I Finansijska f-ja u preduzecu

I Finansijska funkcija u preduzeu

Finansije posmatraju kako novac ulazi u preduzee, kako se koristi i kako izlazi iz preduzea, kao i to ko daje novac preduzeu, kako se novac upotrebljava u firmi i kako se on distribuira. Poslovne finansije se dele na:

1. finansije kao akademska disciplina (tri jezgra poslovnih finansija)a) finansijsko upravljanje

b) investiranje i analiza rizika

c) finansijska trita i institucije

2. finansije kao upravljaki koncept

a) finansijsko okruenje - ekonomski, politiki, pravni, socijalni, i dr. faktori koji odreuju ambijent u kome finansijske strukture rade, kao i poresko okruenje koje odreuje raspodelu prihoda na razliite vladine organe i organizacije; pod njim se podrazumevaju finansijska trita na kojima zajmodavac i investitor obezbeuju novac za poslovanje firme, kao i trita roba i usluga na kojima se nabavljaju neophodni resursi, ali i prodaju njihovi proizvodi i uslugeb) finansijski instrumenti - pravni ugovori koji daju njihovim vlasnicima pravo na uee u rezultatima poslovanja firme; obuhvataju ugovore o bankarskom zajmu i hartije od vrednosti (akcije, obveznice)c) upravljanje finansijama - finansijski menadment je odgovoran za novac koji ulazi, koristi se u firmi, kao i novac koji izlazi iz firme, finansijski menader mora razumeti do detalja firmine tokove novca i mora obezbediti da se on koristi na najbolji nainFinansijska funkcija, kao poseban poslovni sistem, ukljuena je u okviru procesa individualne reprodukcije u delovanje svih ostalih funkcija. Kruno kretanje kapitala se odvija kroz: nabavku, proizvodnju, prodaju i novac.Kada su u pitanju faze individualnog reprodukcionog procesa, novac se javlja u sledeim funkcijama:

1. nabavka

2. proizvodnja

3. prodaja

4. raspodela5. kao sredstvo plaanja pri dodeljivanju novanih iznosa pojedinim particijama u raspodeli dobiti

Odnos finansijske i nabavne funkcije - Plan je instrument preko kog se uspostavlja prva veza izmeu finansijske i komercijalne funkcije, odnosno nabavke i prodaje. Plan nabavke materijala, poluproizvoda, sklopova, proizvoda, usluga i sl. predstavlja osnov za planiranje potrebnih obrtnih sredstava. Izmeu finansijske funkcije i nabavke ostvaruje se saradnja u vezi sa plaanjem obaveza dobavljaima. Odnos finansijske funkcije i prodaje

1. Zapoinje planiranjem sredstava za finansiranje zaliha gotovih proizvoda i finansiranje potraivanja kupaca i potraivanja po robnim i potroakim kreditima.

2. Praenje naplate potraivanja za prodate proizvode, robu i usluge. Finansijska sluba prati naplatu potraivanja od kupaca, rasporeuje naplaene iznose po osnovu zajednikog prizvioda, odnosno prihoda, prati ostvarenje uslova za odobravanja naknandnih popusta u vezi sa naknadnom prodajom proizvoda, odnosno robe.3. Informisanje prodaje o iznosima potraivanja od kupaca koji nisu naplaeni, odnosno obezbeeni u zakonskom roku, zatim o razlikama u stanju potraivanja od kupaca

4. Odobravanje naknadnih popusta za prodatu robu.Odnos finansijske funkcije i proizvodnje - Zadatak proizvodne funkcije jeste da proizvodi odreenu vrstu proizvoda odreenog kvaliteta i koliine i uz odgovarajue utroke ivog i minulog rada, odnosno uz najmanje trokove. Finansijska funkcija nema neposrednu vezu sa proizvodnjom, to se moe zakljuiti na osnovu formule za kruno kretanje sredstava u procesu reprodukcije, prema kojoj je proizvodnja u neposrednoj vezi sa nabavkom i prodajom - (R-P-R1). Meutim, njihov odnos se realizuje u zavisnosti od toga koje slube u okviru proizvodnje dejstvuju. Drugim reima, obim saradnje ove dve funkcije upravo je srazmeran obimu materijalno-finansijskog poslovanja koje se odvija preko slube proizvodnje.

Odnos finansijske i raunovodstvene funkcije ogleda se u sledeem:1. Izvetaj finansijske slube o primljenim i izdatim instrumentima obezbeivanja plaanja slue kao podloga za knjienje u knjigovodstvu, pa ih svakodnevno ona mora dostavljati knjigovodstvu.

2. Obrauni kamata na kredite i zajmove po primljenim i izdatim instrumentima obezbeivanja plaanja takoe predstavljaju podlogu za knjienje u knjigovodstvu.

3. Ukoliko se likvidacija ulaznih faktura vri u finansijskoj slubi podrazumeva se da ih nakon zavoenja i evidencije isplate u rokovima predvienim zakonom, odnosno ugovorom, dostavlja knjigovodsvu.

4. Raunovodstvene informacije i izvetaje, kao i druge knjigovodstvene podatke, finansijska sluba koristi kao informativnu bazu za realizaciju poslova finansijske funkcije.

Finansijska sluba mora imati sopstvenu informacionu bazu, pa zato mora voditi operativnu evidenciju, posebno u vezi sa izvravanjem naloga platnog prometa, praenjem duniko-poverilakih odnosa, rokova dospelosti itd.

Odnos finansijske i kadrovske funkcije - U okviru kadrovske funkcije obavlja se grupa aktivnosti kojima se ostvaruju odreeni zadaci vezani za kadrove u preduzeu, dati od strane organa upravljanja, izvrnih i poslovodnih organa i kadrovske slube i to u skladu sa zahtevima procesa rada u preduzeu i okruenju. Dodirne take ovih funkcija su u vezi sa preduzimanjem novih investicija vezanih za proirenje kapaciteta ili uvoenja nove opreme, tehnologije i na tome zasnovanog blagovremenog obezbeenja adekvatne kadrovske strukture i postizanja to potpunijeg i efikasnijeg korienja kadrovskog potencijala preduzea. Kretanje produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti poslovanja putokaz je za definisanje ciljeva kadrovske politike.Odnos finansijske i marketing funkcije - Neophodnost praenja i zadovoljavanja potreba, elja i ukusa postojeih i potencijalnih potroaa na jednoj strani, kao i obezbeivanje finansijske podloge za takvu poslovnu orijentaciju na drugoj, osnovne su dodirne take marketing i finansijske funkcije. Visina cena proizvoda ili usluga uslovljena je nastalim trokovima u preduzeu koje marketing sluba mora imati u vidu pri definisanju strategije nastupa na tritu, a svaka promena na proizvodu zahteva preispitivanje rentabilnosti postojee cene. Finansijska funkcija ja ima jo jedan zadatak - da marketing funkciju usmeri u pogledu korisnika tj. segmenta potroaa kojima treba prvenstveno da plasira svoje proizvode, odnosno usluge. Odnos finansijske i drugih funkcija - Analitiko planska funkcija daje finansijskoj funkciji potrebne informacije o planovima razvoja i tekuoj aktivnosti. Njihova saradnja odvija se na podruju bruto i neto dobiti. Saradnja IR (R&D) i finansijske funkcije ogleda se u izradi predloga srednjeronog i godinjeg plana razvoja i utvrivanja mogunosti ulaganja. Sa funkcijom za opte i pravne poslove stara se za sprovoenje odluka organa upravljanja i poslovnih ugovora.

Finansijski aspekt poslovnih transakcija - Preduzee je sloen poslovni sistem koga organizaciono posmatrano ini vei broj funkcija koje su korelativno i organski povezane i meuzavisne. Sve funkcije, a time i poslovni sistem kao celina, usmerene su ka ostvarivanju zadatih, planiranih poslovnih ciljeva, meu kojima je dominantan cilj maksimizacija proftiabilnosti. Da bi se ti ciljevi ostvarili, poslovne aktivnosti preduzea moraju biti voene od strane menadmenta preduzea.Cirkulacija sredstava u preduzeu kao sloenom poslovnom sistemu:1. kreditori

2. zalihe materijala i sirovina

3. proizvodnja u toku

4. gotovi proizvodi

5. potraivanja

6. novac

Na kraju jedne poslovne runde, tj. jednog obrta sredstava novac koji je dobijen prodajom gotovih proizvioda ili usluga koristi se za vraanje kreditorima, a pre svega za uveanje tzv. radnog kapitala, koji e se angaovcati u sledeoj poslovnoj rundi.

Poslovni sistem ine sledei podsistemi:

1. izvoaki podsistem

a) finansijska funkcija

b) kadrovska funkcija

c) proizvodna funkcija

d) nabavna funkcija

e) investiciono-tehnika funkcija2. informacioni podsistem

a) funkcija procesiranja podataka iz prolosti

b) funkcija procesiranja podataka u budunosti

c) kontrola procesiranje podataka

d) analiziranje podataka3. upravljaki podsistem

a) funkcija kontrole

b) funkcija pripreme i izvodjenja

c) funkcija planiranjaII Sistem upravljanja finansija u preduzeu

Finansijski ciljevi:1. poetni

a) optimalna struktura sredstava

b) optimalna struktura izvora sredstava

c) likvidnost

d) racionalnost ulaganja

2. prelazni

a) finansijska stabilnost

b) minimizacija trokova i maksimizacija prihoda

c) solventnost

d) brz obrt sredstava

3. krajnji

a) finansijska snaga

b) finansijska nezavisnost

c) maksimizacija profitabilnosti

d) uveanje imovine

Osnovni finansijski procesi:

1. utvrivanje potrebe za finansijskim sredstvima

2. pribavljanje finansijskih sredstava

3. upotreba finansijskih sredstava

4. praenje, usmeravanje i kontrola finansijskih sredstava

Upravljanje finansijama je kontinuirana operativna aktivnost koja se sastoji u adekvatnom utvrdjivanju kvantuma potrebnih finansijskih sredstava, njihovom pribavljanju iz najpovoljnijih izvora, racionalnoj upotrebi tih sredstava i stalnom pracenju, usmeravanju i kontroli kretanja finansijskih sredstava radi ostvarivanja finansijskih ciljeva preduzeca. Upravljanje finansijama ini jednu funkcionalnu celinu menadmenta iji je zadatak upravljanje finansijskim tokovima u preduzei, tanije uopravljanje procesom sticanja i korienja sredstava potrebnih za efikasno poslovanje i razvoj preduzea.

