastova ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ !'(

• Tomislav Gavrić: )led o jednoj ontoloiji filma ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ !#!

• Draan Pantić: "udeo*ri%+anska teoramatika i ramatozofija sveto ,irila ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ !%&

• Draan $oković: Kultura- kulturni o#ras&i i jezik▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ !5

• %atka Marić: .ovor potkulturni* stilova ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ !&

• &enad Daković: Sveta jezička porodi&a▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ !&"

• Milenko 'odin: "ezik i filozofija / pro#lem oledala ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ #'%

• (va $amerer: "ezik u reiji senki ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ #!#

• Vladimir )ur*ević: !pofantički smisao .orijine lotolo%ke skepse ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ #"'

• Mišo $ulić: 'vosmisleni temelj čovjekovo jezičko #ivstvovanja ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ #%%

Filozofska susre)anja

0

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r01&from=IV_11-12&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r07&from=IV_11-12&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r07&from=IV_11-12&stdlang=ser_lathttp://www.instifdt.bg.ac.yu/ifdt/saradnici/TadicLj/s_index?stdlang=srhttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r03&from=IV_11-12&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r07&from=IV_11-12&stdlang=ser_lathttp://www.instifdt.bg.ac.yu/ifdt/saradnici/TadicLj/s_index?stdlang=srhttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r03&from=IV_11-12&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r01&from=IV_11-12&stdlang=ser_lat


4/301

• Mišo $ulić+ ,ovan Gari-a: $ početku #e%e jezik ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ #5#

• Mišo $ulić+ Draan ,ovanović: 1o#una u jezičkom raju ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ #(

*revodi

• .erner /Verner 0temajer1 Stemaier: !dvokat #oa- advokat đavola 3ičeova teoloija ▪▪▪▪ #("

+eleške o au)orima

• Tomislav Gavrić: (ele%ke o autorima ▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪▪ #&'

Napomena:

Postoji razlika u numeraciji strana štampanog izdanja časopisa i njihovog izdanja na Scribd sajtu

4

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r05&from=IV_11-12&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r09&from=IV_11-12&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r05&from=IV_11-12&stdlang=ser_lathttp://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/iskustva/group_search_ctype?ct_id=r09&from=IV_11-12&stdlang=ser_lat


5/301

Reč priređivača

56L)7)56"! 6 "876K

$ (eoradu- 4 okto#ra 299 odine- u prostorijama ;ukove zaduž#ine održan je naučni skup5ilozofija i jezik povodom filozofsko dela 1rof dr Mi%e Kuli+a: "ezik prije jezika

3aučni skup su oranizovali: Srpsko filozofsko dru%tvo- ;ukova zaduž#ina- 6zdavačka ku+aKalekom iz (eorada- 7avod za udž#enike i nastavna sredstva Repu#like Srpske- i časopis zafilozofiju i dru%tvene nauke učesnika- a u radu naučnoskupa učestvovalo je preko 29 eminentni* poznavala&a filozofski* pitanja jezika iz SR "uoslavije i inostranstva ?filozofi- antropolozi- teolozi- so&iolozi- teoretičari književnosti i

umetnosti- linvisti- pravni&i@ Rad naučno skupa odvijao se u okviru %est lavni* tematski*&elina: 6 5ilozofsko pitanje o jeziku i smisao ljudsko #ivstvovanjaA 66 )ntoloija- teoloija iantropoloija u sklopu razumevanja strukture smisla jezikaA 666 5ilozofija jezika- so&iolinvistikai teorija književnosti i umetnostiA 6; 5ilozofija jezika- so&ioloija i pravoA ; 1ostmoderna ifilozofija jezikaA ;6 1reispitivanja filozofske tradi&ije razumevanja pitanja o jeziku

Skup su pratili #rojni mediji- dok je 3aučni proram RBS / B; 3ovi Sad- kojem duujemo pose#nu za*valnost- pratio &eo tok naučno skupa i o njemu pripremio spe&ijalnu televizijskuemisiju pod naslovom: 7aonetka zvana jezik

5ilozofsko delo Mi%e Kuli+a "ezik prije jezika ?ontoloija- teoloija- antropoloija i ramatičko

kao teoramatičko iskustvo #ivstvovanja@ o#javila je izdavačka ku+a Kalekom iz (eorada početkom marta 2999- a druo izdanje ove knjie ?avust 2999@ se pojavilo u izdanju Kalekomai 7avoda za udž#enike i nastavna sredstva Repu#like Srpske iz Srpsko Sarajeva "ezik prije jezika je kao retko koje filozofsko delo ranije kod nas- veoma #rzo nakon svo pojavljivanjaizazvalo izuzetno interesovanje na%e intelektualne javnosti- pa se tako i o#likovala ideja o jednojoz#iljnoj %iroj tematiza&iji pitanja koja impli&ira kako samo Kuli+evo delo- tako i odnosfilozofije i jezika 5ilozofsko delo Mi%e Kuli+a- pokazalo se- #ilo je snažan intelektualni podsti&aj koji se sa stanovi%ta interdis&iplinarni* dometa naučno skupa samo moao poželeti-možda i z#o toa %to "ezik prije jezika svoju du*ovnu izazovnost fundamentalno zasniva u propitivanju na%e- ljudsko #ivstvovanja kao jezičko #ivstvovanja

$ ovom #roju časopisa 6skustva o#javljuju se sva izlaanja sa naučno skupa 5ilozofija i jezik-kao i ona izlaanja koja z#o sprečenosti autora nisu mola #iti saop%tena na samom skupu;erujemo da +e pojava ovo #roja časopisa predstavljati drao&en doprinos ne samo na%emfilozofskom životu- pa a zato sa pose#nim zadovoljstvom i predajemo intelektualnoj javnosti

C


6/301

Tomislav Gavrić

Lju#omir Badi+

?(eorad@

KL"$D8;6 7! 1)3)R "876K!

Rezime: $ ovom tekstu naznačavaju se sva ona istorijski najvažnija filozofska razmatranja pro#lematike jezika od 1armenida- 1latona- !ristotela- ramatike 1ort/RoEala !rno/Lanseloa?!rnauld/Lan&elot@ do ;iten%ajna ?;ittenstein@- Marksa ?MarF@ i Gajdeera ?Geideer@- a saosnovnom namerom da i* se dovede u dijalo sa filozofskim razumevanjem jezika Mi%e Kuli+a

u knjizi "ezik prije jezika !utor smatra da je Kuli+evo delo #arem indirektno povezano saidejama srednjovekovno mistično mislio&a Majstera 8k*arta ?Meister 8&k*art@- te da nam ono pruža jedan od ključeva za razumevanje ponora jezika

$lju2ne re2i: jezik- filozofija jezika- spekula&ija- jezička ira- ramatika- loika

$e3 4ords: lanuae- lanuae p*ilosop*E- spe&ulation- lanuae plaE- rammar- loi&

1red nama je značajno delo profesora Mi%e Kuli+a: "ezik prije jezika Mi%o Kuli+ je filozof injeov spis o jeziku filozofski je spis par eFellen&e Možda se on ne+e složiti da ovo njeovodelo spada u o#last filozofije jezika- zato %to na str 0>> pi%e:


7/301

mora rezimirati kao filozofija ovora= 3eka mi #ude dozvoljeno da se osvrnem na neke osnovneideje i pro#leme filozofije jezika povodom Kuli+evo spisa

(avljenje filozofije jezikom staro je kao i sama filozofija 1itanje o jezičkim uslovimamou+nosti mi%ljenja javlja se kao pitanje o uti&aju jezika na viđenje sveta i susret čoveka sa

svetom ;e+ kod 1armenida reč je o imenima kojima ljudi označavaju stvari Klasična rčkafilozofija raspravljala je o pitanju da li imena stvarima pripadaju od prirode ili počivaju nadoovoru- konven&iji "edan od rani* pro#lema filozofije jezika predstavlja istraživanje jezikakao sredstva saznanja- kao i pitanje da li se jezik može svesti na puki proizvoljni doovor ljudi$ 1latonovim dijalozima Kratil i Sofist prvi put se javlja odvajanje imena i reči Bo odvajanje za!ristotela čini temelj prve formalne loike kao siloistike 1o njemu je zoon loon e*ončinjeničko stanje po kome se čovek razlikuje od svi* živi* #i+a Stoička filozofija razvila jeučenje o jezičkim zna&ima i nji*ovim značenjima 'o&nije- u skolasti&i učenja o zaključ&ima?&on&lusiones@ su postala eminentno učenje filozofsko/jezičke prirode $ sedamnaestom vekusledi ramatika 1ort/RoEala !rno/Lanseloa ?!rnauld/ Lan&elot@

5ilozofija jezika utvrđuje da čovek ima ovornu sposo#nost ?


8/301

Ključevi za ponor jezika

/ izlaanje akademika Lju#omira Badi+a

"ezik prije jezika- po meni- spada u o#last slo#odne spekula&ije prvo reda 3jemu pret*odi delo

.ral filozofsko mi%ljenja koje se u Sarajevu pojavilo pre vi%e od deset odina $ njemu je- tadasam primetio u svojoj re&enziji- Kuli+ iskazao svoj dar za spekulativno mi%ljenje Bo je vrlinaretka među srpskim filozofima "ezik prije jezika- spada u zaonetne filozofske spise )n predstavlja usto pletivo sa mnoim petljama i čvorovima koje nije lako razmrsiti iliodonetnuti 1onekad se čitala& mora upitati kuda vode ove niti istančane spekula&ije- koa ili%ta one vre#aju da u*vate Spis podse+a na analize analitičke filozofije koja počiva narazlikovanju loičke i ramatičke analize prirodno ovora Rekao #i* da su znatni delovi knjie posve+eni upravo toj analizi ;iten%tajn je u filozofiju jezika uveo pojam jezička ira?Spra&*spiel@ kojim je istakao da je primena jezika neodvojivo isprepletena sa druim ljudskimdelatnostima i to na dvostruk način: najpre su zna&i pravilno sme%teni u uži delatni kontekstsitua&ije u kojoj se oni primenjuju )ni- dakle- pripadaju određenim jezičkim irama 7atim su

same jezičke ire sastavni delovi o#lika života neke jezičke zajedni&e 6straživanje jezički* iarasluži tome da se sačini razumljivost svakida%nje jezika posredstvom paradimatičnerekonstruk&ije životni* zoda

$ tekstu Stvar ?'as 'in@ Gajdeer je uveo poiravanje rečima $lavnom neuspe%no Kada sečini da se Mi%o Kuli+ poirava rečima- onda- po meni- ta ira ima smisla Bako na str 0I- irareči prilik- prilika- slika- lik- dok je sličnost pojam koji u istom čuva ili održava razliku $ knjizimožemo na+i i nove primere: #rana- za#rana- za#orav- iz#or- te skrivanje- krivi&a 1ose#no su

J


9/301

o%troumni Kuli+evi zaključ&i u poređenju na%i*- rčki* i latinski* izraza )n pi%e na jednommestu ?str 0>@:


10/301

R!7.);)R6 $ 1!$76 3!$D3). SK$1!

