Sadraj:Uvod2Pojam i definicija osiguranja2Uloga osiguranja3Trite osiguranja u Srbiji4Struktura portfelja osiguranja7Bilansna suma i struktura drutava za osiugranje8Bilansne sume drutava za osiguranje na dan31. 03. 2012. u mil RSD.8Savremene tendencije trita osiguranja u Srbiji i regionu8Vrste osiguranja11Osiguranje imovine11Ugovor o osiguranju14Pravna priroda posla osiguranja15Zakljuivanje ugovora o osiguranju16Polisa osiguranja16Elementi ugovora o osiguranju17Stranke kod ugovora o osiguranju172. Predmet osiguranja173. Rizik kod osiguranja184. Premija kod osiguranja185. Osigurana suma196. Trajanje osiguranja19Obaveze stranaka201. Obaveze osiguranika202. Obaveze osiguravaa kod ugovora o osiguranju21Elementi osiguranja lica25Perspektive trita osigranja lica u narednom periodu u Regionu26Zakljuak32Literatura33

UvodPosao osiguranja predstavlja set uslunih aktivnosti jednog ili vie preduzetnikih drut ava, usmjerenih na smanjivanje neizvijesnost potroaa (osiguranika) od potencijalnih rizika. Motiv za korienje usluga osiguranja jeste sigurnost ili bezbijednost, a moe biti obaveza proistekla iz dravne regulative. Marketing u ova dva sluaja ima sasvim razliite uloge, radi li se o dobrovoljnom ili obaveznom osiguranju. Na dobrovoljnom osiguranju se ide jer je sigurnost bitna potrba lica i organizacija, a obavezno proistie iz pravnih propisa.ta se tie prethodno navedenom marketing orijentaciji u osiguranju, ono mora da se zasniva na dobrom poznavanju trita, sutine i tehnike posla, na mrei organizovanih jedinica osiguravaa i posebno na prilagodljivosti promjenama u sredini. Marketing doprinosi da se na osiguranje gleda kao na trajan oblik saradnje osiguravaa i osiguranika koji samo zapoinje zakljuivanjem polise osiguranja a zavrava se eventualnom likvidacijom tete i osjeanjem zadovoljstva osiguranika poslije toga. Neophodno je bilo detaljnije objasniti ulogu instrumenata marketing miksa koji su usluge osiguranja, cijena osiguranja, promocija i kanali prodaje usluga osiguranja.

Pojam i definicija osiguranja

Osiguranje je institucija koja nadoknauje tete nastale u drutvu, u njegovoj privredi ili kod ljudi, usljed dejstva ruilakih prirodnih sila ili nesrenih sluajeva. Ono, u stvari, prua ekonomsku zatitu osiguranicima od tetnih dejstava i ekonomskih poremeaja do kojih dolazi kada nastane osigurani sluaj, odnosno kada se ostvari rizik u svim fazama drutvene reprodukcije ili u svakodnevnom ivotu ljudi.

Pojmovi opasnost, rizik, teta, odteta, usko su povezani sa pojmom osiguranja, a sam naziv osiguranje stvara predstavu o sigurnosti. Meutim, u osiguranju se, u savremenim uslovima, ne radi samo o sigurnosti, ve i o jo nekim vanim faktorima, npr. o stabilnosti privrednog procesa, pa i o drutvenom procesu uopte. Osiguranje, u sutini, predstavlja udruivanje svih onih koji su izloeni istoj opasnosti, s ciljem da zajedniki podnesu tetu koja e zadesiti samo neke od njih[footnoteRef:1]. [1: Dr Dragan Mrki, Osiguranje u teoriji i praksi, ALEF, Novi Sad, 1999.]

Preko osiguranja izjednaavaju se rizici na prihvatljivom niem nivou, amortizuju se. Osiguranje se javlja u tri vida, odnosno ima tri sastavna dijela: ekonomski, tehniki, pravni.1. Ekonomski vid se izraava u cilju koji se postie u osiguranju to su funkcije osiguranja. 2. Tehniki je onaj dio koji ureuje funkcionisanje osiguranja kao specifinog mehanizma za izjednaavanje rizika. 3. Pravni predstavlja ureivanje veoma brojnih pravnih odnosa koji nuno nastaju u osiguranju udruivanjem sredstava za odteenje svih osiguranika koje zadesi teta.To je ureivanje pravila i obaveza osiguranika i osiguravaa kod ostvarivanja odtetnih prava, tj. kod likvidacije tete.

Uloga osiguranja[footnoteRef:2] [2: Dr Jelena Koovi, Dr Predrag uleji, Osiguranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.]

Sa ospekta pojedinaca dvostuka je uloga osiguranja: zatita osiguranika. zatita treh lica.

1.Pojedinac se moe obezbijediti osiguranjem poev od egzistencije svih najbliih u sluaju smrti ili trajnog invaliditeta, odnosno gubitak radne sposobnosti pa do naknade putnih trokova i trokova boravka za vrijeme kie na godinjem odmoru.ovjek moe osigurati svoju imovinu od poslijedica poara, kraa, poplava, grada. Iz ovih aktivnosti moe nastati teta prema njemu samom, prema treim licima, odnosno njegovoj i tuoj imovini.Brojne mogunosti osiguranja od odgovornosti omoguavaju da se ovjek ne mora liavati ovih aktivnosti iz straha od odgovornosti. postoje razliite vrste ivotnog osiguranja kao na promjer za sluaj doivljenja odreene starosti ili za sluaj smrti gdje osiguranik na bazi naplaenih premija unaprijed osigurava sumu da mu se isplati u sluaju reslizacije ugovorom predvienog rizika2.Vrijednost imovine se moe lako utvrditi pa se i naknada tete na toj imovini moe utvrditi i iskazati u novcu. Imovina lica ili kompanije ukljuuje zemlju, zgrade namjetaj, raune u banci, odjeu, autorska prava, automobile, patente i bezbroj drugih stvari. Sve se to moe osigurati.

2.Zatita treih lica. U modernom pravu postoji tenja da se obezbijedi zatita odreenom krugu lica koja su izloena izvjesnim rizicima. To su lica koja bez ikakve svoje krivice mogu pretrpjeti tetu na sopstvenoj linosti ili imovini prilikom prevoza u javnom saobraaju ili prilikom izvrenja veoma opasnih zanimanja.U ovaj krug spadaju i svi oni koji mogu biti povrijeeni od nekog motornog vozila ili vazduhoplova. Drava u ovim sluajevima propisuje obavezna osiguranja od odgovornosti svih lica koji koriste navedena opasna sredstva. Prema naim propisima, putnici u javnom saobraaju prevoznim sredstvima, obavezno se osiguraju od posljedica nesrenog sliaja. Osiguranje su duni da zakljue vlasnici, odnosno korisnici motornih vozila i aviona obavezno se osiguravajui od odgovornosti za tete nastale treim licima.

Trite osiguranja u Srbiji[footnoteRef:3] [3: Risti ., Komazec S., Radii M., Finansijski menadment, Beograd 2006.]

Moemo rei da se osiguranje pojavljuje jo u periodima robovlasnikog drutva zatim i u feudalnom drutvu itd u svetu. Prvi pisni trgvi ugvru sigurnju javljaju se u Itlii (Lmbrdi) u 14. veku a psle i pnii, Prtuglii, Frncuskoj, Engleskoj, Nemkoj itd. Otkrie merike i prcvt trgvine u Sredzemlju dovelo je do stvaranja jaih osiguravajuih kua i irenja osiguranja kao privredne grane. Savremeno osiguranje nastaje ya vreme kapitalizma u XVII i kasnije u XVIII veku dok je tkm XIX, nrit XX vek sigurnje pstl mn grn svetske privrede. to se tie nae drave osiguranje se u savremenom smilsu pojavljuje tek krajem XIX veka. Zato je ovo tako najbolje govori injenica da je cela teritorija dananje Srbije bila pod Turskom vlau. Ono ime se odlikovalo tadanje trite osiguranjem u Srbiji je da su poslovala iskljuivo predstavnitva drutava iz Engleske, Austro-Ugarske, Italije, Francuske itd. a glavna delatnost bilo je osiguranje ivota dok se npr. rizik od poara nije ni pokrivao.Prvo srpsko osiguravajue drutvo ''Srbija'' osnovano je 1906. godine ali su i dalje na prostoru nae drave delovala samo drutva za osiguranje koja su imala sedite u Beu i Budimpeti. Srbija je bila jedno od najnerazvijenih osiguravajuih trita i u tom periodu nije postojao ni jedan Zakon o osiguranju ili pak osiguravajuim drutvima ve su sve uslove osiguranja i cenovnike preuzimali iz inostranstva. Psle II svetskg rt sv predrtn drutv ukinut, imvin im je duzeta trncim zbrnjen rd, pa je tako gdin 1947. osnovan drvni sigurvui zvd koji je bio centralizoan i monopolizovan. T mnplsk ustnv se bvil svim vrstm kmercilnih sigurnj. Dstignuti drutven-eknmski rzv pstepen e uslvi nputnje dministrtivng sistem, t e iml nepsredng utic i n sigurnje. Tako je 1962.pokrenut sistem decentrlizvng sigurnj, stvoreni su optinski sigurvui zvdi (edn ili vie ptin) republike/pkrinske zednice ugslvensk zednic sigurnj. d 1971 (ustvne izmene) d 1974 (nvi ustv) stvara se sutinski nv pimnje ustnve sigurnj, osigurnje pste sm edn d funkci drutvene reprdukcie km uprvlj udrueni rd ki e tu udrui sredstv. smdesetih gdina smuprvni pristup sigurnju pkzue se k isuvie slen, glmzn i neuspen igledn nunst nputnj zmisli udruivnj sigurnik u zednice sigurnj imvine i lic u kim ni smi uprvlju sredstvim p nelim udrueng rd i dgvrne privrede. Gdine 1990. dnet nvi zkn sigurnju, koji je teio uspstvljnju tring ustrstv sigurnj, sling rzvienim zemljm. Kk se uskr pkzl, v nmer e stvren sm delimin. Osnovno naelo se odnosilo na jedinstven prvni subektivitet drutv edn prvn lice, z rzliku d dtdnjeg rzdblj kd e svki rgnizciski de im zsebn prvni sttus, s zsebnim rgnim uprvljnj i runm. 2004. godine pootreni su uslovi za osvnicanje drutava i razdovojena su osiguravajua drutva na ivtn i ne-ivtn i izdvojeno je resigurnj. Nkn stupnj n sngu Zkn sigurnju, Nrdn bnk Srbie e dnel vei br pdzknskih spis iz ve blsti dluk, prvilnik i uputstv: dluk o ninu utvrivnj i prenj pltensti drutv z sigurnje dluk ninu prcenjivnj bilnsnih i vnbilnsnih stvki drutv z sigurnje dluk bliim merilim i ninu brunvnj prensnih premi i rezervisnih tet i druge.Plvinm ul 2005. gdine dnet e Zkn izmenm i dpunm Zkn sigurnju. Nkrupni izmen tie se privtizcie drutv z sigurnje, dnsn njihvg drutveng ili drvng kpitl. Pstupk privtizcie pkree i ndzire Ministrstv finnsi, sprvdi g genci z sigurnje depzit. U ktbru 2005. dnet e Zkn dbrvljnim penziskim fndvim i penziskim plnvim, i e primen tpel prvg pril 2006. gdine. Ovim Zakonom ureue se: ustrvnje i uprvljnje dbrvljnim penziskim fndvim snivnje, deltnst i pslvnje drutv z uprvljnje vim fndvim pslvi i dunsti strteljske bnke k vdi run fnd i bvlj druge usluge ndlenst Nrdne bnke Srbie u ndzirnju drutv z uprvljnje dbrvljnim penziskim fndvim.Prema Zknu sigurnju iz 2004. uveden pdel n ivtn i ne-ivtn sigurnj. Tako su ivotna osiguranja: sigurnje ivt rentn sigurnje dpunsk sigurnje uz sigurnje ivt dbrvljn penzisk sigurnje druge vrste ivtnih sigurnj,dok ne-ivotnih osiguranja ima devetnest vrstU 2012.[footnoteRef:4] u Srbiji je poslovalo 28 drutava za osiguranje i njihov broj se nije promenio u odnosu na prethodnu godinu. Iskljuivo poslovima osiguranja bavila su se 24 drutva, a samo poslovima reosiguranja etiri drutva. Od drutava koja se bave poslovima osiguranja, iskljuivo ivotnim osiguranjem bavi se njih sedam, iskljuivo neivotnim osiguranjem 11, a i ivotnim i neivotnim osiguranjem est drutava. Posmatrano prema vlasnikoj strukturi kapitala, 21 je u veinskom stranom vlasnitvu, dok je sedam drutava u veinskom domaem vlasnitvu. U prodajnoj mrei, pored drutava za osiguranje, uestvuju i: 19 banaka koje su dobile saglasnost za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju, 84 pravna lica (drutva za posredovanje u osiguranju i drutva za zastupanje u osiguranju), 105 zastupnika u osiguranju (fizikih lica preduzetnika), a ovlaenje za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju, odnosno posredovanja dobila su 14.023 fizika lica. [4: Statistiki godinjak Srbije(2012), Republiki zavod za statistiku, Beograd ]

