FINALNI IZVEŠTAJ EVALUACIJE AKCIONOG PLANA ZA ...Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2018. godine NVO Nevladina organizacija

FINALNI IZVEŠTAJ EVALUACIJE AKCIONOG PLANA ZA SPROVOĐENJE NACIONALNE STRATEGIJE ZA RODNU RAVNOPRAVNOST REPUBLIKE SRBIJE

2 Evaluacija NAP za rodnu ravnopravnost 2016-2018

Tim za izradu evaluacije

Anamaria Golemac Powell, rukovoditeljka tima

Dženita Hrelja Hasečić, međunarodna ekspertkinja za pitanja roda

Marija Babović, nacionalna ekspertkinja za pitanja roda

Tomislav Novović, ekspert za kontrolu kvaliteta

Jovana Obradović, istraživačica

Dragana Petrović, istraživačica

Grupa za upravljanje evaluacijom

Gordana Gavrilović, specijalna savetnica, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Republike Srbije

Suzana Stojadinović, viša savetnica, Republički sekretarijat za javne politike

Milana Rikanović, šefica kancelarije, UN Women, Srbija

Jelena Sekulić Nedeljković, menadžerka projekta, UN Women, Srbija

Referentna grupa za evaluaciju

Jelena Tadžić, rukovoditeljka tima za socijalnu inkluziju i rodnu ravnopravnost, UNDP

Milan Marković, šef tima UN za ljudska prava, OHCHR

Zorana Antonijević, savetnica, OEBS

Jovana Đinđić, koordinatorka za rodnu ravnopravnost i ljudska prava, Tim za so-cijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Republike Srbije

Biljana Stepanov, ekspertkinja za pitanja roda, SOS mreža Vojvodine, Ženska platforma za razvoj Srbije

Biljana Maletin, nezavisna ekspertkinja za pitanja roda, Ženska platforma za razvoj Srbije

Dizajn

Ivana Zoranović, Dosije studio

Ova publikacija je nastala u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) I Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovoj publikaciji pripadaju isklju-čivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.


AP Autonomna pokrajina BDP Bruto domaći proizvodCEDAW Konvencija za eliminaciju svih oblika diskriminacije ženaCOR Ciljevi održivog razvojaDAC Komitet za razvojnu pomoć Organizacije za ekonomsku saradnju i razvojEK Evropska komisijaEIGE Evropski institut za rodnu ravnopravnostEU Evropska unijaILO Međunarodna organizacija radaMICS Istraživanje višestrukih pokazatelja

NAP Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2018. godineNVO Nevladina organizacijaOCD Organizacija civilnog društvaOECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvojOEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnjuRZS Republički zavod za statistikuSEESAC Centar za kontrolu malog oružja i lakog naoružanja u Jugoistočnoj i Istočnoj EvropiSILC Anketa o prihodima i uslovima životaSIPRU Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštvaUN Ujedinjene nacijeUNDP Program Ujedinjenih nacija za razvojUNFPA Populacioni fond Ujedinjenih nacijaUNICEF Dečiji fond Ujedinjenih nacijaUN Women Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena

SPISAKSKRAĆENICA


SPISAK SKRAĆENICA 3

SADRŽAJ 5

REZIME 6

1 UVOD 17

1.1 Istorijat i svrha evaluacije 17

1.2 Ciljevi i obuhvat evaluacije 18

1.3 Formulisanje NAP-a i kontekst realizacije 18

1.4 Kontekst za realizaciju NAP-a 23

2 METODOLOGIJA I PRISTUP EVALUACIJI 36

2.1 Formulacija evaluacije 36

2.2 Proces prikupljanja podataka 46

3 NALAZI EVALUACIJE 50

3.1 Relevantnost 50

3.2 Delotvornost 55

3.3 Efikasnost 80

3.4 Uticaj 85

3.5 Održivost 93

3.6 Doprinos NAP-a ciljevimaodrživog razvoja 97

4 ZAKLJUČCI 103

5 IZVUČENE POUKE I PRIMERI DOBRE PRAKSE 109

6 PREPORUKE 113

6.1 Preporuke koje se odnose na proces 113

6.2 Tematske preporuke 116

7 REFERENCE 121

8 ANEKSI 125

8.1 Opis poslova i zadataka 125

8.2 Spisak aktera koji su učestvovali u prikupljanju podataka 125

8.3 Spisak dokumenata 128

8.4 Spisak problema i pitanja vezanihza četvrti periodični izveštaj Srbije, CEDAW Komitet, 3. avgust 2018. godine 139

SADRŽAJ


REZIME

Istorijat i svrha evaluacijeRepublika Srbija je usvojila Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine (u daljem tekstu: Strategija) sa Ak-cionim planom za period od 2016. do 2018. go-dine (u daljem tekstu: NAP), kao krovnu politiku kojom se definišu ključni prioriteti u oblasti rod-ne ravnopravnosti. Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Republike Srbije (u daljem tekstu: Koordinaciono telo) naložilo je izradu evaluacije NAP-a uz podršku organizacije UN Women u Srbi-ji. Nezavisnu evaluaciju sprovela je SeCons grupa za razvojnu inicijativu, sa ciljem da pruži sistemat-ski uvid u proces realizacije i ostvarene rezultate i donese preporuke za drugu fazu realizacije Stra-tegije. Evaluacija je sprovedena u skladu sa stan-dardima za evaluaciju organizacije UN Women, uz podršku grupe za upravljanje evaluacijom i refe-rentne grupe za evaluaciju koje su podržavale tim za izradu evaluacije, kao i uz široko učešće raznih relevantnih aktera. U evaluaciji su primenjeni OECD DAC1 evaluacioni kriterijumi i usklađena je sa Normama i standardima za evaluaciju Gru-pe Ujedinjenih nacija za evaluaciju. Evaluacija je sprovedena kroz 4 faze: uvodnu fazu, prikupljanje i analizu podataka, validaciju i izveštavanje. Pro-ces evaluacije obuhvatio je veliki broj aktera. U procesu je učestvovalo preko 100 predstavnika i predstavnica mehanizama rodne ravnopravnosti, resornih ministarstava, javnih ustanova, međuna-rodnih organizacija, ženskih, feminističkih i drugih organizacija civilnog društva (OCD) koje se bave pitanjima rodne ravnopravnosti, kao i eksperata i ekspertkinja, koji su pružili značajne informaci-je na kojima se zasniva procena predstavljena u ovom izveštaju.

1 http://www.oecd.org/dac/evaluation/daccriteriaforevaluatingdevelopmentassistance.htm

Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine sa Akcionim planom za peri-od od 2016. do 2018 godine usvojena je na prekret-nici kada je došlo do promena u institucionalnim mehanizmima rodne ravnopravnosti, kao i tokom velikih političkih promena koje su obeležene če-stim izborima i promenama prioriteta u različitim politikama od značaja za rodnu ravnopravnost, uz društveno-ekonomske uslove obeležene oporav-kom od efekata ekonomske krize koja je pogodila Srbiju 2008. godine, a trajali su duže nego u nekim razvijenim zemljama Evropske unije (EU) koje su se daleko brže oporavile. Strategija i NAP su sastavlje-ni i doneseni za veoma kratko vreme, što je uticalo na određena rešenja u izradi i ograničilo mogućnost širokih konsultacija koje su obavljene tokom pripre-me prethodne strategije. Procena da je značajno da se brzo i efikasno obezbedi novi strateški okvir na račun visokog nivoa učešća aktera je opravdana, posebno u poređenju sa procesom pripreme NAP-a za primenu Rezolucije Ujedinjenih nacija 1325, koju je odlikovalo učešće velikog broja aktera i dugotra-jan proces pripreme, ali je nakon toga izostala rea-lizacija.

Nalazi evaluacije

Nalazi evaluacije predstavljeni su u odnosu na ključ-ne evaluacione kriterijume: relevantnost, delotvor-nost, efikasnost, uticaj i održivost. Posebno poglav-lje odnosi se na procenu NAP-a u odnosu na ciljeve održivog razvoja (COR).


Relevantnost

1. nalaz: opstajanje patrijarhata u Srbiji i u regionu balkana uopšte i dalje predstavlja prepreku za rodnu ravnopravnost te stoga smatramo da su problemi prepoznati unutar NAP-a i dalje relevantni

Relevantnost opštih i posebnih ciljeva je nespor-na, obzirom da su oni usmereni na ključne oblasti i probleme rodne neravnopravnosti u Srbiji. Neki su čak relevantniji danas nego kada je NAP for-mulisan, kao što je „povećani kapaciteti i znanje rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organi-ma javne vlasti o rodnoj ravnopravnosti“, zbog uvođenja novih mehanizama za planiranje i spro-vođenje politika, uvođenja rodne perspektive u javne politike i rodno odgovornog budžetiranja. Ciljevi su posebno relevantni za sprovođenje lo-kalnih politika rodne ravnopravnosti jer je zabe-ležen nizak nivo aktivnosti na njihovoj realizaciji.

2. nalaz: strategiji i nap-u trenutno nedostaje teorija promene, a bez sveobuhvatnog okvira za podršku koherentnom programiranju oslabljena je mobilizacija resursa na nacionalnom/lokalnom nivou, što zauzvrat može da utiče na realizaciju NAP-a i dovede do nedostataka i nepovezanosti

Postoje nedostaci u logici intervencije u NAP-u koji proizilaze iz nepostojanja eksplicitne i sve-obuhvatne teorije promene. Rodna segregacija u formalnom obrazovanju u Srbiji je istaknuta i dovodi do osnove za segregaciju na tržištu rada, jaza u životnom standardu i blagostanju između muškaraca i žena u kasnijem dobu, a odsutna je iz logike intervencije NAP-a i samog NAP-a.

3. nalaz: većina ključnih aktera smatra da je NAP relevantan, ali često ne prepoznaje svoju ulogu u realizaciji NAP-a te često ne izdvaja finansijska sredstva i kadrove za aktivnosti iz NAP-a.

Iako većina aktera prepoznaje relevantnost op-štih i posebnih ciljeva, mera i aktivnosti iz NAP-a, oni ne prepoznaju svoju ulogu u njegovoj realiza-ciji. Stoga aktivnosti različitih aktera, prvenstve-no ministarstava, koje se odnose na unapređiva-nje rodne ravnopravnosti nisu dovoljno povezane sa prioritetima, merama i aktivnostima iz NAP-a.

Delotvornost

Analiza kriterijuma delotvornosti obično pokazu-je do koje mere su rezultati intervencije doprineli ostvarivanju određenih ciljeva. Da bi analiza uop-šte bila moguća, rezultate treba relativno preci-zno definisati, pokazatelji za merenje njihovog ostvarivanja treba da budu specifični a podaci za pokazatelje dostupni. Analiza u nastavku nam po-kazuje da u NAP-u Republike Srbije to nije uvek slučaj.

4. nalaz: nedostatak jasno definisanih ishoda i usmerenost na pokazatelje procesa umesto na pokazatelje ishoda znatno je ograničila kako praćenje tako i merenje ostvarenih rezultata

Postoje ograničenja u okviru za praćenje koji je definisan NAP-om koja proizilaze iz formulacije pokazatelja za merenje rezultata ostvarenih do


kraja 2018. godine. Pokazatelji su često definisani kao pokazatelji procesa a ne rezultata, u nekim slučajevima nisu precizno definisani, a u drugim nisu dostupni podaci za merenje.

5. nalaz: zbog nedostataka (prvenstveno) sveobuhvatnog finansijskog planiranja, celokupna realizacija NAP-a ocenjena je kao delimično uspešna u ostvarivanju očekivanih rezultata u 2018. godini.

Očekivani rezultati u 2018. godini nisu ostvareni u mnogim oblastima, ali su vidljivi procesi inter-vencije. NAP se primenjuje neravnomerno delo-tvorno u različitim oblastima prioriteta.