Lju#omir Badi+ i 'rao ,upi+

Lju#omir Badi+

?(elrade@

K8S 5)R BG8 !(SS )5 L!3.$!.8

SummarE: 6n t*is teFt are mentioned all t*e *istori&allE most important p*ilosop*i&al &onsiderations of t*e lanuae pro#lems sin&e 1armenides- 1lato- !ristotle- 1ort/RoEal rammar of !rnauld/Lan&elot up to Nittenstein- MarF andGeideer- Oit* t*e #asi& intention to #rin t*em in dialoue Oit* t*e p*ilosop*i&al understandin of Mi%o Kuli+Pslanuae in *is #ook Lanuae (efore Lanuae B*e aut*or t*inks t*at t*e Oork of Kuli+ is at least indire&tlElinked Oit* t*e ideas of t*e medieval mEsti&al sae Meister 8&k*art- and t*at it offers one amon ot*er keEs for t*eunderstandin of t*e a#Ess of lanuae

$e3 4ords: lanuae- lanuae p*ilosop*E- spe&ulation- lanuae plaE- rammar- loi&

Lju#omir Badi+

9


11/301

?(elrade@

L8S QL85S 1)$R LP!(38 '$ L!3.!.8

Rsum: 'ans &e teFte sont dnotes toutes les &onsidrations p*ilosop*iTues- *istoriTuement les plus importantes-de la pro#lmatiTue du lanae- depuis 1armnide- 1laton- !ristote- .rammaire de 1ort/RoEal par !rnauld/Lan&elot

jusTuPU Nittenstein- MarF- et Geideer- ave& intention fondamentale de les amener au dialoue ave& la &on&eption p*ilosop*iTue du lanae de Mi%o Kuli+ dans son livre La lanae avant le lanae LPauteur &roit Tue lPoeuvre deKuli+ est au moins indire&tement lie ave& les ides du penseur mdival mEstiTue Maitre 8&k*art et TuP elle nousoffre une des &lefs pour &omprendre lPa#Vne du lanae

Lju#omir Badi+

?(elrad@

'68 SQGLWSS8L 5WR '83 !(.R$3' '8R S1R!QG8

7usammenfassun: 6n diesem BeFt Oerden alle *istoris&* #edeutsamste p*ilosop*is&*e (etra&*tunen der Spra&*pro#lematik- von 1armenides- 1lato- !ristoteles- !rnauld/Lan&elots .rammatik des 1ort/RoEals- #isNittenstein- MarF und Geideer anedeutet- mit der .runda#si&*t- sie in einen 'ialo mit der p*ilosop*is&*en!uffassun der Spra&*e Mi%o Kuli+s aus seinem (u&* 'ie Spra&*e vor der Spra&*e zu #rinen 'er !utor meint-Kuli+s Nerk sei Oenistens indirekt mit den 6deen des mittelalterli&*en mEstis&*en 'enkers Meister 8&k*artver#undenA es #iete uns einen der S&*lXssel fXr das ;erste*en des !#rundes der Spra&*e

,-./012 3416

YZ[\] Y ^_`Ybc _g

?h@

Pезюме: b qh hqw q xqxhqy qhy q{h q|}hq~h{h xqqyxh ~q{-q~w€{h q hxy x€|hxw w€{y- xw q ‚hx- ‚- ƒxqhw- y„h…xyx‚/†ww ƒ ?!rnauld@ x Zq ?Lan&elot@- ~ bxh‡h ?;ittenstein@- ˆyq?MarF@ x ‰hh ?Geideer@- q Šh ~yx x‹ ~ x q xqqyx ~€w w€{y ˆx‡Y|x ~ h yxh Язык до языка ƒ~ qx qxh- qxhxh Y|x ‹w { yq~h q{h y

xhw qhh~hy~ {qxhw xqxhqy |y ˆhqh Œy‹- w h| qqxhxh Язык до языка q~xqw x x€ yh y xx w€{y~ h€{


12/301

2


13/301

Luka Prošić

7+eograd8

M9;F


14/301

6- naravno- pitanja je na pretek ! jedno od nji* je o odnosu ramatičko i loičkosmisla koje- po mom sudu- povlači i pitanje o odnosu #i+a i mi%ljenja- a mislim da je i Mi%o Kuli+ pod pritiskom to staro pitanja

) ramatičkom i loičkom smislu se ovori u &eloj knjizi )vde se polazi od stavova

iz njeno četvrto dela koji nosi naslov Skrivene riječi Sveto trojstva ramatičko proroči%ta ?str 2JC/0J9@- u kome se ovori- između ostalo- o vezi ova dvasmisla- naime- o tome da se svaki loički smisao z#iva u ramatičkoj formi- da nemani jedno smisla izvan ramatičko smisla- odnosno ramatičke forme- damno%tvo imno%tvenost smisla i međuso#na različitost i razlika smisla upu+uje na to da svakismisao ima i svoju oso#u- odnosno svoj su#jekt- da je su#jektivan- itd !li- na početku prvo polavlja1oimanje oso#e u razli&i oso#ine i oso#enosti smislakazivanja ?str 2JC@ kaže se da se svaki smisao uvijek z#iva kao jedan istiramatički smisao- da ramatički smisao ?kao jedan isti@ pripada svakomsmislu- odnosno da je svaki smisao i ramatički smisao i da se z#iva u jednojramatičkoj formi- i jo%- da se loički smisao uvijek mora pojavljivati istovremenosa svojom ramatičkom osobom- koja se iskazuje u rečima ?i u tom smislu je svakismisao uvek dat u rečima i zna&ima i pojedinačan je- odnosno ima svoju oso#u isvoj su#jekt@- a time se sada iz ramatičko ulazi u teoramatičko- a to opet imaza posledi&u da se ramatičko određuje kao teoramatičko iskustvo #ivstvovanja?kako stoji- između ostalo- u podnaslovu knjie ,ezik "rije jezika Mi%e Kuli+a@ $ovoj %emi ve+ je određen i domen pro#lema i pitanja o kojima se može razmi%ljati

Luka Prošić ?

)dma* je uočljivo da između loičko i ramatičko vlada jedna prenaprenutosti to je prenaprenutost dvojnika- tako- na primer- ako se ima u vidu samo loičkismisao ?to je domen loike@- onda je s tim i ja- ili oso#a koja ovori- madata forma i ne postoji za loiku ! ako se radi o ramatičkom ?domenramatike@- tada se odurkuje to loičko !li su i zajedno

)vo pitanje o odnosu loičko i ramatičko smisla analono je prastarom pitanju oodnosu #i+a i mi%ljenja i 1armenidovoj tezi o identitetu #i+a i mi%ljenja !- kao %to

znamo- i ovde su prevae- ili #i+e ili mi%ljenje 6li se #i+e i smisao izjednačuju Kod Gajdeera postoji to izjednačavanje- naime- da je samo postojanje?samo #i+e@ / sam smisao / to je 1armenidov stav o tome dasu #i+e i mi%ljenjejedno te isto- a to je i Geelov stav o apsolutnom i nau&i- / #i+ai nema ?ma da ima@- / samo je mi%ljenje- / a samo ja je istanjeno i ne postojidruačije neo u loičkom smislu i izjednačeno je s njim

4


15/301

!li mi%ljenje- ma koliko #ilo čisto- ima svoju oso#u i ima autora i svoj su#jekat isu#jektivno je i pripada mu i to %to je ramatičko i jezičko- koje se ne može svestina mi%ljenje i ne može se izjednačiti s njim i u tom smislu su i te napetostiizmeđu oso#e i mi%ljenja

! ta napetost pokazuje se i u odnosu između znaka i značenja- naimeizmeđu reči i nji*ovo značenja- koje se opet izražava rečima i jezikom i jedino jezik ima snau da izrazi sam jezik i samo značenje i da a izradi i oformi kaosmisao i smisaonost- to #i se možda molo i druim zna&ima- ali su reči neosporne utome- one su lake i u duom iskustvu odmerile su i se#e i sve druo su odmerile iiskazale i stekle su jednu #eskonačnost dostojnu samo (ožanstva i ni%ta i* ne možezameniti

Loički smisao može se razumeti i kao oso#a #ez oso#e- ovor #ez onoa kojiovori / loičko nema svo ovornika- mada ima i te%ko se može li%iti samo

ovornika i su#jekta !- ako se ima u vidu ramatički smisao / onda u tome ledanju preteže pitanje o su#jektu- odnosno o samoj oso#i koja ovori i o tome ovoru

@> +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

! oso#a koja ovori i ne postoji druačije neo kao ta njena reč ! ni ta reč nemože postojati druačije neo kao sama njena oso#a- odnosno to je reč kojaovori ! to- opet- takvo ledanje naoso#u i reči i nije druo do jedno

razumevanje ili s*vatanje o toj oso#i kao reči- odnosno o oso#i koja je iza%la iz se#e i iz svoje tajanstvenosti i nepoznanosti i pokazala se u svojimovorima i rečima- a kao da i nije #ila pre toa pokazivanja 6 reč ses*vata- opet- kao oso#a u tom smislu- analono pret*odnom s*vatanju o oso#i koja postaje reč- da reč ima značenje i u tom smislu je i njen ovor i ona- da #i se pokazala- ovori i za*teva drue reči i kod Mi%e Kuli+a je impli&ite izrađena jednafenomenoloija te takve ire reči- / svaka reč traži drue reči i #ira i* i iza#rala i* jena samom svom početku ! sam takav početak je tajna

$ polavlju Ailološko razlikovanje smisla 5unk-ije rije2i od smisla same rije2i- Mi%o

Kuli+ ovori o funk&iji reči- odnosno o smislu te fuk&ije- zatim o smislu same reči i orazdvajanju smisla funk&ije reči od smisla same reči i o su#jektu- o#jektu i predikatu inji*ovoj funk&iji

!ko- sad- imamo u vidu funk&iju reči- odnosno upotre#u reči i samu reč i njensmisao- odnosno značenje- onda je s tim i to da reči imaju značenje same po se#i- ali

C


16/301

je to značenje i u druim rečima- / rečisu kao i drue čulne stvari- koje imajusvoj značaj- ali je to- opet- i sa druim čulnim stvarima

!li- pita se Mi%o Kuli+- kakva #i to #ila riječ koja istovremeno ne #i imala značenjeda jest riječŽ

)vde tre#a podsetiti na tzv jezi2ko "itanje+ koje je Mi%o Kuli+ formulisao odma* na početku svoje knjie- naime da se svako "itanje može pojaviti samo u jeziku- te da jeotud pitanje kao pitanje uvijek nešto jezi2ko7 6z toa proizlazi da je svako "itanje "itanje jezika- odnosno- da je "itanje jezika svako "itanje- jer je pitanje u jeziku- a neizvan njea- te da o #ilo čemu pitali- uvijek jezikom "itamo jezik ?str @ KodGajdeera imamo ontolo%ko pitanje- odnosno predpitanje: zašto je uo"šte ono štobiva+ a ne 2ak ništaB $ knjizi ,ezik "rije jezika imamo tzv jezi2ko "itanje+ da jezikomuvek "itamo jezik

Luka Prošić @<

!li- ornje pitanje: kakva #i to riječ #ila koja istovremeno ne #i imala značenje da jeste riječŽ / potvrđuje to da reč sama so#om ima svoj smisao- odnosno značenje i daima sve so#om i u tom smislu rečje- opet- slična oso#i koja ima sve i onda seizražava i pokazuje i ovim ovakvim stavovima ponovo se vra+amo pitanju o rečimai o nama: mi se izražavamo rečima- ali nas reči i odurkuju od se#e i kao da mou #ez nas ! miŽ 7ar smo izvan rečiŽ

H


17/301

Metafizika


18/301

7načenje reči su#jekt- o#jekt i predikat u na%em jeziku preuzeto je iz latinsko irčko: / su#ie&to upokeimenon na rčkom znači pod#a&ivanje- podmetanje to je podmetA / o#ie&toprosaoreoumenon ima smisao #a&anja ili metanja neče pred to je predmetA / praedi&o antikeimenon / znači unapred re+i kod nas prirok / ono %to je pri reči- %to pririče- zapaža se da je njeovo izvorno značenjeupravo ono koje #i tre#alo da se nazove "rorokom- jer je jedino prorok onaj koji posvome pojmu može unapred da ovori ?str 0C@ $ ovimramatičkim ?sintaksičkim@ kateorijama odvija se na%a ovorna i du*ovnaaktivnost !li- ovde i nije stvar u tome da se one razjasneramatički Su#jekt- o#jekt i predikat su kod Mi%e Kuli+a jedna esen&ijalna %ema- ako #i to tako molo da se nazove

