of 23 /23
Етноантрополошки проблеми, н. с. год. 10 св. 1 (2015) Oඋංංඇൺඅඇං ඇൺඎඹඇං උൺൽ UDK: 39:008 Aleksandar Bošković Filozofski fakultet/ Institut društvenih nauka, Univerzitet u Beogradu [email protected] Ozbiljne igre: Teorija u antropologiji posle 1980-ih 1 Apstrakt: U tekstu se kritički razmatra razvoj savremenih antropoloških teorija u svetu, pre svega nakon ključnog rada koji je objavila Ortner (1984), kao i knjige sa simpozijuma Pisanje kultura (Clifford and Marcus 1986). Polazeći od teorije prakse Sherry Ortner, autor daje osnovne elemente za razumevanje i interpretaciju nekoliko te- oretskih pravaca koji su odlučujuće uticali na razvoj antropologije u poslednjih nekoliko decenija, sa posebnim naglaskom na upotrebu koncepta kulture. Period posle 1980-ih je ujedno i period znatno veće vidljivosti drugih antropoloških tradicija, izvan tradici- onalnih „centara“. Jedan deo ovih tradicija, zajedno sa određenim neo-marksističkim modifikacijama, kao i intervencijama predstavnika „dekonstrukcije“ (pre svega u Fran- cuskoj), dodatno su uticali na preispitivanja u savremenoj antropologiji koja postepeno kulminiraju u onome što neki nazivaju „ontološkim zaokretom“ – a koji njegovi pred- stavnici shvataju kao nastavak teorije prakse. Autor ukazuje na neke implikacije ovog „zaokreta“, kao i na činjenicu da se ovako shvaćena antropologija opasno približava domenu pseudo-nauke. Ključne reči: antropološke teorije, ontološki zaokret, relativizam, partikularizam, etnološke teorije, istorija antropologije Osnovni cilj ovog rada je kritičko izlaganje i preispitivanje antropoloških teorija koje se razvijaju u poslednje tri decenije. Ono što karakteriše ovaj isto- rijski period je ubrzani razvoj u više oblasti ljudskog života, a u akademskim raspravama o nauci poslednje decenije su donele ustanovljavanje onoga što se naziva „studije nauke i tehnologije“ (science and technology studies ili STS). 1 U vreme pisanja ovog teksta, njegov autor je bio angažovan na projektu „Društvene transformacije u procesu evropskih integracija – multidisciplinarni pristup“ (III 47010), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Tekst je napisan za vreme istraživačkog boravka na Max Planck institutu za socijalnu antropologiju u Halleu, uz podršku stipendije DAAD vlade SR Nemačke. Stavovi i opservacije izneseni u tekstu ni na koji način ne odražavaju stavove DAAD, niti Max Planck Instituta za socijalnu antropologiju.

Filozofski fakultet/ Institut društvenih nauka ... · PDF fileFilozofski fakultet/ Institut društvenih nauka, Univerzitet u Beogradu ... samo dobra i loša antropologija. A dobra

Embed Size (px)

Text of Filozofski fakultet/ Institut društvenih nauka ... · PDF fileFilozofski fakultet/...

  • , . . . 10 . 1 (2015)

    O UDK: 39:008

    Aleksandar BokoviFilozofski fakultet/ Institut drutvenih nauka,

    Univerzitet u [email protected]

    Ozbiljne igre: Teorija u antropologiji posle 1980-ih1

    Apstrakt: U tekstu se kritiki razmatra razvoj savremenih antropolokih teorija u svetu, pre svega nakon kljunog rada koji je objavila Ortner (1984), kao i knjige sa simpozijuma Pisanje kultura (Clifford and Marcus 1986). Polazei od teorije prakse Sherry Ortner, autor daje osnovne elemente za razumevanje i interpretaciju nekoliko te-oretskih pravaca koji su odluujue uticali na razvoj antropologije u poslednjih nekoliko decenija, sa posebnim naglaskom na upotrebu koncepta kulture. Period posle 1980-ih je ujedno i period znatno vee vidljivosti drugih antropolokih tradicija, izvan tradici-onalnih centara. Jedan deo ovih tradicija, zajedno sa odreenim neo-marksistikim modifikacijama, kao i intervencijama predstavnika dekonstrukcije (pre svega u Fran-cuskoj), dodatno su uticali na preispitivanja u savremenoj antropologiji koja postepeno kulminiraju u onome to neki nazivaju ontolokim zaokretom a koji njegovi pred-stavnici shvataju kao nastavak teorije prakse. Autor ukazuje na neke implikacije ovog zaokreta, kao i na injenicu da se ovako shvaena antropologija opasno pribliava domenu pseudo-nauke.