Ostvarenost rezultata definisanih NAP-om za 2018. godinu nije veoma zadovoljavajuće, ali pro-cesi su vidljivi. Započete su mnoge promene, a ukoliko nastave da se adekvatno sprovode i po-državaju, mogu da obezbede vidljive rezultate do kraja strateškog ciklusa. Međutim, ovi proce-si nisu uravnoteženi, jer određene oblasti NAP-a obuhvataju višestruke dinamične intervencije, dok su neke druge oblasti „zanemarene“.

U oblasti velike delotvornosti spadaju: poveća-na sigurnost žena od rodno zasnovanog nasilja, rodno osetljiva statistika (unutar Republičkog za-voda za statistiku), žene i muškarci ravnopravno odlučuju u javnom i političkom životu (ali samo u zakonodavnoj vlasti na svim nivoima) i rodno odgovorno budžetiranje.

U oblasti srednje delotvornosti spadaju: povećani kapaciteti i znanje rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti o rodnoj rav-nopravnosti, povećana sigurnost žena od rodno zasnovanog nasilja u porodici i u partnerskim od-nosima i uspostavljeni funkcionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost na svim nivoima.

U oblasti niske delotvornosti spadaju: rodno osetljivo formalno obrazovanje, povećan nivo svesti javnosti o značaju rodne ravnopravnosti, poboljšan ekonomski položaj žena i status žena na tržištu rada, posebno žena iz ranjivih grupa, unapređena uloga žena u sistemu bezbednosti, ravnopravno učešće žena i muškaraca u rural-nim područjima, poboljšano zdravlje žena i rav-nopravan pristup zdravstvenim uslugama, učešće žena u drugim granama vlasti osim zakonodavne, funkcionalni mehanizmi rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou, rodna analiza politika, programa i mera, rodno osetljiva evidencija u institucijama i međunarodna i regionalna saradnja.

Nedelotvorne oblasti realizacije NAP-a su: rav-nopravno učešće žena i muškaraca u roditeljstvu i ekonomiji staranja i u oblasti studija roda.

U narednim odeljcima detaljnije je predstavljena ostvarenost rezultata u odnosu na ciljeve za sve prioritete unutar NAP-a.

6. nalaz: podrška većeg broja aktera i međusektorska saradnja su neki od faktora koji su doprineli delotvornoj realizaciji


Neki faktori koji su doprineli delotvornijoj realiza-ciji obuhvataju raširenu svest o problemu među akterima, dostupnost sredstava, partnerstva iz-među različitih aktera (institucija, međunarodnih organizacija, OCD), kombinaciju različitih vrsti in-tervencija (mera i aktivnosti) usmerenih na pro-blem.

7. nalaz: nedostatak sveobuhvatne teorije promene podrazumeva da u NAP-u postoje nedoslednosti u formulaciji logike intervencija, što je dovelo da smanjenog uticaja

Proističući iz nedostatka eksplicitne, sveobuhvat-ne i konzistentne teorije promene, NAP sadrži nedoslednosti. Ciljevi nisu u potpunosti dosledno postavljeni, niti su dovoljno povezani i sinhroni-zovani. U nekim slučajevima, definisane mere za ostvarivanje određenih ciljeva međusobno su ne-dosledne ili su nedovoljnog obima ili vrste da bi se ostvario definisani cilj i proizveli rezultati.

8. nalaz: nedostatak finansijskih sredstava za NAP i odsustvo redosleda u realizaciji NAP inicijativa ključni su faktori koji sprečavaju delotvornu realizaciju NAP-a

Nedostatak finansijskih sredstava, fragmentisane intervencije malog obima, odsustvo koordinacije mera neki su od ključnih faktora koji sprečavaju delotvorniju realizaciju u određenim oblastima NAP-a.

9. nalaz: iako nisu optimalni, mehanizmi za realizaciju i praćenje NAP-a za period 2016-2018. unapređeni su u poređenju sa prethodnim NAP-om (2011–2015)

To je ostvareno uprkos smanjenim ljudskim i ma-terijalnim resursima i omogućilo je precizniju i sistematičniju ocenu delotvornosti.

10. nalaz: odsustvo analize rizika i realističnog pristupa prevedenih u formulaciju projekcija koje su verovatno previše ambiciozne uzevši u obzirdruštveno-politički i ekonomski kontekst u SRBIJI

U NAP-u su definisani ambiciozni ciljevi i rezul-tati u malom vremenskom okviru (3 godine) i u

kontekstu koji beleži nedostatak ljudskih i finan-sijskih resursa i slabe mehanizme i prakse institu-cionalne koordinacije. Time se umanjuje moguć-nost visokog nivoa delotvornosti i održava mala verovatnoća ostvarivanja krajnjih rezultata 2020. godine.

Efikasnost

11. nalaz: NAP nije podržan jedinstvenim finansijskim mehanizmom; nedostaje mu robustan mehanizam za praćenje

Bilo je teško ustanoviti da li je dovoljno sredstava izdvojeno za ostvarivanje neposrednih rezultata i ishoda planiranih u NAP-u. Takođe, nije bilo mo-guće ustanoviti da li je i u kojoj meri nivo izdvoje-nih sredstava za aktivnosti i mere u okviru NAP-a uticao na ostvarivanje navedenih ciljeva. Takođe nije bilo moguće ispratiti da li su sredstva utroše-na na najdelotvorniji način ili su mogla biti bolje iskorišćena.

12. nalaz: rodno odgovorno budžetiranje nije prepoznato kao finansijska podrška za realizaciju NAP-a

Rodno odgovorno budžetiranje je značajna alatka koja je uvedena NAP-om, ali je trenutno u počet-noj fazi i ne koristi se kao finansijska podrška za realizaciju NAP-a. Ne postoji jasna veza između rodno odgovornih budžetskih programa i mera i aktivnosti u okviru NAP-a.

13. nalaz: nisu dosledno planirana i prezentovana sredstva za primenu mera i ciljeva iz NAP-a. Teško je pratiti tok novca.

Nedostaje doslednost unutar ciljeva NAP-a kao i transparentnost u odnosu na potrebna sredstva u odnosu na planirana, izdvojena ili potrošena za realizaciju mera i aktivnosti određenih u NAP-u.

14. nalaz: nisu identifikovani skriveni troškovi nastali tokom realizacije aktivnosti (npr. troškovi aktivnosti koje sprovode relevantna ministarstva)

To obuhvata sredstva koja nisu eksplicitno na-vedena, već se pretpostavlja da su izdvojena u budžetu institucije koja sprovodi aktivnosti, ali ta-


kođe i troškove ljudskih resursa uloženih u ostva-rivanje navedenih ciljeva („nisu potrebna dodat-na sredstva“).

15. nalaz: tokom planiranja intervencija iz NAP-a i tokom njegove realizacije nije sprovedena analiza troškova i efekata odnosno troškova i dobiti

Delotvornost intervencije kao odnos između ulo-ženog i ostvarenih rezultata ne može da se pro-ceni. Odsustvo analize troškova i dobiti takođe se ogleda u nedoslednosti intervencija u smislu nji-hovog nivoa, obuhvata i projekcija; neke mere su „slabe“ odnosno usmerene su samo na praktične potrebe, dok su druge suviše uopštene i nemaju jasnu projekciju, što otežava merenje rezultata. Nedoslednosti se takođe pronalaze u pripisivanju odgovornosti za sprovođenje nekih intervencija u smislu dostupnih sredstava.

16. nalaz: prilikom planiranja NAP-a nisu određeni troškovi mera i aktivnosti

NAP ne sadrži dosledne finansijske informacije u odnosu na sve ciljeve, mere i aktivnosti, a ni je-dan izvor informacija nije pokazao da su sprove-dene aktivnosti određivanja troškova da bi se us-postavio adekvatan nivo potrebnih sredstava za ostvarivanje planiranih aktivnosti tokom trajanja NAP-a.

Uticaj

Kroz ocenu uticaja, evaluacija ima zadatak da od-govori na pitanje do koje mere su ciljevi NAP-a doprineli ostvarivanju strateškog cilja unapređe-nja rodne ravnopravnosti u svim oblastima i na svim nivoima. Treba imati u vidu da je ovo eva-luacija na sredini trajanja strategije, te se stoga ne može očekivati da već postoji značajan uticaj u mnogim oblastima.

17. nalaz: nedostaci u formulaciji NAP-a direktno se odražavaju na uticaj pojedinačnih rezultata. loša formulacija i nedostatak jasno formulisanih aktivnosti u nekim oblastima doveli su do različitog uticaja na različitim nivoima i oblastima rodne ravnopravnosti.

U nekoliko oblasti, primećeno je povećanje dina-mike promena direktno zahvaljujući uticaju mera i aktivnosti definisanih u NAP-u, ali rezultati još uvek nisu vidljivi. Drugim rečima, ovi procesi nisu došli do tačke kada su ostvarene značajne pro-mene, na nivou sistema, struktura, institucija i

pojedinaca u vidu transformacije odnosa, praksi, kulture i ponašanja.

18. nalaz: iako patrijarhalne vrednosti i dalje opstaju, vidljive su promene normi i vrednosti koje se nalaze u osnovi kulture rodne ravnopravnosti u Srbiji.

Promene stavova koji predstavljaju norme i vred-nosti u pogledu rodnih uloga i rodne ravnoprav-nosti spore su ali vidljive. Patrijarhalne vrednosti postaju sve manje značajne, ali i dalje preovla-đuju u društvu. Teško je proceniti koliko su one posledica intervencija iz NAP-a, a do koje mere


su posledica složenijih društvenih promena pove-zanih sa procesima modernizacije.

19. nalaz: uticaj realizacije NAP-a najvidljiviji je na sistemskom nivou

Uticaj NAP-a na sistemskom nivou najvidljiviji je u promeni zakonodavstva koje se odnosi na rod-no zasnovano nasilje, uspostavljanje mehaniza-ma rodne ravnopravnosti na različitim nivoima i u rodno osetljivoj zvaničnoj statistici koju vodi i objavljuje Republički zavod za statistiku.

20. nalaz: ostvaren je podjednako značajan uticaj na institucionalnom nivou/nivoima, naročito u smislu razvoja kapaciteta i boljeg razumevanja obaveza u oblasti rodne ravnopravnosti unutar okvira tekuće reforme državne uprave.

Na institucionalnom nivou promene, efekti su vidljivi prvenstveno u vidu povećanog razume-vanja značaja rodne ravnopravnosti, boljeg ra-zumevanja ciljeva politika za unapređenje rodne ravnopravnosti i jasnijeg prepoznavanja uloga i odgovornosti u toj oblasti.

21. nalaz: iako su važne, zakonske izmene nisu same po sebi dovoljne za promene čitavog sistema

Iako su u određenim oblastima (npr. učešće žena u politici) zakonske izmene (kvote) dovele do zna-

čajnih promena, u drugim oblastima, pravne pro-pozicije su otvorile prostor za promene ali nisu bile dovoljne da do njih i dovedu (kao što je slu-čaj sa ravnopravnijim roditeljskim obavezama ili pristupom imovini u ruralnim područjima).

22. nalaz: postoje jasni dokazi da je zbog realizacije NAP-a ostvaren napredak u odnosu na uvođenje rodne perspektive u javnu politiku (posebno u poređenju sa statistikom i trendovima iz perioda 2015–2018).

Oblast NAP-a koja se odnosi na treći prioritetni cilj, uvođenje rodne perspektive u javnu politi-ku, jeste oblast sa najvidljivijim uticajem. Ovo je oblast u kojoj je uticaj NAP-a na promene koje su prepoznate tokom evaluacije takođe najvidljiviji u poređenju sa ostalim oblastima koje su istovre-meno pod uticajem drugih politika odnosno širih i kompleksnijih društvenih procesa.

