FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Uredtuaiki, odbor

ALEKSANDAR KRONZDRAVKO KUCINARDUSAN PAJINMILoS STAMBoLIC

FRIDRIH VILHELM JOZEF SNINTC

UMETNOSTI

Opiti deo

FILOZOFIJA

PREDGOVOR

SRETEN pnrnovtC

PREVEO

DANILO N. BASTA

y l{ci u'-iiiotr Capajrry

NOLIT. BEOGRAD

n*!{iTsF"l

Naslov originala

FRIEDRICH WILIIELM JOSEF SCHELLTNG

PHILOSOPHIE DER KUNSTAllgemeiner Teil (1802)

Schellings Werke

Herausgegeben von Manfred Schroter

Dritter Hauptband

C. H. Beck,sche Verlagsbuchhandlung

MUnchen 1965.

SADRZAJ

PredgooorSelingovo zasnivanje filozofije umetnosti

FILOZOFIJA UMETNOSTI

Opiti, deo

Uuod

Prui. odsekKonstnukcija umetnosti uop5te

Drugi odsekKonstrukcija grade umetnosti

Treti odsekKonstrukcija posebnoga ili forme umetnosti 165

63

65

81

97

SELII,IGOVO ZASNIVANJE FILOZOFIJEUMETNOSTI

Uuod - U pismu Hegelu (1795), u kome se go-vori o stanju u nemadkoj filozofiji posle Kanta, Se-Iing uverava Hegela da ,,filozofija jo5 nije dospelado kraja. Kant je dao rezu,ltate; premise jo5 nedo-staju. A ko moZe da razume rezultate bez premisa?"(36,20)1. Plodan filozofski razvoj na transcendental-nim pretpostavkama bio je posle Kanta mogui uto-liko Sto je svaki mislilac nemadkog klasidnog idea-Iizma nastojao da da svoju interpretaciju Kantovefilozofije; najzad, svaki je morao ne samo da stvo-ri nacrl premisa, kako su to udinili Seling i Fihteu Zelji da ,,isprave", odnosno ,,dopune" Kanta radidoslednijeg izvodenja,,sistema" transcendentalne fi-lozofije, vei i da, prirodno, dode do sasvirn novihrezultata.

Sva tri frlozofa, Fihte, Seling i Hegel, kako jeto uobidajeno u prezentaciji njihovih sistema, imalisu za polaznu tadku jednu od triju Kantovih ,,krit1-ka". Isto tako, za sve njih je veoma znadajno biloto St"o su lidni razloz| osobeno intelektualni i emo-tivni, kao i epohalni, umnogome doprineli oblicima

r Red o nadinu obeleZavanja. Na kraju je spisak Selingovih

rllIt:I

!iIdela, oznalenih rlmskim brojevima, kao i spisak dela o

oznadenih arapskim broJevima. Prvi rimski, odnosno arapskiStampan kurzlvom, drugl posle zateza, naci broJ stranlceskim ili arapskim brojem obelezenom delu.

Sellngu,broj jeu rlm-

7

filozofskih sistema, predodredili ih. Fihte je po5ao odKritike prakttinog urna i bio pod snaZnim uticajemfrancuske revolucije, kao Sto je to i Hegel bio. Ra-zume se, ovaj polazi od protiwednosti Kritike iistogaurna,. Seling je, pod uticajem romantizma i na osno=vu osobene pesnidke prirode koju je u sebi nosio,morao poii od Kritike mo1t sud,enia. Nije bez teo-rijskog znaEaja to Sto je Seling u vreme vei prevla-danog ,,estetidkog idealizma", L827. godine, Kant'ovutreir-r- kritiku visoko ocenio, dodav5i da je to ,,trai-dublje Kantovo delo, koje bi, da je njime mogaopodeti, kao Sto je zavr5io, verova,tno ditavoj njego-.roj filozofiji dalo drugi pravac" (XXII' 241).

Ova iziava, naime, govori da je sam Seljngovpodetak vezan za pomenutu treiu kritiku. On ie,ditri. tu neophodnu ,,inverziju", zapodeo s estetid-kim problemi-", sledeii onu ,,Kantovu dublju na-merui, da se tek obezbedivanjem autonomije estet-skog moze izgraditi sigurna polazna tadka transcen-denialne filoTofije. guduei da je ,,transcendentali-zam" poku5aj pievladavanja suprotnosti empirizmai racion alizm-a, materijalizma i idealizma, Seling- je

"p*o u inteiektuatnoi _ zntuiciii prona5ao teorijsko-

saznajni princip filozofije, kao Sto je u .estetsleoiproa,,ittciji i umetnidkom proizuod;u prona3ao isho-&iSt i princip svoje filozofije. Umetnost postaje -takootg""o" i uleand dokument filozofije' ,,Qgnije" po-

*t :; delatni subjekt t gji tvo,ri onu najvi5u sintezu

u obliku umetnbsti. Selingov estett'Eki idealizam,

;bt[; izvesnim promenama gledi5ta, traj€, Po meni'od 1?95. do 1804. godine.

IJttcaji,. Na selinga je nesumnjivo podsticajnodelovala

" Fihteova fiitsunschaftslehre, posebno do

itffi. - godine, a zatim Silerova Ptsrna o estetskom

iatpitinlu; najzad, idelg Spinozinog ra$a, Geteovip"Ii-Ji, "fiiozoflko-mistidka iradicija- srednjega v-9-h

i. "rraizrradajnije, misao romantidkih pesnika i filo-)";i{ir#l*3r^"#r,.-bno Sto je ubrzalo Selingov }askid;" Jbi"kr(tvfifr-ffi i ideaiizmgm Fihteove Te,oriie

nauka i usmerilo njegov razvoj u pravcu ,,objektiv-

8

,i

i'llt

I

N

{

nog idealizma" ili, tadnije, ka realidealizmu, jestemotiv i tema ,,prirode", koja je Fihteovom sistemunedostajala.

Seling je shvatio da Kantovoj Rm,ticid,enja, uz svu vrednost toga delar...nednja,,apsd*taog zp\ongday-gtva' Qq;]g!?,!3zakonodavstava koja je Kant, inade,'izna-ia za uo

il!,t;Jt

i saznanje (upo,r. i Knitermajera 1.7, 333), na koji binadin tek mogla da se zaokruLt transcendentalnafilozofija u sistem. .

Seling i romantika su jedinstveni u zahtevu dase svet zamisl,i kao ,,posebno umetnidko delo". Pre-ma Selingu, sam o

"p-o_ r}"gblgfoi*gr gqi..^pr.pducirania ?-' "#4dovek je uistinu"*dovek" (XI, 263); inade je pukama5ina, nrehanizam bez du5e. Prepoznajemo u tomestavu- ne samo prima'u pralrtidnog qad teorijskiffi -umom nego i nadmo6 sttlo;ralg,ll9q, jblzkotuorngg >

nad prosto praktidnim "umtim (Fihteovim), tako dase ,,[od Selinga ,delanje' [Handlung] odavna ve6

li" dl5"'ffi 'Xlo':lgf ' il3":?i,,iff il

-. elem"ent doyelR. -YeC i ,,Sagg*PSI9Su'.'=(!1,160). Do5loje do preokrbTan;a Fihteovog ,,handelde-ns fch" u,,bitdendes Ich,'. Kod Fihtea i nekih ranih rornanti-d"t pojam prirode ne igra neku b-itlu ulogu'- Ukasnij^em osvitu na svoj rani sistem Seling je zabe-leZio da se on na prirodu, koju je oduvek poimao

kao jedinstveni entitet duha i materije, kao formu,,r.,gu!rrog duha", odludno usmerio, pored ostalog izalo d,a-bi s" njegov sistem pre svega od ,,fihteov-stva... razlikovao, koje [fihteovstvo] prirodi uoPlSte nije dopustalo

'njeno vlastito' bivstvo, vei je

-odprirodL udinilo puku akcidenciju. ljudskog . J?"

Iixttt, 553). Tim ukljudenjem ,,LLvota." u p1i19dyjufi"g'je dinamrzirao Spinoiin pojam bivstva (Sein).

Aii "T:" red o navodnom otudenju duha u prirodu,

ni -sublekta u objekt, s ciljem da se priroda i objekt

flevt"aa;u u vis-em stupnju sam-osvesti, kao u He-

lelovoj bnno*"nologiii -quna. Seligg tuazi apsolutni

identitet r,rUj"t t" i "oLiet<ta, najvi5u zarnisliYhoilldi--'' -

ferenciju, a io. Se stanovi5te ne moZe Z'attlisliti na

ogromnom ljubavlju umetnika" (24, 85 - 86). Niienezasnovana ni ocena da Seling nije bio strog racio-nalni mislilac, vei pre rornantik i umetnik koji je.svagda podstaknut intuicijom, bio u teonijskom iza-zovi, da je u toku svoga razvoia oblikovao neko-liko razliditih sistema" (28, 357). I{egel je dak iro-nizirao na radun Selingovog neprestanog menjanjasistema, dodajuii da se ,,Seling obrazovao tako redipred publikom". N{i5ljenja su tim povodom veomaiazlidita. Dok je za Zandkilera Selingova filozofija,"sistem bez sistematskog zahteva" (73, 82), za Ksa-vijea Tijeta Selingovo delo je ,,zbog i suvi3e viso-kih vlastitih zahteva ostalo nedovrSeno" (7, 172).Stefen Did odreduje Selinga zd,, pored Fihtea, naj-

- "-snscqipjjgg _ _mislioca -transcenaen€Fg na€fure. filn-zofiranjil(l4, 9B), buduii da je njdova-6ffiowra teo-rijska kategorija, ,,intelektualna intuicija", u biti,.kategoridki imperativ" te filozofije (Slegel, upor. iSandktihlera I3).

principima ,,konsekventnog idealizma" jer ovajmora prerrladati objekt i prirodu, kao ni na prin-cipima ,,doslednog dogmatizma" buduii da ovaj -_polazi od objekta. Tbeie re3enje predstavlja realide-alizam. Zbog toga je neophodno da se iznade novatadka sistema, koja 6e garantovati oduvanje i sub-jekta i objekta, i duha i materije, doveka i prirode,idealnog i realnog, teorijske i praktidne filozofije.To treie re5enje je estetidko, tako da je kon-strukcija umetnosti za potrebe filozofskog sistemapostala neophodnost. Sasvim je dobro zapateno daje, nasuprot celokupno'j dotada5njoj filozofiji, S"- ,

ling ,,dulni element pomerio u prednji plan" (4, 413).Cilj je filozofije da se ponovno uspostavi i sqgledaCelina, ravnoteZa ,,snage i syesti",i koje su uTi,ljud-skom duhu iskonski bile nuE'q,o sjbdinjene" ,(XVfiI,664). ',1

.," ISuprotnost izmedu Selinga 'i Fihtea ava,,razlikom u dubljem odnosu i i nje-

noj stvarnosti. Fihte je filozof Prematome, Seting prirodu prikazuje tea, s

Dakle, rani Selingov sistem, odreden kao ,,este-tidki idealizam", polazi od, mogli bismo redi, jednepanestetidke ideje nemadke rrcmantike (18, 11) kojaje u umetnosti nastojala da sagleda formu saznanjauop5te - najzad, objektiviranje same filozofije.

Estetika - ishodrite tilozofi,je (1795 - 1800)

Smatram da nije neophodno da se podrobnijeizloii pitanje periodizacije Selingove filozofijel. Po-trebno je samo kazati da je veiina autora saglasnasa stavom da je stanovi5te estetidkog idealizma raz-vijeno u Selingovoj ranoj epohi. Kontroverze i di-leme medutim, odnose se na sledeia pitanja: dali taj razvoj u pravcu estetidkog idealizma podinje sNacrtom ststema (Systemprogramm) iz L795, koji jemnogo kasnije pronaden i publikovan (1917) (a okodijeg autorstva ni danas jo5 nije prestala naudnai filolo5ka diskusija), ili moZda ranije, sa Selingovommagistarskom disertacijorn ,,O mitu"; i da li se svedo Si,stema transcendentalnog tdealizma (Si'stem,1S00) Seling nalazio na stanovi5,tu Fihteove filozo-fije? Op5te je prihvaieno jedino mi5ljenje da jeSistem (1800) kruna Selingovog estetidkog idealiz-ma i da zatim od Bru'nn (1801) i Prednuania o aka'demskun, studr.jamo do Fzlozoftje umetnosti (L8023), dolazi do osetnog napu5tanja estetidke pozicije.

Moja polazna teza glasi da se kao stanovi5te,,estetidkog idealizma" moZe, uslovno, oznai{ti misao-na epoha od Nacrta sistemo (1795) do Sistemn celo-kupne tr,lozofije (1804). Uveren sam takode da di-tava ta epoha ,,estetidkog idealizma" nije sasvimkoherentno gledi5te i da, u tom smislu, evolucijuSelingove osnovne teorijske kategorije, ,,intelektu-alne intuicije", prati evolucija estetidkog gledi5ta(vidi takode 23, 130 133). Ovu odredujem nasledeii nadin: 1. U Naqtu sistema joS uvek se spe-

I O tome opsirniJe u mojoj Negatlunoj estetlct.

1tl0

kulertivno promi5lja odnos ,,lepog" i ,,poetskog", kaoSto se postavlja i dualizam lepog i umetni,ikog, od-nosno lepog i poetskog. 2. U Sistemu (1800) se pod,,estetskim" pre svega razume umetnost kao srediS-nji filozofski pojam, u kome je prevladana suprot-nost lepog i poetskog kao idealnog i realnog, Sto iereii da je stvoreno jedinstvo suesnog i besuesnog,koji se u umetnosti pojavljuju kao Kunst i Poesie.,,Ifpravo samo indiferencija obojega (umjetnosti ipoezije) jest ono Sto se reflektira u umjetnidkom dje-lu" (Vlll, 263). I-,epota je osnovni karakter umet-nosti. Sistem je na poziciji hegemonije estetskog iumetnosti. 3. U vreme pred Filozotiiu ume.tnosti do-Iazi do porneranja umetnosti s kljudne pozicije, s

tadke centriranja i raspredanja najvi5ih suprotnosti,koju je postavio Sistemr,. Sada su istina i lepota pot-puno izjednadene, a autonomija i hegemonija estet-it<og ukida se u korist istine, od 1804. i u koristreligije.

TJ Nacrtu ststema (1795 - 6) izneseni su osnovicelokupne Selingove filozofije. To je necrt programaSelingovog SezEesetogodi5njeg traganja- za ishodi5-nom TadkJm filozofije,-u koma je i estetika, kao filo-zofija umebrosti, aouita odgovarajuie mesto. Takoje ao 1801. umetnost bila uzdignuta -.do najvi5et"dku, do organona i dokumenta filozofije, s obzi-rom na ukupan Selingov razvo'1 do 1854, njegovapozicija estetidkog idealizma moZe se smatrati ,,epi-iodnom"t. U Nacrtu Se'ling navodi sve bitne poj-

1 Samo ukratko o polemiei povodom autorstva Systemglrogra'tnma. Vecina se slaZe da je Nacrt selingovo delo. obelodanlo ga

je Franc Rozencvajg 191?. Naime, Kralievska biblioteka u Berlinuje do5la do rukopisa na iavnoj licitaciii. Rukopis Je bio Hegelov,no mnogi autori, izuzev Ota Pegelera, smatraiu da Je red o Hege-lovom prepi.su, bududi da po duhu tai spis nikako ne moZe pri-padati Hegelu. od autora koJi smatraiu da je rukopis Sellngovtreba, pored Rozencvajga, pomenuti Vllhelma Mecgera' po komeje Seling ve1 L795, bio na originalnoi poziciii razliditoJ od Fihteove'U prilog te teze pominju se Selingova Pisrna o dogmatizmu (1195),

koJa zagovaraju takvo glediste. Prema Rozencvajgu, iz samih Se-lingovih priznanja vidi se da je u to vreme, 1?95/6, on bio zabav-

t2

move svoje eelokupne filozofije, a to znadi i ideju,,estetidkog idealizma". Tu su i pojmovi kasnije,,filozofije mita i otkrovenjo", pojmovi prirode uduhu romantidke filozofije. Tonovi poziti'rne, egzis-tencijalne ontologije prepoznaju se Lz stavova dase tek slobodom .,,iitav s]fet izvodi iz Nidega",da je ,,stvaranje iz Nidega" jedino istinsko. Osno-v't$:E irestetidki stav glasi: Najzad, ideja_ koja sve rj:*i-') i

njuje, ideja lepote uzeta je r;*ptpntg.yg11]*__gp0islu.,,IJverio sam se sada da je najfi3i "akt uma, kofl't-'

.tobuhvata sve ideje, estetidki akt, i da su istinn i

kao pesnik. Ljudi bez estetskog fula @'ff;:";;-*ski filozoth Filozofija duha je estetska filozofija. Ni

dula" (YJI,6 - 7).-d*

,,Poezija time dobija vi5u vrednost Sto na krajuponovo postaje to Sto je bila na podetku - uiite-Iiica douedanstlsa." Na kraju sveukupnog razvojaliudskog roda neie biti ,,nikakve filozofije, nikakveistorije viSe, samo ie poetska umetnost nadZivetisve ostale nauke i umetnosti'f (yII, 7). Tu su i idejeo potrebi stvaranja jedne ,,dulne religije",. kao sin-teze mitologije i otkrivene, duhovne religije. Mi,,moramo imati jednu novu mitologiju. . . mitolo-giju uma" (7).Sve ove ideje su sistematski izvedeneu Sistemu, a zatim u ostalim radovima, u Filozo-

Ur.n studiranjem umetnosti. Diter Jenig, u dvotomnoj monografijio Sellngu, takode smatra da je Nocrt nesumnjivo Selingovo delo (8,

!68,244,247, 258). Jonas Kon primeduje da Je,,Seling imao odvaZanplan da ga ostvari ved u Naertu sistema, koji je postavlo 1796" (31,

It?). Oto Pegeler dokazuJe suprotnu tezu:. Nacrt je Hegelovo delo. OnJe t protiv treCe hipoteze, koju je postavio Vilhelm Ben a uspesnoof)ovrgao Ludvig Straus, naime, da je Nacrt Helderlinovo delo, poduhu I slovu. Pegeler kaZe: ,,Do3ao sam do uverenJa da je Hegelrnr)roo biti autor Nacrta i da ga je pisao verovatno u Frankfurtu,po<l uticajem Helderlina" (b3, 18).

I I kasnije ie Seling koristiti izraz ,,sestrinski" (usko povezan)r,n <rdnos esteti,ke i fllozotiie.

If

!'t:\i\I

tiii urnetnosti, i, ko,nadno, u delima iz tzv. pozneepohe mi5ljenja.

Pre Sistentn, u nekoliko navrata posle 1795 - 6,

Seling vei postavlja osnove estetidkog idealizma.Ono poslednje do dega filozofija dolazi jeste ,,ima-nentan princip prestabilizovane harmonije, u ko,jojsu sloboda i priroda identidne" (XIX, 165). U jednojdrugoj raspravi, iz L797, on razvija dalje ideju oestetici, kao kljudnoj disciplini celokupne filozofije.,,IJ stvari, celo ovo ispitivanje spada u estetiku(na koju 6u se vratiti). Jer tek ova nauka (estetika)pokazuje ulaz [Eingang] ditavoj filozofiji, buduii dase samo u njoj moZe objasniti Sta je filozofski duh"(XX,326). Treii programski tekst o ,,filozofiji umet-nosti" kao osnovi filozofskog sistema objavljen jeu Filozofskom Zurnalu. ,,U oblasti iskustva pnrodase uzima na jednoj, a tstoriia na drugoj strani. Veije na drugom mestu primeieno da ova podela odgo-vara podeli na teorijsku i praktidnu filozofiju. Mo-rala bi, dakle, postojati ftlozofiia pri'rode i filozoftioistonje. Ono treie Sto od obeju nastbje mor€ bitifilozafi,ja umetnosti (u kojoj se prir,oda i slobodaujedinjuju)" (XXI, 3Bg). To je gledi3te identidno s

onim iz 1801. godine da se ,,fiJ,ozofija waia staroj(grdkoj) podeli na fiziku i etiku, koje su ponovnosjedinjene treiom obla5iu (poetikom ili filozotiiom

'r 1l'tTt€ttlosti)" (X, 726).Povodom Sistema Hinrih Knitermajer je zab*

le*Io: ,,Si3t6m transcendentalnog idrEalizma Je nai-

,1

i*

iflt

F,

G

savr5eniji izraz koji ie romantiika Zudnja stvorila ujeziku filozofijgp Prema Selingu, odliki'"slstematra idealizma je u tome da je ,,offijiskonski razlog svake harmonije subjelrtivnog i ob-jektivnog, koji se u svom iskonskom identitetu moZeprikazati samo pomoiu intelektualne intuicije", uumetnidkom delu sasvim izvuden iz onog subjek-tivnog i postao sasvim objektivno (1, 273r, Ukolikosamo ,,umetnosti polazi za rukom da s op$tom va?-noSiu napravi ono Sto filozof moZe da prikaZe samosubjektivno, onda se moZe odeki',zati da iz toga izvu-

t4

9"-g io5 jedan. zakljudak da ie filozofija, kaoSto ju je u detinjs,tvu nauke poezija "oAi" i hra_nila, a -s njorn i sve nauke kojb ,u po*oZu nje do-vode do savr5enosti, posle svog Aov*Se"j" putemisto to'liko pojedinadnih reka teei natrag u op5ti

okean. Poezjl_e p togS su _proistekle,, 11, 'zTBy. &;jstav je indikativan iz nerioliko teorijslih iazlogi,

o demu ie kasnije biti viie redi

. ^5o'j" je,

-dakle ta ,,dudna moi pomoiu koje se,,ukida orur beskonadna suprotnostf ',,pesnidka moije .ono Sto je u_ prvoj poienciji iskonska intuicija;

"i obratno, o,no S,to mi nazivam-o pesnidkorn moii j" 'sama produktivna intuicija,, (Z7D: ttobrazitja je moe ina. osnovu koje smo u stanju da ,,mislimo:t sinteti-1uj9mo"; produktivna pesnidka intuicija. Kako za,Selmga ,.umetnidko delo nije ni5ta ako ne prika_?uje neku beskonadnost neposredno" (Z7L - Z), toie, razumljivo, najvaznija funkcija umetnosti 'bitiodredena na sledeii nadin: ,,Ako le estetidka intu-icija samo objektivno postala transcendentarna, ondase po sebi razume da je umetnost jedini pravi iujedno vedni organon i dokument filoz6fiie, koji uveki neprestano izncva dokumentuje ono sio'filirzofijaspolja ne mo,Ze da prikaZe, naime ono besvesno udelovanju i produciranju i njegov iskonski identi-tet s onim svesnim. Umetnost je upravo, stoga filo-zofu ono najvi5e, po5to mu tako reii otvara sve-t-inju nad svetinjom, gde u vednom i isko,nskom sje-dinjenju, tako reii u jednom plamenu, gori ono Sto.je u prirodi i istoriji rastavljeno" (Z7Z). Tako se r

celi sistem deli na dva osnovna dela, od kojih je ji,,jedan oznaden intelektualnom, drugi estetidkom in- ,,

j "i

tuicijo,m. Ono Sto je intelektualna intuicija za -filo- ; ,

zofa, to je estetidka intuicija za njegov objekt" (274).Neki autori smatraju da je prua usmerena unutra,na ,,mehanizam svesti", druga na ,,pro,izvod svesti",spo'lja (16, 119).

Drugo osnovno pitanje Si,stema odnosi se naprob_lem veze izmedu poetskog i umetnidkog, odno-sno lepog i umetntdkog dela. Najzad, nije nevalno

15

za razumevanie dalje Selingove evolucije ni pita-nje odnosa le,pote t zstine. Kao 5to je pokazano,Sbtittg sagledava umetnidko delo kao jedinstvo sve-sne i besvesne delatnosti. Kasnije ie ova dva ter-mina biti zamenjena terminima idealno i realno.Pitanje je sada koji su specifidno umetnidki kore-lati sveshe i besveine delatnosti? Navodimo karak-teristi.dno mesto tz S't'stema. ,,Ako' se umetnost daljeizvrsava uz pomo6 dveju razliditih delatnosti, ondagenije nije ni jedna ni- druga, v9i ono' Sto je iznad5U";1. Ai<o mi u jednoj od onih dveju delatnosti,naime u svesnoj, moramo traLiti ono sto se obidnonaziva umetnoifr, litttg"mein Kunstf , ali sto je samojedan njen deo; naime Sto se- Y ljoj izvr5ava po-

mo6u svesti, razmisljanja i refleksije, a sto se moZe

uditi i nauditi, tradiciiom i vlastitom veZbom posti-ii, ond.a iemd, napro,tiv, u onom besvesnom, Sto

takode u\azi u. umetnost, morati traZiti ono sto se

" "i"i ne da nauditi, sto se ne moZe postiii ni veZ-

bom "i na neki drugi nadin, nego Sto moZe bitiurodeno samo po slobbdnoj milosti pfirode, a to jeono Sto jednom redi moZemo nazvati p o e z-i j o mumetnosit" 1za3 - 4). Buduii .da je osnovni ,,karak-ter umetnidkog dela besuesna beskonadnost", odnos-no da je umetttik ,,tako reii instinktivno prikazaoneku beskonadnost", te da je ,,beskonadno" ' prika-zarra konadnq lepota", ptoizlazi da je i ,,osnovnikarakter svakog umetnidkog dela, koje u sebi obu-hvata oba prethodna, dakle lepota, bez koje ne po-

stoji nijedno umetnidko delo" (265)'

Jedna strana genija, na strani racionalnog, sve-s-

nrog, jeste ,,umetiidko", druga je na st-rani instink-tiv"no!, besvesnog - to je poeztia-u iirem smislu,

i kao plrcizvodeia lnaga. Slidno odredenje ,,genij"" J."

I i u i'ltozofiit, umetnostt'. ,,Pod poezijom.u uZem smi-i slu, ako ;d dak i samo jezidkog znadenja drZimo,

' podrt"umeva se s6mo neposredno proizvodenje -ili*ittttattie realnog, inuencr'ia po sebi i za sebe" (ln'$ 64), ili da Te*-*poezija prvens,tveno zadtZ,ala ime'poeziie,, ti. stuaraiia, buduii da se njena delatnost

16

ne javlja kao bivstvo, nego kao produciranje. Prematome, dolazi se do toga da se poezija ponovno sagle-da kao su5tina same umetnosti" (IV, 275 - 6).

Prethodno navedeni stavovi o lepom i o umet-nidkom delu pokazuju da je ,,lepota" iskljudivo ve-zana za umetnost. Isto tako; iz stava da je besko-r ,

nadno, kao ,,besvesna beskonadnost" konadno prika-lzana, u, isti mah lepo, proizlazi da se lepota vezujeiza kategoriju ,,besvesnog". IJ tome odredenju i treba ''

traLiti odgovor na pitanje kako se lepota shvata u'"i 'Sistemu. Ona se smeSta pre uz neki iracionalni smi- ,

sao umetnosti, lJz produktivnu mo6 kao pesniiku;i".,imo6a nego uz svesnu, racionalnu aktivnost, uz Kunsj;;;U Ststemu je Selingu stalo pre do objekti,utranja,protzuod,enja ,,beskonadnog" nego do njegovog saz-nanja u pojmu. Uostalom, or je upozorio da se naistoj liniji s ,,pesnidkom moii" nalazi iskonska intui-cija kao-,,produkJivrfti,"intuicija" ili uobrazilja. eaki odredivanje i,genija', koji je ,zd estetiku istoono Sto je Ja za filozofiju, naime ono najvi5e apso-lutno, apsolutno realno" (1, 265), implicira da segenije i Ja razlikuju kao apsolutno realno i apsolut-no idealno, tako da je ,,genije" produktivni subjektkoji se naJ.azi na ,,realnoi" strani, na kojoj je, kakoje

- Setring odredio, i sama poezr,ia kao ,,neposredno

proizvodenje ili stvaranje realnog" J<?d. jevei red o poimanju osnovnog karaktera Selingove l

filozofije, Fbjerbah je iako povodom njegovog poz- ',,

noga gledi5ta,_. nedvosmisleno utvrdio da l9_;:1a!io:nalizam kod Selinga privid, a iracionaliiilm is-t i n a" (20, 137). Iracionalistidki tonovi u esteticioseiaju i" i t, Selingovom ranom delu - u stavu daje poeztia, kao besvesna mo6, ,,su5tina same umet-nosti", kao Sto je umetnost ishodi5te filozofije. Upr-kos nastojanju da od'rZi u ravnoteZi suesno i. bes-Desno, Kunst i Poesi,e, Seling se nije osmelio dasuesni element (Kunst, tehnA, ars) proglasi za suS-tinski u umetnosti u Sinem smislu, kao sintezi Kunsti Poesi,e.

t7

Filozofi,ja umetnosti,. Nauino utemeljenjeestetike

P,itanje o tome do kakve je promene doSlo urazvoju estetike i filozofije umetnosti posle najvi-Seg uzdizanja ,,umetnosti" u Ststemu, gde je onashvaiena kao organon i dokument filozofije, pro-misliiemo ne5to kasnije. Kako sAm pcjam naudnogutemeljenja estetike u Sistemu i nije bio posebnorazmo'tren, dini se da je metodidki ispravno da senajpre izlolt ideja naudnog zasnivanja estetike uFilozoJiji umetnosti. Kasnije bi se u komparativnojanalizi tih dvaju osnovnih estetidkih pogleda, Siste-rna i, Filozotije umetnosti, ukljudujuii i stavove izdrugih spisa nastahih u razdoblju od 1801. do 1804,sagledala i sama promena u ontolo5koj funkcijiumetnostil, naime da je, na radun naudnog uteme-ljenja estetike, u Filozofiji umetnosti izgubljen njenhegemonistidki horizont, organon funkcija filozofijekoji su suvereno vladali Sistemom transcendentalnogideali.zma. .

Filozofija umetnosti (1859.) objavljena jg tek po-sle Selingove smrti 1854. godine. Red je o Predaua-njima koja je Seling drZao Skolske 1802/1803. uJeni, a zatim 1804/1805. u Vircburgu. Iako je uPredavanjima iz Filozofije umetnosti u pogledu ,,or-ganon funkcije" umetnosti, doSlo do izvesnih korek-cija, tadnije do korekcija u pogledu ,,predmeta este-tike", najznadajnije je to da je u tom delu, kao iu Predauonjima o akademskim studiiama, po prviput izlod,ena ideja naudne estetike, koja se shvatakao ,,filozo,fija umetnosti". Potrebno je, dakle, da tuideju ovde posebno r:zlailim.

I u vreme razvijanja sistetna filozofije na osno-vama filozofije identiteta, Seling je zadr1ao, real-

r o tome da su v Filozofiji, urnetnosti ,,i tilozofija po sebi, iu svom odnosu spram umjetnosti, unekoliko razlidito definirani odone pune podredjenosti, Sto je vidljivo joS u Slstemu transcenden-talnog ideali,zma" govori i Danko GrliC u svoJoJ Esteti.cl. Smrt estet-slcog. ,,Naprijed", z.agteb, III tom, 19?9. str. 148,

18

ldeallntldku poziciju. To se vidi iz njegovog radals ltl0l. godine, u kome je izlailena misao da prin-c4pt teorijskog i praktidnog dela filozofije ,,u svomrJedlnJenJu daju sistem objektiuno postalog id,eal-rcallzmo [sistem umetnosti]" (X, 720). To je, dakle,ilozofakl sistem kojim se nastoji da oduva odnoslildlferencije realnog i idealnog, objektivnog i sub-faktlvn<lg. konadnog i beskonadnog, nuZnosti i slo-bode - a objektivno pokazivanje toga sistema biloJe rrmrrgudeno lek umetnoi1u.

Ako je filozofija ,,nauka o celini", kako nas Se-llng nastoji uveriti, onda to pretpostavlja da i samalllotoflia umetnosti, prema tome i filozof umetnosti,mE koliko bio, motda, ,,pokrenut nekom posebnomlapotom", mora imati viSi oilj, buduii da u ,,istinff**:lrom umetnidkom delu. . . ne postoji nikakva po-t€bna lepo,ta, samo je Celina lepa". Onaj ko se neU:dlte ,,do ideje Ceh.ne, potpuno je nesposoban daprorudujc neko de1o" (II, 3). Smatrajudi da je do5loVf€me du se stvori ,,nauka o umetnosti", diji bi ciljblo da se s6ma ideja ili celina shvati u uzajamnimcdnoclma delova i celine, Seling dodaje da se taj€Ul ne moZe drukdije ostvariti nego ,,pomoiu rwukelr posebno, pomoiu filozofije". U tome smislu, po-ftfbno je da se rdeja umetnosti i ideja umetnidkoglflr ! naudnom strogo56u postave, konstrui5u.

Kr.ttikujuii englesku psitrqloS-ki orijentisanu em-plrlJrku estetiku, kao i teoriju teDin*uinetuwti,'ndj-lld volfovsko-baumgartenovsku estetiku, ukljudujuiiH I formalistidke poku5aje izlaganja Kantove este-*e, Seling pokazuje da se ,,samo uz pomoi filozo-tlJ€ molemo nadati da iemo dosegnuti do istinskentuke umetnosti". On je, naime, obeiao da ie naSnd. znadajnim Kantovim idejama, koje , su. kesnije --doupotrebljene, razfiti' ideju' jedne ,,prave filozof-tke nauke umetnosti". Takav ,,sistem filozofije ume,t-,prrtl" razlikovao bi se sustinski od svih dosada izlo-lenlh iFlellng,

po formi i po sadrZaju, buduii da ie sekako sam zakljuduje, za razliku od dotada5-

nJlh napora ,,5ire vratiti principima"

t9

Koji su to principi filozoti,je umetnoslli, odnosmofilozofije uop5te, koje Seting Zeli da i ovde primeni?,,Zd one koji poznaju moj sistem filozofije, filozo-fija umetnosti treba da bude samo njegovo po'nav-Ijanje u najvi5oj potencriji." Kao, Sto se u ,,opBtojfilozofiji radujemo da ugledamo strogi odsjaj isfiinepo scbi i za sebe, tako u ovoj posebnoj sferi filo-zofije, koja se ogranidava na fi,lozofiju umetnosti,doseZemo do intuiranja [zur Anschauung] vedne le-pote i prauzora svakog lepog". Ako je filozofija te-melj svega Sto jeste, onda ona proteZe svoju kon-strukciju ,,na sve potencije i predmete znanja; samopomoiu nje moZemo dospeti do Najvi5eg. Pomoiuteorije umetnosti unutar same filozofije obrazujese jedan uZi krug u ko,me neposredno gledamo on,ovedno tako reii u dulnom liku" (II, B).

U svojim Predatsanjima o akademskim studijama,iste 1803. godine, Seting je jo5 odludnije potcrtaotezu o potrebi jedne naudne filozofije umetnosti.Naime, Sta je to Sto se uop5te smisleno moZe pre-davati u Skoli, na univerzitetu? ,,Univerziteti nisuumetnidke Skole. JoB se manje, dakle, na univerz;i-tetima moZe izlagati nauka o umetnosti u praktid-nom ili teorijskom smislu. - Preostaje dakl€, s&rnoispekulativna nauka, koja ne bi b'ila usmerena naobrazovanje empirijske, vei intelektualne intuicijeumetnosti." Seling i u ovim Predauanjima nega-tivno valorizuje praksu empirijske estetike i laidkipristup umebrosti, dodajuii da bi samo ,,filozof dijabi intelektualna intuicija trebalo da se usmeravana onu istinu koja je za dulne odi skrivena i neu-hvatljiva a samo duhu pristupadna, mogao da sebavi nauko,m umetnosti" (XVI, 384). Zbog tih skri-venih dubina umetnosti, gde vlada apsolutna indi-ferenoija realnog i idealnog, u ,,to unutra5nje biieumetnosti ne moi.e se nikakvim drugim dulom na-udno prodreti dublje vei samo dulom filozofije";tek filozofslcim uvidom filozof je u stanju da ,,jas-nije i od samog umetn:ika opazi onu bit umetnosti"(xvt, 387).

20

Filozofija koja se u celini ,,bavi samo idejamaima u pogledu empirijskog u umetnosti u vidusamo opSte zakone pojavljivanja, i zadatak da ihpokaZe samo u formi ideja; jer fo,rme umetnosti jesuforme stvarii po sebi i onakve kakve su stvari uprauzoru. Dakle, ukoliko su one op5te i mogu dase iz univerzuma sagledaju po sebi i za sebe, nji-hovo prikaz'ivanje dini nuZni deo Filozo'ftje. umet-nostt" (XVI, 3Bg). Seling je i ovde odludan u stavuda se jedna takva filozo'fska konstrukcija umetnostine moZe uporediti ni sa dim Sto je dosada obeloda-njeno ,,pod imeno'm estetika, teori,ja Lepih umetno'stt i n'aul<a o umetnosti" (390).

U tom pogledu on je imao razumevanja za Kan-tov doprinos, rekav5i da je tek s Kantom ,,su5tinaumetnosti izraLena i naudno" (XVil, 593). Sve Stose kasnije dogodilo u razvo'ju empirijske estetike,po njemu, ne zavrecluje posebnu paZnju. ,,Tzolovanjeumetnosti i posmatranje prirode u ve5tadki stvo-renim uslovima ii razdvajanjima izum je docnijekulture" (Xlil, 395).

Kako je, dakle, moguina filozofija umetnosti?Pre svega ,,samo je jedna filozofija i jedna naukafilozofije; to Sto' se naziva razliditim filozofskimnaukama, to su samo prikazivanja jedne i nedeljiveCeline filozofije u razliditim njenim idealnim odre-denjima, ili, po5to ja obidno koristim pomenute iz'raz6,, u nazliditim potencijama". Totalno pojavlji-vanje filozofije pokazuje se samo u celokupnosti svihpotencija, tako da ,,princip same filozofije -stoga, kaoidentitet svih njih, ne poseduje nuZno nikakvu po-tenciju". Odnos pojedinih delova u ,,zatvoreno'j iorganskoj celini fitozofije je isti kao odnos razlidi-titr oblrika u savrSeno konstruisanom poetskom delu"(xilr, 408).

Kako uop5te,,konstruisati" filozofiju umetnosti?Seling najpre pokazuje da svako uvida kako je sasamim pojmom ",filozofije umetnosti" povezana nekaprotivrednost. ,,(Jmetnost je realno, objektivno, fzlo-zofija idealno,, subjektivno. Zada'tak filozofije umet-

2t

nosti mogao bi se na osnovu toga vei odrediti tako**da sg .realno, kgje je u umetnostt, prikaZe u iSgN-

norn' (II, B), da se, naime, iznova prevedrifTfereobjekti,utane, lepote u sferu ideja, lepote po sebi.Ali vei ta operacrja zahteva dalje razja5njenje. Stauop5te znali ,,prikazati realno u idealno'rn"? Potreb-no je da se objasne i sledeii pojmovi: pojam kon-strukcija i smisao filozofi,je.

Kako je, po Selingu, sve dato u apsolutnoj indi-ferenciji idealnog i realnog, bilo po sebi, u filozo-fiji, iti objektivirano, u predmetu za nas (u umet-nosti je, na primer, najvi5a potencija iskazana re-alno), to bi zadatak posebne filozofije, u na5em slu-daju filozofije umetnosti koja ima za predmetrealnu, objektiviranu ,,indiferenciju idealnog i real*hog", bio da pri,kaie u idealnom, u filozofijiumetnosti, ono realno 5to dini. predmet fil,ozofijeumetnosti,. Ftlozofija umetnosti, dakle, ima u m e t-n o s t z;t predmet, ali filozofski cilj je upravo utome prevodenju onog za umetnost bitnog na jezikfilozofi,je, tj. u iznalalenju u umetnosli njenog ,,ide-alnog supstrata". Taj postupak, tu operaciju prevo-denja, Seling imenuje ,,konstrukcijom"; odnosno, dato slobodnije interpretiramo, red je o rekonstrukciiikao o nekoj vrsti poku5aja da se, polazei,i od umet-nidkog dela, sistemom redukcije, ili ,,stavljanjem uzagrade", sporednih slojeva dela - tadniie, za filo-zofski govor povr5inskih slojeva, koji oznadavajudifferentia specifi,ca umetnidkog dela kao dela zasebe - sagleda u umetnosti njen kostur, noseieu njoj. ,,Ako je prikazivanje u idealnom uop5te -konitrukeija, pa i filozofija umetnosti treba da bude: konstrukcija umetnosti, onda ie ovo istraZivanjemorati istovremeno dublje da prodre u bit konstruk-cije" (fi, B 9). To Sto se ,,filozofiji umetnosti"dodaje bllla odrednica umetnosti", ogranidavasamo op3ti pojam filozofije, ali ga ne ukida. Bitnoje da filozofi,ja urnetnosti kao nauka bude filozofija.

To Sto se filozofija kao ,,filozofija umetnosti"bavi sada jednim posebnim predmetom, ,,umet-

22

rr,rB("u", a moZe se baviti i prirodom i istortijotn, sarlanovllta filozofije je sporedno. Ulmatko,,,filozofija,fe irprolutno i su5tinski jedna; ona se ne moZe deliti;onu Ato je filozofija uop5te, jeste u celini ri nede-lJlvo, Zeleo bih da Vam se pojam nedeljivosti filo-roflJe posebno dvrsto ureZe u svesti kako biste shva-tlll celu ideju moje nauke" (II, 9).

Stvnr je u tome Sto Seling Zeli da postavi raz-llku lzmedu ,rfilozofije umetnosti", i ,,teorije umet-noxll". Osinr op|te filozofije umetnosti, postoje ittoqpltne filozofske nauke ili filozofske teorije. UiFlnlu jc razlika medu njima? ,,Samo je jedna filo-roflJu i jcdna nauka filozofije; ono Sto se nazivat'azlldltim filozofskim naukama ili je ne5to sasvimlropadeno, ili su to samo prikazivanja jedne i nede-Ulve celine filozofije u razliditim potencijamalll t'rrzliditim idealnim odredenjima" (9).

Stn je potenctja? Istina po sebi je jednn str.5-

lltut, upsolutno realna i kao takva apsolutno nede-lJlvu, t€ dakle ne moZe ni5ta od te celine ni pro-Fertl ni i5deznuti, bez obzira koje mi teorijske illhrzofske zahteve imamo prema nekom predmetu,Fpl', prenra umetnosti. Naime, ako su sve stvari, ide-llno ,lli realno opaZene, za intelektualnu intuicijuttvck isto: izliv identidnoga, indiferentnog subjektaI oblekta, onda se jedan drugi pogled na njih, kojihlt da ih opazi kao meilusobno razliiite, da ihbdvoji i izoluje, ali i da ne pnevidi da je u svakojpoJedinadnoj stvari, fenomenu prisutna Celina, pre-lile Selingu naziva ,,tdeelnim odredenjem" ili ,,Po-t€ncljom", bez dega, ulstinu, i nije mogudna filozo,f-tke konstrukcija bilo koje posebne discipline. ,,Napfltnt:r, to Sto saznajemo u istoriji ili u umet-nostiiull,lnski je isto ono Sto se nalazi i u prirodi :lVako'm fistorijri, umetnosti, prirodi - P.J je pri-Fodena celokupna apsolutnost, s tom razlikom Sto

l€ ona u prirodi, istoriji i umetnosti nalazi u tazli-dltrlm potencijama. Ako bi se htelo da se ova (razli-Fllost potencija) ukloni i da, se dista suStina sagledalako reii ogoljeno" onda bi u svakoj potenciji bilo

uS.

23

"ffi;, Ja*o-u dinjenici Sto' ifiilfiovni karakter Selin-gffi filozofij e .r-ealideglxggrtu, indiferencija idealnogi realnog, dakle i o8uvanje ontolo5ke ravnoteib 'sub-

jekta i objekta, uma i dulnosti, sves-nog i besvgs-nog'posrednog i neposrednog. To je, onda, u filozoJskgrniistemu, Iti u iilozofskoJ t<ou:itrukciji traZilo da Se-ling pronade odgovarajuiu formu, organon filozofijeili bblik u kome se filozofija objektivira, tj. formurealnosti u kojoj se uspostavlja najvi5a ravnoteZa

ffi:f "g"i#13:tuffi nxi i:?:'fjterJ sistema, sama teorijska ravan, logika ili filozo'ftja, postaje organon sistema mlsli; najvi5a, formaiiiorotile i-e tito-ofija sama. Kod Seting4ig-filgggllja

-*****V,€rna slika univerzuma, koii. je,,apsplqlno.-prikazan#'- u irt;IAnTtrsUih'idift1nt'h odredenia" (II, 10).

: Ova jedinstvena ,,tadka indiferencije", kao apso-lutno nedeljivo, nuZna je, dakle, i u svakom poseb-

istinski Jedno" (U, 10). To je i primer tnr. feno-menolo5ke redukcije koju Seting vei nasluiuje usvojim radovima o umetnosti i estetici.

Sto se, dakle, filozofije tide, ona je u svome ,,pot-punom pojavljivanju data samo u totalitetu svihpotencija". lVIoZda bi se ,,potencija" ili ,,idealno od-redenje" moglo shvatiti kao neka vrsta stupnieui,togporetlw sveta fenomena ili likova svesti, istorije;prirode i umetnosti kao najvi5ih u torne redu stvari,s tom razlikom Sto ie filozofski pristup koji negujeintelektualnu rintuiciju u svakom od pomenutih enti-teta ili realija, formi iti oblika, opaziti istu tadkuindiferencije realnog i idealnog. Po analogiji s He-gelovom ,,apsolutnom idejom", koju on prihvata odSelinga ali i dalje razvija, naime da se u trima naj-vi5irn foluta:-na,-apsolut"n"9g duha, -'umq!fioF!i, religifli filozofiji nalazi ista suS_tina ,,boZanshi dutl", mo-Zemo kaiati da su kod Selinga pffiJtS,I.g$i a--Lrrmet.no,.st ansolutni izlivi JednoE. Rhzlika ie, prema-"Imeinpst apsolutpi .rrtig J."$p*g* je, prema

noln jedinstvu i, isto tako, u svakom posebnom je-dinstvu moraju se ponoviti, dakle biti pnfutne, svepotencije. Ova panteistidka teze Selingove. filozofije,

da se Dsve. (BoS) nalazi u slr'entf', vude korene izLajbnicove i Spintizin6*filSto'fije - razume se, po-primiv5ii kq.d S_e]i+gp _

pglgb-+o estetidko odredenje.iriajkraie, ,,.{iiiifij;". :".

'u6p3te - ne-"iite -na pos€bno

kao takvo, vei neposredno uvek samo na ono apso-lutno, dakako I na posebno5 ali samo ukoliko o'nou sebe prima i u sebi prikazuje ditav apsolut". Stogai ,,ne bi mogle postojati nikakve posebne filozofijei takode nrikakve posebne i po'jedinadne filozofskenauke. Filozofija u svim predmetima ima samo Je-dan predmet, i Lipravo stoga orut sama jeste samoJedna. Unutar op5te filozofije svaka posebna poten-cija za sebe je apsolutna, i u toj apsolutnosti, ilibez Stete po tu apsolutnost, ipak je ponovo dlanCeline?' (II, 11).

Pod pretpostavkom da je ideja opSte iilozofijedovoljno obrazloi,ena, moZe se predi na Selingovoodredenje posebne filozofije, h3 konstrukciju ,,filo-zofije umeinosti". Naime, sasvim je razumljivo- daje za potrebe filozofije moguino da se neka poseb-na

p,otenCija izdvoji iz celine i da obradi zasebno (ftiriicfr). Ali samo ukoliko mi u njoj stvarno prikazu-jemo apsol,utno, to prikazivanje moZe se nrati filo-zofskim. Kao primeri mogu posluZiti prikazivanjau filozofiji prirode, filozofiji istorije i filozofijiumetnosti. Tako je Seling razgranidio ,,filozofiju

sebne nauke o umetnosti". Ukolikoumetnosti" od ,,teorije umetnosti", odnosno odrosno oct .,po-

s€, medutim,neka p,osebnn potencija obraduje ne samo u odnosuprema Ceilini vei i za sebe postavlja kao neka po-sebna zakonitost, gde se ne radi o filozofiji kao filo-'mfiji, vei o, :,pos€bno'tn znanju predm€b", o ,,konad-noj svrsi" predmeta, ,,u svako,m takvom sludaju nemoZe se ova nauka zvaii filozofijom, vei sarno feo-rijom o jednom posebnom predmetu, kao Sto je teo-rija prin:rode, teorija umetnosti" (II' l2).

Selingova ,,filozof"ija umetnosti" je pre svega,,konstrukcija umetnosti kao umetnosti", sagledava-nje ili konstrukcija ,,uniuerzurna u liku umetnostz,rr filozofrija umetnosti je nnulca o Celini u forrni ili

IrlSC

24 25

I' potenci,ji umglnosli" (I2). Dakle, ta forma ili poten_cijo umetn-o,st! jedan j9 oa nadina ni t<oji se apsolutg9J<azgje. MoZe se ovde ve(, zapazitt d,a je Seliing uFilozofi'ji umetnosti dosao do fadke kadi jos r"l*oformalno (nominalno) ponavlja stavove iz sistermn(1B00), na primer, da je umetnost najvi5i prikazapsoluta u idealnol' potenciji. u sustini, medutirn,filozofski pristup istoriji ili prirodi dovodi, takode,do istoga uvida, do sagledavanja apsoluta u svimpotencijama, ni_ manje ni vi5e nego, Sto je to sludaju umetnosti, dak i u bilo kojoj drugoj formi sveta.Mogio bi se l<az-ati da filozof odnosi pobedu u pore-elenju s umetnikom. U Piedauanji,ma o aluilemskimstudtjama Seling kale: 6,Uko,liko je idealno uvek.,+i vi5i refleks realnog,iutoliko je u filozofu nuZnojod oiSi idealni refleks o onome sto je u umetnostirealno" (XVI,387, podvukao S. p.). Stvar je, dakle,samo u tome da li je ,,filozof', filozof, tj. da li pose-duie mogudnost apsolutnog uvida kako- bi nad- sva-kom ,,posebnom" (diferenciranom od dr:ugih) stvaristvorio konstrukciju, izveo je, podigao od njenog tlai tela i doveo do filozofskog govora, da bi se u sva-koj stvari sagledala bit broZanskog.

Te5kom mukom ie Seling nastojati da oduva sveosnovne ideje Sistema transcendentalnog ideali,zma,uveravajuii da se to po demu umetnost p"ostaje pred-met filozofije nalazi u njenoj moguinosti da u formirealnog prikaZe ono beskonadno po sebi, i da je, sto-98, umetnost ,,na istoj visini s f,ilozofijom,,, s tomrazlikom Sto je u filozofiji ,,apsolut u gtau,zoru,,,, au umetnosti prikazan ,,u slici [Gegenbild]" (n, 1B).: *---I u lltozill,il urye-tnosti,, kale

-Seling, ,,mo,ra se

--.Jo ii ^p+.11* _n€iF a'T tGEo iiaeno g,', i er i-gf,ioj,, besko-nrFnn nato+ilo' harrrol^rtni nw$*-i*..r#;.a-^^t'r, Tr^-r^:^Hvr4r.*rrle;tll|! rs{pa uersK.urla(:199 , Jer L}_\AIOJ ,,DeSKO_nacno postaJe bezuslovni prineip uthetnosti,,. postojedva_ prauzora apsoluta, istina i lepota. ,,Kao Sto j"za filozofiju a_psolut praslika istine - tako je iaumetnost praslika lepote. Prema tome, moraiemopokazati da su istina i lepota samo dva razliidita na-dina posmatranja Jednog apsoluta,, (II, l4).To suvei tonovi promenjene poziiije, koja'se zapaila ve6,

26

u Brunu (1801). Naime, postoje sada dva ideala,istina i lepota, koji su reprezentacije istog Apsoluta:filozofija i istina u idealnoj, umetnost i leporta urealnoj potenciji. Lepota, mada i dalje ostaje osnov-ni karakter umetnosti, samo je drugi nadin posma-tranja, kao Sto je, na primer, to i istinc, sasvim rav-nopravna s lepotom, dak ako ne i pogled superiorniji od prikazivanja u lepo'm prividu. Nema ovdevi$e nikakve redi o organon funkciji umetnosti i le-pote, o umetnosti kao ishodi$tu filozofije.

Kao Sto smo ranije videli, osnovno je pitanje zaSelinga ,,kako ono po sebi apsolutno Jedno i jedno-stavno prelazi u mnoBtvo i razlidito, kako iz op5tegi apsolutno lepog mogu nastati posebno lepe st'u'ari"(II,- 14). IJ Brunu se, dakle, vei nalaze tonovi Plato-novog razlikovanja lepote po sebi i lepote za nas'koji iu jc5 i nagla5eniji. Dakle, nisu vi5e isti'na iclobroSistemu tra:n'scendentalnog idealt'zma, sjedinjeni uviSoj tadki, u lepotr', ko'ja nad njimq- dominira, negoje sida red o tome da je i sama''Iepola postala naj-uiSu ideja, zauzela mesto pored istine, postala ide-nlni supltrat, dok se na drugorn p-olu, r 9 a I n o, uprostoru i vremenu, obiektt'uno, nalaze sada ,,poqgb-iro lepe stvari", fenomenalna lepota, lepota niZegreda. Ovde se, tako,de, nagoveStava i dualizam lepote

kao supstancije estetskog, i lepih stuart - kaoegzemplara, egzistencijalne lepote. No lepo'ta postojipo sebi i nezavisno od posebnih formi.

Kao i u Plotinovoj estetici, apsolutno, Najvi5eDobro (Bog) iskazuje se u obliku ide ja kao prvogstupnja emanacije, i to dvema idejama : istinom iIepotom. Njima je sada nadredenolr:,1. Umetnost oPa1a ideie realno, iideje mogu postati grada (sadrZaj),

BoZanstvo, apso-tek na taj nadinili opsolutnn ma-

terr,ja umetnosti. ,,Ove realne, Ziveideje jesu bogovi: op5ta simbolika iliuanie ideja kao realnih dato je, prema tome, u mito-'logiji, a ie5enje drugog zadaika koji je gore postav-ljen sastoji se u konstrukciji mitologije. U stvari, '

,,

zl

i egzistirajg_ge,**opSte prikazi-'

$."

t

logovl nvake miLologije nisu ni5ta drugo nego idejeftlofgflJe, aamo. opaiene objerktivno ili r6aho,r(Il, 1,i).