Kretanje ukupne premije po tromeseijima (u mlrd RSD)[footnoteRef:5] [5: http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/90/90_4/godisnji_izvestaj_2012.pdf]

Drutva za osiguranje su u 2012. ostvarila ukupnu premiju u visini od 61,5 mlrd dinara (540,0 mln evra)[footnoteRef:6], to predstavlja nominalno poveanje od 7,2% u odnosu na 2011. [6: Prema srednjem kursu evra NBS na dan 31.12.2012.godine]

U strukturi premije, uee neivotnih osiguranja iznosilo je 80,7%, a ivotnih osiguranja 19,3%. Porast uea ivotnih osiguranja sa 17,4% u 2011. godini rezultat je porasta tih osiguranja od 18,6%. Posmatrano prema vrstama osiguranja, osiguranje od autoodgovornosti zadralo je vodee uee sa 31,5% u strukturi ukupnog portfelja, dok je uee imovinskih osiguranja neznatno poveano sa 22,0% u 2011. na 22,2% (uz porast premije od 8,0% u odnosu na prethodnu godinu). Kasko osiguranje motornih vozila, vrsta osiguranja koja je do kraja 2008. beleila najvee poveanje uea, i u 2012. godini je nastavilo trend pada kako nominalnog iznosa za 3,5%, tako i uea na 11,3%. Koncentracija na tritu, merena HHI, umerena je u 2012. godini i iznosi 1.132.[footnoteRef:7] [7: Statistiki godinjak Srbije(2012), Republiki zavod za statistiku, Beograd]

Ulaskom inostranih kompanija na trite, dobijanjem grinfild licenci (njih 13 od 2005. godine) i preuzimanjem domaih drutava, drutva za osiguranje u stranom vlasnitvu u 2012. godini belee preovlaujue uee u: premiji ivotnih osiguranja sa 90,8%, premiji U drutvima koja se preteno bave poslovima ivotnih osiguranja pokrivenost tehnikih rezervipropisanim oblicima aktive u 2012. iznosi 100,9%, dok je u 2011. Godini iznosila 101,5%. Tehnike rezerve neivotnih osiguranja su najveim delom bile pokrivene dravnim HoV sa 35,6%, deponovanjem kod banaka sa 21%, gotovinom sa 13,9%, investicionim nekretninama sa 11,4% i potraivanjima za nedospele premije sa 7,1%. U strukturi pokria tehnikih rezervi ivotnih osiguranja najzastupljenije je ulaganje u dravne HoV sa 85,7%, a zatim deponovanje kod banaka sa 7,8%.neivotnih osiguranja sa 57,6%, ukupnoj imovini sa 6U drutvima koja se preteno bave poslovima neivotnih osiguranja pokazatelj usklaenosti kratkoronih sredstava (obrtna imovina umanjena za zalihe) i kratkoronih obaveza iznosio je u 2011. 105,2%, a u 2012. godini 103,4%. U drutvima koja se preteno bave poslovima ivotnih osiguranja ovaj pokazatelj iznosio je u 2011. 179,8%, a u 2012. godini 343,9%, to ukazuje na dovoljnost likvidnih sredstava za izmirenje kratkoronih obaveza.8,8% i broju zaposlenih sa 65,5%. Sektor osiguranja je 2012. godinu zavrio s pozitivnim neto rezultatom, koji je pre oporezivanja iznosio 1,1 mlrd dinara. Ukupni ostvareni prihodi iznosili su 91,9 mlrd dinara i u odnosu na prethodnu godinu vei su za 13,0%. U strukturi prihoda, najvee uee imaju prihodi od premije (66,1%), zatim slede drugi poslovni prihodi (13,9%), prihodi od plasmana sredstava tehnikih rezervi (8,4%), finansijski prihodi (4,6%), prihodi od usklaivanja vrednosti imovine (3,53%), provizija iz reosiguranja (1,84%), ostali prihodi (1,04%), prihodi od poslova neposredno povezani s poslovima osiguranja (0,6%) i efekti promene raunovodstvene politike (0,1%).Ukupni ostvareni rashodi iznosili su 90,8 mlrd dinara, to je za 12,3% vie u odnosu na prethodnu godinu. Najvee uee u ukupnim rashodima imaju naknade teta i osiguranih suma (29,7%), trokovi sprovoenja osiguranja (29,0%) i drugi poslovni rashodi (27,4%), a zatim rashodi od obezvreenja imovine (3,6%), rashodi od plasmana sredstava tehnikih rezervi (2,8%), izviaj, procena, likvidacija i isplata teta (2,1%), finansijski rashodi (1,7%), ostali rashodi (1,7%), doprinos za preventivu (0,9%), rashodi od poslova neposredno povezanih s poslovima osiguranja (0,7%), efekti promene raunovodstvene politike (0,2%) i gubitak poslovanja koji se obustavlja (0,1%).U prvom tromeseju2012. godine u Srbiji posluje28 drutava za osiguranje, 2 vie nego u istom periodu prethodne godine. Iskljuivo poslovima osiguranja bavi se24 drutva, a samo poslovima reosiguranja4 drutva. Od drutava koja se bave poslovima osiguranja iskljuivo ivotnim osiguranjem bavi se7 drutva, iskljuivo neivotnim osiguranjem11 drutava, a i ivotnim i neivotnim osiguranjem6 drutava. Posmatrano prema vlasnikoj strukturi kapitala od28 drutva za osiguranje u prvom tromeseju2012. godine21 je u veinskom stranom vlasnitvu, dok je 7 drutava u veinskom domaem vlasnitvu.[footnoteRef:8] [8: Statistiki godinjak Srbije(2012), Republiki zavod za statistiku, Beograd]

Premija neivotnih osiguranja u mlrd RSDPremija ivotnih osiguranja u mlrd RSD

Struktura portfelja osiguranjaUkupna premija u prvom tromeseju2012. godine iznosila je14,9 mlrd. dinara(134 mil. evra ili179 mil. USD)2[footnoteRef:9], to predstavlja porast od3,9% u odnosu na isti period prethodne godine. [9: Po srednjem kursu NBS na dan 31.12.2012.godine]

U strukturi premije u prvom tromeseju2012. godine uee neivotnih osiguranja iznosilo je82,8%, dok se uee ivotnih osiguranja povealo sa 16% u prvom tromeseju2011. godine na17,2% u prvom tromeseju2012. godine, zahvaljujui ostvarenom porastu premije ivotnih osiguranja od11,2% u ovom periodu.Bilansna suma i struktura drutava za osiugranjeBilansna suma drutava za osiguranje poveana je u prvom tromeseju2012. godine na133,4 mlrd. dinara, i to za10,1% u odnosu na isti period prethodne godine.

Bilansne sume drutava za osiguranje na dan31. 03. 2012. u mil RSD.[footnoteRef:10] [10: Sektor osiguranja u Srbiji izvetaj za prvro tromeseije 2012.godine]

Savremene tendencije trita osiguranja u Srbiji i regionu[footnoteRef:11] [11: http://www.sveoosiguranju.rs/?page=6]

Koreni osiguranja u Srbiji nalaze se jo u Duanovom zakoniku (XIV vek), koji pominje kolektivnu odgovornost za naknadu tete, ali se osiguranje u pravom smislu na naim prostorima sree tek polovinom XIX veka. Ono ime se odlikovalo tadanje trite osiguranja u Srbiji je da su poslovala iskljuivo predstavnitva drutava iz Engleske, Austro-Ugarske, Italije, Francuske i ostalih zemalja. Glavna delatnost bilo je osiguranje ivota dok se, na pimer, rizik od poara nije ni pokrivao. Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, novovekovna srpska drava se sa idejom i praksom osiguranja upoznala dosta kasno. Poslove osiguranja u Srbiji najpre su obavljala strana drutva, a prvi domai osiguravajui zavod osnovan je 1897. godine. Osnivai su bili Luka elovi i ore Vajfert, a radio je kao Odeljenje za osiguranja Beogradske zadruge. Do poetka Prvog svetskog rata u Kraljevini Srbiji osnovana jo tri osiguravajua drutva sa domaim kapitalom Srbija, umadija i Jugoslavija.Sa stanovita razvoja globalnog trita osiguranja, zemlje Istone Evrope (Poljska, Ukrajina, Rumunija, Turska, Rusija, kao i znatan broj ostalih sitnih drava, meu kojima iSrbija) predstavljaju pravi Eldorado. Naime, sve do kraja prolog veka, na zatvorenim tritima osiguranja i reosiguranja ovih zemalja dominirali su dravna osiguranja motornih vozila kao i sporadina imovinska osiguranja. Otvaranjem ovih zemalja prema Zapadnom kapitalu, na njihova trita je omoguen ulazak globalnih osiguravajuih kompanija, tzv. finansijskih imperija. Ulaskom tih stranih osiguravajuih i reosiguravajuih drutava, drastino se menja struktura poslova u koristivotnog i komercijalnog osiguranja. Naime, injenica da je sektor ivotnog osiguranja u zemljama Istone Evrope morao da se razvija od samog poetka, globalnim osiguravaima jeobezbedila veliku konkurentsku prednost u odnosu na lokalne firme za osiguranje.Ta prednost je prvenstveno oliena dugogodinjim iskustvom stranih osiguravaa u pruanju usluga na prezasienim domicilnim tritima. Sa takvim iskustvom, normalno dolaze i nova znanja, sve kapital, sofisticirani proizvodi osiguranja, kao i marketinki standardi koji usput razvijaju nivo potroake svesti. Podiui nivo poverenja u instituciju osiguranja, globalni osiguravai unapreuju i nivo edukovanosti potroaa, ime se poveava tranja, posebno za proizvodima ivotnog osiguranja.[footnoteRef:12] [12: Marovi, B. (2007): Uticaj globalizacije na trite osiguranja i reosiguranja, Zbornik radova sa Savetovanja ekonomista u Miloeru, str.161]

Najvee promene na tritu osiguranja u Srbiji, nastale su donoenjem Zakona o osiguranju iz 2004. godine. Tim zakonom definisane su odreene novine, meu kojima su kljune: Poveana je visina minimalnog osnivakog kapitala za osiguravajua drutva; Narodna banka Srbije je proglaena nadzornim organom celog finansijskog sistema, ukljuujui i osiguravajua drutva i penzione fondove; Osiguravajuim drutvima iz Srbije pruena je mogunost da svoja sredstva mogu plasirati na finansijskim tritima u inostranstvu; Kod poslova ivotnog osiguranja, dozvoljeno je izraavanje visine osigurane sume u evrima.

Za samo dve godine primene novih zakonskih pravila postignut je oigledan napredak: premija osiguranja po stanovniku u Srbiji poveana je sa 38 na 65 evra u 2006. godini. Premija neivotnih osiguranja je u odnosu na 2005. godinu poveana za 9,2%, dok je premija ivotnih osiguranja, u istom periodu uveana za 26%. To je doprinelo unapreenju struktureposlova osiguranja u 2006. godini, pri emu su poslovi ivotnog osiguranja inili 10%, a poslovi neivotnih osiguranja 90% u ukupnoj pripisanoj premiji[footnoteRef:13]. [13: Marovi, B. (2007): Uticaj globalizacije na trite osiguranja i reosiguranja, Zbornik radova sa Savetovanja ekonomista u Miloeru, str.161]

Naravno, da je ovakva struktura jo uvek daleko od poeljne, ali pozitivan trend daje opravdanu nadu da e po pitanju razvijenosti ivotnog osiguranja, u bliskoj budunosti Srbija dostii susedne zemlje Evropske Unije.U prodajnoj mrei, pored drutava za osiguranje, uestvuje i 19 banaka koje su dobile dozvolu za obavljanje poslova zastupanja, 78 pravnih lica, 106 fizikih lica-preduzetnika, dok je certifikat za zastupanje odnosno posredovanje dobilo 13.378 fizikih lica.