Održivost

Analizom kriterijuma održivosti procenjujemo do koje su mere ostvareni pozitivni rezultati i efekti održivi u budućnosti. Važno je sagledati pretnje po održivost da bi se one blagovremeno otklonile i obezbedila delotvornost ostvarenih rezultata u narednom periodu. Slede rezultati analize:


23. nalaz: uloga OCD u realizaciji NAP-a nije dovoljno velika, posebno u poređenju sa drugim praksama u regionu

Ženske i druge OCD posvećene unapređenju rod-ne ravnopravnosti nisu dovoljno uključene niti osnažene kroz realizaciju NAP-a.

24. nalaz: dokazi koji su dosad prikupljeni podržavaju pretpostavku da je održivost pojedinačnih rezultata izvodljivija kada su utemeljeni u različitim procesima (reformi).

Verovatnoća da će rezultati i pokrenute prome-ne biti održivi veća je kada su promene posledica usklađivanja sa međunarodnim standardima (po-sebno kroz proces pristupanja EU), kada su une-sene u zakone, propise, kada postoji visoka svest i posvećenost mnogobrojnih aktera i kada su ra-zvijene kompetencije aktera da mogu da podrža-vaju i održavaju procese.

25. nalaz: pravne nejasnoće u pogledu mandata, uloga i odgovornosti mehanizama za rodnu ravnopravnost znače da je održivost mehanizama za rodnu ravnopravnost i dalje ugrožena.

Nekoliko faktora ukazuje na pretnje pitanju odr-živosti mehanizama rodne ravnopravnosti: 1) Koordinaciono telo nije utemeljeno u zakonu, 2) institucionalna preklapanja i konflikti oko od-govornosti u oblasti sprečavaju delotvoran rad, 3) ljudski i finansijski resursi su slabi, nedostaju standardizovane procedure koordinacije, kao i oscilacije zaposlenih u institucijama su velike.

Doprinos NAP-a realizaciji COR26. nalaz: NAP je dobro usklađen sa razvojnom agendom un do 2030. godine, ali je doprinos potciljevima održivog razvoja prilično mali

Prioriteti i ciljevi NAP-a dobro su usklađeni sa COR 5 i ostalim potciljevima koji se odnose na unapređenje rodne ravnopravnosti, ali zbog neu-jednačene delotvornosti i malog uticaja, doprinos nije veliki.

Zaključci

1. zaključak: Realizacija NAP-a i mehanizmi za njegovo praćenje na nacionalnom nivou delot-vorniji su nego što je to bio slučaj sa prethodnom Strategijom i NAP-om, iako su kapaciteti novog nacionalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost mali.

2. zaključak: Realizacija NAP-a nije ostvarena u zadovoljavajućem stepenu na lokalnom nivou i nedostaje sistematsko informisanje o realizaciji u lokalnim zajednicama zbog ograničenja verti-kalnih mehanizama koordinacije između naciona-lnog i lokalnog nivoa.

3. zaključak: Opšti i posebni ciljevi NAP-a su rel-evantni, usmereni na oblasti i probleme rodne neravnopravnosti koji su bili prisutni u vreme njegovog donošenja a prisutni su i danas, ali pos-toje nedostaci koji proističu iz odsustva eksplic-itne i sveobuhvatne teorije promene, kao što je rodna segregacija u obrazovanju, rodni jaz u zaradama i socijalnim davanjima, itd.

4. zaključak: NAP se realizuje uz neujednačen nivo delotvornosti u odnosu na tri oblasti priorite-ta, pri čemu je najdelotvornija realizacija u oblas-ti sistemskih promena podstaknutih uvođenjem mehanizama za uvođenje rodne perspektive u javne politike a manje delotvorna realizacija u oblastima promene kulture rodne ravnopravnosti i promovisanja jednakih mogućnosti. Ova neujed-načena delotvornost u realizaciji takođe je uoče-na unutar sve tri oblasti prioriteta..

5. zaključak: Faktori koji utiču na delotvorniju realizaciju odnose se na povećanu svest o prob-lemu, dostupnost finansijskih sredstava, delot-vorna partnerstva i adekvatnu kombinaciju vrsti intervencija, dok se faktori koji ometaju delotvor-nu realizaciju odnose na nedoslednosti u mera-ma, fragmentisane intervencije manjeg obima, nedostatak sredstava, nejasne kompetencije i slabe mehanizme koordinacije

6. zaključak: Procesi su vidljivi, ali se još ne vidi uticaj u većini oblasti, osim učešća žena u za-konodavnoj vlasti, poboljšanoj rodnoj osetljivosti nacionalne statistike, unapređenja zaštite žena od rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici.


7. zaključak: Finansijski aspekti u formulaciji i re-alizaciji NAP-a najslabija su karika jer finansijska sredstva nisu sistematski definisana u NAP-u i nedostaje sistematska i sveobuhvatna evidencija o finansiranju aktivnosti, što sprečava uvid u as-pekte koji se odnose na efikasnost realizacije.

8. zaključak: NAP je dobro usklađen sa COR 5 i relevantnim potciljevima u drugim COR, ali je njegov doprinos realizaciji ovih potciljeva neujed-načen zbog neujednačene delotvornosti realizaci-je.

Izvučene pouke

1. pouka: Na izradi NAP-a ne treba da rade po-jedinci konsultanti već timovi ljudi sa različitim kompetencijama da bi se napravio kvalitetan do-kument sa jasnim ciljevima, relevantnim merama, preciznim pokazateljima i robusnim planovima koordinacije i finansija.

2. pouka: Za definisanje prioriteta i kasniju real-izaciju ključna je uloga civilnog društva.

3. pouka: Plan treba da bude zasnovan na sveo-buhvatnoj, doslednoj i eksplicitnoj teoriji promene.

4. pouka: Potrebno je vreme za izradu kvalitetnog dokumenta.

5. pouka: Treba voditi računa o sinhronizaciji sistemskih i strukturalnih promena.

6. pouka: Integrisane i koncentrisane intervencije imaju veći efekat od fragmentisanih, a sistemske intervencije imaju veći efekat od projektnih inter-vencija.

7. pouka: Jaki i formalizovani mehanizmi horizon-talne i vertikalne koordinacije realizacije i praćen-ja preduslov su za viši nivo delotvornosti i jak uti-caj.

Preporuke

Preporuke su uglavnom upućene Koordinacio-nom telu, kao glavnom odgovornom državnom organu koji će nastaviti da koordiniše i prati reali-zaciju Strategije za rodnu ravnopravnost do kraja ciklusa ove politike i koje će izraditi i doneti novi NAP za drugu fazu. Preporuke su takođe upuće-ne timu eksperata/ekspertkinja koji će pisati novi NAP. Posebne preporuke o različitim pitanjima i oblastima takođe su upućena resornim ministar-stvima koja treba, u saradnji sa Koordinacionim telom, da rade na uvođenju rodne perspektive u sektorske politike u skladu sa ovim preporukama. Posredno, preporuke su takođe upućene organi-zaciji UN Women, da bi mogla bolje da prilagodi tehničku podršku u drugoj fazi realizacije Strate-gije za rodnu ravnopravnost.

A. Preporuke koje se odnose na proces

1. preporuka: Bolje određivanje prioriteta i do-slednija intervencija u oblastima prioriteta kroz tri linije delovanja:

1. Zadržati odlučno usmerenje na uvođe-nje rodne perspektive u javne politike, zalagati se za dodatne promene da bi se ostvario kritični uticaj i održivi sistemski rezultati na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

2. Razvijati sveobuhvatne programe u dve važne oblasti: program za prevenciju i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i program za ekonomsko osnaživanje žena.

3. U ostalim oblastima treba primeniti ra-zličite pristupe u radu: direktan pristup u oblastima rodnih stereotipa, kampa-nja za podizanje svesti i slično, a pristup uvođenja rodne perspektive u sektor-ske politike u oblastima poput opšteg, seksualnog i reproduktivnog zdravlja žena, rodne ravnopravnosti u obrazo-vanju, oblasti žene, mir i bezbednost i slično.

2. preporuka: Unapređena formulacija NAP-a u drugoj fazi treba da bude zasnovana na teoriji promene i robusnom okviru za praćenje i finansi-je. Procene troškova i dobiti treba upotrebiti pre


planiranja, odgovornost za ovaj zadatak treba da bude dodeljena akterima koji nemaju interes u odnosu na ishod, a NAP treba dodatno operacio-nalizovati kroz godišnje programe.

3. preporuka: Potrebno je unaprediti horizontal-nu i vertikalnu koordinaciju i praćenje realizacije. Treba uspostaviti i redovno sprovoditi standar-dizovane procedure za koordinaciju aktivnosti i izveštavanje. Treba organizovati nezavisno praće-nje u lokalnim zajednicama.

B. Tematske preporuke

4. preporuka: Uspostaviti i standardizovati kom-petencije u oblasti rodne ravnopravnosti za sve zaposlene u državnoj upravi, institucijama i jav-nim službama.

5. preporuka: Uspostaviti strožiju kontrolu udž-benika da bi se eliminisali rodni stereotipi i nego-vao kritički stav prema rodnoj neravnopravnosti u literaturi i sličnim sadržajima

6. preporuka: Redefinisati uloge u odnosu na promociju studija roda.

7. preporuka: Uključiti ciljeve i mere koji se odno-se na rodnu segregaciju u obrazovanju.

8. preporuka: Koordinaciono telo treba da vodi kampanje za podizanje svesti i bolje prati kultur-ne promene.

9. preporuka: Razviti sveobuhvatan program za prevenciju i borbu protiv rodno zasnovanog na-silja, a u slučaju da postoji posebna strategija za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, zadržati ciljeve koji se odnose na promociju nulte toleran-cije na nasilje i eliminisanje rodnih stereotipa koji se nalaze u osnovi kulture nasilja nad ženama.

10. preporuka: Razviti sveobuhvatan program za ekonomsko osnaživanje žena.

11. preporuka: Nastaviti unapređivanje učešća žena u političkom životu, obratiti veću pažnju na učešće žena u odlučivanju u drugim oblastima vr-šenja vlasti (ekonomija, sport, nauka i istraživa-nje, kultura i umetnost).

12. preporuka: Održati jak fokus na uvođenju rodne perspektive u javne politike i koristiti delo-tvornije alate za unapređivanje procesa.

13. preporuka: Dodatno unaprediti regionalnu saradnju.


Tabela sa osnovnim podacima o Srbiji2345678910

Tabela osnovnih podataka: Srbija Broj stanovnika 2017. godine2

Broj stanovnika sredinom godine 7.020.858Prirodni priraštaj na 1000 stanovnika -5.5Smrtnost odojčadi na 1.000 živorođene dece 4.7Brakovi na 1000 stanovnika 5.1Razvodi na 1.000 brakova 256.9Srednja starost stanovništva T: 43.0; M: 41.6; Ž: 44.4Očekivan životni vek na rođenju M: 73.0; Ž: 77.9Indeks starenja T: 141.6; M: 120.9; Ž: 163.4Ukupna stopa fertiliteta 1.5Stopa rađanja među adolescentima(rođenja na 1000 žena uzrasta 15-19)3

18.9

Dečji brakovi, žene udate do 18. godine (% žena 20–24 godinestarosti koje su u braku ili u vanbračnoj zajednici)

3

Vlada4

Procenat poslanica u Narodnoj skupštini 2016. godine 37.6% (2016) Procenat žena u republičkoj Vladi 22,2%Procenat žena među lokalnim odbornicima 36.0%Ekonomija5

BDP po glavi stanovnika, u evrima 5.581Stopa rasta BDP u 2017. godini 2.0%

Stopa zaposlenosti, stanovništvo 15–64 T: 57.3%; M: 63.9%; W: 50.8% Stopa nezaposlenosti T: 14.1%; M: 13.5%; W: 14.8%Humani razvojVrednost indeksa humanog razvoja, 2017.6 0.787Rang indeksa humanog razvoja, 2017. 67Indeks humanog razvoja prilagođen u odnosu na neravnopravnost, 2017. (ukupan gubitak)

15.2%

Rodna ravnopravnostIndeks rodne razvijenosti, 2017.7 0.976Indeks rodne neravnopravnosti, 2017.8 0.181Indeks rodne neravnopravnosti, rang, 2017.9 40Neto stopa pohađanja osnovne škole (ž/m na 100), 2016. 95./95.710

2 RZS, Statistički godišnjak 2017, http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20182051.pdf3 http://hdr.undp.org/en/countries/profiles/SRB4 RZS, Statistički godišnjak 2017, http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20182051.pdf5 RZS, Statistički godišnjak 2017, http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20182051.pdf6 http://hdr.undp.org/en/composite/HDI7 http://hdr.undp.org/en/composite/GDI8 http://hdr.undp.org/en/composite/GII9 http://hdr.undp.org/en/composite/GII10 http://uis.unesco.org/country/RS


UVOD

1.