!ko se- na primer- imaju u vidu su#jekt- o#jekt i predikat- tada se može postaviti pitanje značenja su#jekta- odnosno pitanje o tome %ta nas iskazujeŽ !ko seiskazujemo rečima- tada nas- to možda nije preterano re+i- nema #ez reči

Luka Prošić @@

!li- miŽ Ko smo mi izvan reči i izvan samo početka kao rečiŽ Mi smou rečima !li smo i izvan reči i one ne dopiru do nasŽ ?Sam su#jekt se može s*vatititako da je i podmetnut i predmetnut ?str 0H@

$ jezičkom smislu ?ali i u jednom ontolo%kom smislu@ imamo zaista to da je sam

su#jekat- podmet- to %to je podmetnuto i %to je samo se#i podmetnuto i onda takoizmaknuto od se#e 6 u tom smislu se može ovoriti o tome druom i različitom odreči Mi ne znamo- ako tako uslovno može da se kaže- %ta je to %ta smo mi- dok sene kažemo i u tom smislu smo i to nekazano i to %to se ne može iskazati i sam tajneizre&ivi su#jekt i to je ta dvojnost- to nekazano i kazano i u tome sam ja tavelika nepoznani&a i nasuprot tome %to sam otkrio

! same rečiŽ Reči su oformljene u duom komuni&iranju i ovorenju i imaju čvrstineu se#i i mou nam #iti pouzdan oslona& i dostupne su svima ?i zapisane su unutrakao sama na%a unutra%njost koja nam je postala dostupna i koja nam služi- i s nama

je i ne možemo se nje li%iti@ !li pro#lem je- naravno- u tome %to i* upotre#ljavam- %toi* #iram- ja sam pre nji* i onda i* #iram i to je taj su#jekt koji i nije izrečen-koji i nijekazan i koji je samo to najprozirnije koje nije spremljeno za reči- i ni za jednureč- i čeka i* i poziva i samo je i čuje i* u tome pozivanju- čuje te reči koje poziva- aliostaje opet i izvan samo poziva i sama je tajna ! to nije samo jezičko pitanje- ali je ito takvo pitanje- koje upu+uje u to nekazano i to je možda zaustavilo Gajdeera danapi%e drui deo 'ića i vremena

J


19/301

"edno od pitanja o kome se ovde raspravlja jeste teolo%ki aspekt jezika- odnosnoteoloiza&ija su#jekta- o#jekta i predikata i izrađivanje judeo / *ri%+anskoteoramatičko Sveto trojstva ?str 0J@ 7ato ove Tri %ije2i funk&ije jezika i jesu judeo / *ri%+ansko teoramatičko Sveto trojstvo- naime- vidi se da je značenje ,ednerije2i> tj jedno (oa kao istovremene razlike O-a+ Sina i Sveto du6a molo da se pojavi samo iz razumijevanja ramatičko značenja početka riječi- odnosno izrazumijevanja početka Riječi kao istovremeno trostruko početka funk&ije1odmeta- 1redmeta i onoa koji $naprijed .ovori )ta& ve+ ranije Svetim du*omkazuje Sina- Sveti 'u* ve+ ranije Sinom kazuje )&a- a Sin ve+ ranije )&em kazujeSveti 'u*- jer su oni u svojoj neprestanoj ranijoj razli&i jedno druom uvek istovremeni- pa zato se#i uvijek i jesu jedan smisao koji je #ez prestanka sam se#i ineki raniji smisao ?str 0J@ )vde #i se ovo izlaanje molo zavr%iti- ovim dolaskomu apsolutno- u to %to Geel naziva apsolutnim- koje se u jeziku pokazalo kao podmet- predmet i prirok- u loi&isaznanju kao teza- antiteza i sinteza- a u*ri%+anstvu kao )ta&- Sin i Sveti du*

@C +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

6 samo u ovoj %emi jezik je sredstvo kojim se otkrivam- a ja sam i izvan jezika i toaotkriveno

6li- ja sam jezički putnik- a jezik ima jednu #eskonačnu poten&iju i ona je izazovna i ja je delimično realizujem

?uka *rošić

7+elgrade8

M9;*@AB


20/301

t*e person *appens t*e transition from t*e rammati&alintot*e t*eorammati&al- #ut t*e Tuestion of t*e relation #etOeen person andOord- ie #etOeen su#je&t and t*ou*t ie sense appears also- t*en t*e relation #etOeen t*e Oord itself and t*e#einnin of t*e Oord and its meanin eFpressedOit* Oords

Luka Prošić @

?uka *rošić

7+elgrade8

M9;*@AB


21/301

eine davon ist die 5rae X#er das ;er*‘ltnis zOis&*en dem rammatis&*en und demlois&*en Sinn- die au&* die uralte 5rae X#er das ;er*‘ltnis zOis&*en dem’Sein= unddem ’'enken= na&*zie*t 6m vierten Kapitel dieses (u&*es “ 6er%or#ee 7or"e *er

.ei'i#e 5reieii#kei" *e$ #ramma"i$1/e 8rake'$ “ spri&*t man X#er die;er#unden*eit dieser #eiden Sinne- n‘mli&* ’dass ein jeder Sinn si&* immer als einund dersel#e rammatis&*er Sinn ereinet=A dass der lois&*e Sinn ’lei&*zeiti mitseiner rammatis&*en Person= vorkommt- die dur&* Norte ausedrX&kt ist- / und mitder 5rae na&* der ’1erson= kommt man ausdem ’.rammatis&*en= ins ’B*eorammatis&*e= 8s stellt si&* au&* die 5rae des;er*‘ltnisses zOis&*en ’1erson= und Nort- n‘mli&*’Su#jekt= und ’'enken=- #zO ’Sinn=- somit zOis&*en des Nortes sel#st und des ’!nfans= des Nortes und seiner (edeutun- die dur&* Norte ausedrX&kt Oird

@E +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

,I4 2/L16

7OP248

Q3STUVUWS XVYWS

Pезюме: Yx Язык до языка hqq ˆx‡ Y|x hq~wh qxxh x qhy|wx~h x€~hhxh w€{yhA hh|h xqyxhh w~hxh ~ qx xqxx w€{y Y| ~q~-xhhq|}x ~ yxx- / ‡xyA y x x€ ~hq~|}x‹hq~whqw ~q qhqhqx xhqy x xhqyq{q~- ~x~‡x ~ qhw h~h‡x x€ ~q~ “ ~q ~€x‡hxx ”{xw x ”{‡hxw b h~h ~h xqqh~xwY|x ”9к:ы;ые а 9>я;о? @:оABы C:амма;ADе


22/301

Smi'ja Lazi

7+eograd8

?JHBKDB K;D B;MDEDZDR

Rezime: !utor smatra da filozofsko delo Mi%e Kuli+a Jezik prije jezika predstavljaradikalnu novost u teorijskom pristupu čoveku kao simultanomsamostvarao&u- tumaču i efektu kulturne vlastitosti Rečju:pred nama je oriinalno i u

22


23/301

svetskim rela&ijama markantno ostvarenje- optimalna kom#ina&ija kru&ijalni* poledai mnoostrani* dodatni* inspira&ija Retkost- na čast na%em kulturnom podne#lju

&'ju!e re!i : 5ilozo5ija+ jezik+ identitet+ kultura+ komunikoloija

&e( )or*$: "6iloso"63+ lanuae+ identit3+ -ulture+ -ommuni-olo3

)psežna studija dr Mi%e Kuli+a ,ezik "rije jezika ?Kalekom- (eorad-2999@ predstavlja radikalnu novost u teorijskom pristupu čoveku kao simultanomsamostvarao&u- tumaču i efektu kulturne vlastitostiReč je o paradimatskom viđenjuGomo sapiensa kao izvorno linvalno su#jekta- dakle: kao aktera saop%tom ̃ eneričkom Pjezično%+uP kao #azičnim modelom ljudske du*ovnosti ikomunikativnosti $ razvijenijem iskazu: samosvesna ljudskost ?nema

nesamosvesne / i u takvom osnovnom vidu dejstvuju+e / kulturne su#jektivnosti@˜ "ezik ?sa velikim slovom i u sinularu@ tj ljudskost ?takođe u sinularu@ data izadata jezikom kao jedinstvenom matri&om samospoznaje isamoaktualiza&ije ?svako@ čoveka- sa napomenom da takva matri&a ne predstavljatek izdvojenu formu dinamike i manifestnosti ljudskosti kao sadržine- neo je is™ma ?u isti ma*@ mou+na i ostvarena ljudskost ?sadržina@ u svomfundamentalnom- razraničavaju+em izdanju u odnosu na drue ?ne/ljudske@ realije

@; +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

3aravno- ovde Pne/ljudskeP u diskurzivnim tretmanima jer su sve realije- najstrožeuzev- svakad i PljudskeP po na%im rela&ijama prema njima )tud "ezik ?univerzalnastruktura@ svesne- orijentisane i kreativne ljudskosti ?i po tome: ljudskosti PosuđeneP naadapta&ije unutar i posredstvom "ezika@ izražava svojom op%to%+u i pose#no%+u ?uraznim jezi&ima@ kako 6dentitet Doveka tako i "ezikom mou+ odnos Doveka premasopstvenom 6dentitetu kao samoostvaruju+em ?˜ samoza*vataju+em@ ovoru ose#i / i u Se#i i izvan Se#e / sa #eleženjima i vođenjima Se#e u svakakvim mou+nim prav&ima- transforma&ijama-usponima i sunovratima $ tom čudesnom sklopu čovek

upravlja so#om i sa izvesno%+u da mu "ezik nije jedina dimenzija ljudskostitavi%e- "ezikom je mou+no i spe&ifično samootuđenje čoveka: kad nema?ili potire@ uvid o se#i kao permanentnoj jezičkoj oso#enosti- sužavaju+i izvedenekonkretne jezike na podesne instrumente za *vatanja- čuvanja i razmene kulturni*sadržina- a među njima su- onda- i izledne manipula&ije primenjenimovorima $kazujemo na činjeni&u da manipulator- kad od se#e posmatra jedino kao*otimično izvođača određeno jezičko rada- previđa da je na delu i njeova

20


24/301

automanipula&ija #udu+i da i tada ?de te fa#ula narratur@ izriče se#e utotalnosti- sa PostatkomP %irim od konkretno jezičko anažmana

,(#I$ I 9&IV(%#FL&F ST%9$T9%F L,9DS$OSTI

Smiljan Lazin

Smiljan Lazin @?