Bllo bi zanimljivo ispitati odnos izmeclu kanto-vif ,,ideja uma", ,,estetidkih ideja,, i Selingove ,,m,i-tologije", i, zatim, njihov odnol prema r]metnosti.Kod Kanta razlikujemo dve vrste ideja, i,cleje urno,i esteti,ike idejel. Dok su ,,ideje uma,,

- indemonstra-

bilni, pojmoui, 1t,tno, koji se nikako ne mogu u opaZa-tjt, u prostoru i vremenu, demonstrirati, estetiikei.!g!e ry upravo ,,ineksponibilne predstnae uobra-zi.l,i.el'l dakle, ,,estetidka ideja je jedan opaEaj (uobra-zilje\" (Kant, 30, S 57). Razume s€, red je o unekolikorazliditoj_polaznoj pretpostavci sistema Kantove, od-nosno_Selingove filozofije. Pa ipak, upadljiva je slid--nolt Seling,ove mitologije i Kantovih ,,ideja uma,',koje - kako ih on postulira mogu bitii do-ma5ene, sagledane na5im transcendentalnim razu-mom, vei tnr. intelektu,som arh.e,tEpusom (arhetip-nim umom), il,i, kako ga Kant jo$ odreduje, boZan-skim razumom, zd koji jedino vali intelektuarnaintuicija. Te ideje su vedne, ne mqgu se direktnoiskazati u opaZanju, u stvarnom svetu" Druga vrstaKantovih ideja ,,estetidke ideje,,, postaju uz pomoiuobrazilje ekspontbilne, opa\ljtue,.-mogu se pbjavitiu- prostoru i vremenu, u dulnom, postati za nas, re-gllo. Seling uvodi_ pojam intelektualne intuicije,kojom se saznaju i,deje u.rna, tadnije apsolut kakil,je po sebi, u_prauzoru istine, dok se arugim pojmo-vima, esteti.ikom intuicijom u cilju iazninja, iuobraziljorn -. u cilju proizvodenja, bstetiike ia"iuopaZa,ju i. objektiviraju u realnim formama sveta, uprostoru i vnemenu. seling neie desto koristiti Kan-tov pojam ,,.estetidka ideja", no tamo gde to dini, u99n9vi pogada odnos koji je ovde postdvljen izmeduia"t-l_ uq? i estetidkih ideja. ponavljajuii stav daje filozofdja umetnosti op5ta filozofija, -samo

prika-1 O tome vidi u mojoj studiji ,,Kant i pslhoanaliza"

Kantovoj ideji treCe kritike, u kojoj su povezani ,,organsklprlrode" i ,,vrednosni pojam .lepog',, upor. W. Metzger.Hofman smatra da Selingova koncepciJa predstavlJa

'/lna u potenciji umetnosti". Seling dodaje da jesnda5nji zadatak filozofije umetnosti ,,da shvati pre-luz estet'idke ideje u konlcretno umetnidko delo, Sbo

Je isto kao i op5ti zadatak filozofije uop5te; da shvatipojavljivanje ideja u posebnim stvarima" (III, 124).Dakle, esteti,ike ideje - kod Kanta - i mitologija

- kod Selinga --- imaju istu posredujuiu funkciju;one su na sredini izmedu ideja urna nedulnogapsoluta - i sasvim &ulotuorenog apsoluta; one suneophodna veza za umetnidko ostvafenje. Kako bimitologija (Seling), odnosno esteti\ka ideja (Kant)r.lop5te bila u stanju da posreduje izmedu filozofijei konkretnog umetnidkog dela, da poseduje elemente,,posebnog", ako u sebi vei ne bi nosila moguinost isaznauanja (filozofije) i op5te umetnosti ili poezijekao mogucnost stvaranja ideja!? Na vi5e mestra uFilozofiji umetnosti Seling ukazuje na to da mitolo-logija u sebi sadrZi elemente poetskog. Mnogi autoriie povodom toga zakljuditi da se Seling odludnokre6e ka prevladavanju transcendentalne estetike iorganon funkcije umetnosti i prihvatanju jednogdrugog stanoviSta, naime reltgiozne estetike. O tomeie biti vi5e redi u delu u kome se govori o problemuodnosa m[tologije i umetnosti.

eitav svet pose.bnr,h umetnosti konstruisan je naosnovu razliditog ,,oblikovanja identiteta u razlici"(IV, 272). Na pitanje ,,kako nastaje neko stuarno[wirkliche] 1 pojedinadno umetnidko, delo", Selingodgovara: kao Sto je apsolut svagda ne5to ,,ne-stvar-no - svuda je u identitetu, tako je ono stvarno uneidentitetu op5teg i posebnog, u disjunkciji, takoda je ili u posebnom ili u opStem. Tako nastaje iovde suprotnost, suprotnost likovne i govorne umet-nostti. Likovna i govorna umetnost - isto je Sto irealan i idealan deo [Reihel u filozofiji" (II, 14-15).Koja su ta dva sastarfira dela filozofije? To su filo-zofija prirode, koja obrazuje realnu stranu, u ko,jojse jedinstvo prikazuje kao, ,,beskonadno u konad-nom", i ideali,zam, ,,u kome se konadno obrazuje ubeskonadnom". ,,Prvo jedinstvo nazvadu realnim,

(37). opoJam

(1, 6). Karl,,dalJe obli-

kovanje Kantovog ulenta o estetidkim ideJama,, (27, g4,t.

I:

{II

$

drugo idealnim, a ono koje oba obuhvata * indife-rencijom" (15).

Ako bi trebalo neSto jednostavnije izloditi Selin-go,vu misaonu konstrukciju do nekog konkretnogumetnidkog dela, onda bi se ona lnogla, ukratlcol pri-l<,az.ati na slededl nadin. Uop$te, umetnost je r e a l-n o prikazivanje apsoluta. Realno jeste prikazivanjeapsoluta pomoiu pojedinaine, konatne stvanfl. Naovaj nadin stvara se sinteza apsoluta s ograni-denjem. Ta sinteza, odnosno pn/o idealno ,,proizla-Zenje" apsoluta, njegova sinteza s granicom, jestepretpostavka unretnosti ili ,,idejni sve,t umetnosti".Mora, naime, apsolut da se ,,pripremi" da bi se isko-ristio u umetnosti. Mo,ra mu se, naime, ,,indiferen-cija" tazviti,,,nerazlikovano jedinstvo" razloliti. Tajidejni svet umetnosti u stvari je grada, ili, u odnosuprema konkretnoj umehrosti, ne5to za to granidno,opEte, kome se sada iz posebnosti nekoga dela su-protstavlja formn U umetnidkom delu: op\te i po-sebno jesu ,,grada" i ,,dulno", odnosno mitologija injeno uobliiavanje kao prikazivanj6 u konadnom,.Kako sada ta .,op3ta grada" prelazi u posebnu! o_r_ry u i postaje materija, sadrZaj umetnidkog de-la? Umetnidko delo je prikazivanje u novoj sintezi,u indiferencijil grade i forme. Ono Sto neposrednopro'izvodi umehidko delo ili pojedinu stuontu, stuar,lcat etohen, pr;lmodu dega u idealnorn svetu apsolufpostaje realno*objektivno jedinstvo; vedni pojam iliideja doyglu u Qggu../'-*-fr- fiosebnirn uh-stnidkim vrstama i ZanrovimaSeling ie gotovo do beskonadnosti razvijati svojuideju o poteneijama. Ako na bilo kojoj liniji ovihjedinstava idealnog (govorne umetnosti) i realnog(likovne umetnosti) posmatmmo, na primer, ,,realnoza sebe", hi smo u stanju da ponovo zapazimo nje-govu realnu i idealnu stranu, kao i njihovo jedin-sffo. Tako, na primer, u ,,realnom"

-jedinstvu, u

likovnim umetnostima, iznova se to jedinstlzro struk-turira u ,,realnom ili u idealnom jedinstrm", kometada odgovara posebna forma umetnosti; ukoliko je

30

l_r

red o realnom jedinstvu, njemu ,,odgovara muzilca,idealnorn stilwrituo, a ona koje unutar realnog izno-va oba jedinstva prikazuje sjedinjena"jeste plastika."(II, l5).-Tako i u pogledu ideolryg jedinstva post'o-j.e

irf too*e, lirska, epJka i dramska. ,,Lirika : obli'-kovanje beskonadnog u konadnom : posebno.-Ep :: prikazivanje (supsumcija) konadnog .u beskonad-no* : op5t6. Drima : sinteza opSteg i poseb-nog" (15).

Ilprkos svim ovim podelama umetnosti na osnov-na jedinstva, i.dealnog-i realnog T-edg' i, zafim, na

Zanrove unutar njih, - Seling je -odludan u tome da

nad svim podelama postoji safno jedna umetnost.

,,Prema morne ukupnom Plgledu na umetnost, on?

3"*" j" izliv apsoluta .:' - Zi razumevsnjg mesta i

funkcije mztolog{ie u Filozofiii umetnosti,.kao i pro-

-"r" ,, S"tittgov6m glediStu, potrebno-ju 9" se shva-ii da on u Fltozoftit umetnosti 'izjednadava poi?T,,apsoluta" spojmom-,,Boga", koji se u Sistemu (1800)

|jedva i porninje. ,,Apsolut ili Bog j_este, to .t pogledu ieega neposredno sledi biie ili realnosto tir qomoc.u

I

r"irog zakona identiteta sledi iz -S=9i€r*-rlii *99it"inepoJredna afirmaeija sebe sama' lnl, $ .l)*$fHLgnA;[*je ovde i sledeca,.iiyedena, analogijar Apsolut, B,og tl

il, muSo - kao irntitet iZ koga se ilvodi neposredno^ - ,

itt *tr"rno biie -. nuZno jJpostulirana kako bi se,

"U:"."ii" ideja mitologije kao sueta bogoua. (este-l

tidka ideja kod Kanta) u svojstvu prelaznog stupnja '

ka umetnosti. Iz ovoga je vei jasno da svet bogova,politeizam, ima karakter Plotinovih tdeia- uma l<s,o

ptvog stupnja proizlaZgnia iz Jednog (aploluta); jrp-gi niz urr,-"rr""iir u Selinga ,pin-i Friroa+,-a--diip.-..-..Isto-rijry njihov- povratak, nakon hri56anstva, kojeotiir#a'8""g" ili -apsotut u istoriji, mo'gudan je tekpreko ,,novamllologije", koja nas,, _posedujuii i sama ,-"1poetsku, stvaraladkri snagu, priv'odi opgt.g\eanu Po-Erij", epsolutu. U fttoz6fiii umetnosti ideia

. o vr.a; ''', Vezije, Apsolutu. U fxLazolxJ?, u'tnernosu? lceJa.o tt5-lY

eanjtr u estetski praosnoq), v okean Poezije, niig"Yi5F J \canJu u estetswx pT&osnoat v o'l(earr ruszrJe? t*Js, -YrDF J

tako izridita lcao u Sistem,u tra:nscendentalnoq idea- \ut- -^--L Ii;;'rr*:S;II"e-iu *tu vise uvidati ne samo da-je put I

)

r ,-\ ,'i'3+'

povratka "mo-ggi preko ,,nove mitologijd' nego da sei. sam : zayiig:.ljne moZe vi5e" odredivati dru*lii_e$-*duha i 'kdrsklera mitologije, religije. Poetsko ovdeima iskljudivo snagu stvarinja,- Iiietanja i pnoduci-ranja; razume se, ne viSe, ni iskljudivo, proizvodenjaumetnidkog dela kao umetnidkog, kao estetske tvo-revine.

U svakom jedinstvu, idealnom ili realnorn, Selingrazlikuje po tri potencije, ko,jima odgovaraju triideje: i,stinito, dobro i lepo; prvoj po,tenciji iidealnogi realnog sveta odgovara istina, drugoj po,teneijidobro, a treioj lepota - u o,rganizmu i u umetnosti.

Ako ,,leporta postoji" gde god ,,se dodiruju svetloi materija, idealno i realno" (516), onda bi to znadiloda le.pota moZe postojati; do,ista, samo u realnomsvetu. u pri,rodi (prirodno lepo - u organizmu) i uumetnosti, u idealnom sve,tu, ko,ja predstavlja sin-tezu realnog i idealnog sveta, isti.ne i d,obra.

Nekoliko redi o op5to,j vrednosti Ft'lozofiie umet-nosti,, o znadaju Selingovog naudnog.zasnivanja este-tike kao ,,filozofije umetnosti". Mnogi autori vei suzapaziltr promenu od Sistemn (1800) ka Ft'lozoft'izumetnosti, koju su, kao Valter Bimel, na primer,oznadili kao ,,prelaz s estetike na filozofiju umet-nosti" (2, 147). Znalajno u Ftlozotiji,.umetnosti, jeSto Seling postavlja temelje naudnoj estetici, ukazu-juii prvi put jasno da filozofija u umetnosti moZeimati samo jedan cilj: da u njoj sagleda svoj vlastitiprincip. Sto je filozofija spekulativnija, kakav jesludaj bio sa Selingovom, u kojoj osnovni princip,imenovan intelektualna i.ntuicija, pretpostavlja onto-lo6ki ,,realiideaLizam", to ie i posebna filozofiia, ft'lo-zofija umetnosti, imati znadajnije mesto u sistemu,buduii da se u njenom predmetu, u lt"Inetnostz, ob-jektivira, ponavlja, najvi5i (subjektivni) princip filo-z,ofije. Dok je apsolut u sistemu totalitet svih poten-cija, te je bez neke odredene po,teneije, dotle se onshvata upravo pomoiu ,,potencija" kao njegovih su-Stina. Potencije ili idealna odredenja stvanaju mo-guinost za filozofsku konstrukciju. Pornoiu poten-

32

cija, kategorija idealnog tipa, apso,lut se na raznimstupnjevima idealnog i realnog sveta saznaje: po-sredstvom prirode i istorije i njihovom sintezomrazliditog, umetno5iu. Dok je umetnost ,,najpotpu-niji izraz indiferencije", sam apsolut je ,,indiferen-cija" po sebi. Valter Bimel smatra da, i pored toga$t;o se u Filozoftji urnetnosti zapaZ,a ,,ogranidavanjeestetidke intuicije i umetnosti, oduvana je ipak misaoda je umetnost objektivacijq filozofije. Kroz urnetnostprotidu u realnom. . . potencije, koje u filozofiji pro-tidu u idealnorn - i upravo zbog toga ona zauzimaprvorazredno mestoi' (2, 158). Isti auto povodomSelingovog stava da filozofija sagledava istinu posebi i za sebe, dok se u umetnosti ova opaZa u dul-nom o,bliku, n. nas primeduje da se upravo tunalazi jezgro' za ,,Hegelovo q9rgdenie.urnetnosti J<aodulnog pojavljivanja ideje. Mi saznajemo u umet-nosti ono istinito u opaZajnom obliku, mada se umet- ,

nost (kod Setinga) ne shvata u njenom neposrednomdelovanju na subjekt, ved se porima filozofski kaopotencija apsoluta" (2, 158).

Cini se, medutim, da je u svorn gotovo klasidnomradu o Selingu Hinrih Knitermajer sasvim blizushvatanju da u I'ilozofi,ji umetnostt nije do5lo doznadajne promene u Selingovoj f,ilozofiji. Iz te per-spektive on 6e ir,uzetno visoko oceniti ,,Filozofijuumetnosti", uveravajuii nas u to da ie op5ta filo-zof.ija upravo u filozofiji umetnosti ,,kao u magijskoji simbolidkoj igri opaziti svoju vlastitu unutra5njusu5tinu. Filozofija umetnosti postaje poslednja po-tencija samog sistema filozofije" (71, 333-334). Tobi znadilo da je Seling hijerarhijski postavio odnose:fllozofija prirode filozofija istorije filozofijaumetnosti, kao zavr3ni din razvoja. Dodu5e, to je ibila idej a Si,stema transcendentalnog ideah,zma i No-r:rta progra'tna, ali, po. meni, ne vi3e i Filozofijeu,metnosti, u kojoj, kako sdm Seling kale, razliditefilozofske nauke, ,,filozofija prirode, istorije i umet-nosti, jesu potenci je jedne filozofije" (vidi i 2,157), medu kojima ne postoji hijerarhijski ponedak.

33

U vrlo lnstruktivnom radu o Selindovoi esteticilrlolenoJ .u l'llo.zotiji umetnosti Zan ZiAElen bdredujelroncepcllu. Selingoie Filozofi,je umetn(sfikao i d e o-c e n t r i d k u. Suprotstavljajuii se n{kim autorima,Maksu Adamu._pre-.svega, koji su k{o najvrednijeu Selingov-oj Fitozofijl, ulnetnorti irt"klf r"-.i njegovesudove o Danteu, Sekspiru i Faustu, I,ibelen do-daje9" j" u .Ftlozofi,ji, umeinosti, najznaea/nila,,teorijska$gncepclja prema kgjoj se oni sudo/'i "egJplicioi",Koi Seunga je origin"al"" "p;;;;-;tt;"tTiliieu or-i

u . r1319.frsxdt

_

j{ inade, rdiiggrjp- $slings- i'njagoraiiLestet[(iih pogleda bila veoffr€-'Ziva. O to;ne lvEaoFi niz ukaZivanja madam De Stal u radu Allemagne,q \gpu je o1i, pored ortaiog,- odruAir"*S"iirrg, "kuo

,briljantnog literatu". Noak, Knitermajer i Niko,ta;Hartman smatrqiu Selinga za rod,onadeinika roman-tidke estetike.

Sa svoje strane Zibeten nagla5ava da je po,trebnopreciznije razlikovati dve f.az{ u Selingovom roman-tjryu, jednu iz perioda Sistemn (1€00), u kojoj jeSeling zaista bio rodonadelnik romantidke estetik-e,L"g_pfni {iJozof qoqnanlidke Skole; u drugoj, koja se" te_m6iii*"+ 5r,jegovoj fitozofiji identfter;;-S"ii;J ;;odvaja od S]gseloye grupe, dr .hi -se u Fito/-o-fiji,umetnosti priblilio neko,j vrsti hiperromantidke ten-d.e-ncije (I5, 264\.

Osnovna je misao Zanalingova f,ilozofija evoluirala

Zibelena da je sama Se-od,,transcendentalizma

ka objektivizmu" i da je, prema torne, i njegovaestetika nuZno pre5la isti teorijski put. Upravo stoga,,estetika Fi,lozofi,je umetnosti nije identidna s trais-cendentalnom estetikom, iako je u uskoj vezi s njom;9na se na nju oslanja, obuhvata je, ali i prevazi-lazl" (15, IX).

Potrebno je, makar i u najkraiim crtama, poka-z.ati u demu se sastoji razlika u filozofskim pozici-jama estetika u Sistemu transcendentalnog idealizmai u Filozofiji umetnosti. Najbolje je da se ta evolu-eija, ukoliko je do nje ipak do5lo, pokaZe na primeru

34

Selingovih radova iz 1801 - 1804, ukljudujudi tu, ra-zume se, il samu Ftlozoftju umetnosti. To su sledeiiradovi: Brttno, govor koji je odrZan 1801. a publi-kovan 1802, Predauanja o akademskim studijama(1802 - 3) i Si,stem celokupne Jtlozoftje i filozofi.jeprirode posebno (1804). U Ststemu transcendentalnogidealizmn, kao Sto je poznato, umetnost je postalaobjektivacija filozofije, dakle jedini dovekov proiz-vod u korne se u ouostranosti, u prostoru i vremenu,dokumentuje filozofija. Prirrcdno je, onda, bilo daje ,,osnormi karakter svakog umetnidkog dela . . . le-pota", dok ,,cela filozofija polazi i mona polaziti.

-o-d. "".-jednog principa koji je . . . sasvim' neobjektivan".Lepota postoji samo u umetnosti, to je neka vrstaistine, ideje koja egzistira objektiuno, s tom napo-menom da su lepota i umetniiko delo ishodi3tesvake one f;ilozofije koja hoie da bude transcenden-talna, da opazi svoj prineip u ovostranosti. U Bntnudolazi vei do prvog uodavanja diskrepancije lepote :

po sebt, i, iulne lepote. NuZ-no je, kaZe S"4igg,.da.je ,-

,,lepota ne5to vanvremeno" i da ,,lepota nikada nemoZe nastati u vrerfi'diif (V, L22\i zatim, da postoji,,lepota po sebi", koja je ,,bez bilo kakvog odnosa :

prema spolja" (% 120).

Kao i u SEstemprograrnrnu,, rt duhu mistidke filo-zofije, i to Ptotinove, Seling nastoji sada da pokaZe,,najviSe spekulativno jedinstvo istine i lepote" (V,L22), dime ,,lepoti" uskraiuje karakter najvi5e istineobjektivirane u umetnosti, i kao takve superponi-rane filozofiji. Sada se izgraduje drugadiji odnos.Napu5tanja transcendentalizma vidljivo je vei u ovojideji da biti objektiuiran, u prostoru i vremenu,odulotvoren, nije vi5e ishodi5te filozofije. Ona se po-vladi ka spekulativnom, metafizidkom ishodiStu. ,,Onavi5a istina nije potdinjena lepoti, niti je lepota pot-dinjena istini." One su izjednadene, kao kod Plotina,i jesu isto u transcendentnoj sferi. Kao da je, dakle,problem odulotvorenja te najvi3e istine, o kome sei u ovoj misaonoj-epohi'Svagda guvori; postao.manJeznadajan.

35i

Cim je uveden .dualizam najvi5e istine i lepotepo sebi, ili apsolutnog, s jedne strane, i pojam odu-lo,tvorenja istine, koji je, kao problem, ontolo5kipodrecten metafr,ziikom i spekulativnom istini iiepoti po sebi, s druge, udinjen je kraj Selingovomtrbnscendentalizmu. Izraz,,transcendentalno" sadase rede pominje. Ideja ueinog i uremenog kao' apso-lutnog i konadnog, metafizidkog i fizidkog, sve vi5ese potcrtava i produbljuje ponor izmedu sfera nedul-nog i dulnog.

Pitanje koje Selinga sada zanima glasi: kako rz

Apsoluta kao Jednog nastaje svekoliko mno5tvo, ko-t.idrro iz besko,nadnog? lJ Ststemu (1800) pitanje jedrukdije formulisano: umetnost, kao ngka vrsta sin-teze beskonadnog i konadnog, uspostavlja ravno'te|u,prikazuje o,bjektlvirano jedinstvo, do dijg ie objek-livacije- samom Sistemu najvi5e stalo. U Brunu suproblemi pomereni, dislocirani, i s objektivacijeipsoluta piZnia se pomera i fiksira na sam opsolu!'d umetnosti ie sada govori kao o ,,nuZno egzotenid-noj" pojavi, a o umetniku kao onom-koji ,,nikadan"Z" prikazati lepo,tu po sebi i za sebe, osim 1ep9

stvarii (V, L27). To treba da znadi da je, pl-otinovskiredeno, lepo,te uvek viSe u ideji lepog, ili u lepom po

.sebi, nego u urernenu,, i, za,tim, qnogo vi5e u du5iumetnika nego u gotovom delu. Sto se ,,lepota posebi" vi5e posreduje ,,dulno5iu", to ona vi5e gubisupstancijalnost, distotu, ezoteridnost. Filozofija se'

ne bavi vi5e umetno5iu i njenim karakterom, ti.lepotom, nego jedino ,,vednim pojmom stvari", a toziali,,jedinstvom lepote i istine2 kao dva spekula-tivna i-samo za ftlazofiju mogu6na entiteta apsolut-nog: njegovom realnom (lepo'ta) i idealnom (istina)stranom.

Dok je u Si,stemu umetnost, a to znodi i lepotakao njena su3tina, implicirala sintezu svesnog i be'svesnog, umetnidkog (Kunst) i poetskog (Poesie), Stoje tadi dinilo su5tinu, objektiviranu bit filozofije,sada se gotovo delo ostavlja po sitrani a posmatrasamo ono jedinstvo koje je u ideji, spekulativno, sa-

36

drZano; jedinstvo ,,lepote i istine,,. Tek se na ovajnadin po Selin,gu, moZe ,,saznati realna boZanskisu.Stina" gr, 225). Dakle, apsolut se imenuje sada ter-minom ,,Bog", 5to je vei druga bitna kaiakteristika9\rogg prelaza od Sistema ka Filozofi,ji umetnosti.U Si,stemu je istina apsoluta, kao istina same filo-zofije, sagledana u umetniikom delu, u lepoti kaoobjektiviranoj i jedino moguinoj u toj ravnf duhogapojavljivanja; u Brunu se apsolut poima kao Bog,koji se saznaje rt ,,r'Lerazlikovanom jedinstvu istine ilcpote".

U Si,stemu celokupne filozofije (1S04) nailazimo,l,akode, na niz bitnih odstupanja od transcendental-nc estetike Si*tema. Sada je ,,vladajuii princip umet-nosti. . . slobodna nuZnost", te uz pomoi ,,slobodnenuZnosti dovek saznaje ono najvi5e, naime Boga;pomoiu toga on i dela slidno Bogu'f (VI, 4gg). Ovder{(} ved jasno_ oseiaju religijski tonovi. Znadenjetranscendentalne filozofije u Ststemu gde onanijc mogla bez dulnosti, gde se ona, dakle, izvr5avaI dovr5ava u umetnosti, i gde je, najzad, lepotaNnma, i jedino u umetnosti, omoguiavala postojanjeI dokumentiranje istine filozofije - sada se menja.l(oreni transcendentalizma, kao i ditava sfera dul-nosti, znatno se suZavaju. Ako se sada uop5te jo5mole govori,,ti o potrebi da umetnost dokumentujeneki spekulativni supstrat. neku od najvi5ih idejl,ondu to nije istina filozofije, vei Bog kao religijskirupst,rat, neka vrsta najvi5eg Dobra. Konadno, zatl-ellnga umetnost nije vi5e poslednji cilj filozofije._tlmetnost postaje sredstao, odreduje se'slidno Kan-tovom poimanju ,,uzvi5enog", koje je u Kri,tr,ci mo1isu,denja obezbedivalo prelaz od dulnog ka natdul-Rom. Uz pomoi ,,ove slobodne nuZnosti", demonstri-f'Hnt' u umetnosti, dodaje Seling, ,,dovek saznaje ononaJvi$e, naime Boga". Urnetnost ima iskljudivo gno-eeolrtKku, ne vi5e graditeljsku, delotvornu funkcijufllozofi'ie; i unutar ove gnoseolo6ke funkcije umet-rrrrrl, nema za cilj da omoguii odulotvorenje jo5 uvekItrlr,lt'ktualne filozofije, kakva je u Selingovom trans-

37

ffiHlmi''

cendentalnom sistemu, koji se u umetnosti dovr5ava,nego da cmoguii saznanje Boga. Filozofija dobijakarakter misticizma.

"' Zan Zibelen je sklon da cvu promenu do koje jedo3lo u Brurut smatra odludujuiom za dalji razvolSelingove estetike. Imajuii i sam u vidu onaj osnov-ni Selingov stav iz Bruna da se ,,ne negira egzisten-cija lepog po sebi, vei njegova egzistencija u vre-menu", Zibelen smatra da to vodi novim i datjimteorijsko-e.stetidkim konsekvencijama. Bitno je da nemoZe vi5e u iulnom suetu, u prirodi i umetnosti,egzistirati ,,apsolutna lepota"; ona je samo u ideii,u idealnom. Sudeii po polaznoj pretpostavci, smatraZibelen, ,,estetika Bruna se distije supro,tstavljatranscendentalnoj estetici, koja lepotu posmatra di-namidki" (15, III). Dakle, u Brunu je element statike,spekulativnog i metafizidkog poimanja lepote u ideji;u Srstem?, se lepota poima dinamidki, ona je osnovnikarakter umetnidkog dela, u saglasnosti je s poet-skorn moti,, koja ima graditeljsku funkciju. PremaZibelenu, Seling je u Brunu postavlo odludan duali-zam izmedu arhetipske lepote, kao lepote po sebi, ifenomenalne lepote, kao lepote za nas ili kao kon=kretizovane lePote.

Mihail Ovsjanikov je, dini se, u pravu kada pri-meiuje da je Ftlozofzia u,metnosti, nastala u onomtrenutku Selingovog filozofskog razvoia kada je veibio odigledan njegor' ,,ze'oket u pravcu religijsko-mistidkih ideja, za,okt'et koji se iztazio u dijaloguBrurrv*(ffiA2),-'u' Prifiauanit'tna o akademskim studi-jama (1S02) i u spisu Fi'lozofi'ia i religiia

-(1-804)".-Povodorn Predauania ovaj autor navodi Selingov

stav u kome se vei govori o ,,unutra5njoj vezi koj-asjedinjuje urnetnost i religiju" i o nemogudnosti das-e religija ,,drugadije prikaZe kao istinska objektivnapojavJ hego pbmoiu umetnosti" (77, ,139). AdglfAtvon se, takode, nalazi na istoj teorijskoj pozicijiinterpretacij e.,,If perio du fi'lozofiie identi'teta (1 q 0 l--1804)

umetnost ie sve manje uvaZava a spekula--tivno saznavanje religije sve viSe izbija u prednji

plan. Malo-pornalo, na ovaj nadin iskazuje se poste-pen prelaz s estetiikog na religiozni p.ojam mita" *._.,,.(3, 46, podvukao S.P.). U prilog ovom tipu inter-pretacije treba, doslednosti radi, pomenuti vrsnogistoridara filozofije i estetike Jonasa Kona, koji zapomenuti period Selingovog razvoja - u ko,me na-staje i Filozofija umetnosti _- kaZe da se ,,osobenostove fi}ozofije umetnosti ne sasto,ji u udenju o umet-nidkim formama i umetnidkim vrstama, vei u uza-jamnoj vezi koja se uspostavlja izmedu religi'ie iumetnosti" (31, 56, podvukao S. P.).

U pogledu vrednosti same Filozofi'ie umetnosti'mi3ljenja teoretidara, medutim, nisu uvek saglasna.Za Hajma Filozofija umetnosti ne donosi ni5ta novo(3S). Vilhelm Vindelband, medutim, smatre da onazasiuZuje najvedu pohvalu, buduii da su SelingovaPredavanja iz Filozoft'je umetnostt', iako posthumnoobjavljena (1859), valtla kao osnova na kojoj se uNemadkoj, vi5e godina po,tom, radilo na utemeljenjuestetidke teorije (1803 - 181?). Sasler je, u svojojEstettct, (1872), odludno postavio tezu da Filozofiiaumetnostt, predstavlja ptod samovoljnih autorovihkonstrukcija i da vrvi od pro'tivrednosti (35, 861).

U pomenutom radu Valtera Bimela, kako je veipokazano, istide se misao da su Selingove bitneideje iz Filozofije umetnostr, i to,

_ prvenstveno,

naudno zasnivanje estetike, kao i stav da se u umet-nosti na realnoi strani opala apsolutna ideja - bileveoma podsticajne za Hegelovo utemeljenje Estetr'ke.Dodao

-bih, sa svoje strane, da su u Fenomenologiir,

duha poloZaj umetnosti i mesto skulptr.we, l<ao umet-nosti u t<oioJ se izmiruje suprotnost idealnog i real-nog, kod Hegela ideja i sadrZaj, i uspos-tavlja najvecamJguina ravnoteZa, veoma saglasni s ulogom -plasttkeu Slilngovoj Fitozofi,it umetnostt, a op5ta ideiq k*gelove Estetike i njen osnovni stav o ,'!epom .<a9 ;\Eulnom pojavtjivanju ideje" u najveioj su mo$uinojsaglasnoiti" .u" Selingovom orijenta-cijory. Seling

-je,ta[t-r, preteda ideje o konstrukciji Hegelove Estetike,iako j" ,r Hegelovoj fito,zo,fiji skelet te konstrukcije -.

39

Fir[l

ft

I:

od drugadije grade. U odeljku o posebnom deluFi.lozofi.je umetnostt ukazaiu i na neke druge idejekoje su mogle biti inspirativne za Hegelovo uteme-tjenje estetike, ukljuduju6i tu i moguinost Selingo-vog uticaja na Fenomsnologi,ju duha.

Zan Zibelen posebno analizira uticaj SelingoveFr,lozoftje umetnosfi na Hegelovu Estetiku. On kaZe:,,Hegel, istina, nije poznavao Filozofi,ju umetnostt,,koja je objavljena tek 1859. godine, ali Selingoveideje bile su mu poznate iz Bruna, iz Predauaniao akademskim studtjama, najzad posredstvom bele-taka uzetih s njegovih predavanja; tako je, na pri-mer, madam De Stal poznavala predavanja iz Filo'zofije umetnostx" (75, 309). Ako je to mogla madamDe Stal, utoliko pre treba pretpostaviti da je Hegelmogao da dode do tih predavanja. Uostalom, Hegeli Seling su tada joS uvek bili u relativno dobrim,kolegijalnim odnosima.

Prema tumadenju istoridara filo,zofije Emila Bre-jea, Seiingova Fzlozofija umetnostt (1803), ukljudu-ju6i tu i ,,rezultate estetidkog vaspitanja koje jeSeting stekao u romantidkom sredi5tu u Jeni, nasta-vila je da sledi poslednju formu sistema identiteta".Bneje je' ukazao i na izvesne slabosii tog rada. KodSelinga se primeiuje potpuna odsutnost muzidkekulture, z4tim ljubav iskljudivo prema italijanskomslikarstvu 16. veka, dok je arhitektonski ideal bioformiran grdkom graditeljstvu; negovao

(10,_721).

Posebni problemi Filozofije umetno stiMitologija i poezija. Simbol, alegorija, shematizam ,

S gledi5ta estetike i op5te filozofske pozicije, nai-valnija razlika izmedu Sistema (1800) i Fi,lozoJiieumetnosti jeste u tome Sto se u ovoj umetnost odre-eluje u neposrednoj vezi s mitolog{q;11*i- hri5ian-stvom kno

-njenim neophodnirfi*sa#fe-ril-" fff"6di-

kalni stav nije bio moguian u Sistemu. Treba pod-setiti, dodu5e, da je tu c mitologiji bilo redi. Pa

40

I lormlran na grekom gradltelJstvu;I Homerovog epa i Danteove poezije

I

{t

'l

je kult

ilrrrk, za odredenje tzv. orgqnon funkcije umetnostirri.ic u Sistemu bilo neophodno, kako se meni dini,rhr se Siroko prezentira ,,posredujuia karika" izmedur r r n c tnos t i --i-

^

f il o zofiie--}CIiu-pre ds LqoIjZ *iW:=Zrr sam

'Sistem bilo je to od dru$orazredne vaZnosti.Mnogi istraZivadi Se,[lgove filozofije i i$-"!tbS*lg1g'.-sr, sli-rziti s ovim miStlenlem,.ffier,pokazuje kako i-Eilaa,glxrq mylpJpgzic-*t-Iilpzq"liisiil,k,rtrcenja $Baf- 42) imaju u sebi nedeg umetnid-Irog, budilffie je rnitologija neophodan sadrZajrtmctttosti, i d,a se, uz sve to, u osnovi i jedne i dru-g(! nalazi isti subjekt stvaranja: ,,individualiTirani : '

i'ocl", koji porqr-o.(g*.r,p.-esnidke q.nagg" proizvodi i mi-lologiju i umetnos! (8, 15-16).

Sam Seling vei otvoreno ukazuje da postoji, kakoHmo videli u ranijem komentaru, ,,Snutra5lja vezakcrja spaja umetnqst-i sqligiju" (XI,i74). U Preda'rnn.iima o akad"emskim, studijama Seling nastoji danus uveri kako tu ,,govori o svetoj umetnost*i,. o o-np-Lkoja je proizygd- bogova, objayi,teljica boZanskg taj- j-rrr', otkrivateljica id"Je, o-n'erodenoj lepoti . . ,fiiijS=,"- Xnblik skriven i nepristupadan empirijskom (tuln6ffi)" -' :Coveku, kao i seflf o-ltTik-tulnai istini" (XI, 367). Se- t\]llngova ppsednutoisi h'i,tologziohlvidljiva je u dita-vorn njegovom delu;.;,Mitolbgii5.ie u ranim teoloS-klm spisima prvi, I u Filozoft'ii mi'tologiie i Ftlozofiir,otlvouenjo poslednji predmet njegovih studija." N3jeAdolf Alvo,n ni jedini ni poslednji interpretator Se-llnga koji se poziva na onu napomenu iz zavr5nogprrglavlja Sistema (1800), da je ,,rasprava o mitolo-lllji . . . izra&ena vei prije vi5e godina" (VilL, 272),

clti bi, po5av od te Selingove napomene, zakljudiodn ,,rasprava o mi,tologiji koja dini najveii deo drugeglave Filozofiie umetnosti ne ,poti9,e_,19k ,\Z.J$-Q2. "90-dln", .t"go lu je Seling

_ pqtr[.iit{"1800" t}-,?-:l)J

I Maks Adam, u svojoj disertaciji ,,schellings Jenaer-wtirzbur-ger Vorlesungen tiber Philosophic der Kunst", Erlangen 1907, kazerll Jt: vrlo verovatno red o Selingovim bele5kama za predavaniarr ,,Crundsdtze der l(unstphilosophie", koja je Seling prvi put drZao

u zlnrskom semestru 1?99/1800, u Jerri. Str' 7.

4l

Doista, bar u op5tefilozofskom smislu, postoji iz-vesna podudarnost u odredenju poloZaja mitologijeu Si,stemu i Fi,lozottji umetnosti. Mitol_e€llg i u Si-stemu,, kao ,,srednji.dlep", treba da omoguii ,Fvila;*taknauun"iio""iSi';t"=irq;ffi -ze#4.:;bffzb;ta*-

---* je-red d-Gtorn-p6imanju ,,mitologije" i ,,poezije" baru trima osnovnim estetidkim delima: u Sgtsternpro-gra'twnu (1795-6). Sztsemu transcendentalnog rdea-lizmn (1800) i Ftlozoftji umetnostt (1803), i pri tomenavodi kljudni stav Naqta sistema da ,,BqgZIja 1 .

postajg- na. graju..ono Sto j9 na pocetk#;mim-lJ'fca- dbvedanst\ra".

Poirebnd je sada da se dA Sira prezentacija Setin-

obavi. Vec jeI

-rje u Sgstamu-Seling

icija, \obratno, tb tm"-rn"jr koji je4fi$-otrratno- tD BtT-prvoj p-g!"g5

dodajb Seling'r to jemi nazivamosama produktiv-na obema je delatnojedno te isto, ono ljava dam,islimo i da sintetizuiqmg (I, 277\.

=* - -\\}-.*1.1ii..ff --'i_

S eling povezuj e . uobr azi{U!, -ps,

tm'i.k;u _m.o€ ;.t n1 _

gla Sava i; ifr"n,, SprlB.u.*'tid" gfod " thu-' jg' potiebno, iz

sistematsliih razloga da se proizvedg-,tS9iqqlv€-it$e=

*totrr., tadriiie mogr.1_iliost da de gradu za najvi5e '-."

rrlnog i realnog, sigsnog i besvesn6,s.T?E- suet bo- t ?

nrui. ili -mi{6lifr}ie, ima pre svega f.u1t$cijg pr'rsr€: /' '

Aor'"r,1*.;"ftF iffifl izm-edu F"Fyt^:1: ffi I

f<ao ideati*g i realnog, Seling ie i ovde p.osegnuti I i

,a -

,,rrobr"ril5offi-, -"oiinogno- za ,,fantazijom"' ,,,5u9!

i,,goro niie " nikakau obiekt koji-. se yo?" shuatt'tt'

$arno razurnonl, ilt umom, ue| iedlno. !y!11?:W"$31). Po analogiji s Kantom,, same lcteJe uma' Kao

nue'ftu su3taitrL ili su5tastva po sebi, mog-49 binhvatiti samo neki boZanski tazl)m, neka intelektu-;ii;" intuicila, dok bi razum u transcendental-noj upotrebi mogao shvatit'i samo ono iulno.ufenom-enu ili stvari kakvi su oni za nas. svet este-

titkih id,eja, odnosno, kod Selinga, suet bogoaa,- i1imitologijal moZe se shvatiti samo fontaziiom kao J ,

posreduju6o,m mo6i, snagom \oj1 uspostavlja Tq*izmedu

" i'd'eia i stuarg (7a rys)'i rlazume se' :raj-vi'si

n

){

>*tome da

\""govogSto se

odredenja mitologije u Filozofzji, umetnosti.njegove filozofske aksiornatike tide, ona je

veoma dorsledno sprovedena. Iz stava da je ,,_4@:-*sredni unok svake -rryr,retnq t! Bogj,"f-II*$ 23) Seling

.- dSTje raznrija siiiem bogoua, iaejriffiItolo$ie kao ne-ophodnog usloua svake umetnosti. Bog je uzrok, ffii-tologija kao sistem bogova neophodan uslou umet-

/ nosti. Potrebno je . da se neito vi5e' kaZe o odnos_u,',,r

-id?!u,. stuari i bogoua. $j11 ig_ ,,i.q9i1l'? ,

'' IJkoliko je filozof _q stanlt -{" t posebnosti stvariopaz\ i$ur5-gl. apsoluttili uniuerz'{it?1,*on dolazi do

"* *., !' dBie' '"stvari.J.fideja je, prema tome, op3ta sup-,"' 'stiincija neke stvari ili aristotelovski redeno, druga

supstancija, pojmovna strana stvari, odnosno f o r-ffi o, pojam razuma. Kod Selinga je ona idealnapotenei,ja. Dakle, uoblidavanje ,,op5teg i posebnog",/ ukoliko se posmatra po sebi, ili i d e a I n o, jeste

i ili realno, b su bogovi(Lfi, $ 27, $ 2B).Odnosombog-bogovi implicira se odnos ideja-estetidka ide-ja u Kantovoj interpretaeiji. Estetr,Eka idpia je po-

,' '. -- ." srednik (y teolo5kim_ splgllgl_sedgjeg "veka' u]ggu(t- { i lr^ ( iposrednika igraju andeli) izm edu*intef igibilnog_ sveta

* -- '" platonskih ideja i .iFalnog, dufnog svetd. Zato Sto-^ mu je'ovde stalo do posreclovanja--sveta svesnog i

besvesnog, sveta umnog i dulnog, Seling trali odgo-varajuiu du5evnu snagu koja je u stanju da to

poetske oblikti, mole, imati samo-,9IR-4lssSJ&{R9:_ ioO idealisf.idkih, u koje spada -+pt$ijska i indijshi

-''- l- realisufjdb- ri l,oie spada i:gipatske,. -p-ostoje i

realidealistidi€Suokqie-sp"ada*gr.cleLrlkbfrif su"v€tit"dittieni idealno i iealno u najvi5oj potenciji uo-.

61r*iij{'_ ," gr"dw:Ntptr,galq Seting smatra da

i; ##d;ffi16[iEd;lig$ prauzor poetskog 'Y:lt(ix; ld'"*li Ys*mh ?i;:x*ti':.gJ?lilill?1i

..,-J.,{( teg.I,,....

* "'\rld i

.bavlja ,,siniezu apsoluta i ogranidenja" i u-tom smi-rlu stvara suet iogoro mitologiju, oa{g*c$llng ,,u odnosu Prema fantaziji

42i 41

su sa'tn apsolut u posebnom (ili u sintezi s ograni-denjem) realno opaletul,' Iz ovoga bi se moglo zaklju-diti kao da je obliKlbgsf ontoto5ki postavljen niZeod pojma lepote(,jlepotd je uop5te modus postoia-

"j g, qpso luta, op d'ftrib,#'ps o! uta " ka6-E&inp g f a ok

- 6ioblik- bbga implicirao a1$soluf sadrian vee-u' formi

*i"',ffi ffi if""'""tt,,111u ffi;JL-I pored toga Bto se u Selifigu,nol* imazofl,ii umei-'nosti i dalje raspravlja pr,oblem slidnosti i razlikeizmedu filozofije i umetnosti _- naime da je filozo-fija ,,prikazivanje apsoluta s apsolutnom indiferen-giln- op5teg i posebnog u opite,m,,, pa je za filozo-f iju osnovni pojam i d e j a, a to isto brikazivanje,,u posebnom : umetnost" (In, b0) -- ono Sto je rn]rrdludujuie je odgolzron na sledeie bitno pitanje;"iia. {jr, to Sto se u urnetnosti prikazuje, kgji ^je-tq onto- :'

iriH' 3x""#,,.iffifi,iruhff#,?gEf;"1uf;::'duSe, nijg nuZan *.tlslov za filiozofiju, ali je izvesnodg je Bog*trajyipl-uzrok l-'filozofije irwnetnostl Bog iI bogo%{4lgJogije, i; gelin, mitologija i_u.rnetnost]llspostaVljqif uski k"ug odnosa. Seling

-Je veoma

llroko razvio posebne pnincipe ili moguinosti umet-nldkog oblikovanja: shematizam, alegbriSu i simbo-llzam, uz pomoi kojih se uspostavlji ralhdit sistemodnosa ,op5teg i posebnog, umetnosti i m,j.tologije,nujzad kao nadin prikazivanja indiferencije opStegI posebnog u posebnom. Tako je prikazivanjeu kome_ posebno moZe da se samo pomoiu op5tegopazi odredeno l<ao shemnttzam, dok je prikazivanjeu- kome se op5te opaZa pornoiu posebnog alegorij-elco, i, konadno, tamo gde ,,posebno" ne znadi op5tb,all ni posebno, gde je uspostavljena njihova ravno-tnfa ili apsolutno jedinstvo, nalazi se si,mboliiko pri-hrzivanje. S'ne potencije, u idealnom i realnom delufllozofije, sve umetnosti i wste saznanja, nose obe-

O uskoj vezi izmedu mitologije i poezije Se,l,ingraspravlja i na drugim stranicama Fi,lozofi.je umet-nosti. Sistem bogova, mitologija, predstavlja svetz.a sebe koji zahteva ,,nezavisnu poetsku egzisten-ciju", omoguienu fan,tazijorn (III, 43), pa je ,,mitolo-,

It,lje ovih triju moguinosti prikazivanja:

_*_gii+ - nuZan uslov i prva- -grada srza^ke*6" 38). Uporedimo li ovaj stav -s':Fei

da je 5,frepGredni uzrok qyakg U filozofiji prirode trima potencijama u realnomnlnt,, mnteri,ji,, suetllt, i organizryU, odgovaraju she-nntiCno, olegortjsko i;simboliiko,.'\ao Sto trima for-rrulma trarfscEndEnta1rle filozofije, mi5ljenju, delanjuiumetnosti,oc[govaraju,takode,,shdmitiie,ia,@

enlmPFo-

izrazi}*.toesUogf o.nsffSffilets$g_1*is*L UZTOrc L USLO'D Umetnostl, StO Je mnoge lnterpre-tatore Selingove estetike na'relo na zakljudak da ieon vei od Bruna (1801) nastojati sve vi5e da prib-

.;_.--\ -*.ar=;-.Gil \4t

tno, alegorije i "sirntqfizma, kao idealni[r f$:r. poteneija za reprezents*1nl9:gqFgSe*i?.m)dtitn

f ' (nnhog i hon&wg posr6tlstv6*'*'p:us 'e b n o, g.

45

t

rfJsko i simboficko, koji of,*orr"""j" I trima ,".*ln:'S:4-.tr"qr,9tii jiA4'asti.{Ji.1iie;e5i;1"lelnom s vetu Yffietniati'ifr'* vGTa,?-*d6

"--umetnostima.i muzi,ci'odoovnr" ir*^Il^ -.nrrrer,rrusrrrna.{ T.nu7,9.?, ogggyara atregori&" $ikarstuw's h em a tiz ern, ifi';msacd snin€ oiiEr<o prifi ; ;itr" jH U* iffi:

;$,:nlffi '?i*f ffi:ru1'xtt:Ui/*za razumevanje mito.rogije, dak bi se mogro reiii umetnosti uopste, vrlo je Znadajan selingov stav da

f'j:'l1siil" l:,_yp:e -hi,f,i {-"Jo- ni 9O"grfoCi"*""k"lt_-tog _q,'':ti-

yrste;f . .i;;e0 Gqo roa*""riiii-ifio"'.j" -"oi

g3T -pt"iduum i isti ,za svakog pojedinog doizeka,,($ 42). Pojava dovek" kag ,,indiiiduiUrGfiog roda,,rezultat je tzv. _prDe ind,tuiduacije. U priroii, *"_dutim, postofi fleyi, urnetntiki, nngon, dije tvorevinenazivamo_ ,,lepim", ali istinske lepoie i mito,rogijqnema dok ne zapodne _pryi proces individuacije,," ij.

f nrethodno obudile niti veZbale studiranjem. Ali deta,,1 roga .rgcta upravo su stoga nepotpuna Sto svoja saia: i 91:- igd,;1y"I^g5ade o,nako kako iu to dinite ba po-

9:L. se -ne- ngjavl doveli, toii je svestan a" Jl, 'irtiiStoirodikoji rocesu zadobija formu izvesne

u rodene kao savr5ene umet-1 ..:-*'::.'dl'vr+.J"-P:::"{l1r LsrE Du ILr(IsIIt; Jta()' SaVI'Sgng UmeT-;, nice i proizvod-iffistorska dela ialco se, za to nisu

i,, d"tl?" (YI, BGg).

I u Filozofiji umetnosti, Seling ponavlja stav izslstema o mitologrii kao iskonskoj"gradi. Na primeruElomerov.og pg-s.ni$tva on pokazuje"da je mitologija!il" ,,zajednitki kor.,ep.. poeZijg istorije i filaz.ofije.Za poBziju je mi ifu iz koje sve na-' sttrI4''ofiedn, da nilffibj;jega istidu sve reke, kao Sto, se sve uwaiaju" ($ 42).

starih, iz ko-njega ponovo

.\\ Oval stav je u izvesnoj koliziji sa qbreom iz Si_.-.t tl )temo. Tamo se moZe proditati da ie ,fflozofija, kaoL.f ] o.'. Fto ju je poezija u detinjstvu naukeEain''i hra-{

*u * .Fil? ._r . p,osle syog dbvrsenja -te6i putenr istb tolikot .* ---'l pojedi,nainih reka natrag .., epsti* ,bkean"

paezije; iz

:,#:#W'i'H;:'i3"'",T3+ffi*#f E \/koga istiEu sue reke, kao Sto se sve u njega ponoro I \vra6aju". Sve

. !o pq"Fzuje. *dl su, prema Setingovomuvercn ju-g;ff1fuglig_T.gg1zrird)veomaqroSfln_e,oa r sama poez4a u lielrngovom Sistemu treba da

kojega.su. proisffife" (1, 273, podvukrao"..S* p.); uF ii "fuM supro tno i.,*-",lfi

obavi jednu svakakcr'ne-*gtriktno,,estetsku', funk-oiju. V --i.Yl3"lj;. s,u.-,zr*tno Siri, -til9:: oni udestvuju u re5ava:nj9 osnovnihi'$ffitileriia-'Sistbriia.'i u'dovr5enju filo-zofije. Na taj nadin pitanje estetske, umetnidke auto-nomfje, umetnidkog oblika kat etohen, pomereno jeu .drugi plan; hegemonijom umetnosti, paradoksalno,re5ava se vanestetski, filozofski zadatak, toli umet-nost stavlja u poziciju sredstva. Zbog toga se ona(prividna) protivrednost u odredenju poezip i mito-logije, naime da se sve vraia u ,,okein Mitologije',,odnosno u ,,okean Poezije", razre5ava tako Sio- semora uvaZiti Selim ora uvaZ iti Sel ingova, Igisgg*da_ ig-gladF-^u€[ o -efrtuw**^lodki istoj vrsti obtik{-Mi[ologija i poezijp) najpre,nastaju uz pomoi fa11,!gaj;e' ili u:obiazitjel"zatim, u,iednom ili drugdrir'fenoiiienu r€d'Je O*tdne da seu realnom, opaEajnom ili posebno,tn prikaZe apsolut-na

- indiferenoija besvesnog i svesnog, konadnog i

be.skonadnog; _nadalje, ta besuesna mo6, bilo u poe-ziji ili u mitologiji, fantviji mitotvorca, ,aptavb jeonaj delatni, pnoizvodiladki rutgon; i konadno; mito-

u bogu kad

logiju .i_-

poeziju stvara ,,individualizirani rod,,. Taj'najednidki ,,ssneataE =\Slrbjekt, kako izgleda, moZene -odrediti p6jm om gentjo),,Taj vedni pojam Sovekau bogu kao\@nJggovog produciranjaJrste ono Eto-s8fr6'iva genij;. ;aIo ""?i guiiur, oioboZansko"u d.ovekujl (g OB). Zbog toga .u i tnitolo-gija i umetnost sim6oli,ike, buduii dJ je njihov tvo-t'adki subjekt,,,indivi{ualipirani ryod',, sredi5te _U_kIo

l!?"i" slaga_s;19p1og.$ Uesvesttogj -njihovd td6ka!:

diferensih:-zd"pohnd# gore natTSdeirih oeena iA;#,: *pnsluZiti -Se1ingov

stav di ne bi bilb daleko od istine, l*r?.1smatrati gr"Ay mitologiju, na pr-rmg1 , ,Jeao de* J*{"1,t.',\' :

.i6J'1 tW,,,*,'*

,i, 4'l l\J

, ..*.1

+z/.1,661o mitolo-L$ae&gg#tqr ($ 52).