Slika br. 3 Ukupna premija prema vrstama osiguranja u prvom kvartalu 2011. god. i prvom kvartalu 2012. god.[footnoteRef:14] [14: Izvor: NBS]

Iz uporednih pokazatelja prvog tromeseja 2012. godine i istog perioda 2011. godine, moe se zakljuiti da je dolo do poboljanja trenda stanja i razvoja na tritu osiguranja. Izdvajaju se sledee promene u prvom tromeseju 2012. godine: Ostvaren je porast bilansne sume sektora osiguranja za 10,1% i ona iznosi 133,4 mlrd. dinara; Ostvareno je poveanje kapitala od 4,8% i on iznosi 33,9 mlrd. dinara; Ostvareno je poveanje tehnikih rezervi od 11,4% i njihova potpuna pokrivenost u ivotnim osiguranjima, uz nepotpunu pokrivenost u neivotnim osiguranjima; Poveano je uee plasmana u dugorone hartije od vrednosti; Ostvareno je poveanje ukupne premije od 3,9% i ona iznosi 14,9 mlrd. dinara; Uee neivotnih osiguranja od 82,8% u ukupnoj premiji je i dalje dominantno. Premija neivotnih osiguranja belei rast od 2,5%, pri emu osiguranja od autoodgovornosti i imovinska osiguranja belee rast, a osiguranje motornih vozila kasko pad; ivotna osiguranja poveavaju uee u ukupnoj premiji sa 16% na 17,2%; Koncentracija na tritu merena Herfindahl Hirschman-ovim indeksom je umerena, sa tendencijom daljeg smanjivanja; Broj drutava za osiguranje povean je sa 26 na 28, uz uveanje broja zaposlenih na 11.437 po stopi od 2,5%.Uee Kompanije ''Dunav osiguranje'' u ukupnoj bruto premiji ostvarenoj na tritu osiguranja u Republici Srbiji u periodu I-III 2012. godini iznosi 31,4%, to je vie za 4,5 procentna poena u odnosu na kraj 2011. godine. U prvom tromeseju 2011. godine uee Kompanije je iznosilo 29,0%. U posmatranom periodu tri osiguravajua drutva (Dunav osiguranje, Delta Generali i DDOR Novi Sad) ostvarila su najvei deo ukupne premije u Srbiji (66,1%).Karakteristike:- nelojalna konkurencija- dominacija osiguranja od autoodgovornosti- nemogunost plasmana dugoronih sredstava- neadekvatne i nerealne tarife- nerazvijeno ivotno osiguranje- neblagovremena isplata naknada- previsoke provizije posrednika- nenamensko korienje rezervi itd.- najvee uee osiguranja imovine u regionuHrvatska:- uee ivotnog osiguranja 23%- oprezan pristup ulasku inostranog kapitala- Kroacia osiguranje preko 40%- Kompanije u veinskom stranom vlasnitvu-25%Slovenija:- uee ivotnog osiguranja-29,4%- najvei stepen razvijenosti osiguranja u regionu- najvea bruto premija po stanovniku i uee bruto premije u BDP- najvee uee ivotnog osiguranja- najvee uee u tritu osiguranja u regionu- oprezan pristup ulasku stranog kapitalaBosna i Hercegovina:- najvee uee osiguranja od autoodgovornosti u regionu- najvei broj osiguravajuih kompanijaMakedonija:- najslabiji pokazatelji stepena razvijenosti osiguranja u regionu- najnie uee u tritu osiguranja regionaVrste osiguranja

Pod pojmom vrste osiguranja podrazumijevamo skup opasnosti od kojih se osiguravaju odreene stvari. Prema tome, svaku vrstu osiguranja odreuje skup opasnosti, osobine samih stvari, mjesto koritenja i upotrebe stvari koja se osigurava.

Osiguranje imovine[footnoteRef:15] [15: Boris Marovi, Zoran Kalini, Osnovni principi osiguranja, GRAFID, Banja Luka, 2009]

Osiguranje imovine zauzima centralno mjesto na ukupnom traitu osiguranja. U najrazvijenijim zemljama svijeta postoje drugaiji odnosi imovinskih osiguranja, u koja u irem smislu spadaju i osiguranje usjeva i plodova ivotinja, osiguranje motornih vozila transporta i ivotnoga osiguranje. U osiguranju imovine kao kljunoj grani osiguranja postoje brojni problemi izazvani oteanom uslovima poslovanja. Proivredni subjekt, usled sopstvene nelikvidnosti i smanjenim kapacitetom rada, ne osiguravajui cjelokupnu imovinu, vre selekciju rizika, osiguravaju uglavnom na bazi knjigovodstvenih vrijednosti, koje su esto nerealno niske, veoma teko plaaju premiju. Pre obrazloenja pojedinih tipova osiguranja imovine, najbitnije kategorije koje se odnose na imovinska osiguranja uopte, pre svega, na bazi zakona o obligacijonim odnosima iz 1978 godine.Osiguranje imovine moe zakljuiti samo lice koje ima interes da se dogodi osigurani sluaj, poto bi inae pretrpjelo neki materijalni gubitak. Pravo iz osiguranja mogu imati samo lica koja su u asu nastanka tete imala materijalni interes da se osigurani sluaj ne dogodi2.Osnovna svrha osiguranja imovine je u tome da se obezbedi naknada tete koja bi se desila na imovini osiguranika zbog nastupanja osiguranog sluaja. Kljuni pristup koji proizilazi iz Zakona o obligacijonim odnosima kod nadoknade tete u imovinskim osiguranjima pri tome su: Da iznos naknade ne moe biti vei od tete koji je osiguranik pretrpeo nastupanjim osiguranog sluaja Da su punovane odredbe ugovora kojima se iznos naknade ograniava na manji iznos od iznosa tete Da se pri utvrivanju iznosa tete uzima u obzir izmakla (izgubljena) dobit samo ako je to ugovoreno Da se naknada iz osiguranja, ukoliko se u toku istog osiguranja dogodi vie osiguranih sluajevaj jedan za drugim, odreuje i isplauje u potpunosti za svaki od njih, s obzirom na cjelu svotu osiguranja, bez njenog umanjenog za iznos ranije isplaenih naknada u toku tog perioda Da se naknada u sluaju da je ugovorom o osiguranju vrijednosti osigurane stvari sporazumno utvrena odreuje prema toj vrijednosti, izuzev ako osigurava dokae da je ugovorena vrijednost znatno vea od stvarne vrijednosti, a za tu razliku ne postoji opravdan razlog.Osiguranje civila[footnoteRef:16]: [16: Boris Marovi, Zoran Kalini, Osnovni principi osiguranja, GRAFID, Banja Luka, 2009]

Osiguranje civila (tkz.civilna osiguranje) ine prije svega sljedea osiguranja: osiguranje od opasnosti poara i nekih drugih opasnosti osiguranje od opasnosti provlane kree i razbojnitva osiguranje od loma stakla osiguranje priredaba za sluaj atnosferskih padavina osiguranje stvari izlagaa na sajmovima osiguranje domainstava

Osiguranje od opasnosti od poara i nekih drugih opasnosti:

Poarni rizik smatra se osnovnim rizikom, ne samo u imovinskim osiguranjima, nego u osiguranju uopte. Zakljuivanje mnogih drugih vrsta osiguranja uslovljeno je time da predhodno zakljui osiguranje od opasnosti poara kao onsovno osiguranje3. Kako su ugovarai osiguranja zbog teke ekonomske situacije ponekad prisiljeni da vre tkz. Selekcija rizika, ova vrsta osiguranja se gotovo nikada ne zaobilazi, jer su posljedica nastupanja osiguranog sluaja, po pravilu, izuzetno velike. Shodno, Uslovima koje emo obrazloiti, a koji su karakteristini za osiguravajue organizacije koje se bave ovom vrstom osiguranja, predmet osiguranja se odreuje na sledei nain: kod osiguranja graevinskih objekata i drugih nepokretnih stavari osigurani su svi djelovi graevinskoga objekta, temelji i podrumski zidovi, sve ugraene instalacije, sva ugraena oprema, a kada je u pitanju osiguranje zgrade u gradnji osiguran je i graevinski materijal na gradilitu. Pri tome se ne mogu odvojeno od cjelog objekta osigurati krov ili izgorivi djelovi graevinskoga objekta. U pogledu osiguranja pokretnih stvari vano pravilo da su osigurane sve stvari koje se nalaze na mjestu osiguranja i to one koje su postojale u trenutku zakljuenja ugovora i stvari koje su naknadno nabavljene, ali pod uslovom da osiguranik vodi odgovarajuu knjigovodstvenu evidenciju.Pri tome su osigurane samo one stvari koje su svojina osiguranika i lica koja sanjim ive u zajednikome domainstvu.Kod ove vrste osiguranja (tkz. Civilni rizik) tarifira se vri tako to se uzima u obzir:a) graevinskab) klasa zatitnih mjerac) klasa opasnoti robePri tome se u polisu moraju unijeti svi podaci potrebni za odreivanje visine premije. Klase opasnosti se odreuju prema osjetljivosti izloenih sirovini, poliproizvodfa i finalnih proizvoda pojedini rizici od kojih se osiguravaju, kao i prema izvorima rizika koji proizilaze iz tehnolokog procesa glavne proizvodnje. Shodno tome, sve organizacije su razvrstane u sedam klasa opasnosti. S obzirom da se praktino radi o osnovnim osiguranju, naveemo i najvanije doplatke, odnosno popuste koji se primjenjuju. Ako se osiguranik sve stvari ili se osigura samo grupa stvari ili samo pojedine stvari, obraunava se poseban doplatak na premiju. Postoji i poseban doplatak na razik udara nepoznatog motornoga vozila i izuzetno znaajan doplatak za otkup amortozovane vrijednosti kod djeliminih teta. to se tie popusta, oni se kod ove vrste osiguranja odobravaju pre svega za postojanje ureaja za gaenje poara (razliitih popust za razliite ureaje), kao i trajanje osiguranja za odreeni vremenski period (u tarifi koju navodimo, po ovom osnovu odobrava se popust na 5% za trajanje osiguranja od 5-9 godina i 10% za trajanje osiguranja od 10 i vie godina). Osnovni princip o nainu obrauna doplatka i popusta, koji ne tie samo osiguranja od poara i nekih drugih opasnosti, nego se uopte odnosi na osiguranje civila i industrije. Doplaci se raunaju pojedinano jedan za drugim, od dobijenoga zbora, i to onim redom kako su navedeni u tarifi, ako pojedini tarifama nije drukije odreeno, dok se opust raunaju od obraunate poremije poveane za iznos doplatka, pojedinano jedan za drugim, od dobijenoga zbira, odnosno razlike i to onim redom kako su navedeni u tarifi.

Osiguranje od opasnosti provalne krae i razbojnitva:Predmet ovog osiguranja mogu biti samo pokretne stvari. Meutim, i ovdje postoje ogranienje da ovim osiguranjem ne mogu biti obuhvaene stvari izloene na sajmovima i vaarima, kao ni motorno suvozemno vozilo, plovna vozila, prikolice, samohodne maine i letjelice. I ovdje vai pravilo da su osigurane samo one stvari koje su vlasnitvo osiguranika i licaa koja sa njima ive u zajednikome domainstvu.

Ako se izriito ugovori i navede u polisi, osigurane su i stvari radnika koje se obavljaju posao u mjestu osiguranja, kao i stvari treih lica primljene radi popravke, prerade, obrade prodaje u najam uvanje u zalog na polog.itd. Kada su u pianju pokretne stvari pravnih lica tada su osigurane samo one stvari koje se nalaze na mjestu osiguranja i stvari na koje su postojale u trenutku zakljuenja ugovora, ali i one koju su naknadno nabavljene, ali pod uslovom da se njima vidi knigovodstvena evidencija.

Meutim, kada su u pitanju pokretne stvari graana, tada su osigurane samo one stvari koje se nalaze u mjestu osiguranja i koje su postojale u momentu zakljuenmja ugovora i pod uslovom da je pojedinano navedu u polisi osiguranja na posebnome spisku.Osigurane opasnosti, po ovim Uslovima su izvrenje ili pokuaj provalne krae ili razbojnitva i obaset(vandalizam) u toku izvrenja provalne krae2.Pri tome se osiguravajua zatita prua i za nastale tete prouzrokovane oteenjem graevinskih dijelova prostorija, instalacija i opreme u kojima se nalaze osigurane stvari prilikom izvrenja ili pokuaja provalne krae, odnopsno razbojnitva i to u visini trokova opravke.Na osnovu vrste osiguranja nee biti nadoknade tete nastale provalnome kraom ili razbojnitvom, a koje su izvrene uz sudjelovanje lanova porodice koje ive ua zajednikome domainstvu sa osiguranikom. Na osnovu ovog osiguranja, takoe, nee biti nadoknade tete koju su nastale prevarom, pronevjerom, obinome kraom, tete u vidu gubitka zarade, dangube, od manjka koji je ustanovljen prilikom investiranja.

Osiguranje stakla od lomaOsiguranje stakla od loma, po svom karakteru predstavlja dopunsko osiguranje koje se, u principu, zakljuuje uz osnovno osiguranje, a to je osiguranje civila osiguranje od poara i nekih drugih ospanosti. Taj dopunski karakter ovog osiguranje uoava i kod zakljuivanje ugovora, kada se redovno zakljuuje osnovno poarno osiguranje, a pri isplati teta, kada se po ovom osiguranju isplauje tete samo ako ta vrsta osiguranja nije obuhvaena nekom drugom vrstom osiguranja, i to na predhodno obrazloen nain.