    Kljune rei: antropoloke teorije, ontoloki zaokret, relativizam, partikularizam, etnoloke teorije, istorija antropologije

    Osnovni cilj ovog rada je kritiko izlaganje i preispitivanje antropolokih teorija koje se razvijaju u poslednje tri decenije. Ono to karakterie ovaj isto-rijski period je ubrzani razvoj u vie oblasti ljudskog ivota, a u akademskim raspravama o nauci poslednje decenije su donele ustanovljavanje onoga to se naziva studije nauke i tehnologije (science and technology studies ili STS).

    1 U vreme pisanja ovog teksta, njegov autor je bio angaovan na projektu Drutvene transformacije u procesu evropskih integracija multidisciplinarni pristup (III 47010), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Tekst je napisan za vreme istraivakog boravka na Max Planck institutu za socijalnu antropologiju u Halleu, uz podrku stipendije DAAD vlade SR Nemake.

    Stavovi i opservacije izneseni u tekstu ni na koji nain ne odraavaju stavove DAAD, niti Max Planck Instituta za socijalnu antropologiju.

  • Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 10 Is. 1 (2015)

    A B20

    Poslednje tri decenije donele su i znaajne promene u sferi drutvenih odnosa (propast koncepta drave blagostanja), nekoliko globalnih kriza, pre svega kada se radi o ekonomiji (duniku krizu, nekoliko slomova na meunarodnim berzama), svest o znaaju ouvanja ivotne sredine (pojaanu krizama sa nabav-ljanjem odreenih tipova goriva pre svega nafte i njenih derivata), a odreeni globalni fenomeni za koje se verovalo da su stvar prolosti, poput nacionalizma, svom snagom su se probili na svetsku pozornicu. S razvojem sistema komuni-kacije i transporta, ali i kao posledica ratova i prirodnih katastrofa, migracije stanovnitva takoe dobijaju obim i znaaj nezabeleen u dosadanjoj istori-ji oveanstva. U takvoj situaciji, drutvene i humanistike nauke nastoje da odgovore sve sloenijim izazovima koje pokuaji tumaenja savremenog sveta stavljaju pred istraivae.

    Zato se u tekstu koji sledi razmatra nekoliko kljunih momenata u razvoju antropologije u ovom periodu: od teorije prakse Sherry Ortner, preko pravca otelotvorenog oko knjige Writing Culture, zatim znaaj regionalnih antropo-lokih tradicija (koje kombinuju reartikulacije koncepta kulture sa potrebom izgradnje nacija2), i, konano, takozvani ontoloki zaokret (kao novi oblik teorije prakse) i odreene reakcije na njega. Naravno, svi ovi pravci nastaju kao reakcija i na deo dijaloga s drugim teorijama i autorkama/autorima, a i oni sami otvaraju nove dijaloke prostore. Na primer, iz ugla teorije prakse kako je shvata Ortner (kao i njena norveka koleginica Aud Talle), individualni akteri su kljuni za razumevanje drutvenih odnosa dok, sa druge strane, ontolozi odbacuju i sm pojam drutvenih odnosa. Autori okupljeni oko pisanja kul-ture istiu vanost relativnosti znanja i koncepata, polazei od preispitivanja mesta i uloge etnografskog autoriteta dok ontolozi idu nekoliko koraka dalje i ukazuju na zapadni (odnosno relativni) karakter pojmova kao to su et-nografija, autoritet, nauka, objanjenje i tumaenje.3 Pri tom veina autorki i autora koji se pominju u tekstu kombinuju intenzivna iskustva rada na terenu sa znaajnim teorijskim uvidima to na jasan nain obesmiljava odreene podele i dihotomije u antropologiji. Ovde pre svega mislim na podelu izmeu takozvane primenjene i takozvane teoretske antropologije. Postoji samo dobra i loa antropologija. A dobra antropologija mora da bude primen-ljiva u praksi.

    2 To je poslednjih decenija vidljivo u raspravama o materijalnom i nematerijalnom nasleu, kao i u nastojanjima da se odreeni lokaliteti stave na UNESCO-vu listu Loka-liteta svetske batine (World Heritage Sites). Ovo drugo ima kao praktinu posledicu i to da je zemljama u razvoju lake da obezbede finansijska sredstva za ouvanje odreenih spomenika sopstvenog kulturnog naslea (Brumann 2014).

    3 ime praktino ukidaju distinkciju o kojoj pie Boudon (2005), kada govori o razlici izmeu naunih i nenaunih objanjenja.