,t Na istorn principll_eb"rris*qill"i;;tirfrhg"S*-ling je razliknVq,g i -dvqvf6te {gfjlip,dlri5danSkU-}

. grdku mitologiju. FazlikaJ6*65ffib u pogTdfir pravca'ti:' rno-6i kola stvara sintezu beskonadnog

[- konadnog. _Dok . pravac

. gr$ko._g"ritoln*ka".{antagijg,

de od=.b6sk-qn.ad*gq +. oA yai{f#vac orrJenlalne lantazue, naproTlv,

. h+a_ simbolidki, ,,id" od=.bes,k-qa"q.dqgg jfi odka konadnom-*bravac oriientaln6 fantaziie. ni

ka besko,ruiEriom"' ($' 42), Sto je,

dri:aj u modalite{u simbolidkog oblikovanja. To jeelement koji docnrije uvaZava i Hegel, bar u Feno-menologi,ji duha,,u kojoj umetr*#t'itf8taje da egzi-stira s B"ojavom. objavljepe, hrid5anske rel.iglje. Po-"'vodont'hriSdafi-ske mitologilp, u koioj je prenagla5en

#iGBlnog, -m^nogi: fumadi Selingove estetikesaglasni su sa Stavom da je Seling bio nezadovoljanhri$canstvom, p_o-sebno katolicizrng{1, bar zato Sto jeoii6-'blegoffj3lCo; prikaz.-rvanje konadirog u beskonad-nom, pa je otud nedelatno za umetnost kao simbo-l,i6ko stvaranje. To je ri bio razlag Sto je Seling odsamoga podetka, od Naqta ststemn, tragao za ,,ro-vom mitologijom" kao,,univerzalnom,'op5tesimbo-lidkom' reli.gij-om. ,,Ifey,? simbolidka ggada je sam.ou mitologiji' (yI, 501- - 2): MdgUinost te ,,nove mi-

tologije", koja bi bila ,,inspiracija nove umetnosti",Emil Breje takorde,. vidi udaje sv.et*""oq3r--dlubinrL j" imagrnaljene ry hrrip.gqnstvom" (70, 7221.1

fiito Ui potrebno da se ovde ozbiljno shvate Setin-

egzoteridan, idealno se pojavljuje u nedem drugom,,,a ne u onom Sto jeste" (XIn, 393 - 4). Seling je,i,.lmedutim, hteo jedinstvo idealnog i realno$,-'e To;""-l1idi jedinstvo hri5danstva, koje nosi element idealnog,lf'duhovnog, i mito,logije, koja ostaje na tlu realnog$i prirode. U "hovoj spekulativnoj fizisi, verovao je ISeliing, "rildZe se iznati neki osnov za formiranjenove, sawemene grqete.gmetnosti, D9y€

" mitplogije,nove, sawemene -grade umetnostl, nove. mltglogije. ,-,

7,a razliku od grdke'firike; koja je svet poimala sta-ti.-.,l,itki, a prirodu bez duhal nova, spekulativna fizika,dije je osnove sam Seling uvaZavao, shvata svet di-namidki, kao ,,besvesno duha".

U analizama Fi,Iozofi,je umetnoste mogli smo za-paziti da je Seling u svoje konstruisane sheme kat-kada i nasilno ukl,apao svekoliko ,,rastinje umetno-nti", osnovne umetnidke vrste, rodove i Zanrove,nemajuii uvek, po prirodi takvog postupka, i dovolj-no pokrica u empirijskom materijalu; on nije uvekrcspektovao dinjenice iz istorije umetnosti. Red jeo osnovnoj primedbi, koja pogada racionalistidku

t Ovsjanikov u vezl s tim kjrZe: ,,Mit Je pomeren u blizinurlmbola, tt. pribltZen Je dulnom I nedeUlvom lzrazu ldeie, umet-nldkom miSljenju uop3te. Iz toga se moZe zaktjuditt da se umetnostrr pro6lostt, sadaSnlosti t bududnosti ne moZe zamisliti bez mitolo-luo. Ako mitologije nema,1rOtrebe" (77, 142r.

4

onda 6e Je umetnik stvoriti za svoJe

dt

t:

tl' i"!

x./.:1 \ 'r

{

rl-t, I:,r."t

,48,/'' :t /,' 49

gove redi iz Predauania, o altndemskim etudi,janurodnosu dvgjq mitologtjalgqdke.i' nrgiands,sssrili smo ved," IdeZ6'Sftib,-da sb ,,pri1bda i istorj',PIi{943 i istorija

fiJinstfo;}li-isfo:t6lprema hri5ian-prtstalo da se oF

f I /,'u drugoj je ideelni gvet otkriven, a priroda se vraia/ /,' u misterij" ($ 51).{"r

/ / I Prema tome, .orijentalne

mitolcigije nisu s.imbo .".q { : , lidke vei alegorijske, te su stoga i suptutstavljene

" f grdkoj. Te idealiitidt<e mitologije slidne su hriBian---f- skcij. Ima se utisak da Seling kroz Ftlozofiju umet-

nosti pronosi idealrgrdke mitologije i umetnosti, sa-

estetiku u celini, dakle i s:rafri pgku5ajkulativne konstrukcij e,ndiverzumf 1umatrvne konstrukcrJ e dllverzuma \umgtnfpffi

Meni se dini, meetutiril',-di pnt-osii-oiil-bgiravdanzahtev pnerna kome se filozofskorn umu stavlja uzadatak da sredi empinijske dinjenice, ma koliko sa-

,r me dinjenice za to ne pruZale uvek i dokraja potvr-,''.. '"dU.- -Vrbdnost Selirgrorzag napora nalazi s€, qva.kako,

,j:".' u zahtevu .za filo4otst om bdfetrxo"m;{noja ZdIi riAud-,fr no da"shvati umetnoll; i, ditgtt'=Eto niu je, mozda,

./ ryedu prvima, q p1g H^sgetar"-."p4$19." za ruko'm Uy4ySi:K\ I da ie sam osecao 'eitetlt i fenofrEii',i bio umetnidkit| A, :' nadahnuta- IiEn'dET*F u

*odreelivanju prvorazrednog

.L' .,'# mesta umetnosti u filozofskom sistemu. On je na-/l

t '' stojao da u spekulativnoj igri duha izloli celokupan

slco s obzirom na ono ,,umehridki" bitnq kao van-r'.stetsko.

Tako se i dogodilo da se neki isti principi - ale-gorijski, shematidki ri simbo,lidki princip oblikovanja,kojima odgovaraju refleksija, supsumpdija i intu-icija ponavljaju u svakom poretku umetnidkihvrsta, u idealnoj ii realnoj wsti, najzad u svakomumetnidkom rodu i Zanru. To bi, razume se, biliI,zv. ,,pli6i slojevi" dela, povr5inski i, utoliko bar,rrkcidentalni. U takvom postupku moZe se vei naslu-liti neko anticipiranje principq, f,enom-e.Iplo5ke este-t,ike, u kojoj su diferencirani ,,planovi" i ;;B'IoiCVf"tu strukturi dela. prema kojoj su dublji slojevi kaoonto,lo5ki prvi, ujedno i nosedi, slojevi, dok su spo-lJaBnjri promenljivi i omoguiavaju specificiranjeumetnidkih vrsta i Zanrova, dime se, medutim, r€uspostavlja dublja vrednosno-hijerarhijska lestvicaunutar umetnidkih vrsta i Zanrova, buduii da jeu svim formama o'no bitno ,,estetsko" podjednakopnisutno i ostvareno. FilozofijilFpsgffitne inaiteren-r:ije" idealnog i realnog omoguiiltr je, dakTe,"SIffiEU"rln usposftv"i-aksiolo3ki i ontolo5ki jednoobrazan po-rcdak umetnidkih vrsta. Hegel je upravo taj osnovniprinoip Selingove filozofije odredio kao ,,noi u kojojHu sve krave cme"

, irt ,n sist-em umetniikih vrsta. U tom shematizmu sistema,\*j g filozofskom apriorizmu i kq$lfU-Ftiv-rzmu,--moZemo

iapaiii- dostedno rpton"ffi, \oi"Yila;monstrira u suoOenju sa svakom .p.pqebnom for-,,'' monl umetnostii.

#J U nekim podelama, tipologijamar zapazi(emo,svakako, odredenu peprimerenosf Stvarima, uodiie-o mo, takode, da jefrrneqto muzicf bilo moZda pre uponetku ridealnog; lfainstva iiffi*tiCkih vrsta. U sva-kom sludaju, Selingov spekulativni shem atizam, kalnomeni izgleda, mnogo je manje ranjiv nego Hegelov,bar Sto se ,tide odredenja osnovnog ontolo5kog sta-tusa umetnosti. Seling, naime, po,lazi od ispravneteze da se u svakoj umetnidkoi.v,rsttpodev od mu--zike, preko slikarstva, "'i[d plastike, ii z.atim, prekopoezije 'i njenih rydov1, lirike,, epa i drame, p o-n a v I j a ista ontoloElca- ideja, ' uostalorn kao ri uumetnosti uopSte u svojstvu najvi5eg izrazc,, ili naj-

6 vi5e objektivacije samog apsoluta, shvaienog, za raz-I liku od Hegela, kao apsolutne indiferencije subjektai i objekta. Svako rrmetnidko delo pokazuje se kaot,,oblikov"anje iedinstfrh'seskunedniq€ i konadnog?'. Sva' ostala odredenja, rekao bih, nisu viSe o n t o I o 5-

m. eJ_? fl? i i -k o g karaktera, nego su izve-

i, prema tome, pokazuju se kao' onttdl<a svoj-stva umetnidkog dela, kao ono njegovo prednjoplan-

Kada na primer, Se,ling grovori da- je.,,simbq-ligkg::oblikovanje karakffii{tiEno 4A ,. eglidku A ,r4geedf,"-Bko" z.a moderrru umetnost, . offia on time ne Zelikuzati da je apsolut;, kao ona indiferencija, ontolo5kipotpunije prikazan i izralen u delima jedne, odnos-no druge umetnosti. Nije red .-o toqq. Razlika je,Clni se, izvedena na ognoyu istorij,_slqoglazloga dife-rcncijacije, koji u Selingovoj filozofiji,/naspram me-tafizidko-filozofskog razloga, stoji svag$a nii,e, nebi-tan je. Ukratko, polazeii*s o,ntolo,Sko-metafizidkog .rta,novi5ta, moglo bi se rei dffift'eincist, de" bi uop:

"

Ate to bila, mora iz perspektive filozofske ko,nstruk-r:l,je predstavljati oblikovanje, objektiviranje indi-fcrencije apstraktno. Jednog, idealnog i realnog,objektiviranje subjekta i objekta u ne'razlikovanom

51

l

_i

50

lje

(

1l

jedinstr/ To Sto postoje dva nadina pesnidkog obli-' kovaffi, kao dva diferencirana jedrinstva ,,beskonad-nog$ konadnom" i ,,konadnog u beskonadnom", raz-ja,ifijava se istorijskim razlogom, vremensko-kultrrrr,dom uslovljeno5iu, a kada se i taj sloj iscrpi, ondase dalje podele mogu razjasniti veiim ili manj'im

r'"- prisustvom spolja5njih dinilaca: refleksijom, sup-sumpcijo,m, intuicijo,m. Sto se onoga jistorijskssbigtide, on omoguiava dalju diferencijaciju umetnostina ,,qlmbolidke" i ,,alegorij$ke", odnosno, U_-RpSZiiLpodelu na grdku ili naivnu :i novovekovnu *ffi-senll-mentabru poeTiju; nadalje'podelu na stil i manir_' '"u-Iiko\mim umetnostima. U-pogledu daljih dif6ren--cijacija, s obzirom na Zanrove poezije, mogla bi se i

,'ovde zapaziti ideja podele koja ima nekj nagove5taju istorijskom kretanju umetnosti*

Selfng je, dakle, za raZ\iku od Hegela posle njega,uspostavio ovaj dualizam, moZda/ i protivrednoSt,metafizidkog i ftstorijskog princip$. Dok ie Hegelovu protivrednobt prevladati tako Bto ie uspostavitidvr5iu sapripadnost istorijskog i metafizidko-logid-kog principa, provode6i osnovni princrip 'l<roz ,,isto-rijsko", tako $to ie iskljuditi iz empirijskog materi-jala sve ono Sto se u njega ne uklapa - kod Selin-ga, dotle, nema poiigravanja s ,,istorijskim"; u pojamapsoluta nije ukljudepq .y{g*}e}"_gn j-e'.y"e6-ga S gle-

'di'Sta Selingove rane fil,ozo,fije i estetike, umetnoste samo najbolji nadin objektivacije, u realnom ptr-

nadno, prilkazana u konadnom, tako je g aiatma,,i':uidealnom redu, najvi5a sinteza ,,stvari i idejd'r',:ft4ei najvi5e oblikovanje ko,nadnog, stvari, u beskonad-nom obliku. Na jednom mestu u Filozofiji umetnostiSeling je osetio potrehu da bliZe odredi svoju idejuo uvodenju potencija u sistem konstrukcije umet-nosti, istiduii da se u pojedinim likovima ili oblicimaizvesne potencije odigledni je pojauljuju, adek-vatnije s j a j e L<roz gradu, materiju deLa, iako svepotencije, u svim formama, dakle potencijal-tr o, postoje kao ontolo6ki osnov sveta.

tcada sb o hkovnoj umetnosti govoqi kae -q teal-: .

noj strani-timetnidkog sveta, onda to znadi da je zanju karaktertsttino jedinstvo koje se obrazuje pri,,uoblidavanju identiteta u diJerenciji, (razlici)" (lV,272),Sto bi trebalo da znadi da je Seling iz osnovnihpremisa idealno diferencirao_..f:eahe, t idealne,.foflne.U tom smislu on je vei z.apazio kako ima dostanerazumevanja u pogledu tumadenja tog sistema iz-vodenja na osnovi ,,potencija u filozofiji". Razja5-njavajudi problem, on kaZe da tu nije red o torne da,,potencija istinski obrazuje r e a I n e supro'tnosti,nego one op5te forme koje se u svim predmetimana isti naetn vradaju". Na primer, potencija organ-skog nikako nije jedino svojstvo organskog biia, veiJe organsko bi6e dato i u materiji, samo Sto je ,,ovdepodrettena anorganskom. Materija je anorgansko'organsko i umno u isti mah, i prema tome je op5taslika univerzuma. Plastika, kao treia potenoija li-kovne umetnosti, sada upravo to Sto je u materijilzraz uma prikazuje kao r a zv i j e n o" (IV, 273).

To Sto plastika prikazuje razvijenije, o.d-nosno Sto objektiuira i u objekt stavlja UM kaotreiu potenciju materije, nikako ne znadi da su pret-hodne dve potencije sasvim i5dezle.

Cini se da je tu dinienicu dobro uodio Valter :+.llimel u ,rrorn"" radu. ,,tod

-S"ri"g"- irliA^o-""e l - f

rdludna zapalanja koja je potom .Hegel, r) skladu s 'y'd*,\vlastitim mi5ljenjem o apsolutnom duhu, preuzeo i ' *t Wllzveo: da je umgtnost .izmirenje konadnog i besko- *._./

J<azivanje onog u apsolutu bitnog,.j?51" i...aelnog." U celini rrzev, nazfika u filozofsliim gledi5timaHege1a i Selinga je u tome Sto je Seling i3ao nasame korene, na temelje ili p19--tpostqyke-"Jida' do-spevajuii do onoga 5to naziva Urgrund:, Ungrund iliAbgryg! (praosnov, neosno_v, Pono"- --JI;k), 1*.i:= Ni5ta).

jE*"ffit1***Itd&T$sio od pretpostavke kao da-jE*If,e3to (Se;n)r""iri*- izvesno i neiumnjivo, neproblematidno. Se-lingovo kasnije eksplicitno razvijeno pitanje glasiloje: Za*to je uopEte nefto, a ne Nxftr.?

Kao Sto u realnom nizu plastika simbolidki dajenajviSu si,ntezu ,,ideje i stvari", jer je ideja, besko-

52 53

t

nginog, gbiektivegii jd$iaJl Ft'lozotiii umetnosti. . .

' -Seling je bio u btanju da umetnost rantiie u svimnjenim tgdovima da sadini stupnjevit poredak real- ** nog{ ideatrnog reda. A ,to znadi da srffika'umetnidka

. vmr@r*sadrZi' Jvoje poslednje utemeljenje i opravda-":-'rrttEav'oje su3tine, foku5aj-koji pre

-toga u filozofijijo5 nije bio udinien." Pokazujuii da je Kantoviistem umetnosti, njihova podela na govorne, likov-ne,i RA*UJnetnosti igre, teorijski sasvim be'znadajan,Bindbi-*ffiiia;e da sJ u Selingovoj koncepciji nalazio,pravdan zahtev za takvim .,,temeljnim sistematizo-vbnjem kojim se svaka umetnidka vrsta U9 shYataramb za sebe vei i u nuZnom odnosu prema celt-ru'poSto je Ce,[!na u nioj u rizvesno'j meri sadrZana".Iako 'Cdt?I[Eno skrenuti s ove linije,, I{"ggJ*ig*poredima Bimela, preuzeti ovaj nadin ko'nstrulicije i da-lje ga izvesti - razume se, 'ispravljajudi ga u prav-.u i"ttooizma. Ipak, treba dodati da Setingu neospor-nb

-pripada zasiuga Sto je takav jedan poku5aj ,,PWilaonsekventno sProveo" (2, L65).

eini se da ie, upravo stoga 5t6 je konstrukcijasistema rrazl,idita koil Hegela i selinga, neproduktiv-na ona teza po kojoj je Seling sam' nuZna karikau lancu diji je jedln lcaj u filozofiji i- estetici bioKant, a drugi H-egel, s kojim nemadki idealizam za-

vr5ava. Kroner -i-Onr5"ttikor,

najzad i Stefen Dig,tp,olaze€i od 'ideje o- piavo-tinijskorn razvoju nema'dke

idealistidke filo'zofije i estetike, nisu bili u stanju,kao ni Bimel, da shvate untoloSki su5tinsku razlikuu pozicijama'Selinga ri Hegela. Povodom Selingovograr-vo5" sistema umetnosti Ovsjanikov l<aile da -je

" Se[n! naprosto konstruisao proces koji. pretpostavljakretaije 6d ,,dulttog ka duhovnom, potpuna uzdiza-nje duha nad matdijom", i da zbog t99.3 ,,ovde nijetdst<o da se sagleda preteda hegelovskih kategori$a*'

r l(roner smatra da su Fihtelutni idealizam, od subjektivnogi Steffen Dietzsch (74)' studijudentalnog tdeal'tzma).

54

i Seling pripremali l{egelov apso-ka objektivnonr (32, 2l); uporeditio Selingovom Ststemu transcen'

,klasidne' i ,romantidke' umetnosti" (77, 139). NiStefen Did, u svojoj inade izvrsnoj Etud,iji o Selingu,o uticaju njegovog Sistema (iz 1800) na Hegela, neuvida da su sistemi ideali,zmn i realizma (tadnije,filozofije prirode) kod Selinga prireilenz, da kod Se;lringa nema u filozofiji nikakvog preuzno6enja ideal-nog nad realnim, ni obrnuto. To Sto se u filozofi,ji,u.metnosti objektivina filozofski ideal ne treba tuma-diti kao, hijerarhijski, istorijski ponedak do,laZenja do,,samosvesti". Did smatra da tri problemska kruga,,,trijadidno strukturirana", obrazuju ,,topografijuistorije triju nadina dolaZenja transcendentalnog Jado sebe sama", kao i to da tri subjekta, ,,subjektiv-ni, objektivni i apsolutni Duh anticipiraju vei struk-l,urc drugih znadajnih dela dijalektidk'og mi5ljenjau klasidnoj nemadkoj filozofiji - strukture Hegeloveb'enomenologije duha" (72, 369).

Ukratko, bitna razlika u sistemima Selinga i He-gcla je u tome Sto kod Hegela u fenornenologiji liko-vu svaki kasniji lik predstavlja dijalektridku negacijuprethodnih, koje uliida, prevazilazi i podiZe na vi5inl,epen; u Selingovom sistemu problem ,,oduvanja"1l'ethodnih likova ima ontolo5ki, fuugaauii - smisao."'/,tr $elinga su najdublji Tlojevi lstovremeno istorij=nki. lontolo5ki i wednosno prvi;tkod Hegela mladillk;',li naTeze G, Foliroloiti (a tb znali iaksiolo5kiI ontolo5ki), na vi5em stupnju od prethodnih; hije-

el vnri,'Jvetla i-amog. B*.sdte*Cf ,Der-tJp.{l) koj-i je,rbJnvijen u dasopisir,,Kritis'ehe Philo-.,,phi"", Seling je zabeleZio na jednom mestu da je

55

rnrhija je zasnovana na ideji dolaienja do _ najvi5e

namosvesti (ukljudujuii dovekovu, na poslednjemnl,upnju izlaganja likova) u apsolutnom duhu. KodSclinga je sve unapred zavr5eno. Njegov pttilcip,,rrpsolutne indiferencije realnog i idealnog" - koiirn[ruje i t<o;i' je-'vetdiii - nije stoga bez razloga'od Hegela odreetEi kao_ ,,noi u kojoi-,su sve kraver!pnot'. lRo"ume se- za Selinoa ta no6'lt: kao ii niegovcrne". lRa"ume s€, za Selinga ta noi',t:kao ii njegovprrJam Nifitro,, ima sasvipr6{rug! "nptafizidki

smisao.iz

-Nideg nastaje sve. fI{"C )i /Niite}br*-aerqelji svi.h

,4

t

** $

-*{rlsama ,,priroda, kao rodenje svih stvari, vedna no6,'-.r. kao ono jedinslvo 9. ko-me. su stvari q sepi'i (XIV,:... 4oly;-"'

Toj vednoj noii, njenoj tajni, samo je umetniku stanju da se pribliZi i iz nie odnosXp. .p*itg$9r,izmami. njeqq s;.gtlo. Na jednom drugom mestu, uraspravi O odnoia likounih umetnosti, prema prirodi',Seling doslovce ponavlja stavove iz Sistema, koji

-seodnose na ulogu i na zadatak umetnika. On kaZe da,alro se samo onaj umetrdk mole nantat'i sreinim

kom delu nije sve dqJg,sa sve$clr,-da se sa svesnomdelatno56u mora poiiezati UeSve[ia moi i da tekpotpuno jedinstvo . . . proizvodi ono najvGe u umet-

.. nosti" (XV, 400).".! Vrednost Selin$ove Ftlozofiie umetnosti, kakoizgleda, nalazi se u prvoq poku5aju na.udnog zasni-.rJtrla estetike kao' ofi[oaoJij-e-'-qg19ll9"q$+ zat'im, udini"enici 5to je u Selingovim raiiirrf radovima filo-zofika pozicija bila estetidki postavljena, a to j9,prinodno, dov-elo do toga da se umetnost u isti mahprosuetuje iz horizonta filozofskog sistema i njego-ltog principa, da sama bude u najveioj moguinojsag-laittosti s tim principom, postav5i organon i do-knment same filozofije: Uticaj Selingove Fi'lozofi'ieumetnosti na dalji neposredni razvoj ideja u nemad-koj estetici, a Hegelovoj posebno, u ovom- pogleduje

- neosporan. Posebnu analizu zahtevao bi uticai

nSegnve-misli u Engleskoj na KolridZa; u Francus-kol-na kasnije pravce rnlgicj.o"nizg4 egzistencijaliz-mi i nadreaLizma, na ffirgsbna, Gabrijela Marsela,Vladislava Jankelevida; -ii Rusiji na Be1{gje"va., Fo:lovjeva, posebno kada je red o Pazqoj Selingovojrtis'ti. .l\ ta misao, utemeljena na egzistencijalnoj

. v. . I - V^-f --- --ll^--.1 w*_osnovi, w5i i danas znadajan uticaj. r*"-"-'*'-'-- '-'- l

SnInTCOVA DELA

Sgstern des transzendentalen ldealis-zttrus. ,,Reclam", Leipzig, 1979.

Philosophie der Kunst. Einleitung.Darmstadt, 1980.

Phi,losophie der Kunst. AllgemeinerTheil der Philosophie der Kunst.Darmstadt, 1980.

Philosophie der Kunst. Besonderer Theilder Philosophie der Kunst. Darmstadt,1980.

,,Bruno oder iiber das gtittliche undnatiirliche Princip der Dinge". EinGesprdch, 1800. Zweite unverdnd. Auf-lage L942. U: Sehellings Werke. DritterHauptband. Schriften zvr Identitiit-sphilosophie, 1801-1306. Miinchen, 1958.

System iler gesamrnten Phitosophle uncliler Naturphilosophie insbesondere, 1804U: Schelkngs Werke. Zweite Ergdn-zungsband. Zur Identitiitsphilosophie1804. Miinchen, 1962.

Das iilteste Sgstemprogratntn des '6eut-schen ldealismus. Ein handschriftlicherFund. MiEeteilt von Franz Rosenzweig.Sitzungsberichte der Heidelberger Aka-demie der Wissenschaften. StiftungHeiirrich Lanz. PhilosophischhistorischeKlasse: Jahrgang 1917. 5. Abhandlung.Band VIII. Heidelberg, 1917.

I.

III.

Schelling,

Schelling,

Schelling,

IV. Schelling,

V. Schellng,

VI. Schelling,

VII. Schelling,

57

VIII. Schelling,

IX. Schelling,

X. Schelling,

XI. Schelling,

XII. Schelling,

XIII. Schelling,

XIV. Schelling,

XV. Schelling,

XVI. Schelling,

XVII. Schelling,

58

Sistem transcendentalnog idealizma.,,Naprijed", Zagteb, 1965.

Erster Entuurt eines Sgsterns der No-turphilosophie, 1799. U: Schellings Wer-ke. Zweite Hauptband. Schriften zur Na-turphilosophie 1799-1801. Miinchen,1958.

Ueber den u:ahren Begri,ft der Natur-philosophie und die riehtige Art ihrePrableme aufzuldsen, 1801. lJ: SehellingsWerke.. Ztv. HB. Miinchen, lgb8.

Vorlesuflgen iiber die Methode desakailernischen Studiurns. 1803. U: Sehe-llings Werke: Dr. HB, Mtinchen, 19b8.

,,Aus den Vorlesungen iiber die Me-thode des akademischen Studiums",1803. Achte Vorlesung, ,,Ifeber die his-torische Konstruktion des Hristentums".U: Schelling, Philosophie der Kunst.Darmstadt, 1980. Erg;[nzung Z. i Er. B.

,,Aus der im Kritischen Journal derPhilosophie verrifentlichen Abhand-lung". ,,Ueber das V'ibrhiiltnis der Na-turphilosophie zur philosephie tiber-haupt". U: Schelling, phitosophie derKunst. Darmstadt, 1980. Er. J, S.

,,IJeber Dante in philosophischer Be-ziehung". Abhandlung aus dem Kriti-schen Journal der Philosophie. U: Sche-lling, Philosoph,ie d,er Runst. Darm-stadt, L980. Er. 4.

,,Ueber das Verhdltnis der bildendeKtnste zu der Natur", 180?. U: Sehe-llings Werke. Hrsg. von ManfredSchrciter. Dr. EB. zur Philosophie derKunst, 1803-1817. Mi,inchen, 1959.

,,Vierzehnte Vorlesung". U: ,,IfeberWissenschaft der Kunst, in Bezug aufdas akademische Studium". U: Sche-lling, Philosoph,ie der Kunst. Darm-stadt, 1980. Ergiinzung 1.

Irnmanuet Kant 1804. U: SchettingsWerke. Dr. HB. Mtinchen, 19b8.

X V lII. Schelling,

XIX. Schelling,

XX. Schelling,

XXI. Schelling,

XXII. Schelling,

XXIII. Schelling,

Iitreen zu einer Phi.losophie iler Naturals Einleitung in das Studiwn ilieserWissenschatt, L797. U: Schelli,ngs Wer'ke. Er. HB. 1793-1403. M0nchen, 1958.

,,Ueber Offenbarung und Volksunte-richt". U: Schellings Werke. Er. Hb.Mi.inchen, 1958.

,,Abhandlungen zur Erlduterung desIdealismus der Wissenschaftslehre".1796-1797. U: Schellings Werke. Er.HB.

,,Aus dem allgemeinen Uebersicht derneuersten philosophischen Literatur"(U: Phil. Journal, 1797-1798). U:Schellings Werke. Er.HB. Mtinchen,1958.Zur Geschichte d,er neueren Philoso'phie (Mitnchener Vorlessungen, 1827). U:Schellings Werke. Fiin. Hauptband,Mtinchen, 1958.

Philosophische Einl'eitung in die Phi-losophte der MAthologie oitrer Datste'tlung der reinrationalen Philosoph'ie.Zwcites Buch. U: Schellings Werke.Fiinf. Hauptband, Mtinchen, 1958.

59

}

LITERATURA O SELINGU

Wilhelm Metzger, Die Epochen iler Schellingschen Phi-losophie, von l?95-bis 1802. Ein problemgeschichtli-cher Versueh. Heidelberg, 1911.

Walter Biemel, Die Bedeutung uon Kants Begrunilungder Aesthetik fiir die Philosophie der Kunst. ,,Kant-studien", Ergiinzungshefte, Ktiln, 1959.

Dr. Adolf Allwohn, Der Mgthos bei Schelting. Pan--Verlag Rolf Heise, Charlottenburg, L927.

Eucken, ,,Die Lebensanschauungen der grossen Den-ker", 15. und 16. Aufl., 1921.

Max Adam, Schellings Jenaer Wiirzburger Vorle-sungen iiber Philosophte der Kunsf. Diss, Werlangen,1907.

Friedrich Th. Vischer, Aesthetik oder Wissenschaft desSehiinen. Mtinchen, 1922.

Xavier Tilliette, ,,Schellings Wiederkehr?". U: Sche-Lling. Einftihrung in seiner Philosophie.. Hrsg. vonH.NI. Baumgartner, Freiburg/Mi.inchen, 19?5.

Dieter Jdnig, Schelling. Die Kunst in der Philosophie.Erster Band. Schellings Begrtindung von Natur undGeschichte. Stuttgar't, 1966.

Dieter J6inig, Sehelli,ng. Die Kunst in der Philosophie.Zr,veiter Band. Die Wahrheitsfunktion der Kunst.Neske Pfullingen, 1969.

Emile Br6hier, Histoire de la philosophie. Tom II, Laphilosophie moderne. III, Le XIX-e sidcle p6riodedes systEmes, 1800-1850. Presses universitaires deFrance, Paris 1950.

Hinrich Knittermeyer, Schelling und di,e rotnantischeSchule. Mtinchen, 1929.

Steffen Dietzsch, Naehwort ,,Das Kunstwerk als Werk-zeug: Schellings Aufhebung des Systems des trans-zendentalen Idealismus". U: Schelling, Sgstem ilestranszendentalen ldealismus.,,Reclam", Leipzig, 19?9.

H. J. Sandkiihler, Fried,riclt Wilhehn Joseph, Schelling,Stuttgart, 1970.

Steffen Dietzsch, ,,Zeit Geschichte Kunst?'. ZurStruktur von Schellings ,,System des transzendentalenIdealismus" (1800). U: Natur Kunst MAthos.Beitrdge zur Philosophie F. W. J. Schellings. Berlin,1978. Hrsg. \,'on Steffen Dietzsch.

Jean Gibel{n, L'esth6ti.que ile Schetting d'apres La Phi-Iosophie de I' art. Clermont-Ferrand, 1934.

Savelij J. Senderovid, ,,Die Ssthetische Anschauung beiSchelling". IJz Nafitr - Kunst - MtJthos. Hrsg. v. S.Dietzsch, Berlin, 1978.

Miehail F. Ovsjannikov, ,,Die Ssthetische KonzeptionSehellings und die deutsche Romantik']. U: Natur -Kunst - Mathos. Berlin, 1978.

Valentin F. Asmus, ,,Schelling". tI: Natur - Kunst -Mgthos, L978.Manired Buhr, ,,Schelling und die - Entwicklur.rgsge-

schichte der klassischen biirgerlichen deutschen Phi-losophie". U: Natur - Kunst - Mgthos, 1978.

L. Feuerbach, ,,Voridufige Thesen zur Reform der Phi-losophie" (1842). U: Kleine Schriften. Hrsg. von K.Liiwith, Frankfurt, 1966.

Noack, Schelli,ng, 1859, I Teil.Danko Grli6, Estetika. III. Smrt estetskog. ,,Napriied",

Zagteb,l97B.Sreten Petrorzid, Negationa estetika. Sehellingovo mes-

to u estetici netnadkog idealizma. ,,Gradina", NiS,L972.

Georg Stefansky, Das hellenisch-ileutsche Weltbild.Einleitung in die Lebensgeschichte Schellings. Bonn,1925.

Ch. N. Briistiger, Kants Aestheti.k unil Schellings Kunst-philosophie nach ihren sgstematisch,en Prinzipienund Bezieh,ungen analgsiert, Halle 1912.

Gerhard Schulze, Die Poesi,e im Urteil der deutschenGehaltsiisthetik oon Sehelling bis Visch,er. Diss.,Markranstedt, 1916.

Karl Hoffman, ,,Die Umbildung der Kantischen Lehrevom Genie in Schellings System des transzendentalenI<iealismus". tf ,,Berner Studien zur Philosophie undihrer Geschichte" LIII, Bern, 1907.

Johann Fischl, Gesclti,chte der Phil,osophi,e. Von denGriechen bis zur Geggnwart. Verlag Styria, Graz,Wien, Kiiln, 1964.

Nicolai Hartmann, Die Phitosophi.e des deutsehen lilea-lismus. I Teil Fichte, Schelling und die Romantik.II Teil Hegel. Zweite, unveriind. Auflage, Berlin,1960.

r li.

r4.

t5.

16.

lB.

19.

t?.

1.

2.

tJ.

4.

5.

B.

9.

10.

20.

21.

22.

6.

7.

11.

12.

27,

28.

?fi.

6l

30.

31.

Immanuel Kant, I(ritilc iler Ufieilskroft. Stuttgart, 1g60.Jonas Cohn, Geschichte der Philosophde. Sechster Teil:

der deutsche Idealismus.,,Nachkantische Philosophie,erste H6lfte". Leipzig und Berlin, 1928.

Richard Kroner, Von Kant bi,s Hegel. Zwei Bdnde ineinem Band. 2. Auflage, Ttibingen, 1961. Erster Teil.

Otto P<iggeler, ,,Hegel der Verfasser des dltestera Sys-temprogramm des deutschen ldealismus". If: ,,Hegel--Studien", Beiheft 4. Bonn, lg6g.

Siler, ,,Pisma o estetidkom vaspitanju doveka,'ler, O lepom.,,Kultura", Beograd, 1967.

M. Schasler, Aesthetik. I. Grundlegung. Berlin, lB7Z.Hegel, Correspondanee I, 1962. Editions Gallimard.

Schelting d. Hegel. Tiibingen, soir de I'Epiphanie lg?b.Sreten Petrovii, ,,Kant i psihoanaliza". U: ,,Treii prog-

ram". zima 1982, str. 211-265.R. Haym, Die rornantische Schule. Leipzig, 18?0.

Si-

32.

33.

34.

35.

36.

37.

38. FILOZOFTJA UMETNOSTI

Op{ti deo

62

UVOD

Molim vas da kod ovih predavanjr ,, potpunostiimate u vidu njihovu disto naudnu nameru. Kao na-uka uop5te, tako je i nauka o umetnosti zanimljivapo sebi, r bez spoljne svrhe. Toliki predmeti, deli-mice i nevaZni, privlade sveopStu znatiZelju, pa daki naudni duh; bilo bi dudnovato ako to ne bi moglaupravo umetnost, taj jedini, predmet koji sko,ro samukljuduje u sebe najvi5e predmete na5eg divljenja.

JoS je veoma zaostao onaj kome se umetnost nijepojavila kao zatvorena, organska i u svim svojimdelovima takode nuZna celina, kao Sto je to priroda.Ako se oseiamo neodoljivo primonanim da posma-tramo unutra5nju su5tinu prirode i da proniknemou ono plodonosno vrelo koje s vednom jedno,tiko5iui zakonomerno5iu prosipa iz sebe toliko mnogo veli-kih poja koliko li nas onda vi5e mora zanimatida prodremo u organizam umetnosti, u kojoj se izapsolutne slobode uspostavljaju najvi3e jedinstvo izakono,mernost, ko,ja nam ornoguiava da, daleko ne-posrednije nego priroda, spoznamo duda na5eg vla-,stitog duha. Ako nas zanirpa da, koliko je moguie,idemo za skloporn, unutra5njim raspored.om, odno-lima i spletovima neke biljke ili nekog organskogbiia uopSte - koliko li bi nas onda vi5e moralo pri-vladiti da iste te spletove i odnose spoznamo u- jo5

65

organizovanijim i u sebi samima sloZenijim biljkamakoje zovemo umetnidkim delima.

Veiini ljudi je s umetno5iu kao 5to je Molijero-voml majstoru Zurdenu bilo, s prozom, koji se dudioda je celog svog Livota govorio prozu a da to nijeznao'. Najmanje njih misli da je vei jezik kojim seizratavaju najsavr5enije umetnidko delo. Koliko liih je stajalo pred nekim pozori5tem ne postaviv5isebi makar jednom pitanje o tome koliko je uslovapo,trebno za jednu pozori5nu predstavu, makar samodonekle savr5enu; koliko li, ih je imalo plemenitutisak o kakvoj lepoj arhitekturi, bez isku5enja datragaju za razloztma harmonije koja im se iz nieoglasila! Koliko li ih je dopustilo da na njih delujepojedina pesma ili kakvo veliko dramsko delo, pasu time bili uzbudeni, ushiieni, potreseni, a da, ni-kada nisu istraZili kakvim to sredstvima umetnikupolazi za rukom da ovlada njihovorn naravi, dadisti njtihovu du5u, da ih uznemiri do dnabez pomisli da to sasvim pasivno i utoliko neple-menirto uZivanje preobraze u daleko veie uZivanjedelatnog posmatranja i rekonstrukcije gmetn'idkogdela pomoiu razuma !

Siro,virn i neobr:azovanim smatra se onaj ko ni'gdene 1eli da dopusti da umetnost utide na nj i daiskusi njena dejstva. Medutim, isto je tako sirovo,ako ne u isto,m stepenu a ono ipak po duhu, da setek dulna ganuia, dulni afekti ili dulno dopadanje,koje umetnidka dela izazivaju, smatraju dejstvimaumetnosti kao takve.

Za onoga ko u umetnosti nije dospeo do slobod-nog, ujedno pasivnog i delatnog, zanetog L raz\oLnogposmatranja, sva su dejstva umetnosti puka prirodna

lina. Onaj, dakle, ko se ne uzdigne do i.deje celine,sasvim je nesposoban da oceni neko delo,. A uprkostoj ravnodu5nosti, ipald vidimo veliko mno5tvo tjudikoji sebe nazivaju obrazovanim i koji nidemu nisusklonij,i nego da u stvarima umetnosti imaju neki.sud, koji izigrravaju znalce, i biie da nema ubitad-nijeg suda od onoga da neko nema ukusa. Oni kojiose6aju svoju slabost u ocenjivanju, pri vrlo razli-iito'm dejstvu koje neko umetnidko delo ima na njihi bez obzira na oniginalnost shvatanja koje moZdao tome imaju, ipak ie radije zadriati svoj sud negoito ie pokazatri svoju neupuienost. Drugi, manjeskromni, svo,jim sudom udiniie sebe sme5nim i timepametnima pasti te5kq. Dakle, to dak spada u op5terlru5tveno obrazovanje po5to uop5te nema dru-$tvenog studija osim studija umetnosti - da se imaznanje o umetnosti, da se u sebi izgradi sposobnostda se shvate kako odnOsi delova medu sobom i pre-ma celini, tako i, obrnuto, odnosi celine prema delo-vima. Medutim, ba5 to nije moguie drukdije negolromoiu nauke i posebno frilozofije. Stlo se stroZekonstruiie ideja umetnosti i umetnidkog dela, to iesc vi5e preduprediti ne samo mli,tavost u ocenjiva-nju nego ir oni lako,mrisleni poku5aji u umetnostfi ilipoeziji koji se obidno preduzimaju bez ikakve idejeo njqj.

Koliko je neophodno upravo. strogo naudn,o shva-tunje umetnost;t za izgradnju intelektualnog opaZanjaumetnridkih dela, kao i prevashodno za obrazovanjesuda o njima, o tome iu primetiti samo jo5 sledeie.

Vrlo desto, a narodito sada, moZe se doii do isku-stva o tome koliko su mnogo sami umetnici u svojimsudovima ne samo razliditi nego i suprotni. OvajI'enomen se vrlo lako moZe o,bjasniti. U vremenimacvetanja umetnosti, postoji nuZnost opStevladajudegduha, sreia i tako re6i proleie vremena, koje meduvclikim majstofima stvara manje ili viSe op5tu sa-glasnost, tako da, kao Sto pokazuje i povest umet-nrsti, velika dela nastaju i sazrevaju zbijeno5 skorou isto vreme, kao iz jednog zajednidkog daha i pod

da pro-srca -

dejstva; pri tom sebiie, a umetmst kaoiskusio i spoznao. Sto

on sam pona5a kao prirodnoumetnost uistinu nikada nijega uzbuduje, to su verovatno

pojedinadne lepote, no u istinskom umetnidkorn delunema nikakve pojedinadne lepote, lepa je samo ce-

r Bourgeois gentllhomme, Act. II, Scene 4.

6766 tr

"W

jednim zajednidkim Suncem. Albreht Direr istovre-

-eno sa Rafaelom, Servantes i Kalderon istovre-meno sa Sekspirom. Kada prode takvo vreme sreiei diste produkcije, nastupa refleksija-i s njom op5terazdvajalrje; sto je tamo bilo Ziv duh, ovde postajep,redanje.

Pravac starih umetnika bio je od centra premaperiferiji. Potonji uzim_aju spglja izdrrcienu formui nastof-e da je neposredno podraZavaju; oni zadti,a-vaju senku bez tela. Svako izgraduje sebi svoja sop-stvena posebna gledi5ta o umetnosti, i po njima oce-njuje Ait i postojede. Jedni, koji primeiuju prazninuforme bez sadrLine, propovedaju vraianje materijal-nosti putem podraLavanja prirode; drugi, ko'ji se neuzvinu iznad tti]n praznih ir spolja5njih ostataka for-ffi€, proporredaju ono idealno, podraZavanje onogaSto je vei stvoreno; niko s€, medut'im, re vraiaistinskim izvorima umetnosti ,iz kojih fo,rma i gradanerazdvo,jno teku. Manje ili viSe, to je sada5nje sta-nje umetnosti i rasudivanja o njoj. Koliko je umet-nost raznolika u sebi samoj, toliko 'su raznolika inijansirana razLtdita gledri5ta u ocenjivaniu." Niko' odonih koji se spo,re ne razume drugoga. Oni ocenjuju,jedan pb merilu istine, drugi po merilu leprote, a danijedan ne zrla 5ta je istina ili 5ta je lepota. Dakle,medu stvarno praktidnim umetnicima jednog takvogvremena, osim malog bnoja izuzeta,ka, ni5ta se nemoZe iskusiti o su$tini umetnosti, jer ,im po pravilunedostaje ideja umetnosti i lepote. A ba5 ta nesa-glasnost, koja vlada dak i medu onima kojri se baveumetno5iu, jeste pre5an odredujuii razlog da se unauci po,traZe istinska ideja i principi umetnosti.

JoS je vi5e potrebna ozbiljna, iz ideja crpena na-stava umetnosti u ovom dobu knjiZevnog seljadkograta koji se v'odi prcrtiv svega visokog, velikog, naidejama zasnovanog, 5taviSe, protiv lepote u samojpoeziji i umetnosti, gde su ono Sto je frivolno, StodraZ;i- dula ili je .plemenito na nizak nadin - idoliko$ima se ukazuje najvede po5tovanje.

68

Samo filozofija moZe da za refleksiju ponovoo,tvoni praizvore umetnosti koji su ?,a p,rrcdukcijuvelikim delom presahli. Samo se zahvaljujuii filo-zofiji moZerno nadati da iemo dosegnuti. istinskunauku o umetnosti; ne da bi filozofija mogla datismisao koji mote da da samo Bog, ne da bi onamogla podariti sud onome kome ga je priroda us-kratila, nego da ona na nepokolebljiv nadin u ide-jama iskazuje ono Sto istinski smisao za umetnostopala u konkretnome i dime je odrede4 pravi sud.

Ne smatram nepotrebnim da jo$ navedem raz-loge koji su me posebno opredelili da obr:ailujemtu nauku, kao i da o njo,j drZim ova predavanja.

Pre svega, molim vas da ovu nauku o umet-nosti ne brkate ni sa dim Sto se do sada, pod timimenom ili pod nekim drugim, izlagalo kao este-tika ili teorija lepih umetnosti i nauka. Nigde jo5ne postoji naudno i filozofsko udenje o umetnosti;u najbolju ruku postoje odlomci jednog takvog ude-nja, pa su i oni jo5 malo shvaieni, a ne mogu seshvatiti drukdije nego u sklopu celine.

Pre Kanta, svako udenje o umetnosti bilo je uNemadkoj puki izdanak Baumgartehove estetikejer je Baumgarten prvi upotrebio ovaj izraz. Za oee-nu o njoj dovoljno je pomenuti da je ona sama opetbila izdanak Volfove filozofije. U periodu nepo-sredno pne Kanta, kada su u filozofiji vladali plitkapopularnost i emprin'izam, bile su postarzljene po-znate teorije lepih umetnosti i nauka diji su prin=cipi bili psiholo5ka nadela Engleza i Francuza.PokuBavalo se da se ono Sto je lepo objasni pomoiuempirijske psihologije, te su se uop5te duda umet-nosti tretirala isto onako na nadin rasvetljavanja izamagljivanja kao u isto to vreme pride o avetimai druge praznoverice. Na odlomke tog empirizmanail:azi se jo5 i u kasnijim sp'isima, delimidno miSlje-nim prema jednom boljem shvatanju.

Druge estetike su donekle recepti ili kuvari, gderecept za tragediju glasi ovako,: mnogo uZasa, ali

6e

ipak ne previ5e; saZaljenja Sto je viSe moguie i su-z,a bez broja.

S Kantovom Kri,ttkom moti sudenia je kao isa ostalim njegovim delio:la. Od kantovaca s€, na-ravno, mogla odekivati krajnja li5enost ukusa, kaou filozofiji li5enost duha. Mnodtvo ljudi naudiloje napamet Kritiku estetiike mo1i suclenia, pa juje sa katedre i' u spisima izlagalo kao estetiku.

Posle Kan,ta, neke izvrsne glave dale su tzvan'redne podsticaje ideji jedne istinske filozofske na-uke o umetnosti i pojedine priloge za takvu nauku;ali jo5 nijedna nije postavila naudnu celinu ili ma-kar

- apsolutne principe op5tevaZede i u strogoi

formi; ni kod veiine njih nije do5lo do strogogodvajanja empirizma i filozofije koje se iziskuie zapravu naudnost.

Sistem filozofije umetnosti koji nameravam daizLoilim su5tinski ie s€, dakle, razlikovati od onihkoji su do sada postojali, i to kako po formi tako ipo- sadrLini, bududi da iu se u pripcipima vratitidalje nego Sto se to do sada dogodilo. Isti metodko,jim mi je, ako se ne varam, u filozofi;l prirodedo izvesne tadke postalo moguie da razmrsim vi5e-struko zapleteno tkivo prirode i odvojim haos nje-govih pojava, isti taj metod vodiie nas i kroz jo5zamr5eniji lavirint sveta umertnosti i omoguiiti namda njegove predmete osvetlimo novorn svetlo5du.

Manje mogu biti siguran da iu samorne sebi udo-voljiti u pogledu istorijske strane umetnosti, kojaje, iz razloga koje iu kasnije navesti, su5tinski ele-menat svake konstrukcije. Odvei dobro znam ko-liko je teSko da se na tom najbeskonadnijem odsvih podrudja steknu makar i najop5tija znanja osvakom njegovom delu, a kamoli da se o svim nje-govim delovima dode do najodredenijeg t najtad-nijeg znarya. Ono Sto mogu navesti samo za sebe,jeste da sam se dugo vremena ozbiljno bavio stu-di$em starih i novijih dela poezije ,i da sam tajstudij udinio svojim svesrdnim pos(om, da samvideo neka dela likovne umetnosti, da sam u opho-

70

denju s praktidnim umetnicima d6lom, dodu3e, upo-znao samo njihovu sopstvenu nesaglasnost i njihovonerazumevanje stvari, ali da sam d61om, i u opho-denju s takvima koj6 su, osim sreinog bavljenjaumetno5iu, o njoj jo3 i filozofski razmiSljali, stekaojedan deo onih istorijskih shvatanja umetnosti koiasmatram neophodnim za svoju svrhu.

Za one kofi poznaju moj sistem filozofije, filo-zofija umetnosti biie samo njegovo ponavljanje unajvi5oj potenciji, a onima koji ga io3 ne poznaju,njegov metod, ovde primenjen, verovatno ie bitijoS odigledniji i jasniji.

Iionstrukcija ie se proSiniti ne samo na ono Stoje op5te nego i na one individue koje vale za di-tav rod; ja 6u konstruisati njih ri svet njihove Poe-zije. Zxid, pominjem samo Homera, Dantea, S9k-spira. U udenju o likovnim umetnostima biie oka-rakterisane individualnosti najvedih majstora uo'p5te;u udenju o poeziji i pesnidkim vrstama spustiduse dak do karakterisanja pojedinih dela najizvrsni-jih pesnika, npr. Sekspira, Servantesa, Getea, dabih tako ovde nadomestio sada5nje shvatanje kojenam kod njih nedostaje.

U op5toj filozofiji radrijemo se da vidimo strogolice ilstine po sebi i za sebe, a u ovoj posebnoj sferifilozofije, koju omedava filozofija umetnosti, dospe-vamo do shvatanja vedne lepote i praslikd svegalepoga.

Filozofija je osnova svega i obuhvata sve; svojukonstrukciju proteZe na sve potencije i predmeteznanja; samo se pomoiu nje dospeva do onoga Stoje najvi5e. tldenjem o umetnosti, u samoj filozo-fiji obrazuje se jedan uLi krug u kojem ono Stoje vedno neposrednije posmatrano tako reii u vid-ljivom obliku, te se ono .tako, ispravno shvaieno,nalazi u najsavr5enijem skladu sa samom filozofi-Jom.

Vei se u onomenalazio nagove5taj

Sto je do sada izloZ,eno delimiceo tome Sta je filozofija umet-

1l

i*Hffil*', '

nosti; potrebno je, medutim, da se sada o tome izn-ditije izjasnim. U najveioj opStrosti, pitanje iu po-stuviti ovako: kako je mogu6a filozoftja umetnostr,fier je stvarrnost takode dokaz moguinosti u pogledunauke) ?

Svako vidi da su u pojmu filozofrije umetnostipovezane dve suprotne srtrane. Umetnost je realno,objektivnoe fiilozofija idealno, subjektivno. Dakle,zadatak filozofije umetnosti vei bi se unapred mo-gao odrediti ovako,: realno, koije je u umetnosti,pri,lwzati, u idealnome. Samo, pitanje je upravo Stato znadi: realno prikazati u idealnome, i pre no Stclto budemo znali, jo5 nedemo biti nadisto s pojmomfilozrofije umetnosti. Dakle, ditavo istraZivanje trebada zahvatimo jo5 dublje. Po5to je prikazivanjeu idealnorne uop5te : konstruisanje, a po5to i filo-zofija umetnosti treba da je : konstrukciji umet-nosti, ovo ie istraZivanje nuZno morafli da u istovreme dublje prodre u su5tinu konstrukcije.

Dodatak ,,umetnost" u ,,filozofija umetnosti"omeduje samo op5ti pojam filozofije ali ga ne ukida.NaSa nauka treba da bude filozofija. To "je bitno;Sto ona treba da bude upravo filozofija u odnosuprema umetnosti, to je ono sludajno u naSem pojmu.Medutim, niti uop5te ono Sto je u nekom pojmuakcidentalno moZe da izmeni njegovu su5tinu, nitifilozofrija, posebno kao filozofija umetnosti, moZeda bude ne5to drugo nego Sto je posmatrana po sebii apsolutno. Filozofija je apsolutno i su5tinski jedno;o,na se ne moZe deliti; ono, dakle, St,o je uop5tefilozofija, jeste to sasvim ri nepodeljeno. Zelim dasada ovaj po,jam nedeljivosti filozofije posebno dws-to zadrZttte kako biste shvatili ditavu ideju naSenauke. Dovoljno je poznato koliko se pojam filo-zof.ije bezodno zloupotrebljava. Vei smo dobili fito-zofiju, pa dak i udenje o nauci poljoprivrede; trebaodekivati da ie se jo5 stvarati i filozofija vozarstva,i da ie na kraju biti onoliko filozofija koliko uop5teima predmeta, te da ie se od sve samih filozofija upotpunosti izgubiti filozofija sama. Osim tih mnogih

72

filozofija, imamo, medutim, i pojedine filozofskenauke ili filozo,fske teorije. Ni od toga nema niSta.Postoji samo jedna fllozofifa i jedna nauka filozo-fije; Sto se naziva razliditim filozofskim naulcama,to je ili ne5to sasvim naopako, ili su to samo pri-kazi jedne i nepodeljene celine filozofije u razli-ditim potenctjama ili u razliditim idealnim odrede-njima.

Objasniiu ovde taj izraz, po5to se prvi put jav-lja barem u jednom kontekstu u kojem je vaZnoda bude shvaien. On se odnosi na op5te udenje fi.lo-zofije o su5tinskom i, unutarnjem identitetu svihstvari i svega onoga Sto uop5te razlikujemo. Uistinui po sebii, postoji samo jedna su5tina, jedno apso-lutno realno, i ta je su5tina ka,o apsolutna nede-ljiva, tako da deljenjem ili razdvajanjem ne moZepreii u razlidite su5tine; po5to je nedeljiva, razli-ditost stvaqi uopSte moguda je samo ako se ona kaocelina i nedeljivost postavi u razlidi,tim odredenji-ma. Ova odredenja nazivam potencijama. One apso-lutno ni3ta ne menjaju na su5tinli, ova uvek i nuZ-no ostaje ista, zbog dega se i zovu ideelnn odrede-nja. Npr. ono Sto saznajemo u povesti ili umetno-sti, su5tinski je jedno s onim Sto postoji ,i u pri-rodi: svemu je, nairne, unodena ditava apsolutnostali se ta apsolutnost nalazi u prirodi, povesti iumetnos;ti u razlriditim potencijama. Ako bi se ovemogle otkloniti, da bi se, tako reoi razgoliiena, vi-dela dtsta su|tina, onda bi u svemu bilo istinskijedno.

Filozofijo se pak u svCIm potpunom pojavljiva-nju ispoljava samo u tota'litetu svih po,tencija. Jer,ona treba da bude verna slika univerzu a ovajje - apsolutu prikazanom u totalitetu suih ideel'nih odredenja. - Bog i univerzum su jedno ili samorazJrditil vidovi jednoga i istoga. Bog je univerzumposmatran sa strane identiteta, on je sue, jer je onoSto je jedino realno; izvan njega, dakle, nema ni-dega; untuerzurn je Bog shvaien sa strane totali-teta. Medutim, u apsolutnoj ideji, ko,ja je princip

73

?filozofrije, identitet i totalitet su opet jedno,. Potpu-no po,javljivanje filozofije, kaZem, ispoljava se samou totalitetu svih potencija. U apsolutu kao takvom,a prema tome i u principu filozo'fiije, ba5 zato Stoobuhvata sue potencije, nema nijedne potencije, aopet, ako u njemu nema nijedne potencije, u njemusu sadrZane sve potencije. BaS zfug toga Sto nijejednak ni sa kojom posebnom poteneijom a ipakih sve obuhvata, taj princip nazivam apsolutnomtaikom identzteto filozofije.