$ tom kontekstu dr Kuli+ / prevladavaju+i jednostranu sliku o jeziku kao pukom ?mada mnoolikom i mo+nom@ sredstvu / pokazuje da je i sama mou+nostnastanka i planetarne razumljivosti ?preko uzajamni* prevoda@ pose#ni* jezika dataupravo eneralnom i jedinstvenom jezičkom prastrukturom na%e ?raz@umnosti ismisaoni* ?samo@odno%enja $ kon&iznom rezimeu: (espočetnim "ezikom se stvaraju

jezi&iA #ez jezičko pristupa realijuma nema sveta značenj™ irazlo™- nema- dakle- ni čoveka sa statusom ,a u po raznim sim#oličkimdistink&ijama i distan&ijama )vako postavljen- za*vat dr Kuli+a /prirodno / ističe nesamo ?uslovnu@ linvističku ravan analize neo i #rojne izvedene implika&ije udomenima kulturne antropoloije- ontoloije- loike- psi*oloije- teorije informa&ija ikomunikoloije- filosofije-pa i filosofije reliije

24


25/301

Rečju: pred nama je oriinalno i u svetskim rela&ijama markantnoostvarenje- optimalna kom#ina&ija kru&ijalni* poleda i mnoostrani* dodatni*inspira&ija Retkost- na čast na%em kulturnom podne#lju

C> +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

Bmiljan ?azin

7+elgrade8

@M;NN9BB ;B B9?FB*99C@

Summar(: B*e aut*or maintains t*at t*e p*ilosop*i&al Oork of Mi%o Kuli+ La#ua#e ,e-ore La#ua#e is a radi&al noveltE in t*e t*eoreti&al approa&* to man as asimultaneous self&reator- interpreter and effe&t of &ultural proprietE 6n a Oord: Oe*ave in front of us an oriinal and in &omparative Oorld relations an outstandina&*ievement- an optimal &om#ination of &ru&ial vieOs and manE/sided inspirationsadded B*is is a raritE- doin *onour to our &ultural milieu

Bmiljan ?azin

7+elgrade8

@M;N


26/301

in den Neltrelationen markante Leistun- eine optimale Kom#ination Oesentli&*er 8in#li&ke und vielseitier zus‘tzli&*er 8ine#unen 8ine Selten*eit- die unserer Kultur 8*re ma&*t

Smiljan Lazin C<

\01O]^ ,4_1^

7OP248

`,b`c\3 WSW Sb3`

Pезюме: ƒ~ qxh- xqqyh qxhxh Язык до языка ˆx‡Y|x w~whqw xqyxh{ ~‡hq~ ~ hhxhqy ‹h yh~hy| yy ~~Š|- y~h x –hy| y|| q{qx~hh ›~- hh x xxh x ~ x~{‹ y‹ wyhx€~hhxh- xhh qxxh q~}x‹ ~€w~ x €~h{‹ xh{‹ ~‹~hx gqw}x ‡hh~- y{„h xqw ‡h y||h qq~

V9$OVF #FD9'I&F

2H


27/301

OTVF%F&,( &F9!&OG S$9PF 8AILO#OAI,F I ,(#I$8

Desanka Latković+ u"ravnik Vukove zaduHbine+ "ozdravlja "risutne

2>


28/301

9D$ ;


29/301

svoje izlaanje započinjem filozofskim početkom filozofije jezika- odnosno jednomteorijom koja je siurno proizvela najve+e povesno dejstvo na filozofiju jezika potonji* stole+a- čak njeni uti&aju dosežu do jedne srednjevekovne rammati-a s"e-ulativa )vo poslednje pose#no nala%avam z#o spekulativno karakteraKuli+eve knjie- sa punom sve%+u o svim razlikama- koje postoje između!ristotelove- čini se- zdravorazumske i jedne spekulativne ramatike- ali i uz oraduda sve ove kvalifika&ije često vi%e zatamnjuju stvar- neo %to je doista o#ja%njavaju!ristotelova filozofija jezika pokazuje se u nekim svojim sementima i danasaktuelnom- a okarakterisana je i kao najuti&ajnija semantikasvi* vremena Bako da povratak- u smislu *otimično vra+anja na izvore iz koji* *o+emo ne%to da saznamoili da se prisetimo onoa %to ve+ znamo- jeste- prema mom sudu- za filozofsko promi%ljanje neop*odan put

Sama tema za*teva mnoo duže i podro#nije izlaanje- neo %to +u ja ovde ponuditi6zne+u samo neke naznake koje su po mom mi%ljenju važne za !ristotelovo poimanje jezika- i kroz koje se #ez o#zira na nji*ov različit sadržaj- kao i različite kontekste- ukome su izkazane- provlači jedna povezuju+a nit

"ezik- koji .r&i razumevaju prevas*odno kao ovor- ima svoju tvarnu i pojmovnu- datako kažem- idejnu stranu Stoa a i 1laton smatra nepouzdanim medijem- jer su jezička značenja uvek data u svojim tvarnim zvukovnim lju%turama- pa su kao takva podložna promenama- nekoj impli&itnoj vremenosti- istoričnosti i prolaznosti Bo je i!ristotelovo mi%ljenje s tom #itnom razlikom u odnosu na 1latona %to jasno zastupakonven&ionalističko stanovi%te u poledu odnosa imena i imenovano- i %to *a#itusunjeovo izlaanja siurno ne priliči kvalifikovanje jezika kao nepouzdano medija

Irina Deretić C

1rvi #itan sement !ristotelovi* promi%ljanja o jeziku nazva+u antropolo%kim- i on je povezan sa njeovom čuvenom defini&ijom čoveka iz Politike Ft6ro"os zoon loone-6on- tako ona lasi u svoj svojoj jednostavnosti- mada sadrži nedokučiv smisao jedne od temeljni* reči rčko filozofiranja- reči loos Možemo je prevesti- ali se #ojim da nam tu nikakav prevod ne može #iti od prevelike pomo+i

S metodolo%ke tačke ledi%ta posmatrano jedan od !ristotelovi* načina dolaženja dosu%tine stvari jeste onaj prema modelu apsta*ovanja 3a taj način on dolazi i dodefini&ija čoveka- koji* ima nekoliko u njeovim spisima;erujem da +e nas analiza jedno od ovi* određenja odma+i od preovlađuju+e interpretiranja !ristotelovos*vatanja jezika- i mi%ljenja uop%te kao nekakvo u jakom smislu instrumentalističkoodređenja jezika- koji se uru%ava ne samo prilikom neko detaljnije razmatranja ove

2I


30/301

defini&ije- ve+ samim njenim izri&anjem "er jezik nije samo sredstvo kojim čovek ne%to druo postiže- ve+ njeova sud#ina- ži preko koa se on razlikuje i raspoznajeu odnosu na sva ostala živa #i+a

7a razliku od životinje- čovek poima- prema !ristotelu- ne samo ono %to je korisno i

%tetno u datom trenutku- neo ono %to je poželjno ili nepoželjno samo po se#i )vde jekao čovekovo o#eležje istaknuto razmi%ljanje o sada%njem i čulo za #u+nost "edinočovek ima loos %to znači da je jedino on može da misli i da ovori- tj da smislenoovori- i da je na taj način u mou+nosti da učini očitim ono %to jo% nije prisutno i se#ii druima !ko krenemo jo% dalje su%tina čoveka je u tome %to je u stanju ne samo dadruima predoči temporalnu dimenziju postojanja- neo i da predoči svet- da ovori io se#i i o druima- kao i da reflektuje svoj vlastiti ovor i mi%ljenje 3jeov ovor nema samo utilitarnu i instrumentalnu funk&iju- njime se čovek ne koristi samo da #i postiao ne%to konkretno- %to je korisno za njea samo- kako ispravno vidi !ristotel-ve+ on nastoji da nepostojanim zvukovnim materijalom ?fonskim sklopom@ iznesekoliko toliko postojane iskaze o svetu- se#i- druima- zajedni&i- ili- čak- da saop%ti iteorije o onome %to predstavlja njeovo predmetno iskustvo

CE +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

!ko dovedemo ovu prvu sa druom defini&ijom čoveka dolazimo do slede+i*rezultata ) neusu između ovora i politike vrlo rečito ovori slučaj oni* koji suekskomuni&irani iz sfere političko Ro#ovi su- kaže !ristotel- aneu loou- %to ne

znači da oni nisu o#dareni sposo#no%+u ovora- neo da je nji*ov ovor instrumentalizovan- kao uostalom i sama ina ezisten&ija- u tom smislu da oniovorejedino onda kada su prozvani Samo onaj koji je deluju+i ima loos- jer njeovovor ne predstavlja ekonomičnu zamenu za jezik pokreta- kojim se poznavao&i tosistema znakova mou služiti kako #i razmenjivali funk&ionalizovane porukeRo#ovi i varvari su aneu loou- jer ne učestvuju u onom o#liku života koji je!ristotel nazvao bios "olitikos de ovor kao razmatranje- disputovanje- sporenje ilinadmetanje zado#ija svoj puni smisao

'ruo određenje određenje ovora nazva+u loičkim određenjem loosa u ve+

spomenutom spisu O tuma2enju- koji razočarava ako očekujemo da +emo tu prona+i pravila tumačenja- ili- pak- refleksiju o uslovima mou+nosti samo razumevanja $istoriji loike se u tom delu po prvi put pojavljuje- dodu%e- u rudimentarnom vidu jedna teorija ramatike i jasno profilisan pojam iskaza 3aime- !ristotelrazlikujeloos semantikos i loos a"o"6antikos- u tom smislu da svaki ovor imaneko značenje- ali nije svaki istinit ili lažan- ve+ samo onaj ovor kojim se ne%to tvrdiili poriče ?up De Int >a /9@ Međutim- !ristotelov loos a"o"6antikos nije

09


31/301

naprosto samo sud- neo i pojavljivanje nečea u ovoruA on i medij u kome seiskazuje stvarnost i odnosi u njoj na pore%an ili tačan način

Irina Deretić CJ

'a spomenemo i ovo )sim semantičke- ovor vr%i i metaforičku funk&ijuMetaforički jezik koji je #lizak filozofskom #a% u tome %to zapaža sličnosti izmeđuonoa %to je po mnoim svojstvima vrlo različito- jeste neko delovanje ta se zapravotime *o+e re+iŽ 1a upravo to da prisustvo metafora dinamizira diskur- čini a pokretljivijim- a kadkada i disperzivnim

!li- vratimo se samom predmetu Bre+a stvar- koju #i* u ovom izlaanju- *tela danaznačim u vezi je sa !ristotelovim s*vatanjem uloe jezika u saznanju Svako

!ristotelovo istraživanje započinje navođenjem različiti* ovora o nekoj stvari- koja je predmet istraživanja- sa o#aveznim autorovim dodatkom da se sve može izrazitivi%estruko- ali da je svako na%e- a pootovo saznajno prenu+e usmereno ka dolaženjudo jedno 1a ipak- navođenje različiti* vrsta ovora o nekoj stvari ne predstavlja prin&ip !ristotelovo istraživanja )n ne proučava tipove iskaza ve+ tipove situa&ija-na koje se iskazi odnose 'ruim rečima- metodoloija !ristotelovo rada- i to važiza sva predmetna područja kojima se #avio- ne sastoji se u istraživanju iskaza ostvarima preko koji* se do ti* stvari dolazi- neo u istraživanju raznovrsni* tipovasitua&ija ili stanja stvari u kojima se jedan fenomen ispoljava u &ilju dolaženja donji*ove zajedničke odred#e

0


32/301

F%ISTOT(LOVO SKVFTF&,( LOGOSF

Irina Deretić ovori na sku"u 8 AILO#OAI,F I ,(#I$ 8

C; +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

02


33/301

,(#I$ I #FGO&(T$F &,(GOVOG SMISLF

Irina Deretić C?