  • , . . . 10 . 1 (2015)

    O : T 1980- 21

    Uvodna razmatranja: od teorije prakse do teorije kulture4

    Pre tri decenije amerika antropologinja Sherry Ortner objavila je svoj izvan-redan prikaz razvoja antropolokih teorija posle 1960-ih (Ortner 1984).5 Osim vrlo praktinog temporalnog lociranja poetka njenog prikaza u vreme ozbilj-nog preispitivanja tri u to vreme dominantne antropoloke paradigme (interpre-tativni, marksistiki i strukturalistiki pristup), ovaj tekst je imao i odreenu linu notu poto je obuhvatao i period u kome je ona sma poela da se bavi antropologijom, prvo kao studentkinja,6 da bi zatim doktorirala (1970, na Uni-versity of Chicago), a kasnije postala jedna od najcenjenih i najuticajnijih an-tropologinja dananjice. U svojim tekstovima i predavanjima, Ortner na veoma upeatljiv nain kombinuje istraivanja na terenu pre svega meu nepalskim erpama (1999),7 ali u poslednjih nekoliko decenija i u SAD (2011) sa svojom idejom prakse.Naravno, kada se o ovom pojmu radi, kao to je nedavno prime-

    4 U ovom tekstu ne bavim se diskusijama o razvoju teorija u etnologiji i antropologi-ji na ovim prostorima, ve mi je cilj da debate koje se vode u (stvarnim ili imaginarnim) centrima pribliim i kontekstualizujem nama, antropolozima i antropologinjama koji smo pomalo izvan tih centara. Naravno, ova udaljenost moe imati vrlo korisne prak-tine implikacije, o emu je svojevremeno pisao Cardoso de Oliveira (2000). Zaintere-sovani mogu nai vie podataka o razvoju teorija u etnologiji i antropologiji na ovim prostorima, pre svega u Srbiji, kao i nekim njihovim neposrednim implikacijama, u radovima Kovaevia (2006, 2008) i Milenkovia (2010). Za Hrvatsku, v. apo mega (1994), za Sloveniju, upor. Slavec Gradinik (poglavlje u Bokovi and Hann 2013).

    5 Ovaj tekst je odmah prepoznat kao kljuan doprinos istoriji antropologije, daleko vie od nekakvog opteg pregleda, to su pokazale i prve reakcije nekoliko njenih kolega poto je tekst objavljen (Appadurai 1986; Hannerz 1986). Na odreen nain, kao da istraivako interesovanje Ortnerove u poslednjih petnaestak godina predstavlja odgovor na Hannerzov poziv na bavljenje sloenim drutvima.

    6 Kao to je na primeru nekoliko antropolokih biografija pomenuo Pina-Cabral (2008), istorija antropologije je neodvojiva od prouavanja (i poznavanja konteksta u kojima su delovale) odreenih znaajnih linosti koje su tu istoriju obeleile. Ortner je svoj doprinos ovakvom razumevanju istorije nae discipline dala kroz zbirku tekstova koju je posvetila svom mentoru, Cliffordu Geertzu (Ortner 1999).

    7 Ta knjiga joj je 2004. donela specijalnu nagradu za ivotno delo koju dodeljuje Scho-ol of American Research. Inae, Sherry Ortner je redovna profesorka antropologije (Distin-guished Professor of Anthropology) na UCLA, a ranije je predavala i na Sarah Lawrence College, na University of Michigan, zatim na University of California, Berkeley, i konano na Columbia University. Jedna je od kljunih autorki koja je u poslednje etiri decenije do-prinela veoj vidljivosti ena u sociokulturnoj antropologiji, kao i preispitivanju odreenih koncepata koji su doprineli razvoju antropologije odnosa meu polovima (kao to je to bilo preispitivanje dihotomije muko/ ensko u odnosu na dihotomiju kultura/ priroda, v. Ortner 1974). Ortner je takoe lanica Amerike akademije umetnosti i nauka, kao i dobitnica prestine Retzius medalje vedskog drutva za geografiju i antropologiju.

  • Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 10 Is. 1 (2015)

    A B22

    tio Postill, teoretiari drutvenih nauka slau se da ne postoji koherentna [i] je-dinstvena teorija prakse, ve samo vrlo razliiti tekstovi [engl. body of writing] mislilaca koji su usvojili okvirno definisan praktini pristup. On locira Ortner meu one koje naziva drugim talasom teoretiara prakse, zajedno s autorima kao to su Karin Knorr Cetina, Eike von Savigny, Theodore Schatzki i Andre-as Reckwitz. U prethodnoj generaciji, meu onima koje Postill naziva prvim talasom teoretiara prakse izmeu ostalih su Bourdieu, Foucault, Giddens i de Certeau (Postill 2010, 6).8 Mada je bila direktno inspirisana nekima od ovih autora (pre svega Bourdieom i Giddensom; a od antropologa Sahlinsom), Ortner je smatrala da su raniji teoretiari propustili da u svojim radovima oznae pre-poznatljiv koncept kulture (Ortner 2006, 11), to im je ograniilo razumevanje pojmova moi i istorije. A za nju teorija prakse predstavlja teoriju istorije, jer

    To je teorija o tome kako drutvena bia, sa svojim razliitim motivima i intencijama, stvaraju i preobraavaju svet