Ova tadka indiferencije, ba5 zato Sto je to 'i Stoje apsolutno jedna, neod.vojiva, nedeljiva, nuZno opetpostoji u svakom posebnorn jedinstvu (koje se takomoZ,e nazvati i po,tencijom), a ni ovo nije mogudea da se u svakorn od tih posebni,h jedinstava opetne vra6aju sva jedinstva, dakle sue potencr,je. Pre-ma tome, u filozo,fiji uop5te nema nidega osimapsoluta, ili, mi u filozofirjri ne poznajemo ni5taosim apsoluta uvek samo ono Sto je apsolutnojedno, i samo to apsolutno jedno u.posebnim for-mama. Filozo,fij molim vas da to strogo shva-tite - uop5te ne odnosi na posebno kao tdkvo, veineposredno uvek samo na apsolu! a na posebno seodnosi samo ako ovo u sebe primi i u sebi prikaZeditav apsolut.

Iz toga je sad odigledno da ne mogu postojatinikakve posebne filozof,ije niti posebne i pojedina-dne filozofske nauke. U svim predmetima ftilozo-fija ima samo jedan predmet, i ona je ba5 zbog togasamo jedna. U okviru op5te filozofije, svaka poje-drinadna potencija je za sebe apsolutna, a u ,toj apso-lutnosti, ili, bez Stete po tu apsolutnost, ipak je opetdlan celine. Svaka je istinski dlan celine samo akoje potpuni refleks celine, ako ovu u sebe potpunoprihvati. To je ba5 ona povezanost posebnoga i op-Stega koju ponovo nalazimo u svakom o,rganskombi6u, kao i u svakom poetskom delu, u kojem jenpr. svaki od razliditih likova posluian dlan celine,a ipak pri potpunoj rizgradenosti dela, opet u sebiapsolutan.

74

Naravno, pojedinadnu potenciju moZemo izdvo-jiti iz celine i tretirati je za sebe, ali je filozofi,iasamo onaj prikaz u kojem stvarno prikazujemo apso-Iut. Tada taj prikaz molemo nazvati npr. filozofijomprirode, filozofijom povesti, filozofijom umetnosti.

Time je pak dokazano: 1) da se nikakav predmetne kvatifikuje za predmet fil'ozofije osim ukolikosAm nije utemeljen u apsolutu po'moiu vedne i nuZ-ne ideje i ukoliko nije podoban da u sebe primi' di,tavu nepodeljenu su5tinu apsoluta. Svi razliditipredmeti kao razliditi samo su forme bez su5tine

- su5tina je samo jedno, i zahvaljujuii tom jedno,m,koje je podobno da sebe kao ono opSte u sebe, suoiuformu, prihvati kao ne5to posebno. Dakle, postoj,lnpr. filo'zofija prirode, jer je' u posebnost prirodeugraden apsolut, jer, prema to'me, postoji apsolut'nai vedna ideja prinode. Isto tako postoji filozofija po-vesti, filozofija umetnosti.

Time je dokazana 2) realnost filozofije umetno-sti, upravo time Sto je dokazana njena mogutnost;a time su istovremeno pokazane i njene granice iosobito njena razliditost od puke teorije umetnosti:Naime, samo ako nauka o prirodi ili umetnosti pri-kazuje u sebi apsolut, ta je nauka prava filozo,fija'filozofija prirode, fr.lozofi,ja umetnosti. U svakomdrugom sludaju, kada se posebna potencija tretirakao posebnn i za nju kao posebnu utvrduju zakoni,kada, dakle, nipo6to nije stalo do filozofije kao filo-zofrije, koja je apsolutno opSta, vei do posebnogznanja o predmetu, dakle do neke konadne svrhe

u svakom takrtom sludaju nauka se ne moZenbzivati filozofijom, vei samo teortiom nekog po-sebnog predmeta, kao Sto je teonija prirode, teonijaumetnosti. Ova bi teorija, dakako, svoje principeopet mogla da pozajmz od filozofije, kao npr. teori-ja prirode od filozofije pninode, ali ona nije filozo-fija ba3 zato Sto samo pozaimliuie.

Prema tome, u filozofiji umetnosti neiu najpneko,nstruisati umetnost kao umetnost, kao ovo poseb-nor nego (u konstruisati uniuerzurn u obliku umet-

75

nosti, a filozo,fija umetnosti, je nantlu o uaseljeni, uformi ili potenci,jr, umetnosti. U pogledu te nauke,tek iemo se ovim konakom uzdiii do podrudja apso-lutne nauke o umetnosti.

Samo; to S,to je filozofija umetnosti prikaz uni-verzuma u formi umetnosti, ipak nam jo5 ne prutapotpunu 'ideju te nauke pre no Sto tadnije ne odre-dimo urstu konstrukcije koja je neophodna za filo-zofiju umetnosti.

Objekt konstrukcije i time filozofije jeste uopStesamo ono Sto je podobno da kao posebno primi usebe ono Sto je beskonadno. Da bi bila objekt filo-zofije, ume,tnost, dakle, mo.ra da u sebi kao poseb-norne ono beskonadno ili stvarno prikaZe ili da ba-rem moZe da ga prikaZe. Medutim, ne postoji samoto u pogle.du umetnosti; vei ona i kao prikaz bes-konadnoga stoji na istoj visini s filozofjom: kaoSto ova dnuga apsolut prikazuje u prasltct. lurbild),tako ona prva apsolut prikazuje u paslict, (Gegen-bitd).

Po5to umetnost tako tadno od,jovara filozo,fiji,pa je i, sama njen najsavrSeniji objektivhi refleks,ona takode mora proii l<roz sve one potencije l<rozko,je filozofija pro'lazi u idealnome, i to jedno do-votljno je da o nuZnom metodu na5e nauke ne bu-demo u sumnji.

Filozo,fija ne prikazuje zbitjske stvari, vei nji-hove praslike, ali takode i umetnost, i iste praslikediji su one (zbiljske stvari), prema dokazima filozo-fije, samo nesavr5eni otisci, jesu one koje u samojumetnosti - kao praslike, dakle u svojoj savrsenosti

- postaju objektivne i koje u reflektovanorn svetupredstavljaju intelektualni svet. Da damo neke pri-

n r'1r1er€: muzt'ka nije ni5ta drugo doli praslikovan ri-

, ,t i- tam prirode i samog univerzuma, koji posredstvom:

a 1v' umetnosti izbija u odslikanom (abgebildet) svetu.t ") ,l Savr5ene fo,rme koje stvara plastika jesu objektivno' ' j prikazane praslike same organske prirode.

-H-orygrqkif, ep je sam identitet, onako kako u apsol.uiti- TeZi "n-': osnovi povesti.-s'vaka slika otvara intelektualni svet.

To pretpostaviv5i; mi iemo u filozofiji umetno-sti, u pogledu umetnosti; imati da reSavamo sveone probleme ko'je u opStoj filozo'fiji re5avamo upogledu univerzuma. Mi iemo

1) i u filozofiji umetnosti moii da p,odemo samood principa besko'nadnoga; beskonadno iemo moratida pokaZemo kaobezuslovan princip umetrrosti. Kao$1,,o je za filozotiju apsolut praslika istine, tako jeza umetnost apsolut praslika lepote. Zato iemo mo-rati da pokaZemo da su istina i lepota samo dvarazlidita nadina posmatranja jednog apso,luta.

2) Drugo pitanje, kako u pogledu filozofije uop-$te tako i u pogledu filozofije umetnosti, bi6e: kakoono Sto je apso,lutno jedno i jednostavno prelazi umno5tvo i deljivost, kako, dakle, iz onoga Sto jeop5te i apsolutno lepo mogu proiziii posebne lepestvari? Na to pitanje filozofija odgovara udenjemo idejama ili p,raslikama. Apsolut je naprosto jedno,irli to jedno, posmatrano apsolutno u posebnim for-mama, tako da se time ne ukida apsolut, jeste ideja.Isto tako i umetnost. Ono Sto je prelepo, to i umet-nost posmatra samo u idejama kao posebnim for-mama, od kojih je, medutim, svaka boZanska iirpsolutna, i umesto da filozofija posmatra idejekakve su po sebi,, ona posmatra umetnost realno.Dakle, tdeje, ukoliko se posmatraju kao realne.jesu grada i tako reci op5ta i apsolutna mate-rija umefirosti tz koje tek proizlaze sva posebnaumetnidka dela kao savr5ene biljke. Ove realne,Iive i postojeie ideje jesu bogovi; op5ta simbolikail,i op5ti prikaz ideja kao realnih dat je, prema tome,u mitologiji, te se re5enje drugog go,rnjeg zadatkanalazi u ko'nstrukciji mitologije. Bogovi svake mi-l,ologije odista nisu ni5ta drugo doli ideje frilozofije,samo posmatrane objektivno ili realno.

Medr.r,tim, time jo5 uvek nije dat odgovon napitanje kako nastaje stuarnd i pojedinadno umetni-('ko delo. Kao Sto je apsolut - ono ne-stvarnosvugde u identitetu, tako je ono stvarno u neiden-titetu op5tega i posebnoga, u disjunkci$i, tako daje ili u posebnom ili u op5tem. Tako i ovde nastaje

77

fluprolnost, suprotnost likovne i govonne umefuaosti.Likovna i govorna umetnost - realnom i idealnomredu filozofije. Prvom prethodi ono jedinstvo u ko-jem beskonadno biva primljeno u konadno - kon-strukcija tog reda odgovara filozofr,ji prirode -tdrugom prethodi drugo jedinstvo u kojem se konad-no ugraduje u beskonadno, a konstrukcija tog redaodgovara zdealizmu u op5tem sisternu filozofije. Prvojedinstvo nazvaiu realnim, drugo idealnim, a onokoje obuhvata oba indiferencijom.

Ako fiksiramo svako od tih jedinstava zra sebe,onda ie, po5to je svako od njih za sebe apsolutno,u svakome opet morati da se vrate ista jedinstva, urealnom, dakle, opet realno, idealno i ono u kojemsu oba jedno. Isto tako u idealnom jedinstvu.

Svakoj od tih formi, ukoliko su obuhvaiene iliu realnorn ili u idealnom jedinstvu, odgovara po-sebna forma umetnosti; realnoj, ukoliko je obuhva-iena u realnom, odgovara mnzika, idealnoj slilcar-sttso, a onoj koja u okviru realnog opet predstavljaoba jedinstva sjedinjena - plastika.

Isti je sludaj u pogledu idealnog jedinstva, kojeopet u sebi obuhvata tri forme lirske, epske i dram-ske pesnidke umetnosti. Lirika _ ugradenosti bes-konadnoga u konadnio : posebnom. Ep : prikazu(supsumciji) konadnoga u beskonadnorn : op5tem.Drama : sintezi op3tega i posebnoga. Prema ovimtrima osnovnim formama treba, dakle, konstruisaticelokupnu umetnost kako u njenom realnom takoi idealnom po,javljivanju.

Iduii za umetnoEiu u svakoj od njenih posebnihformi, sve do onoga Sto je konkr"etno, dospedemo ido odreclenja umetnosti pomoiu uslovA vremena,Kao Sto je umetnost po sebi vedna i nuZna, tako niu njenom vremenskom pojavljivanju ne postoji slu-dajnost, ve6 apsolutna nuZnost. Ona je i u ovom po-gledu jo5 predmet mogudeg znagia, a elementi tekonstrukcije dati su pomoiu suprotnosti koje umet-nost pokazuje u svom vremenskom pojavljivanju.Medutim, suprotnosti koje su u pogledu umetnosti

78

postavljene njeno,m zavisnosiu od wemena nuzno.rr, t<ao i samo vreme, nebitne i tek formalne su-protnosti, dakle sasvim razlidite od real,nlh suprot-nosti utemeljenih u sustini ili ideji same umetnosti.Ta opsta i formalna suprotnost, koja se prorrladi krbzsve grane umet,nosti, jeste suprotnost anti'tke i mo-derne umetnosti.

Bio bi su5tinski nedostatak konstrukcije ako bi-smo to zanemarili kod svake po,jedine forme umet-nosti. Kako S€, medutim, ta suprotnost smatra tekformalnom, to ie se i ko'nstrukcija sastojati u nega-ciji ili ukidanju. Uzimajudi u obztt tu suprotnost,

-i 6emo neposredno prikazati i istoriisku stranuumetnostri, pa se moZemo nadati da iemo na5u kon-strukciju r.r- celini dovesti do krajnjeg savr$enstva.

Po ditavom mom shvatanju umetnosti, ona jeizliv apsoluta. Povest umetnosti 6e nam najodigled-nije pokazati njene neposredne odnose prema odre-denjima univeriuma i time prema onom apsotlutnornidentitetu u kojem su oni prethodno odredeni. samose u povesti umetnosti odituje sustinsko i unutarnjejedinstvo svih umetnidkih dela - da su sve umet-niete tvorevine od jednog te istog genija koji se iu suprotnostima stare i nove umetnosti pokazujesamo u dva razlidita oblika.

79

Prui, odsek

KONSTRUKCIJA UMETNOSTI UOPSTN

Konstruisati umetnost, to znad,i odrediti njenomesto u univerzumu. Odredenje tog mesta jedino jeobja5njenje koje o njoj postoji. Prema tome, mora-mo se vratiti prvim principima filozofije. Ipak, ra-zume se po sebi da te principe neiemo ovde sleditiu svakom mogudem pravcu, vei samo u o,nom kojin&m je naznaden odredenim predmetorn; dalje, daHc u podetku veiina stavova postavlja kao puki po-zujmljeni stavovi iz filozofije, koji se ne dokazuju,vei naprotiv, samo obja5njavaju. Ovo pretpostaviv5i,postavidu sledeie stavove.

S 1. Apsolut ili Bog jeste ono s obzirom na itaItiustuo (Sein) ih, reulnosf neposredno, tj. na osno>u$urnog zakona i.d.entiteta, sledi iz ideje, ili: Bog jett,eposredna aftmaci,ja sebe sq'rnoga.

Objai'njenje. Ako bivstvo ne bi neposredno sle-dilo iz ideje Boga, tj. ako sama njegova ideja nebi bila ideja apsolutne, beskonaine realnosti, ondabi Bog bio odreden nedim Sto nije njegova ideja,tj. bilo bi uslovljen nedim Stq je razlidito od njego-vog pojma, te bi, prema tome, uop5te bio zavisan, anc apsolutan. - Ni za jednu zavisnu ili uslovljenuntrrar ne vaZi da iz po.jma sledi bivstvo, npr. poje-tlinadan dovek odreden je neiim Sbo nije njegova

8t

ideja, iz dega opet sledi da nijednom pojedincu nepripada istinska realnost, realnost po seb,i. Stose tide posebne forme u kojoj smo, osim toga, jo5izraztli ideju Boga: ,,Bog je neposredna afirmacijasebe samoga", ona se obja5njava sledeiim. Realnost

- afirmisanost. No, Bog jeste samo na osnovu svojeideje, ,tj. on je sdm afirmacija sebe, a po5to sebe nemoZe da afirmi5e na konadan nadin (jer je apso-lutan), on je beskonadna afirmacija sebe samoga.

$ 2. Bog l<no beskonaina afirmacija sebe sa'Inogaobuhvata sebe sarnoga kao beskonaino afirmiiuCeg,kao besloomaino afirmisanog i kao indiferenci,ju togad,uoga, a on som nije ntjedno od toga posebno'.

Svojom idejom Bog iz istog razloga obuhuatasebe samoga kao beskonadno afirmi5uieg (jer je onafirmacija sebe samoga) i kao besko,nadno afirmisa-nog. Dalje, poSto je ono Sto afirmi5e i ono Sto jeafirmisano jedno te isto, on sebe samog obuhvatai laao indiferenciju. Medutim, oD sam nije nijednood toga dvoga posebno, jer je on sam jedino besko-naina aJirmacija, i to kao beskonadan, tako da onovu samo obuhvatai Do, ono Sto obuhvata nije tden'ti,ino s onim Sto se obuhvata, opr. duZina : pro-stor, Sirina : prostor, dubina : prostor, ali ba5zato sam prostor nije ni5ta od toga posebno, veije samo apsolutni identitet, beskonadna afirmacija,suStina toga Redeno i ovako: Bog nije nGtauop5te, ved ono Sto on jeste, jeste samo na osnovubeskonadne afirmacije dakle, Bog kao ono Stoafirmi5e sebe samog, kao afirmisano.st sebe samogai ka,o indiferencija, samo opet zahvaljuju6i besko-nadnoj afirmacijd. sebe samoga.

Dodatak Bog kao ono Sto afirmi5e sebe samogamole se opisati i kao beskonadna id-ealnost ko,ja usebi obuhvata svu realnost, a kao afirmisanost sebesamoga moZe se opisati kao beskonadna realnostkoja u sebi obuhvata svu idealnost.

$ 3. Bog je neposredno, na osnoDu suoje ideje,apsolutna vaseljena. Jer, neposredno iz ideje Boga

82

sledi o,no Sto je beskonadno, i ono nuzno sledi nabeskonadan nadin, jer Bog kao besrconadna afirma-gija sebe samoga takode sebe samoga ponovo bes-konadno obuhvata kao afirmisuieg, Eeslonadno kaoafirmisanog

- i besko'nadno kao indiferenciju toga

{voga. No, beskonadna realnost, koja sledi iz idejeBoga, jeste 1) vei po sebi : vasel;eni (jer ni5tane posto,ji izvan te realnosti), ali, je i 2) pozitivna,ier sve ono Sto je moguie na'o".rov, ideje^Boga, p;i ono Sto je beskonadno, jeste, time sto ova ati-rmitesebe samu, i stvarno - sve moguinosti jesu stvar-nosti u Bogu. Medutim, ono u demu je sve moguiestvarn_o jes_te_ : vaseljeni. Dakle, iz ideje Bogine-posredno sledi apsolutna vaseljena. - i dalje: onasledi na osnovu saryog zakona identiteta, i:. samBog, posmatran u beskonadnoj afiirmaciji'sebe sa-moga, jeste : aps,olutnoj vaseljeni.

. $ 4_. Rao apsolutni, identttet, Bog je neposrednoi apsolutni, tots,litet, r, obrnuto.

.Obja*njenje. Bog je totalitet koji nije mno5tvo,vei je naprost-o jednostavan. Bog je jedinstvo koje$e ne moZe odrediti u su.protnosti prema mnostvu,tj. on ne bivstvuje jedino u numeridkom smislu, onnije ni tek orzo jedno, vei je sAmo apsolutno jedin-*!vg, nije sve, vei sama apsolutna celokupnosi, i tooboje neposredno kao jedno.

$ 5. Apsolut je naprosto ueian.

U opaZanju svake ideje, npr. ideje kruga, opalarc i vednost. To je pozitivno opaZanje vednosti. Ne-gativan pojam vednosti jeste: biti ne samo nezavisanrrd vremena vei i bez ikakvog odnosa prema vre-menu. Alg, dakle, apsolut ne bi bio naprosto vedan,lmao bii odnos prema vremsru.

Primedbo: Ako bi se vednost apsotruta odredivalalrrrsto,janjem (Dasein) s obzirom na beskonaino Dre-tne, morali bismo irnati mogu6nost da npr. kaZemo

83(r{

ddlls qda Bog sada egzistira duZe vremena nego Sto jeegziStirao kod porekla sveta, Sto bi, dakle, u Bogupretpostavljalo porast egzistencije, a to, je nemo-gude; po5to je njegova egzistencija njegova su5tina,a ova se ne moZe ni poveiuvarti nit,i smanjivati. Dase suiti,ni stvari ne moie pripisati trajanjg to jene5to Sto je priznato. Mi npr. za pojedinadan ili kon-kretan krug svakako moZemo ,reii da je trajao ovoili ono vreme, ah za suitinu ili ideju kruga niko nedemoii da kaZe da traje; ili da je npr. sada egzistiraladuZe vremena nego na podetku sveta. Medutim, apso-Iut je upravo ono u pogledu dega uop5te ne postrojisuprotnost ,ideje i konkretmoga, u pogledu kojegono Sto je u stvarima konkretno ili posebno i sAmoje opet su5tina ili op5te (ne negacija), tako da Bogune moZe pripasti nikakvo drugo bivstvo doli b,iv-stvo njegove ideje.

Isto to i sa druge stran Mi kaZemo da nekastvar traje zato Sto je njena egzistencija neprime-reno, njenoj su5tini, a njena posebnost njenoj op5to-sti. Trajanje nije ni5ta drugo doli nleprekidno po-stavljanje njene op5tosti u njenu konkretnost. Us1edogranidenosti ove poslednje, stvar nije sve i odjed-nom ono Sto bi, po svojoj su5tini ili po svojoj op-Stosti, mogla biti. To se pak u apsolutu ne moZezamisliti: poito su u njemu posebno i op5te apso-lutno jednaki, on je takode stua.rno i odjedno,m sveono Sto rnoEe da bude, bez uplitanja vremena, ooje, dakle, bez ikakvog vremena, po sebi je vedan.

Ideja onoga Sto je naprosto vedn,o krajnje je vai,-na ideja kako za frlozof,iju uop5te tako i za na5u po-sebnu konstrukciju. Jer, Sto se tide prvoga, nepo-sredno sledi (Sto i sami moZete primetiti kao za-kljuiak) da je tstinski univerzum uedan, jer apso-lut ne moZe imati prema njemu nrikakav vremenskiodnos. Za na5u posebnu konstrukciju ta je idejavalna zato Sto pokazuje da vreme uop5te ne aficiraono StLo je po sebi vedno, da, dakle, ono Sto je posebi vedno, i sAmo usred vremena, nema nrikakavodnos prema vremenu.

84

Drukdiji izrazi istog stava:

a) Stoga se apsolut moZe misliti da nidemu dru-H{rm i nr,je prethodio po vremenu (Sto je samo po-r*ltrdica iz pretJrodno redenoga). - Pozitr'uno izraL,e'no: apsolut prethodi svemu samo po ideit" a sveil,ntgo Sto nije apsolut, jeste samo ukoliko u njemubivstvo nije jednako ideji, tj. ukoliko je ono sAmoprivacija, a ne istinsko bivs'tvo. Konkretan krugkrro takav pripada samo po'javnom svetu. Krug ponubi, medutim, ipak mu nikada ne prethodi po vre-lnenu, vei samo po ideji. Isto tako, apsolut svemudrugome ne prethodi drukdije nego po ideji.

b) U samom apso,lutu ne moZe postojati nikakvoI)r"e ili Posle, dakle nikakva odredba ne moZe nitiprethoditi niti slediti dr"ugoj odredbi. Jer, kad bito bilo tako, morali bismo da u apsolut postavimoncku afekciju ili trpljenje, neku odredenost. On je,medutim, sasvim liSen afekcije, on je bez suprot-stavljanja u sebi samom.

$ 6. Apsolut ntie po sebi ni suestan ni nesuestan,ni ilobodan ni neslobodnn ili nuZan. Nije svestan,jer svaka svest podiva na relativnom jedinstvu mi-St;enla i bivstva, a u apsolutu je apsolutno jedin-stvo.- Nije nesvestan; jer, on nije svestan samo zato$to je apsolutna svest. Nije slobodan; ie'r slobodapodiva na relativnom suprotstravljanju i relativnomjedinstvu moguinosti i stvarnosti, a u apsolutu su ijedno i drugo apsolutno jedno. Nije neslobodan ilihuZan; jer on je liSen afekcije; u njemu ili izvannjega nema nidega Sto bi ga moglo odrediti ili demubi se mo,gao prikloniti.

$ ?. U uaseljent ie obuhua1eno ono Eto ie obu-hui1eno u Bogu. Prema torte, vaseljena, isto kao iBog, obuhvata sebe samu kao beskonadno afirmi-Su6u, kao beskonadno afirmisanu i kao jedinstvo jed-noga i drugoga, a da sama nije posebno nijedna odtih formi (ba5 zato Sto je ono Sto obuhvata), i ne

85

tako da su fonme odvojene; vei tako da su rastvo-rerne u apsolutnom identitetu.

S B. Beskonnina afirmisanost Boga u uaselieni,ili, ugrad,enost njegoue besl+onndne idealnosti u real-nost lwo takuu, jeste uedna priroda.

Ovo je u stvari pomoini stav. Pa ipak, ovde Ze-lim da ga dokaZem. Kao Sto ie svako priznati, pri-roda se prema univerzumu, posmatranom apsolutno,odnosi kao realna. Medutim, i ooo jedinstvo kojeje postavljeno pomoiu ugradenosti beskonadne ideal-nosti u realnost, beskonadna afirmisanost Boga uvaseljeni, : realnom jedinstvu. Jer, vladajude jeono Sto drugo prihvata.

Primedba. To je razlika izmedu prirode ukolikose pojauljuie (ova je puka Natura naturata - pri-roda u svojoj posebnosti i odvojenosti od vaseljene

kao puki odsjaj apsolutne vaseljene) i prirodepo sebi ukoliko je rastvorena u apsolutnu uaseliewu,i ukoliko je Bog u njegovoj beskonaEnoj afirmisa-nosti.

S 9. Vedna priroda opet obuhuata u sebi sua ie-dinstua, jedinshso afirmis,anosti, jedinstao onoga Etoafirmi\e r, jedinstt:o indifireneiie iednoga i drugoga.Jer, univerzllm po sebi : Bog. Ako pak tt svakomdne bi bilo jedinstva koje obuhvata univerzum posebi, ako. dakle, i u prirodi ne bi bilo potpune bes-konadne afirmacije, tj. potpune su5tine Boga, ondabi se Bog podelio u vaseljeni, Sto je nemoguie. Pre-ma tome, svako od jedinstava obuhva6enih u vase-ljeni ope,t je otisak ditave vaseljene.

Radi objaEnjenja: i u pojavnoj prirodi treba po-l<azalt"i te posledice beskonadne afirmacije; samo, o,ne

ovde nisu, kao u apsolutnoj vase'Ijeni, jedna u dru-goj, vei su odvo'jene i jedna izvan druge. Npr. ugra-denost idealnoga u nealno ili forma afirmisanosti uvaseljeni izra1ava se lcroz materiju, idealnost koja

86

rastvara svu realnost, ono Sto afirmi5g jeste : svet-losti, indiferencija : organf,zmu.

$ 10. Pri.roda koja se pojauljuje l*ao takua nijepotpuno otknuenje Boga. Jer, dak je organinm samoposebna potencija.

$ lL. Potpuno otkri,uenje Boga postoji sarno tamog1de se u sarnorn odslil<nnom (abgebi,ldet) suetu poje-dinadne forme rastuaraju u apsolutni tdentitet, Sto.se dogada u umu. Dakle, um je a samoj uaseljeni,sauriena paslika Boga.

Objainjenje. Beskonadna afirmisanost Boga izra-l,ava se u prirodi; kao realnorn svetu, koja potom isama za sebe u vaseljeni ponovo obuhvata svo jedin-stvo. O tome iu primetiti jo5 sledeie. - Jedinstvaili posebne posledice afirmacije Boga, ukoliko se vra-Caju u realnoj ili idealnoj vaseljeni, oznadavamo po-modu po,tencija. Prva potencija prirode jeste mate-riia ukoliko je postavljena s prevagom afirmisanostiiti u fonmi ugradenosti idealnosti u realnost. Drugapotencija jeste svetlost kao idealnost koja u sebirustvara svu realnost. SuYttna prircde kao prirodemoZe se, medutirn, prikaza,ti samo pomoiu trede po-tenci.je, ko,ja je na jednak nadin afirmisanje realnogaili materije i idealnoga ili svetlosti, te ih upravo ti-me izjednadava. Su5tina materije : bivstvo, a su5ti-na svetlosti : delatnost. Dakle, delatnost i b'ivstvomoraju u treioj potenciji da budu pouezani i ind'i-fcrentni. Materija, posmatrana ne po sebi, nego potelesnoj pojavi, nije supstancija, vei samo akciden-t:ija (forma) naspram koje se u svetlosti nalazi su-f,tina ili ono op5te. Obe se integri5u u treioj poten-ciji, nastaje ne5to indiferentnoe u kojem su su5tinai forma jedno te isto, su5tina je nerazdvojna od for-me a forma od su5tine. Ne5to takvo ie organizam,po5to je njegova su5tiina kao organizma nerazdvojnaod postojanja forme, podto je u njemu, dalje, biv-utvo neposredno i delatnost, a ono Sto je afirmisano,

87

1ffi,:'

$'f

,ff\,,

F$'rfr

/

nplolutno Je jednako s onim Sto afirmiSe. Nijednaod tlh formi posebno, a ba5 zbog t'oga ni pri.rodaodvoJena od tih formi, nije potpuno otkrivenje bo-lanokoga. Jer, Bog nije jednak s posebnom posle-dicom svoje afirmacije, vei s ukupno,Siu tih posle-dica ukoliko je ta ukupnost dista pozicija, a kaoukupnost ujedno i apsolutni identitet. Samo, dakle,ukoliko b'i priroda samu sebe ponovo pretvorila utotalitet i apsolutno jedinstvo formi - samo utolikobi bila ogledalo boZanske prirode. A to je sludajsamo u umu. Jer, um je isto tako ono Sto rastvarasve posebne forme kao Sto je to vaseljena ili Bog.Medutim, uffi ba5 zbog toga ne pripada iskljudivoni realno'm ni idealnom svetu, a (Sto je takode posle-dfca toga) ni ovaj ni onaj ne moZe za sebe dospetivi5e nego do indr,ferencije,, ne moZe dospeti do apso-lutnog identiteta.

Sada iemo postupiti isto u pogledu idealne kaoi u pogledu realne vaseljene, i najpre iemo pos,ta-viti ovaj stav: .

S 12. Bog kao beskonaina id,ealnost koja u sebio.buh,uata suu realnost, ili Bog kao ono ito beskonai-no afirmiie, kao takau jeste suitina idealne uase-ljene. To je po sebi jasno vei na osnovu suprotnosti.

$ L3. ldealna uaseljena obuhuata u sebi ista onajedi,nstua koja u sebz obttltuata z realna uaseljena:realno jedinstuo, idealrlo jedi,nstuo i - ne apsolutniidentitet obaju (jer orraj ne pripada posebno ni nje-mu ni realnom jedinstvu) - vei indiferenciju obaju.I ovde ta jedinstva oznadavamo po,mo,iu potencija;samo, treba primetiti da, kao Sto su u reahro,m svetupotencije p,otencije idealnog dinioca, tako su oneovde potencije realnog dinioca usled supro,tnog od-ngsa obaju. Prva potenciija oznadava ovde prcvaguidealnoga; realnost je ovde postavlje,ni:l samo u prv-ojpotenciji afirmisanosti. U tu tadku pada znanje, kojeje, prema tome, postavljeno s najveiorn. prevagornideahrog dinioca ili onoga Sto je subjektivnro. Treia

potencija podiva na prer/azi realnoga; ovde je, naime,dinilac realnoga podignut do druge potencije. U tutadku pada delonje kao objektivna ili realna strana,prema kojoj se znanje odnosi kao subjektivna strana.

Medutim, suittna idealnog sveta, ba5 kao i suiti-no realnog sveta, jeste indiferencija. Znanje i dela-nje se, dakle, nuZno indiferenciraju u nedemu treiemSto le, kao af,irmisanje obaju, treia potencija. U tutadku pada umetnost, te prema tome odludno po-stavljam sledeii stav:

S 74. Ind,iJerencija id,ealnoga i realnoga kao indt-f erencija prikazuje se u idealnom suetu pomotuumetnosti. Jer, umetnost po sebi nije ni puko dela-nje ni puko znanje, vei je delanje koje je sasvimproZeto znanjem, ili je, obrnuto, znanje koje je sa-svim postalo delanje, tj. ona je indiferencija obaju.

Ovaj nam je dokaz dovoljan za sada5nju svrhu.Razume se da iemo se vratiti ovom stavu. Ovde jena5a namera samo da ocrtamo op5ti tip univerzuma,kako bismo iz celine izdvojili pofedinadnu potencfljui tretirali je shodno odnosu prema toj celini. Stoganastavljamo s na5im izlaganjem.

$ 15. Potpunr, izraz, ali ne realnoga ni ideal-noga niti dak indiferencije obaju (jer ova, kao Stosada vidimo, ima dvostruki ,izraz), vei apsolutnogidenti,teta kao takuog tlt bo1anskoga, ukoliko je ouoono Eto rastuara sue potenctje, jeste apsolutna urnno,nauka ili filozoftja.

Filozofija je, dakle, u pojavnom idealnom svetuisto tako ono Sto rastvara sve posebnosti kao Sto je!o Bog u praslikovnom svetu. (BoZanska nauka). Nium ni filozofija ne pripadaju realnom ili idealno,msvetu kao takvom, iako se opet u tom identi-tetu - um i filozofija mogu odnositi kao realno iidealno. Medutim, podto je svako za sebe apsolutniidentitet, taj odnos ne dini nikakvu stvarnu razlikuizmedu njih. Filozofija je samo um koji je svestansebe samoga ili koji postaje svestan sebe samoga,

89

'4

a

ti

i...

1,

i;

i.::!i.

{r

a um je, naprotiv, grada ili objektivni tip svakefilozofije.

Ako prethodno odredimo odnos filozofije premaumetnosti, on ie izgledati ovako:' fitrozo,fija je nepo-sredan prikaz boZanskoga, kao Sto je umetnost nepo-sredno samo prikaz indiferencije kao takve (to da jesamo indiferencija dini ono pasliko,rmo. Apso,lutniidentitet : pr"'aslika). Medutim, po6to stepen perfek-cije ili realnosti neke stvari raste u srazmeri s kojomse ona pribliZava apsolutnoj ideji, obilju beskonad-ne afirmacije, dakle, Sto ona vi5e u sebi obuhvatadruge potencije, to je po sebi jasno da umetnostopet ima najneposredniji odnos prema filozofiji, teda se od ove razlikuje samo jo5 po odredenju poseb-nosti ili paslikovnosti, jer je ona, uostalom, najvi5apotencija idealnog sveta. A sada dalje.

$ 16. Tri,ma, potenci,jama realnog i idealnog suetaodgouaraju tri ideje (ideja kao ono boZansko takodene pripada posebno ni realnom ni idealrrom svetu) -istinn, dobrota i lepota: prvoj potenciji idealnog irealnog sveta odgovara istina, drugoj pofenciji odgo-vara dobrota, a trecoj lepo,ta u organizmu i uumehrosti.

Ovde nije mesto da se izja5njavamo o medu-sobmom odnosu koji pridajemo tim trima idejamai nadinu na koji se diferenciraju u realnom i ide-alno,m svetu - to se dogada u op3toj filozofiji. Mo-ramo samo da se izjasnirno o odnosu koji pridajemolepoti.

Lepota je, mol,e se reii, postavljena svugde gdese dbdiru"jtr'svetlost i materija, idealno'i realno. Le-pota nije ni samo ono op5te ili ideaino (ovo : isti-na), niti je samo ono realno (ovo je u delanju), onaje, dakle, potpuno proZimanje ilii sjedinjavanje (Ine-insbildung) jednoga i drugoga. Lepota je postavljenatamo gde je ono posebno (realno) tako primerenosvome

- pojmu da ovaj sam, kao ono Sto je besko-nadno, stupa u ono Sto je konadno, te se opaZa inconcreto. Na taj nadin ono ito je realno, u kojem

90

s(, on (pojam) pojavljuje, posta7e istinski slidno ili.jcdnalco s prasliko,m, s idejom, u demu se upravoovo op5te i posebno nalaze u apsolutnom identitetu.llacionalno kao racionalno ujedno postaje pojavno,i:ulno.

Primedba: 1) Kao Sto Bog lebdi tznad ideja isti-ne, do,brote i lepote kao o,no Sto im je zajednidko,t,ako i filozofija. Filozofija ne o'braduje niti samoistinu, niti samo moralnost, niti samo leportu, veiono Sto je svima njima zajednidko, i izvodi ih iz,icdnog praizvora. Ako bismo hteli da postavimo pi-tanje odakle potide to da filozofija, prernda lebdiiznad istine ba5 kao i iznad dobrote i lepote, ipakima karakter nauke i da je istina ono Sto je za njunajvi5e, trebalo bi primetiti da je odredenje filozo-ti$e kao nauke samo njeno formalno odredenje.Ona jeste nauka, ali nauka takve vrste da se u njol'proZ'imaju istina, dobrota i lepota, dakle znanje, vrli-na i umetnost; utoliko, dakle, ona i nije nnulca, negoono Sto je zajednidko nauci, vrlini i umetnosti. Utome se sastoji njena velika razlika prema svim dru-gim naukama. I\fiatematika npr. ne postavlja nikakveposebne mora'lne zahteve. Filozofija zahteva karak-ter; i to karakter odredene moralne visine i energije.Isto se tako filozofija ne moZe zamisliti bez celokup-ne umetnosti i spoznaje lepote.

2) Istini odgovara nuZnost, dobroti sloboda. NaSeobja5njenje lepote - da je ona sjedinjenje realnogai idealnoga ukoliko je prikazano u paslici, ukljuduje,dakle, i nju u sebe: lepo,ta je indiferencija slobodei nuZnosti, opaZena u nedemu realnom. Lepim npr.nazivamo neki oblik pri dijem se stvaranju dini dase priroda igrala s najveiorn slobodom i najuzvi5e-nijom razborito5iu, a ipak uvek u formama, u .gra-nicama najstroZe nuZnosti i'zakono'mernosti. Lepa jeona pesma u kojoj najvi5a sloboda samu sebe opetshvata u nuZnostr. Prema tome, umetnos,t je apsolut-na sinteza ili uzajamno proZimanje slobode i nuZ-niosti.

9t

A sada o ostalim odnosirna umetnidkog dela.

S 17. Fi.lozofija se u idealnom suetu odnosi premaumetnosti isto onnko kao Eto se u,rn u realnom suetuodnosi prerna organtzmu. - Jer, kao Sto um nepo-sredno postaje objektivan samo pornoiu organizmai kao Sto vedne ideje uma kao du5e organskih telaprostaju objektivne u prirodi, tako filozofija nepo-sredno postaje objektivna pomoiu umetnosti, a takoi ideje filozofije pomoiu umetnosti postaju objek-tivne kao du5e zbiljskih stvari. BaS se zato i umet-nost u idealno,m svetu po'na5a kao i organizam urealnorn.

O tome jo5 sledeii stav.

$ LB. Orgonsko delo prtrode predstaulja joi ne-oduojenu tstu onu indtferenctju koju umetniiko delopredsta"ulja posle oduajanja, ali opet kao tndtferen-ctju.

Organski proizvod obuhvata u seb'i oba jedinstvamaterije ili ugradenosti jedinstva u mno5tvo, i

suprotno jedinstvo svetlosti ili rastvaranja realnostiu idealnost; i on ih o'buhvata kao jedno. Medutim,ono opSte ili beskonadna idealnost, koja je ovde po-vezana s posebnim, i sama je jo5 podredena onomeSto je ko,nadnto, posebno (op5te : svetlost). PoStoovde i sAmo ono Sto je beskonadno jo5 podleZe op-Stem odredenju konadnosti, tj. ne pojavljuje se kooono Sto je beskonadno, to i nuZnost i sloboda (besko-nadno koje se pokazuje kao besko,nadno), jo5 neraz-dvojene, podivaju tako reii pod jednim zajednidkimomotadem, kao u pupoljku koji (e, kada se otvori,otvoniti jedan nov svet, sve,t slobode. Po5to se teku idealnorn svetu suprotnost izmedu op5tega i po-sebnoga, idealnoga i realnoga, izraiava kao suprot-nost izmedu nuZnosti i slobode, onganski proizvodpredstavlja istu suprotnrost kao jo5 neprevladanu(jer je jo5 nerazdvojena) koju umetraidko delo pred-stavlja kao prevladanu (u oboma je isti identitet).

92

S \9. Nuinost z sloboda odnose se kao nesuesno isuesno. Stoga umetnost poizua nn. identitetu suesnei nesuesne delatnosti. Savr5enstvo umetnidkog delakuo takvog raste u srazmeri u kojoj ono taj iden-titet sadrZ,i tzraLen u sebi ili u kojoj su se u njemuproZele namera i nuZnost.

JoS nekoliko drugih op5tih zakljudaka:

S 20. Lepota i, istin& su po sebi, ili po ideit, ied,-no. - Jer istina je, po ideji, isto kao i lepota iden-titet subjektivnoga i objektivnoga, samo Sto se istinaopaZa subjektivno ili po uzoru (vorbildlich), a lepotapaslikovno ilir objektivno.

Primedba. Istina koja nije lepota nije ni apso-lutna istina, i obrnuto.- Vrlo uobidajena suprotnostistine i lepote u umetnosti podiva na tome Sto se podistinom shvata varljiva istina koja doseZe samo doonoga Sto je konadno. Iz podraZavanja te istine na-staju ona umetnidka dela kod kro'jih se divimo samoume5nosti, s kojom je dosegnuto samo ono Sto jena njima prirodno a da nije povezano s onim Sto jeboZansko. Oua vrsta istine nije, medutim, jo5 lepotau umetnosti, i samo je apsolutna lepota u umetnostitakode prava i autentidna istina.

Iz istog razloga dobrota koja nije lepota nije niapsolutna dobrota, i obrnuto. Jer; i dobrota u svojojapsolutnosti postaje leporta npr. u svakoj du5idija moralnost ne podiva vi5e na borbi slobode s

nuZno5iu, vei izray',ava apsolutnu harmoniju i porni-renJe.

Dodatak Stoga se istina i lepota, kao i dobrota iIepota, nikada ne odnose kao svrha i sredstvo; na-protiv, one su jedno, i samo je harmonidna du5a -a harmonija : istinska mo,ralnost - takoile istinskiprijemdiva za poeziju i umetnost. Poezija i umetnostse nikada ne dadu istinski uditi.

$ 21. fJniuerzum je u Bogu stuoren, kao apso-lutno umetniiko delo i, u ueinoj lepoti.

93

Pod univerzumom nije shvaiena realna ili ide-a,lna vaseljena, vei apsolutni identitet obeju. Ako jepak indiferencija realnoga i idealnoga u realno,j itiidealnoj vaseljeni lepota, i to paslikovna lep,ota, ondaje apsolutni identitet realne i idealne rraseljene nu?,-no praslikovna, tj. sama apsolutna lepota, te se uto-liko i univerzum, onako kako je u Bogu, po,naSa kaoapso,Iutno umetnidko delo u kojem se beskonadnanamera proZima s beskonadnom nuZnoSiu.

Pri,medba. Istovremeno sledi samo po sebi da su

- posmatrane sa stanoviSta totaliteta ili posmatraneonakve kakve su po sebi - sve stvari, stvorene uapsolutnoj lepoti, praslike svih stvari, onako kao Btosu apsolutno istinite takode i apsolutno lepe, te dase stoga ono Sto je izopadeno, ruZno, sastoji u pukojprivaciji i spada samo u vremensko pojavljivanjestvari.

S 22. Kao ito Bog, kao praslilca, u paslict, postajelepota, tako ideje u,rna, opaEene u ytaslr,ci, postajulepota; stoga je odnos uma prema umetnosti isti kaoodnos Boga prems idejama. BoZje stvaranje se po-moiu umetnosti prikazuje objektivno, jer ono podivana istoj onoj ugraclenosti beskonadne idealnostii urealno na kojoj podiva i umetnost. Odlidna nemadkared Einbildungskraft (mo6, uobrazilje) znadi u stvrarimoi (Kraft) sjedinnjauanja (Ineinsbildung) na kojojodista pod"iva dritavo stvaranje. Ona je moi zahva-ljujuii kojoj je idealno u isto vreme i realno, a du5atelo - moi ind'ividuacije koja je istinski stvaraladka.

$ 23. Neposredan uzrok suake umetnosti jesteBog. - Jer, Bog je, zahvaljujuii svom apsolutno,midentitetu, tzvor svakog sjedinjavanja realnoga iidealnoga, na demu podiva svaka umetnost. Ili: Bogje izvor ideja. Ideje su izvorno samo u Bogu. Aumetnost je prikazivanje praslikd, dakle s6m Bog jeneposredan uzrok, krajnja mogudnost svake umetno-sti, on sAm je izvor svake lepote.

94

S 24. Istinslca konstrukcija umetnosti jeste pril<n-ziuanje njeni,h torrni, kao formi stua,ri, onnku,ih kakues?, po sebi, ili kalcue su u apsolutu. - Jer, premastavu 2L, univerzum je u Bogu stvoren kao vednalepota i kao apsolutno umetnfldko delo,; ne manje sui sve stvari, o'nakve kakve su po sebi ili u Bogu,isto tako apsolutno lepe kao Sto su apsolutno isti-nite. Prema tome su i forme umetnosti, po5to suforme lepih stvari, forme stvari onakvih kakve suu Bogu ilrl kakve su po sebi, a po5to je svaka kon-strukcija prikazivanje stvari u apsolutu, to je kon-strukcija umetnosti osobeno prikaztuanje njenih for-mi kao foirmi stvari onakvih kakve su u apsolutu, aprema tome i samog univerzuma kao apsolutnogumetnidkog dela, kako je u vednoj lepoti stvoreno uBogu.

Pri,medba. Ovim stavom zavrSena je konstrukcijaopite ideje umetnos,ti. Umetnost je, naime, pokazanakao realno prikazivanje formi stvari kakve su posebi - dakle formi praslikA. - Time nam je ujednonaznaden i pravac sledeie konstrukcije umetnosti,l<ako po njenoj gradi tako i po njenoj formi. Naime,rrko je umetnost prikazivanje fonmi stvari kakve supo sebi, onda se op5ta grad,a umetnosti nalazi u sa-mim praslikama, te je stoga na5 sledeii predmetkonstrukcija op5te grade umetnosti ilil njenih vednihpraslika, koja konstrukcija dini drugi odsek filozo-fije umetnosti.

9s

:i

;+

dI

1

Drugi odsek

KONSTRUKCIJA GRADE UMETNOSTI

U $ 24. dokazano je: fo.rme umetnosti morajubiti fo,rme stvari kakve su u apsolutu ili po sebi.Prema tome, pretpostavlja se da te posebne forme,pomoiu kojih se upravo ono Sto je lepo prikazuje upojedinim realnim i zbiljskim stvarima, jesu poseb-ne fonme koje su same u apsolutu. Pitanje je: kakoje to mogude? (To je isti problem koji se u op5tojfilozofiji uraZava prelaskom beskonadnoga u konad-no, jedinstva u mno6tvo.)

S 25. Posebne forme srr kao takue bez su|tine,puke forme koje u apsolutu ne rnogu biustuouati,drukiije osim ukoliko kao posebne u sebe ponoDone prime celokupnu su{tinu apsoluta. Ovo je jasnopo sebi, po5to je su5tina apsoluta nedeljiva; - Onesu jedino na taj nadin moguie s obzirom na apsolut,tj. moguie su apsolutno, te su ba5 zato i apsolutnostvarne, po5to u apsolutu nema diferencije stvarno-sti i moguinrosti.

Dodntak Isto se to moZe uvideti i na sledei,i na-din. Univerzum (pod kojim se ovde razume univer-zum po sebi, vedni nestvoreni univerzum) uni-verzum je, kao apsolut, naprosto jedan, nedeljiv,.jcr je sAm apsolut ($ 3); prema tome, u istinskoqnuniverzumu ne mogu bivstvovati posebne stvaniosim ukoliko u sebe ne prime ditav nepodeljefri uni-verzum, dakle i sarne su univerzumi.

97

Ako bi se odavde zakljudilo da postoji onolikouniverzuma koliko i idej6 posebnih stvarit onda jeto upravo onaj zakljudak za kojim idemo. Ili poseb-ne stvari uop5te ne postoje, ili je svaka od njihuniverzum za sebe. BaS zbog toga u samom Bogu,po5to je on jedinstvo svih formz, univerzum ne po-stoji u posebnoj forrni, jer je on u svim f,ormama,pa zato ni u jednoj posebnoj. Ako posebna formapo sebi treba da bude realna, onda ona to ne moZebiti kao posebna, vei samo kao fo,rma univerzuma.Npr. posebna forma iouek nije u apsolutu kao po-sebna, vei je jedan i nepodeljen univerzum u formidoveka. BaS zbog toga ni5ta od onoga Sto nazivamopojedinadnim stvarima nije po seb,i realno. One supojedinaine upravo po tome ito opsolutnu celinu neprimaju u sebe, u svojoj posebnoj formi, Sto su seod nje odvojile, i obrnuto, ako je imaju u sebi, onevi5e nisu pojedinadne stvari.

$ 26. U apsolutu su sDe posebne stuari samo nataj naiin istinsla odtsojene i istinskr jedno Sto iesuaka za sebe uni,uervlp, 5to je suaka apsolutnncelina. Odvojene: jer nijedna pojedinadna stvarkao takva nije istinski odvojena, apsolutno je odvo-jen samo univerzum, po5to nijednoj drugoj stvarinije ni jednak ni nejednak, po5to izvan njega ner.nanidega demu bi se mogao suprotstavitit ili se s njimuporediti. Istinski su jedno, po5to u svakoj jesteisto.

BaS zato je ovde prevladan i svaki broj ili odre-divanje pomoiune odreduje se

broja. Posebna stvar u apsolutnostibro,jerni jer, ako se reflektuje o ono-

(r) shva,tanja univerzuma laao haosa, koji je, usputredeno, osnovno shvatanje onoga Sto je uzvi5eno,naime ukoliko u njemu u apsolutnom identitetu svepostoji kao jedno, B) kao najvi5e lepote i forme, jerje on haos upravo po apsolutnosti forme ili po tome$to su u svako posebno i u svaku tormu opet ugra-dcne sve forme i, prema tome, apsolutna forma,.U onome Sto sledi, ove iemo pojmove upotreblja-vati na sasvim odreden nadin. b) Za umetnost jeprevashodno vaZan pojam apso,lutne odvojenosti po-sebnoga, po5to upravo na tom odvajanju fonmi po-diva njihovo najveie dejstvo. Medutim, to odvajanjepostoji samo na taj nadin Sto je svako za sebeupsolutan.

S 27. Posebne stuo.ri, ukoliko sI; u suoioi poseb-ttosti apsoltr,tne, ukoliko su, dakle, kao posebne uisto ureme uniuerzumi, zol)u se ideje.

Ovaj stav je samo izio'aa, nije mu, dakle, potre-ban dokaz, premda bi se dalo pokazati da je veiprvi tvorac udenja o idejama, iako ih nije obja5-njavao bal tako; ipak pod njima shvatao isto to.

Objasnjenie. Svaka ideja je : univerzumu uobliku posebnoga. Medr.Ltih, ona ba5 zato' nije realnakao to posebno. Realno je uvek samo univerzum.Svaka ideja ima dva jedinstva, jedno, pornoiu kojegJc u sebi, samoj i apsolutna, dakle pomoiu kojeg jeapsolut ugraden u njenu posebnost, i drugo, pomo6ukojeg je kao ono posebno primljeno u apso'lut kaosvo'j centar. Ovo dvostruko jedinstvo svake idejejeste u stvari tajna kojom se ono Sto je posebnomoZe shvatiti u apsolutu, a ipak opet kao ono Stoje posebno.

28. lsta sjedinjenja opEtega i posebnoga koia

me Sto je na njoj posebno, onda je ona sama apso-lutna celina i nema niSta izvan sebe; a ako se reflek-tuje o onome Sto je op5te, onda je ona u apso'lutnomjedinstvu sa svim drugim stvarima. Ona, dakle, obu-hvata u sebi samo jedinstvo i mno5tvo, ali se nemoZe odrediti po'moiu tih pojmova.

Pri,rnedbc. Ovi su pojmovi vaZni a) zbog dvostru-kog shvatanja koje je o univerzumu uop5te nuZno:

98

su, posmatrana po sebi,je su, po smatrana realno,

ideje, ti. shke bo1anskoga,bqgovi. Jer, su5tina, njihovo

Po-sebi : Bog. Ona su ideje samo ukoliiko su Bogu posebnoj formi. Dakle, svaka je ideja : Bog, aliposeban Bog.

tPrimedbo. Ovom stavu nije potrebno obja5njenje,

utoliko pre Sto ie sledeii stavovi posluZiti da se onjo'S viSe osvetli. - Ideja bogova nuZna je za umet-nrost. Njena naudna konstrukcija vodi nas natragupravo tamo kuda je instinkt vei odveo poeziju nanjenom prvom podetku. Ono Sto su za filozofiju ide-je, to su za umetnost bogovi, i obrnutor.

. $ 29. Apsolutna realnost bogoua sledi neposrednot'z njihoue apsolutne tdealno'sti. - Jer, oni su apso-h.r,tni, a u apsolutu su idearnost i rearnost jedno,apsolutna rnoguinost : apsolutna stvarnost. NajviSiidentitet je neposredno najvi5i objektivitet.

Onaj ko se jo5 qilje uzdigao do tadke na kojojmu je apsolutno idealno neposredno i ba5 zato'apso-lutno realno, taj nije sposoban niti za filozofskuniti za poetsku misao. Pitanje o stvarnosti, onakokako se postavlja u obidnoj svesti, nema nikakvogznadaja s obziro,m na ono Sto je apsolutno, ni uonome Sto je poetsko kao ni u onome Sto je filo-zofsko. Oua stvarnast nije istinska st'iarnost, Stavi-Se, u istinskom smislu je nestvarnost.

Svi tikovi umetnosti, dakle prevashodno bogovi,jesu stuarnz zato Sto su mogutt. Onaj ko jo5 moZepostavfiati pitanja kako su tako visoko obrazovaniduhovi kao Grci mogli verovati u stvarnost bogova,kako je Sokrat mogao preporudivati Lrtve, kako jesokratovac Ksenofon, kao vojskovoda pri duvenompovladenju, sAm mogao prinositi Lrtve itd. kooostavlja takva pitanja, dokazuje jedino da s6m nijedospeo do one tadke obrazovanja na kojoj je idealnost'rarno i mnogo stvarnije nego takozvana samastvarnost. U smislu u kojem, recimo, zdrav razumveruje u stvarnost dulnih stvari, ti ljudi uop5te nisushvatia,li bogove i nisu ih drZa1i ni za stvarne ni zanestvarne. Oni su za Grka u vi5em smislu bili real-nii,l oa svega drugoga Sto je rea'lno.