'a zaključimo 7a !ristotela jezik nije ni prva- ni najznačajnija tema- mada- s drue

strane- tačno je i to da on u istraživanjima #ilo ko fenomena uvek kre+e od njeovi* jezički* značenja- sa stavom da se sveukupnost neko fenomena ne is&rpljuje u ovojanalizi- pa je u tom kontekstu !ristotel suprotan svakoj jezičkoj analiti&i savremeneanlosaksonske filozofije 5ilozofska *ermeneutika- koja- uop%teno uzev- teži ru%enjudomi u interpreta&iji antike- iznosi mi%ljenje da !ristotel svoje filozofske pojmovezado#ija refleksijom jezika- koji koristi Mislim da je to preterano tvrditi !ristotel je #io mnoo vi%e realista- pa i u poledu semantike- neo %to je ijedan od ovi*značajni* prava&a u savremenoj filozofiji uop%te spreman da prizna


34/301

Summar(: 6n t*is paper Oe trE to emp*asize some elements of !ristotlePsunderstandin of loos 6n t*e &entre of our presentation are tOo StairaninPsdefinitions of man- interpreted in t*eir mutual relations*ip and findin in t*em a pointof departure for furt*er understandin of !ristotlePs verE important and developed&on&eption of loos

&e( )or*$: Fristotle+ loos+ man+ mind+ lanuae


35/301

cSSb,cU W SU\33,b\W TU,\TUU XVYWS

Pезюме: b q~| qx h xqhh~qyh xxh q bŠhh ‡h ~xxw ~ hhhxw h~hy- qh{h ›xx-y{h y|h ~ x‹ ~€xq~w€qx- |„x~w ~ x‹ xq‹{h yx

w h‡h xxw xqhh~qy ~hq €~h| yŠhŠxxq

9D$


36/301

dosada%nji* kli%ea uvode+i trivalentno filolo%ko/teoramatičko/teolo%ko značenje nesamo kao značenje neo i kao #ivstvovanje

+$ku$"va + IV+ 17 'eorad

8* -eomeo'o#ije kazivaja *o o"o'o#ije izri1aja

Može se mnoo toa kazati- a ni%ta ne re+i 5enomenu kazivanja i kazano pret*odivremenski i stvarno ontos izri&anja 6zri&anje je poput izrezivanja- pa z#o toariječi ranjavaju du#lje neo mačevi (i#lijski promatrano Riječ pret*odi i samomstvaralačkom činu (ožjem- jer tamo se veli: Reče (o i #i ?˜ posta@ Sada kada mi

o#ratno- želimo ne%to adekvatno iz/re+i- moramo onu o/stvarenu Riječ izrezati idruom posredovati- %to uvjerljivo ovori o tome da je fenomen kazivanja samoepifenomen ontosa izri&anja Sve se ovo doaŸa u sferi #ivstvovanja- pa je jezik prije jezika konstituens #ivstvovanja samo 7#o toa Kuli+ sasvim prirodno i uvjerljivokre+e kroz sve teolo%ke sim#ole i izričaje otkrivaju+i u njima #itne filozofske sadržaje)vaj *ra#ar misaoni podu*vat je sasvim leitiman i sa filozofsko i sa teolo%kostajali%ta- jer nema ni%ta %to ne može #iti predmet filozofiranja- a teolo%ki ledano(ožja Riječ je sve stvoreno kao i sve u )#javi kazano i u ljudskom $mu sadržano

7a Kuli+a jezik prije jezika nije samo struktuiranost samo #ivstvovanja kao

mou+nost njeovo spoznavanja- neo i sposo#nost njeovo izri&anja ;e+ jetrideseti* odina pro%lo stolje+a Lav ;iotski ? Fiš'jeje i #ovor 1 upozorio da jemi%ljenje ?kazivanje@ i ovor ?izri&anje@ jedno od najteži*- najzamr%eniji* inajsloženiji* pitanja 5ranz Qalvelli/!dorno je u svojoj studiji o reliioznom jeziku- o#javljenoj jo% IHC odine- upozorio na izuzetnu važnost jezika navode+i jednu anedotu iz Konfu&ijevo nasljeŸa 3aime- učeni&i su pitali Konfu&ija sto #i prvo učinio kada #i želio da zavlada jednom zemljom Konfu&ije je odovorio da #ipopravio upotre#u jezika- a učeni&i zaprepa%teni nisu moli s*vatiti kakve to vezeima sa vladanjem Konfu&ije odovori: !ko jezik nije u redu- onda nije ono %to jekazano isto %to je i mi%ljenoA a ako nije mi%ljeno- %to je kazano- onda se ne može ni%ta

napravitiA ako se ni%ta ne može uraditi- onda nema ni morala ni umjetnostiA ako nemamorala ni umjetnosti- onda nema ni pravdeA ako nema pravde onda narod ne zna na %to #i se oslonio 'akle- tre#a se čuvati svake samovoljnosti u riječima

Marko Oršolić @

0H


37/301

Jezik prije jezika

;e+ je i od drui* zapaženo ?Lj Badi+@ da knjia ,ezik "rije jezika Mi%e Kuli+a predstavlja prvorazredan spekulativni filozofski podu*vat koji otvara mou+nost preokreta u na%em s*va+anju jezika Možda #i se molo kazati da se taj preokretnaznačava u Kuli+evom pokazivanju da ne postoje vanjezička značenja- odnosno- dane postoji nijedno značenje koje za nas istovremeno ne #i #ilo i neko jezičkoznačenje 3a%a predstava o postojanju vanjezički* značenja- upozorava Kuli+-utemeljena je u nezapažanju da jezik nije samo ono %to se u filolo%kom smislu- a iinače svakodnevno- reduktivno s*va+a samo kao ovor 'a #i se ne%to ovoromkazalo- saznajemo u ,eziku "rije jezika- mora ve+ ranije da postoji neki jezički smisao

koji se smje%ta u taj ovor 3e nastaje jezik iz ovora- kaže Kuli+- jer #ismo- vansvake sumnje- mi imali jezik i kada uop%te ne #ismo imali sposo#nost ovora $filozofskoj i filolo%koj tradi&iji postavljanja pitanja o jeziku poimalo se sasvimdruačije- naime- tvrdilo se da je jedino mi%ljenje to koje isporučuje smisaoovorenju jezika- jer je za tu tradi&iju samo mi%ljenje ono koje stvara jezik 6pak- utakvoj kon&ep&iji jezika koji nužno slijedi naloe mi%ljenja koje je nedje izvan njea- pro#lemi sa jezikom- pokazuje Kuli+- ni izdaleka nisu razrije%eni- jer mi%ljenje nemože nikakva značenja da misli- nikakva značenja da stvara %to ta značenja ne+eistovremeno imati i kao jezička značenja

C +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

Dini mi se da time Mi%o Kuli+ utemeljuje #itan preokret u na%u tradi&ionalnuorijenta&iju u razumijevanju smisla jezika- jer je to orijenta&ija koja počiva na postupanju svakodnevno čulno/loičko uvjerenja u kojem je smisao jezika izvansamo jezika- tj u predstavi da je jezički smisao nesamostalan pa da se otud jedino imože na+i u smislu koji mu daje mi%ljenje 7ato Kuli+ i kaže da se smisao jezikamože razumjeti opet samo smislom jezika- naime- da se iz jezika ne može iza+i- tj

odložiti a nedje izvan se#e Kada #i to #ilo mou+e- onda #i mi ostali #ez jezika- patada ne #ismo ni moli imati nikakav smisao- jer nema smisla koji se za nas ne pokazuje istovremeno i kao jezički smisao

;jerujem da je upravo zato Mi%o Kuli+ razumjeo ramatički smisao jezika kaoapsolutni smisao- pa otud nije neo#ično da a je prepoznao kao onaj smisao iz koje je jedino mola i da nastane teolo%ka predstava (oa i filozofska $ma Bako se put u

0>


38/301

ramatički smisao jezika u knjizi Mi%e Kuli+a pojavio istovremeno i kao put u ono predteolo%ko i predfilozofsko- pa je otud- re&imo- i judeo/ *ri%+anska predstava oizonu ?ispadanju@ čovjeka iz Raja i mola #iti jasno saledana iz pade%ko odnosaloičko i ramatičko smisla jezika- a s drue strane- #ilo je mou+e da se pokažeda je ramatika ono %to je teoloija jezika- i istovremeno ono %to nadma%uje svakuteoloiju 7ato Kuli+ poseže i za formula&ijom pojma teoramatike kao jedno sasvimnovo pojma koji je u smislu koji mu Kuli+ daje: raniji svakoj teoloiji i svakojantropolo%ki pojmljenoj filoloiji

$ tom smislu- sa stanovi%ta razumijevanja funk&ija jezika- tj su#jekta- o#jekta i predikata- ukazala se i nedovoljnost filozofsko poimanja uma- apsoluta- ili kako se tove+ sve u istoriji filozofije imenovalo- jer je i filozofija funk&ije jezika poimala samokao neke spolja%nje jezičke funk&ije ovorenja 3aime- filozofija je u svojimrazumijevanjima mi%ljenja takoŸe prirlila su#jekt- o#jekt i predikat- ali i* nije nikadas*vatala kao ne%to jezičko- ve+ upravo kao ne%to nejezičko- pa zato i tumačila kaone%to %to po svojoj prirodi pripada tajanstvenom smislu ljudsko du*a kao mi%ljenja- ane jezika Bako se i u filozofiji o#likovao onaj isti previd koji leži i u osnovamarazumijevanja filoloije i teoloije- jer je i filozofija ramatiku mi%ljenja poimalakao ne%to nejezičko %to tek i%čekuje riječi da se u njoj nastane i tek tada pojave kao jezik kojim mi%ljenje saop%tava svoj smisao 7a#oravilo se da se svaki smisao možeza*vatiti samo kao jezički smisao- te da su#jekt- o#jekt i predikat nisu ne%to %to pose#i nema značenje smisla riječi- ve+ upravo da i oni sami uvijek jesu stvarne riječikoje uvijek ne%to ranije znače za sve riječi

Marko Oršolić

0J


39/301

AILO#OAI,F I T(OLOGI,F ,(#I$F

8,(#I$ P%I,( ,(#I$F8 N bitni "reokret u razumevanju jezika

Marko Oršolić

E +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

Bo je i razlo za%to je po Mi%i Kuli+u i filozofija izolovala pitanje o #itku i njeovojvremenosti kao jedino pitanje u kome se može otvoriti smisao ljudsko #ivstvovanja-ali je pri tome za#oravila da je #itak uvijek isto %to i predikat- te da se smisao nikadane može tražiti samo u predikatu- jer kakav #i to smisao #io kada #i se ovorilo samo predikatima 7ato se u ,eziku "rije jezika moralo istovremeno putovati i kroz

filozofiju- teoloiju- antropoloiju i filoloiju- ali takoŸe i kroz psi*oloiju- umjetnostili pravo- i pokazati da se može i+i dalje u razumijevanju tajanstveno smislačovjekovo #ivstvovanja samo ako se pristane da se taj smisao otvori kao jezičkismisao #ivstvovanja čovjeka

Knjia Mi%e Kuli+a ,ezik "rije jezika predstavlja nezao#ilazan instrumentumlaboris za sve misle+e ljude- i to ne prvenstveno samo za filozofe- neo i za teoloe-

0I


40/301

upravo zato %to ona omou+ava da se izmakne teoloiziranju filozofije- toj zavodljivojza#ludi moderno vremena 3e može se poput 5euer#a&*a redukovati teoloija naantropoloiju- a niti održati skolastičko pretvaranje filozofije u služavku teoloije-neo su o#je ravnopravne sudjelatelji&e na putu razumijevanja #ivstvovanja uop+e

Marko Oršolić J

Marko Dršolić

7BarajevoMuni8

?;NE;E9 ;B CDNB


41/301

&onstituant de lPtre mme Kuli+- don&- va plus loin Tue Geideer lui/mme etarumente solidement sa voie mditative non seulement en dtruisant les &li&*seFistants sur &es Tuestions fondamentales de notre tre- mais plut¢t maVtrisant tous les&li&*s eFistants en introduisant une sinifi&ation trivalente p*iloloiTue/t*orammati&ale/t*oloiTue non seulement &omme sinifi&ation mais aussi &ommetre