Sistem upravljanja finansijama ine:

1. finansijski ciljevi

2. organizacija finansijske funkcije

3. finansijska politika

4. finansijsko planiranje

5. finansijska kontrola

6. finansijka analiza

7. finansijsko izvetavanje

8. finansijski informacioni sistem

9. finansijsko odluivanjeSadraj finansijskih procesa

Proces 1 utvrivanje potreba za finansijskim sredstvima

tekue (nabavka, proizvodnja, prodaja, istraivanje i razvoj, kadrovi)

razvojne

Proces 2 pribavljanje finansijskih sredstava

interno (zadran profit, rezerve, radnici)

eksterno (trite novca, trite kapitala, devizno trite, poslovni partneri, pojedinci, ostali)

Proces 3 upotreba finansijskih sredstava

tekue poslovanje (sirovine i materijali, energija, oprema, propaganda i promocija, kadrovi, hartije od vrednosti, finansijski plasmani)

razvoj

Proces 4 praenje, usmeravanje i kontrola kretanja finansijskih sredstava

tekue poslovanje (potovanje pravila finansiranja, brzina obrta, finansijska stabilnost, finansijska nezavisnost)

razvojOrganizacija finansijske funkcije preduzeca zavisi od mnogih objektivnih preduslova i okolnosti:

1. zadataka koje izvrava preduzee

2. vrste delatnosti3. veliine preduzea4. tehniko-tehnoloke opremljenosti5. kvalifikacione strukture preduzea6. stepena decentralizacije pojedinih funkcija7. lokacije preduzeaFinansijska politika je koncipiranje i utvrivanje strategije i taktike dugoronog i srednjoronog delovanja finansijskog poslovnog sistema, kao dela sloenog dinamikog sistema. Moemo je odrediti kao:1. svesno traenje i stvaralako odluivanje o osnovnim finansijskim ciljevima

2. izbor odgovarajuih finansijskih strategija za detaljnije opredeljivanje ciljeva i izbor pravaca akcija u svrsishodnu alokaciju resursa za njihovo poslovanje

3. oblikovanje optimalnih struktura sredstava i njihovih izvora

4. potovanje pravila finansijskog ponaanja po finansijskim naelima

Finansijska politika se moe podeliti prema:1. vremensko genetichkom aspektu

a) politika finansiranja

b) investiciona politika

c) tekua finansijska politika2. vremenskom aspektu

a) dugorona politika strukture

b) kratkorochna politika likvidnosti3. zadacima finansijske fznkcije

a) politika nabavke

b) politika upotrebe

c) politika upravljanja kapitalomNa osnovu kriterijuma dinaminosti, mogue je dati model klasifikacije finansijske politike koji je deli na:

1. osnovnu

a) politika pravila finansiranja

b) politika pravila finansijskog poslovanja

c) politika upravljanja finansijama

2. tekuu

a) politika likvidnosti

b) politika finansijske stabilnosti

c) politika obrta kapitala

3. razvojnu

a) politika finansijske snage

b) politika finansiranja investicija

c) politika maksimiziranja profitabilnosti

Interni faktori finansijske politke su oni koji se nalaze i objektivno deluju u samom preduzeu:1. usvojena globalna poslovna politika

2. usvojen plan i program dugoronog i srednjerochnog razvoja

3. dimenzija avansiranja dobavljaa

4. stepen korienja kapaciteta

5. kvalifikaciona struktura zaposlenih

Eksterni faktori finansjiske politike su oni koji paralelno sa internim egzistiraju i deluju u uem i irem drutvenom i privrednom okruenju. Eksterni faktori su:1. Privredni sistem - prinudno okruenje, koji je odnos datih drutveno ekonomskih odnosa, ine ga sledei podsistemi:

a) sistem politike cena

b) finansijski sistem

c) kreditno-monetarni sistem

d) bankarski sistem

e) poreski sistem

f) devizni sistem

g) spoljno-trgovinski sistem

h) sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom

2. Trite - prinudno i pozitivno okruenje i relativno ograniavajui faktor privrednog ponaanja preduzea. Najvaniji faktori na tritu, koji utiu na sainjavabnje finansijske politike su:

a) trite dobavljaa

b) trite kupaca

c) novano i trite kapitala

d) devizno trite

e) participacioni poslovi

f) kooperativni i kooprodukcioni polsovi

g) inostrani zajmovi

h) inostrana ulaganja u domau privredu

Tri kljuna zadatka finansijskog menadera:

1. finansijsko planiranje i predvianje

2. upotreba kapitala

3. savetovanje pri donoenju poslovnih odluka

Blagajnik je finansijski profesionalac koji je odgovoran za finansiranje kompanije i njen svakodnevni novani tok.Kontrolor je finasijsko/raunovodstveni profesionalac odgovoran za uvanje finansijskih beleaka firme i izvetavanje.

Direktor finansijske analitike je finansijki profesionalac odgovoran za finansijsku analizu i planiranje kompanije.

Organizacija fokusirana na kupca - Nordstomova obrnuta organizaciona pramida (predstavlja novu i potpuno razliitu sliku organizacije u kojoj je osoba koja kupuje robu i usluge preduzea na vrhu, a slue je lanovi organizacije).III Institucionalno i privredno okruenje i finansijsko poslovanje preduzea

Privredni sistem je veliki sloeni makroekonomski sistem koji ima niz svojih, za podruje finansijske funkcije, relevantnih podsistema i za koje moemo rei da ine finansijsko okruenje preduzea. Ti podsistemi su:

1. monetarno-kreditni

2. devizni

3. poreski

4. bankarski

5. spoljno-trgovinski

6. carinski

Monetarno-kreditna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u monetarno-kreditnoj sferi regulie nivo, struktura i dinamika novane mase, novana cirkulacija u prometnim kanalima privrede, likvidnost privrede Pomou monetarno-kreditne politike ostvaruju se brojni ciljevi i zadaci u nacionalnoj privredi: poveanje zaposlenosti, stabilnost cena, stabilna stopa privrednog rasta...Instrumenti monetarno-kreditne politike za postizanje ciljeva:1. eskontna/diskontna stopa - kamatna stopa po kojoj NBS daje poslovnim bankama kredite za likvidnost; poveanjem ili smanjenjem eskontne stope smanjuje se ili poveava ponuda novca i kredita u zavisnosti od stabilnosti nacionalne privrede, time se vodi politika skupog ili jeftinog novca ili kredita2. kamatna stopa - kamata je cena upotrebe kapitala; kamatnim stopama na kratkorone, investicione ili potroake kredite banke vode ekspanzivnu ili restriktivnu monetarno-kreditnu politiku; ako je trazhnja veca od ponude (inflacija) poveava se kamatna stopa i time se zaotravaju ostali uslovi kreditiranja i obrnuto, ukoliko je realna ponuda vea od efektivne tranje (deflacija) kamatna stopa se smanjuje i liberalizuju se ostali uslovi kreditiranja3. stopa obavezne rezerve - politiku stopa obaveznih rezervi vodi NBS; centralna banka propisuje procenat na depozite po vienju koji poslovna banka uplauje kao obaveznu rezervu na raun kod NBS; stopa obaveznih rezervi utie na kreditni potencijal poslovnih banaka4. stopa rezerve likvidnosti - samostralno je utvruju poslovne banke radi regulisanja sopstvene likvidnosti i sloventnosti5. osnovica za obraun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti - odreuje nivo depozita po vienju kod banaka6. selektivni reeskontni krediti - namenski krediti za regulisanje novane mase u opticaju i likvidnosti7. politika otvorenog trita

Novana masa je indikator likvidnosti nacionalne privrede i indikator uticaja monetarno-kreditne politike na plateno sposobnu tranju. Ukupna novana masa omoguava realizaciju drutvenog proizvoda po tekuim cenama. Ako se novana masa uveava bre od nominalnog proizvoda kaemo da se radi o ekspanzivnoj monetarno-kreditnoj politici. Ako se novana masa uveava sporije od drutvenog proizvoda po tekuim cenama radi se o restriktivnoj monetarno-kreditnoj politici.

Odnos cena i kupovne snage novca je reciproian - vii nivo cena podrazumeva niu kupovnu snagu novca i obratno. Da bi se realizovali celokupni robni fondovi (Rf) proizvedeni u tekuoj godini potrebna je odreena koliina novca koja kada se pomnoi sa brojem obrtaja (Ob) ili brzinom opticaja daje potrebnu koliinu novca u opticaju (Np)

1. Np * Ob = Rf

2. Np = Rf/Ob

3. Ob = Rf/Np

Sledi da je potrebna koliina novca u opticaju

Np = Rc/BO

Rc - suma robnih cenaBO - broj obrtaja istoimenih komada novca

Brzina opticaja je broj koji pokazuje koliko je puta ista novana jedinica obavila funkciju u jednogodinjem vremenskom periodu.Inflacija oznachava smanjenje kupovne snage novca u kojoj je ukupna nacionalna traznja veca od ukupne nacionalne ponude. Uzroci inflacije su: brzi porast kupovnih od robnih fondova brza cirkulacija novca, povecanje materijalnih troshkova poslovanja, brzhe povecanje lichnih dohodaka od produktivnosti rada, sektorskih i strukturnih neuskladjenosti Posledice inflacije su: povecanje kolichine novca u opticaju, povecanje cena, smanjenje kupovne snage novca, povecanje troshkova zhivota, povecanje zaduzivanja, smanjenje izvoza...

Deflacija dovodi do pada opteg nivoa cena roba i usluga i do porasta kupovne snage novca. Ona je rezultat enormnog rasta robnih fondova u odnosu na kupovne fondove, usporavanja novanog opticaja, opadanja tranje, a posledice su poveanje nezaposlenosti, poveanje zaliha, porast dugova, porast kamatnih stopa. U periodu deflacije se za manju koliinu novca moe kupiti vie robe. Porast vrednosti novca, odnosno kupovne snage novca, u prediodu deflacije znai da se za manju ili istu koliinu novca moe kupiti ista ili vea koliina roba ili usluga pri emu se smanjuje broj obrtaja ili brzina opticajka novca.