$ 30. Cisto ograniienje, s jedne, i nepodeliennapsolutnost, s druge strane, jesu odreduju1i, zakon

100

suth, bo7jih li.koua. - Jer, oni su ideje posmatranerealno. Posebne stvari, medutim, nisu u idejama ada upravo time ne budu istovremeno istinski ili ap-solutno odvojene i istinski jedno, naime jednakoapsolutne, prema $ 26. Prema tome, i strogo odva-janje ili ogranidenje, s jedne, i jednaka apsolutnost,s druge strane, jesu odredujuii zakon sveta bogova.

Primedbo. Ako u pojedinostima i u celini hoie-mo da shvatimo veliki znataj boZjih likova, moramoosobito paztti na taj odnos. Samo time Sto su, Fruo,strogo ogranideni, Sto S€, dakle, uzajamno ograni-davajucu svojstva u jedno'm i istom boZanstvu isklju-duju i Sto su apsolutno odvojena, i Sto, ipak u tomogranidenju svaka forma prima u sebe ditavu bo'Zanstvenost, u tome zapravo Leii tajna njihovedraii i njihove podobnosti za umetnidka prikaziva-nja. Time umetnost dob,ija odvojene, zatvorene liko-ve, a u svakome ipak dobija totalitet ditavu boZan-stvenost. Ovde sam prinucten da postanem razum-ljiv pomoiu primerA, da ih pozajmim iz sveta grdkihbogova, premda iemo njegovu potpunu konstrukcijumoii dobiti tek celokupniim zakljudivanjem'. Medu-tim, ako uvidite da sva obeleZja grdkih bogova odgo-varaju na5oj dedukcij'i zakona svih boZjih likova,onda se unapred takode mora priznati da je grdkamitologija najvi5a praslika poetskog sveta. Dakle;daiemo nekoliko primera za stav da su disto ogra-nidenje, s jedne, i nepodeljena apsolutnost, s drugestrane, su5ttina boZjih likova; tako je Minerva pra-slika ujedno mudnrstri i snage, ali joj je oduzetaZenska neZnost; sjedinjena, oba ova svojstva bi tajlik svela na ravnodu5nost i, prema tome, manje ilivi5e na nulu. Juno,na je moi bez mudrosti i neZneljubavne drali koju uzajmljuje od Venere s njenimpojasom. Ako bi joj, nap'rotiv, istovremeno bila do-deljena Minervina hladna mudrost, onda ni njeneposledice bez sumnje ne bi bile tako kobne kao Stonu bite posledice Trojanskog rata koji ona podstideknko bi zadovoljila prohtev svoga miljenika. Medu-l,im, ona onda i ne bi vi5e bila boginja ljubavi, te

l0l

zato ne bi vi'5e bila predmet fantazije za koju suopSte i apsolutno u posebnom - u ogranideniu -ono najvi5e.

Dakle, posmatrajuii stvar sa te strane, moZennos Mortcom redi da su upravo osobine koje gotrovonedostaju u pojavama boZjih likova ono Sto im dajenajvedu dra? i ponovo ih medusobno isprepliie. Taj-na svekol,ikog Livota jeste sinteza apsoluta s ogtra-nidenjem. Postoji ne5to najviSe u pogledu na svetSto zahtevamo radi potpunog zadovoljenja, a to je:nnjut*i Livot, najslobodnije, najvlastitije postojanjei delanje bez suZavanja i ogranidavanja apsoluta.Apsolut po sebi i za sebe ne pruZa nikakvu raz-nolikost, utoliko je on za razum apsolutna, bez-merna praznina. Zivot je samo u onome Sto je po-sebno. Medutim, Livot i raznolikost, ili uop5te onoEto je posebno bez ogranidenja onoga Sto je naprostojedno, izvorno i po sebi moguii su samo pomoiuprincipa boZanske imaginacije ili, u izvedenom sve-tu, samo pomoiu fantazije koja apsolut povezuje s

ogranidenjem ri u ono Sto je posebno ugraeluje d'itavuboZanstvenost op5tega. Time se univerzum nasta-njuje, po tom se zakonu iz apso,luta, kiao naprostojednoga, uliva 1ivot u svet; po tom se istorn zakonuuniverzum, u refleksu ljudske uobrazilje, ponovoizgraetuje u svet fantazije diji je potpuni zakon apso-h.ltnost u ogranidenju.

Za um kao i za uobraziliu zahtevamo da ni3ta uuniverzumu ne bude pritisnuto, sasvim ogranidenoi podredeno. Za svaku stvar zahtevamo poseban islobodan Livot. Samo razrtm podredujet; u umu iuobrazilji sve je slo,bodnd i kreie se u istom eteru,bez tiskanja i trenja. Jer, svaka je stvar za sebe opetcelina. Pogled na potpunu ogranidenost je, sa stano-vi5ta podredenosti, das tegoban, das bolan, das uvred-ljiv, a u svakom sludaju odvratan. Za um i fantaziju,ogranidenje takode postaje ili samo fonma apso,lutaili, shvaieno kao ograniienje, neiscrpan izvor Salei igre, jer je dopu5teno Saliti se s ogranidenjem,po5to ono ne oduzima ni5ta suftini, po sebi je puka

nl5tavnost. Tako se u svetu grdkih bogorna najdrskijaSala igra sa slikama fantazije njihovih bogova, kaokad je Veneru povredio Diomed, a Minerva se ruga:,,Venera je zacelo htela da neku ukra5enu Grkinjunagovori da prede Trojancirna, pa je zlatnom iglomGrkinje povredila svoju ruku", a Zevs joj, smejuiise, govori blagilm redima:

Ratni poslovi, dete, ne pristaju nikako tebi,nego se idi staraj za svadbene poslove ljupke, nral brinude se Atena i brzi Arej.l

Kao posledica postavljenog principa moZe se, da-ljc, smatrati to da se savr5eni boZji likovi mogu po-Juviti tek po5to je potisnuto ono Sto je sasvim bes-formno, tamno, dudovi5no. U tu regiju tamnoga ibesformnoga spada i sve ono Sto neposredno podsedana vednost, prvi temelj postojanja. Vei je desto biloprimeieno da tek ideje raskriljuju apsolut; samo unjima postoji pozitivno, istovremeno ogranideno incogranideno opaZanje apsoluta.

Zajedrlidki zadetak bogova i ljudi jeste apsolutnihaos No6, Mrak. I prvi likovi, koji su u fantazijircdeni iz njega, jo5 su li5eni forme. Svet neobidniht dudovi5nih likova mora nestati pre no Sto moZeda nastupi milostivo carstvo blaZenih i postojanihbogova. I u ovom smislu grdke pesnidke tvorevineostlju verne zako,nu svake fantazije. Prvi plodoviIz z,agrljaja Urana i Geje jo5 su dudovi5ta, storukidivovi, snaZni kiklopi i divlji titani, plodovi od kojihBe sam tvorac uZasnuo i ponovo ih sakrio u Tartar.l{aos mora ponovo da proguta svoje sopstvene plo-dove. Ifran, ko,ji skriva svoju decu, mora biti potis-nut, podinje vladavina Hronosa. Ali i Hronos jo5guta svoju sopstvenu decu. Najzad podinje carstvo'Zevsa, ali i ono ne bez prethodnog razarania. Jup'i-ter mora da oslobodi kiklope i sto,ruke divove da bimu bili od pomoii protiv Saturna i titand, i tek

r llljodo, V, 424 ff. - Citirano po prevodu Milo5a N. Duri6a.

r03

*,iidillii*itit*litiirrirli -;

po5to pobedi ta dudovi5ta i poslednje plodove Ge-jine, koja se srdi nad porugom svoje dece - bun-tovne gigante i dudovi5te na koje rasipa svoje po-slednje snage, Tifoeja, nebo se razvedrava, Zevsmirno zaposeda vedri Olimp, na mesto svih neodre-denih i bezbolidnih boZanstava stupaju odredeni,obeleZeni likovi, na mesto starog Okeana Neptun,na mesto Tartara Pluton, a na mesto titana Heliosavedno mladi Apolon. eak i najstariji od svojih bogo-V€, Eros, koji je za najstariju pesnidku tvorevinubivstvovao istovremeno sa Haosom, ponovo se radakao sin Venere i Marsa i postaje ograniden, postojan1ik.

S 31. Soet bogoua nije objekt ni pukog rrrzu'maniti uma, uet se 'Inora shuatitt jedino pornodu fan-tazije. - Nije objekt razrrma, jer se ovaj drZi samoogranidenja, nije objekt uma, jer ovaj sintezu apso-luta i ogranidenja i u nauet, moie prikazati samoideelno (praslikovno); dakle, objekt je fantazije, kojaga prikazuje paslikovno. '

Objainjenje. lJ odnosu prema fantaziji, uobra"itluodredujem kao ono u demu se produkcije umetnostiprihvataju i izobraZavaju, a fantaziju kao ono Stoih spolja posmatra, u neku ruku izbacuje iz sebe,pa utoliko i prikazuje. Isti odnos postoji izmedu umai intelektualnog opaZanja. U umu i tako reii od gra-de uma stvaraju se ideje, intelelc'tualno opaZanjeje ono Sto je iznutra prikazivadko. Fantazija je,dakle, intelektualno opaZanje u umetnosti.

S 32. Bogoui po sebt, ntsu ni moralni nt, nemo-ralni, uet s'tl oslobodeni tog odno'sa, apsolutno s?t,

blnbent.

(Ovoga se nuZno treba pridrZavati da bi se stvo-rilo prikladno glediSte prvenstveno za Homeroveepove. Poznato je koliko se mnogo govorilo o nemo-ralnosti njegovih bogova; iz toga su dak hteli da

104

clokaZu preimuistvo moderne poezije. Samo, da seto mer"ilo ne moZe primeniti na ta vi5a bi6a fanta-zije, postaie jasno iz onoga Sto sledi.)

Doknz: Mo'ralnost kao i nemo,ralnost podiva narazdvajanju, buduii da moralnost nije ni5ta drugonego prihvatanje konadnoga u beskonadno u delanju.,Icdino tamo gde su obe jedno, sve do apsolutneindiferencije, nuZno otpada i delanje, prema tomemoralnost, a sa njom i njena suprotnost. BaS zbogt<rga se nemoralnost homerskih bogova ne izralavakao nemoralnost, ved samo kao disto ogranidenje.Oni u potpunosti delaju u okviru tog ogranidenja,il samo su utoliko boZanski ukoliko delaju u njego-vom okviru; samo je tako u njima beskonadno is,tin-ski jedno s ogranidenim. Treba ih posmatrati kaobiia vi5e prirode. U okviru svog ogranidenja onidelaju onoliko slo,bodno i ujedno nuZno koliko isvako prirodno biie u okviru svoga; slobodno, jerjc to njihova pr"iroda da tako delaju, i ne poznajudrugi zakon o'sim svo'je prirode, a nuZno iz istog '

razloga, jen im je njihovo delanje propisala njihovapri,roda. Zato su homerski bogovi u svojoj nemo,ral-fnosti samo naivni, i uistinu nisu ni moralni ni ne-{ ,,

mo,ralni, vei su sasvim oslobodeni od te suprotnosti.q

Isti taj stav mo,Zemo tzraziti i ovako: bogoui' suupsolutng Ulg?qni. Nijedan drugi pridev ne nose deS-ce; njihov L:ot je stalna suprotnost prema ljud-skom Livotu, kojri je pun muke, razdora, a podloZanje bolesti i stanenju. I kod Sofokla stari Edip kaL,eTeseju:

Oj dnagi sine Egejev, bog jediniNit stari nit ga igda moZe stiii smrt,A drugo sve ti kr5i vrijeme svesilno.I zemlji s' gubi smg?, gubi i tijelu,I vjera gine, za njom nide nevjera"l

I Edip na Kolonu, st. 60?.-611 ; citiranonAca.

po prevodu Kolomana

tfr'r, \'i

II

105

U"'

ffi'

#l'l;

lTragedija kao epska pesma puna je takvih suprot-nosti. NuZnost tog atributa bogova neposredoo mo-Zemo uvideti iz pri,ncipa ,iz kojeg se oni uop5te mogushvatiti, naime: da lmo apsolutnn bi6a budu posebrw,a kao posebnn bz6a da budu a.psolutnn - Da uop5temoralnost nije ne5to najvi5e, da, dakle, nije ne5toSto bi se moglo pripisati bogovima, to postaje jasnoiz njene suprotnosti prema blaZenstvu, u koju jezapravo uvudeno sve Sto je konadno. Kao Sto je mo-ralnost prihvatanje konadnoga ill posebnoga u onoSto je beskonadno, tako je blaZenost prihvatanje bes-konadnoga u konadno ili posebno. U onoj prvoj, ukojoj se posebno prihvata u op5te, posebno podleZezakonu kao onome Sto je op5te, pona5a se kao telokoje se povinuje teZi. Bogovi, u dijoj su prirodi sje-dinjena oba ta jedinstva, ba5 zfug toga ne Live za-visnim i uslovljenim, ved slobodnim i nezavisnimZivotorn, oni kao posebni, ipak uZivaju blaZenost ap-soluta, i obrnuto (teZnja za bla1eno5iu - teZnja dase apsolutnost uliva kao o,no posebno) - odnos, zakoji primer pruZaju, recimo, nebeska.tela kao prvedulne slike bogova, koja su, kao posebna, "istovre-meno apsolutna u sebi samima - i obrnuto, usvojoj su apsolutnosti posebnn,, te su, prema tome,u isto vreme izvan centra i u centru. Utoliko obajedinstva u svojoj apsolutnosti ukljuduju jedno dru-go u sebe, po5to ono Sto je posebno ne mo1,e bitiapsorlutno a da upravo time opet ne bude i u apso-lutu, i ako su u tom smislu blaZenost i moralnostopet jedno te isto, onda takoele moZemo reii da subogovi apsolutno moralni ba5 zbog toga Sto su apso-lutno blaZeni.

S 33. Osnouni zakon suih bo\anskih tuoreuina(Gdtterbtldungen) jeste zakon lepote. - Jer, lepotaje apsolut opaZen realno. BoZanske tvorevine susarn apsolut opa1en realno v onome Sto je posebno(ili sintetizovan s ogranidenjem).

Protiv ovoga bi se moglo prigovoriti: ba5 z.atoSto su s ogranidenjem lepe, boZanske tvorevrne nisu

npsolutno lepe. Medutim, ja to, naprortiv, obrdem- naime, da apsolut uop5te moZe biti lep samo ako

sc opaZa u ogranidenju, naime u onome Sto je poseb-no. Potpuno uklanjanje svakog ogranidenja ili jepotpuna negacija svake forme (ali, ovo samo tamogde je negacija forme istovremeno apsolutna forma

kao Sto 6emo kasnije videti kod uzvi5enelcpo'te), ili je po,tpuno uzajamno ogranidavanje, tj.redukcija na ni5tavnost. Ta se lepota nalazi npr.u dostojnoj i uzvi5enoj tvorevini Jupitera, koja jepodjednak izraz mudrosti i moii bez granica, kaoi u Junoni, koja je dist inaz modi bez gubitkalepote. Ova ogranidenja jesu, dakle, samo ono Stopr-ethodno moZemo nazvati razliditim vrstama lepote,-po5to

to istraZivanje s uspehom moZemo izvr5iti tekkada bude bilo redi o formama plastidne umetnosti.

No, prigovori bi se mogli uzeti iz primera samegrdke mitologije - Vulkan, tvorevine Pana, Silena,faunA, satirA itd. Sto se tide tvorevine Vu'lkana,ona nam pokazuje veliku identidnost izmedu tvo-revina fantazije i organski stvaraladke prirode. KaoSbo priroda, na osnovu izvrsne izgradnje kakvogo,rgana ili nagona u nekoj vrsti stvorenja, smatrasebe primoranom da to, naprotiv, kod nekog dru-gog stvorenja skrati, tako je ovde fantazija He-festovim hromim nogama morala oduzeti ono Sto jedala njegovim snaZnim rukama. Medutim, za tuLnetvorevine sveta grdkih bogova ,uop5te vaLi da susve one u svojoj vrsti opet ideali, samo obrnutiideali, i da time opet bivaju prihvaieni u kruglepoga. Pa ipak, i ovo je samo jedno anticipinanoobja5njenje. Sto se tide Vulkana, ogranidenje, kojekod njega ide do ruZnode, u pesmi opet postajeizvor nepresuSne Sale, a u krugu samih bogova po-staje izvor neprekidnog smeha onda kada on pehars nektaronr daje st'ima unaokolo.

Sada se ono lepo pre svega pokazuje kao kanonsvake boZanske tvorevine u ublaZavanju svega Stoje stra5no i uZasno pomoiu lepoga. Parke ponajstarijem epu kieri noii, a po jednom kasnijem

107

Jupitera i Temide - nisu samo u likovnoj umetno-sti stvorene s velikom lepotom, nego i ditava pred-stava fantazije o njima ukazuje na to ublaZavanje.Slu5kinje neumoljive nuZnosti, one ipak najvi5i po-sao, upravljanje ljudskim stvarima, obavljaju kaonajlak5i rad kao tananrif konac koji prolazi kroznjihove ruke, raseca' se blago i bez muke.

S 34. Bogoui medu sobom nuEno opet sadi,njauajutotalitet, suet (ovim prelazim na unu,tra3nju kon-strukciju). Jer, po5to je u svakom liku apsolutpostavljen s ogranidenjem, on upravo time pretpo-stavlia sve druge likove, i posredno ili neposrednosvaki pojedinadni lik pretpostavlja sve druge i svidrugi svaki pojedinadni. Prema tome, oni medu so-bom nuZno sadinjavaju jedan svet u kojem je sveuzaiamno odredeno, jednu organsku celinu, totalitet,jedan svet.

S 35. Jedino time 5to medu sobom saiiniauaiuiedan suet, boqoui stiiu neza'u-isnu egzistenciju za

fantazi,ju ilx stidu nezauisnu poetsku egztstenet'iu.Ova,j stav sledi neposredno. ier oni samo fime po-staju bi6a vlastitog sveta koji potpuno postoji zasebe i sasvim je odvojen od sveta koji se obidnonaziva stvarnim. Svaki dod,ir s obidnom stvarno5iuili s pojmovima te stvairnosti neminovno razdra dra?samih tih bi6a, jer ova podiva upravo na tome Stoza njihovu stvarnost, prema $ 29, niie potrebno ni5tadrugo doli mogu,inost, Sto ona, dakle, Live u jed-nom apsolutnom svetu koji samo fantazija moZerealno da opaZa.

Obja*njenje oba prethodna staua (3+ ii 35). Po,Stoje jednom stvoren taj autentidni svet fantazije, llo-brazilji vi5e nije bila postavljena nikakva drugagraniea baS zbog toga Sto je u njoj sve ono Sto jemoguie neposredno stvarno. Dakle, taj se svet moZe

StaviSe, mora do u beskonadnost izgradivatipolazeii od jedne tadke; sada nije iskljuden nije-dan moguii odnos bogova izmedu sebe i nijedno

108

moguie ogranidenje s obzirom na apsolut. - Time$l,o se svi likovi kao za sebe postojeia biia posma-traju u svim zapletima i odnosima, Sto se izmedunjih samih ponovo obrazuje krug odnosa i vlastitapovest, oni stidu najvi5i objektivitet, dime onda tetvorevine fantazije u celosti prelaze u mitologiju.

Sto se posebno tide totali,teta tvorevina u grd-koj mirtologiji, moZe se pokazati da su zaista svemoguinosti ko,je leZe u carstvu ideja, onako, kakoga konstrui5e filozofija, potpuno iscrfene u grdkojinitologiji. - No6 i fatum, koji je (ak'lznad bogova,kao Sto je Noi majka bogova, jesu tamna pozadina,skriven tajanstveni identitel iz kojeg su svi oni pro-izi5li. Oboje jo5 uvek lebde iznad njih; medutim,u svetlom carstvu ogranidenih i spoznatljivih likova,Iupiter je apsolutna tadka irldiferencije, u njemujc apsolutna moi zdrulena s dpso'lutno'm mudro5iu;,ier, kad mu je, po5to se najpre bio oZenio s Meti-dom, bilo proreknuto da ie ova r:oditi njegovogsina ko'ji ie, sjedinjujuii obe prirode, vladati svimbogovima, on ju je progutao i sasvim sjedinio sasobom: odigledan znamen apsolufne indiferencijemudrosti i moii u veinom biiu. Sada je on nepo-sredno iz sebe sama rodio Minervu, koia je, oprem-ljena i naoruZana, iziSla iz njegove vedne glave

-z.namen apsolutne forme i univerzrtma, kao slikeboZanske mudrosti, koja u svojoj potpunoj formi,bez vremena, protzlazr iz vednog principa. Samo necla, recimo, Jupiten ili Minerva to znaie. ili trebada znale. 'Iime bi bila uni5tena svaka poetska ne-zavisnost tih likova. Oni to ne znaie, oni sami toje.su. Ideje u filozofiji i, bogovi u umetnosti jednosu te isto,, alfl je svako za sebe ono Sto' jeste,i svakojc vlastito videnje istoga, nijedno nije radi drugogaili da bi znadilo drugo. U tvorevini Jupiteraodstranjena su sva ogranirdenja osim neophodn,ih;sva, ogranidemja postoje samo zatn da bi omoguiilada se vidi ono Sto je su5tinsko. Apsolutna moi je,baS zato Sto to jeste, opet najvi5i mir: Jupiter na-rnigne obrvama, i Olimp podrhtava. On go,tovo da

109

satno seje munje, kako se odlidno izrazio jedannoviji pesnik. Minerva u samoj sebi nosi sve onoSto u sebi ima formu Visokog i Mo,inog, Umetnidkogi Razornog, Sjedinjujuieg i Razdvajajuieg. Formaje po sebi i za sebe hladna, po5to joj je u toj odvo-jenosti tuda grada, ali je ona u isto vreme najvi5amod koja ne zna ntr za kakvu slabos! ni za kakvuzabludu; stoga je ona u isto vreme praslika i vednapronalazateljica sveko,like umetnosti i stralna razo-ri,teljica gradova, ona koja nanosi rane ri koja isce-ljuje. Ona je sjedinjujuca kao apsolutna fonma, alije i boginja rata s obzirnm na ljudski rod. Na vi-sokom Olimpu, u vedroj regiji, boZanskoga, nemanikakvog spo,ra, jer je ovde ono Sto je sporno, odvo-jeno ili sjedinjeno, izgradeno do, podjednake apso-lutnosti; rat, radionica nemirnog gradenia i razara-nja, mdne i promene, postoji samo u niZem svetu,tamo gde forma ustaje pro'tiv forme, posebno pro-tiv posebnoga; medutim, sve te pojave ratnog raza-ranja r/pak kao moguinosti podivaju u krilu apsorlutne forme. Utoliko se moZe reii da' je devidanskaMinerva, koja sama nije rodena iz majdinog krila,u sebi samoj najplodnije od svih boZans'tava. Skorosu sva ljudska dela njene tvorevine; u svojoj stro-gosti (distoj formi) ona je podjednako boginja filo-zofa, umehrika i ratnika, a njeno visodanstvo pre-vashodno podiva na tome Sto ona, jedina od svih,sjedinjuje ono Sto je suprotno, a da u njoj ipakni5ta ne spredava drugo i da se u njenoj slici sveipak svodi na jedno, naime da je ona nepokretna,uvek ista, nepromenljiva mudrost Junona imaod Zevsa distu moi bez uzvi5ene mudrosti. Otudanajpre njena mrZnja prema svemu Sto je boZanskopomoiu forme, i zato prema svemu Sto je boZansko,Sto se stvara u toku vremena koji je Jupiter iznovanametnuo, kao prema Apolonu, Dijani itd. Kad Ju-piter iz sebe sama rada Minervu, ona (Junona), bezJupiterovog ude56a, njemu uprkos, rada Vulkana,vajar.a duhovitih radova bez Minervine visoke mud-rosti, rukovaoca vatrom i tvorca oru?ja, dok nje-gova sopstvena ruka samo vodi dekii. Ova tvorevina

110

fantazije i suprotstavljanje Minervi pokazuju se vrloz,nedajno u dodatku - da je Vulkan tehio za ven-i:unjem s Minervom. da je u uzaludnoj borbi s njomoplodio Zemlju, posle dega je ova rodila Erihtonijas& zmajevim nogama. Poznato je da zmajev likuvek oznadrava ono Sto je izniklo iz Zemlje: timejc Vulkan oznaden kao tek zemaljska forma umet-trosti, koja uzalud teLi da se sjedini s ,nebeskom,ba$ kao Sto je, s druge strane, Venera, koja je snjim sjedinjena, zemaljska lepota, iako njena v,isokapraslika stanuje na nebu.

Ne Zeleii da u te draZesne tvorevine fantazijeunesemo njima stranu umnu povezanost, ipak mo-lemo da ditav lanac, onako kako se od Jupiteranastavlja do glavnih boZanstava, odredimo na sle-deii nadin. Dakle, Jupiter je kao vedni otac apso-lutna tadka indiferencije, o'n je na Olimpu, uzdig-nut iznad svakog spo,ra; kod njega boravi lik Mi-nerve, vedna mudrost njegova paslika kioja jeproizi5la iz njegove glave. Pod njim je a) fo,rmira-ju(i i besformni princip u realnom suetu (gVoZete ivoda), Vulkan i Neptun, koje, da bi, se lanac spojiona obe strane, kao tadka indiferencije koja odgo-vara Jupiteru po'novo spaja jedan podzemni bog,Pluton ili stik5ki Jupiter, vladar u carstvu Noii ilinevolje. Kao Sto je ovaj tadka indiferencije (shodnoJupiteru) u realnom svetu, tako je b) Apolo,n tadkaindiferencije idealnog sveta, suprotna slika Plutonakoji se prikazuje kao star, kao Sto se Apolon pri-kazuje u vedno mladaladkoj lepoti; jedan je u pus-tom carstvu senki, praznih stvari i tame, drugi jebog svetlosti, ideja, Zivog lika, koji, buduii da usvom carstvu trpi samo ono Sto je Livo, blagomstrelorn poklanja smrt onome Sto je uvenulo odstarosti, kao Sto njegove stnele, guste kao zraci, udetama uni5tavaju sve ono $to mu je mrsko, npr.gtke_qofto su uvnedilii njegovog sve5tenika.l Sva

I Po5to u grdkoJ mitologiji svet ideja pada u sam dulni svet,zato je pravi svet puke prividne stvarnosti, svet senki, umrtvih, koje se opet prema dulnom svetu odnosi kao stopo udenjima filozofije, odnosi prema intelektualnom svetu.

carstvuse ovaJ,

ostala svojstva tog boga, da je isceljujuii, da jetvotrac iscelitelja Eskulapa, da je voda mt)za, osvet-iitelj buduinosti, kao i da je svevideie oko sveta nanebu, - sve te osobine slaZu se sa znadajem kojismo dali toj boZjoj slici. NajvaZnije od tih osobina,odvojene, ponovo vidimo kod Marsa, koji Vulkanuodgovara na idealnoj strani, i kod Venere, kojaodgovara besformnom principu, Neptunu, kao naj-viSa, zemaljska fo,rma, koja se i sama, prema starojmitologijri, kao forma najpre otrgla od carstva bes-formnoga od Okeana, kojim od novih bogovavlada Posejdon.

Totalitet sveta grdkih bogova ne bi, uostalom,bio po,tpun ako bi u njemu bilo samo ono Sto jenuZno; ako u njemu i svako posebno, pa dak i slu-dajno gledanje na stvari ne bir opet bilo apsolutno.eitave mase pojava, koje se kao jedno pojavljujusamo sa jednog izvesnog g1edi3ta, i uop5te sve vrsteodnosa, saZimaju se kao ono op5te po,moiu indivi-due, Sto je bez sumnje najodigledniji primer prika-zivanja opStega u posebnom. Tako je npr. ditavamasa po.java koju stvara podzemna vatra dpet saZe-ta u sliku Vulkana, kao Sto su one kojima topaounutra5nji Zivot prirode ispunjava na5a dula, saZeteu slici Veste. I dudovi5ni proizvodi jcB neumirene,ali Jupiterovom rnoii savladane prirlcde saZimajuse u titanima, diji dlanovi, koji se jo5 pokreiu, Lza'zivaju potrese dvrste Zemlje. Shvatanje prirode kaoceline koja je, s mnogostruko promenljivim likovi-ffi&, ipak uvek jednaka samoj sebi, fiksiranro je uliku Proteja, koji se naposletku u pralriku pojaviosamo oni.ma koji su ga u s\rakom preobraZaju dvrstodrZali snaZnim rukama i otkrio im ono Sto je isti-nito,. BoZanstvenost, koju u tom svetu fanitazije sti-de i priroda, dopu5ta i preobraZavanja bogova uZivo'tinjske likove, iako grdka fantazija, nikada dje,kao egipatska, bogove mogla da zaogrne u distoZivotinjske likove. Totalitet je iziskivao da u okol'ininema nidega Sto protivredi svetu fantazije; rato seobogotvorenje prirodnih stvari nuZno moralo nasta-

tt2

viti sve do onoga Sto, je po,jedinadno; drveie, stenje,planine, reke, pa i pojedini izvori boZanshih priroda,morali su biti nastanjeni (geniji kao srednji dlanovi).Smele igre same prirode, buduii da ona svoj sop-stveni ideal ne retko postavlja na glavu, pa sasvojonn pneobilnorn snagom moZe postupati rasip-nidki, obnavljaju se u raskoinom obilju fantazije,koja celinu svoga sveta naposletku zakljuduje s vra-golastim, pola Zivotinjskim a pola ljudskim stvore-njima satirA i faunA. Time Sto je ovde ljudski likuniZen do Zivotinjskog, koji samo omogu6ava dase spozna izraz dulne poZude, bezbriLnostri u njenimosobinama, nastaje suprotna posledica od one kojaje bila dostignuta izgradnjom istog lika do onogaSto je boZansko. I ovde totalitet iziskuje zadovolje-nje fantazije pomoiu suprotnosti. Na kraju, pojav-ljuje se jo5 i ono Sto je obrnuto - sjedinjenje pot-puno Zivo,tinjskih tela s miisaonim licem, u sfin-gama.

Najzad, zapleti bogova mo,rali su se protegnutijo5 i na ljudske odnose. Nije red samo, o posebnosvetim mestima, kako bi na taj nadin ditava pri-roda bila posve6ena i uzdignuta do jednog vi5eg sve-ta, ve6 ri o ude5iu bogova u ljudskim postupcima, kaou. trojanskom ratu. Cak i Zivotinje bivaju upleteneu povest bogova, kao u povesti o Herkulovih dva-naest poslova.

$ 36. Odnos znuzsnosti, medu bogoui,ma ne moEese predstauiti drukitje nego kao odnos stuaranja(teogo,nija). - Jer, stvaranje je jedina vrsta zavis-nosti kod koje ono Sto je zavisno ipak u sebi ostajeapsolutno. Medutim, za ideju bogova za.hteva se dasu oni kao posebni apsolutni.

Objainjenje. Tvorevine bogova, razdvojene, opetsu simbol nadina na koji su ideje spojene i na kojiproizlaze razdvojene.. Apsolutna ideja ili Bog obu-hvata npr. sve ideje u sebi, a ako se ove, kao unjemu obuhvaiene, ipak ponovo, misle kao u irsto

113

vreme za sebe apsolutne, one su stvorene iz njega;zato je Jupiter otac bogova i ljudi, pa on ponovostvara dak i biia koja su vei bila rodenae po5tos njim tek zapodinje tok sveta, i sve mora biti unjemu da bi bilo u svetu.

S 3?. Izjaua. Celina bo7jih tuoreuina, time StodostiZu do potpunog objektiviteta ili do nezavisnepoetske egzistencijq jeste mitologija. (Ovo je samotzjava, nije jo'j, dakle, potreban nikakav dokaz.)

S 38. Mi,tologi,ja je nuian uslou i, prua gradnsuake umetnosti.

Dokaz je sve dosada5nje. Nervus probandri leZi uideji umetnosti kao prikazivanja apsolutno lepoga,lepoga po sebi, pomoiu posebnih lepih stvar.i; dakle,prikazivanje apsoluta u ogranidenju bez ukidanjaapsoluta. Ova protivrednost re5ena je samo u ide-jama bogova, koji sami opet ne mogu imati neza-visnu, istinski objektivnu egzistenciju osim u pot-punom izgraclivanju do vlastitog sveta i do celinetvorevina fantazije koja se zove mitelogija.

Dalje obja*njenje. - Mito ogija nije niSta drugonego univerrzum u viSoj odori, u svom apsolutnomobliku, istinski univerzum po sebi, slika 1ivota idudesnog haosa u boZjoj imaginaciji, i sama ve6 po-ezsja, a ipak, za sebe ponovo grada i elemenat poe-zije. Ona (mitologija) jeste svet i u neku ruku tlo nakojem biljke umetnosti jedino mogu post'ojati d. cve-tati. Samo su u takvom svetu moguoi trajni i odre-deni likovi pomoiu kojih se vedni pojmovi jedinomogu izraziti. Tvonevine umetnosti moraju imatiistu, Stavi5e, jo5 i vi5u realnost od realnosti pri-rode - forme bogova koje traju nuZno i vedno kaoljudski rod ili kao rod biljaka, istovremeno indi-vidue i vrste, i besmrtne kao ove.

Ako je poezija ono tvoradko u gradi, kao Sto jeumetnost u uZem smislu ono tvoradko u formi, ondaje mitologija apsoluha poezija, tako redi poezija umasi. Ona je vedna materija, iz koje sve forme pro-izlaze tako dudesno, raznoliko.

tt4

$ 39. Pri,kazi,uanje apsoluta, s opsolutnom indi-lerencijom opYtega i posebnoga u posebnome, rno-11rtfu je samo simboliiki.

Objainjenje. Prikazivanje apsoluta s apsolutnomlndiferencijom op5tega I posebnoga ?, opitem : fi-krzofija ideja. Prikazivanje apsoluta s apsoil.ut-nom indiferencijom op5tega i p,osebnoga u poseb-norne : umetnost. Zajednidka grada toga prikazi-vnnja : mitologija. U ovoj je, dakle, vei naprav-lJcna druga sinteza, sirnteza indiferencije op5,tega iposebnoga s posebnim. Prema tome, postavljeni stavJcste princip konstrukcije mitologije uop5te.

Da bi mogao da se izvede dokaz ovog stava,potrebno je da damo obja5njenje onoga Eto je sim-Iroliiko; a po5to je ovaj nadin prikazivanja opetqinteza dvaju suprotnih, Sematskog i alegorijskog,ovom iu prilikom, dakle, objasnitti Sta je Semati-zom a Sta aleigorija.

Stauoui, objainjenja.

Ono prikazivanje u ko,jem op5te znadi posebno iliu ko,jem se posebno opala pomoiu op5tega jesteiematizam.

Ono prikazivanje, medutim, u kojem posebnoznati znadi op5te ili u kojem se op5te opata pomoiuposebnoga jeste alegortjsko.

Njihova sinteza, u kojoj ni op5te ne znadi poseb-no niti posebno znadi opSte, vei u kojoj su obojeapsolutno jedno, jeste ono Eto je simbo'liiko.

Ova tri razlidita nadina prikazivanja imaju tuzajednidku osobinu Sto su moguii samo pomoiuuobrazilje i Sto su njene forme, samo Sto, je treiiiskljudivo apsolutna forma.

Svaki od ova tri nadina prikazivanja treba jo5da razlikujemo i od slike. Slika je uvek konkretna,sasvim posebna, i sa svih strana odredena takoda za potpuni identitet s predmetom nedostaje samoodredeni deo prostora u kojem se taj predmet nalazi.

115g*

51,,,,,

Ono, naprortiv, Sto vlada u Semi jeste ono opSte,premda se, naravno; op5te u njo'j opa1a kao poselto.Zato ju ie Kant u Kriticr, iistoga urna mogao dgfi-nisati: kao dulno opaZeno pravilo stvaranja nekogpnedmeta. Utoliko ona svakako stoji na sredini iz-medu pojma i predmeta, pa je u tom smislu pro-:

izvod uobrazilje. Sta je Sema, to se najjasnije vidina primeru mehanidkog umetnika koji treba da stvo-ri neki predmet odredene forme prema nekom p-oj-

mu. Njemu se ovaj pojam Eematizuie, tj. neposrednomu u uo,brazilji u svojoj op5tosti iStowemeno pos-taje ono posebno i opa1ai posebnoga. Sema je pra-vilo koje vodi njegovo stvaranje, ali on u tomop5tem is,tovremeno opaZa ono posebno. Shodno tomopaZaju, on ie najpre stvoriti samo grub nacrt celi-nd, zatim ie potpuno izgraditi pojedine delove, svedok mu Sema postepeno ne postane sasvim konkret-na slika i dok se s potpunim odredenjem slike unjegovoj uobrazilji ne dovrSi i samo delo." "St" r.r Sema i Sematiz;im, to, dakle, svako moZeda iskusi pomodu svoga unutra5njeg opaZanja; po5toje, medutim, na5e mi5ljenje posebnoga zapnavo uveknjegovo Sematizovanje, potrebna je u stvari samorefleksija o Sematizmu koj'i se stalno upraZnjava,dak i u jeziku, da bi se obezbedio njegov opaZaj.U jeziku se, dak i za oznadavanje posebnoga, ipakuvek sluZimo samo op5tim oznakama; utoliko daki jezik nije niSta drugo do nastavljeno Sematizo-vanje.

Naravno, postoji i Sematizam umetnrosti, samoje, prema obja5njenju koje smo o torne dali, odi-

!rcano da se puki Sematizam ne moZe nazvati pot-punim prikazivanjem apsoluta u onome Sto je po-sebnLo, premda je Sema, kao ono opSte, opet i onoposebno, ali samo tako da op5te zna1i posebno. Nebi, dakle, bilo moguie da se mitologija uop5te, il'iposebno grdka, po5to je ona istinska simbolika,shva,ti samo kao Sematizam pr"irode ili univetzlJma,iako b,i se, dakako, moglo diniti da se njeni pojedinielementi mogu tako tumaditi. Ono ve6 pomenutosaZimanje posebnih pojava u individuu, prikladnih

116

za izvestan ogranideni krug, moglo bi se shvatitikao Sematizam, time Sto bi se sama ova individuaponovo shvatila kao ono op5te tih pojava. Medutim,isto bi se tako moglo reii obrnuto da u njima, na-protiv, ono op5te (ditave mase pojava) znadi pomoiuposebnoga, Sto bi isto toliko bilo istina kao i. onoprvo, po5to su i jedno i drugo upravo sjedinjeni usimbolidkom prikazivanju. Isto bi tako bilo ako bise htelo da se mitologija uop3te shvati samo kaouiii jezik, po5to je jez,ik, naravno, sasvim Sematski.

Sto se tide alegorije, ona je obrnuta Sema, daklekao i ova je indiferencija op5tega i posebnoga, alitako da ovde posebno znali opSte ili se opaZa kaoop5te. Ovaj nadin obja5njavanja mogao se najpres nekakvim prividom primeniti na mitologiju, paje i bio vi5estruko primenjivan, Samo, ovde nastu-pa isto ono Sto i kod Sematizma. U alegoriji, posebnoznaii, samo op5te; u mritologiji, ono ujedmo jestesAmo op5te. Meelutim, ba5 zbog toga se sve 5toje sirnbolidko vrlo lako moZe alegorizovati, jer sim-bolidko znadenje isto tako ukljuduje u sebe alego-rijsko kao Sto je u sjedinjavanju op5tega i poseb-noga sadrZano i jedinstvo posebnoga s op5tim kaoi op6tega s posebnim. Da kod Homera, kao i u pri-kazima likovne umetnosti, mitovi., naravno, nisumi5ljeni alegorijski, vei s apsolutnom poetskom ne-zavisno6iu, kao realnost za sebe, to se nije mogloprikriti. Stoga je u novije vreme izmGljen jedandrugi ekspedijens. Redeno je, naime, da su mitoviizvorno bili miSljeni alegorijski, ali da ih je Homergotovo epski travestirao, uzeo disto poetski i od njihsastavio one prijatne dedje bajke koje je ispridaou llijadi i OdisejL Kao Sto je poznato, to je pred-stava koju je izneo Hajne i koju je njegova Skolapoku5ala da udini vaZeiom. Unutra5nja bezduhov-nost jedne takve predstave qslobada nas njenog opo-vrgavanja. To je, moglo bi se reii, najgrublji nadinda se razori ono poetsko kod Homera. Znak takveobidne hotimidnosti neie se prepoznati ni na jednomtragu njegovih dela.

t17

t

Car ho,merskog pesni5tva i ditave mito,logije si-gurno podiva i na tome Sto alegorijsko znadenjetakode sadrZi kao mo'gutnost stvarno se sve upotpunosti moie alegorizovati. Na tome podivabeskonadnost smisla u grdkoj mito'logiji. Medutim,op5te je u njoj samo kao moguinost. Njeno Po-sebinije ni alegorijsko ni Sematsko, vei apsolutna ,ind'i-ferencija obaju - ono simbolidko. Ovde je ta indi-ferencija bila ono pruo. Te mitove Homer nije udi-nio poetskim i sfrnbolidki,m tek nezavisno, oni suto bili odmah na podetku; da se u njima izdvoji onoSto je alegorijsko, to je bila dosetka kasnijih vre-mena koia je bila moguia tek nako,n ugasnuda sva-kog poetskog duha. Na taj nadin s€, kao Sto iupokazati na sledeiim stranicama, i moZe u dovolj-noj meri udiniti evidentnim da je homerski mit,a utoliko i sam Homer, u grdkoj poeziji ono Stoje prvo i 5to je podetak. Alegorijske pesme i filozo-feme, kako ih Hajne naziva, u potpunosti su delokasnijih vremena. Sinteza je ono Sto je prvo. Toje op5ti zakon grdkog stvarala5tva, kop upravo timedokazuje svoju apsolutnost. Na taj nadin jasno vi-dimo da se mitologija zavr5ava dim alegorija poti-nje. Zavr5etak grdkih mitova jeste poznata alego-rijaoAmoruiPsihi.

Potpuno udaljavanje grdke fantazije od onoga Stoje alegorijsko pokazuje se pre svega u tome Sto sedak i personifikovana biia, koja se po,najpre mogusmatrati alegorijskim biiima, kao Sto je npr. Erida(nesloga), ipak ne tretiraju samo kao biia koja ne5totreba da znade, nego i kao realna biia koja istovre-meno jesu ono Sto znade. (Suprrofirost u ovome kodnovijih: Dante je alegorijski u najviSem stilu, zatimAriosto, Taso. Primer: Volterova Anrijada, u kojojje ono Sto je alegorijsko sasvim vidljiVo i grubo.)

Sada je pojam simbolidkoga u dovoljnoj meri ob-ja5njen pomodu suprotnosti. Redosled triju nadinaprikazivanja opet se moZe posmatrati kao radosledpotencija. Utoliko su orr-i opet op5te kategorije. MoZese reii: u nizu telA priroda tek alegorizuje, po5to

il8

samo ono posebno znadi op5te a da nije ovo sAmo;zato nema rodova. U suprotnosti s telirna, ona jeu svetlosti Sematrzuju(a, a u organskome simbolidka,jer je ovde besko'nadni pojam povezan sa samimobjekto,m, op5te je u potpunosti posebno a posebnoop5te. Isto tako je miSljenje disto Sematizovanje, dokje svako delanje alegorijsko (jer kao posebno znadiop5te), a umetnost je simbolidka. Ova razlika moZese preneti i na nauke. Aritmetika je alegonizuiuia,jer ona pomoiu posebnoga znali op3te. Geometrijase moZe nazvati Sematizujuiom utoliko 5to pomoiuop5tega oznadava posebno. Najzad, filozofija je meduovim naukarna simbolidka. (Istim ovim pojmovimavratiiemo se prilikom konstrukcije pojedinih umet-nidkih formi. Muzika je alegorijska umetnost, slikar-stvo Sematizujuca, p,lastika simbolidka. Isto tako jeu poeziji lirika alegorijska, epska poezija je nuZnosklona Sematizovanju, dramatika je simbolidka.)

Kao nuZan zakljudru stau, iz ditavog ovog istra-Zivanja prorzlazi: mito,logija uop5te, i svaka njenatvorevina posebno, ne moZe se shvatiti ni Sematskiniti alegorijski, vec stmboltiki'.

Jer, zahtev apsolutnog umetnidkog prikazivanjajeste: prikazivanje s potpunom indi'terenct'iom, naimetako da op5te u potpunosti jeste posebno, a da po-sebno u isto vreme jeste u potpunorsti op5te, a ne da

zna(i. Ovaj zahtev poetski je re5en u mitologiji.svaki lik u njoj treba uzeti kao ono Sto on je-buduii da se upravo time i uzima kao ono Sto

o,n znadi. Ovde je znadenje u isto vreme sAmo, biv-stvo, preSlo je u predmet, s njim je jedno. eimdopustimo da ta bida ne5to znaie, ona sama ui$enisu ni\ta. Realnost je kod njih jedno s idealno'Siu($ 29), tj. i njihova ideja, njihov pojam, razara seako se ona ne misle kao stvarna. Njihova najveiadra?, podiva upravo na togre Sto ona time Stosamo jesu bez ikakvog odnosa, Sto su u sebi apso-lutna - ipak o,moguiuju da u isto vreme uvek za-svetluca znadenje. Naravno, mi se ne zadovoljavamopukim btustuom li\enim znnienju kakvo npr,. pruZa

toJestt

ert€,

119

',,,,ffii,,,,,],,,l,ii

puka slika, vei Zelimo da ono Sto treba da budepredmet apsolutnog umetnidkog prikazivanja, budeboliko konkre,tno, da bude samom sebi jednako kaoslika (Bild) a da ipak bude toliko op5te i smisaono(sinnvoll) kao Sto je pojam; otuda nemadki jezik redsimbo'l izvrsno prevodi kao Sinnbild (znamen).

Alegoflija se ne moZe ne spoznati dak ni kod pri-rodnih biia, npr. kod biljke, ona je tako reii anti-cipirana moralna lepo,ta, no ona ne bi sadrZavalanikakvu drat za fantazlju, niti zadovoljstvo za opa-Zanje, ako bi posto,jala zarad tog znadenja a ne naj-pre zarad sebe same. Sto nas odarava, to je da seu tom nenamefnom, prirodnom, prema spolja nesvtr-hovito,m bivstvu ipak spoznaje ono S'to u isto vremene5to znali, Sto je smisleno. Videti ga u tome kaonameru, to bi za nas ukinulo sam predmet, koji,po5to po svojoj prirodi treba da bude apso,lutan, nesme posto,jati ni radi kakve svrhe koja leli izvannjega.

Velika je zasluga, koju je medu Nemcima, a iuop5te, prvi stekao Moric, Sto se mitolqgija prikazujeu toj svojoj poetskoj apsolutnosti. Iako kod njeganedostaje krajnja dovr5enost shvatanja, te on samomoZe da pokaZe da s tim tvorevinama stvari stojetako, ali ne i nuZnost i razlog tome, ipak njegovimprikazom u potpunosti vlada poetski smisao, i vero-'ratno je da se u tome mogu prepoznati Ge,teovi tra-govi, koji je ta shvatanja potpuno izrazio u svojimsopstvenim delima i bez sumnje ih pobudio i uMonicu.

Jedan podredeni zakljudni stau jeste da mitolo-giju isto tako neposredno treba shvatiti istortjskt,.

Nesumnjivo, da je najprazaidnije shvatanje tihtvorevina fantazije ono po kojem veliki deo povestio bogovim a znadi tragove velikih prirodnih revolu-cija u prasvetu, a sami bogovi znade drevne kraljeveitd. Time bi se izgubio sam odnos mitologije premashvatanju univerzuma i prirode, drukdije nego uistonijskom smislu, tj. izgubilo bi se ono Sto je kodnje naprosto, op5tevaZeie. Mitologija ima op5tu real-

t20

nost za sva vremena samo kao tip - go,tovo kaosam praslikovni svet. eudesna isprepletenost kojapostoji u toj boZanskoj celini svakako nam dopu5taodekivanje da u tome igraju neku ulogu i osobineiz povesti. Meelutim, ko moZe da u toj ZLvoj celiniizdvoji o,no Sto je pojedinadno a da ne razori pove-zanost celine? Kao Sto te tvorevine, gotovo kao neZanmiris, omoguiuju da se kroz njih vidi priroda, takoone deluju i kao magla kroz koju razaznajemo dale-ko vreme prasveta i pojedirne velike"likove koji sekreiu na _njegovom tamnom zaledu. Sve nas drugouverava da je dana3nji ljudski rod ljudski rod izdrug! ruke, da je, dakle, nekada bez sumnje egzi-stiralo ono Sto Ziv[ u tvorevinama mitotogije i aaje rod bogova prethodio dana5njem ljudskom rodu;medutim, same mitolo5ke tvorevine ipak su sasvimnezavisne od jedne takve istine i treba ih posma-trati potpuno po sebi. (Vi se ne6ete dalje duditi Stose nisam sluZio onim omiljeni,m istorijsko-psihoros-kim

, obja5njenjima mitologije po kojima se izvormritologije trali u nastojanjima sirovih sinova pri-rode da sve personifikuju i oZive, otprilike kao-Stoto dini ameridki divljak kad stavi ruku u lonackljudaie vode i veruje da se u ovome nalazi nekaZivotinja kola ga je ujela. Od tog sirovog prirodnogjezika mitologija se ne bi razlikovala po principu,vei samo po stepenu razvijenosti. Po drugima, onaie puko sredstvo za nevo,lju usled siroma5tva oznakaili nepoznavanja uzrokA, npr. bog groma, vatre itd.)

S 40. Karakter istinske mi,tologije jeste karakteruntuerzalnosti,, beskanninosti. - Jer, ona je, premaS 34, u sebi samoj moguia samo ako je izgradenado totaliteta i ako prikazuje sam praslikovni univer-zum. A u ovome se ne samo sve stvari nego i sviodnosi izmedu stvari nalaze kao apsolutne mogui-nosti; isto to, dakle, mora biti sludaj i u mitologiji:otuda univerzalnost.. Medutim, po5to su u univer-zumu po sebiS u praslikovnom svetu, diji je mito-logija neposredan prikaz, pro5lost i buduinost kao

t2t

jedno, isto to mora biti sludaj i u mitologiji. Onamora prikazivati ne samo sada5nje ili takocte pro5lo,vei mora obuhvatiti i buduinost; kao pomoiu pro-fetske anticipacije, ona unapred mora biti primerenaili adekvatna i buduiim odnosima i beskonadnornrazvoju vremena, tj. mora biti beskonadna.

Ova beskonadnost se u odnosu na razum moraodlikovati time da ranrm ne bude sposoban da jesasvim razvije, da u njemu samom leZi beskonadnamoguinost da uvek stvara nove odnose.

S 41. Tuoreuine mitologi'ie ne lnogu se mislitt nikao namernet ni koo nena'IneTne. - Ne kao namer-ne, jer bi inade bile o'tkrivene zarad nekog znadenja,Sto Je po $ 39. nemoguie. Ne kao nenamerne, iernisu bez znadenja. Time se u osnovi tvrdi isto onoSto se vei implicite tvrdilo u svemu predaSnjem,naime da tvonevine mitologije u isto vreme imajuznadenje i da su bez znadenja; da imaju znadenje,jer se op5te nalazi u posebnom; da su bez znadenja,jer je oboje opet s apsolutnom indifet'encijom, takoda je o,no u demu se indiferencira opet alxolutno,da je zarad sebe samoga.

S 42. Mitologr'ia ne moZe biti delo nr, poiedlncantti, roda ili urste (ukoliko je ova samo zbir indivi-dua), ue6 jedino moEe biti delo roda ukoliko ie ouaisam indi,utdun, i ukoltko ie iednak poiedtncu. Ne mo'Ze biti delo pojedinca zato Sto mitologija treba daima apsolutni objektivitet, Sto treba da bude drugisuet koji ne moZe biti svet pojedinca. Ona ne moZebiti delo roda ili vrste, ukoliko je ova samo zbirindividua, jer bi onda bila bez harmonidnog sklada.Ona, dakle, za svoju moguinost nuZno zahteva rodkoji je individua kao jedan dovek. Neshvatljivostkoju bi ova ideja mogla da ima za na5e vreme nemoZe oduzeti ni5ta od njene istine. Ona je najvi5aideja za iitauu povest uop5te. Analogije, daleke alu-zije na takav odnos - to vei sadrZi priroda nadinomni Xoli se ispoljavaju umetniiki nagoni (Kunsttriebe)

122

Zivotinja, time Sto kod vi5e vrsta zajednidki delujeditav rod, Sto svaka individua deluje kao celina, asama celina opet kao individua. Takav nas odnos uumetnosti utoliko manje moZe zaduditi Sto ba5 ovde

- na najvi5em stepenu produkcije - vidimo kakose jo5 jednom javlja suprotnost izmeclu prirode islobode, i grdka mitologija narn npr. u umetnostiponovo dovodi sornu pri,rodu, kao Sto iu to joS iz-vesno dokazati. Medutim, priroda moZe samo uumetnosti da izazove takvu jednodu5nost individuei vrste (ona i u delanju potvrduje svoje pravo, alimanje upadljivo, vi5e u celini nego u pojedincu,a u pojedincu samo na momente). U grdkoj mitolo-giji, priroda je postavila takvo delo jednog zajed-nidkog umetnidkog nagona protegnutog na ditav rod,a stvarala5tvo suprotno grdkom, moderno stvarala-Stvo, ne moZe da pokaZe ni5ta slidno tome, iako jeLr stvaranju jedne unjverzalne crkve gotovo instink-tivno nameravalo da udini ne5to slidno.