Republika Srbija je usvojila Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine (u daljem tekstu: Strategija) sa Akcionim pla-nom za period od 2016. do 2018. godine (u daljem tekstu: NAP), kao krovnu politiku kojom se definišu ključni prioriteti u oblasti rodne ravnopravnosti. Ko-ordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Republike Srbije (u daljem tekstu: Koordinaciono telo) naložilo je izradu evaluacije NAP-a uz podršku organizacije UN Women u Srbiji. Nezavisnu evaluaciju sprovela je SeCons grupa za razvojnu inicijativu, nezavisna kompanija za izradu evaluacija, sa ciljem da pruži sistematski uvid u proces realizacije i ostvarene re-zultate i donese preporuke za drugu fazu realizacije Strategije, da bi se povećali delotvornost njene rea-lizacije i ostvarenost očekivanih rezultata.

Evaluacija je sprovedena u skladu sa standardima za evaluaciju organizacije UN Women, uz podršku gru-pe za upravljanje evaluacijom i referentne grupe za evaluaciju koje su podržavale tim za izradu evaluaci-je, kao i uz široko učešće raznih relevantnih aktera.

U evaluaciji su primenjeni OECD DAC11 evaluacioni kriterijumi i usklađena je sa Normama i standardi-ma za evaluaciju Grupe Ujedinjenih nacija za evalu-aciju. Evaluacija je sprovedena kroz 4 faze: uvodnu fazu, prikupljanje i analizu podataka, validaciju i izveštavanje. Proces evaluacije obuhvatio je veliki broj aktera. U procesu je učestvovalo preko 100 predstavnika i predstavnica mehanizama za rodnu ravnopravnost, resornih ministarstava, javnih insti-tucija, međunarodnih organizacija, ženskih, femini-stičkih i drugih OCD koje se bave pitanjima rodne ravnopravnosti, kao i eksperata i ekspertkinja, koji su pružili značajne informacije na kojima se zasniva procena predstavljena u ovom izveštaju.

11 http://www.oecd.org/dac/evaluation/daccriteriafo-revaluatingdevelopmentassistance.htm

1.1 Istorijat i svrha evaluacije

Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine zasnovana je na nalazima evaluacije prethodne Naciona-lne strategije za poboljšanje položaja žena i un-apređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine. Strategija za rodnu rav-nopravnost za period od 2016. do 2020. godine obuhvata mere i akcije kojima se planira rešavan-je uočenih nedostataka i ograničenja prethodne strategije i postavlja osnov za uspostavljanje sistema da bi se obezbedilo da ljudska prava žena budu neodvojiv deo univerzalnih ljudskih prava i da budu zagarantovana, poštovana i zaštićena. Formulisane su nove mere na drugačiji način, sa pažnjom usmerenom na sistemske promene koje će biti ostvarene kroz uvođenje rodne per-spektive u politike, programe i budžete, što će omogućiti transformaciju rodnih odnosa u Srbiji. Izmene su u skladu sa zahtevima procesa pregov-ora za pristupanje EU, a posebno sa Kohezionom politikom EU, u delu koji se odnosi na promociju ravnopravnosti između muškaraca i žena i odsus-tvo diskriminacije, koja zahteva uvođenje rodne perspektive u programe koji se finansiraju kroz pomoć EU u svim fazama planiranja, programi-ranja, praćenja i izveštavanja.

Strategija je usklađena sa važnim javnim politi-kama, međunarodnim standardima rodne ravno-pravnosti, pravnim okvirom i prioritetima Vlade definisanim u okviru Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (2014-2018).12

12 Tu spadaju ključne konvencije UN, Pekinška deklaraci-ja i platforma za akciju, CEDAW konvencija, ključna do-kumenta u oblasti ljudskih prava Saveta Evrope, kao i domaći pravni propisi, počevši od Ustava, preko Zako-na za borbu protiv diskriminacije, Zakona o ravnoprav-noti polova, itd. Celokupan spisak međunarodnih i do-maćih dokumenata sa kojima je Strategija usklađena predstavljen je u uvodnim poglavljima Strategije za rodnu ravnopravnost (str. 5–13).

UVOD


U Strategiji su definisana tri prioritetna cilja:

1. Promenjeni rodni obrasci i unapređena kultu-ra rodne ravnopravnosti.

2. Povećana ravnopravnost žena i muškaraca primenom politika i mera jednakih mogućno-sti.

3. Sistemsko uvođenje rodne perspektive u do-nošenje, sprovođenje i praćenje javnih politi-ka.

NAP za rodnu ravnopravnost predstavlja sastavni deo Strategije, kojim se definišu mere, pokaza-telji, aktivnosti, vremenski okviri, odgovornosti i finansijska sredstva za realizaciju. Glavna svrha evaluacije je da se izmeri i proceni dosadašnji na-predak u sprovođenju NAP-a, kao i da se izvuku pouke i naprave preporuke za izradu narednog NAP-a za rodnu ravnopravnost za period 2019-2020.

1.2 Ciljevi i obuhvat evaluacijePosebni ciljevi evaluacije su:

1. Da se proceni delotvornost i efikasnost na-pretka na ostvarivanju ciljeva rodne rav-nopravnosti i osnaživanja žena definisanih NAP-om za period 2016-2018.

2. Da se proceni relevantnost mera i aktivnosti za ciljeve u tri oblasti prioriteta definisanih u sadašnjem NAP-u i da se prepoznaju ostvare-nja i preostali izazovi koje bi trebalo unapre-diti novim NAP-om.

3. Da se prepoznaju oblasti u kojima treba oja-čati okvir NAP-a radi delotvornije realizacije, praćenja i izveštavanja tokom druge faze pe-togodišnjeg plana.

4. Da se dokumentuju izvučene pouke, primeri dobre prakse i izazovi, što će se iskoristiti u budućem radu na ostvarivanju potreba žena u Republici Srbiji, uključujući i preporuke za izmene postojećeg NAP-a koje će omogućiti delotvorniju realizaciju budućeg NAP-a.

5. Da se donesu ključne preporuke namenjene najznačajnijim akterima uključenim u izradu i sprovođenje budućeg NAP-a.

6. Da se proceni na koji se način dosadašnji na-predak u realizaciji NAP-a odnosi na obaveze i realizaciju ciljeva održivog razvoja (COR) u Srbiji i na koji način im doprinosi.

Obuhvat evaluacije definisan je u odnosu na period realizacije, oblasti prioriteta i geografski obuhvat.13

Vremenski rok. Evaluacija će pokriti skoro čitav period realizacije NAP-a koja je počela u februaru 2016. godine i završava se u decembru 2018. go-dine, obzirom da se evaluacijom procenjuju rezul-tati ostvareni do kraja juna 2018. godine.

Oblasti prioriteta. Evaluacija će pokriti sve tri oblasti prioriteta obuhvaćene NAP-om:

1. Promenjeni rodni obrasci i unapređena kultu-ra rodne ravnopravnosti.

2. Povećana ravnopravnost žena i muškaraca primenom politika i mera jednakih mogućno-sti.

3. Sistemsko uvođenje rodne perspektive u do-nošenje, sprovođenje i praćenje javnih politi-ka.

Geografski obuhvat za evaluaciju biće čitava teri-torija Republike Srbije.

1.3 Formulisanje NAP-a i kontekst realizacijeFormulisanje NAP-a –teorija promene

Teorija promene koja se nalazi u osnovi jednog stra-teškog plana od ključnog je značaja jer se njome de-finišu svi ciljevi, mere i aktivnosti na osnovu funda-mentalnih pretpostavki o razvoju, prirodi problema i determinantama koje utiču na trenutno stanje u toj oblasti i opisuju uslovi za promenu. To je način na koji stvari mogu da se razumeju ali i na koji tre-ba i mogu da se promene. To je „način da se opiše skup pretpostavki koje objašnjavaju i najmanje ko-rake koji dovode do dugoročnog cilja i veze između ovih aktivnosti i ishoda nekog programa intervenci-je“.’14 Pretpostavke se često pominju kao neophod-ni uslovi za promenu, odnosno uslovi ili resursi koji treba da postoje da bi došlo do planirane prome-ne.15 Stoga se teorija promene može iskazati u vidu

13 U skladu sa Opisom poslova i zadataka za evaluaciju br. SRB/2018-3.

14 Stein, D, Valters, C. (2012) Understanding Theo-ry of Change in International Development, JSPR Paper 1, str: 3 http://www.theoryofchange.org/wp-content/uploads/toco_library/pdf/UNDERSTANDINGT-HEORYOFChangeSteinValtersPN.pdf

15 Ellis, J., Parkinson, D., & Wadia, A. (2011). Making Connections: Using a theory of change todevelop


strateškog okvira, ali je „teoretskija“, što znači da se zasniva (implicitno ili eksplicitno) na određenim pretpostavkama o problemu (predmetu intervenci-je), interakciji sa drugim problemima, determinan-tama promene i mogućim efektima.16

U NAP-u je teorija promene više implicitna nego eksplicitna. Nije postojala sveobuhvatna, eksplicit-na teorija promene pre izrade Strategije te je stoga u NAP-u ponovljena ista logika i pretpostavke im-plicitne teorije promene koja se podrazumeva u Strategiji. Čitav NAP se može smatrati teorijom pro-mene jer definiše aktivnosti u skladu sa uočenim problemima, željenim opštim i posebnim ciljevima i uticajima, zasnovanim na osnovnim pretpostavka-ma.

U NAP-u su definisane aktivnosti, ishodi predlo-ženih aktivnosti, očekivani rezultati, (kvalitativni i kvantitativni) pokazatelji za praćenje realizacije, ak-teri kojima je dodeljena glavna uloga u realizaciji i partneri, kao i izvori finansiranja, za svaki cilj Stra-tegije. Strategija sadrži tri opšta i devetnaest poseb-nih ciljeva. Osnovna logika promene prikazana je na slici br. 1.

U osnovi, strateški ciljevi su utemeljeni u viziji Žen-ske platforme za razvoj Srbije za period 2014-2020: „Društvo u Republici Srbiji je održivo društvo koje uključuje sve i u kome će biti dostignut visok kvalitet svakodnevnog života. Rodna ravnopravnost je pre-duslov razvoja i nalazi se u osnovi otklanjanja ključ-nih razvojnih prepreka Republike Srbije, kao što su neusaglašen demografski i ekonomski razvoj, nea-dekvatno korišćenje ljudskih resursa, zanemaren ra-zvoj ruralnih područja, neodgovarajuće upravljanje prirodnim resursima i ugrožavanje životne sredine.17

Planirano je da se krovni strateški cilj ostvarivanja pune ravnopravnosti muškaraca i žena u svim sfera-ma javnog i privatnog života dostigne kroz tri ključ-na strateška cilja:

1. Promenjeni rodni obrasci i unapređena kultura rodne ravnopravnosti.

2. Povećana ravnopravnost žena i muškaraca pri-menom politika i mera jednakih mogućnosti.

planning and evaluation. Charities Evaluation Servi-ces.