Ugovor o osiguranju

Izvori prava kod ugovora o osiguranju[footnoteRef:17] [17: Poslovno pravo (izvod iz knjige); prof. dr Darinka Nedeljkovi prof. dr Dragoslav Nekov]

Pravni izvori ovog ugovora mogu se podeliti u dve grupe: zakonske i autonomne. Zakonski: (Zakon o osiguranju imovine i osoba, ZOO, Zakon o pomorskoj plovidbi) Autonomni izvori su pravila osiguravajue organizacije, koje one donose samostalno.

Mogu biti:1. opta za pojedine tipove i grupe osiguranja2. posebna pravila za pojedinu vrstu osiguranja

Posao osiguranja je iri pojam od ugovora o osiguranju. On najpre oznaava ukupnu pravnu regulativu pojedinog osiguranja i drugo postoji znaajna razlika izmeu ugovora i posla.Zakon o Osiguranju imovine i osoba- aktivnosti osiguravaa deli u dve grupe:

1. grupa:-zakljuivanje i izvravanje ugovora o osiguranju imovine i lica-zakljuivanje i izvravanje ugovora o saosiguranju i reosiguranju-mere za spreavanje i smanjenje rizika koji ugroavaju osiguranu imovinu-mere na spreavanju i smanjenju teta-drugi poslovi osiguranja

2. grupa:-poslovi posredovanja u ugovaranju osiguranja-zastupanja u osiguranju-snimanje rizika,-snimanje i procena tete-prodaja ostatka osiguranih unitenih stvari-pruanje pravne pomoi i drugih intelektualnih i tehnikih usluga u osiguranju

Ugovor o osiguranju[footnoteRef:18] [18: Poslovno pravo (izvod iz knjige); prof. dr Darinka Nedeljkovi prof. dr Dragoslav Nekov]

Ugovor o osiguranju je ugovor kojim se obavezuje ugovaratelj osiguranja da, na naelima uzajamnosti i solidarnosti, udruuje odreeni iznos u zajednici osiguranja (osiguravatelj), a zajednica se obavezuje da, ako se desi dogaaj koji predstavlja osigurani sluaj, isplati osiguraniku ili nekoj treoj osobi naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili uini neto drugo.Obeleja ovog ugovora su: -sinalagmatinost, teretnost, formalnost, a u pojedinim sluajevima i svojstva ugovora u korist treih lica.

Pravna priroda posla osiguranja

O pravnoj prirodi osiguranju postoji vie teorija koje se mogu podeliti u dve grupe: ugovorna i protivugovorna shvatanja. Protivugovorna teorija tvrdi da je posao osiguranja rezultat delovanja ekonomski jae strane osiguravaa pa zbog toga nije ugovornog karaktera. On unapred, poput zakonodavca, propisuje pravila za budue sluajeve osiguranja. Nema ravnopravnosti volja, pa prema tome ni ugovora. Drugi, pak, tvrde suprotno tj. da je ovaj pravni posao ugovornog karaktera i to je potkrepljeno sa 5 teorija i to: a)teorija naknade tete po kojoj se osiguranik ovim ugovorom obezbjeuje od tetnih posljedicab)meovita teorija po njoj je ugovor o imovinskom osiguranju ugovor o teti koja se moe dogoditi, a ugovor o linom osiguranju predstavlja aleatorni pravni posao c)aleatorna teorija- tvrdi da ne postoji ekvivalentnost izmeu osiguravaa i osiguranika jer je mogua nepodudarnost uplaenih premija sa naknadom tete d)Teorija prestacija tvrdi da je ugovor ekvivalentan jer on obavezuje obe strane na vrenje odreenih obaveza (plaanje premije i otklanjanje tete) e)Teorija organizovanja zatite od rizika osigurava se za premiju obavezuje da e naknadom tete obezbediti osiguranika.

Zakljuivanje ugovora o osiguranju

U najveem broju sluajeva osigurava trai posao, saugovorae, preko svog predstavnika (akvizitera osiguranja) koji moe imati posrednika ili zastupnika ovlatenja. Pretpostavlja se da akviziter nema ovlatenja na zastupanje. U pravu BiH ,primera radi, ukoliko zastupniku osigurava nije odredio obim ovlatenja, zastupnik je po samom zakonu ovlaten na sklapanje ugovora u ime i za raun osiguravaa. . .U naoj praksi osiguranje se zasniva ugovorom, a on se zakljuuje na osnovu pismene ponude (formulara). U nekim uporednim pravima ova ponuda uopte ne obavezuje, dok kod nas po Zakonu pismena ponuda vee ponudioca za vreme od 8 dana od prispjea osiguravau. Ponudilac moe obezbjediti i krai rok. Kod ivotnog osiguranja ponuda vee ponudioca 30 dana od prispjea.ZOO predvia tri naina zakljuivanja ugovora: -kao pravilo uzima se da je ugovor o osiguranju zakljuen kad ugovarai potpiu polisu osiguranja, ili listu pokria. -kad neko podnese pismenu ponudu za zakljuenje ugovora osiguravau i ovaj je prihvati ili ne odgovori da odbija ponudu -za neke sluajeve, uslovima osiguranja moe biti predvieno da ugovorni odnos iz osiguranja moe nastati samim plaanjem premije (zbog hitnosti roba u transportu)Kod obaveznog osiguranja obaveze i prava stranaka su utvreni zakonom i pravilima osiguranja pa odnos nastaje i bez zakljuivanja ugovora, im osiguranik podnese prijavu, odnosno im uplati premiju.

Polisa osiguranja

O zakljuenom ugovoru o osiguranju osigurava izdaje polisu (lat. policere obeati) osiguranja u kojoj je sadrano sledee: - ugovorne strane - osigurana stvar ili lice - rizik osiguranja - trajanje osiguranja - svota osiguranja (i podatak da je osiguranje neogranieno, ako je neogranieno) - premija - datum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana - ime i prezime onog na koga se osiguranje odnosi - otampani uslovi osiguranja da su opti i posebni uslovi sastavni deo ugovora

Ono to je upisano u polisi ima prednost nad optim i posebnim uslovima osiguranja, i u sluaju suprotnosti vaea e biti rukopisna odredba. Polisa moe biti privremeno zamenjena listom pokria. To je pismena izjava osiguravaa kojom izvetava osiguranika da prihvata njegovu ponudu i preuzima osiguranje odmah. Ona ima karakter isprave o osiguranju i izdaje se da bi se izbegne tetne posledice po osiguranika ako je potreban protok vremena da se dobije polisa osiguranja (npr. zbog lekarskog pregleda kod osiguranja ivota). Lista pokria sadri iste elemente kao i polisa osiguranja, s tim da lista pokria traje samo do izdavanja polise osiguranja. Polisa osiguranja je hartija od vrijednosti i moe glasiti na odreeno ime, po naredbi i na donosioca. Polisa osiguranja ivota moe glasiti samo na ime ili po naredbi. Ona se moe i zalagati kada glasi po naredbi, a zalae se indosamentom.

Elementi ugovora o osiguranju1. stranke, 2. predmet osiguranja 3. rizik, 4. premija, 5. osigurana suma, 6. Trajanje osiguranja

Stranke kod ugovora o osiguranju

To su osigurava (osiguratelj, osiguravaoc) i ugovara osiguranja.

1. 1. Osiguravapravno lice koje se bavi poslovima osiguranja kao delatnou. Posluje u formi deonikog drutva te je njegov minimalni zakonski iznos glavnice 1. 000. 000 din za poslove osiguranja ivota i 2. 000. 000 din za drutva koja se bave sa vie vrsta osiguranja. Za osnivanje je predvien koncesioni sistem, a odobrenje daje Ured za nadzor. Ukoliko je ulog stranih ulagaa vei od 50% potrebno je i odobrenje ministarstva finansija.Kao osigurava moe se pojaviti i drutvo za uzajamno osiguranje. Na strani osiguravaa moe biti i vie subjekata, koji se prethodno sporazumiju o zajednikom snoenju rizika i njegovoj raspodeli. Svaki koji je naveden u polici osiguraniku odgovara za potpunu naknadu.1. 2. Ugovara osiguranja Ugovor o osiguranju se uglavnom zakljuuje u svoje ime i za svoj raun, pa je ugovara osiguranja ujedno i osiguranik. Ugovara osigurava svoju stvar (odnosno imovinski interes) ili ivot (kao telesni integritet). Kod osiguranja lica ugovara moe osigurati i ivot treeg lica. Tada je potrebna pozitivna zainteresovanost za ivot i zdravlje treeg lica, a u sluaju osiguranja za sluaj smrti treeg lica, neophodna je pismena saglasnost treeg lica koja se daje u polisi. Ugovor o osiguranju moe se zakljuiti i u svoje ime a za tui raun. Obaveze plaanja premije i ostale obaveze su na ugovarau, dok naknadu ne moe naplatiti bez pristanka te tree osobe. Kod osiguranja naknada tete moe biti isplaena i treem licu (beneficijaru).Kod osiguranja imovine, imovinu moe osigurati bilo ko kome je to u interesu.2. Predmet osiguranja

Predmet osiguranja je dobro za ije su normalno postojanje stranke zainteresovane, ono emu se prua zatita od rizika, o emu je sklopljen ugovor, ono to se osigurava. Mogu biti stvari, ivotinje, bestelesne stvari (osiguranje kredita, osiguranje od odgovornosti) i lica. ZOO stoji na ovom stanovitu i da polisa treba da sadri podatke o tome ta se osigurava.

3. Rizik kod osiguranja

Rizik je budui neizvestan dogaaj koji u konkretnom sluaju moe prouzrokovati tetnu posljedicu. Da bi neki predmet mogao da bude osiguran potrebno je da bude izloen riziku. Osnovni uslov posla i bitan elemenat ugovora. Gde nema rizika nema ni osiguranja.Rizikom se smatra: - mogunost nastupanje ekonomski tetnog dogaaja, tj. dogaaja usled kojeg moe nastati teta na predmetu osiguranja. - sama opasnost, dogaaj protiv koga se osigurava tetni dogaaj, uzrok tete - i sama teta Da bi se neki dogaaj smatrao rizikom u osiguranju potrebno je da ispunjava sledee uslove: 1. mogunost njegovog nastupanja 2. i da je podoban da prouzrokuje posledice protiv kojih se osigurava (ako se osigurava od poplave da se stvar nalazi u predelu koji moe biti poplavljen, od poara da stvar moe goreti itd.- objektivna mogunost) 3. Po ZOO dalje mora biti budui, neizvestan i nezavisan od iskljuive volje ugovaraa.Rizik u sebi nosi: elemenat neizvesnosti ne zna hoe li se i kada desiti dogaaj protiv kojeg se osigurava (svako e umreti, ali ne zna kada). Dogaaj treba da bude budui, da se nije desio ili se ne zna da se desio (npr. brod otplovio, a osigurava se od putnog rizika, mogue je da je ve brod potonuo, ali se ne zna), u suprotnom ugovor je nitavan. Mogunost ugovaraa da utie na ostvarenje rizika procenjuje se objektivno, a ne subjektivno.Pravo predstvlja jo dva uslova da bi rizik bio pokriven osiguranjem:1. da je veza osiguranika i imovine legalna (da nije ukradena), odnosno kod osiguranja lica da radnje pri kojima je ovek izloen riziku nisu protivpravne (npr. provalne krae).2. da bi se neki dogaaj mogao uzeti kao rizik potrebno je da se ponavlja, i to je uestalost vea osjea se vea potreba za zatitom i vea je verovatnoa nastupanja tetnih posljedica. Visina tete izraunava se posebnim matematikim metodama. Svi elementi rizika utvruju se prilikom zakljuivanja rizika i osigurati se moe protiv jednog ili vie rizika (za pomorsko osiguranje postoji samo od vie rizika).

4. Premija kod osiguranja

To je iznos koji ugovara uplauje u fond osiguranja kao kao cijenu za rizik koji preuzima osigurava. Na njenu visinu utie stepen verovatnoe ostvarenja rizika, i u zavisnosti od njega utvruje se visina premije koritenjem tarife. Stepen verovatnoe ostvarenja rizika se izraunava statistikim posmatranjem tetnih dogaaja, pa se pri odreenju premije uzimaju sljedei elementi: - intenzitet nastupanja tetnog dogaaja to ee nastupa tetni dogaaj premija je vea, jer je vea verovatnoa da e osigurava isplatiti naknadu. - trajanje osiguranja (ako je period osiguranja dui verovatnoa tetnog dogaaja je vea, pa i premija treba da je vea) - vrednost stvari, odnosno od naknade (to je naknada vea vea je i premija.