Ovaj odnos, pomoiu kojeg grdku mitologiju mo-ramo zami5ljati kao nastalu a o'na je na svojnadin jed'ino prisvajanje ditavog roda od strane jed-nog zajednidkog umetnidkog duha

-moZe se udinitipotpuno jasnim samo u suprotnosti prema izvorumodebne poezije, u koju se sada ne mogu dalje upu-'Stati. Podseiam na Volfovu hipotezu o Homeru _l

da on ni u svorn izvornom liku nije bio delo jednogpojedinca, vei delo vi5e ljudi no5enih istirn duhom.Kao kritidar, Volf je tu stvar zahvatio odvei empi-rijski, odvei ogranidenu na pisano delo koje nazi-vamo Homerom, jednom redju, zahvatio ju je odveipodredeno a da bi ideju same stvari, ono op3te,mogao udiniti jasnom i odiglednom i za svoju sop-stvenu preclstavu. Ovde ostavljam sasvim otvorenomneogranidenu tadnost Volfovog shvatanja Homera,ali pomoiu postavljenog stava Ze1im da o mitologijitwdim isto ono Sto Vo,lf tvrdi o Homeru. Mitologijai Ho,mer su jedno, i .Homer je vei bio, sasvim invoi-viran u prvoj tvorevini mitologije. postojao je takoreii potentialiter. Po5to je Horner, ako tako smem

123

,.-rt:f b

I

lII

da kaZem, duhovno - u praslici - ved bio prede-terminisan, a tkanje njegovih tvorevina vei bitdproZeto tkanjem mitologije, shvatljivo je kako supesnici, iz dij,ih je pesama Homer bio sastavljen, ne-zavisno jedan od drugoga mogli da zahvate u celinua da ne ukinu njenu harmoniju ili da ne napustepodetni identitet. Sto su oni recitovali, to je stvarnovei bila - premda ne empirijski - postojeia pesma.Dakle, izvor mitologije i izvor Homera poklapajuse; s'toga je shvatljivo Sto je izvor i jednoga i dru-go,ga jednako ostao skriven vei najranijim helenskimistoridarima, pa vei Herodot stvar predstavlja jed-nostrano, naime da je Homer prvi za Helene stvoriopovest bogova.

Sami Stari oznadavaju mitologiju i, po5to se ovaza njih poklapa s Hornerorn, homerske tvorevine kaozajednidki koren poezije, povesti i filozofije. Onaje za poeziju prvobitna grada iz koje je proizi5lo

Okean, da se posluZimo jednorn slikom Sta-ril:., iz kojeg potidu sve reke kao Sto se u nj i vra-6aju. Mitska gracla se tek postepeno gubi u istorij-skoj; moglo bi se reii: tek po5to se javi ideja besko-nadnoga, pa mole da nastane odnos prema sudbin:i(Herodot). U meduvremenu, po5to ono 5to je besko-nadno, jo5 sasvim vezano za gradu, i sdmo delujepoput grade, ono boZansko seme, rasuto u mitologiji,jo6 ie dugo morati da buja u dudesnim velikimdogadajima kao Sto su o,ni iz herojskog doba. JoSnisu nastali zakoni obidnog iskustva, jo5 uvek seditave mase pojava koncentri5u na pojedine velikelikove, kao Sto se to zbiva i u llijadi.

Po5to mritologija nije ni5ta drugo doli sam pra-slikovni svet, prvo opSte shvatanje univerzuma, onaje bila o\snova filozofije, i lako se moZe pokazatida je ona odredila i ditav prav€tc grike filozofije.Prvo Sto se iz nje izdvojilo bila je filozofija prirodekod Grka, koja je bila jo5 sasvim realistidka, svedok u nju idealistidki elemenat nisu uneli najpreAnaksagora (zoU6) i, potpunije posle njega, Sokrat.Medut'im, ona je bila prvi izvor i moralnog delaa--.'"^"

--tt

124 j

filozofije. Prva shvatanja moralnih odnosa, a pre-vashodno ono oseianje podredenog odnosa ljudi pre-ma bogovima, koje je bilo zajednidko svim Grcimasve do najvi5eg stvarala5tva u Sofoklu, ko'ie je bi'loduhovno utisnuto u sva njihova dela, smisao zagranicu i meru i u onome Sto je mo'ralno' preziranjeneobuzdanosti, zlodinadkog nasilja itd., najlep5e mo-ralne strane Sofoklovih dela sve to jo6 potideiz mitologije.

Tako, dakle, grdlca mitologija nelna beskonadnismisao samo za sebe, vei je, po'Sto je i po svornizuoru delo jednog roda koji je istovremeno indivi-dua, i sama delo boga, kao Sto je u samoj grdkojantologiji epigram za Ho'mera sadrZavao:

Ako Homer beSe bog, hramovi ie mu se podizati,

A be5e Ii smrtnik, neka se zpak boZanski poBtruje'

JoS jedna refleksiia. - Polazeii od prvih umet-nidkih zahteva, mitologiju smo konstruisali sasvimracio,nalno, a kao razre^ienje svih tih zahteva poka-zala se sarla od sebe grdka mi,tologija. Ovde namse prvi put nameie potpuna racionalnost grdkeumetnosti i poezije, tako da uvek moZemo biti s'i-gurni da iemb u grdkom stvarala5tvu naiii na svakiirmetnidki rod konstruisan prema njegovoj idej'i, Sta-

viSe, da iemo u njemu naii skoro umetniiku indi-viduu. Nasuprot to,me, moderna poezija i umetnostsu iracionalne, uto'liko su negativna strana stareumetnosti, dime ne Zelim da ih omalovaZim, po'Sto

i negativno kao takvo opet moZe postati forma kojuprima ono Sto je savr5eno.

Ovo nas vodi ka suprotnosti izmedu anti'ike imod,erne poeziie s obzirom na mitologiiu.

Kao, Sto vei u prirodi vraianje iste suprotnostiu razlidi,tim potencijama izaziva kod nas po'metnjuuko ne pozniierno njegov op5ti zakon, Ek" i" i95viSe u pbvesti i onome Sto nam se dini da pnipadaslobodi. Mi bismo, I bez svih drugih tazloga, samona osnovu stvarnosti, smatrali sebe p'rimonanim da

;.i\'i 125 )

"--/

#,,ffi

pretpo,stavimo da se i u samoj umetnosti - najvi-Sem sjedinjenju prirode i slobod ponovo viaiata supro,tnost izmedu prirode i slobode i suprotnostizmedu beskonadnoga i konadnoga, i bila bi nampo'trebna jedna dvrsta nonna, jedan tip stvoren izsamoga uma, kako bismo shvatili nuZnost tog vra-ianja. _Puki put obja5njenja, uop5te i nil u demu nevodi do istinskog saznanja. Nauka ne objaSnjava;ne brinuii o tome kakvi predmeti mogu proizili iznjenog disto naudnog delanja, ona konstnuise; samo,upravo pri takvom postupku ona na kraju biva iz-nenadena potpunim i zatvonenim totalitetom; pred-meti neposredno, samom konstrukcijom, dolaze nasvoje i.stinsko mesto; a to mesto koje dobiju u kon-strukciji, u isto vreme je njihovo Jedino istinsko ipravo objaSnjenje. Sada vi5e nema potrebe da se oddate pojave unatrag zakljuduje do njenog uzroka;ona je ta odredena pojava zata,Sto dolazi na to me-sto5 i obrnuto; ona zauzima to mesto zato,sto je taodredena pojava. Samo pri takvonn postupku postojinuZnost. '

Grdka mitologija - da to sada bliZe primenimona na5 predmet - mogla bi se posmatrati sa svihstrana i mogla bi se u svim vidovima obja5njavatikao data pojava, pa bi bez sumnje i objaSnjenjevodilo ka istom shvatanju koje n€un je dala kon-strukcija - (jer, prednost konstrukcije upravo je toSto ona umom anticipira ono do dega na kraju vodiispravno obja5njenje), ali bi uvek kod tog postupkane5to jo5 nedostajalo saznanje nuZnosti i op5tepovezanosti. koja za tu pojavu odreduje upravo tomesto i taj razlog. Pogled na grdku mitologiju i nje-no briZljivije posmatranje moraju svakoga ko za toima smisla uveriiti da ta mito,logija u sferi umet-nosti ponovo donosi dak i prirodu, ali konstrukcija,unapred i nuZno, u op5toj povezanosti naznadavamesto ko,je ona zauzima.

U drukdijem i vi5em smislu, princip konstrukcijejeste princip stare fizikeod pr(nnog prostora. Prema tome, tamo gde se u

t26

univerzumu nade neko prazno mestq priroda ie gaispuni,ti. Redeno manje slikovito: nijedna moguinostu univerzumu nije neispunjena, sve Sto je moguiejeste stvarno. Po5to je univerztJm jedan, nedeljiv, onse ne moZe izliti ni u Sta a da se u to sasvim neizlije. Nema univerzuma poezije a da i u njemuTtriroda i slobodn ponovo ne stoje jedna naspram dru-ie. Ko bi na5u tvrdnju o grdkoj mito'logiji kao dbluprirode shvatio tako kao da je ona takvo ddlo na istionaj slepi nadin na koji su to i proizvodi umetnidkognagona kod Zivotinja, tai bi je, naravn,o, shvatiosasvim grubo. Medu'tim, ne manje bi od istine skre-nuo i onaj ko bi je mislio kao delo apsolutno-poetskeslobode.

Na-.reo sam vei glavne osobine kojima se grdkamitologija u svetu umetnosti ponovo prikazuje kaor>rganska priroda. Vei je vi5e puta bilo primeienokakvo bekstvo od besformnoga, od neogranidljivoga,u njoj vlada. Kao Sto organsko, unatrag sve do u bes-konadnost, moZe nastati samo iz organskoga, tako iovde nema nidega bez stvaranja, nidega iz besform-noga, beskonadnoga za sebe, vei uvek iz onoga Stoje vei stvoneno. Bez obzira na beskonadnost kojugrdka mi,tologija jo6 uvek ima, ona S€ ipak spolja upotpunosti pokazuje kao konadna, dovr5ena, po celo-kupnoj svojoj suitini kao realistidka. Ovde se onobesko'nadno na vi5em stepenu ponovo pokazuje, ba5kao i u organizmu, kao neposredno povezano s gra-clom; zbog toga je, u okviru te celine, svako stva-rala5tvo nuZno; a ako je posmatrano kao jedno or-gansko biie, onda ona iznutra stvarno ima materi-jalnu beskonadnost koja odlikuje organsko biie.Stvarala3tvo proistide iz stvaralaStva, i do u besko-nadnost je ne samo deljivo nego je i stvarno pode-ljeno. Beskonadno se nigde ne javlja kao beskonadno,ono je svugde tu, ali samo u predmetu -

ycza,tnor zA.

gradu -, nigde nije u refleksiji pesnikovoj, npn. uhomerskim pesmama. Beskonadno i konadno jo5 mi-ruju pod zajednidkim omotadem. U odnosu na pri-rodu, svaki od njihovih likova je idealno-beskonadan,

ffi

$F{{te

*"

$H

Hi

t27

tali je u odnosu na samu umetnost u potpunosti re-alno-ograniden i konadran. Otuda u mitologtji potpu-na odzutnost svih moralnih pojmova, ulaoliko se tidebogova. Ovi su organska bi6a jedne viSe, apsolutne,potpuno idealistidhe prirode. Oni u potpunosti delajukao takvi, uvek shodno svom ogranidenju, a z;atoopet apsolutno. eak i moralni bogovi, kao Sto j9Temida; ipak nisu moralni iz moralnosti, vei kodnjih i to-opet spada u ogtranidenje. Moralnost je,

kio bolest i smrt, pripala jedino smrtnicima, i uovima se, u odnosu na bogove, moi'e ispoljiti samokao pobuna protiv njh: ESpEQ1 i9 prauzar mo-ralnosti koji postavlja staiEi-iiiitoldgija. On je op5tisimbol onog odnosa koji u njo'j ima mo'ralnost. Zatosto se u n;emu sloboda ispoljava kao nezavisnostod bogova, on biva prikovan za stenje, vedno p9g9-den oilu5ittom koju je poslao Jupiter i koja gloete

njegovu jetru Sto -se

neprekidno obnavlja. Tako on."plu"etttuie titav ljudski rod i u srz'o'joj osobi pod-no-ri patnjb ditavog roda. Dakle, ovde- se svakakojavlja ono beskonadno, ali u svom javljanju tePo-iredno opet okovano, zadttano i ogranideno., BaB kaoi u stanoj tragediji, u kojoj najvisa moralnost leZiu priznanju meda i ogranidenja postavljenog ljud-skom rodu.

Ako sve supro,tnosti uop5te poiivaju samo napreteZnosti jednbga, a nikada na potpunom isklju-Sivanju supiotnoga, onda ie isto to nuZno vaZiti iz.a greku poeziju. Stoga, ako tvrdimo {1 je konad-ttost, ogranidenje, osnovnir zakon svekolikog grlkogstvarrali5tva, onda se time ne twdi da se u njemunigde ne moZe zapaziti kretanje suprotnoga, besko-,r""drrog". Stavi$e,

-vrlo, se odredeno mo|e naznadititadka na koioj se ovo odludno javilo. To je bez sum-nje bio trenu,tak nastanka republikanizma, s kojimse, kao istovremeno, moZe pretpostaviti -i porekloosobito lirske umetnosti i tragedijel. Medutim, ba5je to najodi'tiji dokaz da je tai odludniji i donekle

r Fr. schlegels Gescnichte der Poeste d,er Grlechen und R6tner,s. 24.

ispoljeni titraj beskonadnoga u grdkom stvarala5tvusasvim posthomerski. Ne kao da u Grdkoj vei ranijenije bilo obidaja koji su se neposrednije odnosili naono beskonadno i religioznih radnji, oni su se od-mah na podetku kao misterije odvojili od onogaSto je bil'o op5te vale(e i od mitologije. Ne bi bilote5ko dokazati da su svi mistidni elementi takoiu, do bliZeg obja5njenja, prethodn.o nazvati svepojmove koji se neposredno odnose na ono Sto jebeskonad da su, dakle, svi ti elem'enti helenskogstvarala5tva izvorno bili strani, kao Sto se isto toi kasnije moglo prisvojiti samo u filozofiji.

Prve pojave filozofije, diji je podetak svugdepojam beskonadnoga, i same su se najpre pokazaleu ry.ryti-c-nim -pesmama, kakve su orfidke pesme kojepominju Platon i Aristotel, Musejeve pesme," bfoj-ne poeme vidovnjaka i filozofa Epimenida. Sto seu grdkom stvarala5tvu vi5e razvijao princip besko-nadnoga, to se vi5e nastojalo da se toj mistidnojpoeziji dade veii ugled starine i da se njeno po-reklo pomeni dak iza Homerovog doba. Ali, tomeprotivredi vei Herodot kada kaZe da su svi pesnicikoji se izdaju za starije od Homera i Hes'iodamladi. Homer ne poznaje nikakve orgije, nikakaventuzijazam u smislu sve5tenikA i filozofA.

Medutim, koliko god da su ti mistidni elementiimali malog znalaja za povest helenske poezije, onisu za nas ipak vredni paZnje kao pojave suprotnogpola u grdkom stvarala5tvu, a ako suprotnost nanjenoj najvi5oj tadki oznadimo kao hriSianstvo ipaganstvo, onda nam oni u paganstvu nave5iujuelemente hri5ianstva, kao 5to, nasuprot tome, u hrii-ianstvu moZemo pokazati iste elemente paganstva.

Pogleda Ii se suitina grdkih tvorevina, videie seda su se u njima konadno i beskonadno tako proZelida se u njima ne moLe primetiti nikakvo simboli-zovanje jednoga pomodu drugoga, vei samo apso-lutno izjednadavanje obaju. Pogleda li se, medutim,forma, onda je to potpuno sjedinjavanje beskonad-noga i konadnoga opet prikazano u konadnome ili

t29

T

u posebnome. No, po5to uobrazilja nije i51a do pot-punog proZimanja obaju, mogla su nastati samo dvasludaja ili da beskonadno bude simbolizovanopomoiu konadnoga, ili da konadno bude simbolizo-vano pomoiu beskonadnoga. Ovo poslednje bilo jesludaj istodnjadkog doveka. Ono jednostrano-besko-nadno Grk nije spu5tao u konadnost, nego onobeskonadno koje je vei bilo proZeto konadnim, tj.sve ono boZansko, boZansko ukoliko je celokupnost.Grdka poezija je utoliko apsolutna, te kao tadkuindiferencije nema nikakvu suprotnost nzvan sebe.Istodnjadki dovek nigde nije dospeo da samog pro-Zimanja; ne samo Sto su u njegovoj mitologiji ne-moguii likovi s istinski nezavisnim poetslnim L,ivo-tom - i ditava njegova simbolika jo5 je jednostrarna,naime simbolika konadnoga pomoiu beskonadnoga;zato se onnatduln*om ili intelektualnom svetu u koji postavlja

SA

rIlsvojom uobraziljom sasvim nalazi u

i prirodu, umesto da, obrnuto, intelektualni svet -kao onaj u kojem su konadno i beskonadno jednosimbolizuje pomoiu prirode i taho ga postavi u

carstvo konadnoga, pa se utoliko zatsta moZe reiida je njegova poezija neSto obrnuto od grdke poe-zlje.

Ako pod beskonadnim razumemo apsolutno bes-konadno, dakle potpuno sjedinjenje beskonadnoga ikonadnoga, onda je pravac gndke fantaeije i5ao odbeskonadnoga ili vednoga ka konadnome, dok jepravac istodnjadke fantazije, naprotiv, i5ao od ko-nadnoga ka beskonadnome', ali tako da u ideji besko-nadnoga nije nuZno bilo ukinuto razdvajanje. Biieda se to najodredenije moZe prikazati na persijskomudenju, koliko je poznato iz knjiga Zenda i drugihizvora. Medutim, persijska i indijska mitologija bezsumnje su najglasovitije medu idealistidlaim mite-logijama. Bilo b,i nespretno da se na indijsku mito-logiju primeni isto ono Sto vaZi za grdku (realistidku)i da se postavi zahtev da se njeni likovi posmatrajunezavisno, po sebi, prosto naprosto kao ono Stojesu. S druge strane, medutim,'ne moZe se poricati

130

da se indijska mitologija viSe bila pribliZila poet-skom znadenju nego persijska. Ako ova u svimrivojim tvorevinama ostaje puki Sematizam, onda$e ona u najmanju ruku uzdtZe do alegorijskog zrra-denja, i ono alegori.jsko je vladajuii poetski prin-c-ip u njoj. Otuda hitrost povr5nih poetskih glavada je prisvoje. On ne ide ka simbolidkome. nneelu-tim, po5to je ona ipak poetska makar zahvaljujuiialegoriji, daljom izgradnjom alegorijske strane sva-kako je mogla nastat,i istinska poezija, tako daindijsko stvaralastvo moZe da pokaZe dela pravepcsnidke umetnosti. Osnov ili koren jeste nepo-etski; ali je poetsko ono Sto se izgradilo za sebesama, tako reii nezavisno od tog osnova ili ko-rena,. Vladajuia boja dak i dramskih pesamajaca, npr. Sakontale i pesme Gita-Govin, kojadeZnjom i sladostra5iem, jeste l,irsko-epska.pesme nisu za sebe alegorijske, i ako suljubavi i nepostojanost Boga Kri5ne (Sto jeposlednje navedene pesme) prvobitno imalegorijsko znadenje, onda su ga, barem u ovoj pesmi,izgubile. Ali, premda ta dela, barem kao ielina,nisu alegorijska, ipak je njihova unutraSnja kon-strukcija sasvim u duhu alegorije. Dakako, ne moZese znatt dokle bi se poez,ija Indijaca izgradila daim, zahvaljujuii njihovoj religiji, svaka likovnaumetnos_t nije bila obredena kao plastika. Duh nji-hove_ religije, njihovih obidaja i poezije najbolje iese shvatiti ako se kao njihov osnoVni trip mislibiljni organizam. Biljka je sebe u organskom1ve!u alegorijsko biie. Boja i miris taj nemijezik - jedini su njen organ kojim sebe nagove5-tava. Taj karakter biljke iskazuje se u ditavomnjihovom stvaranju, narodito u arhitekturi (ana-beskama);, oa phstidnih umetnosti, ona je jedina ukojoj su dogurali do znadajnog stepena stvaiala5tva.Arhitektura po sebi jo3 je jedna alegorijska umet-nost u dijoj osnovi leZi Sema biljke, a narodito indtj-ska, za koju jedva da se moZemo osloboditi misiida je svoje podelo dala umetnosti nazvanoj gotska(demu iemo se kasnije ponovo vratiti).

Indri-odiSeOvenpr.siZealet

zai

131

i,,l

Koliko god se waiali u povest ljudskog stva-rala5tva, naii iemo dve vei odvojene sfuuje poe-zije, filozofije i religije, p& se na taj nadin op5tisvetski duh odituje izmedu dva suprotna atributa,idealnoga i realnoga.

Realistidka mitologija je svoj vrhunac dostiglau grdkoj mitologiji, a idealistidka mitologija se to-kom vremena sasvim izlila u hri56anstvo.

Tok stare povesti nikada se tako nije mogaoprekinuti i nikada, nije mogao zapodeti stvarnonovi svet, koji je sa hri5ianstvom zaista zapoieo,bez odmetanja (Abfall) koje ide goto-ro kroz ceo,ljudski rod.

Oni koji su u stanju da stvari shvate samo unjihovoj pojedinadnosti, mogu biti takvog shvata-nja i u pogledu hri5ianstva. Za jedno vi5e glediSte,ono je po svom prvom nastanku bilo tek pojedi-nadna pojava op\teg duha koji ie uskoro obuzeticeo sve't. Nije hriSianstvo jednostrano stvorilo duhtada5njih stoleia; ono je najpre bilo- samo ispolja-vanje tog op5teg duha, bilo je prvo koje je taj duhizreklo i time ga fiksiralo.

Neophodno je vratiti se istorijskim podecimahriS'ianstva kako bi se potom shvatila poezija kojase iz njega oblikovala u nezavisnu celinu. Da bi

- s€ ta vrsta poezije, koja se od antidke ne razlikujer- i|."il$amo po stepenu vei potpuno, uop5te shvatila pie

svega u svojoj suprotnosti, moramo nastojati dashvatimo ranija stanja koja prethode kasnijem pre-obraZaju u poeziju.

U prvoj epohi hri5danstva odmah raspoznajemodva sasvim razliilita momenta. Prvi, gde F-ffid'"sasvim u okviru materinske religije - jevrejske -smatralo verom jedne pojedinadne sekte; dalje gani sam Hrist nije odveo, premda je oh, kolriko sezt\a o njegovoj povesti, bio ispunjen, i donekle jemorao biti ispunjen, vrlo velikim nasluiivanjerndaljeg Sirenja svoga udenja. Jevrejska mitologija,koja se u neku ruku prodistila tek poSto je taJlaglja, usled svoje politidke podjarmljenosti, do5la")t3L-"

u bl'izi dodir sa stranim narodima bududi daona sve vi5e zamisli, pa dak ,i filozofski monotei-zam, duguje samo stranim narodimd -, bila je nasvom podetku i po sebi sasvim realistidka mitolo-gija. U tu sirovu gradu Hrist je spustio klicu jednevi5e moralnosti, svejedno da li ju je sasvim neza-visno crpao iz sebe ili ne (hipoteza o Hristovomodnosu prema Esejanima). Mi ne moZemo prosu-diti dokle bi se pro5irio poseban Hristov uticaj bezpotonjih dogadaja. Sto je njegovoj stvari dalo naj-ve6i zamah, to je bila poslednja katastrofa njegovaZivota i verovatno besprimenan dogadaj da je pobe-dio smrt na krstu i ponovo se podigao Liv - dinje-nica koju bi bilo istorijski suludo obja5njavatirecimo kao alegoriju i osporavati je, dak1e, kaofakat, poSto je taj jedan dogadaj napravio ditavupovest hri5danstva. To ne bi bila kadra da udineni sva duda koja su kasnije bila nagomilana na tujednu glavu. Od tog trenutka, Hrist je bio herojjednog novog sveta, Sto je najniZe postade najvi5e,krst, znak najdublje sramote, postade znak osva-janja svetra.

U prvim pisanim spomenieima hri5ianstva ve6se javlja suprotnost realistidkoga i idealistidkogaprincipa u hri5ianstvu. Autor Jovanovog jevan-etelja odu5evljen je idejama o vi5oj spoznaji i ovuuzim:a kao uvod u svoje jednosta'rno i tiho pripove-danje o Hnistovom Zivotu; drugi pripovedaju u jev-rejskom duhu, i svoje pride obavijaju bajkama kojesu bile otkrivene posle ttvoclenja prorodanstava uStarom zavetu. Oni su a priori uvereni da su se tepride morale tako dogoditi po5to ih je u Staromzavetu Mesija prorekao, zbog dega nastavljaju:,.ispuni6e se Sto je zapisano", pa se s obzirom nanjih moZe reii: Hrist je istorijska lidnost dijq"-jebiografija bila ispisana joi pre tijdnog rdiffinia.-

VaZno je da se odmah's tim prvim kretanjimasuprotnosti u hriSianstvu primeti da je realistidkiprincip u potpunosti prevagnuo i da je tako ostaloi ubudude, Sto je bilo nuZno ako hri5danstvo nijetrebalo da se, kao i sve druge prvobitno istodnjad-

Ij:f

i

133

ffi'tiililrti,r

ke religije, rastvori u filozofiji. Vei u doba kadasu bili sadinjeni prvi izve5taji o Hristovom Zivotu,u samom hri5ianstvu obrazovao se jo5 ult" krugduhovnije spoznaje nazvan gnoza. Ispravno ose-ianje, pouzdanu svest o onome Sto su morali hteti,kod prvih Siritelja hri56anstva dokazuje to Sto suse jednodu5no suprotstavljali prodoru filozofskihsistema. S odigle'dnom nadmoino56u uklonili su sveono 5to nije moglo postati univer.zalno-'istorijsko,Sto nije moglo postati stvar svih ljudi. Kao Sto jehriSianstvo svoje pristalice prvobitno steklo iz go-mile bednih i prezrenih, te je gotovo na samom iz-\roru imalo vei demokratski pravac, tako je ononastojalo da tu popularnost i trajno odrZi.

Prvi veliki korak ka buduiem stvarala5tvu uhri5ianstvu bila je revnost apostola Pavvla koji jeto udenje najpre preneo medu pagane. Hri5ianstvose moglo oblikovati samo na stranom tlu. Brilo jeneophodno da se istodnjadke ideje presade nazapadnjadko tle. Dakako da je to tle po sebi biloneplodno, idealni princip morao je dodi s Istoka,ali je i on za" sebe, kao u istodnjadlcim religijama,bio dista svetlost, dist eter, bezoblidan i 6ak bez-bojan. Zwot je mogao zapaliti samo povezivanjemsa suprotnim. Tamo gde se dodiruju sasvim razli-diti elementi. tu se tek stvara haotidna grada kojaje podetak svakog Zivota. Non hriSdanska se gradanikada viSe ne bi obrazovala kao mitologija dahr,i5ianstvo nije postalo univerzalno-istorijsko. Jer,univerzalna grada prvi je uslov svake mitologije.

Grada grdke mitologije bila je priroda, op5tipogled na univerzum kao prirodu; grada hudsianskemirtologije bila je op5ti pogled na univerzum kaopovest, kao svet providenja. To je istinska pre-kretnica antidke i moderne religije i poezije. Mo-derni svet zapodinje dovekovim odvajanjem od pri-rode, a po5to on jo5 ne zna ni za kakav diugizavrdaj, oseia se napu5tenim. Tamo gde se takvooseianje raiiri preko celog jednog roda, on se dob-rovoljno, ili primoran unutradnjim nagonom, okreieidealnom svetu da bi se u njemu odomaiio. Takvo

t34

oseianje ra5irilo se svetom kada je nastalo hri5ian-sl,vo. Minula je grdka lepo'ta. Rim, koji je na sebenagomilao svu divotu sveta, klonuo je pod svojom.sopstvenom velidinom; najpotpunije zadovoljenjesvim onim Sto je objektivno sAmo od sebe je stvo-rilo zasiienost i sklonost ka ideelnom. JoS pre no$to ie hri5ianstvo svoju moi pro5irilo na Rim, veipod prvim carevima, ovaj nemoralni grad bio jeispunjen istodnjadkim praznovericama, zvezdolaci idtrrobnici bili su dak savetodavci drZavnog pogla-vara, a proro5tva bogova izgubila su svoj ugled jo5pre no Sto su sasvim umukla. Poput sparnog vaz-duha, koji unapred nave5iuje veliki pokret prirode,na ditavom onda5njem svetu leZalo je op5te ose-canje da mora nastati jedan novi s-ret po5to starinije mogao dalje da napreduje, i dinilo se da jednaop5ta slutnja sve misli odvladi na Istok, kao da biodande mogao doii. Spasitelj, o demu postoje tra-govi dak i u Tacitovim i Svetonijevim izve5tajima.

U rimskoj vladavini sveJgl'q..,mgeg se neii, svet-ski drih-*jffiWest dajlir6 posmatrao kao univerzum;polazeii od nje kao sredi5ta, obrazovala su se ispojila sva odre'denja narodA, i, da b,i najjasnijeizrekao tako reii samo svoju nameru jednog novogsueta, svetski duh je

- kao 5to velika oluja ditavajata ptica desto nosi preko neke zemlje, ili kao 5tovelike vode valjaju ogromne mase prema iednommestu svetski duh je', dakle, na popri5te svet-ske vladavine doveo jod nepoznate, udaljene na-rode, da bi s ru5evinama oborenog Rima pome5aogradu svih klima i svih naroda. Ko ne veruje upovezanost prirode i povesti, morao bi povenovatikad bi shvatio tu tadku. U istom trenutku u kojemsvetski duh priprema veliki, nikada videni prizor,u kojem pomi5lja na jedan nov svet i, s,rdeii se naponositu velidinu Rima koji je divotu ditavogasveta, skupiv5i je u sebi, u "isto vreme u sebi poko-pao -, onda5nji svet smatra zrelim za presudu,jedno odredenje prirode, jedna nrtZnost, odredenakao i nuZnost koja upravlja velikim periodimaZemlje ,i kretanjem njenih polova, sa svih strana

135

dovodi mase tuttih hordi protiv tog sredi5ta, i jednaprinodna nuZnost ostvaruje ono 5to je duh povestistvorio u svojim planovima.

Ovde, dakle, Zelim samo da ispoljim svoju neve-ricu u nedovoljnost svih istorijskih obja5njenjaseobe narodA i da priznam da bih njen razlog dalekoodludnije hteo da potraZim u jednom op5tem za'konu, koji odreduje i priirodu, negoli u jednom tekistorijskom razlogu, u jednom prirodnom zakonukoji slepo vodi sirove, varvarske naeije. Sto se uprirodi, shodno zakonu konadnosti, dogada mirnije,ogranidenije, to se u povesti izride u veiim perio-dima i glasnije, a ono Sto je periodidna deklina-cija magnetne igle fizidki, to je, istorijski posmat-rano, seoba narodA. Od toga trenutka, trenutka naj-vede moii i razaranja Rimskog carstva, istinski tekpodinje ono Sto moZemo nazvati univerzalnom isto-rijom. S one strane njega, kao u onom delu uni-verzuma koji predstavlja njegovu res.lnu stranu,vladajuie je ono 5fo je posebno; jedan posebannarod, kao narod G.rka, borave6i u'uskim grani-carts i na malobrojnim ostrvima, tamo je rod, dokovde, naprotiv, ono opSte postaje vladajude, a onopose'bno u njemu propada.

Citava stara povest moZe se smatrati tragidnimpeniodom povesti. I sudbina je providenje, ali po-smatrana u realnome. kao Sto je i providenje sud-bina, ali posmatrano u idealnome. Vedna nuZnostodituje se u vreme identiteta s njim kao prirodom.Tako je kod Grka. S otpadanjem od njega ona seodituje kao sudbina u ljutim i snaZnim udarcima.Da bi se otrgla sudbini, za to postoji samo iednosredstvo baeiti se u narudje providenja. To jebilo oseianje sveta u onom periodu naidubljeg pre-obraZaja kada je sudbina. na svemu Sto je u sta-rin'i bilo lepo i divno, izvr5ila svoje poslednjepodmuklo delo. Tada su strari bogovi izgubili svojusnagu, proro5tva su zadutala. svedanosti su umukle,te se dinilo da se pred ljudskim rodom otvaraduboki bezdan pun divljeg me3anja svih eleme-nata biv5eg sveta. Nad tim mradnim bezdanom,

kao jedini znak mira i rarmoteZe snaga, pojavio selcrst, tako reii driga drugog potopa, kako ga naziva.icdan Spamski pesnik, u jedno doba kada nijebio preostao nikakav izbor da se u taj znak veruje.Ifuko se ,iz te tmurne grade najzad odvojio drugisvet poezi,je, kako se ta grada obrazovala kao mit-ska grada, o tome iu barem navesti glaune crte.(Ako bih prikazao ditav totalitet mitske grade kojalali u hri5ianstvu, onda bih rezultat celine opetmogao da izloLim sjedinjen u nekoliko glavnih sta-vova.)

Da bismo mitologiju hri5ianstva sh'ratili u nje.-nom principu, vnatiCemo se- do' .taike". njenog-'sup-rotstav!-anja .grdkej- pitglogiji. U ovoj- se univer-'tLrm posmatra kao priroda, a u onoj kao moralnisvet. Karakter prirode je nerazdvojno jedinstvobeskonadnoga s konadnim: konadno je vladajuie,irli u njemu kao zajednidkoj ljusci IeLi klica apso-luta, potpunog jedinstva beskonadnoga i konadnoga.Karakter moralnog sveta sloboda izuornoje suprotstavljanje konadnoga i beskonadnoga, s

apsolutnim zahtevom za ukidanje te suprotnosti.Ali dak i ovo, po5to podiva na ugradenosti konad-noga u beskonadno, opet stoji pod odredenjem bes-konadnosti, tako da se suprotnost, dodu5e, uvek moZeukinuti u pojed.inadnome, ali se ipak nikada nemole ukinuti u celini.

Ako je,, dakle, zahtev, koji je bio ispunjen ugrdkoj mitologiji,' bio priikazivanje beskonadnogakao takvog u konadnome, ako ie, prema tome, biosimbolika beskonadnoga, onda se u osnovi hri5ian-stva nalazi suprotan zahtev da se konadno primiu beskonadno, tj. da se udini alegorijom beskonad-noga. U prvom sludaju, konadno vaZi ne5to za sebe,jer u sebe samo prima ono beskonadno; u drugomsludaju, konadno za sebe samo nije niSta, vei jedfuroukotriko zna1i ono beskonadrfo. Dakle, karakter takvereligije jeste podredivanje konadnoga beskonad-nome.

U paganstvu, je- konadno, kao u samom sebibeskonifro, u tbj'meri valeie prema beskonadhorne

/--<\1 137\

t'-....1',"

l,'i i ' il 1 u'i ,t .I

136

Tda je u njemu moguda dak i pobuna protiv boZan-skoga, te je ona dak princip uzvi3enosti" U hri5-ianstvu postoji bezuslovno predavanje neizmer-nome, i to je jedini princip lepote. - Iz ovog sup-rotstavlianja sasvim se mogu shvatiti i ,sve drugesuprotnosti izmedu paganstva i hni5ianstva; na pri-mer, u onom prvom vladajuie su vrline herojstva,a u ovom drugom vrline blagosti i milosrdnosti;tamo postoji stroga hrabrost, a ovde ljubav, ilibarem hrabrost umerena i ublaZena ljubavlju, kaou vreme vite5tva.Moglo bi se verovati da se u ideji hri5ianstva, kojaustvrduje mno5tvo lica u boZanstvu, nalazi tragpoliteizma; da S€, medutim, trojedinost kao takuane moZe posmatrati koo simbol jedne ideje, to jejasno po tome Sto se tri jedinstva u samoj boZjojprinodi misle sasvim ideelno. Sto su same ideje a

ne simboli ,ideja, Sto ta ideja ima potpuno filozofskusadrZinu. Ono Sto je vedno, otac je svih stvari kojinikada ne napu5ta svoju vednost, ali se od vednostirada u dva, s njim podjednako vedna oblikakonadno, koje je po sebi apsolutni, ali rr pojavipaienidki i ovaploieni Sin BoZji, zatim vedni Duh,beskonadno; u kojem su sve stvari jedno. Iznadnjega je Bog koji sve razre5ava.

MoZe se redi da bi te ideje, ako bi po sebi iza sebe bile pogodne da imaju poetsku realnost,ovu i dostigle

-svo;om obradom- u hri5ianstvu. One

su odmah na pode,tku, sasrzim nezavisno od svogspekulativnog znalaja, bile uzete sasvim istorijski,doslovno. Medutim, po p.rvoj zamisli nije hilo mo-guie da se one oblikuju simbolidki. Dante, koji uposlednjem pevanju svoga Raja dolazi do spozna,jeBoga, u dubini jasne supstancije boZanstva vidi trisvetlosna kruga s tri boje i jednim opsegom; dinilose da ie prvi reflektovan drugim kao driga dfgom,a treii je bio Zari5te koje se jednako isparavalo nasve strane. Ali je on sam svoje stanje uporediosa stanjem geometra koji se sav vezao za merenjekruga, ne nalazeii princip koji mu je potreban.

138

U hri5ianstvu je samo ideja Sina postala oblik;rrli i to samo uz gubitak njenog najvi5eg smisla.Ako je u hri5ianstvu Sin BoZji trebalo da ima istin-ski simbolidno znadenje, onda ga je imao kao sim-bol vednog ovaplo'ienja Boga u konadnome. Dakle,on je to trebalo da znali i da istoure'rneno bude po-jedinadna osoba; ali je on u hri5ianstvu ffiltno ovo,njegov odnos je samo istorijski, nije odnos premaprirodi. Hriist je bio gotovo vrhunac ovaploienjaBoga, i prema tome sam Bog koji je postao dovek.Ali, koliko li se to ovaploienje Boga u hri5ianstvupokazuje razliditim od okondavanja (Verendlichung)boZanskoga u paganstvu. U hri5ianstvu nije red okonadnome; Hris,t dolazi u dovedanstvo u njegovojniskosti i uzima lik sluge kako bi trpeo i svojim pri-merom uni5tio ono 5to je konadno. Ovde nema obo-gotvorenja dovedanstva kao u grdkoj mitologiji; toje crraploienje Boga u nameri da se ono Sto je ko-nadno, koje je otpalo od Boga, putem uni5tenja usvojoj osobi sjedini s Bogom. Konadno ovde ne po-staje apsolutno i simbol beskonadnoga; Bog koji jepostao dovek nije nikakav trojedini, vedni lik, veisamo pojava koju je vednost, doduSe, obuhvatila, nokoja je u vremenu prolazna. U Hristu se konadnomnogo vi5e simbolizuje pomoiu beskonadnoga negobeskonadno pomodu konadnoga. Hrist se vraia u nat-dulni svet i, umesto sebe, obeiava Duh - ne prin-cip koji dolazi u konadno i koji ostaje u konadnome,ve6 idealni princip koji, naprotiv, konadno trebada odvede u beskonadno i do beskonadnoga. To jekao da Hrist, kao beskonadno koje je doSlo u ko-nadnost i ovu Zrtvovalo Bogu u svom ljudskomliku, dini kraj starog doba; on je naprosrto tu da bibio granica poslednji Bog. Posle njega dolaziDuh, ideelni princip. vladajuia du5a novog sveta.Ako su stari bogovi takode bili ono beskonadno ukonadnome, ali s potpunom':realno5iu, onda je onoistinski beskomadno istinski Bog morao po-stati konadan da bi na sebi pokazao unlBtenje ko-nadnoga. Utoliko je Hrist u isto vreme bio vrhunaci kraj starog sveta bogova. To dokazuje da je po-

*

f

I

*frlti

139

java Hrista, daleko od toga da bi bila podetak jed-nog novog politeizma, svet bogova, naprotiv, apso-lutno zakljudila.

Nije lako reii koliko je zap.Savo ttris,t4gls$osoba. Nije disto kao Bog; jer 'bh u svojoj- Eovec-nosti nije Bog, kao Sto su to grdki bogovi bez Stetepg svoju konadnost, ve6 istinski dovek koji je dqkpodvrghut patnjama dovedanstva. Nije kao dovek,jer on ipak i nije sa svih strana ograniden kao do-vek. Sinteza tih protivrednosti nalazi se samo uideji Boga koji dobrouolino pati. Medutim, oD jeupravo na taj nadin antipodno suprotstavljanje sta-rim bogovima. Ovi ne pate, vei su u svojoj konad-nosti blaZeni. Pa i Prometej, i sam bog, ne pati jerje njegova patnja istovremeno delatnost i pobuna.eista patnja nikada ne moZe biti predmet gmet-nosti. TJzei dak kao dovek, Hrist se ipak nikada nemoZe uzeti drukdije nego kao onaj koji trpi, jen jedovednost kod njega preuzet teret, a ne priroda,kao kod grdkih bogova, a njegova ljudska priroda,svojim uEe6iem u boZanskoj prirodi,' postaje-- dakoseitlivil a za patnje sveta, pa je dovoljno upadljivoda je pravo slikarstvo Hrista najradije i najde5ieslikilo kao dete, tako re6i kao da se, kako je nekovrlo tadno primetio, problem te dudesne - ne indi-ferencije, vei me5avine boZanske i ljudske pri:rode potpuno moZe re5iti samo u neodredenostideteta.

Isti karakter patnje i skru5enosti irna i slikaMajke Bo|je.. I ova slika ima simbolidko znadenje,ako ne veC u idejama crkue, a ono ipak zahvalju-juii unutraSnjoj nuZnosti. Ona je simbol op5teprirode ili materinskog principa svih stvari, kojivedno devidanski cveta. Samo, u hri5ianskoj mito-logiji ni ova slika nema odnos prema ma'teriji (pqni iimfol,idko znadenje); ostao je samo moralniodnos. Marija kao praslika ortadava karakter i'en-skosti koji ima ditavo hri5ianstvo. Ono Sto preovla-cluje u Antiei jeste uzvi5eno, muZevno' a u M6d€rnilepo, prema tome Zensko.

.t\

140 i

Tome je sasvim primereno ono Sto uop5te trebasmatrati kao princip hri5ianstva: da onro nemadovr5enih simbola, vei samo simbolidkih radnit'.Citav duh hri56anstva duh je delanja. Beskonadnonije vi5e u konadnome, konadno rnoi,e predi samou

-beskonadno; samo u ovome oba mogu postati

jedno. Jedinstvo kornadnoga i beskonadnoga jeste,dakle, u hri5danstvu radnja. Prva Hristova s'imbo-lidka radnja jeste krStenje u kojem mq se neboobavezalo a Duh si5ao u vidljivom obliku; drugaje smrt, u kojoj je on Ocu ponovo zapovedio, vra-iio, Duh, i uni5tavajuii na sebi ono konadno, postaolrtva za svet. Ove simbolidke radnje nastavljaju se

u hri5ianstvu pride\Cem i kr{teniem. Pnide5ie opetima dve strane sa kojih se moLe posmahrati, ide-elnu, ukoliko je subjekt koji sebi stvara Boga iu t<oji pada ono tajanstveno sjedinjenje- beskonad-noga i konadnoga, i simbolidku. Ukoliko radnja,kojom- ovde konadno istovremeno postaje besko-naEno, kao molitva pada u sam subjekt koji prima,utoliko ona nije simbolidka, ve(' mistiina; a ako jespoljaSnja radnja, ona je simbolidka. (Jol iemo se

watiti na ovu vrlo vaZnu razliku izmedu mistid-noga i simbolidkoga.)

eto je pak crkua sebe posrnatrala kao vidljivotelo Boga, diji bi dlanovi bili svi pojedinci, ona jesamu sebe konstituisala pomoiu radnje. Javni'Livol crkve mogao ie, dakle, biti samo simbolidki,a njen kult Zivo umetnidko delo, tako reii duhovnadrama u kojoj je udestvovao svaki dlan. Popularnipravac hri5danstva, princip crkve da sue kao okeanprimi u sebe, da iz sebe ne iskljudi ni bedne ni pre-2rene, jednom redju, teZnja da bude katolidka, uni-verzahb, morala iu ie ubrzo opredeliti da sebi dadespoljaSnji totalitet, tako re6i jedno telo; i t_ako jesimi crkva, celinom svoje pojave, bila simbolidkai bila je simbol ustrojstva samog nebeskog car-stva.

HriSianstvo kao svet ideia izralen u nadnji biloje vidljivo canstvo i nuZno se izgradilo kao Ul,ig-iarh,zja dija je praslika Lei,ala u svetu ideja. Ovde

f

t4l

c

je tr doveka pao zahtev da bude simbol sveta ideja.a ne vi5e u prirodu, u delanje, ne viSe u bivstvo.Hijerarhija je bila jedini institut njegovog vida ve-lidine misli, koja se' obidno shvata odvei jedno-strano. Ostaie vedno dudnovato da je hri5danstvo,upravo s propa5iu Rimskog oarstva koje je najveiideo poznatog sveta ujedinilo u totalitet, brzim kora-cima napredovalo ka univerzalnoj vladavini. Nesamo Sto se u jedno doba nesreie i carstrra kojepropada, dija je moi bila tek vremenska i koje nijesadrZavalo ni5ta demu bi dovek u jednom takvomsvetu mogao pribeii, gde su hrabrost i u neku rukusrce biti izgubljeni kao objekt: ne samo, kaZem,Sto se u jedno takuo doba, u jednoj religiji koja jeudila odricanje i dak ga pretvarala u sreiu, otvorioop5ti azil; ono je udinilo jo5 vi5e: dim se razvilodo hijerarhije, povezalo je sve delove kultivisanogsveta i 'od svoga je podetka bilo usmereno kao uni-verzalna republika, ali je bilo usmereno na duhovnaosvajanja. (Prozelitizam, obradanje paganA, proteri-vanje Saracena i Turaka iz Evrope, misije u kas-nijim wemenima.) a

S tako velikim, univerzalnim smislom, crkvini5ta nije moglo ostiati strano, iz sebe nije iskljudilani5ta Sto je bilo u svetu: sve je mogla da sjedfurisa sobom. Prevashodno sa strane kulta, kao jedinesa koje je mogla biti simbolidka, ona je i pagan-stvu ponovo dozvolila pristup. Katolidki kult sje-dinio je religiozne obidaje najstarijih naroda sreligioznim obidajima najpoznijih, samo Sto je zavedinu u buduinosti bio izgubljen kljud. Prvi pro-nalazadi tih simbolidkih obidaja, velike glave kojesu doSle do prve misli i pr.ojektra te celine i u njojdalje Zivele kao u Zivom umetnidkom delu, sigurnonisu biti tako prostoduini da bi ih previdjali na5iblesavi prosvetitelji, koji, kad bi ih dovek sve uje-dinio i pustio da rade sto godina, ipak ne bi sastavilini5ta osim gomile peska.

Glavna tadka koja je ovde valna jeste da se uvidikako, shodno opitem karakteru subjektivnosti iidealnosti hri5ianstva, ono simbolidko ovde u pot-

142

punosti mora pasti u delanje (u radnje). Kao Stoje osnovno hri5iansko shvatanje istorijsko, tako jeneophodno da hriSianstvo sadrZi jednu mitolo5kupovest sveta. Ovaplodenje Hrista i sAmo se moZezamisliti samo u vezi sa jednom op5tom predstavom oljudskoj pouesti. U hriS6anstvu ne postoji istinskakosmogonija. Sto od toga postoji u Starorn zavetu,to su vrlo nepotpuni poku5aji. Radnja, povest, svudapostoji samo tamo gde je mnoStvo. Ukoliko je,dakle, radnja u boZanskom svetu, utoliko u njemumora biti i mno5tvo. Medutim, ono se, prema duhuhri5danstva, ne moZe misliti kao poltteistiiko, daklemoZe se misliti samo uz pomoi posrednih biia kojapostoje samo u neposrednom opaZanjtr boZaurstva,pa su prva stvorenja, prve tvorevine boZanske sup-stancije. Takva su biia u hriSdanstvu and,eli.

Covek bi mogao biti u isku5enju da andeleposmatra kao nadomestak politeizma u hri5ianstvu,utoliko vi5e Sto su oni, po svom osobenom poreklusa Istoka, isto tako pouzdano personifikacije idejakao i bogovi grdke m,itologije. Takode je poznatokoliko su snaZno noviji hri5ianski pesnici - Milton,Klop5tok i dr. verovali da moraju koristiti laposredna biia, skono onoliko kao Viland gracije.Medutim, razlika je u tome Sto su g'rdki bogovizaista realno-opaZene ideje, dok kod andela dak injihova telesnost podleZe sumnji, te su oni samiopet nedulna biia. Ako bismo andele hteli da zami-slimo kao personifikacije dejstaua Boga na dulnisvet, oni bi ipak kao takvi, u svojoj neodredenosti,opet bili puki Sematizam, pa, dakle, ne bi bili upot-rebljivi za poeziju. Andeli i njihovo ustrojstvo sutako reii tek u crkvi dobili telo, dija je hijerarhijatrebalo da bude neposredan odraz nebeskog car-stva. Zbog toga je u hri5danstvu samo crkva sim-bolidka. Andeli nisu prirodna bi6a; dakle, u pot-punosti nedostaje ogranidenje; dak i najvi5i medunjima skoro utidu jedan u drugi, i ditava je masa

- kao oreoli kod nekih velikih italijanskih slikara,koji s€, posmatrani Lz blizine, sastoje samb odmalih aneleoskih glava ka5asta. Kao da se to

#

143

rastapanje u hri5ianstvu htelo da izrazi pomoiunajjednolikijeg ispoljavanja delatnosti koja im semogla dati, nai.me vednim istovrsnim pevanjem imuziciranjem.

Povest andela nema, dakle, po sebi nidega mito-lo5kog, osim ukoliko u sebi ne obuhvati i povestLuctferoue pobune i isterivanja, koji je vei jednaodludnija individualnost i realistidnija priroda. Ovadini stvarno mitolo5ko shvatanje povesti sveta, iako,naravno, u pone5to preteranom i istodnjadkom stilu.

Carstvo andela, na jednoj, i davola, re drugojstnani, pokazuje potpunu odvojenost dobrog i zlogprincipa, izme5anih u svi.m konkretnim stvarima.Lucifefovo otpadni5tvo, koje je svet ujedno upro-pastilo i u nj donelo smrt, jeste, dakle, mitolo5koobjainjenje konkretnog sveta, me5anja beskonadnogi konadnog principa u dulnim stvarima, po5to je,naime, istodnjadkim ljudima ono konadno uop5te odzla, a ni u kom pogledu, pa ni u pogledu ideje,od dobra. Ova mitologija prostire se sve do kr.ajasveta, kada ie, naimef iznova nastupiti razdvajanjedobna i zl:a, te ie svako od njih biti pobtavljenou svoj disti kvalitet, dime ie nuZno doii do propastikonkretnoga, pa ie vatra, kao simbol izgladenogsukoba u konkretnome, progutrati svet. Do tada iezAo princip vrlo 'mnogo deliti s Bogom vlast naZemlji, iako je Hristovo ovaploienje sadinjavaloprvi zaletak jednoga carstva na Zemlji njemu sup-rotnog. (O toj ie istodnjadkoj maski potpunije modibiti redi tek kod moderne komedije, po5to, naime,Lucifer u kasnijem vremenu svugde ima uloguvesele osobe u univerzumu, kao onaj Sto stalno kujenove planove koji mu po pravilu uvek iznovabivaju osujeieni, ali koji je toliko pohlepan nadu5e da dak pristaje na najniZe poslove, a ipakkasnije desto, usled stalne sprem,nosti sredstavamilosti i orkve, kada veruje da je njegova stvarnajsigurnija, mora otiii poktrnjena nosa. Mi Nenncismo mu osobito mnogo duZni, jer mu zahvaljujemoza na5u glavnu mitolo5ku lidnost, doktora Fausta.

144

Druge delimo s dnugim nacijama, a ovoga imamosasvim za nas, po5to je on kao izrezan iz sredi5tanemadkog karaktera i njegove osnovne fiziogno-mije.)

U jednom narodu u dijoj poeziji vlada ograni-denje, ono Sto je konadno, m,itologija i religija sustvar roda. Individua se moZe konstituisati kao rodi s njim istinski biti jedno; naprotiv. tamo gdevlada beskonadno, op5te, individua nikada ne moZeistowemeno postati rod, ona je negacija roda. Ovdese, dakle, religija moZe Sir:iti samo zahvaljujuii uti-caju pojedinaca nadmoine mudrosti, koji su samolidno ispunjeni op5tim i beskonadnim, koji su, dakle,profeti, vidovnjaci, ljudi nadahnuti Bogom. Ovdereligija nuZno dobija karakter otkriuenet reli"gije,pa je zato vei u svojoj osnovi istorijska. Grdkojreligiji, lcao poetskoj, kao religiji koja Livi zalrrva-ljujuii rodu, nije bila potrebna nikakva istorijskaosnova, kao Sto nema potrebe ni za uvek otvorenomprirodom. Pojave i likovi bogova bili su ovde vedni;tamo, u hri56anstvu, boZansko je bilo samo nestalnapojava i u ovoj se moralo zadrlati. Religija u Grd-koji nije imala sopstvenu Bovest nezavisnu oddrZave; u hriSianstvu postoji 'pbvest religi e ' i '

crkve.Od pojma otkrivenja nerazd.vojan je pojarn*'

iuda. Kao Sto je grdki duh na svim stranama zahte-vao disto, lepo ogranidenje, kako bi ditav svet zasebe uzdigao do sveta fantazije, tako je istodnjadkiduh na svim stranama zahtevao ono Sto je neogra-nideno, natprirodno, a i to je zahtevao u pouzda-nom totalitetu, kako ni sa koje strane ne bi bioprobuclen iz svojih natdulnih snova. Pojam dudanije mogui u grdkoj mitologiji, jer tu bogovi nepostoje izvanprirodno i nadprirodno, tu ne postojedt? sveta, dulni i natdulni, yed postoji jedai svet.Hni5ianstvo, koje je moguie samo u apsolutnomrazdvajanju, vei je u svom podetku zasnovano nadudu. Cudo je apsolutnost videna sa empirijskogstanovi5ta, koja pada u konadnost a da zbog toganema, odnos prema vremenu.

t0 t45

..//

Ono Eudnotsato u istori,jskom smislu jedina jemitolo5ka g;rada hri56anstva. Ono se Siri od povestiHrista i apostold preko legendi, povesti mudenika

. i wetaea;*do'romantidke dudnovatosti koja se ras-'. palila u dodinr-*rri5danstva s hrabro5iu.