Apresijacija novca je svaki porast vrednosti novca ili njegove kupovne snage.Depresijacija je svaki pad kupovne snage novca.Devizni sistem je deo finansijskog sistema koji obuhvata i regulie finansijske odnose sa inostranstvom nastale izmeu domaih i stranih pravnih i fizikih lica. Devizni sistem regulie osnovne postavke sistema odnosa domaih i stranih pravnih i fizikih lica, zatim osnovne smernice devizne politike, kursa dinara kao i pitanja deviznog trita Takoe, devizni sistem regulie izvravanje platnog prometa sa inostranstvom i kreditnih odnosa sa inostranstvom i pitanje deviznih rezervi zemlje, te rad i organizaciju devizne kontrole.Devize su sva potraivanja u inostranstvu u bilo kojoj valuti, bez obzira na nain raspolaganja, kao i sve vrste efektivnog stranog novca izuzev kovanog novca (zlatnika). Valuta je samo efektivni strani novac koji moe biti u vidu papirnatih novanica ili kovanog metalnog novca, osim zlatnika. Pojam devize je iri od pojma valuta jer osim valuta devize obuhvataju sva potraivanja u inostranstvu na odreenom raunu.Devize mogu biti:

1. slobodne - potraivanja u inostranstvu u takvim vrstama inostranih sredstava plaanja kojima njihovi vlasnici mogu potrpuno slobodno da raspolau bilo za isplate u zemlji potraivanja, bilo za isplate u ma kojoj drugoj zemlji; sinonimi za njih mogu biti konvertibilne, tvrde, vste ili zdrave; osnovnu karakteristiku slobodnoh deviza predstavlja njihova konvertibilnost ili transferabilnost, odnos njihova mogunost zamene i pretvaranja jedne u drugu2. vezane - potraivanja u inostranstvu u inostranim sredstvima plaanja koja mogu da se koriste samo za ugovorene vrste plaanja

S obzirom na nain formiranja vrednosti postoje:

1. slobodne (fluktuirajue) devize - ukoliko pojedine vrste nacionalnog novca nemaju zvanino utvrenu vrednost (paritet)

2. fiksne (vrste) devize - ovde spadaju devizna potraivanja u inostranim sredstvima plaanja ije su vrednosti utvrene u odnosu na zajedniki objektivni standard (specijalna prava vuenja, zlato ili stabilnu valutu tree zemlje)

Pod klasinom konvertibilnou podrazumeva se mogunost obaveznog zamenjivanja papirnih novanica za zlato u sopstvenoj zemlji, zatim mogunost slobodne kupovine u dotinoj zemlji svih vrsta inostranih sredstava plaanja i zlata. Delimina (ograniena) konvertibilnost je u pitanju ako se izuzimaju izvesni poslovi koji se mogu, odnosno ne mogu obavljati izmeu domaih i inostranih lica.Varijante konvertibilnosti 1. eksterna (spoljna) - inostrana lica bez obzira na dravljanstvo imaju pravo slobodnog zamenjivanja svojih potraivanja u zemlji u kojoj potraivanja postoje za kupovinu drugih inostranih sredstava plaanja2. interna (unutanja) - ona pri kojoj takvo pravo imaju samo domaa fizika i pravna lica3. opta

4. neograniena

Podela valuta:1. konvertibilne - valute koje mogu da se zamene za svaku drugu valutu; ako je valuta neogranieno konvertibilna ona je i vrsta valuta2. nekonvertibilne - ne mogu da se konvertuju, odnosno zamene u druge3. klirinke (obraunske)

4. transferabilne

Valutni paritet je zakonom ili drugim propisom utvreni vrednosni odnos jedne valute prema zlatu ili prema nekoj drugoj valuti koji su vlasti jedne drzave odredile u fiksnom iznosu. Meusobni odnos dve nacionalne valute naziva se intervalutarni kurs. Intervalutarna vrednost valuta se formira na deviznim tritima (berzama). Ako se kursevi na deviznom tritu slobodno formiraju na osnovu ponude i tranje postravie se kurs ravnotea. On se uspostavlja na nivou na kome se izraavaju cene domaih roba i usluga sa cenom u inostranstvu.Zbog toga se ovaj devizni kurs naziva i paritetom kupovnih snaga.

Devizni kurs je cena strane valute izraena u domaem novcu. Devizni kursevi mogu biti: 1. fiksni - kada je vrednosni odnos izmeu domaeg i inostranog novca i inostrane valute stabilan2. fleksibilni - formiraju se na deviznom tritu u irim rasponima u odnosu na fiksne devizne kurseve 3. fluktuirajui - formiraju se slobodno na deviznom tritu u zavisnosti od ponude i tranje deviza4. viestruki - utvuje drava, tako to utie na tokove izvoza i uvoza robe i ostala plaanja

Devizno trzhishte je mesto na kome postoji slobodan promet deviznih sredstava, kupovine i prodaje deviza za domau valutu ili druge devize. Lista kurseva je spisak stranih valuta ija je vrednost iskazana u nacionalnoj valuti zemlje koja je donela ovu listu.

Banka je posebna finansijska institucija monetarno-kreditnog sistema koja se profesionalno bavi uzimanjem i davanjem kredita, te posredovanjem u plaanju - prema M. Golijaninu. Opta podela banki:

1. emisione

2. poslovne

a) depozitne (komercijalne)

b) investicioneS obzirom na podruje i predmet poslovanja banke se dele na:1. univerzalne

2. granske

3. monobanke

4. razvojnne

5. regionalne

6. multinacionalne

Emisione (centralne) banke - Centralna banka je specifina dravna bankarska institucija pod jakim nadzorom i uticajem drave. Osnovna funkcija je izdavanje novanica i kovanog novca. Svrha poslovanja centralne banke nije stvaranje zarade.

Depozitne (komercijalne) banke - Osnovna karakteristika im je pribavljanje sredstava, prvenstveno iz kratkoronih depozita i uloga na tednju. U skoro svim zemljama depozitne banke su osnovni finansijski posrednici koji primaju i prikupljaju svojom aktivnou i kod sebe koncentriu depozite najireg kruga komitenata iz privrede, neprivrednih delatnosti, kao i depozite i novanu tednju stanovnitva. Ovo su najbrojnije bankarske grupe. Savremena karakteristika ovih banaka je i njihov lak uticaj na trite novca gde su istovremeno skoro glavni ponuai i traioci sredstava, a na tritu kapitala su znaajan faktor ponude.Specijalizovane i granske banke - Osnivaju se sa zadatkom da obavljaju odreene bankarske poslove za pojedine privredne delatnosti (npr. izvozni poslovi) ili za pojedine oblasti i grane (kao to su poljoprivreda, zanatstvo, trgovina i sl.). Kao meutip izmeu depozitnih i specijalizovanih banaka u nekim zemljama se osnivaju banke specijalizovane samo za neke odreene bankarske poslove:

1. eskontne banke - bave se kupovinom potraivanja pre roka dospea

2. lombardne banke - kratkorone kredite daju isklljuivo na podlozi zakona pokretnosti

3. devizne - bave se kupovinom i prodajom deviza i valuta

4. akceptne - svoju kreditnu aktivnost obavljaju stavljanjem akcepta na menicu i druge vrste banakaUniverzalne banke - Bave se svim vrstama bankarskih poslova osim emisionih, odnosno obuhvataju kratkorone i dugorone poslove. Hipotekarne banke - Opredeljene su za dugorono kreditiranje, te se ubrajaju u posebnu kategoriju investicionih banaka i banaka za dugoroni kredit. Ove banke prikupljaju novana sredstva i plasiraju ta sredstva na davanje kredita (na dui rok), 5-20 i vie godina. Za pokrie ovih kredita, tj. zatitu od raznih oblika rizika banci slui zalaganje nekretnina. Ove banke odobravaju dugorone kredite i za njihovo pokrie banci slui zalaganje nekretnina (hipoteke).

Poslovne banke - One raspolazu velikim sopstvenim kapitalom i osnovni cilj poslovanja im je usmeren na krupna industrijska preduzea i njihova udruenja. Banka se javlja kao izraziti predstavnik finansijskog kapitala koji je usmeren prema krupnim preduzeima.

tedionice su nebankarske kreditne ustanove sa jasno naglaenim osnovnim zadatkom da prikupljaju tednju od najirih slojeva stanovnitva, da dre depozite (tekue i iro raune graana) i da kreditiraju sektor stanovnitva. tedno-kreditne zadruge se javljaju kao finansijske ustanove koje do sredstava dolaze primanjem sredstava od lanova zadruge ili zadrunom privrednom aktivnou, a imaju zadatak da kreditiraju svoje lanove za proizvoake ili potroake svrhe.Kreditne ustanove za unapreenje izvoza - Postoje u skoro svim zemljama i slue za refinansiranje i osiguranje izvoznih kredita. U okviru nebankarskih finansijskih ustanova treba spomenuti:1. osiguravajue zavode

2. penzione fondove, fondove socijalnog osiguranja i razne javne i drutvene fondove

3. korporacije za plasiranje kapitala

a) berze - stalna organizovana trita za hartija od vrednosti na kojima se susreu ponuda i tranjab) klirinke ustanove - u njima obavlja se dnevni obraun i sabiranje dugovanja i potraivanja banaka po odreenim instrumentima platnog prometac) lizing - specijalizovane finansijske ustanove koje se bave finansiranjem poslova, davanja u zakup pojedinih ili gerupnih delova osnovnih sredstava uz zakupninu ili naknadud) druge pomone finansijske ustanove - biro, agencije i razne organizacijeVrste bankarskih poslova:

1. Pasivni bankarski poslovi su oni poslovi u kojima se banke pojavljuju kao dunici. Banke preko tih poslova prikupljaju novana sredstva do kojih dolaze plaajui po pravilu za to odgovarajucu kamatu. U te poslove spadaju: depozitni poslovi, meubankarski zajmovi, specijalni poslovi, eskontni i reeskontni poslovi, relombard, emitovanje novanica i emitovanje obveznica.

2. Aktivni bankarski poslovi su oni poslovi u kojima su banke poverioci ili poslovi putem kojih banke u vidu raznovrsnih kredita plasiraju prikupljena i slobodna novana sredstva naplaujui odgovarajuu kamatu. U poslovanju banaka pojavljuju se dve kamatne stope: pasivna i aktivna. Pasivna kamata je manja, a aktivna vea i iz te razlike potiu prihodi banaka.