16 Babović, M, Vuković, D. (2014) Social Accountability in Cambodia, JSRP Paper 19, http://www.lse.ac.uk/internationalDevelopment/research/JSRP/downlo-ads/JSRP19-BabovicVukovic.pdf

17 Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za peri-od od 2016. do 2020. godine, str. 32.

3. Sistemsko uvođenje rodne perspektive u dono-šenje, sprovođenje i praćenje javnih politika.

Svaki od ovih strateških ciljeva treba da se ostvari kroz grupe posebnih ishoda.

Promenjeni rodni obrasci i unapređena kultura rodne ravnopravnosti treba da se ostvare kroz po-većane kapacitete i znanje rukovodilaca/rukovodi-teljki i zaposlenih u organima javne vlasti o rodnoj ravnopravnosti, rodno osetljivo formalno obrazo-vanje, razvijanje znanja i vidljivost akademskih re-zultata u oblasti studija roda, povećan nivo svesti javnosti o značaju rodne ravnopravnosti i povećanu sigurnost žena od rodno zasnovanog nasilja u poro-dici i u partnerskim odnosima.

Povećana ravnopravnost žena i muškaraca prime-nom politika i mera jednakih mogućnosti treba da se ostvari kroz ravnopravno učešće žena i muškara-ca u roditeljstvu i ekonomiji staranja, ravnopravno odlučivanje žena i muškaraca u javnom i političkom životu, poboljšan ekonomski položaj žena i status žena na tržištu rada, posebno pripadnica ranjivih grupa, unapređenu ulogu žena u sistemu bezbedno-sti, ravnopravan doprinos razvoju i pristup rezultati-ma razvoja žena i muškaraca, poboljšano zdravlje žena i ravnopravan pristup zdravstvenim uslugama.

Sistemsko uvođenje rodne perspektive u donoše-nje, sprovođenje i praćenje javnih politika treba da se ostvari kroz uspostavljanje funkcionalnih meha-nizama za rodnu ravnopravnost na svim nivoima, rodnu analizu politika, programa i mera, na osnovu dostupne rodno osetljive statistike i evidencije, kroz uspostavljenu međunarodnu i regionalnu saradnju i razmenu dobrih praksi.

SLIKA 1:Teorija promene u osnovi Strategije za rodnu ravnopravnost sa Akcionim planom

P U N A R AV N O P R AV N O S T M U Š K A R A C A I Ž E N A U S V I M S F E R A M A J AV N O G I P R I VAT N O G Ž I V O TA

STRATEŠKI CILJ 1Promenjeni rodni obrasci i unapređena kultura rodne ravnopravnosti

STRATEŠKI CILJ 2Povećana ravnopravnost žena i muškaraca primenom politika i mera jednakih mogućnosti

STRATEŠKI CILJ 3Sistemsko uvođenje rodne perspektive u donošenje, sprovođenje i praćenjejavnih politika

UTICAJ

ISHO

DI

OC 1 OC 2 OC 3Poseban cilj Očekivani rezultat

2018.Ishod 2020. Poseban cilj Očekivani rezultat

2018.Ishod 2020. Poseban cilj Očekivani rezultat

2018.Ishod 2020.

1.1 Povećani kapacite i znanje rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlas o rodnoj ravnopravnos

Najmanje 80% rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlas prepoznaju uzroke i oblike diskriminacije i razumeju mere za pos zanje rodne ravnopravnos

Smanjena ins tucionalna diskriminacija;Unapređena primena afi rma vnih mera i an diskriminatornog zakonodavstva; Unapređena primena zakonskih mera u oblas zaš te ljudskih prava i rodne ravnopravnos

2.1. Ravnopravno učešće žena i muškaraca u roditeljstvu i ekonomiji staranja

Vreme koje žene i muškarci troše na neplaćene poslove je ravnopravno raspoređeno

Unapređen kvalitet života muškaraca i žena

3.1.Uspostavljeni funkcionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost na svim nivoima

Ins tucije (tela) za rodnu ravnopravnost uspostavljene i ak vne na svim nivoima vlas u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnos i ulogom u rodnoj analizi poli ka

Ins tucije i instrumen za ostvarivanje rodne ravnopravnos uspostavljeni i primenjeni u izvršnim i predstavničkim organima javne vlas na svim nivoima

1.2 Rodno osetljivo formalno obrazovanje

Povećan broj rodno osetljivih nastavnih sadržaja u osnovnom i srednjem obrazovanju

Obrazovni programi i nastavni sadržaji na svim nivoima formalnog obrazovanja su rodno osetljivi

2.2. Žene i muškarci ravnopravno odlučuju u javnom i poli čkom životu

Povećana zastupljenost žena za 5% na svim nivoima

Žene i muškarci ravnopravno učestvuju u donošenju odluka na svim nivoima javne vlas i u svim fazama izrade i usvajanja odluka

3.2. Rodna analiza poli ka, programa i mera

Osmišljene i pilo rane procedure i metodologija za sprovođenje rodne analize

Sva strateška dokumenta na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou sadrže rodnu analizu polaznog stanja, rodnu analizu u caja, pokazatelje i ciljeve

1.3 Razvijanje znanja i vidljivost akademskih rezultata u oblas studija roda

Povećan broj studenata/studentkinja, naučnih radova, master i doktorskih radova u oblas studija roda

Unapređeno znanje i razvijeni ljudski kapacite za stručnu podršku uvođenju rodne ravnopravnos u javne poli ke

2.3. Poboljšan ekonomski položaj žena i status žena na tržištu rada, posebno pripadnica ranjivih grupa

Poboljšani pokazatelji ekonomskog položaja žena

Smanjena neformalna zaposlenost žena, povećana formalna zaposlenost, radna ak vnost i samozaposlenost

3.3. Dostupna rodno osetljiva sta s ka i evidencija

Povećan broj organa javne vlas na svim nivoima koji imaju službenu evidenciju i vode sta s ku razvrstanu po polu

Uspostavljen sistem rodno osetljive sta s ke i službene evidencije u svim organima javne vlas

1.4 Povećan nivo sves javnos o rodnoj ravnopravnos

Najmanje jedna medijska kampanja sa ciljem eliminisanja rodnih stereo pa prepoznatljiva u javnos

Smanjena rasprostranjenost nega vnih rodnih stereo pa o ženama i muškarcima

2.4. Unapređena uloga žena u sistemu bezbednos

Veća uključenost žena u odlučivanju o pitanjima u oblas bezbednos , u očuvanju mira, postkonfl iktnom oporavku društva i izgradnji poverenja

Usvojen i integrisano sproveden Nacionalni akcioni plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednos Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji za period 2016 – 2020.

3.4. Uspostavljena međunarodna i regionalna saradnja i razmena dobrih praksi

Uspostavljena kon nuirana saradnja sa evropskim i regionalnim ins tucijama i organizacijama u oblas rodne ravnopravnos

Vidljivija primena i promocija dobrih praksi sa evropskog nivoa

1.5 Povećana sigurnost žena od rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i partnerskim odnosima

Efi kasnija ins tucionalna zaš ta žena u situaciji nasilja doslednom primenom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi pro v nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Postignuta nulta tolerancija na nasilje;

Femicid sveden na nulu

2.5 Žene i muškarci u ruralnim područjima ak vno i ravnopravno doprinose razvoju i imaju ravnopravan pristup rezulta ma razvoja

Unapređen položaj žena na selu u pogledu formalnog statusa i raspolaganja resursima

3.5 Rodno odgovorno budže ranje sistemski primenjeno u svim organima javne vlas , direktnim i indirektnim budžetskim korisnicima

Najmanje 1 rodno odgovoran budžetski program po budžetskom korisniku u toku pripreme i donošenja budžeta za 2018.

Svi budžetski programi su rodno odgovorni i sadrže najmanje1 rodno osetljiv cilj

2.6. Poboljšano zdravlje žena i ravnopravan pristup zdravstvenim uslugama

Unapređeno zdravstveno stanje žena

Smanjena stopa smrtnos od malignih boles ; Povećano očekivano trajanje života; Povoljniji pokazatelji zdravstvenog stanja.

Edukacija, obuka stručnjaka, državne uprave, novinara, urednika, mehanizama za rodnu ravnopravnost, promena nastavnog programa, podizanje svesti, kampanje, promocija studija roda, podrška feminističkim istraživanjima, usvajanje strateških dokumenata za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, sprovođenje Istanbulske konvencije, unapređenje podataka i evidencije o rodno zasnovanom nasilju, akreditacija usluga zaštite za žene žrtve nasilja, osnivanje SOS telefona, itd.

Kampanje, škole roditeljstva, unapređenje radnog zakonodavstva, povećanje dostupnosti usluga za podršku porodici, pilot programi za fleksibilan rad roditelja dece sa invaliditetom, delotvorna isplata alimentacije, mapiranje devojaka i žena koje su napustile školovanja zbog ranog braka i rađanja, informisanje žena o mogućnostima za zapošljavanje, edukovanje o štetnosti ranih brakova, primena i sprovođenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kvote za žene u odborima i upravljačkim strukturama javnih preduzeća, u radnim i savetodavnim telima i delegacijama, povećanje učešća žena iz marginalizovanih grupa u savetodavnim telima Vlade, zakonske promene, unapređenje evidencije, programi podrške zapošljavanju i preduzetništvu žena, omogućavanje pristupa zemljištu, preventivne zdravstvene mere.

Povećanje broja zaposlenih u mehanizmima za rodnu ravnopravnost, imenovanje koordinatora za rodnu ravnopravnost u državnim organima, unapređenje zakona i podzakonskih akata, obuka, javne rasprave, pilotiranje, rodna analiza, povećanje saradnje, definisanje rodno odgovornog budžetiranja, itd.

I N T E R V E N C I J E

PREPREKE: NEADEKVATAN PRAVNI OKVIR, SLABE INSTITUCIJE, PATRIJARHALNE NORME PODRŽAVAJU NERAVNOPRAVNOSTI,

NEDOSTATAK PODATAKA, NEDOSTATAK RESURSA

PROBLEM: ISTAKNUTE RODNE NERAVNOPRAVNOSTI I NEPOVOLJAN POLOŽAJ ŽENA U DRUŠTVU


1.4 Kontekst za realizaciju NAP-a

Institucionalni i politički okvir

Međunarodni okvir

Rodna ravnopravnost i ljudska prava žena prate se i štite kroz opšti međunarodni okvir i instru-mente u oblasti ljudskih prava. Republika Srbija se obavezala na zaštitu ljudskih prava usvajanjem Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Republika Srbija je podnela inicijalni izveštaj Komitetu za ljudska prava 2003. godi-ne, drugi periodični izveštaj 2009. godine a tre-ći periodični izveštaj 2015. godine. U zaključnim primedbama Komitet za ljudska prava izrazio je zabrinutost u pogledu položaja pripadnica ranji-vih grupa, ranih ugovorenih brakova u romskim zajednicama, izostanka primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti (stav 18) i još uvek visoke preva-lence nasilja nad ženama i decom (stav 20).