Nama nije mogude da sledimo tu istorijsko-mi-tolo5ku gradu. Samo uop5teno treba primetiti da tamitologija hri5danstva izvorno u potpunosti podivana shvatanju univerzuma kao BoZjeg carstva. Pove-sti svetaca istowemeno su povesti samog neba, pasu dak i povesti kraljeva upletene u tu opStu po-vest BoZjeg carstva. Jedino se na toj strani hriS-ianstvo izgradilo kao mitologija. Ono se tako najpretzrazrlo u Danteouom spevu koji prikazuje univer-ztJm pomoiu tri osnovna shvatanja Pakla, Cis-tili5ta i Raja. Medutim, ipak je grada svih njegovihpesama u tim trima potenoijama uvek istorijska.U Francuskoj i Spaniji, istorijsko-hri5canska gnadaprevashodno se izgradila kao mitologija vite5tva.Njegov je poetski vrhunac Ariosto, diji bi spevjedini bio epski kada bi uop5te u modernoj poezijido sada moglo biti epa.

U kasnijim vremenima, nakon Sto je ukus vite5-tva b,io potisnut, Spanci su za dramske predstaveprevashodno koristili legende o svecima. Vrhunacte poezije oznadava Spanac Kalderon ilela Barka,o kome verovatno, kada se izjednadava sa Sekspi-rom, nije reieno sve.

Poetsku izgradnju hri5ianske m,itologije u delimalikorme umetnosti, pre svega slikanstva, u lirskim,romantidno-epskim i dramskim delima novijeg vre-mena, moii iemo potpunije da prikaZemo tek ubu-duie.

Meelutim, predmet modernog sveta je ba5 i toSto je u njemu sve Sto je konadno - prolaznq i Stoapsulut leZ,i u beskonadnoj daljini. Ovde je sve pod-vrgnuto zakonu beskonadnoga. Po tom zakonu sei izmedu sveta umetnosti u katoiicizmu i sadaSnjegdoba opet ubacila jedna nova masa. Nastao je pio-testantizam i bio je istorijski nuZan. Nagrada he-

su u ono vreme, barem za neke deloverroiima koji

I tou\\,

sveta, zauvek udvrstili slobodu mi5ljenja i otkri-vanja! Princip Sto su ga oni probudili odista je bioiznova Zivotvoran i mogao je, povezan s duhomklasidne starine, da proizvede beskonadne posledice,po5to je po svojoj prirodi uistinu bio beskonadan,ne znajuii ni z.a kakvu granicu, ako iznova nijebio spreden nesreiom vremena. Medutim, posledicaReformacije, koja je naslupila odved brzo, bila jeda je na mesto starog autoriteta stupio nov, pnozni,doslovan. Sami prvi reforrnatori bili su jo5 iznena-deni udincima slobode koju su propovedali. Ovoropstvo slova moglo je joS manje da traje; ho,protestantiz;am nije nikada mogao doii do toga dasebi dade spolja5nji i istinski objektivan i konadanlik. Ne samo Sto se on sam ponovo raspao na sekte,nego je ono Sto je u njemu bilo samo vraianjevednih prava ljudskog duha postalo potpuno razo-ran prineip n religiju i, posredno, za poeziju. Na-stalo je ono uzdizanje zdravog ljudskog razuma,oruda tek svetovnih stvari, do suda o duhovnimstrnarima. Najvi5i predstavnik tog ljudskog razumabio je Volter. U Engleskoj se razvilo tmurnije ineveselije slobodnoumnja$tvo. Nemadki teolozi nap-ravili su sintezu. Ne Zeleii da propadnu sa hri5-ianstvom ili prosveieno5iu, oni su izmedu njihsklopili uzajamni savez, u kojem je prosveienostobe6ala da ie z"adrlati reli.giju ako ()va bude htelada sebe udini i korisnom.

Potrebno je samo podsetiti da slobodnoumnja-Stvo i prosveienost ne mogu da p.tkaZu ni najnez-natnija poetska ostvarenja, pa da se vidi da oniskupa, u svom temelju, nisu niSta drugo doli prozanovijeg doba lximenjena na reiigiju. S potpunimnedostatkom simbolike i istinske mitologije Stose tide one prve, u hri5ianstvu uop5te, a ove druge,u najmanju ruku u protestantizmu - ipak su kas-niji pesnici ponovo stupili iia poprGte da bi se usuorn mnenju nadmetali dak s epskim pesmama rzStarine. Pre svega Mi,lton i Klopiltok. Spev prvogane moZe se zvati disto hr,i3ianskim spevom rred zatoSto njegova grada leZi u Starom zavetu, p r celini

l0* t47

nedostaje ogranidenje na ono Sto je moderno, hriS-iansko, dok ovaj drugi ima tendenciju da budeuzviSen u hri5ianstvu, te s neprirodnom napeto5tuunutra5nju prazninu naduvava do bezgranidnosti.Miltonovi tikovi su barem jednim delom stvarnilikovi s konturama i odredeno5iu, tako da bi dovekza njegovog satanu, koga on obraduje kao jednoggiganta ili titana, mogao poverovati da je uzet sakakve sliike, dok kod Klop5toka sve lebdi li5eno suS-tine i oblika, bez jedrine kao i bez forme. Milton jedugo bio u Italiji gde je gledao umetnidlsa dela, gdeje sadinio i plan svoga speva i gde se obrazovala nje-gova udenost. Klop5tok je bio bez ikakvog shvata-nja prirode i bez pravog shvatanja umetnosti (tazu-me se da njegove zasluge za jezik ne treba umanji-vati). Koliko je sam Klop5tok malo znao Sta hoiesa svojirn planom da stvori jedan hri5iansko_-epslispev, vidi se po tome Sto nam je kasnije Zeleo dapreporudi i nordijsko-varvarsku mitologiju starihNemac.a i Skandinavaca. Njegovo je glavno nasto-janje borba s beskonadnim, ne da ono za ni trebada postane konadno, ved da ono za ni, protiv nie'gove volje i sa neprekidnim opiranjem s njegovestrane, postaje konadno, Pri demu to onda izlazi natakve pnotivrednosti kao na poznatom podetku jedneod njegovih oda:

Serafim prozbori, a beskonadnostVrati odjek beskraja okoli'ne.

Nema potrebe da dalje dohazujem da modernisvet nema nikakav istinski eP i, po5to se s ovimmitologija tek fiksira, takode nikakvu zaokruZenumitololiju. Medutim, ovde se io5 mora pomenutinoviji pokuiaj da se mitologija svede na krug keto-Iidke mitologije. Verujem da sam na p,rethodnimstranicama rekao sve ono 5to se moZe reii o neop-hodnosti nekog odredenog mitolo5kog kruga za poe-ziju. Isto bi se tako iz prethodnih stranica samo posebi dalo prosuditi kakav se fond poezije, u okviruogranidenja postavljenog dosadaSnjem modernom

148

svetu uop5te, mohe naii u katolicizmu. Medut'im,hri5ianstvu su5tinski pripada i to da obrati paZnjuna oditovanja svetskog duha i ne zabonavi da je unjegov plan spadalo i to d:a ouaj svet, koji je sebistvorila moderna mitologija, udini pro5lo3iu. U hri5-ianstvo spada i to da u povesti ni5ta ne shvata par-cija,lno. Katolicizam je neophodan elemenat svakemoderne poezije i mitologije, ali on nije sasvimmoderna poezija i mitologija, i u namelrama svet-skog duha samo je jedan deo toga. Ako se pomislikolika se ogromna istorijska grada nalazi u propastiRimskog carstva i grdkog kraljevstva, i uop5te uditavoj modernoj povesti, kolika je bila raznovrs-nost obidaja i stvarala5tva istaure,meno - kod po-jedinih naci.ja i dovedanstva u celini - r sukcesiunou razliditim stoledima, ako se pomisli da modetrnapoezija nije vi5e poezija za neki poseban narodkoji se obrazovao kao rod, vei poezija za ditav rodi koja, da se tako kai.e, mora biti stvorena odgrade ditave povesti tog roda, sa svim njenimrazliditim bojama i tonovima, ako se sve te okol-nosti uzmu zajedno. onda se neie sumnjati da jei mitologija hri5ianstva u mislima svetskog duhauvek samo deo veie celine koju on bez sumnjepriprema. Da ona nije univenzalna, da je jo5 jednanjena strrana bila ogranidena, mrad koje ze duhnovog sveta, koji je usmeren na razbijanje svihdisto konadnih formi, dopustio da se' u njemu raz-bije celina, to se vidi vei po tome Sto se to dogo-dilo. Iz toga se vidi da ie hri3ianstvo tek modi dastupi u veiu celinu kao op5tevaLe(a poetska grada,celinu diji ie ono biti jedan deo; a ono bi u poezijiuvek trebalo da bude upotre'bljavano u smislu teveie celine, koja se zacelo moZe naslutiti, ali nei izret'i. Medutim, ta bi upotreba najmanje moglabiti poetska tamo gde se ta religija samoj poezijiiskazuje samo-J<ao subjektivnost_ili individualnost.Ona se moZe nazvati poetskom samo tamo gdeistinski prelazi u objekt. Jer, ono najunutra5njijeu hri5ianstvu jeste mistika koja je i sama samounutra5nja svetlost, unutra5nje opaZanje. Ovde je-

t49

-1

dinstvo beskonadnoga i konadnoga pada samo usubjekt. Medutim, neka moralna osoba opet moZebiti objektivni simbol takvog . u4utraSnjeg misti-cizma, pa se ovaj tako fnoZe dovesti do poetskogshvatanja, al,i ne i onda ako njega samog z-d seBeopet iskazujemo samo subjektivno. Misticizam je sro''dan s najdi5iom i najlep5om morhlno5iu, kao. Sto,qb-{[,{to, dak i.u.grehu moZe biti misticizma. Tamo* gde se on istinski ispoljava u 'delbvanju i odraZavana nekoj objektivnoj osobi, tu npr. moderna trage-dija sasvim moZe dostiii visoku i simbolidku moral-nost Sofoklovih komada, kao Sto se i Kalderon utom smislu ne moZe uporedivati ni sa kim drugim, osim sa Sofoklom.

Samo je katolicizam Ziveo u jednom mitolo3komsvetu. Otuda vedrina poetskih dela poteklih u samomkatolieizmu, otuda lakoda i sloboda u obradi teza njih prirodne grade, skoro kao Sto su Grci

' obradivali-.s'qqju mitologiju. Izvan katolieizma skoroda.se rnogu odeliivati'-samo podredivanje gradi, iznu-deno kretanje bez vedrine i puka subjektivnostupotrebe. UopSte, kada se mitologija spusti dg upo-trebe, npr. upotrebe stare mitologije kod modernih,onda je ona, ba5 r.ato Sto je samo upotreba, pukaformalnost; ona ne mora odgovarati telu kao kakvahaljina, vei mora biti telo samo. eak bi i dovr5enopesni5tvo u smislu disto-mistidne poezije pretpo-stavljalo odvajanje u pesniku, kao i u onima zakoje on peva, ono nikada ne bi bilo disto, nikadaizliveno iz celine sveta i du5e.

Osnovni zahtev koji se upuiuje svakoj poezijijeste

- ne univenzalno dejstvo, ali ipak univerzal-nost prema unutra i spolja. Tu pareijalnosti ponaj-manje mogu biti vaZeie. U svakom vremenu biloje samo nekoliko onih u kojima su se koncenturisaliditavo njihovo weme i univErzlJm) ako je u ovomebio opaZen; to su pozvani pesniei. Ne vreme ukolikoje ono sAmo parcijalnost, vei ukoliko je univerzr)m,oditovanje ditave jedne strane svetskog duha. Onajko bi celokupnu gradu svoga vremena, ako ono kaosada5njost ponovo obuhvata i proilost, poetski mo-

150

gao da podredi i svani, bio bi epski pesnik svogavremena. Univsrzalnost, nuZan zahtev upuien sva-koj poeziji, u novije je vreme moguda samo za ono-ga ko iz samog svog ogranidenja moZe da stvorimitologiju, jedan zatvoreni krug poezije.

Moderni svet se uop5te moie nazvati svetomindividua, a antidki svet svetom rodova. U ovomdrugom svetu op5te je posebno, rod je individua;zato je on, premda je u njemu vladaju6e ono Sto jeposebno, ipak svet rodova. U onom' prvorn svetuposebno znaEi samo op3te, i moderni svet je svetindividua, svet rastavljanja, ba5 zato Sto u njemu'ulada opSte. Tamo je sve vedno, trajno, neprolazno,broj gotovo da nema nikakvu moi, po3to op5tipojam roda i individue pada u jedno, ovde umodernom svetu - promena i preobraZaj su vlada-juii zakon. Sve konadno ovde prolazi, jer ne biv-stvuje po sebi samom, ved samo da bi znadilo onoop5te.

OpSti svetski duh, koji je i u prirodi i u svet-skom sistemu tako reii samo konkretno postaviobeskonadnost povesti, istu je suprotnost, suprotnoststaroga i novoga vremena, postavio i u sistemu pla-neta i svetu kometa. Stari su planete s'u'eta umet-nosti, ogranidene na malo individua koje su isto-vremeno rodovi i koje se u najslabijem kretanjuipak najmanje udaljavaju od identiteta. I slike pla-neta imaju medu sobom svoje odredene rodove.Najdublje su ritmidke, a udaljenije - gde se masaobrazuje kao totalitet, gde se sve, kao 1i56e u vremecvetanja, u prstenovima i mesecima koncentridnopostavlja oko sredi5ta dramske. Kometama pri-pada bezgranidan prostor. Kada se pojave, onedolaze neposredno iz beskonadnog prostora, i kolikogod da se pribliZavaju Suncu, toliko se od njegaopet udaljavaju. One su u .. neku ruku samo op5tabi6a, po5to u sebi nemaju nikakve supstancije; samosu vazduh i svetlost, a oni, plastidni, simbolidkilikovi u potpunosti slr vladajuie individue,'bezogranidenja brojem. "r

,15{

Ovo pnetpostaviv5i, moZemo twditi da ie - svedo tadke koja jo5 leZi u neodredenoj daljrini, kadaie svetski duh sam dovr5iti veliki spev na koji. po-miSlja i kada ie se sukcesivnost modelrnoga svetapretvoriti u jednovremsnssf

- svaki veliki pesnikbiti poz\xan da od tc,g (mitolo5kog) sveta koji jo5nastaje, od kojeg mu njegouo vreme moZe otkritisamo jedan deo - da od toga sveta, kaZem, deokojri mu je otkriven izgradi kao celinu i od njegovegrade stvori sebi suojtt mitologiju. Tako je, da toudinimo jasnim na primeru najveie individuemoderurog svertra, Dante stvcrrio sebi sopstvenu mito-logiju, i s njom svoj boZanski spev - od varvarstvai jo5 vdrvarskije umetnosti svoga vremena, od uZa-sA povesti koje je sam doZiveo i od grade postojeiehijerarhije. Istorijske lidnosti koje je Dante uzeou svako ie vreme vaZiti za mitolo5ke, kao Ugolino.Ako bi ikada moglo da nestane sedanje na hije'-rarhijsko ustrojstvo, ono bi se ponovo moglo uspos-taviti prema sliei koju o njemu stvara njegov spev.

I Sekspir je sebi stvorio svoj vlastiti mitolo5kikrug, ne samo od istorijske grade svoje naqionalnepovesti nego i od obidaj6 svoga vremena i svoganaroda. Bez obzira na veliku raznoUkost njegovihdela, u Sekspira je ipak jedan svet; svugde gavidimo kao jednog i istog, a ako prodremo do nje-govog osnovnog shvatanja, u svakom od njegovihdela opet iemo se naii na njemu svojstvenom tlu(Falstaf, Lir, Makbet). - Od grade svoga vremenaSeruantes je stvorio povest Don Kihota, koji doovog trenutka, isto kao i Sando Pansa, irna ugledmitolo5ke lidnosti. Tu postoje vedni mitovi. - Ko-liko se Geteoa Faust moZe prosuditi po postojeiemfragmentu, taj spev nije ni5ta drugo doli najunu-tarnjija, najdistija esencija na5eg doba: grada iforma stvorene su od onoga 5to je u sebi imalorditavo vreme i dak od onoga dime je ono bilo, ilijo5 jeste, brernenito. Zato se on moZe nazvati istin-ski mitolo3kim spevom.

U novije vreme, vi5e puta se mogla duti misaoda bi se sigurrro iz fizike - naravno, ako je spe-

t52

kulativna fizika mogla uzeti grada za jednunovu mitologiju. O ovome se moZe primetiti sle-deie.

Prvo, prema onome Sto sam up,ravo dokazao,osno'rni zakon moderne poezije jeste origlznalnost(u stanoj umetnosti to nipo5to nije bio sluEaj utom smislu). Svaka istinski stvaraladka individuatreba samoj sebi da stvori svoju mitologiju, i onato moZe udiniti od kakve god grade hoie, dakle pre-vashodno i od grrade jedne vi5e fizike. Samo, ta 6ese mitologija ipak u potpunosti moii stuoriti, a netek u op5tim crtama opisati nakon uvodenja

-izves-

nih ideja filozofije; jer, u tom bi studaju bilo nemo-guie da joj se de nezavisan poetslri Livot.

Ako bi uop5te stalo samo do toga da se idejefilozofije ili vi5e fizike simbolizuju pomoiu mito-lo5kih likova, onda se one u celosti ved nalaze ugrdkoj mitologiji, tako da iu se obavezati da celo-kupnu filozofiju prirode prikaZem u simbolima mito-logije. Medut"irn, ipak bi to opet bila sam o upotreba(keo kod Darv!n$). A upravo je zahtev mitolog[je, neda njeni ,slltiboli znade samo ideje, nego aa oni,znadeii za sebe same, budu nezavisna bi6a. Pret-hodno bi s€, dakle, trebalo samo obazreti na svetu kojem bi ta biia mogla nezavisno da se kreiu.Ako bi o\xaj bio dat zahvaljujuii pouesti, onda bise ona bez sumnje na5la sama od sebe. Neka, namse samo dd trojansko bojno polje. na kojem u borbitakode mogu da udestvuju i sami bogolt i boginje.Dakle: pre no Sto nam pouest vrati mitologiju kaoopBtevaZeiu formu, uvek ie se ostati pri tome daindividua samoj sebi mona stvoriti svoj poetski\"rg; a poSto je op5ti elemenat onoga Sto je mo-derno originalnost, vailite zakon da, Sto je ne5tooriginalnije, to je univerzalnije; pri demu se samood origiuralnosti mora radikovati partikularnost.Svaka origina)no obradena grada upravo je timei univerzalno poetska. Ko zna da gradu vi5e fiziksupotrebi na taj originalan, nadin, tome ie ona moiipostati istinski i univer:zalno poetska.

4l{sr$fr,*f;Sr.lldtf

q

t:

153

Medutim, ovde dolazi u obzir i jedan drugiodnos koji filozofija prirode ima prema lnodernomstvarala5tvu. Pravac svojstven hri5ianstvu jeste odkonadnoga ka beskonadnome. Pokazano je kako tajpravac ukida svako simbolidko shvatanje, i ono Stoje konadno shvata samo kao alegoriju beskonadnoga.Tendetrcija koja se opet p.robija u tom op5tempravcu da se beskonadno vidi u konadnomebila je jedna simbolidka teZnja, koja je medutim,usled nedostatka objektivnosti, po5to je jedinstvopalo u subjekt, mogla da se ispolji samo kao mis-tiaizam. Mistidari su u hri5ianstvu odvajkada bilismatrani kao pometeni, ako ne i kao otpadnici.Crkva je dopu5tala misticizam samo Ll delanju (uradnjama), jer je on tu ujedno bio objektivan, uni-verzalan, umesto da je onaj subjektivni. misticizambio posebnost celine, stvarna jereza. Filozofija pri-rode je takode posmatranje beskonadnoga u konad-nome, ali na jedan op5tevaZeii i naudno objektivannadin. Svaks spehUlgtr:ga filozofija nu4lg--ba-jsti

---"*-"-';'BrevEie

-"suprotan . pravcu -hr-iB.ffi -uMik.o- 5€, ' .

naime, hri5ianstvo uzme u tom svom empirijsko--istorijskom obliku u kojem se pokazuje kao sup-rotnost, a u tom suprotstavljanju sAmo sebe neposmatra kao prelazak Hri3ianstvo je, medutim,ve6 sada zahvaljujuii toku vremena i udincimasvetskog duha, koji dopu5ta da se njegova dalekanamera samo nasluti, no ipak ne i da se ne pre'-pozna - prikazano samo kao prelazak i samo kaoelemenat i tako re6i jedna strana novog sveta ukojem ie se sukcesije modernog vremena napo-sletku pokazati kao totalitet. Ko poznaje op5ti tippo kojem je sve sredeno i po kojem se sve dogada,taj neie sumnjati da je taj integralni deo modep-nog stvarala5tva drukdije jedinstvo koje je hri5-ianstvo iskljudilo iz sebe kao suprotnost i da seto jedinstvo, koje je gledanje beskonadnoga u ko-nadnome, mora primiti u njegovu celinu, iako,naravno, podredeno njegovom posebnom jedinstvu.Ono Sto sledi posluZiie da objasni moje mi5lienje.

Realistidka mitologija Grkd nije iskljudivala isto-rijski smisao, Stavi5e, ona je tek u istorijskom smislu

- kao ep - istinski postala mitologija. Po poreklu,njeni su bogovi bili prirodna bzda; ovi prirodni bo-govi morali su se otrgnuti od svog 'izvora i postatiistorijska bica da bi uistinu postali nezavisna, poetskabiia. Oni tek tu postaju bogovi, pre toga su idoli.Zbog toga je ono Sto preovladuje u grdkoj mitologijiipak vazda ostao realistidki ili konadni princip. Sup-rotno ie biti sludaj u modernom stvarala5tvu. Onoposmatra univerzum samo kao pouest, kao moralnocarstvo; utoliko se ono prikazuje kao suprotnost.Politeizam, koji je u njemu mogui, mogui je samozahvaljujuii ogranidenjima u Dre,rnenu, zahvalju-juii istorijskim ogranidenjima; njegovi su bogovipovesni bogovi. Oui, neie moii da postanu istinskibogovi, Livi, nezavisni, poetski, pre no Sto pnisvojeprirodu, pre no Sto budu prirodni bogovi. HriSian-skom stvarala5tvu ne mora se nametati realistidkamitologija GrkA; naprotiv, njegova idealistidka bo-Zanstva, obrnuto, moraju se usacliti u prirodu, kaoSto su Grci svoja realistidka boZanstva usadili upovesti. eini mi se da je to krajnje odredenje sve-kolike moderne poezije, tako da i ova suprotnost,kao i svaka druga, postoji samo u n"apsolutnosti,a svaka od suprotnih strana u svojoj apsolutnostitakode stupa u harmoniju s drugom stranom, i jane tajim svoje uverenje da je u filozofiji prirode,onako kako se izgradila iz idealistidkog principa,napravljen pnvi nacrt one buduie simbolike i onemitologije koju neie stvoriti pojedinac, vei ditavodoba.

Ne Zelimo mi, da idealistidkom stvaraniu damonjegove bogovekujemo njegove

pomoiu fizzlce. Naprotiv, ffii ode-bogove za koje, moZda jo5 pre

no Sto su se u njemu obrazovali sasvim nezavisnood ove, vei imamo spremire simbole.

To je bio smisao moga mi5ljenja kada sam tw-dio da moguinost budude mitologije i simboliketreba traLiti u vi5oj spekulativnoj fizici.

,l

154

'4 ,,,rn ii"

Uostalom, ovo odredenje mora se prepustiti je-dino odluci vremenai jer, dini se da je tadka' pove-sti, na kojoj ie se njena sukcesivnost pnetvoriti uJednovremenost, jo5 neodredeno daleko, a ono Stoje sada mogu6e, jeste da bude samo ono Sto je veiranije postojalo, naime da svaka nadmodna snagasvoj m,itolo5ki krug moZe sebi da stvori od svakegrade, pa dakle i od grade prirode, Sto, opet, ipakneie biti mogude bez sinteze povesti sa prirodom.Ovo poslednje je dist Homer.

L Po5to se antidka mitologija svugde odnosi na| ,tr prirodu i po5to je simbolika prir6dE mona nas za-- i nimati da vidimo kako de se u modernoj m,itologiji,

; kraj njene potpune suprotnosti sa antidkom, iira-i r i ztti odnos prema prirodi. U op5tim crtama, to se

moi,e odrediti vei na osnovu preda5njega. - Apso-lutna prevaga idealnoga nad realnim, .-. duhovnoga..ndd telesnim, bila je princip hri5ianstva. Otuda u

i iud1t, neposredno zahvatanje na!dulniXS-*u..*q&,kp".'*TSta prevlast duha nad prirodom "jzr.a.Zena*ie.U rng.-

-'g_i4Lukoliko je ona obuhvatala u sebi bajanje i oma-*'dijavanje. Magijsko shvatanje stvari, ili stlvatanjeprirodnih posledica kao magijsk'ih, bilo"'je samo

i ' nepotpuno nasludivanje vi5e "i apsolutne poveza-nosti svih stvani u kojoj nijedna u drugoj nepostavlja ili izaziva ne5to neposredno, ve6 samopomoiu preqtsbilirane harmonije.* .posr_eggtvqmapsolutnog identiteta sVih styp'ri.*Upravo- se zbogtoga magijskim naziva i svaki uticaj koji stvarivr5e jedura na drugu samo svojim pojmom, daklene na prirodan nadin, npr. da pokretri ili neki zna-kovi, disto kao takvi, mogu za nekog doveka postatikobni. Dalje, u verovanju u magiju izrahavalo senasluiivanje postojanja razliditih prirodnih pore-daka, mehanizma, hemizma, organizma. Poznato jekako je prvo upoznavanje s hemijskim pojavamade,lovalo na duhove novijeg sveta. Uop5te, uzmica-nie prirode kao mislegjg_dalo_ig_lgjem svetuopSti pravac prema tdjfrArya priide-Tajanstvenijezik_ zvezda, koji se izralava u njihovim razliditimkretahffi i konjunkcijama, neposredno je dobio

156

istorijski smisao; njihovo kretanje, njihova pro-mena, njihove veze, ukazivali su na sudbinu svetau celini i, posredno, ilo sudbinu pojedinca. I ovdeje u osnovi leZalo tadno nasludivanje da se u Zem-lji, po5to je ona univerzum za sebe, moraju nala-zili elementi svih zvezda i da razliditi poloZaj,it iudaljenosti zvezda od Zemlje ved pni prvoj forma-ciji nuZno utidu posebno na osetljivija stvorenjaZemlje, kao Sto je ljudsko. - U filozofiji prirodedokazuje se da razliditim porecima metala, zlatu ilisrebru itd., odgovaraju isti poreci, na nebu, kao Stou konstrukciji planete Zemlje po sebi, prema njenedetiri strane, za'ista imamo potpunu sliku dttavogSundevog sistema. Oduhovljenost zvezda', te da ihpo njihovim putanjama rrode svojstvene im du5e,bilo je mi5ljenje koje se odrZavalo ioS od Platonai Aristotela. Sve do Kopernika, Zemlia je shvatanakao sredi5te univerzuma; na tome je podivala i onaaristotelovska astronomija koja Danteovom spevusvuda leLi u osnovi. Lako se dade zamisliti kakveje posledice po hri5canstvo, tj. po katolidk'i sistem,moiala imati Kopernikova teorija, i izvesno je dase r,imska crkva tom distom udenju tako snaZnosuprotstavljala ne samo zbog redi Jo5uine. Ta-janstvene sile kamenja i biljaka bile su na Istokuop5teprihvaiene. Verovanje u njih je, kao i lekair-stvo, u Evropu doSlo s Arabljanirna. Isto tako iupotreba talismana i amajlija, kojima su se tjudina Istoku joS od najstarij'ih vremena branili odotrovnih zmija i zlih duhova. Mnoga od mitolo5-kih shvatanja Zivotinjskog sveta nisu bila svoj-stvena novijim ljudima.

Sada iu u nekoliko stavova saZeti ono Bto samdo sada rzlolio o modernoj mitotogiji da bih timeolak6ao preglednost. Najpre treba da, zbog pove-zanosti, pogledamo jedan raniji stav iz $ 28. kojisadrZi princip za ditavo oiro istraZivanje.-On je,naime, u op5tim crtama utwdio da se-idef,d mogu *posmatrati reaino

-i 'r.uo bogovi, Fg" Fe* p;gfr: .l$ff-il

-

prema tore;:SoZil$oBinatrdti kad svet bogova{ Tajje svet grada si5ke-pbezijel-Gde se on stva-id, tu

157

je proizvedena najvi$a indiferencija apsoluta s onimSto je posebno u realnom svetu. S tim se sada pove-zuje sledeci stav:

S 43. U gradi umetnosti, ne moEe se zamislitt'nikakua suprotnost osim tormalne. Po svojoj suS-tini, naime, g,rada je uvek i vedno jedna, uvek inuZno je apsolutni identitet op5tega i posebnoga.Ako, dakle, uop5te postoji neka suprotnost u pogle-du grade, onda je ona samo formalna, te se kaotakva mora izraziti i objektivno kao suprotnost uvremenu.

$ 44. Suprotnost 6e se ispoljiti u tome Eto 6ese jedinstuo apsolutrwga i. konadnoga (posebnoga)u grad,i umetnosti s jedne. strane pojaur,tt kao deloprirode, a s druge strane, kao delo slobode.

Jer, po5to je u gradi po sebi i za sebe uvek inuZno postavljeno jedinstvo beskonadnoga i konad-noga, a ono je moguie samo na dvojak nadin: dase univerzum prikaZe u konadnome iti konadno uunivenzumu, pa je ono prvo - jedinstvo koje leZiu osnovi prirode, kao Sto je ovo drugo - jedinstvokoje leZ,i u osnovi idealnog sveta ili sveta slobode,to ie se i jedinstvo, ako se javlja kao produktivnoi deli na suprotne strane, s jedne strane moii poja-viti samo kao delo prirode, a s druge strane kaodelo slobode.

Primedba. Da je pak ta suprotnost prikazanaupravo u gndkoj ili antidkoj i u modernoj poeziji,to se mo7,e dokazati samo empirijski iz fakta, a idokazano je u preda5njem izlaganju.

S 45. U prxom slutaju (nuZnosti), jeilinstuo 6ese po'jauiti, kao jedinstuo uniuerzuma s konainr'm,a u drugorn sluiaju (slobode) pojaui6e se kao jedin'stuo konainoga s beskonainr,m.

Ovaj stav je, kao Sto je jasno iz dokaza pret-hodnog stava, samo drugi izraz prethodnog stava.

158

Pa ipak, on se i posebno mote dokazati na sledeiinadin: suprotnosti se (prema S 44) odnose kao pri-roda i sloboda; karakter prirode pak jeste (premaS 18) nerazdvojno, jo,5 pre razduaiania postoietejedinstvo beskonadnoga i konadnoga. Konadno je unjemu vladajuie, ali u njemu LeLi klica apsoluta.Tamo gde je jedinstvo razdvojeno, tu je konadnopostavljeno kao konadno, dakle mogui je samo pra-vac od konadnoga ka beskonadnome, dakle moguieje jedinstvo konadnoga s beskonadnim.

$ 46. U yruorn sludaiu,kao simbol, a u drugom kao

To sledi iz obja3njenja

konadno je po'stauljenoaleg ort j a b e skorwinog a.

datih 1rz $ 39.

Primedba. I ovako se mote izraziti: u prvomsludaju, konadno je u isto vreme beskonadno sAmo,ne znadeii samo ovo, baS zato je ne5to za sebe, inezavisno od svoga znadenja. U drugom sludaju,ono za sebe sAmo nije nGta, ved je samo u odnosuna ono beskonadno.

Zakljudnt, stau. U prvom sludaju, kanakter umet-nosti je u celini simboliiki, a u drugom ie u celinialegorijski. (Da je to sludaj u modernoj umetnosti,ubuduie valja dokazati u pojedinostima. Medutim,ovde iemo, na{ravno, uzeti distu suprotnost, dakleono Sto je moderno, ne kako ono moZe biti u svo-joj apsolutnosti, vei kako se prikazuje u svojoj n9--apsotutnosti, i kako je, prema tome, do sada biloprikazano, jer nas sve uverava u to da dosada5njapojava moderne poezije io5 nije dourienn suprot-nost u kojoj bi ba5 zbog toga obe suprotne straneopet postale jedno.)

$ 4?. U mr,totogijt, prue arste unr'uerzum se po-smatra kao yrirod"a, a u mitologtji druge urste leao

suet prouid,enja ili lcao poztest. Ovo je nuZanzakljudak, po5to je jedinstvo koje LeLi u osnovidruge : delanje, providenje u suprotnosti prema

159

sudbini: sudbina : diferencija (prelazak), otpada-nje od identiteta prirode, providenje : rekonstruk-cija.

Dodatak Suprotstavljanje konadnoga s univer-zumom mora se u prvoj prilcazati kao pobunag a udrugoj kao bezuslovno predavanje univerzumu.Prvo se moZe okarakterisati kao uzuz\enost (osnovnikarakter antidkoga), drugi kao lepota u uZem smi-slu.

S 48. U poetskom suetu, prDe urste, rod' 6e soizgraditt, kao indiuidun tli posebno, a u drugorn' 6e

r,ndtutdua za sebe teEtti ka tome da izrazi opite.NuZan zakljudak. Jer, tamo je op5te u poseb-

nome kao takvom, ovde je posebno u opStem kaoon Sto znali opSte.

$ 49. Mitologi,ja prue urste t'zgradi1e se lwazaokru2en suet bogoua, za drugu 6e celi'na, u koioinjene ideje postaju objektiune, i, snma opet bitibeskonaina celina. NuZan zakljudak. Jer, tamoje ogranidenje, vlada konadnost, ovde je beskonad-nost. - Takode: tamo je bivstvo (Sein), ovde posta=janje (Werden). Likovi prvoga sveta su trajni, vedni,prirodna biia jednog vi5eg poretka, a ovde su pro-lazne pojave.

S 50. Tamo 6e poli,teizam bxti mogut pomotuprtrodnog ogmni,ienja (uzet od onoga Sto pada uprostor), oude 6e btti, mogut sarno pomotu oErani,-denja u urernenu.

Ovo sledi samo po sebi. Svako opaZanje Bogajeste samo'u povesti.

Pri.medba. Ako ovde beskonadno Ylazi u ko-nadno, onda ie ono bivstvovarti samo zato da bi ovor.rmi5tilo po sebi (samom) i svojim primenom, i takopovuklo granicu izmedu dva sveta. Otuda je nuZnaideja potonjeg sveta: ovaplo6enje i smrt Boga.

S 51. U pruoj arstl mttologzie pmoda ie onoito je oiigledno, a idealni suet je ono ito ie tajan-

160

stueno, u drugoj ursti ideelnr, suet se oittuje, apriroda se poulait, u misteriju. - Ovo sledi samood sebe.

$ 52. Tamo je religija zasnouana na mi,tologzji,oude je, nnproti,u, mitologija zasnouann na reli,giji,.Jer, religija: poezija ponovo : subjekti.vna: objek-tivna. Konadno se u beskonadnome opaZ,a pomodureligije, dime za mene i konadno tek postaje refleksbeskonadnoga, a beskonadno je u konadnome sim-bolidko i utoliko mitolo5ko.

ObjaEnjenje. Grdka mitologija nije kao takvabila religija; ona se po sebi moZe shvatiti samo kaopoeztja; religijom je postala tek u odnosu premabogovima (beskonadnome) koji je dovek sebi samo-me dao, u religioznim radnjama itd. U hri5ianstvu,ovaj odnos je ono Sto je prvo, i svaka moguia sim-bolika beskonadnoga, dakle i svaka ,mitologija,dovedena je u zavisnost od njega.

Dodatak 1. Tamo je sama religija morala da sopojavi viSe kao prirodna religija, ovde je mogla dase pojavi samo kao otknivena religija. To slediiz $ 47. i 48.

Dodatak 2. Iz takve religije neposredno je moglaproiziii mitologija, jer je ona prva biLa zasnovanana tradiciji.

Dodatak 3. Ideje te religije nisu po sebi i zasebe mogle biti mitolo5ke. Jer, one su potpuno ne-dulne. Dokaz je trojednica, aneleli itd.

Dodatak 4. Takva religija mogla je postati nrito-lo5ka gr,ada samo u istoriji. Jer, one (ideje) samou njoj stidu nezavisnost od svoga znadenja.

$ 53. Kao 5to su te,mo ideje pruenstoeno mo'glepostati objektiane sarne u br,ustuu, tako su oademogle postati, objektiune sulno u delanju. Jer,svaka je ideja : jed,instvo beskonadnoga i konad-noga, a ono ovde jeste samo pomoiu delovanja, kaoSto je tamo pomoiu supnotnoga, dakle pomoiu biv-stva.

161ll

$ 54. Osnouno shuatanie suake stmbol'ike posled'nje urste nuEno je bila crkva. Jer, u mitologijidnuge vrste univerzum iti Bog opaZa se u povesti(upor. $ 47). Medutim, tip ili forma povesti jesterazdvojenost u pojedinadnome i jedinstvo u celini(ne5to Sto se ovde pretposiaulia kao ono Sto trebadokazati u filozofiji), pa je, dakle, u toj vrstisimbolike Bog uop5te mogao postati objektivankao sjedinjavajuii princip jedinstva u celini irazdvojenosti u pojedinadnome. A to se moglodogoditi samo u crkui, (gde postoji i neposrednoopaZanje Boga), jer u objektivnom svetu nije bilonikakve druge sinteze te vrste (npr. u drZavnomuredenju, u samoj povesti, ta bi sinteza ponovomogla postati objektivna samo u celt'ni, ti. u besko-nadnom vremenu, ali ne sada).

Dodatak Crkvu treba posmatrati kao umetnidkodelo.

$ 55. Spoljainje delooanje u koiero se izra1auajedinstuo beskonninoga i konadnoga ieste simboliiko.-- Jer, ono je prikazivanje jedinstva beskonadnogai konadnoga u konainorne ili posebnome.

S 56. Isto to delouanje, ako je sarno unutrainie,jeste mi,sttino To je pojam koji urtwdujemo oonome Sto je mistidno, te mu, dakle, nije potnebannikakav dokaz kao obja5njenje.

Dodatak 7. Dakle, misticizam : subjektivnasimbolika.

Dodatak 2. Po sebi i za sebe, misticizam je ne-poetski jer je on suprotan pol poezije, koja jejedinstvo beskonadnoga i konadnoga u konninome,

Razume se da je red o misticizmu po seb,i i zasebe, a ne o misticizmu ukoliko on sAm opet moLepostati objektivan, npr. u moralnom nastrojenjuitd.

t62

$ 57. Zakon prue urste u,metnosti jeste nepro-menljir,uost u sebi, samoj, zakon druge jeste napre-dak u promenr.. - Sledi vei iz suprotstavljanja obejukao prirode i slobode.

S 58. Tamo ulada egzemplarno ili praslikounost,oude ulada originalnost. Jer, tamo se op5te po-javljuje kao posebno, rod kao individua, ovde, na-p,rotiv, individua treba da se pojavi kao rod, po-sebno kao op5te. - Tamo je polazna tadka identidna(6pqgog), jedan, naime op5te samo, a ovde je polaznatadka uvek i nuZno razlidita, jer leZi u posebnome.

Razlika izmedu originalnostz L posebnostl, sastojise u tome Sto se originalnost izgraduje od poseb-noga ka op5tem, univerzalnom.

$ 59. Druga ursta u,metno'str, postoji sarno kaoprelazak ili kao suprotna nruoj u neapsolutno'sti. -Jer, potpuno ugradivanje konairroga u beskonadnoopet bi sa sobom donelo i ugradivanje univerzumau konadno.

Dodatak. Il tom prelasku, gde je originalnostono vladajuie, neophodno je da individua za samusebe od posebnoga stvori univerzalnu gradu.

S 60. Zahteu za apsolutnost s obztrom rul W-slednju urstu mitologije bio bt, zahteu za pretuaronjesukcesije nlene beskonaine. pojaue u jednouremerwst(obja5njava qe iz $ 50).

Do'datak To je moguie samo integracrijom po-sredstvom suprotnog jedinstva. U prirodi je jedno-vremeno ono Sto je u povesti sukcesiv Apso-Iutni identitet prirode i povesti.

$ 6t. Kao Sfo su se u mitologr,ji prue urste pri-rodn;t bogoui i,zgradili u poDesne bogoue, tako se umztologtji druge urste bogoui iz pouesti, moraju iz-graditi u prirodu, dakle od pouesnih bogoua u prt-rodne bogoue. Jer, sarno onda postoji apsolutnost,prema $ 60.

ll* 163

Dodatak Ukoliko se ovo prvo uzajarnno prolt-manje obaju jedinstava - prirode s pove5iu i po-vesti s prinodom - zbiva u €PU, utoli.ko ie €P,Homer (u doslovnom smislu onaj koji sjedinjuje,identitet), koji je tamo ono prvo, ovde biti ono pos-ledmje, te ie ispuniti ditavo odredenje nove umet-nosti.

Tredi od.sek

KONSTRUKCIJA POSEBNOGA ILIFORME UMETNOSTI

Sa zavr5enom konstrukcijom grade umetnosti,koja leZi u mitologiji, za nas se 'iavlja nova supnot-nost. Podeli smo od konstrukcije umetnosti L<ao real-nog prikazivanja apsoluta. Ovo prikazivanje nijemoglo biti realno a da ga ne prikaZe pomoiu po'je-dinadnih konadnih stvari. Napravili smo sintezuapsoluta s ognanidenjem; iz toga nam je nastaoidejni svet umetnosti, ali je i on, s obzirom na sAmoprikazivanje opet samo grada ili ong op5te naspramkojeg stoji forma ili ono posebno.

Kako ta op5ta grada prelazi u posebnu formu ipostaje materija posebnog umetnidkog dela?

Iz prinaipa postavljenog na podetku unapred semoZe uvideti da ie i ovde biti vaZno da se obe sup-rotnosti apsolutno sintetizuju, da se grada i formapomoiu nove sinteze prikaZu u indiferenciji. Na tose odnose sledeii stavovi s kojima prelazimo na kon-strukciju umetnidkog dela kao takvog.

S 62. Ono Eto neposreclno stuara umetni,iko d"eloili pojedtnndnu zbr,ljsku stue,r, pornotu ko'je apsolutu idealnom suetu postaje realno-objelctiuan, jesteueini pojam ili, ideja iotteka u Bogu, koji, je jednosa sarnotn du\om i sa njom pouez&n.

Dokaz. On se izvodi iz $ 23, po kojem je Bogformalni ili apsolutni uzrok svake umetnosti. No,

'i

t"LtI

!1i

'fi

lij!It*

rF,h

':1

164 1,65

I

Bog neposredno i iz sebe sama proizvodi samo idejestvari, a zbiljske i posebne stvari proizvodi samoposredno u reflektovanom svetu. Ukoliko, dakle,princip boZanskog sjedinjavanja, tj. Bog sam, po-staje objektivan pomoiu posebnih stvari, utolikoono Sto te posebne stvari proizvodi nije Bog nepo-sredno i posmatran sAm po sebi, ved samo Bog kaosu5tina posebnoga i u odnosu prema posebno,me.Ali, Bog se prema posebnome odnosi samo pornoiuonoga u demu je ono jedno sa svojim op5tim, tj.pomoiu svoje ideje ili svoga vednog pojma. Ta ideja,medutim, u ovom sludaju jeste ideja samog apsoluta.A ova stide neposnedan odnos prema posebnome ilise proizvodi objektivno sarno u onganizmu i umu,oba mi5ljena kao jedno (jer je samo onrganizam re-alni, a um idea,lni odraz apsoluta u realnom ili stvo-renom svetu, prema paragrafima 17 i 1B). Medutim,indiferencija organizma i uma ili ono jedno u kojemapsolut, na jednak nadin realno i idealno, postajeobjektivan, jeste dovek. Dakle, Bog je, ukoliko sepomoiu ideje ili vednog pojma odnosi prema doveku,tj. vedni pojam samog doveka, koji je u Bogtl jesteono dime se stvana umetnidko delo. Ideja doveka paknije ni5ta &rugo doli suEtina ilt ono Po-sebt samogdoveka koje u du5i i telu postaje objektivno, te je,prema tome, neposredno sjedinjeno s duSom.

Obja1njenje. Sve su stvari u Bogu samo pornoiusvoje ideje, a ta ideja postaje objektivna tamo gdese i u refleksu jedinstvo beskonadnoga i konadnogaproizvodi u formi. Po5to je to sludaj u doveku, bu-duii da je ovde ono konadno, telo, kao ii du5a celo-kupno jedinstvo, ovde ideja kao ideja postaje objek-tivna, a po5to njena su5tina jeste da proizvodi, onaje uop5tet produktivna.

$ 63. Ouaj ueini, po,jam ioueka u Bogu kao nepo-srednog uzro'ka njegouiTt, produkcija jeste omo Etose naziuo genijem, gotovo onim boZanskim svojstve-nim doveku. To je, da se tako ka?,e, deo apsolutnostiBoga. Stoga svaki umetnik i moZe proizvoditi samoonoliko koliko je to povezano s vednim pojmom nje-

166

\

govog sopstvenog bi.ca u Bogu. Sto se vi5e u njemuopa1a univerzum, Sto je organslsiji, 5to vi5e pove-zuje konadnost i beskonadnost, to je produktivniji.

Obja*njenja. 1) Bog ne pnoizvodi iz sebe niStaosim onoga u demu se ponovo izrai,ava celokupnanjegova su5t,ina, dakle ni5ta 5to opet ne bi bilo pro-izvedeno, Sto opet ne bi bilo univerzum. Tako jeto u onome Po-sebt,. Sto se, medutim, BoZje prorz'vodenje, tj. ideja kao ideja, javlja i u pojarmomsvetu, to zavisi od uslova koji u njemu postoje ikoji nam se utoliko javljaju kao sludajni, 'irako ie,posmatrano s jednog vi5eg gledi5ta, i pojava genijauvek iznova nuZna.

2) Boi:je proizvodenje je vedni akt samoafirma-cije, tj. akt koji nema nikakvog odnosa prema vre-menu, s jednom realnom i jednom idealnom stra-nom. Po onoj prvoj strani, on svoju beskonadnostrada u konadnost i jeste priroda, po ovoj drugojstrrani, on ponovo uzima konadnost u svoju besko-nadnost. Medutim, upravo se to misli i u ,ideji ge-nija, naime da se genije s jedne strane misli kaoprirodni, I S druge strane kao ideelni princip. Prematome, on je cela apsolutna ideja, posmatrana u po-javi ili odnosu prema posebnome. To je jedan teisti odnos kojim se u izvornom aktu saznanja pro-izvodi svet po sebi i kojim se u aktu genija pfo-izvodi umetnidko delo kao isti taj svet po sebi, samou pojavi. (Od svega onoga Sto je samo talenat, genijese razlikuje po tome Sto talenat ima tek emp,irijskunuZnost, koja je i sama opet sludajnost, dok genijeima apsolutnu nuZnost. Svako istinsko umetnidkodelo apsolutn,o je nuZno; umetnidko delo koje jepodjednako moglo da bude i da ne bude, ne zaslu-?uje to ime).

S 64. Izjaua. Realna strona genr,ia ili ono iedin-stuo ko,3e je ugrailenost beskonndnoga u konainomoEe se u ui,em smislu zuati poezija u umetnostr';idealnm strana tli ono. jedinstuo koie ie ugrad,enostkonaEnoga u beskomaino mo\er se zuati umetnostu umetnosti,,

,,I'I r

,li

J{11

elr

'.El

,i

,'1

167

Obja\njenje. Pod poezijom u uZem smislu, akose samo drZimo jezidkog zna[enja, .podrazumeva seneposredno proizvodenje ili stvananje nedega real-nog&, inuencija po sebi i za sebe. Medutim, svakoneposredno proizvodenje ili stvaranje vazda je inuZno prikazivanje nedega beskonadnog, nekog poj-ffia, u nedemu konadnom ili realnom. Ideju umet-nosti svi mi vi5e dovodimo u odnos sa suprotnimjedinstvom, jedinstvom ugradenopti posebnoga r.l

op5te. U invenciji, genije se Siri ili izliva u onoposebno; u formi, on posebno rmaia u beskonadno.

Samo u potpu,noj ugradenosti beskonadnoga ukonadno, ovo postaje ne5to Sto je za sebe postojefe,su5tina po sebi, koja ne znali prosto neSto drugo.Tako apsolut daje nezavisan Lrot idejama stvarikoje su u njemu, time Sto ih na vedan nadin ugra-cluje u konadnost; tako one stidu Zivot u sebi sa-mima, i samo ako su u sebi apsolutne, one su uapsolutu. Dakle, poezija i umetnost su kao dva je-dinstva: poezija je ono pomoiu dega neka stvar usebi samoj ima Livot i realnost; umetriost je onopomoiu dega ona postoji u stvaraocu. '

$ 65. Izjaua. Pruo od dua jedinstua, ono koje jeugradenost beskonatnoga u konadno, izraEaua se uumetntikom delu pruenstueno kao uzvi5enost, adrugo, koje je ugrailenost komadnoga u beskonntno,izraEa.ua se u umetniikom delu pruenstueno kaoIepota.

Ovo ne moZemo dokazati drukdije nego tako Stoiemo pokazat'i da ono Sto se, prema op5toj saglas-nosti, zahteva za uzvi5eno i lepo nije ni5ta drugodoli ono Sto je izraieno u na5oj izjavi. - Gled,i5teje zapravo ovo: gde postoji prihvatanje beskonad-noga u konadno kao takvo, gde se, dakle, beskonadnorazlikuje u konadnome, tu rasudujemo da je pred-met kod kojeg je to sludaj uzviSen. Svaka uzvi5enostje iti priroda ili nastrojenje (daljim razmatranjemotkriiemo da je su5tina, supstancija, uzvi{enoga uvekjedna te ista, a da se samo forma menja). UzviSe-nost prirode postoji opet na dvojak nadin: ,,tamo gde

I68

netrrr se ukazuje kakav dulni predmet koji je za na5uioo shvatranja odvei visok i u odnosu na nju ne-izf7:eran, iti tamo gde se na5oi snazi, ukoliko smoLiala bi6a, suprotstavlja neka moi prirode premat<ojoj na5a snaga sasvim i5dezava". - Tako su pni-ieri za prvi sludaj ogromne nase planina i stenjaiije vrhove oko ne moZe da dosegne, Siroki okeanzisvoden samo nebom, vasiona u svojoj neizmer-iosti, n koju se svrako rnoguie dovekovo menilo[slcazuie kao nedovoljno. Uobidajeno posmatranjei" neizmernosti prirode jeste da se ona smatra kaoorao beskonadno samo; s takvim shvatanjem nipoStonije povezano oseianje uzvi5enosti, vei, naprotiv,osedanie.uniZenosti. U velidini l.lo takvoj nema.ni-Ee€a uzvi5enog, vei samo u njoj kao otsjaju istinske6a5ftonadnosti. OpaZaj uzvi5enoga nastupiie teknnda kada se dulni opaZaj pokaZe neprimerenim za

velidinu dulnog predmeta, pa se sad javi ono istin-ski beskonadno, za koje ono Sto je samo dulno bes-konadno postaje simbol. Utoliko je uzvi5enost pod-jaspljivanje konadnoga, koje se. pretuara da je bes-"gonadnost, pomoiu istinski beskonadnoga. Ne moL,e

bi'ti potpunijeg opaZaja beskonadnoga osim tam'ode simbol, u kojem se ono opata, u svojoj konad-i,osti licemeri beskonadnost. ,,Onoga ko tek dulnoriosmatra (da se ovde posluZim Silerovim redima),ieizmernost prirode moZe da podseti samo na gra-rice njegove moii shvatanja, kao Sto ga strahotnairiroda koja s neizmernim snagama donosi propast'rnoZe da podseti jedino na njegovu nemoi. U opa-i.anju koje je tek dulno, on bi se od te veliker slikeorirode okrenuo ili s malodu5no56u ili sa uZasom.

hli, ne uzdite se on tako brzo do apsolutne kontem-o\aciie, tek Sto mu beskonadnost jednog vi3eg opa-;,.anja side u bujicu tih pojava i poveZe se s onimludovi5nim dulnog opaZanja kao svojim omotadern,a divlje prirodne mase oko'njega podeie da za njVivaju jedno sasvim drukdije opaZanje, buduii da6ru je ono Sto je relativno veliko izvan njega samoogledalo u kojem vidi ono Sto je apsolutno veliko,fto je beskonadno po sebi i za sebe. Sada ie na-

t69

merno upotrebiti moi da opala ono Sto je po sebibeskonadno da bi mu podredio ono Sto je dulno bes-konadno kao puku formu, te da bi u tom podredi-vamju dulno-velikoga utoliko neposrednije osetionadmqinost svojih ideja nad onim nnjui|im Sto pri-roda moZe da objavi ili prikaZe.

Bez obdra na njegovu srodnost s idealnim i mo-ralnim, ovo opaZanje uzvi5enoga jeste estetidko opa-2an1e, da ovde jednom upotrebimo tu red. Besko-nadno je vladajuie, no ono ipak vlada samo ako seopaZ,a u dulno-beskonadnome, koje je utoliko opetono Sto je konaEno.

Ovo opaZanje istinski beskonadnoga u beskonad-nosti prirode jeste poezija koju dovek uop5te moZepraktikovati; jer, sam opaZalac je onaj za koga onoSto je u prirodi relativno veliko postaje uzvi5eno,buduii da ga on pretvara u simbol onoga Sto jeapsolutno veliko.

Moralna i intelektualna mli,tavost, mekoia i malo-du5nost nastrojenja okreiu se od tih velikih prizorakoji mu pruZaju uZasnu sliku njegove sopstveneniStavnosti i prezrivosti. UzvGenost prinode, kao iuzviZenost tragedije i umetnosti uop5te, prodi3iujedu5u time Sto je oslobada od distih patnji.

Kao Sto hrabar dovek, u trenutku kada sve si.leprirode i udesa neprijateljski navaljuju na nj, utrelnutku dak najveie patnje, prelazi u najviSe oslo-bodenje i u nadzemaljsko zadovoljstvo koje je od-bacilo sve granice patnje, tako se onome koji pod-nosi lice strahovite i razorne prirode, najvi5e ogla-Savanje samih njenih upropa5dujuiih sila, javljaapsolutno opaZanje nalik Suncu Sto se probija izolujnih oblaka.