3. Neutralni (komisioni) bankarski poslovi su poslovi u kojima se banke ne pojavljuju ni kao dunici ni kao poverioci, ve u ulozi komisionara. Tu spadaju poslovi platnog prometa, komisioni poslovi, poslovi isplate i naplate, izdavanje kreditnih pisama, otvaranje akreditiva, devizni i valutni poslovi i poslovi primanja zaloga. Za obavljanje ovih poslova banke naplauju odreenu naknadu, odnosno proviziju. Provizija se obino izraunava u promilima u odnosu na vrednost obavljenog posla.4. Sopstveni bankarski poslovi su poslovi koje banke preuzimaju po sopstvenoj inicijativi i za sopstveni raun. Poznati su: ortakluk, uea i arbitrani poslovi. Arbitrani poslovi su oni kojima banka, ispitujui situaciju na pojedinim novanim tritima, zakljuuje kupovinu deviza ili drugih HOV tamo gde su one najjeftinije, a prodaje ih na tritu na kojem su najskuplje.5. Poslovi banaka kao organa drave uprave - U kapitalistichkim zemljama centralne banke, kao i neke druge na osnovu posebnih propisa, obavljaju neke poslove kao organi dravne uprave (dravni zajmovi, upravljanje nekim javnim fondovima, izvrenje budeta i platnog prometa sa inostranstvom...)

Odnosi preduzea i banke - Banka do najznatnijeg dela sredstava svog poslovnog kreditnog fonda dolazi emisijom akcija. Ulaganje u fond akcionara banke od strane preduzea imaju trajan karakter, s tim to ih ona moe povui (prodati) uz automatsko gubljenje statusa akcionara, prilikom likvidacije banke. Deponentom se smatra ono preduzee koje u banku polae tzv. depozit. Depozit moe da bude oroeni (sa utvrenim, ugovorenim otkaznim rokom) ili neoroeni (po vienj). Na oroene banka plaa kamatu koja zavisi od ugovorenog otkaznog roka,za dugorone je predviena najee stimulativna kamata. Sredstva deponenata se moraju koristit samo u strogo namenske svrhe. Kreditni odnos je ugovoreni odnos izmeu ravnopravnih poslovnih partnera.Vrste kredita: 1. prema obliku u kojem se daje:

a) naturalni - daje se i vraa u naturi

b) komercijalni - daje se u robi, a vraa u novcu

c) novani - daje se i vraa u novcu2. prema upotrebi (ekonomskoj nameni): a) potroaki - onaj koji se zakljuuje u cilju jaanja potroake moi dunika

b) proizvoaki - onaj koji se podie da bi podigao proizvoaku, a ne kupovnu mo dunika; moe biti: obrtni (u cilju poveanja obrtnih sredstava u nekom preduzeu; njegova glavna osobina je to se u kratkom roku moe pretvoriti u novac i vtatiti tj. likvidirati) i investicioni (preduzeu se daje da povea deo svojih osnovnih sredstava, obino je na dui rok)3. prema trajanju:a) kratkoroni - do 2 godine

b) srednjoroni - od 2 do 10 godina

c) dugoroni - preko 10 godina

4. sa gledita obezbeenja:a) lini (personalni) - daje se samo jednom licu bez specijalnog pokria; naziva se jo i blanko kredit, a u trgovini otvoreni kredit

b) pokriveni (realni) - onaj kredit za iju podlogu ili pokrie se uzimaju u zalog realne vrednosti od kojih se taj kredit moe naplati ako dunik ne odgovori na svoje obaveze

5. sa gledita otplate:a) celi - moraju se otplatiti u roku i u celom iznosu

b) obroni - likvidiraju se u ugovorenim otplatnim sumama

c) amortizacioni - otplauju se godinje ili polugodinje u jendakim anuitetima

6. sa gledita plaanja kamete:a) kamatni - podrazumevaju odreeni iznos kamateb) beskamatni - umesto kamate se odreuje odreena provizija za korienje kredita7. sa gledita oblika u kome su dati:a) eksterni (menini)b) lombardni (zaloni)

c) hipotekarni

d) kredit po tekuem raunu

8. za statistike svrhe: a) odobreni - odnosi se na kreditni okvir tj. unapred postavljenu granicu do koje se kredit moe koristiti

b) iskorieni - faktiki iskorien deo kreditnog okvira

a svaki od njih moe biti:

a) planski - predvien planomb) neplanski - neplaniranc) nadplanski - svaka razlika koja se pokae u sluajevima kada je korien kredit vei od iznosa predvienog planomNajei oblici kredita:

1. Eskontni i reeskontni kredit - eskont predstavlja otkup potraivanja pre roka njegove dospelosti; u bankarskoj praksi poslovne banke eskontuju menice privrednim organizacijama koje su izvrile prodaju robe sa odloenim rokovima plaanja; reeskont predstavlja preprodaju potraivanja koja su bila predmet eskonta; eskont 'a forfait' podrazumeva da se kupac menice koji ih eskontuje odrie prava regresa prema podnosiocu menice u eskont2. Akceptni kredit - kredit u okviru koga je banka spremna da akceptira menice koje na nju trasira korisnik akceptnog kredita; u okviru ovog kredita, koji se naziva jo i kredit za trasiranje, banka ne stavlja na raspolaganje novana sredtsva ve samo svoj poslovni ugled i kreditnu sposobnost3. Avalni (kaucioni) kredit - kad je manje poznatim orgazacijama potreban kredit, obichno se koriste bankarska preduzea sa dopunskim obavezama u vidu avala; na osnovu avalnog kredita banka preuzima jemstvo prema nekom treem licu za raun korisnika ovog kredita; on ne spada u kategoriju novanih kredita, ve kredita za preuzimanje obaveza4. Kontno-korentni kredit - proizilazi iz dva ustaljena poslovna odnosa izmeu dve privredne organizacije ili banke; tada se pojavljuje potreba da u obavljanju svakog pojedinog posla jedan drugom moraju da vre plaanje, tj. naplate5. Lombardni kredit - podrazumeva da se od korisnika zajma trae u zalog izvesne pokretne vrednosti; davalac zajma ima pravo da se naplati prvenstveno iz zaloenih stvari i to ukoliko dunik ne bi izmirio svoju obavezu u ugovorenom roku na ugovoreni nain6. Hipotekarni kredit - predmet zaloga su u ovom sluaju nepokretnosti7. Spoljnotrgovinski krediti - postoje u cilju obezbedjenja normalne razmene meu zemljama i podrazumevaju odobravanje posebnih kredita; u pojedinim zemljama formiraju se posebne banke gde se putem fonda za kreditiranje izvoza opreme obezbeuju sredstva u cilju potpomaganja izvoza8. Revolving krediti - karakteristika je u tome to se, obzirom na ponovljivost posla, preduzeima ne odobrava kredit u celom iznosu ve do jednog limita, s tim to se automatski po iskorienju kredita do odreenog limita, kredit obnavlja; automatizam obnavljanja, kao dostizanja limita, zove se revolving sistem9. Rambursni kredit - posebna vrsta akceptnog kredita za plaanje prekomorskog uvoza ili izvoza, pri emu se i u prvom i drugoj sluaju banka pojavljuje kao usluni akceptant; odobravaju se odgovarajuci robni dokumentiU bankarske usluge spadaju:1. izdavanje garancija

2. izdavanje kreditnog pisma

3. otvaranje akreditiva

4. eskontovanje menica

5. obavljanje devizno-valutnih operacija sa inostranstvom itd.Izdavanje garancija se vri putem davanja garantnih pisama za raun preduzea svoga komintenta. Garancija se daje za poslovne ponude, isporuke robe, izvrenje graevinskih radova, plaanje unapred... Banka izdaje komintentu garanciju uz puno maerijalno pokrie ili neki drugi vid pokria.

Izdavanje kreditnog pisma - Kreditno pismo je pismeni uput uruen organizaciji (komintentu) od strane banke, a upuen drugoj bakarskoj instituciji sa nalogom da ovaj komintentu isplauje odreene sume novca na teret njegovog tekueg rauna. Postoje dve vrste kreditnih pisama:1. posebno (specijalno) kreditno pismo - adresira se samo na jednu tano odreenu baninu vezu

2. cirkularno - odnosi se na vie baninih veza i vie zemaljaAkreditivi su instrumenti unutrasnjeg robnog prometa i meunarodnih trgovniskih odnosa. Re je o ugovoru koji se zakljuuje izmeu kupca i banke, kojim se banka obavezuje da e korisniku akreditiva - prodavcu isplatiti svotu novca odreenu ugovorom kada podnese banci dokumente da je ispunio svoju obavezu.Vrste akreditiva:

1. Dokumentarni robni akreditivi - najrasprostranjeniji oblik akreditiva pri uvozu i izvozu jer pruza veliki stepen sigurnosti svim uchesnicima u prometu i ima odredjene prednosti u odnosu na ostale instrmente placanja; dokumenta koja prate dokumentarne akreditive dele se na obavezna i fakultativna2. Nostro i loro (odlazei i dolazei) akreditivi - kad domai uvoznik otvara akreditiv u korist inostranog izvoznika, ili inostrani uvoznik u korist domaceg izvoznika, razlikuju se odlazeci (nostro) i dolazeci (loro) akreditivi, ovakva podela pokazuje da li se radi o uvozu ili izvozu3. Neopozivi i opozivi akreditivi - neopoziv akreditiv je takav akreditiv u kod kojeg banka uzima chvstu obavezu da ce korisniku-prodavcu isplatiti pod sopstvenom odgovornoshcu protivvrednost podnetih joj dokumenata; korisnik otvaranjem neopozivih akreditiva stie neposredno i vrsto pravo prema banci koja otvara aktreditiv tako da se ni u kom sluaju akreditiv ne moe bez njegovog pristanka menjati ili ponititi, postoji samo jedan uzrok gaenja akreditiva bez pristanka korisnika, a to je isticinje roka akreditiva; akreditiv kod kojeg nalogodavac uzima sebi pravo da ga u svakom trenutku opozove ili ponishti naziva se opoziv akreditiv4. Potvreni i nepotvreni akreditivi - akreditiv moe biti saopten korisniku biloneposredno od strane banke koja otvara akreditiv, bilo od strane neke druge posrednike banke; u tom sluaju korisnik stie neposredna i samostalna prava i u odnosu na banku koja mu je akreditiv potvrdila ili konfirmirala; konfirmirani akreditiv, dakle, prua korisniku dvostruku sigurnost za ostvarenje njegovog poverilakog prava5. Prenosivi i neprenosivi akreditivi - akreditiv se po svojoj prirodi smtrao kao neprenosiv i mogao da se prenese na novog kotrisnika samo ako je u samom akreditivu postojalo specijalno ovlaenje za ovakav prenos6. Jednokratni i revolving akreditivi - jednokratni akreditivi su akreditivi koji se iscrpljenjem iznosa gase, akreditiv se smatra jednokratnim i kada u toku obavljanja posla doe doi poveanja sume i produenja roka, kod revolving akreditiva po iscrpljenju prvobitnog akreditivnog iznosa, njihov iznos se vraca na prvobitnu sumu7. Akreditivi po vienju i terminski akreditivi - akreditivi po vienju su oni akreditivi kod kojih se isplata korisniku vrshi odmah posle blagovremenog podnoenja ispravnih akreditivnih dokumenata; terminski akreditivi su akreditivi kod kojih je isplata podnetih dokumenata vezana za neki rok8. Akreditivi domilicirani u zemlji i inostranstvu - odrediti mesto plaanja - domicil znai odrediti mesto gde e se izvriti plaanje uz podnoenje akreditivnih dokumenata; kada se isplata akreditivnih dokumenata vri u zemlji domaeg uvoznika ili izvoznika onda kaemo da je akreditiv domiciliran u zemlji, kada se isplata akreditovanih dokumenata treba izvriti u zemlji onostranog izvoznika ili uvoznika ili nekoj treoj zemlji, onda se kae da je akreditiv domiciliran u inostranstvu9. Obavljanje devizno-valutnih poslova - kada je re o devizama tj. o pravu raspolaganja kratkoronim potraivanjem prema stranoj zemlji i u stranoj valuti onda treba znati da se to potraivanje moe stei na razner naine: izvozom robe, injenjem usluga, dobijanjem zajma i unosom stranog kapitalaBankarske devizne operacije kojima se koristi preduzee u svom poslovanju su:

1. naplata izvoza

2. naplata usluga,

3. naplata zajma dobijenog u inostranstvu

4. plaanje uvoza

IV Finansijska tritaFaktori razvoja finansijskog trita U okviru globalnog trita izdvajaju se njegova dva osnovna segmenta: finansijsko i robno trite. Zajedniko im je samo to da imaju kategoriju ponude i kategoriju potranje njima svojstvenih konkretnih elemenata.Najvazniji faktori za determinisanje razvoja finansijskog trita su:1. novac - kao opte vrednosni ekvivalent nastao je kao objektivna nunost slobodnog trinog privreivanja i kao najuspeniji stimulator svekolikih trinih transakcija - proizvodnja, raspodela, razmena i potronja

2. monetarna politika - vrlo relevantan faktor finansijskog trita iz razloga to upravlja funkcijom kreiranja (emitovanja) novca i to od nje direktno zavisi masa novca u opticaju, manifestuje se kao konstitutivni faktor efikasnijeg razvoja samog finansijskog trita3. inflacija - moe biti: monetarna, trokovna, cenovna, latentna, srednja, galopirajua, katastrofalna (hiperinflacija)

4. koncentracija kapitala - predstavlja akumulaciju kapitala i identifikuje se sa njom, odnosno predstavlja pretvaranje vika vrednosti u dodatni fundirajui kapitalKvalitativni modaliteti finansijskog trita Pod pojmom finanansijsko trite podrazumeva se kompleks odnosa ponude i potranje finansijskih sredstava u okvirima odreene nacionalne ekonomije. Kao kriterijumi za definisanje konkretnih modaliteta finansijskog trita se uzimaju s jedne strane ronost finansijskih sredstava (kratkorochno i dugorono finansijsko trite) a sa druge strane kvalitativne karakteristike finansijskih instrumenata (novano trite trite hartija od vrednost, trite kapitala i devizno trite).

Novano trite je ono trite na kome se trae i nude kratkorona sredstva.

Funkcija novanog trita je da omogui svakom privrednom subjektu da dodje do kratkorohnih novanih sredstava koja su mu potrebna za odranje tekue likvidnosti, za robni promet i proizvodnju. Trite novca je deo novanog trita koga ine meubankarsko trite iralnog novca i kratkoronih hartija od vrednosti. Poznata su tri osnovna oblika organizacije trita novca:1. trite novca organizaovano kao posebna, specijalizovano-posrednichka finansijska institucija

2. neinstitucionalizovano trite novca

3. trite novca organizovano kao kombinacija institucionalizovanog i neinstitucionalizovanog trita novcaCiljevi trita novca je obezbeivanje i odrzavanje optimalne likvidnosti novanog kreditnog sistema zemlje, zadovoljavanje tranje za novanim sredstvima subjekata trita, ostvarivanje dopunskih prihoda banaka i drugih uesnika i uravnoteenje ponude i tranje novanih sredstava, kroz cenu novca i kratkoronih hartija od vrednosti.

Predmet rada trita novca je kupovina, odnosno prodaja novanih sredstava i hartija od vrednosti.

Trite kapitala je oblik trita na kome se novana sredstva trae i nude dugorono. To je specijalizovano trite na kome se trguje dugoronim novanim sredstvima kapitalom i dugoronim hartijama od vrednosti. Transakcije koje se na i u okviru trita kapitala odvajaju nazivaju se kapitalne transakcije, a hartije od vrednosti kojima se trguje na tritu kapitala nazivaju se dugorone hartije od vrednosti ili efekti.

Funkcija trita kapitala je da kupcu kapitala omogui kupovinu, odnosno posedovanje odreenog iznosa njemu nedostajueg i potrebnog kapitala, po najpovoljnijim uslovima, a prodavcu kapitala omogui prodaju odreenog iznosa njemu, u tom momentu, nepotrebnog kapitala po najpovoljnijim uslovima.

Ciljevi trita kapitala su: obezbeenje po trinim uslovima neophodnog i nedostajueg kapitala potrebnog za privredni razvoj, ostvarivanje optimalne alokacije kapitala, odnosno korienje kapitala u najprofitablnije poslove i privredne grane, ostvarivanje najvee mogue kapitalizacije, odnosno prihoda po osnovu vlasnitva nad kapitalom, onemoguavanje monopola i utvrdjivanje stvarne i trine cene kotanja kapitala, odnosno uskladjivanje kamatnih stopa na tritu kapitala.

Devizno trite obuhvata kupovinu i prodaju deviza za domau valutu ili druge devize izmeu banaka i drugih pravnih lica jedne zamlje. Instrument funkcionisanja na deviznom tritu je novac koji moze da bude izraen kao efektivni novac ili valuta, ili kao deviza.

Najea kategorizacija deviza je na:

1. vrste - imaju stabilan kurs

2. meke - kupovna mo je nestalna i nisu konvertibilne

3. klirinke - ona potraivanja u inostranstvu koja se ne mogu iskoristiti za plaanje u treim zemljama

4. konvertibilne - mogu se menjati u druge devize

5. promptne - ve dospela potraivanja u stranoj valuti kojima se ve moe raspolagati

6. terminske - korisnik odreenih vrednosnih papira ne moe odmah njima raspolagati ve tek nakon odreenog vremenskog periodaEmisiono-primarno trite Pod ovim tritom se podrazumeva emisija izdavanje dugoronih obveznica, akcija i drugih hartija od vrednosti sa utvrenom kamatom. Ono vri funkciju emisije efekata, tj. izdavanje i plasiranje efekata. Postoje dve vrste emisije efekata:1. emisije koje banka vri za sopstveni raun

2. emisije koje banka vri za raun svojih komitenata

Sekundaro trie se konkretizuje u daljem nezavisnom procesu slobodnih transakcija hartija od vrednosti, bilo izmeu privrednih subjekata u okviru nacionalnog trita, bilo preko berzanskih efektnih ustanova. Efikasnost sekundarnog trita se meri njegovom mogunou da obezbedi promet irokog izbora HOV, kako po vrsti, tako i po ronosti. Vrste sekundarnog trita:1. nacionalno-sekundarno trite - neformalnog karaktera i odvija se kroz rad brokerskih firmi; glavni uesnici su brokeri i dileri, broker operie kao agent tj. kupoprodaju vri u ime i za raun drugih i ne sme da kupuje i prodaje za i iz svog portfelja HOV; diler najee operie kao principal, to znai da kupuje i prodaje vrednosne hartije u svoje ime i za svoj raun

2. berze - drugo formalno trite HOV; rade po principu aukcija

Instrumenti finansijskog trita (hartije od vrednosti) Hartija od vrednost je pismena isprava koja sadri pismenu obavezu izdavaoca hartije od vrednosti da e zakonitom imaocu hartije od vrednosti ispuniti obavezu zabeleenu u toj ispravi, to znbai da izdavalac odreene HOV nije duan na ispunjenje obaveze koja je data usmeno, a nije sadrana u pismenoj ispravi.Vrste hartija od vrednosti Prema nainu odreivanja poverioca u ispravi hartija od vrednosti moe da glasi: na ime (retka hartija), na donosioca, po naredbi i moe da bude meovita i alternativna kada se pored imena naznaenog na hartiji unosi klauzula na donosioca.Najvanije vrste hartija od vrednosti: 1. Menica predstavlja hartiju od vrednosti izdatu u propisanoj formi kojom jedno lice preuzima obavezu da isplati drugom licu ili po njegovoj naredbi odreenu meninu obavezu, odnosno novani iznos u njoj u odreeno vreme i na odreenom mestu.