Premija izraunata na prethodni nain naziva se u literaturi teorijskom, statistikom ili neto-premijom, a u ZOIO tehnikom premijom. Kad se na tehniku premiju dodaju naknade za organizovanje preventive dobija se funkcionalan premija koja je bruto-premija.Premija kao izvor prihoda osiguravaa odreuje se tarifom koju donosi svaki osigurava.Po naelima tehnike osiguranja, premija bi trebala da bude nedeljiva, to znai da se plaa za ceo period osiguranja (poari u umama su ee leti).

5. Osigurana suma

Osigurana vrednost je u ugovoru utvrena vrednost imovinskog interesa koja je za ugovaraa koncentrisana u predmetu ugovora. Osigurana suma razlikuje se od naknade po osnovu osiguranja. Naknada je iznos koji osigurava isplauje korisniku naknade kad nastupi ugovorom predvieni tetni dogaaj, kad se ostvari rizik koji je pokriven osiguranjem. Ona se ne ugovara ali zavisi od tete koju pretrpi osiguranik. Osigurati se ne mora na stvarnu vrednost stvari, nego moe biti ispod vrednosti to znai da osiguravajue drutvo npr. nee isplatiti punu cijenu tete za oteenu stvar. Takva vrsta osiguranja se naziva podosiguranje.Suprotno od toga je nadosiguranje. ZOO u naelu ne prihvata nadosiguranje osiguranje iznad stvarne vrednosti, ona se sniava do stavrne vrednosti (zgrada se moe osigurati na cijenu izgradnje umanjenu za iznos amortizacije). U nekim sluajevima osiguranje ili ugovor predviaju da se naknada ograniava odreenjem najvee osigurane sume tj. odreivanje njenog maksimuma koji se moe dobiti u sluaju tete. (da bi se sprijeile pekulacije, odnosno da sam osiguranik ne bi izazvao nastanak osiguranog sluaja npr. kod osiguranja stoke iliu transportnom osiguranju do 90%)Kod osiguranja lica ugovara se osigurana suma koja predstavlja iznos naknade. U polisu se unosi osigurana svota, a ne naknada, ona je kao elemanat ugovora odrediva.

6. Trajanje osiguranja

To je period u kome je osiguranik pokriven osiguranjem. Njegova duina bitno utie na veliinu rizika i iznos premije. Trajanje se odreuje: - najpre ugovorom izriitim odreivanjem poetka i kraja vremena ili pozivom na opte uslove poslovanja. Ugovor se moe sklopiti i na neodreeno vrijeme tada osiguranje traje dok traje ugovor. Postoje i izuzetci mogu se sporazumjeti da je osiguranjem pokriven i period koji prethodi zakljuivanju ugovora ili da traje izvesno vrijeme nakon isteka trajanja osiguranja. ZOO razlikuje trenutak zakljuivanja ugovora od trenutka kad poinje dejstvo. Dejstva poinju 24 sata od potpisivanja polise osiguranja. Ako je trajanje osiguranja ugovoreno ono traje do isteka posljednjeg dana roka. I ovde postoje izuzetci: -ako je ugovoreno da se premija plaa odjednom i prilikom zakljuivanja ugovora, dejstvo poinje od idueg dana po uplati premije,-kada se ispostavlja lista pokria od dana izdavanja

Obaveze stranaka1. Obaveze osiguranika

1. davanje podataka o riziku, 2. plaanje premije, 3. Obavjetavanje o osiguranom sluaju i promene rizika 4. Staranje o osiguranom predmetu

1. 1. Davanje podataka o riziku

Ugovara je duan da prilikom zakljuenja ugovora prijavi osiguravau sve okolnosti koje su znaajne za procjenu rizika, a koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate. Poto ugovara (osiguranik) ne zna koje su to oklnosti to se radi putem upitnika, koji sastavlja osigurava, a popunjava ugovara. Tu je veoma vano da li je ugovara postupio savesno ili nesavjesno tj. da li je dao tane podatke ili nije. Ako je ugovara namerno dao netane podatke osigurava moe u zakonski odreenom roku od tri mjeseca da trai ponitenje ugovora. Ako je ugovara ne namerno dao netane podatke osigurava moe traiti raskid ugovora ili poveanje premije. Ukoliko ugovara ne pristane, ugovor prestaje po samom zakonu.U sluaju da je osigurava u asu zakljuivanja ugovora znao ili je mogao znati da su dobijeni podaci netani ili da je ugovara neke informacije preutao, on se ne moe vie pozvati na netanost prijave i ostvariti svoje pravo, odnosno traiti poveanje premije. Isto je reenje kada osigurava u toku trajanja osiguranja sazna za netanost informacija. On svoje pravo moe ostvariti u zakonom predvienom roku, u suprotnom gubi pravo.Kod osiguranja ivota ako je osiguranik dao pogrene podatke o godinama,-a one prelaze gornju granicu, ugovor je nitavan, a primljene premije se vraaju-a one ne prelaze gornju granicu, ugovor ostaje na snazi, osigurana svota se smanjuje u srazmeri ugovorene premije i premije koja je predviena za njegove stvarne godine-osiguranik ima manje godina nego to je prijavljeno, smanjuje se premija na njegove stvarne godine i osigurava je duan vratiti razliku u primljenim premijama

1. 2. Plaanje premije (kod osiguranja)

Nju plaa ugovaratelj. No osigurava je duan primiti premiju i od svakog ko ima pravnog interesa da ona bude uplaena. Po izriitoj odredbi ZOO obaveza nije donosiva. Ako nita nije ugovoreno plaa se u mestu gde je sedite, odnosno prebivalite ugovaraa osiguranja.Po pravilu se plaa unapred, a moe biti ugovoreno i drugaije (kvartalno, polugodinje i sl. ). Obaveza osiguravaa na naknadu tete nastaje tek poto osiguranik uplati premiju. Danas je kod svih osiguranja usvojeno da se plaa fiksna premija koju izraunava osigurava, za koju se prigovara da nije pravina jer visina uplaenih premija znatno prevazilazi iznos isplaenih teta u jednog godini i da se kao kriterijum ne uzima vrednost stvari nego neka druga osobina (motorna vozila). Kod imovinskog osiguranja pravilo je da osigurava ne mora da opominje osiguranika da plati premiju izuzev ako je ugovor na neodreeno vreme, a premija nije uplaena za naredni period. Ukoliko osiguranik ne plati ni u roku od 30 dana od opomene, sledi raskid ugovora po sili zakona. Kod osiguranja ivota ako premija ne bude isplaena u dospelosti, osigurava opominje ugovaraa i daje mu zakonski rok od 30 dana za plaanje s tim da rok ne moe biti i krai. Osigurava ne moe raskinuti ugovor ako su dotle uplaene premije bar za 3 godine, samo moe smanjiti osiguranu svotu na iznos otkupne vrednosti osiguranja.

1. 3. Obavetavanje o osiguranom sluaju i promene rizika

im se desi osigurani sluaj osiguranik je duan da obavesti osiguravaa o tome u roku od tri dana, kako bi ovaj mogao proveriti stanje i utvrditi nastalu tetu. Ako to ne uini osigurava nije duan nadoknaditi onaj deo tete koji je usled toga propusta nastao. Ali se ni ugovorom ne moe predvideti da osiguranik gubi svoja prava osiguranja zbog toga to je propustio rok.Ugovara je duan i tokom trajanja osiguranja (isto kao i pri zakljuivanju ugovora) obavestiti osiguravaa o svakoj okolnosti koja je od znaaja za ocenu rizika kod osiguranja imovine i to bez odgaanja. Ukoliko je poveanje rizika nastalo bez njegove krivice rok za prijavu je 14 dana. O smanjenju rizika nije postavljen rok, jer se pretpostavlja da ugovara ima interesa do to to pre obavi. Poveanje, odnosno smanjenje rizika kod imovinskog osiguranja daje pravo na zahtev promene premije. Zainteresovani partner, ukoliko druga strana odbije promenu premije, moe raskinuti ugovor. Kod osiguranja lica obaveza obavetavanja postoji u sluaju da je rizik povean promenom zanimanja.

1. 4. Staranje o osiguranom predmetu

Osiguranik je duan da vodi brigu o osiguranoj imovini i odrava je u redu, da preduzme sve mjere zatite osigurane imovine i spreavanja irenja tete. Ne uini li to osigurava ima pravo da mu ne nadoknadi onaj deo tete koji je nastao zbog konkretnog propusta. Osiguranik usljed ovog ne moe izgubiti pravo osiguranja, pa ak i da je bilo ugovoreno drugaije (odredba bi bila nitavna) izuzev ako je preduzimanje tih mera bilo od uticaja za nastajanje tete.Obaveza staranja se produuje i kad nastane osigurani sluaj. Osiguranik je duan da preduzme sve mere za spreavanje poveanja tete. Isto i ovdje osigurava ima pravo da mu ne nadokandi onaj deo tete koji je nastao zbog nepreduzimanja ovih mjera, a ko je mogao preduzeti.

2. Obaveze osiguravaa kod ugovora o osiguranjuOsnovna obaveza: plaanje naknade Ostale obaveze osiguravaa

Osigurava je duan da putem reosiguranja obezbedi sredstva za isplatu naknadeosigurava mora svoju ekonomsku delatnost da organizuje saglasno ekonomskim naelima osiguranja mogunost trajnog obezbeenja izvrenja svojih obaveza po osnovu osiguranjaobaveza osiguravaa je da svoje opte akte pravila osiguranja, tarife uslovi osiguranja i sl. uini dostupnim javnosti osigurava je duan obavestiti osiguranike o uslovima osiguranja zakonska mu je dunost da prilikom zakljuivanja ugovora preda osiguraniku pravila i uslove osiguranja i da ga upozori da su oni sastavni deo ugovora, da mu izda polisuosigurava je duan da se osigura od rizika nemogunosti isplate naknada jaanjem raznih fondova tj. irenjem svog posla i samim tim prikupljanjem veeg broja sredstava. Ova obaveza u naem pravu je javnog karaktera i ne potie iz ugovora nego iz karaktera i tehnike poslovanja

2. 1. Plaanje naknade (kao osnovna obaveza osiguravaa)

Plaanje naknade, odnosno plaanje osigurane sume, je osnovna obaveza osiguravaa prema osiguraniku kada se desi dogaaj protiv koga se lice osiguralo. Pre isplate najpre se utvrdi postojili ugovor o osiguranju, zatim je li se desio sluaj predvien ugovorm, te ima li osiguranik pravo na naknadu i kolika je ta naknada. Osigurava je duan isplatiti naknadu osiguraniku ili imaocu polise ako je ona izdata na donosioca, i to u roku od 14 dana, od dana dobijanja obavetenja da se sluaj desio. Ako se iznos naknade ne utvrdi u tom roku osigurava je duan isplatiti kao predujam dio naknade koji nije sporan, ako to trai ovlateno lice. Ako je sporno postojanje ili visina naknade, rok od 14 dana tee od dana kada su oni utvreni. Postupak kojim se utvruje postojanje obaveze za naknadu je sloen i sastoji se iz faza, i to:utvrivanje osiguranog sluaja da li je to sluaj iz ugovora i je li pogodio osiguranika,procena tete (ako se osigurava i ugovara ne sloe o visini tete onda se ona poverava vetacima, a ako jedna od strana nije zadovoljna i njihovim nalazom onda se pokree spor kod Suda) utvrivanje veliine naknade: kod imovinskog osiguranja iznos naknade ne moe prei visinu stvarne tete, dok se izgubljeni dobitak izriito ugovara, a visina naknade je ograniena visinom osigurane svote pa se ova dva pravila kombinuju. Ako je ugovorom utvrena vrednost stvari onda se naknada odreuje prema toj vrednosti. Naknada ne moe prei stvarnu tetu i ne moe biti izvor bogaenja. Kod podosiguranja naknada ne moe prei osiguranu sumu bez obzira na stvarnu vrednost stvari Ako je stvar delimino oteena primenjuje se pravilo proporcija:Naknada tete = (osigurana svota/stvarna vrednost) x stvarna teta (primjenjuje se kod nas) iliNaknada tete = (iznos plaene premije/iznos premije koju bi trebalo platiti) x stvarna teta (u Francuskoj)

Pored naknade tete osigurava je duan da nadokandi i trokove koje je osiguranik morao nuno uiniti radi otklanjanja i smanjenja tete, i onda kada oni zajedno sa naknadom prelaze osiguranu sumuKod nekih vrsta osiguranja, kada se stvar osigurava ispod vrednosti, moe se ugovoriti da se u sluaju delimine tete umesto primene proporcije, vri naknada za potpunu tetu, a ako stvar potpuno propadne isplauje se suma osiguranja. To osiguranje naziva se osiguranje na prvi rizik. Premija je vea od premije koja odgovara sumi osiguranja, a manja od premije za stvarnu vrednost.Nekim sluajevima moe se ugovoriti da osigurava plaa naknadu samo ako teta pree odreenu granicu. Taj deo tete koji se ne isplauje naziva se franiza. Slaba strana franize je da osiguranik nema interesa da teta bude manja i nije stimulisan da preduzme radnje i mere usled kojih bi ona mogla biti manja. Kod osiguranja ivota osiguraniku ili korisniku isplauje se osigurana suma kada osiguranik umre ili doivi odreeno doba ivota. Osigurava nije duan da nadoknadi tetu ako je: 1) ona nastala zbog ratnih operacija, pobuna i nemira, (i samoubistvom kod osiguranja lica).2) ukoliko je tetu prouzrokovao osiguranik namerno (nepanjom da, ali namerno ne), izuzetak je kod obaveznog osiguranja korisnika m/v od odgovornosti3) u sluaju da je ona nastala usled nedostatka osigurane stvari i sl. osiguranje nije duno platiti naknadu i u sluaju osiguranja ivota ako je smrt prouzrokovana ratnim operacijama. Takoe, nije duno ni za naknadu tete koju je osiguranik namerno poinio.