; +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

Marko Dršolić

7BarajevoMuenen8

B*R;C@9 ;?B KDNB


42/301

q~xqw ~- { €qw ~q w€{yh w€{y h y yy”h {xw- x qq~w}h q q|}hq~~xw £y xx xh-y€{~hqw- Y|x ‡h ‡h ‰hh- x – q~ {qh{ | h{~h h qy €|‡w |q~h{h ‡{ qxhq|}hq~h{‹ ~q~ ‡h q|}hq~~xw- qyy hh~w ~qhq|}hq~|}xh yx‡h ~yhxh h‹~h x/hxy/hxhqy €hxw h y yy €hxw- x yy q|}hq~~xw

42


43/301

9D$ ;


44/301

3akon uvida u jezičku o#u*vatnost na%e iskustva autor polazi od ključne *ipoteze da

je pitanje o jeziku takoŸe dato u jezičnosti 3a tome uvidu se zasniva preliminarnistav da jezikom pitamo jezik ;eza "a i jezika je s*va+ena u smislu #ivanja pri- %toautor označava prijateljstvom ?#iti pri "a@ "a i jezika koje je za su#jekt neo#ja%njivo

Kada se krene za traženjem početka te predjezičke osnove onda moramo u+i uteoramatička pitanja jezika dje se empirijsko "a mora ostaviti po strani u ime jednoteoramatičko "a Riječ je o za#oravu jezika u smislu istovremenosti ja i jezika- tjnjeove svakodnevne prisnosti kada se služimo jezikom i kre+emo unutar njea ne pitaju+i se za ono prije jezika %to je omou+ilo i omou+ava rečenu jezičnost

Kuli+ traa za tom predjezičkom jezično%+u u koju se kao pronani&i iz jezičko rajatre#amo vratiti u za/#oravi%te jezika ta se tu za#oraviloŽ 7a#oravila se razlika "a i jezika koja je #oravila u istovremenosti "a je pronano iz istovremenosti sa jezikomu jezik kao neistovremenost2$viŸaju+i važnost vremenske i prostorne strukture onukazuje na jezičko premje%tanje u vrijeme i prostor Bim jezičkim za*vatomsavlaŸujemo vrijeme $ tom smislu se vremenska uzastopnost prepli+e saistovremeno%+u u jeziku $ tu svr*u se koristi pam+enje kako #i se sintetičkio#u*vatila neistovremenost doaŸaja

Sam se ovor razvija u vremenu- književnost je vezana za vrijeme- dok je slikarstvo

prostorno $ tom svjetlu Lesin njemački klasi&ista postavlja pitanje odnosa prostorneistovremenosti i vremenske uzastopnosti ?linearnosti@ daju+i primat vremenskojuzastopnosti 3asuprot tome Gerder #rani pojam istovremenosti u poeziji kojom se prevazilazi linearnost doaŸanja 7asiurno postoji jedno ramatičko vrijeme koje seuključuje u jezičko doaŸanje 7a*valjuju+i tom vremenu možemo ovoriti naodstojanju od doaŸaja neko vremena i prostora Mi%o Kuli+ ide korak dalje kadauviŸa da same riječi nijesu vi%e u dodiru sa stvarima- a da je- pri tom- sam čovjek kao #i+e riječi ispao iz izvorno odnosa sa jezikom Bakav upotre#ni jezik postao je predmet nauka o jeziku koje opisuju njeovu funk&ionalnost za#oravljaju+i naizu#ljeni pojam jezika prije jezika

Savo Laušević E<

Mi smo o#uzeti jezikom- ovore+i a ?kao da smo u naj#ližem odnosu@ pa ipak- tarela&ija je neodreŸena i tajnovita 3auke o jeziku skupile su mnoa znanja ali im je i

44


45/301

dalje jezik sam ostao velika tajna 6 mora ostati tajna Mnoe su predstave o jeziku naosnovu koji* se kuju #rojne defini&ije koje tačno kažu %ta je jezik: djelatnost-ispoljavanje unutra%njosti- slikovno/pojmovni izraz- označavanje- sim#olizovanje itd1a ipak ispu%ta se ono naj#itnije o jeziku kao jeziku "er ovor o jeziku- o #iti jezika jetakoŸe jezik- jezik #iti )staje pitanje kako jezik može ovoriti kao jezik Bumou+nost Gajdeer vidi u pjesni%tvu navode+i sti* Stefana .eora iz pjesme %ije2 ukojoj se kaže: 'a nema stvari dje nema riječi

3a sličan način- ali sa drue strane- ovaj pro#lem dotiče i .adamer kada primje+ujeda jeziku pripada su%tinski samoza#orav jezika 3ijedan pojedina& koji ovori nemaiskonsku svijest svo jezika 6zuzetna je situa&ija da je neko svjestan jezika kojiovori0 činjeni&a- da jezik uronjen u život i ispunjen njime- jo% vi%e je izložen ovom jezičkom samoza#oravu- %to je vi%e jezik ispunjen životom to smo a manje svjesniBako iz samoza#orava jezika slijedi da nas dostiže njeovo iskonsko #i+e u kojem postoji ono rečeno 4

E +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

Kuli+evo ispitivanje- njeov filosofski opit C zalazi- upravo- u ovu za/#orave+u-za#oravljenu stranu jezika- uvjeren da iz toa za/#orava pro#ija su%tinsko #i+e jezikakoje tre#a #iti mi%ljeno $toliko se #rojne filolo%ke- ramatičke- loičke i filosofsketeorije tre#aju ispitati u spekulativnom odnosu prema rečenom za/#oravku iliza#oravu "er: Mi smo uvijek ve+ predu#ijeŸeni jezičkim izlaanjem svijeta utoliko

je jezik istinski znak na%e konačnosti i uvijek iznad nas H

Mi%o Kuli+ svojom knjiom ,ezik "rije jezika *o+e na jedan spekulativan način- da pronaŸe traove koji vode u jezik sam 3o- po%to su ti traovi zatrpani do nji* se nemože do+i putevima koji su stvoreni preko nji*- ve+ se mora traati metodomar*eoloije- tj kritičkim raskrivanjem ono %to se samo/prikazuje kao jezik uinstrumentalnom smislu )va zatrpanost izvorno jezika prije njeoveupotre#ljivosti i manifestnosti i sama dokazuje da postoji jezička temeljnost inepojmljivo tijelo jezika- njeov korijen i početak za kojim se tre#a i mora traati !li-ta temeljnost i taj početak- iako su nepore&ivi- nji*ovo prisustvo nije dato na način

spolja%nje eviden&ije- ve+ kroz odnos ličnosno prijateljstva- a prema analoiji*ri%+ansko odnosa (oa i čovjeka !na/loičnost- ovdje valja s*vatiti kao odnos prema loosu koji podrazumijeva sličnost i razlike #i+a prema nji*ovoj su%tini $*ri%+anskoj tradi&iji svijet kao tvorevina je ana/loičan Bvor&u )n je sličan 3jemu-ali istovremeno pretpostavlja i njeovu ne/jednakost ?ne/sličnost@ 6maju+i pret*odnou vidu !utor naznačene Knjie se koristi teolo%kim analoijama judeo/*ri%+anstva preko koji* se poznaje (o i njeovo prisustvo u svijetu- kako #i se osvijetlila

4C


46/301

teoramatička #it jezika koja je prije jezički* manifesta&ija i jezičke upotre#e !utoranaročito interesuje ovo jezičko pret*oŸenje ?po analoiji sa #ožanskim pret*oŸenjem@koje nije samo vremensko prije ve+ prvo u ontolo%kom i trans&endentalnom smislu)n s pravom poseže za analizom ključni* teoloema iz Staroa i 3ovoa zavjeta ukojima riječ ?loos@ i jezik imaju izvornost prikaza (oa- #oo/javljanja- otkrivenja?apokalips@ i stvaranja svijeta $ toj opti&i čitamo: 1rikaz (oa je isto %to i prikaz jezika koji je živ i prisutan > )tuda plodna *ipoteza o teoramatičkom "a koje (o poznaje kroz jezičko sje+anje i vječno pam+enje- ne/za#oravljanje ili vječnuju pamjat

Sav Laušević E@

1riča o !damovom padu i proonu iz 8demsko vrta za Kuli+a je ana/lona jezičkom za/#oravu ta se ?Ko se@ tu za#oravi?l@oŽ 'e%ava se za#orav značenja

jezika za "a Bačnije za#oravlja se istovremenost ja i jezika- odnosno istovremenostnji*ove razlike $toliko rečeni za#orav odovara prema tvrŸenju Kuli+a- poznatom proonstvu iz Raja !damovo iznanstvo je paralelno sa za#oravom predjezičko/ jezičko raja Kako je čovjek pao u zemaljski prolazni svijet tako je ispao izizvorno jezika- ili kako autor tvrdi iz istovremenosti sa jezikom ?str 4J@

1ronanik se u svom proonstvu ponovo raŸa- ali za#oravlja pret*odno roŸenje 'a #i se preporodio i iza%ao iz za#orava i pada- potre#no je ponovno roŸenje u smisluukidanja za#orava )vaj povratak u izvorni odnos sa (oom i "ezikom je pitanjelju#avi- u smislu pri/sustva ? su%tine@ pri/jateljstva 1rema Kuli+u ovo je izlaz iz pada

u neistovremenost ?iz istovremenosti@ sa jezikom Bo znači da nam na% jezik- iako sesa njim svakodnevno služimo- nije u isto vrijeme sa nama- postaje stran i za/#oravljen- pa a i ne možemo razumjeti- ve+ se u#imo u njemu

EC +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

Beoramatičnost jezika ukazuje na ovaj prvi rije* u kojem je "a jezički zrije%iloiz čea se dalje zaključuje da i teoloija ima jezičko porijeklo 3e ulaze+i u raspravu

sa izloženim stavovima i zaključ&ima koji se odnose na teoloiju u njenom tzvsvakodnevnom liku ?str CI@ i npr kateoričkim izjavama: 'a je nastanak teoloije posledi&a oz#iljno jezičko pitanja o jeziku J- mislim da se rečena kateoričnostte%ko može dokazati- #ar kada je u pitanju *ri%+anska teoloija I 3e dovode+i u pitanje važnost pitanja o jeziku za *ri%+ansku teoloiju- naročito za njen novozavjetnilik koji je prisutan u "ovanovom jevanŸelju- ne tre#a za#oraviti da se starozavjetni(o Mojsiju o#javljuje i mimo jezika kroz čudo nesaorive kupine- a tek potom krozovor "a sam onaj koji jesam 6 Gristos se o#javljivao kroz djela kao i kroz ovore/4H


47/301

nje $toliko su "evanŸelja svjedočenja jevanŸelista o djelima i riječima Gristovim!li- iako ne jedini- jezik je svakako najvažniji način odno%enja čovjeka i (oa Kada je u pitanju teoloija kao nauka o (ou- ona jeste jezička- jer je #ooslovlje smisleniovor o (ou

(o jeste ramatički #oA njeovo porijeklo je dato u ramatičkom smislu jezika 9 $toliko je po Kuli+u- Mojsije starozavjetni ramatičar jer se suočio saapsolutnim likom (oa koji mu kaže "a sam onaj koji jesam 'akle ramatičnost jeapsolutna i izvire iz apsoluta )na sva značenja izvodi iz se#e i ponovo i* vra+a se#i-ne tuuje ni za čim- ve+ se neprestano raduje novim pojedinačnim kao istimznačenjima 6 na druom mjestu se potvrŸuje apsolutnost ramatičko kada sekaže: .ramatička istina otovo i da nije ne%to ljudsko- te nam izleda kao neki ovor vječnosti 2 6li jo% prenantnije :!psolut ramatičko kazivanja je vječno vra+anjeisto jezičko smisla 1otvrda ovi* Kuli+evi* stavova može se na+i u razlozimanastanka ramatike u drevnoj 6ndiji Bamo je ramatika stvorena radi očuvanja sveto jezika $ takvom jeziku riječi i stvari su istovremene kako #i rekao kolea Kuli+- a mismo #ačeni iz te istovremenosti u jezik neistovremenosti- u rijeku jezika u kojoj plivamo dolaze+i do o#ala- a reŸe do dna