Bitni elementi menice su: oznaka na samoj menici, bezuslovni nalog isplate meninog iznosa, ime trasanta, ime trasata, ime remitenta, oznaenje dospelosti, dan i mesto izdavanja menice, mesto izvrenja plaanja.Menine radnje:

a) izdavanje menice - podrazumeva pitanje blanketa na kome se daje menicab) akceptiranje menice - oznaava izjavu kojom trasat svojim potpisom potvruje da prihvata da isplati meninu obavezuc) avaliranje menice - podrazumeva izjavu jednog lica kojom ono jemi da e lice za koje je dat aval isplatiti menicu u roku dospead) indosiranje menice - predstavlja izjavu imaoca menice kojom on prenosi svoja prava po menici na neko drugo licee) isplata menice - podrazumeva isplatu menine obaveze od strane meninog dunika u redovnom postupku isplate, bez sudske intervencijef) protest menice - nastaje ukoliko menini dunik ne isplati menicu o roku dospeag) amortizacija menice - dolazi u obzir kada imaocu menice nestane menicah) zastarelost meninih prava - znai da svi menino-pravni zahtevi protiv akceptanta menice zastarevaju za tri godine, raunajui od roka dospelosti, a menino-pravni zahtevi imaoca menice protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za godinu danaVrste menica: a) sopstvena-vlastita menica (solo menica) - njen izdavalac se obavezuje da e sam i u odreeno vreme i na odreenom mestu isplatiti oznaeni iznos novca licu imenovanom na menici

b) trasirana-vuena menica - osoba koja izdaje menicu (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme dospelosti menice isplati odreenu sumu novca treem licu (remitentu), obavezujui se da e je sam isplatiti ukoliko to ne uini lice kome je dat nalog

2. ek je pismena isprava kojom njen izdavalac daje drugom licu da isplati ekovnu obavezu licu oznaenom u eku, ili donosiocu, ukoliko je ek izdat na donosioca.

Razlike izmedju eka i menice:

a) ek je u osnovi platni instrument, a menica kreditnib) ek kao plativi instrument mora da ima pokrie za njegovu isplatu i u trenutku njegovog izdavanja, a za menicu se mora obezbediti pokrie do dana njenog dospea za isplatuc) ek je hartija od vrednosti koja je iskljuivo plativa po vienju te isplate; ukoliko bi dospelost bila drugaije odreena, ta isprava kao ek ne bi bila vaead) ek moze da glasi i na ime donosioca, dok menica mora iskljhivo da glasi na imeek mora da se zasniva na odreenim naelima, kao to su:

a) naelo pismenosti - strogo formirana pismena HOV sa zakonski propisanim elementima

b) naelo inkorporacije - svi elementi na eku ine celinu i realizuju se samo njegovom prezentacijom

c) naelo fiksne obaveze - sva ekovna prava i obaveze moraju da budu nedvosmisleno oznaeni na njemu

d) naelo solidarnosti - ekovni dunici odgovaraju solidarno za isplatu ekovne obavezee) naelo samostalnosti ekovne obaveze - svaki potpis na eku u pogledu njegove ispravnosti se ceni nezavisno od ostalihf) naelo neposrednosti - svaki ekovni dunik se nalazi u neposrednom odnosu prema imaocu ekag) naelo postojanja ekovnog pokria - pokrie mora da postoji u momentu izdavanja eka, ali i naplate Po nainu oznaavanja korisnika ekovnih prava postoje: ek na ime, ek na donosioca, ek po naredbi (isplata remitentu), alternativni ek (odreeno je lice kome treba da se isplati ekovna obaveza, ali je stavljena i klauzula 'ili donosiocu'), ek trasiran po sopstvenoj naredbi (trasant i remitent su isto lice), rekta-ek (zabranjen je njegov prenos, pa se moe pronositi samo cesijom-ustupanjem).Prema nameni korienja ekovi mogu biti:

a) gotovinski ili blagajniki - onaj kojim trasant izdaje nalog trasatu da iz njegovog pokria isplati remitentu ili po njegovoj naredbi ekovni iznos u gotovom novcu

b) obrachunski ili virmanski - slui za plaanje izmeu trasanta i remitenta bez upotrebe gotovog novca, zbog ega nosi klauzulu 'samo za obraun'

c) barirani ili gotovinski ek - bariranjem ili precrtavanjem je pretvoren u obraunski ekekovne radnje: izdavanje ekova, certifikacija eka, prenos eka, avaliranje eka, isplata eka, naplata, opoziv eka, amortizacija eka, zastarelost ekovnih prava i obaveza.

3. Tovarni list je pismena isprava koja se izdaje prilikom prevoza robe u unutranjem prometu. Mora da sadri ime i adresu poaljioca robe i prevoznika, vrstu, sadraj i koliinu poiljke, vrednost poiljke, mesto opredeljenja, iznos naknade za prevoz, mesto i datum izdavanja tovarnog lista, potpis poaljioca i prevoznika.

4. Konosman (teretnica) je pismena isprava koju izdaje brodar na osnovu ugovora o prevozu robe brodom. Izdavanjem konosmana brodar potvruje prijem odreene robe na prevoz i na osnovu njega poiljalac robe moe istu preuzeti u luci opredeljenja. To je HOV koja uvek glasi na ime. 5. Skladinica je pismena izjava izdata od javnog skladita kojom ono potvruje primanje uvanja odreene robe koja pripada ostaviocu.6. Obveznica je vrsta obligacije kojom se njen izdavalac obavezuje da e licu donosiocu obveznice isplatiti odreenog dana iznos anuitetskog kupona ili pun iznos na koji ona glasi ako se obveznica isplauje odjednom u celini. To su dugorone, neotkazive i lako prenosive hartije od vrednosti koje slue njihovom izdavaocu za prikupljanje finansijskih sredstava od graana i korisnika sredstava za pokrie tekue likvidnosti, reavanje krupnih investicionih poduhvata i za pokrie vika budetskih rashoda nad prihodima.

Obveznica se sastoji iz obveznice i iz anuitetskih kupona.

Mogue su sledee vrste obveznica: a) garantovane - za njihovu isplatu grantuje odreeno pravno lice ili drutveno-politika zajednica

b) negarantovane - za njihvu isplatu ima obavezu samo izdavalac

c) obine - sa pravom imaoca na odreenu kamatu

d) participativne - imaocu pored kamate daju i pravo ucea u dobiti izdavaoca

Razlika izmedju deonica i akcija: obveznice predstavljaju pismenu ispravu o datom oroenom zajmu njihovom izdavaocu, dok akcije predstavljaju uee u delu kapitala njihovog izdavaoca. Obveznice ne daju pravo imaocima na upravljnaje poslovanjem izdavaoca, dok akcije daju akcionarima i pravo na upravljanje akcionarskim drutvom.7. Akcije deonice predstavljaju hartije od vrednosti u kojim je konkretizovan deo osnovne glavnice jednog akcionarskog drutva. U tom smislu, akcija osigurava svom imaocu pravo na dividendu, aktivno i pasivno pravo izbora i uea u upravljanju drutvom, pravo na odgovarajui deo likvidacione kvote u sluaju likvidacije akcionarskog drutva. Koriste se sledee vrste akcija: a) obine - akcionaru daju maksimalna prava (dividendu i pravo glasa)

b) povlasene - imaju prednost u odnosu na obine u pogledu isplate dividende

c) otkupljive - po elji vlasnika mogu se konvertovati u obinePrema kupcima kojima je emisija akcije namenjena, emisija moe da bude:

a) javna - vri se putem javnog poziva graanima i graanskim pravnim licima da svoja finansijska sredstva usmere u kupovinu akcija, ije se oglaavanje vri putem oglasa u dbevnoj tampi

b) privatna - iskljuivo namenjena zaposlenima kod akcionarskog drutvaOsnovne koristi od akcionarstva su:

a) za korporaciju uklanjanje poslovnih ogranienja od kojih je najvanije vezano za pribavljanje kapitala

b) za investitore prua nove investicione mogunosti ija atraktivnost raste srazmerno smanjivanju rizika i ogranienja u prometu akcija, investitor kupuje akcije oekujui da ostvari prihod u sledea dva oblika: u vidu divedende i u kapitalnom dobitku

8. Blagajniki zapisi predstavljaju kratkorone obveznice koje izdaju depozitne banke, a koje ovim bankama slue za pribavljanje stabilnijih poslovnih sredstava, dok poslovnom svetu pogoduju za unosniji plasman njihovoh privremeno slobodnih sredstava.

9. Certifikat je takav vrednosni papir koji mogu izdati samo banke i druge finansijske organizacije s rokom dospea duim od jedne godine i to samo na osnovu deponovanih sredstava.10. Terminski poslovi su ugovori kojima se reguliu poslovi koji se zakljuuju sada, a ostvaruju u budunosti. Mogu biti:a) fjuers ugovori - prenosiv ugovor o prodaji standardizovane koliine trinog materijala

b) svop ugovori - ugovor o istovremenoj promptnoj i terminskog prodaji trinog materijala, kao i zameni jedne bilansne aktive drugom bilansnom aktivom i jedne bilansne pasive drugom bilansnom pasivom

11. Komercijlni zapisi su uvedeni u cilju stvaranja mogunosti preduzea, zadruge i drugih oblika udruivanja sa statusom pravnog lica da na jednostavniji i jeftiniji nain dou do sredstava za prevazilaenje povremenih novanih nestaica (sezonskih oscilacija) i poremeaja u privreivanju.

Opcije su izvedeni finansijski instrumenti. To su ugovori koji kupcu daju pravo da kupuje ili prodaje po odreenoj ceni ili u odreenom vremenskom periodu odreenu koliinu robe ili hartija od vrednosti.Uesnici na tritu novca su:

centralna banka

poslovne banke

specijalizovane posrednike finansijske institucije

Uesnici na tritu kapitala su:

1. investitori, vlasnici kapitala

2. preduzetnici, korisnici kapitala

3. posrednici (banke, berze, investicioni fondovi)

4. drava, koja se moe javiti u ulogama investitora, korisnika, regulatora, kontrolora, ali nikako posrednikaGeneralno, sve uesnike na finansijskim tritima moemo podeliti na: 1. emitente

2. posrednike

3. krajnje kupceFinansijski posrednici su posrednici u transferu sredstava izmeu preduzea i stanovnitva. Tri osnovna tipa finansijskih institucija koje obavljaju ulogu posrednika su: kreditne institucije, berzanske firme i institucionalni investitori. Berzanske firme i institucionalni investitori vezani su za trite kapitala, dok kreditne institucije funkcioniu u sferi depozitno-kreditnih odnosa.Kreditne institucije su finansijske institucije koje plasmane na osnovu formiranog potencijala vre preteno u obliku kredita koji se odobrava preduzeima i graanima. Osnovni oblik ovih institucija su komercijalne (depozitne) banke. Pored njih, postoje i tedionice koje su intermedijarne finansijske institucije koje prikupljaju tedne uloge. Re je o depozitima koji mogu da budu i po vienju, ali koji ne mogu da slue kao neposredno sredstvo plaanja.Finansijske kompanije su kreditne, ali ne i depozitne institucije. One svoj finansijski potencijal formiraju na osnovu emisije dugoronih obveznica na tritu kapitala, emisije komercijalnih zapisa na novanom tritu i na osnovu zajmova kod komercijalnih banaka.