2) Postoji par izuzetaka od pravila da osigurava ne nadoknauje tetu i to:osigurava je u sluaju smrti osiguranika naknadu duan podeliti nasednicima i to u zavisnosti koliko je koji dobio nasledstva od osiguranikaako je teta bila na prevoznom sredstvu osiguranje je duno nadoknaditi tetu osiguraniku bez obzira da li je on kriv za tetu ili nijeOtkup polise i predujam: u polisu osiguranja mora biti navedena njena otkupna cena kao i zahtev za predujam. Ako je osiguranje zakljueno za ceo ivot osiguranika, osigurava je duan da mu isplati otkupnu cenu polise, ako je uplaena premija bar za tri godine. Isto vai i za predujam.

Obavezna osiguranja[footnoteRef:19] [19: Dr Jelena Koovi, Dr Predrag uleji, Osiguranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.]

Shodno Zakonu osiguranja koja su obavezno moraju zakljuiti su:1) obavezno osiguranje putnika u javnome saobraaju od posledica nesrenoga sluaja

2) osiguranje vlasnika motornih i prikljunih vozila od odgovornosti za tete nastale priinjenim treim licima 3) osiguranje vlasnika vazduhoplovnih od odgovornosti ze tete nastale priinjenim treim licima

4) osiguranje depozita graana kod banaka i drugih finansijskih organizacija.Osnovno pravilo je da zakljuivanje ugovora o osiguranju dobrovoljno. Meutim, u svim razvijenim zemljama postoje osiguranja koja se moraju zakljuiti sa osiguravajuom organizacijom, s obzirom da samo na taj nain moe uspostaviti potpuna zatita odreenih dobara i odreenih kategorija lica. U odnosu na predhodni zakon, istiemo da su zakoni, pored tri ve klasina vida obaveznoga osiguranja, uvodi i obavezno osiguranje depozita graana kod banaka i drugih finanskijskih organizacija.

Osiguranje licaU Zakonu o obligacionim odnosima definie se da u ugovorima o osiguranju lica (osiguranje ivota i osiguranje od nesrenoga sluaja) visina osigurane svote, koju je osigurava duan da isplati kada nastupi osigurani sluaj, utvruje se u polisi prema sporazumno ugovorenim stranama. Uoava se da i Zakona ukazuje da osiguranje lica obuhvata, pre svega, dve vrste osiguranja: osiguranje ivota i osiguranje od nesrenoga sluaja. to se posebno biti i odreeno.Koliko je znaaj, ovog osiguranja ranije, u stabilnim uslovima privreivanja bio, potvruje i injenica da su osnovni oblici organizovanja osiguravajui organizacija do 1990 godine nazivali zajednice osiguranja imovine i lica. Dakle, ve i samog naziva se moe da uoi ova vrsta osiguranja imala podjednak znaaj u odnosu na sada dominantan osiguranje imovine.S obzirom da osiguranje ivota ima elemente tednje, jasno je da naim prostorima nakon hiperinflacije i uopte izuzetno je smanjenje tednje kod graana, dolo do velikoga pada u zakljuivanju ove vrste ugovora o osiguranju. Pri tome naglaavamo da je osiguranje lica od posledica nesrenoga sluaja zadravalo izvestan nivo, ali da je klasino osiguranje ivota umnogome svedeno na minimalan broj.Osiguranje ivotaUgovorom oosiguranju ivotaugovara se obavezuje da plaa premiju osiguravau, a osigurava se obavezuje da, ako se desi osigurani sluaj isplati korisniku osiguranu sumu, odnosno njen deo. U praksi se osiguranje ivota zakljuuje u tri osnovna vida:a) za sluaj smrti (tkz. Riziko osiguranje)b) za sluaj smrti i doivljavanje (mjeovito osiguranje)c) rentno osiguranjeBitno je naglasiti da se uz osiguranje ivota moe ugovoriti i dopunsko osiguranj od posledica nesrenoga sluaja. Ve smo istakli da je jedno od najbitnijih karakteristika ovog osiguranja, to u sebi sadri i elemente tednje. Time moemo i objasniti veliku atraktivnost i ogroman udeo u ukupnome osiguranju ove vrste osiguranja na svetskome tritu osiguranja.Osnovne karakteristike ove vrste osiguranja i ujedno bitne razlike u odnosu, pre svega, na imovinsko osiguranje sastoji se u sledeem. Pre svega, ova vrsta osiguranja za svoj predmet ima ivot i zdravlje, odnosno radnu sposobnost osiguranika, to se moe iskazati kroz novanu vrijednost na klasian nain. Dakle, osiguranje ivota, kao i uopte osiguranje lica, nema na cilj da nadoknadi tetu, jer se teta u sluaju nastupanja osiguranog sluaja (npr smrti) ne moe nadoknaditi. Meutim, moe se korisniku osiguranja, dakle licu iju se korist zakljuuje ugovor o osiguranju, isplati i ugovor definisanja osiguranih suma, odnosno moe se samom licu koje je pretrpjelo nezgodu isplati odgovarajua naknada. Stoga je osigurana suma, koja je definiemo dao ugovoreni iznos koji je osigurava duan isplatiti kada nastupi osigurani sluaj, bitan element ugovora, te ugovor nije ni punovaan, ukoliko ona nije definisana. Iz injenice da se predmet osiguranja ne moe novano iskazati, proizilazi da se ne primjenjuje kljuna pravila iz imovinskoga osiguranja o odnosu sume osiguranje, vrijednost osigurane stvari i naknade tete (pravilo o podsticanju, nedoosiguranju itd). Jednostavno, u sluaju nastupanja osiguranog sluaja isplauje se predhodno ugovoreni definisana suma. Ne primjenjuje se ni pravila o nemogunosti komuniciranja koja vae kod imovinskoga osiguranja. Naprotiv korisnik osiguranja moe da kumulira vie naknadu iz zakljunih ugovora o osiguranju. Karakteristino je i to da se osiguranje moe zakljuiti vezano za nastupanje osiguranog sluaja koji se sastoji u tome to nastupa smrt nekog treeg lica.Prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju ivota posebno je znaajno da se od strane osiguranika daju tani podaci, odnosno posebno je znaajno da se od strane osiguranika daju tani podaci, odnosno da se ne preute neke bitne okolnosti. Ukoliko osiguranik netano prijavi godine ivota, zakljuenje ugovor o osiguranju ivota moe biti nitavan.Pri tome je osigurava duan da vrati primjenu premiju ako se priliko zakljuenja ugovora netano prijavljenu godine ivota do koje osigurava, shodno svojim uslovima, zakljuuje osiguranje ivota. U sluaju da osiguranik ima manje godina, nego to je prijavljeno a njegove stvarne godine ivota. Meutim, kada osiguranik ima manje godina nego to je navedeno prilikom zakljuenja osiguranja, tada se premija smanjuje, uz obavezanu osiguravaevu da vrati razliku izmeu primjene premije i premije na koju, prema uslovima i tarifi ima pravo. Karakteristino je pravilo utvreno u Zakonu da osigurava nema pravo da sudskim putem isplati premije ukoliko ugovara osiguranja ivota ne plati premiju u ugovorenome roku. Ovom vrstom osiguranja regulie se odnosi izmeu osiguranja i osiguravaa i to za sluaj:a) smrt usled nesrenoga sluajab) trajnog gubitka opte radne sposobnosti (identitet)c) prolazne nesposobnosti za rad (dnevna naknada)d) narueno zdravlja koja zhtijeva lekarsku pomoe) mogunost su i drugi sluajevi ukoliko je predvieno dopunskim uslovima, u sluaju njihovog ugovaranjaPo pravilu, sva lica od etrnaest do sedamnaest i pet godina ivota mogu biti osigurani. Meutim, i lica mla od etrnaest godina i starija od sedamdeset pet godina mogu biti osigurana ako je posebnim ili dopunskim uslovima utvreno.Istiemo da su ova osiguranja dobrovoljan, i da se zakljuuju na osnovu ugovora odnosno potpisivanje polise osiguranja.Postoji i obavezno osiguranje na osnovu Zakona o osiguranju imovine i lica i to osiguranje putnika u javnome saobraaju. Pri tome je obavezna i vlasnika odnosno korisnik vozila u javnome saobraaju da zakljui osiguranje putnika od posledica nesrenoga sluaja.[footnoteRef:20] [20: Dr Jelena Koovi, Dr Predrag uleji, Osiguranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.]

Elementi osiguranja lica

Premija osiguranja[footnoteRef:21] [21: Dr Dragan Mrki, Osiguranje u teoriji i praksi, ALEF, Novi Sad, 1999.]

Pod premijom osiguranja podrazumijeva se iznos koji je ugovara osiguranja duan da plati nakon zakljuenog ugovora o osiguranju, odnosno nakon to je potpisao polisu osiguranja. U Zakonu o osiguranju imovine i lica utvrena je struktura premije osiguranja. Premija osiguranja se sastoji iz funkcionalne premije i reijskog dodatka. Fumkcionalna premija sastoji se iz tehnike premije i doprinosa za preventivu. Meutim, izuzetno, premija osiguranja ivota i osiguranje depozita graana ne mora da sadri dopinos za preventivu. Tehnika premija kao onovni dio premije, slui za plaanje teta, ugovorenih suma osiguranja i druge namjene u skladu ssa uslovima osiguranja. Doprinos za preventivu koristi se za sprovoenje mjera u cilju spreavanja i suzbijanja rizika koji ugroavaju imovinu i lica. U Zakonu je takoe, utvreno da se reijski dodatak koristi za pokrie trokova sprovoenja osiguranja, kao i da maksimalnu stopu reijskog dodatka utvruje organ utvren statutom organizacije za osiguranje. Opte prihvatljivo je da premija osiguranja predstavlja cijenu koju osigurava osiguranja treba da plati osiguravau nakon zakljuenog ugovora o osiguranju, koko bi mu imovina, imovinski interesi, odnosno neki drugi predmet osiguranja bili osigurani. Jedna od kljunih obaveza osiguravajuih organizacija je da na osnovu aktuarskih nauih metoda utvrdi visinu potrebne premije koju ugoara osiguranja treba da plati. Visina premije se utvruje na osnovu posebnih dokumenata koji se nazivaju tarife. U uslovima trine konkurencije visina premije predstavlja jedan od kljunih elemenata za opredjeljivanje ugovaraa osiguranja kod koje e osiguravajue organizacije da zakljui ugovor o osiguranju. Stoga je utvrivanje premije jedan od najsloenijih poslova u osiguranju. Sa jedne strane moraju se ispuniti svi zakonom predvieni uslovi vezani za propisanu strukturu premije, odnosno moraju se obezbijediti dovoljna sredstva za naknadu teta, ali se mora biti i konkurentan sa visinom premije natritu.

Bonus i malusBonus u osiguranju znai vraanje izvjesnog dijela premije za ostvaren jednogodinji, ili pak viegodinji rezultat. Ukoliko osiguranik uopte nije imao tetu, ili nije imao tetu o odreenom iznosu, osigurava mu umanjuje premiju, odnosno vraa dio premije od predviene tarife. Bonus se najee vraa na kraju jednogodinjeg ili viegodinjeg osiguranja i to obino kod kasko osiguranja, dok se kod obaveznog osiguranja bonus moe odobriti i unaprijed za sledeu godinu osiguranja, zavisno od toga za koji je period zakljuen ugovor o osiguranju. Za razliku od bonusa stoji malus. Malus je, doplatak koji se zaraunava onim osiguranicima koji su u protekloj godini, ili proteklim godinama imali odreeni broj teta, odnosno koji su samo prouzrokovali odreeni broj teta. injenica je da bonus i malis treba da imaju veoma vanu funkciju u regulisanju cijene premije osiguranja, posebno kod individualnih rizika. Meutim, oni u naim uslovima ovu funkciju ne obavljaju.