Savo Laušević E

1lodna mou+nost za razrje%enje na#ačeno pitanja se otvara u *orizontu #ooslovlja ?teoloije@ Sv )ta&a 6stoka )ni su vrlo rano uočili #itnu razliku u

razumijevanju (oa Riječ je o diferen&iji (oa kao #ožanske prirode ? su%tine@ i(oa kao enerije ?ličnosti@ tj načina 3jeovo pojavljivanja (ožanska priroda?ousia@ je nedostupna čovjekovoj spoznaji 3a ovo upu+uje i Sv Maksim 6spovijednik komentari%u+i !reopaitske spise )n izraz fisi; od ?fisTe /postojati@ ne uzima uantičkom značenju kao neku tvar Sv Maksim tumače+i !reopaitin spis OboHanskim imenima kaže :(o je iznad svake su%tine i nije ni jedno od #i+a- ve+ jeiznad #i+a a #i+a su u 3jea 0 "edina spoznaja (oa je mou+a preko #ožanski*enerija (oa poznamo po onome %to on stvara kako se pojavljuje- tj prema njeovojličnosti $ tom svjetlu i jezik #i moao #iti #itno ličnosno/eneretsko poljesineretsko prožimanja (oa i čovjeka

Kuli+evo pitanje o jeziku prije jezika #i molo da pita: ne- %ta je "ezik- ve+ Ko je jezik i Ko je prije jezikaŽ "asno je da pitanje &ilja na odnos Bvor&a i tvorevine- odnos(oa i čovjeka Baj odnos nije u okvirima prirode ve+ u okvirima enerija 7ato se uortodoksnom *ri%+anstvu ?koje nije prilaoŸavano za*tjevima svjetovno vremena@ovori o ikoni ?eikona@ kao #ožanskom uzoru koji se tiče (ožji* ličnosti i nji*ovi*svojstava- predodreŸenja ili loosa )vi loosi- predodreŸenja pripadaju #ožijoj

4>


48/301

eneriji i predodreŸuju i ustrojavaju tvorevinu )vakvi stavovi svetootačke mističketeoloije- mou #iti plodni za razumijevanje jezika prije jezika u smislu predodreŸenja i loosa samo jezika

EE +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

$pravo ova patristička teoloija 6stoka daje osnovu za rečeno razumijevanje jezika imi%ljenja koje se fundira u jeziku $ tom kontekstu stoji radikalna Kuli+eva *ipoteza- #rižljivo ekspli&irana u druom i tre+em polavlju navedene knjie 1ojednostavljenisadržaj te *ipoteze #i moao da lasi: da postoji jedan teo/ramatički apsolutni jezik koji je a priori i koji je trans&endentalan 4 !li- čovjek je ne su%tinsko #i+e-nedostaje mu su%tina i identitet sa so#om- čovjek je isčupan kao neko drvo i #ačentamo- na druu o#alu- u susret samom se#i kako #i rekao )ktavio 1az C

Loički s*va+en jezik i njeov smisao pripadaju toj naknadnosti i posledi&a su jezičko prvo rije*a- odnosno pada u privid !li na nivou loike ovaj privid se nemože razumjeti Bek ramatičko s*vatanje jezika- prema Kuli+u- upire prst u prvi početak )no ni%ta ne dokazuje ?jer dokazivanje ostaje u domenu loike@ ve+ predskazuje svoje uvijek prisutno tu $ izvjesnom smislu i na svoj način- naramatiku upu+uje i 3oam Domski $ knjizi Sintaksi2ke strukture čitamo: .ramatikaneko jezika u su%tini je teorija to jezika H $toliko ramatičnost eneri%e sveramatičke nizove- kaže Domski- a ona sama je pred/odreŸena Mi%o Kuli+- takoŸeramati&i daje značenje jedne ontoteolo%ke teorije o jeziku kritikuju+i- pri tom

oraničenja filolo%ki s*va+ene ramatike koja jezik svodi na instrumentalnost iupotre#ljivost "ezik se ne može svesti samo na upotre#u- jer se jezik de%ava u namai kad a ne upotre#ljavamo > 7ato filolo%ki kon&ipirana ramatika o#u*vata samospolja%nju stranu jezika- a za#oravlja na du#insku- unutra%nju stranu 6 ovde je suvislosjetiti se Domsko koji je pravio razliku izmeŸu jezičke kompeten&ije i jezičkeupotre#e 1rva #i po njemu tre#ala da o#u*vati du#inske korijene jezika- a drua se #avi pitanjem primjene .ramatika #i se ti&ala ovi* du#inski* struktura jednoidealno jezika nezavisno od njeove upotre#e J $ poreŸenju sa Domskim- ali ukontekstu jedne onto/teoloije Kuli+ ovori o nejezičkom porijeklu jezika?str 40@ io jeziku prije jezika Bakva ramatička pred/ struktura nije odredljiva ni značenjem-

ni smislom- niti razumijevanjem )na je prema autoru uvjek starija kao %to je (o/tvora& stariji od svoje tvorevine

Savo Laušević EJ

4J


49/301

5iloloija I se ne može suočiti sa ovim najstarijim pitanjem jezika koje je izvjesnoteolo%ko pitanje o #ožijem porijeklu jezika- ali prema Kuli+u ta mou+nost izmiče isamoj teoloiji- jer ona za#oravlja na odnos ramatike i teoloije Rje%enje ovo spora prema autoru nudi antropolo%ko razumijevanje jezika !li- ta antropoloija ne smije pasti u antropo&entrizam koji #i jeftino neirao (oa i tako ispustio mou+nostdo*vata teoramatičke strukture jezika )vim se dolazi do- možda- sredi%nje inajnapetije dijela rasprave ?do dramsko zapleta@ koji postavlja pitanje razrje%enja jezičnosti kao ljudsko i (ožije fenomena 1odloa je data u Starozavjetnom i 3ovozavjetnom viŸenju jezika

E; +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

!utor knjie ,ezik "rije jezika judeo/*ri%+ansko (oa *eelijanizuje te a naziva

filosofskim apsolutom-

29

a da pri tom za#oravlja da se time djelimično napu%tain*erentni prostor rečene teoloije i ulazi u prostor njene filosofske interpreta&ije"udeo/ *ri%+anstvo ?naročito *ri%+anstvo- pose#no pravoslavno@ ne uzima (oa kao!psolut- ve+ prije kao (oa sa kojim sklapa zavjetni uovor o meŸuso#nom odnosuBakav (o nije za nji* a#solutus ve+ )naj koji se odnosi- koji lju#i ili kažnjava

Bakav (o daruje jezik kako s pravom primje+uje na% autor ?str H9@ ali taj dar nije jezik (oa- tim jezikom (o ne ovori sa so#om- jer on nema potre#u ?nedostatak@da ovori Bo je prvenstveno jezik za čovjeka- koji je njemu potre#an da #ikomuni&irao sa (oom (o se ponizio %to je postao #oo/čovjek- %to je proovorio

ljudskim jezikom Bačno je da se (o otkriva čovjeku i preko jezika- pa je i z#o toačovjeku darovan jezik prema njeovoj mjeri da #i on moao razumjeti i primiti #ožijeotkrivenje 2 7#o toa se po mom mi%ljenju- teoloija ne može svesti nateoramatiku )vo je vidljivo i u "ovanovom jevanŸelju- ključnom *ri%+anskom tekstu na koji se autor s pravom poziva tvrde+i da je: Sv "ovan (ooslov jedini u &ijeloj judeo/*ri%+anskoj istoriji razumio pojam istovremeno dvostruke datosti (oa kao jezika 22

1remda čitamo $ početku #je%e riječ ?loos@ i riječ #je%e u (oa i #o #je%e riječ? ,ovanovo jev @ te%ko je dokazati da (o jeste jezik i da on ulazi u čovjekovo #i+e

kao jezik 1rvo "ovan i ne ovori o jeziku ve+ o loosu ?mi to prevodimoneopravdanio sa riječ@ koji postade tijelo $ *ri%+anstvu loos ima značenje (oakoji postade čovjek- tj ovaplo+eni loos 6z ovo slijedi da je jezik darovan čovjekuBaj dar je pripravljen za čovjeka- da #i a on moao upotre#iti i usavr%avati i kroznjea primiti #ožije otkrovenje i o#oženje 7ato "ovan 'amaskin i kaže da (oa nemožemo adekvatno izraziti kroz riječi- a .riorije (ooslov primje+ujeda ljudskitermini nijesu adekvatni (ožijoj istini

4I


50/301

Savo Laušević E?

$koliko jezik jeste ljudski- onda je i teoloija čovjekov ovor o (ou i nema

potre#e za jezičkim utemeljenjem (oa 7a%to #i- i kako #i teoloija mola uop%te dautemelji (oa preko ovora o (ou Kao slovesni ovor o (ou teoloija je prevas*odno usmjerena na odnos čovjeka i (oa- tj na tajnu ?čudo@ kako Loos postade čovjek 7ato teoloija nije stvar loički* dokaza o postojanju (oa- ve+ prijestvar vjeruju+e slovljenja Kao ovor o (ou ona jeste jezički doaŸaj Beolo%ki jezik je ljudsko djelo i način o#jave #ožiji* istina

POIMF&,( LOGOSF 9 T(OLOGI,I I AILO#OAI,I

Savo Laušević

J> +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

3ezavisno od ovi* primjed#i pripravljena paradima (oa/ apsoluta može #iti*euristički plodna za razmatranje jezika (o daje mou+nost čovjeku da imenujestvoreni svijet !li ta mou+nost zavr%ava u rije*opadu Baj ispad iz jezika semanifestuje u pret*odno ela#oriranom- za#oravu- rajske istovremenosti (oa i

C9


51/301

čovjeka 3a ovom ispadanju se kasnije diferen&ira loički i filolo%ki smisao- odnosnoznačenja koja proizilaze iz upotre#e

5ilosofija- teoloija- umjetnost i nauka su nezao#ilazno izloženi pitanju o jeziku 6 nesamo oni- pred otvorom jezika smo svi zaledani i na različit način otvoreni "er

kroz jezik smo tek sposo#ni za susret- za sje+anje i ma%tanje- tj za vremenski odnos

Ba kompleksnost jezika i težnja da se pronaŸe njeovo mjesto prvo početka- mjestoizu#ljeno jezičko raja- a pri tom i jednako važan ispad iz njea- jeste putanja ovevrijedne i u velikoj mjeri oriinalne knjie 1riča o !damovom rije*opadu i izonuiz raja- apli&irana na jezik- otkriva razloe jezičko otuŸivanja od izvorne jezičkeistovremenosti Ba istovremenost može sada #iti samo predmet sje+anja !li sje+anjena rajsko stanje ne može da nas za%titi od dalje padanja u jezičko rije%enje "ezik vi%e ne #rani- kaže autor ?str 0C9@ svoj istovremeni smisao Baj se smisao vi%e ne vidineposredno $toliko slijedi zaključak da izon iz raja čini da se raj za#oravlja 3a

jezičkom planu to znači da se za#oravlja ramatički smisao )tuda je ve+starozavjetni (o za#ranio za#orav- jer za#orav je najve+i rije* 7#o toa autor iuvodi &entralni pojam teoramatičara koji nije identifikovan sa teoloomBeoramatičar se vezuje za iz#or jezički* mou+nosti- odnosno za krivi&u i padSvaka riječ je rezultat pada- deklina&ije- iskrivljenja i promjene značenja 7#o toa pitanje o jeziku zavr%ava pitanjem o krivi&i prvo#itni* ljudi koji su jezički krivi- paliu jezik krivi&e