Berzanske firme su finansijske institucije koje se bave poslovima na primarnom i sekundarnom tritu kapitala. Njihov finansijski potencijal se sastoji iz akcionarskog kapitala, kojim finansiraju svoje kratkorone transakcije na tom tritu. U berzanske firme spadaju:1. Investicione banke - pomau kompanijama da izvre emisiju akcija i obveznica na primarnom tritu kapitala.

2. Brokerske i dilerske firme - obavljaju transakcije na sekundarnom tritu kapitala na kome dolazi do kupovine i prodaje ranije emitovanih hartija od vrednosti. Dilerske firme obavljaju transakcije u svoje ime i za svoj raun uz preuzimanje odgovarajue odgovornosti, a mogu obavljati i brokerske poslove.

3. Merant banke - se bave finansiranjem prestruktuiranja veih kompanija.U institucionalne investitore spadaju:1. Osiguravajue organizacije - finansijski posrednici koji za utvrenu naknadu obezbeuju isplatu ugovorene sume, ukoliko nastupi odreeni sluaj.

2. Penzioni fondovi - institucionalni investitori koji obezbeuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda posle okonanja radnog veka.

3. Investicioni fondovi - su profesionalno voene finansijske institucije koje mobiliu kapital vie pojedinaca radi ulaganja u skup hartija od vrednosti razliitih izdavalaca.

4. Fondacije i zaduzbine - dosta heterogena grupa finansijskijh posrednika iji su osnivai raznoliki. To mogu biti fondovi fakulteta, koleda, privatnih kola, umetnika akademija ili fondacija poznatih firma, bogatih porodica i sl.

Poslovanje preduzea na finansijkom tritu - Finansijsko trite se smarta osnovom za obezbeenje adekvatne raspodele kapitala i za ekonomski rast jedne privrede gde ne postoje druga finansijska sredstva osim papirnatog novca, a svaka ekonomska jedinica moe investirati samo onoliko koliko je utedela. Svrha finansijskih trita je da efikasno alociraju tednju krajnjim korisnicima. Efikasna finansijska trita su vana da bi se osiguralo adekvatno probavljanje kapitala i ekonomski rast. Postoje etiri glavna sektora u privredi: domainstva, nefinansijska preduzea, drava i finansijske institucije.Ova etiri sektora stvaraju matricu potraivanja jednih od drugih. to se vie razlikuju naini na koje uteevine teku od krajnjih zajmodavaca do krajnjih zajmopromacam, to su obino efikasnija finansijska trita jedne privrede.Karakteristike finansijskih posrednika:1. Trokovi transakcije - Zbog toga to su finansijski posrednici konstantno u poslu kupovanja primarnih hartija od vrednosti i prodavanja posrednih hartija od vrednosti, mogue su transakcije takvog obima koji je nedostupan zajmoprimcu i pojedinanom tedii. Kao rezultat toga, smanjuju se trokovi transakcija i trokovi povezani s traenjem potencijalnih zajmoprimaca i zajmodavaca.

2. Proizvodnja informacija - Finansijski posrednik moe efikasnije stei informaciju o zajmoprimaocu od zajmodavca.

3. Deljivost i fleksibilnost. - Finansijski posrednik moe prikupiti tednju mnogih pojedinanih tedia da bi kupio primarne hartije od vrednosti razliite veliine.

4. Diverzifikacija rizika - Kupujuci razliite primarne hartije od vrednosti, finansijski posrednik moe diverzifikovati rizik. Ako su te hartije od vrednosti u manjoj korelaciji jedna sa drugom od savrene korelacije, posrednik moe smanjiti rizik fluktuacije vrednosti glavnice.

5. Vreme dospea - Finansijski posrednik je strunjak za kupovinu primarnih hartija od vrednosti i time odstranjuje neugodost da ih tedia direktno kupuje. Sekuritizacija ukljuuje uzimanje nekog nelikvidnog sredstva poput hipoteke, pakovanje u skup slinih sredstava i izdavanje HOV pokrivenih tim skupom sredstavaV Politika investiranjaCilj za svaku firmu je bio maximiziranje ekonomske dobiti, zatim ka konkurentnim tritima i na kraju ka efikasnoj alokaciji resursa.

Tradicionalni finansijski cilj: maksimizacija akcionarskog drutva podrazumeva da je cilj svakog poslovanja da uvea tj. maximizira bogatstvo svojih vlasnika. Za korporaciju u vlasnitvu akcionara to se odnosilo na bogatstvo akcionara. Bogatstvo akcionara je ukupna vrednost uloga u obine akcije neke kompanije, merena cenom po kojom se te akcije mogu prodati. Akcionari stiu bogatstvo od firme na dva naina:1. dividendama i drugim direktnim isplatama gotovine i

2. porastom cene akcija.

Dobro funkcioniue ili efikasno trite kapitala treba da gleda dalje od brojenja izbora i procene vremena i rizika obeanih pogodnosti, radi odredjivanja njihove stvarne vrednosti.

Efikasno trite kapitala je finansijsko trite na kom cene hartija od vrednosti u potpunosti sadre znaaj svih poznatih informacija.

Cilj maximizacije bogatstva akcionara vodi dvoma dopunskim doprinosima ekonomskom blagostanju drutva:1. efektivnoj alokaciji novih investicionih fondova (firme koje najvie zasluuju ove fondove su one koje na najbolji nain koriste novac za zadovoljenje elja njihovih kupaca za robom i uslugama)2. procena investicionog rizika (investitori pruaju snane signale menadmentu putem cena koje su voljni da plate za akcije firme- taj signalizirajui aspekt trita akcija, pod uslovom da postoji povratna informacija u vezi rizika i nivoa povraaja, se smatra jednim od njegovih najznaajnijih svojstava).Investiranje i investicije - Psnovni cilj preduzea je da obezbedi sadanji i budui opstanak, kontinuitet sadanjeg i budueg efikasnog funkcionisanja. Realizacija ovog cilja se pretvara u neprekidan proces koji se odvija pod dejstvom mnogobrojnih uslova i ogranienja.Ovaj se cilj dalje precizira kroz dva dopunska cilja:

1. obezbeenje kontinuiteta funkcionisanja, tj. obezbeenje egzistencije poslovnog sistema i

2. obezbeenje kontinuelnog nastavka efikasnog funkcionisanja, tj. obezbeenje eljenog razvoja preduzea.

S obzirom da se investiranjem ostvaruju osnovni ciljevi preduzea, najvei deo odgovornosti za sudbinu preduzea prenosi se na investicionu politiku preduzea, na izbor valjanih investicija i njihovu efikasnu realizaciju. Kriterijum izbora investicija predstavlja meru valjanosti pojedinih investicionih akcija, meru dostizanja postavljenih ciljeva investiranja i na osnovu njega se definie koju od raspoloivih investicionih akcija treba realizovati.

Investiranje je veoma sloen proces koji obuhvata veliki broj podprocesa, faza i pojedinanih aktivnosti, ija ukupnost u efikasnoj pripremi i realizaciji dovodi do ostvarenja prvobitne zamisli, odnosno do realizacije planiranog investicionog poduhvata.

Proseni kapitalni koeficijent pokazuje koliko je jedinica kapitala ili ukupnih investicija angaovano u stvaranju jedinice proizvodnje, dok marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos izmeu prirasta investicija i prirasta proizvodnje i on moe dase izrazi kao odnos izmeu stope investicija (i) i stope rasta proizvodnje (r).

Investicije imaju veliki znaaj na odruju finansijske teorije koji proistie iz dve ekonomske karakteristike:

1. ogranienost tj. retkost i mogunost alternativne upotrebe ekonomsih resursa

2. budui razvoj kao pretpostavka potpunijeg zadovoljenja potreba u budunosti.

Proizvodne mogunosti predstavljaju skup tzv. tehnolokih efikasnih kombinacija koje se grafiki predstavljaju transformacionom krivom konkavnom na ishodite.

Optimalnost potronje podrazumeva jednakost marginalne stope vremenske preferencije i granine stope prinosa na investicije.

Fierova teorema odvajanja omoguava univerzaolnost procene i investicionog izbora i po njoj se do odluka o investicijama dolazi u dve faze:

1. utvrivanja proizvodnog optimuma i

2. utvrivanje optimuma potronjeInvesticioni projekti ili predlozi, kao alternativne mogunosti internog ulaganja kapitala, mogu se kalsifikovati na:1. nove proizvodnje ili proirenje postojeih,

2. izmetanje opreme ili objekata3. istraivanja i razvoj i

4. istrane radove i nove projekteZa potrebe investicione analize i investicionog menadmenta, veoma je vana klasifikacija na nezavisne i meusobno iskljuive investicione projekte. Nezavisnim projektima se smatraju oni koji ne konkuriu jedan drugom, odnosno ukoliko izbor jednog projekta ne podrazumeva automatsko odbacivanje drugog. Nasuprot tome, meusobno iskljuivi projekti se, kao to im samo ime kae, meusobno iskljuuju, tako da izbor jednog projekta znai automatsko odbacivanje drugog. Zbog toga treba izabrati onaj projekat koji je najbolji s aspekta odabranog investicionog kriterijuma. Odabrani najbolji projekat se i daljem postupku tretira kao nezavisan u relaciji sa drugim projektima i konkurie za raspoloivi kapital za investiranje. Ovaj pristup, koji ogranieni kapital alocira na one projekte koji e maksimizirati ciljne ekonomske efekte, se postie kroz tzv. plan kapitalnog ulaganja. On se u irem smislu definie kao plan koji tangira i dugoronu aktivu i pasivu i alocira ih na one interne potrebe koje e najvie doprineti rentabilnosti preduzea kao celine. Sutina investicionog upravljanja je kvantifikacija oekivanih koristi od projekta i njihovo sueljavanje sa veliinom kapitalnog ulaganja i odabranim investicionim kriterijumima.Dva osnovna pristupa procenjivanju i merenju finansijskih koristi ili efekata investicionih projekata su:

1. tradicionalni ili raunovodstveni i

2. savremeni ili finansijskiTradicionalni pristup podrazumeva projekciju godinjeg finansijskog rezultat u ekonomskom veku projekta i njihovo kompariranje sa uloenim sredstvima- kapitalom. Ovo ima za posledicu nerealnost i netanost periodinih rezultata, pa stoga i proraunate rentabilnosti ulaganja.Savremeni pristup iskazuje efekte investicionih projekata preko njihovog dejstva na novane tokove, odnosno tokove gotovine, kaoi izraz stvarnog poveanja ili smanjenja 'kupovne' snage preduzea.