Franiza[footnoteRef:22] [22: Svetislav Vasiljev, Marketing , Prometej, Novi Sad.]

Franizase ugovara prilikom zakljuivanja ugovora o siguranju. Naime to je iznos koji se prilikom nastanka osiguranog sluaja odbija u odredjenom procentu ili iznosu, u zavisnosti od toga kako je ugovoreno. Kolika e biti franiza zavisi od vrste osiguranja, uslova i tarifa premija, koji reguliu status franize. Ista kod nekih osiguranja moe biti tako regulisana da je obavezno odbitna. To znai bez obzira na volju osiguranika, ona se u odreenom iznosu ili procentu odbija. Kod veine vrsat osiguranja ostavlja se na volju osiguranika da odlui da li e osigurati odreeni predmet sa franizom ili bez nje.Perspektive trita osigranja lica u narednom periodu u Regionu[footnoteRef:23] [23: Miloradic, J., Mrksic D., Zarkovic N.:Uvod u osiguranje I zivotna osiguranja, IKP Zaslon, abac, 2006.]

Slicno drugim delovima Evrope I sveta, I za srednjevekovnu Srbiju postoje zapisi koji svedoce o postojanjima ustanova koje sui male dodirnih tacaka sa savremenim osiguranjem, tako su tokom trinaestog veka I kasnije, stanovnisto zavisno prema vladaru I deo vlastelinstva bili duzni da priselicom nadoknade stetu koju bi u njihovom kraju ili posedu naneli lopovi, odnosno razbojnici trgovcima I putnicima. Poslovi osiguranja su se u Srbiji I savremenom smislu pojavili pred kraj devetnaestog veka. Obavljali su se iskljucivo preko predstavnistava inostranih osiguravajucih drustava iz Engleske, Austro-Ugarske, Italije, Francuske I drugih zemalja. Posmatrano sa danasnjeg stanovista, izuzetno je zanimljiva cinjenica d aim je glavna delatnost bilo osiguranje zivota. Beogradska zadruga, koja se inace bavila bankarskim poslovima, osnovala je 1897. posebno odeljenje za osiguranje zivota. Takodje je zanimljivo uociti da je jos pre vise od veka u Srbiji postojala veza izmedju banaka I osiguranja sto je snazna teznja na savremenom trzistu. Iako su nai krajevi imali burnu prolost i esto bili van kljunih ekonomskih i trgovakih tokova, storijat osiguranja na ovim prostorima ima dugu tradiciju.Najstarije tragove nalazimo u srednjevekovnoj Srbiji, u Zakoniku cara Duana. U njemu su predviene neke mere koje se odnose na sigurnost imovine i mere zatite za vie rizika, ukljuujui poar i namernu paljevinu, krau, razbojnitvo, ruenje itd. Bilo je predvieno da se teta na imanjima vlastelina nadoknadi iz carske kase, a potom je taj fond obnavljan sistemom dabina. Najstariji poznati dokument u kome se pominje osiguranje u Crnoj Gori je Budvanski statut iz XV veka. Na elemente osiguranja nailazimo u poglavlju u kome stoji sledea reenica: Ukoliko bi neki na graanin u nekom gradu vladara bio opljakan bez razloga, optina je duna da mu nadonkadi tetu. Kasnije se osiguranje razvijalo i razliitim vidovima, kroz meusobnu solidarnost lanova i njihovih porodica u bratovtinama i cehovskim udruenjima, ili kroz oblike pomorskog osiguranja. Razvojem kapitalizma, i osiguranje doivljava duboke promene, i od XVIII veka u naim krajevima deluju agenti i ispostave zapadnih osiguravajuih drutava. Na prvi pomen osiguranja u Beogradu, ekalo se do 1839. godine. Tada je jedan trgovac, po imenu Zuban, osigurao kuu i sve u njoj na sumu od 175 talira, kod Transkog osiguravajueg drutva. Novine srbske su iscrpno pisale o tom sluaju, jer je posle samo nekoliko dana Zubanova kua izgorela do temelja, i vlasniku isplaena puna suma.Potom su otvarane ispostave osiguravajuih kua, mahom italijanskih i austrijskih, a 1897. godine osnovana je prva domaa osiguravajua ustanova Beogradska zadruga. Poetkom XX veka osnovano je jo nekoliko drutava, koja su, uz ispostave inostranih, radila praktino sve do Drugog svetskog rata. Posle rata i promena izazvanih socijalistikom revolucijom, poslovi osiguranja preli su u domen drave i 1945.godine osnovan je Dravni zavod za osiguranje i reosiguranje, spajanjem predratnih osiguravajuih kua Dunav i Elementar i Vinertedie. Zavod je imao tri osnovne finkcije: osiguranje dravne i javne imovine od poara i drugih rizika, sprovoenje svih vrsta obaveznog osiguranja i reosiguranja. Kroz promene ustava i politikih uslova, menjane su tarife premija i vrene revizije pravila osiguranja, a samo osiguranje se decentralizovalo, tako da je 1968. godine opet na snagu stupio suprotni proces u kome je 128 zavoda i 7 zajednica osiguranja integrisano u 11 osiguravajuih zavoda. Meu njima su i Beograd i Jugoslavija, ijom je integracijom 1974. godine nastao ZOIL Dunav. Trita osiguranja, jednako kao u druga finansijska trita, due su vreme pod uticajem finansijske deregulacije I liberalizacije. Re je o imperativima globalizacije koja je postala aktuelna determinante gotovo svih nacionalnih ekonomija u svetu. Posledice takvih trendova pracenih snaznim razvojem informacione tehnologije naziru se u bujanju ponude savremenih finansijskih proizvoda prilagodjenim zahtevima modernog klijenta, coveka, pojedinca I kompanije. Takve proizvode, sline ili iste nude banke, tradicionalni finansijski posrednici, ali I drugi institucionalni investitori, meu kojima istaknuto mesto zauzimaju osiguravajua drutva. I dok je snaan rast potranje za ivotnim osiguranjima, posebno u poslednjoj deceniji prolog veka, podstakao razvoj cele industrije osiguranja. Konglomeratom u pravilu dominira banka , a prate je vlasniki subordinirani institucijski investitori kao to su , osiguravajua drutva, obavezni i dobrovoljni penzijski fondovi, leasing kompanije i ostali otvoreni ili zatvoreni investicijski fondovi.Na srpskom tritu osiguranja, jednako kao i kod drugih tranzicijskih zemalja, stopa rasta ukupnog premijskog osiguranja via je nego u razvijenim zemljama. Prema tome, premije ivotnih osiguranja jo uvek se kreu uzlaznom putanjom zauzimajui sve vei udeo u ukupnom portfoliju osiguravajuih drutava.Posebno je zanimljiv pad prodaje ivotnih osiguranja za 2003. godinu u najrazvijenijim zemljama Severne Amerike koje su jo devedesetih godina prolog veka prednjaile u svetskoj industriji osiguranja i to ba na temelju snanog rasta portfolija svih vrsta ivotnih osiguranja. Neznatno manji pad premija ivotnih osiguranja u 2003. godini primetan je u zemljama Europe u odnosu na SAD i Kanadu. Srbija, za razliku od razvijenih zemalja sveta i Europe, jo uvek ostvaruje visoke i to stope rasta ivotnih osiguranja. Tokom 2002. godine rast prodaje ivotnih osiguranja u odnosu na godinu ranije bio je dosta vei. Iako je u 2003. godini intenzitet rasta smanjen, stopa rasta ukazuje na znaajan doprinos premija ivotnih osiguranja ukupnom premijskom prihodu. ivotna osiguranja su fenomen suvremenih finansija na koja utiu razvijenost finansijskih trita i instrumenata, monetarna i porezna politika, te demografske i kulturoloke odrednice koje determiniraju dohodak i njegov nepotroeni derivat - tednju. Meutim, perspektivu ivotnih osiguranja treba sagledavati u okvirima konkurentnosti sa ostalim proizvodima slinih obeleja koje kreiraju drugi institucijski investitori i finansijski posrednici. Pri redistribuciji tednje u razne oblike i vrste ivotnih osiguranja pitanje ocene njihove atraktivnosti sa aspekta zadovoljenja potreba i oekivanja krajnjeg potroaa trebalo bi biti strateko opredjeljenje osiguratelja. Prema tome, dugoroni opstanak odreenog proizvoda na finansijskom tritu mogu je samo uz zadovoljavajuu profitnu maru u duzoj vremenskoj seriji, bez obzira je li re o ekonomiji prihodovne efikasnosti, odnosno maksimalizaciji prihoda ili ekonomiji trokovne efikasnosti, odnosno minimalizaciji trokova.Polisu ivotnog osiguranja u Srbiji je potpisalo svega 200 hiljada ljudi. U uslovima ekonomske krize, graani zainteresovani za ivotno osiguranje oklevaju da se obaveu na dugorono ulaganje. Srbija je znatno ispod evropskog proseka, ali i proseka zemalja u okruenju po broju polisa ivotnog osiguranja. Do sada je kod nas takvu polisu potpisalo svega 200 hiljada ljudi, odnosno samo dva i po odsto graana. Osiguravajue kue procenjuju da ove godine, uprkos krizi, uplata nee pasti ispod 76 miliona evra, koliko je dostigla prole godine.

Dvanaest osiguravajuih kua koje prodaju ivotne polise zajedno pripremaju predlog zakonskih izmena, koje e dati zamajac razvoju tog osiguranja, ali i finansijskog trita kod nas. Meu onima koji se interesuju za ivotno osiguranje, primetno je oklevanje da se ba u uslovima krize obaveu na dugorono ulaganje. Zbog toga su osiguravajue kue osnovale fond za razvoj ivotnog osiguranja. One od drave oekuju da to pre izda obveznice sa dugim rokom dospea, u koje bi najradije ulagali novac koji im poveravaju graani.Zakonske izmene nee biti novi pritisak na budet iako su neke poreske olakice nune. Postoji i inicijativa da se deo plate zaposlenih u javnom sektoru ulae u ivotno osiguranje.Zivotno osiguranje ima sve bri rast, to pokazuje da ta vrsta osiguranja ima dobru perspektivu na tritu Srbije. U drugom tromeseju 2007. ivotno osiguranje je ostvarilo 9,4 posto ukupne premije, dok je u razdoblju april maj 2008. godine dolo do poveanja za jedan posto (10,4 posto). Bez obzira to je dolo do poveanja broja osiguravajuih kua na srpskom tritu i to je broj zaposlenih sa 8518 u maju 2007. povean na 10.732 radnika (rast od 26 posto), sve ukazuje na to da je koncentracija na tritu umerena.

Svee seanje na staru deviznu tednju, piramidalne banke, investicione fondove I loa fiskalna politika drave glavni su razlozi to se graani u tako malom broju odluuju za ovaj vid tednje.Fiskalna politika, nizak ivotni standard I nepoverenje graana glavni su razlog to je Srbija sa samo 2,5 odsto graana sa polisom ivotnog osiguranja I sa platom opd deset evra meseno iza ostalih zemalja u okruenju.U Narodnoj banci kau, meutim, da je ivotno osiguranje u porastu. Prema podacima koja drutva za osiguranje dostavljaju Narodnoj banci Srbije, uee broja osiguranika u ukupnom broju stanovnika je oko 5,5 odsto. Na porast ivotnog osiguranja ukazuje I rast godinje premije po glavi stanovnika sa tri evra u 2004. godini na deset evra u 2008. godini. ivotno osiguranje je dobrovoljno osiguranje, I za ovu vrstu ugovora propisima nije predvieno jemstvo drave ili bilo kog drugog, za izmirivanje obaveza koje su preuzela drutva za osiguranje, ve su predviene odreene mere kojima se obezbeuje upravljanje rizicima drutva za osiguranje u cilju stabilnosti od najmanje 4.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz obavezu drutva za osiguranje.Velika izdvajanja u klasian fond ne ostavljaju ljudima novac da ga uloe u tednju kroz ivotno osiguranje. Dravni sistem je velikoduan I nudi mogunost odlaska u penziju sa 55 godina I druge privilegije, ali tako nee biti u budunosti. Graani se nadaju da e dravne penzije biti velike kao I sada, ali zaboravljaju da nee uvek biti sadanjeg potpredsednika Vlade, koji je zaduen za penzionere.