Savo Laušević J<

Bavo ?aušević

7Nikšić8


52/301

Savo Lau%evi+

7Nikšić8

; ?[


53/301

w€{y~ hqq€h- yq}hqw w€{y~ qyqx- €{- ‹wx q|}hq~h hhw}h y„| h| h b ~ qx hyq qqx~hqw hxhqyh w€{y~h ^ x w€{y~h h‹hxhh~hy- y{- x ƒ| q h h‹hxh- x€ x€h~{ w€{y~ w

>>+ str7 J7

;1 Isto7 str7 ?7

C0


54/301

?1 Fko teoloiju s6vatimo kao nauku o boHjem loosu kroz koji se "oznaje 'o u svijetu i u2ovjeku+ onda je teško sve to redukovati na isklju2ivo jezi2ko "itanje7 Tako*e su diskutabilni zaklju2-i o bes"ersonalnoNjezi2kom zna2enju 'oa /str7 ;1 i o ubljenju "itanja o 'ou ako seizubi "itanje o ,eziku7

1 Isto+ str7 ?;7


55/301


56/301

9D$ >>1 Novde se razmatra u istorijskoj "ers"ektivi+ tj7 s obziromna odnos Keelove 5ilozo5ije "rema "roblemati-i jezika7 S6vatanje o "romeni "aradimi u istoriji 5ilozo5ije /Tuend6at+ Kabermas1suerira+ naime+ da s"ekulativnaCH


57/301

metoda koja se oblikovala u "oslekantovskim idealisti2kim sistemima+ kao izdanak "aradime 5ilozo5ije subjektivnosti+ nije "odesna za "ristu" jezi2koj "roblemati-i7 &asu"rot ovom s6vatanju+ autor ovo teksta "okušava da "okaHe N naj"re s obzirom na Keelov "rvi jenski na-rt sistema s"ekulativne 5ilozo5ije+ a zatim i s obzirom na teoriju s"ekulativno stavaiz 8 Pre*#ovora8 za Heomeo'o#iju *u/a N da se "roblematika jezika kod Keelaizvorno otvara za 5ilozo5sko mišljenje u"ravo s obzirom na zadatak s"ekulativneeks"lika-ije osnovni6 struktura subjektivnosti7

&'ju!e re!i : jezik+ "romena "aradimi+ samosvest+ s"ekula-ija+ subjektivnost+ svest

&e( )or*$: lanuae+ "aradim s6i5t+ sel5N-ons-iousness+ s"e-ulation+ subje-tivit3+ -ons-iousness

Knjia Mi%e Kuli+a ,ezik "rije jezika ?Kalekom- (eorad- 2999@ izuzetna je po

mnoim svojim oso#inama: pre svea po oriinalnosti i *ra#rosti zamisli koja joj ležiu osnovi- kao i po nastojanju da se ta zamisao- u jednom o#imnom izvođenju- dovededo svoji* krajnji* konsekven&i $ sadržinskom poledu- ova knjia se može posmatrati kao sistematski poku%aj da se jedno na druom artikuli%u- u svojojunutra%njoj povezanosti- &entralna pitanja o jeziku i njeovom apriornomustrojstvu- o čovekovoj su#jektivnosti i njenom ontolo%kom temelju- i o odnosuizmeđu teoloije- ramatike i loike

JC +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

Bakva %irina za*vata filozofske pro#lematiza&ije- kao i izrazit autorski karakter knjiekoja je pred nama- svakako predstavljaju nesvakida%nju pojavu u dana%njojfilozofiji Kuli+eva knjia izuzetna je-međutim- i po pristupu kojim seodlikuje )na- naime- nastoji da ponovo afirmi%e spekulativni du* filozofiranja- koji uvreme kada ovor filozofije sve vi%e teži da se pri#liži naučnom predstavlja istinskuretkostMeđutim- pojmovna forma spekulativne filozofije- kao %to to do#roznaju čitao&i 1lotina- Spinoze ili Geela- odstupa od uo#ičajeno načina mi%ljenja- inad njim čak vr%i nasilje 7ato Kuli+eva knjia stavlja čitao&a pred težak zadatak

pra+enja- ali i samostalno povezivanja i promi%ljanja njeni* osnovni* tema i motiva

1ored toa- poput svi* vredni* i inspirativni* knjia- i ova knjia čitao&a naoni na postavljanje pitanja 1rvo među takvim pitanjima u vezi je sa metodskim odlikamaove knjie- a tiče se same mou+nosti jedne spekulativne teorije jezika 'a li jekao prvo- spekulativna filozofija- koja teži za %to ve+om intera&ijom na%i* tumačenjastvarnosti- uop%te jo% mou+a u jednom razdo#lju u kom preovlađuje par&ijalni

C>


58/301

pristup filozofskim pro#lemimaŽ 'ruo: ne isključuje li ve+ i sama orijenta&ija na jezik- u vreme kada kritička / ili pseudo/kritička / svest o načinu funk&ionisanja jezikai za*tev za pre&izno%+u u njeovoj upotre#i predstavljaju preovlađuju+a o#eležjafilozofije- pristajanje uz pojam spekula&ije / koji se može- #ar kada je reč o*eelovskoj upotre#i to termina- smatrati jedino izdankom jedne prevaziđenefilozofije su#jektivnostiŽ

Vladimir Milisavljević J

3isam u mou+nosti da pružim neki potpun odovor na ova pitanja / i pored toa %tosmatram da Kuli+eva knjia uspe%no demantuje priovore koji se skrivaju unjima $mesto toa- želeo #i* da pro#lemu priđem u istorijskoj perspektivi- i takoski&iram jedan mou+i odovor na zamerku koja stoji u pozadini druo pitanja koje

sam postavio 1oku%a+u- naime- da na Geelovom primeru ukažem na rani&evaljanosti s*vatanja da se spekulativni pristup u filozofiji i mou+nost jedne plodotvorne filozofske o#rade jezika uzajamno isključuju

!y

$ veku koji je za nama pitanje o jeziku kao takvom stavljeno je u prvi plan filozofskerefleksije $ orijenta&iji na jezik može se prepoznati zajednički imenitelj dvoji&e

najuti&ajniji* mislila&a dvadeseto veka-;iten%tajna i Gajdeera- kao i mno%tvarazličiti*- po sopstvenom samorazumevanju često međuso#no nepomirljivi*filozofski* usmerenja- među kojima su najvažnija *ermeneutika- analitička filozofija istrukturalizam 7načajno je primetiti da je orijenta&ija na jezičku pro#lematikuve+ kod pionira linvističko pristupa imala smisao distan&iranja prema načinu postavljanja pitanja koji je #io uo#ičajen u tradi&ionalnoj filozofijiA takva orijenta&ijaimala je za &ilj da pokaže da se pro#lemi o kojima se u tradi&ionalnoj filozofiji radi ne postavljaju ako ispravno s*vatimo način na koji jezik funk&ioni%e

Bakav stav prema tradi&ionalnoj filozofiji uti&ao je- uz izvesna individualna

odstupanja- i na mlađe zaovornike tzv linvističko o#rta- kakvi su 8 Buend*at i" Ga#ermas 2 Bo pokazuje nji*ova refleksija o sopstvenom položaju u istoriji zapadnefilozofije 1rema nji*ovoj tezi- osnovni tok te istorije može se saledati kroz prizmu izmene paradimi ili temeljni* o#raza&a koji određuju osnovne odlike i prav&e ispitivanja filozofsko mi%ljenja jedne epo*e 0 Bako antička i srednjovekovnafilozofija stoje u znaku pojma #i+a ili supstan&e- dakle pod domina&ijom ontolo%ke paradime Moderna filozofija- čiji se nastanak vezuje za 'ekartovo ime i Loiku

CJ


59/301

1or/Roajala- a koja svoj vr*una& doživljava kod Kanta- su%tinski je određena pomeranjem teži%ta filozofsko ispitivanja sa #i+a i stvarnosti na refleksivno pitanje odostupnosti nji*ovo saznanja za svest ili saznajni su#jekt Konačno- savremenafilozofija umesto refleksije o su#jektu i njeovim saznajnim mo+ima stavlja u prvi plan refleksiju o jeziku- pravilima njeove upotre#e i- u normativnomsmislu- rekonstruk&iju za*teva koje impli&itno pri*vataju partneri koji stupaju u jezičku komunika&iju

JE +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

1ristali&e jezičko o#rta u filozofiji slažu se u tome da metodska refleksija uop%te predstavlja zajedničko o#eležje paradime jezika i paradime svesti ilisu#jektivnosti 4 1aradima jezika stavlja- međutim-van snae ve+i deo osnovni*

pretpostavki i pro#lema koji stoje u vezi sa statusom saznajno su#jekta

C

?npr privileovani saznajni pristup su#jekta sferi njeove sopstvene svesti tu sedemaskira kao pro#lematična pretpostavka o nesvodivosti perspektive prvo li&a jednine H@ 1ored toa- u s*vatanju o primatu jezičke sfere ?koja- kako izleda- ve+ kaotakva uključuje dimenziju sporazumevanja među su#jektima@ u odnosu na pro#lematiku svesti i samosvesti- ispoljava se i temeljno uverenje o nadređenosti sfereintersu#jektivnosti u odnosu na misao o usamljenom-kartezijanskom su#jektu- kojim se odlikuje- prema njenim kritičarima- ranija paradima

Vladimir Milisavljević JJ

Kao i ranije teorije o istorijskom napretku nauke ili filozofije / npr Kontova teorija tristadijuma / i teorija o izmeni paradimi ima dvosmislen vrednosno/činjeničnikarakter: zamena paradime svesti ili su#jekta paradimom jezika istovremeno je preokret koji se ve+ doodio i orijenta&ija za koju se pledira > 'ijanoza koju ona postavlja dovedena je- međutim- u sumnju novijim razvojem u filozofiji i naukamao čoveku J Bo se delimično doodilo u kontekstu reak&ije na isključivanje

pro#lematike svesti iz područja filozofije kojim su se odlikovale pozi&ije koje su ustvari nezavisne od tzv linvističko o#rta- ali koje su sa njeovim zastupni&imadelile neprijateljstvo prema tradi&ionalnim pojmovima filozofije su#jektivnosti "edanod primera za ovu reak&iju je kon&ep&ija o nesvodivosti stanja svesti na opise u pojmovnom okviru fizikalizma Bako je pozivanje na svest- odnosno na kvalitetsu#jektivno doživljaja- postalo zajedničko o#eležje svi* varijanatatzv nereduk&ionističko materijalizma 6sto važi za empirijska istraživanja u o#lasti

CI


60/301

razvojne konitivne psi*oloije koja su- #arem na ovom planu- opovrla s*vatanje ostriktnoj zavisnosti mi%ljenja od pro&esa učenja jezikakoje je jedno vreme preovladavalo u području nauka o čoveku

J; +$ku$"va + IV+ 17 'eorad

3e tre#a se zavaravati o dužini puta koji je potre#no pre+i od ovakve re*a#ilita&ije pojma svesti i su#jektivnosti do o#navljanja i plodotvorne re&ep&ije #ar neki*aspekata tradi&ionalne teorije su#jektivnosti I1a ipak- prvi kora&i na tom putu mouse učiniti ako se razmotri interpretativni poten&ijal teorije o sledu paradimi kada jereč o odnosu između spekulativno mi%ljenja i jezika

Beorija o sledu para

Documents

Filozofija i Jezik Naučni Skup Povodom Filozofskog Dela Miše Kulića Jezik Prije Jezika