Te5ko da bi u jednom dobu siiu5nosti nastro-jenjd i zal<rLljalosti razrrma moglo biti op5tijeg sred-stva da se od toga sami sadttvamo i uvek prodistimonego 5to je op5tenje s vdlikom prirodom, i te5ko dabi mogao postojati bogatiji izvor velikih misli i od-vainije odluke od uvek obnavljanog zadovoljstva uopaZanju onoga Sto je dulno strahotno i veliko.

170

Do sada smo razmatrali obe vrste uzvi5enosti,onu u kojoj je pniboda, zahvaljujudi svojoj velidini,?a. moi shvatanja apsolutno velika i beskonadna,i onu u kojoj je ona, zahvaljujuii svojoj moii, zana5u fizidku snagu apsolutno ve'lika i beskonadna,ali je u odnosu na istinski beskonadno opet samorelatrivno velika, relativno beskonadna. JoS tadnijenego do sada, treba da odredimo formu opaZajauzvi5enosti.

Kao uvek tako i ovde, forma je ono konadno,samo je dodato odredenje da se ono ovde morapojaviti kao relativno beskonadno, a u odnosu nadulni opaZ,aj kao apsolutno veliko. Medutim, konad-no je upravo time negiralo formu, i na taj nadinshvatamo kako je upravo besformno ono Sto za nasnajneposnednije postaje uzuiieno, tj. simbol besko-nadnoga kao takvog.

Forma, koja se razlikuje kao forma, upravotime postavlja konadno kao posebno, a konadno,koje treba da primi beskonadno, mora ovome bitiadekvatno kao simbol, Sto se pak moi,e dogoditina dvojak nadin, ili ako je ono apsolutno besfor-mno ili ako je apsolutno formiirano, jer oboje jeopet jedno te isto. Apsolutna besformnost je upravonajviSa, apsolutna forma. gde se beskonadno strav-tja u konadno a da ga njegove granice ne dodilruju.Mectutim, ba5 zato i strrarno apsolutna forma, ukojoj je ukinuto sve ono Sto ogrranidava, kao uboZanskim tvorevinama Jupiteru, Junoni itd., ima'za nas opet isto dejstvo kao i apsolutna besform-nost.

Naravno, priroda je uzvi5ena ne samo u svojoj,za na5u moi shvatanja nedostiZnoj velidini, il'i usvojoj, za na5u fizidku snagu nepobedivoj moii, onaje i uopSte uzvi5ena u haosu ili, kako se i SileriznaLava, u pometnji svojih pojava uop5te.

Haos je osnovni opalaj uzvi5enosti, jer mi dakmasu, koja je za dulni.' opaZaj suvi5e velika, kao isumu slepih moii koja je m, na3u fizidku snaguodvei snaZna, u opaZaju shvatamo samo kao haros.

iT

tt

t7I

W,ijxh!il',

te narn on samo utoliko postaie simbol beskonad-noga.

Osnovni opalaj samog haosa leii u opaZajuapsoluta. Unutra5nja su5tina apsoluta, u kojoj jesve kao jedno i jedno kao sve. jeste sam prvobitnihaos; ali i ovde nailazimo na onaj identitet apso-iutne forme s besformno5iu; jer taj haos u apso-lutu nije puka negacija forme, ve6 besformnost unajv,iSoj i apsolutnoj formi, kao Sto je, obrnuto,najvi5a i apsolutna forma u besformnosti: apsolut-na forma, zato Sto je svaka forma ugradena u sve isve u svaku, besformnosl, zalo Sto se upravo u tomjedinstvu svih formi nijedna ne razlikuje kaoposebna.

OpaZanjem haosa, hteo bih da kaZem, razum pre'lazi u svekoliko saznanje apsoluta, bilo u umetnostiili nauci. Obidno znanje, kada, nakon uzaludnog na-stojanja da se s razumom iscnpe haos pojava u_ pri-rodi i- povesti, prede u odluku da, kako kaZe Siler,,,ono nepojamno sAmo udini stanovi5tem ^ rasudiva-nj"" tj. principom, javlja se ovde s pnvini korakomka filozofiji ili barem ka estetidkom shvatdnjusveta. Tek u toj nezavisnosti, koja se obidnomrazumu javlja kao nezakomitost, tek u toj samo-stalnosti i slobodi od uslovA, u kojoj se dak svakaprirodna pojava drli ra. nj, poSto on nikada nekune moZe potpuno da shvati iz druge i svakoj silommora da prizna njenu apsolutnost - tek u toj neza-visnosti svake pojedinadne pojave, koja dini krajrazumu Sto se odnosi samo na uslorte, tazum moZeda sazna svet kao istinski simbol uma u kojem jesve neuslovljeno, i apsoluta u kojem je sve slobodnoi neprisiljeno.

S te se strane pokazuje sad i uzvi5enost nastro-jenja, prvenstveno ako onaj u kojem se ono poka-zuje u isto vreme moie da posluZi kao simbolditave povesti. Isti svet, koji se kao priroda drZijo5 u graurica'ma zakon6 povudenim dovoljno Sirokoda bi se u njima jo5 mogao zadriabi privid neza-konitosti, dini se da je kao povest odbacio svakuzakonitost. Ovde se ono realno sveti i vraia svom

svojom strogom nuZno56u da bi, Stavi5e, razorilosve zakone koje ono Sto je slobodno 4aj9 -se!"i ida bi se u odnosu na nj pokazalo kao slobodno.Ovde zakoni i namere ljulti nisr-r zakon za prirodu,ona, da se opet posluZim jednirn Silerovim mestorn,

,,s podjednakom nemarno36u ornalovaZava'tvorevinemuaroiti i sludaja i sa sobom u istu propast povladiono Sto je valno kao i ono St,o je- neznatno, ono5to je plemenito kao i ono Sto je-obidno. Najsaw-ienija dela i svoje sopstvene vredne tekovine onaupropa5duje i rasipa za tren oka, a nasuprot tg*u,nekovima

-radi na nekom delu glupos'ti. Ovo odme-

tanje prirode u velikome od pravila 1u?uTa (dodajeSiler) jeste ono Sto neposredno obelodanjuje -apso-lutnu nemogu6nost da ie sama priroda ope! ob-jasnipfirodnim zakonima, koji vaZe samo u njoj, -ali nei ,u nju. Jednostavno posmatranje toga ved vodidu5u neodoljivo iznad sveta pojava u- svet- ideja,iz onoga Sto

-je uslovljeno u ono Sto je bezuslovno."

Junak tragedije, koji rnirno podnosi sve okrurtnostii podmuklosti sudbine. ba5 zbog toga u svojo-j osobiopet reprezentuje ono Po-sebi, 9no n9u9fovli9tg isim apsolut; siguran u svoj planr koj'i nijednoweme ne ostvaruje ali i ne uni5tavai oo mirnogleda dole na reku svetskog toka. Nesreia, kgjaEutno obara i uni5tava tragidnu osobu, isto je takoneophodan elemenat moralno-uzvGenih osoba kaoSto le sukob prirodnih snaga i nadmoi prirode nadmodi shvatanj-a, koja je tels dulna, ne-o-phodan eleme-nat, n ono Sio ie fiii'eki, uzvi5eno. Vrlina se opro-bava samo u nesredi, a hrabrost samo u opasnosti;hrabar dovek, u borbi s prvim u kojoj niti fizidkipobeduje niti moralno podleZe, samo je simbolbeskonadnoga, onoga 5to je imnd' soake patnie- Samose u maksimumu patnje moZe oditovati onaj pflin-cip u kojem nerna, patnje, kao Eto i sve svuda pos-ti;e objektivno samo u njegovgj suprotnosti. Ono5t6 je isiinski tragiduro uzvi5eno, b"5 zb?g toga podivanr &t* uslova --da moralna osoba podlegne prirod-nim snagama i istovremeno pobedi pomoiu nn'stro-jenja; b-itno je da junak pobedi samo pornodu

.,lt$

#172 t73

onoga Sto ne moZe biti prirodno dejstvo ili sneda,dakle samo pomoiu nastrojenja, kao Sto je to uvekkod Sofokla, a ne da ne5to drugo, strano, kra,o Stoje to desto ved kod Euripida, toboZe ponovo ublaZioporost njegove sudbine. Pogre,Ena po5teda, koja sepokorava mekanom ukusu Sto ne podnosi ozbiljanpruzor nuZnosti, sama po sebi je ne samo z,a pre-ziranje, vei proma5uje i pravi umetntdki uticajkoji nameraya da postigne.

Sada je dovoljno objaBnjeno u kojoj meri jeono uzvi5eno ugradenost beskonadnoga u konadno,samo Sto se konadno i samo uvek pojavljujet kaorelativno beskonadno (jer se samo u tom sludajurazlikuje ono lstinski, beskonaino kao takvo), kaonelativno beskonadno bilo za shvatanje ili za frzltktrmo6 ili za du5u, kao u tragediji, gde ga pobedujebeskonadnost moralnog nastrojenja.

U pogledu uzvi"Senosti Zelim ovde da udinimsamo jol jedn?, napomenu koja sledi iz na5eg dosa-da5njeg 'izlaganja, naime da je sam objekt uzvi5ensamo u umetnosti, po5to on nije priroda po sebi,jer ovde nastrojenje, ili princip kojim se lonadtropostavlja kao simbol beskonadnoga, ipak pada samou subjekt.

U uzv,,iSenome, rekli smo, ono 5to je dulno bes-konadno biva savladano istinski beskonadnim. Ko-nadno se opet sme pokazati u le.pome, buduii da seu lepome ne pojavljuje drukdije nego kao veiugradeno u beskonadno. Tamo (u uzviSenome) ko-nadno se pokazuje tako reii u pobuni protiv besko-nadnoga, iako u tom odnosu i samo postaje simbolovoga. Ovde (u lepome) konadno je s njim izvornopomire'no. Da to mora biti odnos lepoga premauzVi5enome, ukoliko su i jedno i drugo medusobnosuprotni, to, uostalom, h8 osnovu suprotnostf pro-izlazi iz onoga Sto je bilo dokazano o uzvi5enome.Upravo iz toga protzlazi sledeie.

$ 66. U suo'joj apsolutnosti uzuiEeno obuhuatalepo, kao ito lepo u suojoj apsolutnosti obuh,uatauzui1eno.

t74

To se uop5te moZe uvideti vei po tome Stoje odnos obaju kao odnos obaju jedinstavae odkojih, medutim, svako u svojoj apsolutnosti takodeobuhvata i ono drugo. Uzvi5eno, ako nije lepo, izistog tog razloga neie biti ni uzutieno, vei samogolemo ili pustolovno. Isto tako apsolutna lepotamanje il,i vi5e mora biti i strahotna lepota. Uosta-lom, po5to lepota ttvek i nuZno traLt ogrwni;ienje,sama bezgranidnost postaje f,orma, kao u tvoreviniJupitera, gde nema drugog ogranidenja osim neop-hodnog, da bi uopSte postojala slika, jer je inadeukinuto svako drugo ogranidenje, npr. ni nrlad nistar. Isto tako je Junona ogranidena samo onol,ikokoliko je potrebno da bi bila Zenski lik. Sto je manjeogranidenje u kojem neka slika postoji kao lepota,to ona vi$e naginje uzvi5enome, ne prestajuii ipakda bude lepota. Apolonova lepota ima vi5e ogrami-denja od Jupiterove on je mladenaiki lep. Kodnjega, ognanidenje nije samo, kao kod Jupfltera,toliko Siroko da se beskonadno uop5te pojavljuje ukonadnom konadno vei i za sebe opet vaZi. kaougradeno u beskonadno. BliZi je primer muike iZenske lepote; tamo i priroda pokazuje samo ono5to je kod ogranidenja nuZno, ovde je ona s njimStedra.

Odatle sledi da izmeelu uzvi3enosti i lepote nepostoji kvalitativna i su5tinska, vei samo kvan-titativna suprotnost. ViSe ili Manje lepote ili uzvi-Senosti i sAmo opet pripada (sluZi) ogranidavanju:Junona : uzvi5ena lepota, Minerva : lepa uzvi-Senost. Sto, medutim, ogranidavanje vi5e izmirujeono beskonadno, to je lep5e.

Medutim, poSto to odredenje, ba5 zbog indife-rencije uzvi5enoga i lepoga, opet postaje relativno,tako da se isto ono Sto se u jednom pogledu shvatakao uzviSenost, npr. slika Junone, u nekom dru-gom pogledu opet mote pojdviti kao lepota u sup-rotnosti prema uzvi5enosti (kao Junona u pore-denju sa Jupiterom), 'postaje jasno da uop5te, i niu kojoj sferi, ni5ta ne moZe biti nazvano lepimSto u drugom pogledu ne bi bilo i uzvi5eno, ali

175

da se ba5 zbog toga, u svemu Sto je uop5te za sebeapsolutno, oboje javljaju kao nerazdvojno uzajamnoproZeti, kao npr. Junona, ne uporedivana, vei pos-matrana za sebe, ili, da primere uzmemo iz jednedruge sfere, kao Sto se Sofokle u poredenju s

Estr'ilom javlja kao lep, a posmatran za sebe i apso-lutno, Icao sasvim nerazdvojno sjedinjenje lepogai uzvi5enoga.

Ako bismo u pogledu uzvi5enoga hteli da sepozovemo recimo na samu predstavu o neograni-denosti i besformnosti, koja je .s tim po pravilupovezana, onda je ona, kao Sto je vei pokazarno,svakako nuZan uslov uzvi5enoga, no ne tako dasama opet ne bi bila mogu6a u strogo ogranidenimformama, vei, naproti'u', tako da upravo najvi5aforma (gde se forma ne spoznaje vi5e u formi)postaje besformnost, kao Sto u drugim sludajevimasama besformnost postaje forma. Ono prvo, kaoSto je redeno, postoji u tvorevini Jupitera i u glavibakozvane Junone Ludovizi, gcle je uzvi5eno takoproZeto lepim da se ne moZe odvojiti.' Vinkelmanpretpostavlja jednu visoku graciju, a Stani su samislavili Eshilove strahotne gracije.

U samom umetnidkom delu, kao nedemu objek-tivnom, uzvi5enost i lepota odnose se kao poezijai umetnost u onome subjektivnom. Medutim, i upoeziji za sebe, kao i u umetnosti za sebe, opet jernoguda ista suprotnost, tamo kao naivno i senti-mentalno, ovde kao stil i mani'r'. Stoga:

$ 67. Isto suprotnost obaju jedrnstaua izra1auase % poeziji posmntranoj za sebe lc,roz suprotnostnat orw g a i sentimentalno g a.

Opita napornena. U pogledu svih tih suprot-nosti, stalno se mora imati u vidu da one u apso-lutnosti prestaju to da budu. No, sada je sludajupiravo taj da se prvo jedinstvo, ono u kojem jebeskonadno ugradeno u konadno, uvek i nuZnojavlja kso dour\eno, da se ovde polazna tadka itadlna dovr5enja poklapaju, a da, naprotiv, za drugi

t76

dlan suprotnosti sasvim moZe nedostajati apsolutniizraz, ba5 zbog toga Sto se on samo u ne-apsolut-nosti javija kao ono suprotno. To je sludaj npr.sa sentimentalnim i naivnim. Poetsko i genijalnouvek i nuZno je naivno; sentimentalno je, dakle,ono suprotno, samo u svojoj nepotpunosti. Mi,dakle, naivno i sentimentalno ne utvrdujemo upoeziji, ve6 uop5te utvdujemo dua pratsca 1J poeziji,onaj u kojem se op5te javlja kao ugradeno u po-sebno, i onaj u kojem je posebno ugradeno u op5te.U apsolutnosti bi oboje morali biti jedno, tj., po5toje naivno jedini lzraz koji imamo za apsolutnost,morali bi biti naivni. Sentimentalno je, dakle, samoizraz drugog pravca u njegovoj manjkavosti; uto-liko, dakle, odnos naivnoga prema sentimentalnomenipo5to nije kao odnos uzvi5enosti prema lepoti upreda5njem stavu, gde svako za sebe oznadava apso-lut.

Poznato je da je tu suprotnost Siler najpre ista-kao u jednom dlanku o naivnoj i sentimentalnojpoezijri, koji je, osim toga, vrlo bogat plodonosnimidejama. Ovde iu iz njega pozajmiti sledeie sta-vove koji ie najbolje posluZiti da se ta suprotnostudini jasnom.

,,Naivno treba objasniti kao prirodu ili pojavuprirode ukoliko ona postiduje umetnost." (Ovoobja5njenje obuhvata znadrenje te redi u svakodne-vnrim prilikama i vi5e znadenje koje joj se ovde pri-daje u odnosu na umetnost. Vei to da je osnovnikarakter naivnoga taj da ono mora biti priroda,dokazuje da ono izvorno odgovara prvoj od dvejusuprotnosti.)

,,Naivno jeste priroda, sentimentalno tradi pri-rodu.tt

,,Naivna du5a oseda prirodno, sentimentalnadu5a oseia ono Sto je prirodno."

Ta je razliT<a najupadljivija opet u poredenjuantidkoga i modernoga, kao Sto to Siler takode vrlolepo pokazuje. OpaZanje uzvi5enoga, npr. u prirodi,kod Grka nipo5to nije sentimentalno, koje oseiaprostu ganutost time a da ne ode do slobodnog,

t2 177

hladnogposmatranja.Nasuprottome,distosubjek-tivna zainrteresovanost za prirodu, bez ikakve ob-jlttiv"osti opaZanja .ili misljenla, otloYl,1 je crta

u karakteru modernih, i oni su sami udaljeni od

nnirode u onom odnosu u kojem prirodu ose6aju,

u tr" opaZaju ili Prikazuju.cetotupna razlik i izmedu naivnog i- sentimen-

talnog p"t"it u moZe se sat'eti tako sto kod onoga

vlada samo oUiit<t, a kod ovoga se. javlja subj-ekt

f."o -t"Ujekt,

Sto onaj nesvesno st'ia t'-"d svojimobjektom, " on.i g" tt"p""stano prati lYoigm sve5iui d"" svest daie "na znanje. P'vi je hladan i bez-

oruetj"" kod tnog" objekti, kao prirodl. drugi lam.daje svoje oseiarile aa i mi u njemu uZivamo' Prvine" pokaLuie nikakvo poverenje prema t?T*' samo

;#- le objef.t srodan, a on sam nam izmide; drugi,

lil; ito pi'Lazuje objekt, u isto vreme i sebe sama

di;i niegovim l,lnur."bm. Kao u samoj poeziji'- ova

;-. t"p;tnost mesa i u rasudivanje; u moderan

lrttf.i"o spada i to da ga pe9$fgrla.bezosedajnost

;; ;rr;ilu ostavlja hladnim (objekt Je wei morao

;; 'p*oA" kroz t""ft"t tii" -da bi na nj delovao)'

Si"rriSu, da ga kod pesnii<a buni ono Sto je ba3 naj-vi.Sa moi svake poezije da dopusti da samo

objekt vlada. 1,--"vue ie iz silerove l.asprave jasno da s9 osnormi

karakter *oa"tttirt, nasupirot Starima' moze tztaztt'i

kao senti.mentttttt. No, ^da

@ tvrdnja tryi bto-**ogranidenje, to vei pokrazuje Sekspir kao jedini izu-;3;k k;ji I s1"" p'"avi. sivar bi i u pogledu sek-;oil *o'f. stajati kao i u pogledu ranije suprot-

nosti izmedu .'o*.rr" i nesv-esne strane' Biie da

ffi;il; i"Ait"r"nciju naivnoga . i sentimentalnoga

i:"i ja sam vei primetio . da je naivng upra\zo

nsivno samo ," tu^tttimentalnog pogT?trada)- gopS-te

nije dostigao "i:"J""- "a noyijih, dakle ni Sekspir.

OJrrot", frottr"t tadka, ovde .je uvgk suprotnost

subjekta - i objekta,- ti' sentimentalno' samo u

oblektu ponovo" redukovano do naivnosti. Kod Ari-

"td", jedan pored drugoga le?'e elementi sentimen-

i"i"bgb i nai'noga kojl Je sasvim mogu razlikovati;

178

o njemu bi se moglo reii: on je sentimentalan nanaivan nadin, dok je Sekspir u okviru sentimen-talnoga u potpunosti naivan.

O spolja5njoj pojavi naivnoga jo5 treba prime-titi da ie se ono uvek odlikovati jednostavno5iu ilakoiom obrade ba5 kao i strogom nuZno5iu.- Kaogod Sto je lepo u onoj meri uzvi5eno u kojoj seza njegovo pnikazivanje iziskuje samo ono ito jenuEno, tako nema vedeg znaka genija nego da ons nekoliko strogih i nuZnih poteza dovodi objektdo potpunog opaZanja (Dante). Za geni ja nemaizbora, jer on poznaje sarno ono 5to je nuZno isamo to leli. Sasvim je drukdije kod sentimental-nog pesnika, koji reflektuje, i samo ako reflektujeizaziva ganude i sam biva gamut. Karakter naivnogpesnika jeste potpuno ne toliko podraEauanie,kako se Siler inaLava, koliko, naprotiv, pojwuljz-aanje s,tva;rnosti; njegov je objekt nelzavisan odnjega, sam je po sebi. Sentimentalan pesnik te?iza beskonadrXim koje, po5to se u tom pravcu neu

do opaZaja.moZe dostiii, nikada i ne dolazi

$ 68. U suojoj apsolutnosti,naiuna ni sentimentalna. Nijejedno odnedenje koje se i samo daje jedino pomoiusuprotnosti (apsolutno se samo sentimentalnornejavlja kao naivno), a sentimentalno je po sebi 'i zasebe ne-apsolutnost.

Pri,med,ba', eitava ta suprotnost samo je subjek-tivna, samo je puka pojavna suprotnost. To se dakmoZe pakazati kao dinjenica. Niko neie biti u isku-Senju da npr. za Sofokla kaZe da je sentiment'alan,ali upravo ne ni da je naivan. On je, jednom redju,naprosto apsolutan bez ikakvog daljeg odredenja.Siler je svoje primere u pogledu antidkoga prven-stveno uzimao iz epa. Samb, moglo bi se redi dau ogranidenje, da u posebnu ursfu epa spada i toda se on pajavtjuje naivno, kao npr. homerski epu vedini osobina svojih jr,rnaka. Ako bi se dopustiloda sentimentalno vaLi za ne5to, onda bi se ono, uko-

poezija ntje ninaivna, jer to je

t2* t79

liko bi uop$te b'ilo ne$to, moglo izjednaditri s lir-skim. Medutim, dramsko delo se ba5 zbog toga nemoZe pojaviti ni kao naivno niti kao sentimentalno;i ba5 to-da se Sekspir moZe pojaviti npr. kao nai-veun, u ovorn bi ga pogledu opet okarakterisalo kaomodernog.

S 69. Suprotno'st obaiu iedt'nstua u umetnostt',posinatranof m sebe, mo1e se izraziti, sarno kao stili manw,

Primedba. Ista primedba koju sam ved udinioo prethodnoj suprotnosti ovde postoji u joS

- veioj

mer'i. Od obe suprotne strane, stil je apsolut, a

manir ne-apso1ut, te utoliko ne5to Sto treba odba-citi. Jezik ima samo jedan izraz 7-a apsolutnost uoba pravca. Apsolutnost u umetnosti uvek se sastojiu tome 5to su ono opSte u umetnosti i ono posebrw,koje ona poprima u umetniku kao individui, aP!o-lutno jedno, Sto je ovo posebno celokgpno op5te,i obrnuto. No, svakako se dade zamisliti da se taindiferencija moZe ste6i i polazeii od posednoga,iti da umetnik posebnost suoie forme, ukol'iko jeona njegova, moZe da ugradi u op'Stost apsoluta,ba5 kao- Sto s€, obrnuto, moZe zamisliti da se uumetniku op5ta forma sjedinjuje sve do indifenen-cije s posebnom formom koju on kao individuamora di ima. U prvom sludaju, stil bi se onda mo-gao nazvati apsolutnim manirom, kao Sto bi se uiuprotnom slu8aju (gde onaj nije dostignut) malirmorao nazvati he-apsolutnim, proma5enim, nedo-stignutim stilom.

Uop5te treba primetiti da ova suprotnost pro-istide jo5 iz prue sup,rotnosti koju smo u ovomistrraZivanju povukli; maime, po5to se umetnost moZemanifestovati samo u individui, a umetnost je uvekapsolutna, opet je prevashodno vatna sinteza apso-lutnoga s posebnim.

Teoretidari koji su tek empirijski nalaze se u nemaloj neprilici kada treba da objasne razliku izme-

r80

du stila i manira, i ovde se moZda najjasnije poka-zuje op5ti odnos ili op5te stranje stvari koje postoji upogledu supnotnosti u umetnosti. Prva je uvek apso-lutna, druga se jaulja kao suprotnost samo ako nebivstvuje i samo ako se nalazi tako reii na polaputa ka dovr5enju. Naime, posebnost moZe bitiapsolutna bez povrede posebnosti, kao Sto apsolutmoZe biti poseban bez povrede apsolutnosti.

Posebna forma i sama treba ponevo daapsolufura, samo Sto je onda u indiferenc,iji satinorn, te ovu ostavlja slobodnom.

Dakle, stil ne iskljuduje iz sebe posebnost, veije or, naprotiv, i'ndtferencija opSte i apsolutneumetnidke f,orme s posebnom umetnikovom for-mom, i stil je toliko nuZan da se ume;tnost moi,eispoljiti samo u individui. Stil ie uvek i nuZno bitiistinska forma,, te ie, dakle, utoliko opet biti apsolut,a manir ie uvek biti ono Sto je relat,irmo. Medutim,prihvaienom indiferrencijom upravo nije odredenoda je ona postavljena ugradivanjem op5tega u po-sebno ili, obrnuto, ugredivanjem posebner forme uup3tu formu. Ovde, kao Sto je redeno, opet iskrsavaono Sto je vei prime6eno - da se ugradivanje apso-luta u posebno uvek javlja kao ono dowseno, a uovom sludaju, dakle, jedino kao stil. Suprotno jedin-stvo moZe se, kao suprotna, javiti samo u ne-apso-Iutnosti: ako je apsolutno, onda se i ono naziva sti-lom, a ako nije apsolutno, ono manlr.

Sigurno se neie moii poricati da je stil dostiZani u drugom pravcu, naime onom koji polazi odposebnosti, iako jo5 uvek moZe ostati trag te for-malne diferencije, pa se stil dostignut u tom pravcumoi,e nazvati apsolutnim manirom. U -tom sludaju,stil ie znaditi apsolutnu (do apsolutnosti uzdignuiu)posebnost, kao Sto ie u p{vom znadenju znaiitiposebnu (do posebnosti izgrbetenu) apsoluitnost. Ucelini, stril modernih mora biti od prve vrste, po5toje (prema $ 58) ovde'posebnost uvek polazi5te, t"o5to, nasuprot tome, samo Stari imaju stil prvogroda. To se moZe tvrditi a da suvi5e ne diramo

budesu5-

seje

18t

moderne, po5to im se stil uop5te priznaje. Da ukrajnjem dovr5enju moderne umetnosti i ova sup-rotrrost mora da iidezne, to je ionako odigledno.

I pniroda, moZe se reii, ima u tom smislu manirili dvostruki stil. Ona ima manir u svemu Sto seodnosi na ugradivanje posebnoga u op5te, npr. ubojenju telA, a pre svega u organskom svetu, gdeu mu5kom obliku odigledno ima stil, dok je u i,en-skoj lepoti, gde je toliko mnogo posebnosti moralobiti primljeno u stvaranje, u 'izvesnom smislu po-stupala po maniru. No, ba5 je to dokaz da je i. utom pravcu moguia lepota, dakle sttl. Zato je nekovrlo duhovito rekao da bi, ako bi npr. Sekspir imaomanlr, i na5 Gospod Bog morao imati manir. Odmodernih se ne moZe otkloniti da stil imaju samou pravcu koji ide od posebnoga ka op5tem.

Medutim, novijima se isto tako ne moZe poredida su u tom praucu dostigli stil i da su sposobnida ga dostignu, u toj meri da se dak u okvirumoderne umetnosti opet mogu prepoznati dva prav-ca. Tako je bez sumnje Mikelandelo onaj odmodernih koji u likovnoj umetnosti pre svlh imastil: njemu se na suprotnoj strani medu velikimmajstorima bez sumnje nalazi Koredo; sigurno bibilo pogre5no da se ovom umetniku bezuslovno pri-pi5e manir, premda je isto tako nemoguie da muse pripi5e neki drugi stil osim stila druge vrste;on je moZda najoditiji primer z,a to da je stil moguii u pravcu koji ide od posebnoga ka opStem.

Uop5te tJzev, manir u smislu koji treba odba-citi, dakle manirizam, moZemo objasnifii kao isti-canje posebne forme umesto opSte. Po5to umetnikusamo forrna stoji na raspolaganju, tako da jedinopomodu nje dostiZe su3tinu, a su5tini je adekvatnasarno apsolutna forma, to se sa manirom u tom smi-slu neposredno rastvara i sama su5tina umetnosti.Manirizam se najviSe pokazuje u teZnji za povr5-nom elegancijom, koja zaslepljuje samo neiskusnooko, i za slabunjavom lepotom, u nalickanosti i l<ri!-[javosti nekih dela dija je jedina ili glavna zaslugabarem distota. Postoji, medutim, i jedan sirov i

182

nezgrapan manir, gde se name'rno traZi ono Sto jepreterano, fonsirano. Manir je uvek ogranidenost ipokazuje se u nesposobnosti da se prevazidu izve-sne posebnosti forme, bilo u celini figure (jer, pri-meri se ipak najbolje mogu uzeti iz likovne umet-nosti) tli u pojedinim delovima. Tako ima slikarakoji mogu da prave samo dugadke i uske, suvonjavefigure; ili onih koji prave ili samo debele ili samobanke noge, ili uvek iznova, tvrdoglavo, glavamadaju istu formu.

Manirizam se zatim pokazuje i u onom medu-sobnom odnosu koji se daje figunama, pr€ svega usvojeglavosti poloZajd, ali dak i u podetnoj inven-cijii i nesalomljivoj navici da se svi siZei shrzrate saiedne 'izvesne strane, npr. sa. oseiajne, duhovite ilidak domi5ljate. Ono Sto je samo duhovito, baS kaoi dosetka, spada jedino u sentimentalan pra\nac,polto umetnost velikog stila, dak i kod Aristofana,nikada z;pravo nije domi5ljata, ved je uvek samovelilca.

Konadno, mora se joS primetiti da posebnostkoja u stilu dolazi do op5tosti, osim posebnosti indi-vidue, moZe biti i posebnost uremeno. U tom smi-slu govori se o razliditom stilu razliditih razdoblja.

Stil koji za sebe stvara indiv,idualni umetnik,za nj je ono Sto je z.a filozofa misaoni sistem uznanju ili za doveka u delanju. Zato ga Vinkelmans pravom rnziva sistemom ume,tnosti i kaZe da je

gai

stariji stil u-io izgraclen na sistemu.Moglo bi se mnogo govoriti o te5kodama da

se u znadajnim sluda'pvima razlikuju stil i maniri prelazak jednoga u drugi. Medutim, to nije na3posao i ne tide se op5te nauke o umetnosti.

Op\ta 'nnpornena o suprotnosttma lcoje su dosada razmotrene u paragruJima 64-69.

Sve te suprotnosti pripadaju istoj porodici i sveproizlaze iz podetnog odnosa umetnosti kaoIutne forme prema posebnoj formi koju ,su

apso-posta-

183

vile individue i pomoiu koje se ona ispoljava. Zatasu se mona,le javiti upravo ovde.

Vec prva suprotnost - koju treba napraviti z.arefleksiju izmedu poezije i umetnosti pokazujenam poeziju kao apsolutnu a umetnost kao posebnuformu; Sto je u geniju po sebi apsolutno-jedno, tose rnazlaZe na ta dva nadina pojavljivanja koji SU,uostalom, u svojoj apsolutnosti opet jedno te isto.Isto tako, ono Sto je u lepome po sebi i za sebenaprosto jedno, razlate se u posebnom objektu,pojedinadnom umetnidkom de1u, na dva nadinapojavljivanja - uzvi5eno i lep,o, koji su, uostalom,opet razlititi samo u svojoj netapsolutnosti, tako daS€, kao poezija i umetnost u savr5enom umetniku,uzvi5enost i lepota nerazdvojno proZimaju u naj-viSim delima,. Kao uzviSenost svuda se javlja apso-lutna i opSta forma umetnosti u kojoj ono posebnopostoji samo zato da bi u sebe primilo ditavu besko-nadnost. Kao lepota osobito se javlja posebna formaizmirena s apsolutnom formom i u ovu sasvimprimljena, s njom sasvim sjedinjena. '

S tim se suprotnostima ne mogu izjednaditi sle-deie suprotnosti koje postoje ili samo u poeziji zasebe, ili u umetnosti za sebe, i koje su u prvomsludaju, gde se pojavljuju kao nai'-uno ,i sentimen-talno, samo subjektivne (buduii da je subjektivnostvei to da se apsolut shvati -samo kao narivan, asentimentalno kao takvo apsolutno je za odbaci-vanje) kao Sto u drugom sludaju, opet, samojedno od dvoga oznalava apsolut, premda, naravno,postoji razliditost pravca u kojem se apsolut, stil,moZe dostiei.

U ,okviru tog samo subjektivnog i formalnogsuprotstavljanja, naivno i stil su, naravno, apso-lutni, kao Sto su sentimentalno i manir uvek poseb-na forma. Ove suprotnosti opet moZemo dovesti umedusoban odnos i npr. primetiti da manir nikadane moZe biti naivan, kao i to da je sentimentalnouvek i nuZno proizvod manira. Dalje, moZemo reiida je manir uvek samo umetnost bez poezije, odn.da je ne-apsolutna umetnost, da se s manirom ne

184

slaZe nikakva uzviSenost, a bas zbog toga ni lep-ota

u apsolutnom smislu. Dalje, da se sentimentalnouo"k moZe pojaviti vi5e kao umetnosl negg knopoezija, te di le ba5 time liSeno apsolutn-osti'' M-edutim, na osnovu onoga Sto je do sada redenojoS uvek nisrno prodrli do konstrukcile _

posebnog

Lmetnidkog dela. Apsolut se (prema dokazima tz$ 62) odn5si na stviraladku rindividuu zahvaljujuiiirefnbm poimu koji o njoj postoji u apsolutu' Ovajvedni pojiam, ono Po-sebi du5e, razla1e.se u poiaui napoeziju i umetnost i na ostrale suprotnosti, ili ietir"protin, apsolutna tadka identiteta tih suprotnostikoje su to samo za refleksiju."Nisu bile vaZne te suprotnosti kao takve, veispoznaja genija. ono dega su sve te suprotnosti

lednoslr"trl nadini pojavljivanja ili odfeetenja, jeste

apsolutni princip umetnosti, ono boZansko u umet-

"if." ili otto P6-sebi. U umetnidkom delu po sebii za sebe, ta suprotstavljanja nikada ne treba da sejrn" kao' takva, u njemu uvek samo apsolut trebada postane objektivan.

bakle, dos-ada3nje istraZivanje bavilo-. se samo

time da prikaze gentia kao apsolutnu indiJerenciju*ifr -og:oein sufrotnosti izmedu op5tega- ri poseb--

noga koie se mogu poiauiti u odnosu t'deie ili ued'no\ pojma prema indi,uidui. Sq- genije je upr-avove[ 6n6 u demu se ponovo izjednaduju op5tost idejei posebnost individue. Medutim, tai princip um-et-

nosti, da bi se izjednadio s onim diji je ?eposredaniztaz - s vednim -t mora kao i ono da idejamat "l" su u njemu dopusti egzistenciju nezavisnu od

nlihovog prihcipa na tai nadin Sto ie im orygg.u-c{id; egzi"stiraju kao pojinovi pojedina{rih zbiljskihstvani Sto e-e ifr oblikovati u telima. Ovo je gqk-"-zano u paragrafima 62. i 63. Mog-u6nos-t tog objek-tivnog slvarinja jeste ono Sto sada treba d" Po-kt-Zemol Tek ie nam se time, potpuno razviti celoku-pan sistem umetnosti.

Ovde valja da se'podset'imo da je-filozofija umet-nosti sama dp5ta filozofija, samo pnikazana u poten-ciji umetnosti. Mi iemo, dakle, nadin na koji

185

tumetnost svojim idejama daje objektivnost shva-titi sasvim prema nadinu na koji ideje pojedinad-nih zbiljskih stvari postaju objektivne u. pojavi,ili: sada5nji zadatak - da se shvati prelazak este-tidke ideje u konkretno umetnidko delo - isti jekao i op5ti zadatak filozofije da se shvati pojavlji-vanje ideja u posebnim stvarima. Naravnq izvesnestavove moZemo ovde samo da prihvatimo kao daiteu op5toj filozofiji a da ih ne dokazujemo, te u tompogledu ristidemo sledeci pornoeni stau.

$ 70. (PornoCnr, stau). Apsotut postaje objektiuwnu pojaui, pomo1u tn jedinstua, ako se oua. ne uzrnuu suojoj apsolutnostt, ued u suojol relatiunoj di.fe-renci,ji, kao potenctje, te tr,me postaju simbal ideje.Ovom stavu, po5to je on samo pomoidi stav iz op5tefilozofije, potrebno je ovde samo obja9njenje.

Grada i forma su u apsolutu jedno, on nentanikakvu graetu za proizvoctenje osim sebe sama uukupnosti svojih formi. Medutim, oD se ne molepojaui,ti osim ako svako od tih jedinstava kaoposebno jedinstvo ne postane njegov simbol. Uapsolutnosti., ova jedinstva nisu medusobno razli-dita; tu je samo grada, dista beskonadnost i ideja.Ona kao praideje mogu postati objektivna samoako svako sAmo sebe kao pos;ebno jedinstuo ponovouzme kao rtelo, kao pasliku. Time je m pojavuneposredno postavljenb diferenciranje onoga

-Sto jeu apsolutu jedno. Tako je prvo od dvaju jedinstavau svojoj apsolutnosti ideja; ako sAmo sebe kaopotencija kao posebno .jedinstvo uzme zasimbol, ono je materija. Sve Sto se uop3te pojav-ljuje, me5avina je su5tine ,i potencije (ili posebno-sti); su5tina svake posebnosti jeste u apsolutu, alise ta su5tina pojavljuje pomoiu posebnoga.

To pretpostaviv5i, nuZno sledi da apsolut kaoprtincip umetnosti u sferi pojave iti difenencrijepostaje objektivan sarno time Sto mu simbolompostaje ili realno ili idealno jedinstvo, dakle uop5tetime Sto se odituje u odvojenim pojavama, te se tamo

186

simbolizuje pojavljivanjem jednog relativno-r€aI-nog, a ovde pojavljivanjem jednog relativno-idealnogsveta.

S ?1. (Pomo1ni stats). Id,eja, ako za simbol imarealno jedinstuo kao posebno jedinstuo, jeste mate-rija.

Dohaz ovoga stava izvodi se u op5toj filozofriji.Pojavna materija jeste ideja, ali sa strane distogugradivanja beskonadnoga u konadno, ti tamo, gdeje to ugraclivanje samo relativno, a ne apsolutno.Pojavna materija nije ono Po-sebi, ona je samoforma simbol, ali je ona sa'tno kao forma, kaorelativna diferencija opet istovetna s onim dijije simbol i Sto je ideja kao apsolutna ugradenostbeshonadnoga u konadno sAmo.

$ 72. Dakle, za umetnost, ako formu ugrad.iua-nia beskonatnoga u konadno uzlmn, kao posebnuformu, matertja postaje telo ili simbol. - Ovo sledineposredno.

Dodatak 1. Umetnost je u ovom pogledu - op-Ste-likovna ili plastidna umetnost. Obidno selikovna umetnost uzima u uZem znadenju, naimeu znadenju likovne umetnosti u kojo,j ona sebesamu taralava pomoiu telesnih predmeta. Medutim,s tim odredenjem likovne umetnosti nije iskljudenoto da se u tom op5tem jedinstvu ne vradaju svepotencije koje su obuhvaiene u materiji, a upravona tom vrradanju podiva razlika izmedu pojedinihlikovnih umetnosti.

Dodatak 2. Likouna umetnost je realna stranasveta umetnosti.

S ?3. ldealno jed,instuo,, kao rastuaranje poseb-naga u opEte, konkretnoga u pojamo postaje objek-tiuno u govoru ilx jeziku. Dokaz ovoga stavatakocle spada u op$tu filozofiju.

_.1

I87

IJezik je, opet posmatran samo realno, isto ono

rast'yrarranje konkretnoga u op5te; bivstva u znanje,koje je midljenje idealno. Posmatran s jedne strane,jezik je neposredan izraz nedega idealnog zna-nja, miSljenja, osefanja, htenja itd. u nedenturealnom, pa je i sam utoliko umetnidko delo. Medu-tim, on je s druge strane, isto tako pouzdamo, deloprir,ode, buduii da s€, kao jedna nuZna formaumetnosti, ne moZe misliti kao izvorno otkriven il[nastao zahvaljujuii umetnosti. On je, daklet, pri-rodno umetnidko delo, kao Sto je to manje ili vi5esve Sto pfiroda stvara.

Najuverljiviji dokaz na5eg stava moii iemo daizvedemo samo u jednom op5tijem kontekstu, a presvega suprotstavljanjem jezika i druge forme umet-nostri, materije.

Sledeii odnosi jesu ono po demu se najpouzda-nije moZe uvideti znadaj jezika.

Po svojoj prirodi, apsolut je vedno proizvodenje;ovo prorizvoclenje je njegova su5tina. Njegovo pro-izvoclenje je apsolutno afirmisanje jll saznavanje,dije su dve strane ona navedena jedinstva. '

Tamo gde apsolutni akt saznanja postaje objek-tivran samo time Sto jedna njegova stnana kaoposebno jedinstvo postaje forma, tu se on nuZnojavlja pneobraZen u ne5to drugo, naime u bivstvo.Apsolutno ugradivanje beskonadnoga u konadno,koje ugradivanje je njegova realna strana, po sebinije bivstvo; ono je u svojoj apsolutnosti opet celo-kupna ideja, celokupna beskonadna samoafirmacrija;ono se samo u svojoj relativnosti, dakle uzeto kaoposebno jedinstuo, D€ pojavJjuje vi5e kao ideja,kao samoafirmacija, vei kao ono Sto je afirmisano,kao materija'; realna strana kao posebna postajeovde simbol apsolutne ideje, koja kao takva bivasaznata tek kroz taj omotad.

Tamo gde za ideju sAmo idealno jedinstvo, kaoposebno, postaje forma - u idealnom svetu -, ,orro

se ne prettvara u ne5to drugo, vei ostaje ;idealno,ali tako da dopuSta i drugu stranu toga, te s€,

188

prema tome, ne pojavljuje kao apsolutno idealno,nego kao tek relativno idealno, koje ono Sto jerealno ima izvan sebe, nasuprot sebi. Kao disto--idealno, ono, medutim, h€ postaje objektivno, onopada na,trag u ono Sto je subjektiVno; te je ri sAmoto subjektivno; dakle, ono nuZno neposrednoponouo te1i m neldim omotadem, zn nekim telom,pomoiu kojeg ie postarti objektivno, ne naru5ava-j"ii svoju idealnost; ono se ponovo integri5et po-modu onoga Sto je realno. U toj integraciji nastajenajprikladniji simbol apsolutne ili beskonadne afih-mac,ije Boga, jer se ova oude pokazuje knoz ne5torealno ne prestajuii da bude idealna (Sto je ba5najvi5i zathev), a taj simbol jeste jezik, kao Sto selako moZe uvideti.

. Tz _tog razloga ne samo da u veiini jezika jeziki um (koji je upravo apsolutno saznanje, saznavalacideja) imaju jedan te isti izra4 nego je i u veiflnif,ilozofskiih i religijskih sistema, pre svega na Istoku,vedni i apsolutni akt samoafirmacije u Bogu - aktnjegovog vednog stvaranja bio oznadavan kaor,zgouorena rei Boga, logos koji je istovremenoBog.*-

Hed ili govor Boga posmatrali su kao iz\iv bo-ZansFog manja, kao rodnu, u sebi razliditu a ipakskladnu harmoniju boZanskog proizvodenja.

Nakon ovog, velikog znalaja jezika -- poito on,naime, nije samo relativan akt saznanja nego jesa svojom suprotno5iu ponovo integrisani, pa uto-liko opet apsolutni akt saznanja mi ni likovnuumetnost neiemo apsolutno suprotstaviti govornojumetnosti, kao Sto to veiina dini (zbog dega npr.muziku ne ubrajaju u likovne umetnosti, vei joj'raJaJu u uKOVne umef,nostrI, vec JoJdodeljuju jo5 jedno posebno mesto). Ni na t<b:ldrugi nadin doli na onaj na koji se u jeziku znanjei sada simbolidki izralava,'i boZansko znanje iesimbolidki izrazilo u svetu, tako da je i celina real-noga sveta (naime, ako je on sam opet jedinstvorealnoga i idealnoga) takode opet izvorno- govore-nje. Medutim, realni svet niie vi5e Ltva red, govo-

189

renje Boga samog, vei samo izgovorena zgru-Sana - red.

Tako je li.kovna umetnost samo umrla red, noipak i re6, ipak i govorenje, i 5to ona potpunijeumre sve do okamenjenog glasa na Niob-inim*".*usnama -, to ie likovna umetnost biti ?i3a= u svojojVrsti, dok, naprotiv, ILa niZem stupnju, u muzici,ono Livo koje je oti5lo u smrt red izgoaorennu ono Sto je konadno - kao zvuk jo5 ostaje dujna.

I u likovnoj umetnosti, dakle, postoji apsolutniakt saznania, ideia, samo shvaiena sa realne strhne,umesto d;Fii*$ovoru ili govornoj umetnosti tz'uorno shvaiena kao ridealna i da dak ni u provid-nom omotadu koji.prihvati ne prestane to da bude.

Kao beskonadna afirmacija koja se Ziuo iska-zuje, jezik je najvi5i simbol haosa koji vedno pos-toji u apsolutnom saznanju. Ma sa koje ga straneshvatali, u jeziku sve postoji kao jedno. Sa stranetona ili glasa, u njemu postoje svi tonovi, svi zvucinjegove kvalitetne razliditosti. Sve te razlid'itostipome5ane su u ljudskom jezikui zato 'on nije slidannijednom zvuku ili tonu posebno, jer svi postoje unjemu. JoS vi5e izraL,en, u jeziku postoji apsolutniidentitet, ako se on posmatra sa strane svojihoznaka. Ovde su dulno i ne-dulno jedno, ono Sto jenajopipljivije postaje znak z.a ono Sto je najduhov-nije. Sve postaje slika svega, a sam jezik upravotime postaje simbol identiteta svih stvari. U unut-ra5njoj konstrukciji samog jezika, sve Sto je poje-dinadno odredeno je celinom; nije moguina jedna

'"-l forma ili pojedinadni govor koji ne bi zahtevao

posmatran apsolutno ili po sebi, sarrfo jeSto je i um sarno jedan, ali iz tog jedin-

., - - -'---stva proizlaze rrazliditi jezici, kao Sto iz apsolutnogidentiteta proiizlaze razlidite stvari, od kojih je svakaza sebe univerzum, apsolutno odvojen od drugih, aipak su svi suiltinski, jedno, ne samo po unutra5njemizrazu uma, vei i Sto se tide elemenata koji su usvakom jeziku, izuzev malog broja nijansi, jednaki.Naime, sAmo to spolja5nje telo u sebi je opet du5a

190

i telo. Vokali su tako reii neposredan dah duha,tormirajuca forma (ono Sto je afir'mativno); kon-sonanti su telo jezika ili form'irana forma (ono Stoje afirmisano).

Stoga, 5to je u nekom jeziku vi3e vokala - noipak tako da ogranridenje putem konsonanata nenestane do nekog odredenog stepena -, to je onnadahnutiji; i obrnuto, Sto je pretrpaniji konsonan-tima, to je bezdu5niji.

Ovde 6u jo6 ukratko dodirnuti pitranje koje se

razlidito postavljalo: za$to se umno biie odludilo ba5za govor il,i glas kao neposredno telo unutra5njdduSJ, po5to je za to moglo da upotrebi i drugespoljne znake, npr. izra1,aine pokrete, ka-o Sto se

liralavaju ne samo gluvonemi nego donekle i svidivlji i nekultivisani narodi koji govore celim telom?Vei- samo pitanje posmatra jezik kao samovolju ikao pronalimk samovolje. Neki su kao razlog lavo-dili ha su ti spoljni znaci morali bifi takvi da jeonaj ko ih je upotrebljavao u isto vreme mogao pro:suditi sebe sanog, da su, dakle, prirodno morali bitisistem znakova koji se odnosi na zvuk i glas, da bionaj ko govori istovremeno duo samog sebe, Sto- je'kao- Sto je poznato, za mnogo kog govornika zaistaveliko zaaovotlstvo. Jezik ipak nije tako sluda-

Jan; u njemu postoji vi5a nuZnost da zvuk i glalmoraju biti organ za iztahavanie unut'arnjih misliI duSevnih pokreta. One obja5njavaoce bismo mogliupitati zalto ptica ima cwkut a Zivotinja glas.

Kao Sto se zna, pitanjem o prvom poreklu jezikavrlo pomno su se bavili filozofi 'i istoridari, os_obitto

novijeg vremena. Oni su smatrali moguiim da se

Jezili Jhvati iz psiholo5ko-izolovane ljudske prirode,po5to se ona moZe shvatiti ssmo iz ditavog univer-zuma. Dakle, apsolutnu ideju jezika ne smemo tra-f,fti kod njih. eitavo to pitanje o poreklu jezika,onako kako je do sada bilo obradivano, samo jeempirijsko pitanje s .kojim, dakle, filozof ne bi imaonikbkvbg posla; njega samo zanima da zna porekloJezika u ide;i, i u tom smislu jezik joS uvek, ba5 kaoI univerzum, na bezuslovan nadin izvite zahvaljujuii

191

vednom dejstvu apsolutnog akta saznanja, koji, me-dutim, u umnoj prirodi nalazt moguinost da-samogsebe izrazi.L

. Pokazati tip uma i refleksije u sklopu i unutrar-njiim odnosima jezika, to spada u jednu drugu sferunauke nego Sto je ona kojom se

- ovde bavimo i u

ko,joj se sam jezik opet javlja samo kao medijum.

$ 74. Umetnost, al*o Cdealno jedinstuo kao poten-ciju ponouo prihuati, i uzrne kao formu, jeste govornaumetno'st. - Sledi nepo-sredno.

Dadatak. Gouorna umetnost je zdealna stranasveta umetnosti.

gpitl dod,atak (ouoj konstrukciji suprotnosti iz-medu govorne i likovne umetnosti).

-

Po5to su, prema $ 24, forme umetnosti formestvari kako postoje u Bogu, to je realna strana sa-mog univerzuma plastidna, idealna strana je poetskaili govorna, a sve ie pose'bne forme, koje ie yraiajuu tim osnovnim formama, opet tzralavati samo nadinposebnih stvari da,budu u apsolutu.

$ 75. U suakoj od obeju praformi umetnosti nu\-no se ura6aju sua jedinstua, realno, idealno i ono u\ojem su oba jednaka.

- Jer, svaka od dveju plat-formi po sebi, je apsolutna, svaka je celokupn-a iileia.

Dodatak Ako p,rvo jedinstvo ili portenciju nazo-vemo je.dinstvom ili potencijom relleksiie, drugosupsumcije, a tre6e uma, onda je sistem umetnoJtiodreclen retleksijom, supsurnciijom i umom.

Ovde se ponovo vradaju sve potencije prirode iideelnog sveta - samo u najviSbj potenciJi -, te

postaje sasvim jasno da je filozofija umetnosti kon-itrukiila univerzuma u formi umetnosti.

U ovoj konstrukciji imao sam pred sobom dvemoguinosti: ili da paralelne potencije realnog i ide-elnog sveta umetnosti neposredno suprotstavim jed-nu drugoj, da npr. liriku razmotrim istovremeno samuzikom, itri da svaku od dveju strana, i potencijesvake od njih, razmotrim odvojeno. Prednost sanldao ovoj poslednjoj, poSto verujem da je jasnija zapredavanje i po5to bi se odnos idealnih umetnidkihformi prema realnim ipak neprestano morao doka-zivatl Dakle, ja iu pre svega u likovnoj umetnostikonstruisati njene tri osnovne forme, muziku, sli-karstvo i plastiku, uz sve njihove medusobne pre-laske. Svaka od tih formi konstrui5e se u svom kon-tekstu i na svom mestu. Zato neiu unapred rzlolitjnikakvu op5tu podelu umetnosti, kako se to, inade,obidno dini u udZbenicima. Samo 6u istonijski pome-nuti da je muzika do sada uop5te bila odvojena odlikovne umetnosti. - Kod Kanta su tri vrste umet-nosti: govornar likovna i umetnost igre oseianja, rrloneodreEene. Ovae" Spada plastika, slikarstvo: tamogovorni5tvo i pesnidka umetnost. U treiu spada ulu-zika, Sto je jedno sasvim subjektivno obja5njenjemuzike, skoro kao Zulcerovo, koji kaZe da je svrhamuzike da pobudi oseianje, Sto odgovara i mnogimdrugim stvarima, kao npr. slaganjima mirisd iliukusA.

t Prttned'ba na -tndrgini: Jezi.k uopste dovekov umetnidkinagon' I kao sto je ono moralno uditelJ instlnkta, tako je i udlteljjezika. obe tvrdnje: da je poreklo jezika u dovekovom otkricu, uslobodi, i da je ono u boZjoj pouci, pogre5ne su.

t92 t3 193

ffii

FRIDRIH VILHELM JOz.F.r. SELING: FILOZOFIJA UMETNOSTI O

RECENZIJA: SRETEN PETROVIC O TEHNICKI UREDNII<: BOG-DA}I CURCIN O KORICE: ZARKO NOSLTLJ ' KOREKTOR: MILI-JANA JELOVAC O IZDAVAC. NOLIT, BEOGRAD, TEF"AZIJE. 27 .GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILOS STAMBOI,IC 'STAMPA: BIROGRAFTKA, SUBOTTCA ..STAMPANO U 4.()()O PRI-

MERAKA 1984. GODINE.