Drugo, mnogo je isplativije tedeti u bankama ili kroz nekretnine. Neko ko je pre nekoliko godina kupio stan za 10 15 godina moe dag a proda I da ima lepu svotu novca umesto penzije.Za razliku od deset evra po stanovniku za ivotno osiguranje u Srbiji, graani Austrije meseno izdvajaju 885 evra, Hrvati 81 evro, a graani BiH 13 evra.U osiguravajuoj kui Delta enerali kau da graani u proseku meseno uplauju po 2.200 dinara u penzijski fond. Delta enerali dobrovoljni penzijski fond ima preko 46.000 lanova. U poetku su doprinose u dobrovoljni penzijski fond uplaivali poslodavci za svoje zaposlene, ali se kasnije sve vei broj graana odluio da samostalno sebi uplauju osiguranje kako bi obezbedili sebi zadovoljavajue prihode u starosti. Iako prosena uplata u ovaj fond iznosi 2.200 dinara, veliku veinu uplata ine doprinosi u iznosu od 3.500 dinara, jer neoporezivani iznos predstavlja standard za veinu kompanija koje uplauju doprinose za svoje zaposlene. Ukoliko osoba uplauje 3.000 dinara meseno u periodu od 20 godina, ukoliko raunamo prinos od osam odsto godinje, primae mesenu penziju od 15.000 dinara narednih 20 godina.[footnoteRef:24] [24: Izvetaj za tree tromeseje 2012.godine, NBS]

U Grave osiguranju kau da je kod njih prosena mesena premija 500 evra, a duina trajanja ugovora najee 20 godina. Ugovara osiguranja ima mogunost izbora pri uplati godinje premije: tromesena, polugodinja I godonja uplata. Minimalna godinja premija koja se plaa u toku trajanja ugovora o osiguranju ivota je 250 evra. Postoji I mogunost mesene uplate premije putem trajnog naloga. Po isteku trajanja osiguranja korisnik osiguranja moe da izabere jednokratnu uplatu ili isplatu u ratama na pet ili deset godina, kao I mesena doivotna primanja na osnovu ugovora. Klijent koji 20 godina uplauje premiju od 500 evra godinje po isteku aranmana moe da rauna na isplatu doivotne mesene rente u visini od 92.21 evra.Prosena dravna penzija za zaposlene iznosila je 17.781 dinara u januaru do 21.173 dinara u decembru 2008.godine, a zbog zamrzavanja penzija decembarski prosek se zadrao I u 2009.godini. prosene poljoprivredne penzije iste su I 2009. godine kao I 2008. i iznose oko 8.000 dinara, dok su penzije za samostalne osiguranike oko 21.000 dinara.Visina penzija u poreenju sa novcem koji je potrebno uplatiti na mesenom nivou I riziku koji graani preuzimaju pri uplati ivotnog osiguranja koje zahteva redovne uplate za veinu graana Srbije je jo uvek najisplativija varijanta za starost.Ako se uzme u obzir da je prosena neto plata u 2008.godini iznosila izmeu 28.000 dinara I 38.000 dinara, a u 2009.godini izmeu 28.000 I 31.000 dinara jasno je da veina graana Srbije nije imala mogunosti da uplauje mesene premije za ivotno osiguranje koje bi im garantovalo iole pristojniju ratu pod stare dane.Kao razlog slabog razvoja trita osiguranja u Srbiji neke osiguravajue kue su od Ministarstva finansija zatraile da uvedu poreske podsticaje koji podrazumevaju za fizika lica vraanje poreza na dohodak od 25 odsto uplaene premije za ivotno osiguranje, najvie do 50.000 dinara kao I prenoenju poreskih olakica koje se sada primenjuju na uplatu penzijskog osiguranja I na ivotno osiguranje.

Vlada Srbije e razmotriti mogunost da graani koji dzgorono uplauju ivotno osiguranje dobiju povrat poreza I to 25% od uplaene premije. Osiguravajua drutva bi tim modelom za pet godina prikupila oko milijardu evra premije za ulaganje u razvojne projekte u Srbiji, odnosno prikupljena sredstav bi se ulagala u dugorone obveznice I to bi bio dobar nain da drava prikpu novac za dugorone infrastrukturne projekte.I za osiguravajua drutva I za Srbiju taj projekat bi bio nova razvojna ansa I poetak ozbiljnih drutvenih promena, a graane bi motivisalo na osiguranje vlastitih veih prihoda u budunosti, posebno u starosti. Trebalo bi raditi na edukaciji I podsticanje graana na vlastite akcije jer su dravne penzije nedovoljne za pristojno preivljavanje u starosti, te kako je teko za oekivati da bi Srbija uskoro mogla ui u projekat obaveznog privatnog penzionog osiguranja, a omasovljivanje ivotnog osiguranja mogao bi biti pravi model.Model razvoja ivotnog osiguranja koje su predstavnici trinaest osiguravajuih kua za ivotno osiguranje iz Srbije izloili premijeru ve je uspeno primenjivan u drugim zemljama.Vlada Srbije je izdala saoptenje u kojem se navodi da e Vlada sagledati sve aspekte predloga osiguravajuih drutava, te kakav bi uticaj predloeni model imao na graane I na javne finansije. Takoe je istaknut znaaj ivotnog osiguranja za graane Srbije u smislu preuzimanja odgovornosti za vlastitu budunost, kao to je to praksa u svim zemljama Evropske unije.

Industrija osiguranja u Srbiji na niskim je granama, a podatak izreen nedavno, na skupu predstavnika osiguravajuih kompanija I Ministarstva finansija prema kojem samo 2,5 odsto stanovnika poseduje polisu ivotnog osiguranja, ukazuje na injenicu da jo uvek kaskamo za zemljama, naroito onim razvijenim, gde prosene premije dostiu nivo od oko 1.000 evra.Kucnuo je, dakle, as da se neto I u toj oblasti uini. Predstavnici 13 osiguravajuih kua koje posluju na naem tritu procenili su da bi vetar u jedra industriji osiguranja trebalo da ulije drava I to pre svega kroz odgovarajue poreske olakice.U drugim dravama razvoj ivotnog osiguranja bio je podran upravo poreskim olakicama, analizirajui iskustva razvijenih zemalja, poput Italije I Francuske, predloena su Ministarstvu finansija dva modela razvoja sistema ivotnog osiguranja pri emu se prednost daje tzv.francuskom modelu premije ivotnog osiguranja (tzv.matematika rezerva), po isteku roka od gosinu dana mogao da rauna na povraaj dela premija u iznosu od 250 evra. Preduslov za to je da klijent priloi potvrde o uplaenoj premiji kao I o izmirenim poreskim obavezama.Na pitanje zato bi se drava, koja se inae suoava sa problemom punjenja budeta, odrekla tog dela prihoda, istie se da bi osiguravajue kue zauzvrat bile spremne da prikuljena sredstva na dzi rok uloe u realizaciju velikih infratsrukturnih projekata ili u dugorone hartije od vrednosti. Kompanije u svom portfoliju poseduju 210 miliona evra obveznica stare devizne tednje I bile bi spremne da vei deo tog paketa zamene za hartije od vrednosti sa duim rokom dospea, od recimo dve godine.Da li zbog niskog standard, ili neobavetenosti o prednostima ovog svojevrsnog vida tednje, tek graani Srbije su se sa prosenom godinjom premijom od samo 10 evra, nali na samom dnu lestvice. Za nijansu veu premiju koja u proseku iznosi 13 evra po glavi stanovnika, imaju BiH, dok su Hrvati, sa prosenom premijom od 81 evro, u znatno boljoj poziciji, da ne govorimo o Slovencima (premija 308 evra) I Austrijancima koji za premiju ivotnog osiguranja godinje izdvajaju ak 855 evra. Uz konstataciju da ivotno osiguranje, generalno posmatrano, nije namenjeno najbogatijem sloju stanovnitva ve najirem, srednje sloju, istie se da broj graana u Srbiji koji bi za ivotno osiguranje meseno mogli da izdvajaju izmeu 30 I 40 evra nije mali.[footnoteRef:25] [25: Izvetaj za tree tromeseje 2012.godine, NBS]

Misija ivotnog osiguranja jeste da obezbedi siguru starost onome ko odlui da kupi polisu. Pritom treba naglasiti da uzdvajanja za te namene nisu velika ak ni u tazvijenim zemljama, poput eke recimo, gde se godinji iznos premije kree izmeu 300 I 400 evra. Ali, ukoliko bi klijent odluio da svake godine uplauje po 1.000 evra njemu bi, posle 20 godina bilo isplaeno ugovorom zagarantovanih 23.000 evra plus akumulativna dobit koja bi mogla da dostigne veoma visoke iznose.

Osiguravajua drutva za ivotno osiguranje, okupljena oko Fonda za razvoj osiguranja, objavila su 16.oktobra u Valjevu da bi u narednih pet godina mogla da prikupe milijardu EUR, koje bi drava mogla da uloi u strateke projekte. Taj novac bi drutva za ivotno osiguranje investirala u dugorone dravne obvaznice kojim bi se finansirali infrastrukturni projekti. Da bi se to ostvarilo, potrebno je da drava emituje dugorone obveznice koje jo uvek ne postoje na tritu I da poreskom politikom podstakne bri razvoj ivotnog osiguranja.Edukacija graana Srbije o znaaju ivotnog osiguranja zapoela je u sklopu akcije Dani ivotnog osiguranja jedinstvenim aktivnostima generalnih direktora osiguravajuih drutava za ivotno osiguranje u Srbiji. Prema podacima koji su saopteni na konferenciji za novinare, u Srbiji sada ima oko 200.000 ugovora o ivotnom osiguranju, a prosena premija tog osiguranja iznosi izmeu 300 I 400 EUR godinje.Projekat razvoja osiguranja ivota dobio je podrku od Svetske banke I Meunarodnog monetarnog fonda I ti e razgovori biti nastavljeni jer su bitni za neophodan balans izmeu bankarskog sistema I osiguranja na finansijskom tritu Srbije.

Zakljuak

Svetska industrija osiguranja zadnjih se godina razvija i raste u odreenim razmerima sa svetskim bruto domacim prozvodom koji je zadrao pozitivan predznak rasta. Trite ivotnih osiguranja, koje je devedesetih godina snano potaknulo razvoj trita kapitala i drutava za osiguranje, tokom 2003. godine smanjilo je svoj udeo u odnosu na prethodno razdoblje.Srpsko trite ivotnih osiguranja, jednako kao i kod drugih tranzicijskih zemalja, nastavlja svoj rast, ali tokom 2012 godine pokazuje trend usporavanja. Stoga je opravdano postaviti pitanje o perspektivi ivotnih osiguranja. Ispitivanje efikasnosti ivotnih osiguranja treba provesti na institucijskom nivou, jer neefikasne institucije moraju izai sa trita likvidacijom ili pripajanjem efikasnijem subjektu. Sistem osiguranja u Srbiji predstavlja posebno trite osiguranja i veoma je bitno naglasiti da tee razvojnom putanjom ka razvijenim sistemima u svetu. Naime, prema ueu premije u BDP u 2010, od dva odsto, Srbija je na 64. mestu na svetu, dok ovaj pokazatelj za 27 zemalja-lanica Evropske unije iznosi ak 8,4 odsto. Meutim, u poreenju sa zemljama regiona Centralne i Istone Evrope iji je prosek 2,6 odsto, kao i sa grupom zemalja u razvoju sa prosekom od 2,9 odsto, moe se zakljuiti da je Srbija na zadovoljavajuoj poziciji, poto se zemlje kao to su Rumunija i Turska nalaze iza Srbije. Prema premiji po stanovniku u 2010 od 98 dolara, Srbija zauzima 66. mesto u svetu. Isti pokazatelj za 27 zemalja lanica Evropske unije iznosi 2.716 dolara, za zemlje regiona Centralne i Istone Evrope 274 dolara, a za zemlje u razvoju 109 dolara. Na prvom mestu u svetu je vajcarska sa 6.724 dolara, a slede Holandija i Luksemburg, dok Slovenija sa 1.353 dolara i Hrvatska sa 397 dolara zauzimaju 29. odnosno 44. mesto.

Literatura Dr Dragan Mrki, Osiguranje u teoriji i praksi, ALEF, Novi Sad, 1999. Dr Jelena Koovi, Dr Predrag uleji, Osiguranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002. Risti ., Komazec S., Radii M., Finansijski menadment, Beograd 2006. Prema srednjem kursu evra NBS na dan 31.12.2012.godine Statistiki godinjak Srbije(2012), Republiki zavod za statistiku, Beograd Sektor osiguranja u Srbiji izvetaj za prvro tromeseije 2012.godine http://www.sveoosiguranju.rs/?page=6 Marovi, B. (2007): Uticaj globalizacije na trite osiguranja i reosiguranja, Zbornik radova sa Savetovanja ekonomista u Miloeru, str.161 Poslovno pravo (izvod iz knjige); prof. dr Darinka Nedeljkovi prof. dr Dragoslav Nekov Dr Jelena Koovi, Dr Predrag uleji, Osiguranje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002. Svetislav Vasiljev, Marketing , Prometej, Novi Sad. Miloradic, J., Mrksic D., Zarkovic N.:Uvod u osiguranje I zivotna osiguranja, IKP Zaslon, abac, 2006 Izvetaj za tree tromeseje 2012.godine, NBS

2