Pravni i politički okvir za rodnu ravnopravnost u Srbiji vođen je principima sadržanim u ključnim međunarodnim konvencijama i platformama, kao što su Pekinška deklaracija i platforma za akciju, Konvencija o eliminisanju svih oblika diskrimina-cije žena (CEDAW), Konvencija UN o političkim pravima žena (1953), Međunarodni pakt i građan-skim i političkim pravima (1966) (član 20. i 26), Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966) (član 2), Rezolucija 1325 UN „Žene, mir i bezbednost“ (2000), Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasi-lja nad ženama i nasilja u porodici (Istambulska konvencija) i druge. Za jednake mogućnosti i eli-minisanje diskriminacije žena za invaliditetom, od posebnog je značaja Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (2006).18

Republika Srbija je intenzivirala izveštavanje CE-DAW komitetu. Nakon inicijalnog izveštaja koji je podnet 2006. godine i drugog i trećeg periodič-nog izveštaja podnetih CEDAW komitetu 2011. godine, Vlada Republike Srbije predala je četvrti periodični izveštaj 2017. godine. U julu 2018. go-dine održan je pripremni sastanak uz značajno učešće civilnog društva. U avgustu 2018. godine, Komitet je izdao Spisak problema i pitanja koji se odnosi na četvrti periodični izveštaj Srbije i sadrži 21 pitanje za dalju razradu i razjašnjenje (spisak se nalazi u aneksu 8.4). Država je odgovorila na

18 https://www.ohchr.org/Documents/Publications/AdvocacyTool_en.pdf

spisak problema. Do danas je komitetu podneto šest izveštaja iz senke19 a još nekoliko je u pripre-mi20 i biće podneti pre glavnog sastanka koji će biti održan u februaru ili martu 2019. godine.

Vlada Republike Srbije podnela je izveštaj GRE-VIO komitetu21 prvi put 2018. godine. Izveštaj je predat u julu 2018. i očekuje se da će OCD spe-cijalizovane za nasilje nad ženama i ženske orga-nizacije pripremiti i podneti nekoliko izveštaja iz senke pre posete državne delegacije komitetu.

Nacionalni okvir

Uprkos značajnim unapređenjima zakonodavstva i političkog okvira, izostaje čvrst institucionalni okvir. Došlo je do nekih važnih pomaka u okviri-ma zakona i politika, ali istovremeno neki drugi ključni zakoni i dalje nedostaju, neke revizije za-kona ometaju prethodno ostvarenu zaštitu žen-skih prava, a primena zakona i politika rodne rav-nopravnosti ostaje izazov.

Otkako je donesena nova Strategija za rodnu ravnopravnost došlo je do značajnih promena u zakonskom okviru. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici22 donesen je i stupio je na snagu 1. juna 2017. godine, Krivični zakonik23 je izmenjen da bi bio bolje usklađen sa Istambulskom konven-cijom i novim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici. S druge strane, nedavne izmene Zako-na o finansijskoj podršci porodicama sa decom,

19 Izveštaje iz senke podnele su organizacije Amity, Cr-veni krst, Caritas i druge organizacije civilnog druš-tva koje se bave pravima i podrškom starijim žena-ma, Equal Rights Trust, FemPlatz i A11 Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Globalna inicijativa za ukidanje svih vidova telesnog kažnjavanja dece, La-bris, Ženski centar Užice, Zaštitnik građana https://tbinternet.ohchr.org/_layouts/treatybodyexternal/SessionDetails1.aspx?SessionID=1190&Lang=en.

20 Prema dostupnim informacijama, mreža OCD oku-pljena oko SOS mreže Vojvodine i NVO Astra takođe pripremaju izveštaje iz senke CEDAW komitetu.

21 GREVIO je grupa eksperata za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, nezavisno ekspertsko telo odgovorno za praćenje sprovođenja Konvenci-je Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici od strane potpisnica.

22 „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 94/2016.23 „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 85/2005,

88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016.


stavljaju u nepovoljan položaj žene koje nisu bile zaposlene u kontinuitetu 18 meseci pre rođenja deteta (njihova naknada za porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta je daleko niža). Novi Zakon o planiranju24 donet je 2018. godine sa ci-ljem da se uvede delotvoran, transparentan, ko-ordinisan i realističan sistem planiranja. Zakon o budžetskom sistemu25 propisuje postepeno uvo-đenje rodno odgovornog budžetiranja u planira-nje, realizaciju i izveštavanje o budžetu na svim nivoima. Ovaj proces bi trebalo da bude završen 2020. godine, a čitav budžetski sistem reformi-san u skladu sa principima rodno odgovornog budžetiranja.

Rodno zasnovana diskriminacija zabranjena je Zakonom o zabrani diskriminacije26 dok je rod-na ravnopravnost trenutno uređena Zakonom o ravnopravnosti polova.27 Ovaj zakon je imao ra-zna ograničenja zbog čega je pravljen nacrt no-vog Zakona o rodnoj ravnopravnosti tokom tri godine, predvođen Koordinacionim telom. Pred-log zakona je izrađen kroz široke konsultacije sa ženskim organizacijama civilnog društva i uz učešće širokog spektra aktera. Tokom 2017. godi-ne, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dalo je primedbe na nacrt zako-na a otad je nacrt ovog zakona u ministarstvu sa ciljem da se revidira. Usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti deo je obaveza Republike Srbije u procesu pregovora sa EU i propisano je Akcionim planom za Poglavlje 23. U 2018. godi-ni Zakon o rodnoj ravnopravnosti nije došao na dnevni red Narodne skupštine i još uvek ne po-stoji konsenzus oko odredbi zakona.

Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbija-nje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima istekla je 2015. godine i ne postoji sveobuhvatan strateški okvir koji se bavi ovim pitanjem. Nacionalni akcioni plan za sprovođe-nje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325 izra-đen je kroz širok participativni proces, usvojen u

24 „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 30/2018.25 „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 54/2009,

73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 108/20103, 142/2014, 68/2015, 103/2015, 99/2016, 113/2017 i 95/2018.

26 „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 22/2009.27 „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 104/2009.

maju 2017. godine, ali se još uvek ne sprovodi. Ministarstvo finansija i Pokrajinski sekretarijat za finansije usvojili su Plan za uvođenje rodno odgo-vornog budžetiranja u 2019. godini. UN Women pruža podršku ministarstvu i pokrajinskom se-kretarijatu u procesu rodno odgovornog budžeti-ranja. U skladu sa trećim izveštajem o napretku, uvođenje rodno odgovornog budžetiranja u Srbiji napreduje zadovoljavajućim tempom, 33 od 35 budžetskih korisnika ispunilo je obavezu u odno-su na ROB, a ovaj mehanizam je primenjen u 42 programa i 57 programskih aktivnosti.28

Nacionalni okvir je pod izrazitim uticajem pro-cesa pristupanja EU, a ciljevi i mere iz NAP-a su povezani sa nekoliko poglavlja unutar procesa pregovora: Socijalna politika i zapošljavanje (po-glavlje 19), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Pravosuđe i osnovna prava (23), Pravda, sloboda i bezbednost (24), Poljoprivreda i ruralni razvoj (11), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26).

Uočljiv je nedostatak adekvatnih ljudskih, teh-ničkih i finansijskih resursa ključnih mehanizama za rodnu ravnopravnost na nacionalnom nivou, u pokrajinskim i lokalnim mehanizmima. Koordi-naciono telo za rodnu ravnopravnost29 osnovano je Odlukom Vlade sa mandatom da koordiniše rad Vlade u oblasti rodne ravnopravnosti. Glavni zadatak Koordinacionog tela je da inicira i prati sprovođenje i procese izrade nacionalnog stra-teškog okvira u oblasti rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena. Koordinaciono telo nema do-voljno ljudskih resursa i finansijskih sredstava za delotvorno izvršavanje sve složenijih obaveza, jer uvođenje rodne perspektive treba da se odno-si na sve reforme politika i zakona, uključujući i dinamični proces usklađivanja sa pravnim teko-

28 UN Women, Izveštaj o napretku na uvođenju rodno odgovornog budžetiranja u sistem planiranja javnih finansija u Republici Srbiji u budžetu za 2018. godinu.

29 Predsednik je potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, transporta i infrastrukture. Koordinaciono telo dostavlja predloge, mišljenja i stručna obrazloženja Vladi, ministarstvima, posebnim organizacijama, drugim organima i stručnim organizacijama u čijoj nadležnosti je i oblast rodne ravnopravnosti. Adresa zvanične internet prezentacije Koordinacionog tela je https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/


vinama i pristupanjem EU. Uprkos nedostatku ljudskih resursa i bez budžeta, Koordinaciono telo je ostvarilo mnoge značajne zadatke tokom prethodne 3 i po godine: izradilo je novu Stra-tegiju za rodnu ravnopravnost sa Akcionim pla-nom, organizovalo je izračunavanje Indeksa rod-ne ravnopravnosti (Srbija je prva zemlja koja nije članica EU a ima izveštaj o ovom indeksu), pokre-nulo je sprovođenje rodno odgovornog budžeti-ranja (zbog čega je Republika Srbija prepoznata kao primer dobre prakse u centru za obuke UN), izradilo je nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti, podnelo izveštaj o sprovođenju Istambulske kon-vencije GREVIO komitetu, itd.

U okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, bo-račka i socijalna pitanja, formiran je Sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti30 nadležan za praćenje antidiskri-minacionih mera, socijalnog uključivanja i rodne ravnopravnosti. Ovaj nacionalni izvršni mehani-zam uspostavljen je da bi se ojačao, podsticao, planirao, usmeravao i aktivno vodio razvoj u oblasti borbe protiv diskriminacije i promocije rodne ravnopravnosti u odnosu na politike Vlade Republike Srbije, kao i da bi se podigla svest gra-đana o antidiskriminaciji i rodnoj ravnopravnosti.

Glavni horizontalni mehanizam za uvođenje rod-ne perspektive i koordinisanje politika rodne rav-nopravnosti sa Vladom Republike Srbije, predstav-lja mreža kontakt osoba za rodnu ravnopravnost u svim resornim ministarstvima i ključnim instituci-jama. Timovi za rodno odgovorno budžetiranje su formirani u svim budžetskim korisnicima, dok IPA jedinice funkcionišu kao tela za rodnu ravnoprav-nost u okviru procesa IPA programiranja.

Dve značajne nezavisne institucije su Zaštitnik gra-đana (Ombudsman) kao opšti zaštitnik prava gra-đana i institucija Poverenika za zaštitu ravnoprav-nosti, koja je osnovana 2010. godine. Svrha ove institucije je da spreči sve oblike, vidove i slučajeve diskriminacije, uključujući i po osnovu roda.

Na nivou Autonomne pokrajine Vojvodine, osim Po-krajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demo-grafiju i ravnopravnost polova, postoje drugi meha-nizmi, poput Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost

30 https://www.minrzs.gov.rs/lat/rodna-ravnoprav-nost.html

polova, Odbora za ravnopravnost polova Skupštine Vojvodine i zamenika odgovornog za rodnu rav-nopravnost u Ombudsmanu AP Vojvodine.

Tokom protekle decenije osnovane su mnogobrojne institucije za rodnu ravnopravnost na nivou lokalne samouprave. Prema Posebnom izveštaju Zaštitnika građana o zastupljenosti žena na položajima odluči-vanja, položaju i aktivnostima lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samo-uprave u Srbiji31, uprkos zakonskoj obavezi32 da se osnuju mehanizmi za rodnu ravnopravnost u lokal-nim samoupravama, ovi mehanizmi nisu osnovani u svim jedinicama lokalne samouprave. Tačan broj lokalnih samouprava koje su potpisale Evropsku povelju o ravnopravnosti žena i muškaraca na lokal-nom nivou nije dostupan jer se podaci razlikuju od izvora do izvora. Prema Opservatoriji za praćenje primene Evropske povelje33 o ravnopravnosti žena i muškaraca na lokalnom nivou, 42 lokalne samou-prave u Srbiji su potpisale povelju, ali prema nezva-ničnim podacima organizacije UN Women, povelju su potpisale 62 lokalne samouprave. Teška finan-sijska i ekonomska kriza u Srbiji imala je jak uticaj na državni budžet, što je dovelo do manjeg izdva-janja sredstava za institucije rodne ravnopravnosti. Prekid u radu ovih institucija rodne ravnopravnosti zbog smanjenih ljudskih i finansijskih resursa stoga ukazuje na nizak kapacitet institucija da proizvode, koordinišu i sprovode delotvorne i efikasne politike rodne ravnopravnosti. Važno je napomenuti da su predstavljene informacije o lokalnim mehanizmima već bile dostupne tokom evaluacije prethodnog Nacionalnog akcionog plana za realizaciju Strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti 2015. godine, a odsustvo novih in-formacija još jedan je pokazatelj smanjene aktivno-sti lokalnih mehanizama.

31 https://www.ombudsman.rs/index.php/izvestaji/posebnii-izvestaji/5901-p-s-b-n-izv-sh-z-sh-i-ni-gr-d-n-z-s-uplj-n-s-z-n-n-s-i-dluciv-nj-i-p-zici-i-ivn-s-i-l-lnih-h-niz-z-r-dnu-r-vn-pr-vn-s-u-dinic-l-l-n-s-upr-v-u-srbi-i

32 Član 39. Zakona o ravnopravnosti polova. of the Law on Equality of Sexes Article 39

33 http://www.charter-equality.eu/atlas-of-signato-ries-of-the-charter/signataires.html?send=ok&c_id=35&nh_id=0&ct_id=0


Proces izrade Strategije i NAP-a za rodnu ravnopravnost

Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine sa Akcionim planom za pe-riod od 2016. do 2018. izrađena je kao nastavak prethodne strategije, bez vremenskog prekida. Nalazi evaluacije prethodne strategije razmatrani su samo u poslednjoj fazi izrade strategije i pre izrade novog NAP-a. Strategija je izrađena kroz ekspertski konsultativni proces, koji nije bio tako širok kao što je bio u slučaju prethodne strategi-je, što je dovelo do nezadovoljstva OCD koje rade u ovoj oblasti. NAP je takođe pisao konsultant, a na raspolaganju je imao materijal sa konsultacija sa civilnim društvom. Tokom intervjua sa akteri-ma, bilo je mišljenja predstavnika civilnog društva koji su tvrdili da proces izrade nije bio dovoljno participativan. U poređenju sa procesom izrade prethodne strategije, nedostajao je doprinos civil-nog društva, jer su konsultacije bile malobrojne, a dosegnut je mali broj OCD. Takođe je bilo mišljenja da ministarstva nisu dovoljno uključena u proces izrade. To je dovelo do toga da su mere manje pri-lagođene njihovim prioritetima, i da su ona manje posvećena sprovođenju aktivnosti koje nisu for-mulisala odnosno uticala na njihovo formulisanje. Ovo je takođe bilo uočljivo tokom izrade NAP-a jer je Koordinaciono telo odgovorno za sprovođenje velike većine aktivnosti, uključujući i onih koje bi trebalo da budu odgovornost resornih ministar-stava ili bi bar trebalo da se sprovode u partner-stvu Koordinacionog tela i resornih ministarstava.

Međutim, ne treba izgubiti iz vida da je NAP do-nesen 2016. godine, u vreme institucionalnog preokreta. Bivšu Upravu za rodnu ravnopravnost, koja je institucionalno bila smeštena u jednom ministarstvu (Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja), nasledilo je Koordina-ciono telo za rodnu ravnopravnost, koje je institu-cionalno smešteno unutar Kabineta potpredsed-nice Vlade Republike Srbije, ali sa daleko manje resursa. Prethodna Strategija za poboljšanje po-ložaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti je završena, a prilikom evaluacije ove strategije bilo je poteškoća u pribavljanju podataka u od-nosu na koje bi realizacija mogla sistematično i pouzdano da se oceni. Nije postojao sistem za

koordinaciju aktivnosti i mera, ni za izveštavanje o NAP-u, najčešće institucije zadužene za realiza-ciju nisu znale da je trebalo da realizuju određe-ne aktivnosti i mere koje proističu iz NAP-a, što predstavlja nedelotvoran mehanizam realizacije i objašnjava slabe rezultate.

U to vreme i u tako izmenjenim institucionalnim okolnostima, uz vremenski pritisak da se ne na-pravi pauza između dve strategije, nova Strategi-ja za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine usvojena je sa Akcionim planom do 2018. Ova promena institucionalne politike i vre-menski razmak su se odrazili na izradu mera, aktiv-nosti, pokazatelja, nosilaca i sredstava definisanih u NAP-u. Uzevši u obzir njegovu sveobuhvatnost i ambicioznost, izrada svih ovih elemenata za veliki broj ciljeva i mera nije bio lak zadatak. Posebno je tako ako uzmemo u obzir činjenicu da nisu formi-rani stručni timovi sa različitim kompetencijama, ne samo u oblasti rodne ravnopravnosti, već i u oblastima koje su potrebne za definisanje skupa indikatora, za finansijsku procenu i obračun troš-kova mera i aktivnosti, i tako dalje.

Rodna ravnopravnost u Srbiji

Realizacija NAP-a treba da se procenjuje u širem kontekstu rodne ravnopravnosti, pod uticajem društveno-ekonomskih, političkih i kulturnih faktora. 2017-2018. godina predstavlja peri-od veoma dinamičnih procesa u oblasti rodne ravnopravnosti. Tu spada izveštavanje CEDAW komitetu, izveštavanje GREVIO komitetu, pri-prema drugog izveštaja o Indeksu rodne rav-nopravnosti, dugo očekivana anketa OEBS-a o blagostanju i bezbednosti žena koja se sprovodi u skladu sa anketom Agencije za osnovna prava EU o nasilju nad ženama.34 Povećana dinamika debata, razmene, izveštavanje u krugu struč-njaka, mreže organizacija civilnog društva čine živu scenu uz rad države na obavezama izvešta-vanja. U nastavku je predstavljeno stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji posmatrano u odnosu

34 Ovo je ključna anketa o nasilju nad ženama u EU koju sprovodi Agencija Evropske unije za osnovna prava. http://fra.europa.eu/en/publication/2014/violence-against-women-eu-wide-survey-main-results-report


na ključne aspekte koji su od izuzetnog znača-ja za suštinska poboljšanja. Zbog ograničenog prostora nema mogućnosti da se detaljno opiše i usmeri veća pažnja na višestruke faktore koji negativno utiču na rodnu ravnopravnost, jer i dalje nedostaju podaci o različitim grupama marginalizovanih odnosno ranjivih žena. Opisa-ni su osnovni aspekti položaja svih onih čija je situacija ispitanija kroz istraživanja ili zvaničnu statistiku (Romkinje, žene sa sela, starije žene, itd). Međutim, nema podataka o ključnim as-pektima rodne ravnopravnosti mnogih drugih grupa ranjivih žena (migrantkinje/azilantkinje od 2015. godine, žene žrtve nasilja, žene u zatvorima i ustanovama zatvorenog tipa, sa-mohrani roditelji, siromašne žene i druge), po-put učešća u političkom životu, zaposlenosti, siromaštvu, socijalnoj uključenosti, izloženosti diskriminaciji, itd.

Indeks rodne ravnopravnosti za Srbiji u poređenju sa EU

Od 2016. godine rodna ravnopravnost u Srbiji meri se uz pomoć Indeksa rodne ravnopravnosti Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EI-GE)35, što omogućava ne samo sticanje ključnih uvida u situaciju u ključnim domenima u Srbiji, već i da se uporedi situacija u Srbiji sa situacijom u EU. Prema Indeksu rodne ravnopravnosti, Srbi-ja je napredovala u oblasti rodne ravnopravnos-ti između dva perioda izveštavanja (2014-2016). Porast Indeksa se uglavnom pripisuje rastu u domenu moći. U većini domena postoji porast vrednosti indeksa, a samo u domenu vremena nije zabeležena nikakva promena.36 U poređenju sa EU-28, Srbija je na 22. mestu prema vrednosti indeksa, a jaz između vrednosti indeksa za Srbiju i EU smanjio se za dva poena. Jaz između Srbije i EU-28 najveći je u domenu novca i vremena.

35 Indeks rodne ravnopravnosti Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost predstavlja sveobuhvatno merenje rodne ravnopravnosti koje beleži rodni jaz a uzima u obzir i nivo ostvarenosti u svakoj zemlji za šest domena: rad, novac, znanje, vreme, moć, zdravlje i dva satelitska domena: nasilje nad ženama i višestruke neravnopravnosti.

36 SIPRU, CBGE, SORS (2018) Indeks rodne ravnoprav-nosti u Republici Srbiji 2018, SIPRU Beograd.

SLIKA 2:Indeks rodne ravnopravnosti, Re-

publika Srbija, 2014-2016.

Izvor: SIPRU, Indeks rodne ravnopravnosti u Repu-blici Srbiji za 2018. godinu.

Učešće žena u političkom životu

Kao što je dobro uhvaćeno Indeksom rodne rav-nopravnosti, ključno ostvarenje u učešću žena u političkoj moći je porast udela žena među posla-nicima u Narodnoj skupštini (37,2%)37 zbog rodnih kvota. Po prvi put je žena postala premijer 2017. godine. Takođe, žene se nalaze na položajima predsednika Narodne skupštine i Narodne banke. Osnovana je i aktivna ženska parlamentarna mre-ža. Nakon poslednjih lokalnih izbora, udeo žena među odbornicima u lokalnim skupštinama tako-đe je skočio na 31,2%.38

Nedostaci u učešću žena u političkom životu pri-sutni su u i dalje niskom učešću žena u izvršnoj grani vlasti. Iako je udeo žena u Vladi porastao u poređenju sa prethodnim sazivom i dalje je rela-tivno nizak – 22,7%.39 Učešće žena u Vladi Autono-mne pokrajine Vojvodine daleko je ispod praga od 30% (13,3%) i veoma je nizak među predsednicima opština i gradonačelnicima – 6,6%.40 Izveštaj Po-verenika za zaštitu ravnopravnosti o učešću žena u lokalnim samoupravama pokazuje sistematske

37 http://www.parlament.gov.rs/national-assembly/national-assembly-in-numbers/gender-structu-re.1745.html.

38 RZS, Statistički godišnjak Republike Srbije 2017: 456. SORS, Statistical Yearbook of Serbia 2017: 456

39 http://www.srbija.gov.rs/vlada/sastav.php40 RZS, Žene i muškarci u Srbiji 2017: 110, dostupno

na: http://savetzarodnuravnopravnost.rs/republicki-zavod-za-statistiku-objavio-publikaciju-zene-i-muskarci-u-republici-srbiji-2017/


neravnopravnosti u učešću u različitim sektorima i telima lokalnih samouprava.41 Ima samo 15 žena na čelu diplomatskih i konzularnih misija i nema ni jedna žena u vojnom diplomatskom koru Republi-ke Srbije u inostranstvu. Udeo žena na komand-nim položajima u sistemu bezbednosti Republike Srbije bio je 19,68 odsto u 2015. godini, što su poslednji dostupni podaci.42 Žene iz ranjivih grupa nemaju direktne političke predstavnike, a postoje neke inicijative da se ustanove kvote za osobe sa invaliditetom (a posebno žene) u zakonodavnoj vlasti na nacionalnom nivou.43

Koreni manjeg učešća žena u političkom životu – u različitim granama vlasti i na različitim nivoi-ma uprave – mogu se naći u političkim partijama. Nedostaju transparentni podaci o učešću žena u političkim partijama, njihovim strateškim i izvrš-nim telima, raznim odborima i uticajnim grupama. Istraživanja o neformalnim mrežama i političkoj moći u Srbiji44 otkrivaju da su ključni mehanizmi za angažovanje i napredovanje unutar političkih stranaka u Srbiji oblikovani kao neformalne kli-jentelističke mreže u kojima su razmena resursa i lojalnosti osnov za angažovanje i napredovanje. Žene su manje opremljene nekim od ključnih re-sursa (pristup ekonomskom kapitalu, preduzetniš-tvu, informacijama, itd) i isključene su iz rituala pregovaranja koji često podrazumevaju muške stranačke mreže te se stoga suočavaju sa poteš-koćama u pristupu i uticaju u procesima odluči-vanja, položaju u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti i velikim javnim preduzećima kojima rukovode ljudi koje imenuje vlada.

Nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti sadrži zna-čajne izmene u tom pogledu, propisuje kvote od 40% za delegacije koje predstavljaju Republiku Srbiju pred međunarodnim telima, sastav zvanič-nih delegacija, upravljanje rukovodećim telima političkih partija, sindikatima i profesionalnim

41 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije (2017) Rodna ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave, dostupno na: http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/

42 Vlada Republike Srbije, Četvrti periodični izveštaj o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, u skladu sa članom 18. Konvencije: 27.

43 https://www.danas.rs/drustvo/potrebne-kvote-za-ulazak-osoba-sa-invaliditetom-u-skupstinu/.

44 Cvejic, S. i sar. (2016)

udruženjima. Međutim, kao što je već objašnje-no, ovaj zakon još uvek nije usvojen.

Zapošljavanje i ekonomski položaj

Rodni jaz na tržištu rada opstaje uprkos poklanja-nju pažnje ovom problemu u nacionalnim strate-gijama u oblasti zapošljavanja i rodne ravnoprav-nosti. Žene imaju neprekidno i dosledno manju stopu aktivnosti i zaposlenosti od muškaraca i veću stopu neaktivnosti.


Izvor: RZS, Anketa o radnoj snazi 2017: 16-17.

SLIKA 3: OSNOVNI INDIKATORI ZA ŽENE I MUŠKARCE STA

ROSTI 15 64 GODINE NA TRŽIŠTU RADA, 2017.

Neke grupe žena se suočavaju sa posebno viso-kim preprekama zapošljavanju. Među mladim ženama (15-24), stopa nezaposlenosti je bila 36% (u poređenju sa 29% mladih muškaraca) 2017. go-dine, a među mladim ženama u ruralnim područ-jima je čitavih 39% (u poređenju sa 25% mladih muškaraca u ruralnim područjima).45 Zbog toga što i dalje preovlađuje patrijarhalna kultura (koja ženama dodeljuje prvenstveno uloge u porodici i domaćinstvu), žene se mnogo brže obeshrabruju da pronađu zaposlenje i povlače se sa tržišta rada u neaktivnost. Među neaktivnim osobama koje ne traže posao zato što su izgubile nadu da će ga naći, 62% su žene, dok među onima koji ne traže posao zbog toga što se brinu o deci ili odraslim članovima porodice kojima je potrebna briga 97% su žene.46 Stopa neaktivnosti mladih žena na selu je najviša (73%) a njihova isključenost iz ekonom-ske sfere i učešća u radu je osnov za nepovoljan položaj, isključenost iz drugih sfera zajednice i društva. „Starije radnice“ (45+) takođe su u još gorem položaju. Njihova stopa zaposlenosti bila je 47% 2016. godine a stopa neaktivnosti 48%, što

45 RZS, Anketa o radnoj snazi 2017: 16-17.46 RZS, Žene i muškarci u Srbiji 2017: 77.

ukazuje na još delikatniji položaj od mlađih radno sposobnih žena (15-44).47

Ekonomsko učešće žena iz marginalizovanih gru-pa je još niže, što dodatno doprinosi manjoj mo-gućnosti da obezbede pristojan život. Najniže ekonomsko učešće zabeleženo je među ženama sa invaliditetom i Romkinjama. Samo 4% žena sa invaliditetom obavlja plaćeni rad (Marković, 2014: 84). Samo 9% Romkinja starosti 15-65 go-dine je zaposleno, što je mnogo manje od 32% muškaraca Roma odnosno 55% nacionalnog pro-seka. S druge strane, nezaposlenost Romkinja je najveća – 50%, mnogo veća nego kod Roma (33%) i muškaraca iz opšte radno sposobne po-pulacije (16%).48 Nedostatak redovnih podataka o učešću Romkinja i žena sa invaliditetom na tržištu rada je značajna prepreka za bolje praćenje i in-tervencije usmerene na njihovo veće i kvalitetnije učešće na tržištu rada.

Udeo žena među preduzetnicima se neznatno povećao (sa 26% 2011. godine na 34% 2017. go-

47 RZS, Anketa o radnoj snazi 2016, podaci.48 UNDP, World Bank, Roma at Glance, Serbia 2018.

Stopa aktivnosti Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti Stopa neaktivnosti

Žene Muškarci


dine).49 Međutim, najveći deo ženskog preduzet-ništva vođen je neophodnošću da se samostalno zaposle suočene sa preprekama na tržištu rada, a ne zbog poslovnih ideja i dobrih poslovnih resur-sa (znanja, informacija, veza), što umanjuje šansu ženskim preduzećima da postanu održiva i uspeš-na50 (Babović, 2011, 2014).

Položaj žena na selu nije povoljan, iako su za-beležena poboljšanja u određenim aspektima. Prema rezultatima Popisa iz 2011. godine, samo 17,3% gazdinstava registrovano je na žene, od čega većina koristi veoma malo poljoprivrednog zemljišta. Istraživanje organizacije UN Women iz

49 Iako se deo razlike može pripisati manjim razlikama u metodologiji jer je osnovna vrednost izračunata pomoću istraživanja na osnovu podataka Agencije za privredne registre, dok je poslednju vrednost izračunao Republički zavod za statistiku na osnovu podataka Agencije za privredne registre.

50 Babović, M. (2011) Polazna studija o preduzetniš-tvu žena u Srbiji, Beograd. http://www2.unwomen.org/-/media/field%20office%20eca/attachments/publications/country/serbia/1%20polazna%20stu-dija%20o%20preduzetnistvu%20zena%20u%20srbiji.pdf?la=en&vs=2845; Babovic, M. (2014) Po-ložaj žena u biznis sektoru u Srbiji, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Beograd, https://www.secons.net/files/publicati-ons/26-Položaj%20žena%20u%20biznis%20sekto-ru%20u%20Srbiji.pdf.

2015. godine pokazalo je da je broj gazdinsta-va registrovanih na žene porastao na 26,7%, od čega su 23% komercijalna poljoprivredna gazdin-stva (podaci Uprave za agrarna plaćanja) (Beker i sar., 2017).51 Iako su žene manjina među glavama domaćinstava, one su većina među porodičnom radnom snagom na gazdinstvu (63%). One rade bez ikakvog ugovora, bez plate i često socijal-nih prava po osnovu zaposlenosti (iako mogu da uplaćuju doprinose za penziono i invalidsko osi-guranje kao članovi registrovanih porodičnih gaz-dinstava same ili preko glave gazdinstva)52 (Bog-danov, Babović, 2014).

Rodni jaz u zaradama opstaje iako nije tako visok kao u nekim drugim zemljama. Razlika između prosečne plate muškaraca i žena kontinuirano ra-ste od početka 2000. godine (slika 4).

51 Beker, K. i sar. (2017) Izveštaj o položaju žena na selu u Srbiji. Izveštaj iz senke Komitetu za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena povodom četvrtog ciklusa izveštavanja Republike Srbije. Beograd.

52 Bogdanov, N, Babović, M. (2014) Radna snaga i ak-tivnosti poljoprivrednih gazdinstava. Popis poljopri-vrede 2012. Republički zavod za statistiku, Beograd. http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Po-pis2012/Radna%20snaga.pdf

SLIKA 4: Prosečna plata formalno zaposlenih radnika za

platu po polu, 2004-2017 ( u hiljadama RSD)

Izvor: RZS, Žene i muškarci u Republici Srbiji, 2017: 81

Žene Muškarci


Iako ukupan jaz u zaradama nije visok (8,7%), viši je u privatnom sektoru i u nekim industrijama (proizvodnja 18,6%, informacije i komunikacija 14,9%, finansije i osiguranje 12,9%, zdravstvena i socijalna zaštita 12,6%). Udeo žena sa najnižim platama u odnosu na sve žene koje obavljaju plaće-ni rad viši je nego udeo najmanje plaćenih muškara-ca u odnosu na sve muškarce koji obavljaju plaćeni rad (24,4% nasuprot 21,6%).53

Krhak položaj žena na tržištu rada i rodni jaz u za-poslenosti i platama odražavaju se na rodne nerav-nopravnosti prilikom penzionisanja. Prema poda-cima SILC ankete54, među muškarcima starosti 65 i više godina 2016. godine 8% nije imalo nikakvu penziju, dok je među ženama iste starosti bilo njih 17% bez ikakve penzije (Babović i sar., 2018). Jaz u penzijama se takođe manifestuje kao prosečno niže penzije žena u odnosu na muškarce. Za sta-rosne penzije (po osnovu rada), penzije žena su na

53 RZS, Žene i muškarci u Republici Srbiji, 2017: 82-83.54 Anketa o prihodima i uslovima života, glavni izvor

podataka o siromaštvu i neravnopravnosti.

nivou 84% penzija muškaraca.55 Stopa rizika od si-romaštva viša je među starijim ženama (65+) nego muškarcima (22% u odnosu na 15%).56 Samohrani roditelji (čiju većinu čine žene) su jedna od grupa u najvećem riziku od siromaštva – 40% (u poređenju sa 25,5% opšte stope rizika od siromaštva).

Staranje o porodici i obaveze u domaćinstvu

Rodna asimetrija se takođe manifestuje kroz neravnomerno raspodeljene odgovornosti oko porodice i održavanja domaćinstva. Podaci Anke-te o korišćenju vremena (2015) otkrivaju da žene prvode nešto manje vremena na plaćenom radu od muškaraca, ali mnogo više vremena na nepla-ćenom radu u domaćinstvu i starajući se o čla-novima porodice. Njihovo ukupno radno vreme je duže a vreme posvećeno odmoru i oporavku kraće (slika 5).Source: SORS, Time Use Survey in the Republic of Serbia 2010 and 2015

55 RZS, Žene i muškarci u Republici Srbiji, 2017: 85.56 Anketa o prihodima i uslovima života, 2016.

SLIKA 5:Prosečan broj sati proveden u dnevnim aktivnostima,

zaposlene osobe starosti 15+, Srbija 2015. godine

Izvor: RZS, Korišćenje vremena u Republici Srbiji 2010. i 2015. godine

Žene

Muškarci

Plaćen rad Neplaćen rad

Učenje Lične potrebe

Slobodno vreme

Ostalo


Nasilje nad ženama

Asimetrični rodni režimi, patrijarhalna kultura, istorija nedavnih oružanih sukoba u regionu i ekonomske poteškoće doprinose relativno viso-koj prevalenci različitih oblika rodno zasnovanog nasilja u Srbiji. Nasilje nad ženama preovlađuje u Srbiji. Prema podacima ankete koju je sproveo OEBS o blagostanju i bezbednosti žena tokom leta 2018. godine, nešto više od jedne petine žena iznad 15 godina starosti iskusilo je fizičko i/ili seksualno nasilje od strane partnera ili neke druge osobe. Partnerski odnosi nose veću opa-snost od ovih oblika nasilja od bilo kojih drugih, na šta ukazuje duplo viša stopa fizičkog i/ili sek-

sualnog nasilja počinjenog nad ženama od stra-ne trenutnih ili bivših partnera u poređenju sa drugim osobama (17% u odnosu na 8%). U par-tnerskom nasilju, često je iskustvo psihološkog nasilja, pri čemu 44% žena pominje da je iskusilo ovaj oblik partnerskog nasilja. Prema ovom istra-živanju, 42% žena iznad 15 godina starosti izlože-no je seksualnom uznemiravanju a svaka deseta žena je žrtva proganjanja. Skoro jedna trećina žena prenosi iskustvo nekog oblika nasilja tokom detinjstva.

TABELA 1:Zastupljenost različitih oblika nasilja n