Da bi upravljanje investicijama u preduzeu bilo uspeno, neophodno je utvrditi jedinstveni investicioni kriterijum, koji je poeljno testirati i ponekad korigovati. Kao osnovni investicioni kriterijumi navode se:

1. cena kapitala - bazira se na neospornoj injenici da kapital bez obzira na njegove izvore ima i svoju cenu i da vredi ulagati ako e oekivana zarada nadoknaditi bar tu cenu, odnosno biti vea od zarade po osnovu drugih realno raspoloivih alternativnih investicionih mogunosti2. standardna stopa prinosa na uloena sredstva - vie empirijski zasnovan kriterijum; kao standardne stope prinosa se koriste:a) eljena stopa prinosa na nova ulaganja - odraz subjektivne i intuitivne procene o prihvatljivoj stopi pronosa

b) stvarna stopa prinosa na postojea ulaganja - izraz iskustvenog ostvarenja na bazi dosadanjeg poslovanja preduzea

c) prosena stopa prinosa za datu privrednu granu - statistiki odnos ukupnih godinjih dobitaka i proseno angaovanih sredstava u grani

d) ciljna stopa prinosa na postojea ulaganja - kolinik izmeu zbira neto godinjeg dobitka i kamate na dugorone dugove posle oporezivanja i zbira sopstvenog kapitala i dugoronih dugova u strukturi kapitala

Metode procene se odnose na etiri metode odreivanja potrebnog kapitala u cilju ocene prohvatljivosti razliitih investicionih predloga:

1. prosena stopa povraaja - predtsavlja odnos prosenog godinjeg profita posle oporezivanja i investicije u projekt; osnovna prednost ove metode je njena jednostavnost, dok se nedostaci ogledaju u tome to se zasniva na obraunu prihoda, a ne na tokovima novca i to izostavlja iz obrauna vremenska razgranienja prihoda i trokova novca

PSP = PGKZ / PU

PGKZ prosena knjigovotstvena godinja zarada

PU poetno ulaganje u projekat

2. period povraaja - govori o broju godina koje su potrebne da se nadoknadi poetno novano ulaganje, to je odnos poetnog ulaganja (PU) i godinjih novanih prihoda (GNP) u periodu povraaja (PP); ako je izraunati period povraaja manji od nekog maksimalno prihvatljivog perioda, investicioni predlog se prihvata i obrnuto

PP = PU / GNP

PP period povracaja

PU pochetno ulaganje

GNP godishnji novchani prihodi

3. interna stopa povraaja investicionog predloga - diskontna stopa koja izjednaava sadanju vrednost oekivanih izdataka sa sadanjom vrednou oekivanih primanja; kriterijum na osnovu koga se prihvata ili odbacuje projekat je poredjenje interne stope povraaja sa traenom, ako je vea projekat se prihvata i obrnuto

n

[ A1 / (1+ r )1] = 0

A1 povraaj novca u periodu t 1 = 0

n period u kome se oekuje priliv novca4. neto sadanja vrednost - svi povraaji novca se diskontuju na sadanju vrednost, koristei traenu stopu povraaja

n

NSV = [ At / ( 1+ k )t ]

At povraaj novca u periodu t

t = 0

k traena stopa povraaja

Indeks profitabilnosti (PI) projekta ili odnos korisnosti i trokova projekta, odnos je sadanje vrednosti buduih priliva novca i poetnog troka. Ako je indeks profitabilnosti 1 ili vei, investicioni predlog je prihvatljiv.

n

PI = [ At / ( 1+ k )t ] /A0

t=1Pri izraunavanju indeksa profitabilnosti rauna se neto indeks, a ne agregatni indeks. Agregatni indeks je odnos sadanje vrednosti novanih prohoda i sadanje vrednosti novanih rashoda.Neto indeks se koristi da bi se napravila razlika izmeu poetnog troka i kasnijih novanih trokova.

Inflacija i odluke o investiranju - Inflatorna ekonomija utie negativno na odluke o planiranju potrebnog kapitala, trokovi amortizacije se zasnivaju na stvarnim, a ne na trokovima zamene. Postojanje inflacije rezultira manjom realnom stopom povraaja i smanjenom motivacijom preduzea da investira kapital. dakle, u periodu inflacije preduzea investiraju manje, trae investicije sa kraim periodom povraaja i postaju manje kapitalno intenzivna. Nominirani tokovi novca uzimaju u obzir oekivanu buduu inflaciju. Ono to je najznaajnije je konzistentnost pri procenama. Rizik pri investiranju istie to da je mali broj investicionih projekata sa tano utvrenim vekom trajanja ili ivotnim ciklusom jer svaka odluka u vezi sa utrokom kapitala je podlona nepoznatom razvoju dogaaja u budunosti.PRAKTIKUM

I Finansijska funkcija u preduzeuPreduzee predstavlja sloen dinamiki i poslovni sistem i svaka funkcija u okviru preduzea predstavlja zasebni posloni sistem ili podsistem, koji je takoe pod uticajem dinamikog integralnog poslovnog sistema.Finansijska funkcija obuhvata sve poslove koje se odnose na obezbeenje potrebnih novanih sredstava za normalno funkcionisanje preduzea kao i aktivnosti usmerene za njihovu racionalnu upotrebu.

Upravljanje finansijama ini jednu funkcionalnu celinu menadmenta iji je zadatak upravljanje novanim tokovima u preduzecu, tanije upravljanje procesom sticanja i korienja novanih sredstava potrebnih za efikasno poslovanje i razvoj preduzea. Ono predstavlja kontinuiranu operativnu aktivnost koja se sastoji u adekvatnom utvrivanju kvantuma potrebnih finansijskih sredstava, njihovom pribavljanju iz najpovoljnijih izvora, racionalnoj upotrebi tih sredstava i stalnom praenju, usmeravanju o kontroli kretanja tj. obrta finansijskih sredstava radi ostvarenja finansijskih ciljeva preduzea.Glavni faktori koji diferenciraju upravljanje finasijama preduzea koja su okrenuta ka svetskim tritima:1. razliit nain oznaavanja valuta2. ekonomska i pravna neusaglaenost3. razlike u jeziku4. kursne razlike5. uloga vlade i6. politiki rizikOdgovornosti finansijskog menadera se mogu podeliti na:

1. finansijsko predvianje i planiranje,

2. donoenje investicionih i finansijskih odluka,

3. kordinaciju i kontrolu i

4. uee na finansijskim tritimaFinansijski menader svoje ponaanje i odluke mora da prilagodi sloenim i promenljivim zahtevima okoline u kojoj deluje. Bitne osobine svakog menadera, a naroito finansijskog, su da bude realna, stabilna i jaka linost, upravo zbog kompleksnostisituacija sa kojima se nosi i rizika sa kojim se suoava. U poslovanju preduzeu postoje tri grupe informacija:

1. informacije za strategijsko odluivanje (uoptene informacije)2. informacije za taktiko odluivanje (neto konkretnije informacije)3. informacije za operativno odluivanje (sasvim konkretne informacije)Iako je svako poslovanje jedinstveno, ono se prvenstveno ogleda se u etiri finansijske aktivnosti:

1. prodaja proizvoda kupcima2. kupovina roba od dobavljaa3. primanje novca-naplata

4. izdavanje novca-isplataPoslovni dokumenti su dokumenti neobraenih finansijskih transakcija budui da svi podaci koji nastaju kao posledica finansijsko-raunovodstvenog sistema moraju ostaviti iza sebe jedan ili vie dokumenata.

Upit, odnosno zahtev za ponudom, predstavlja poslovno pismo kojim kupac trai od prodavca informacije o vrsti proizvoda ili roba i svim uslovima pod kojima moe da kupi proizvode, robu, materijal i sl.

Ponuda je set roba, proizvoda i usluga po odreenoj ceni ili ire, paket ponude sa kojim preduzee nastupa na tritu. Kvalitet ponude definisan je njenom cenom, asortimanom i kvalitetom robe, proizvoda i usluga koji se nude, kontinuitetom ponude, uslovima dopreme, prateim uslugama i sl. Prodavac koristi razna sredstva da kupcu ponudi svoju robu, a jedan od naina je i slanje poslovnih pisama i to u vidu:1. cirkularne ponude (ne oznaava se adresa ve direktno oslovljavanje, jer se umnoava u velikom broju primeraka)

2. opte ponude (poslovno pismo kojim se nudi roba kupcu za kojeg smo se unapred odluili)

3. posebne ponude ( odnose se na posebnu vrstu proizvoda ili usluga koje se nude pod odreenim uslovima; prodavac je razmatra sa velikom panjom budui da vri odabir poslovnih partnera)

Tender predstavlja vrstu javnog nadmetanja u kome se uesnicima nudi da po odreenoj ceni i uslovima dostavljaju ponude za preuzimanje nekog posla ili uee u nekojh poslovnoj transakciji.

Porudbenica je formalni oblik naruivanja materijala, snovnih sredstava i sl. od dobavljaa. Sadri podatke o tome ko je izvrio porudbinu, kada je to uinjeno, ta je porueno, kada je termin za isporuku... Sainjava se u vie primeraka, pri emu je najmanji broj dva, a najee etiri.Kupoprodajni ugovor je dokument kojim se potvruje saglasnost dveju volja da se obavi posao bez obzira da li je u pitanju kupoprodaja proizvoda, roba ili usluga. Specifino je da se najee pripremaju od jedne stranke, a potom dostavlju drugoj stranki na potpis i saglasnost.Propratno pismo je kratko pismo koje pomae poslovnom partneru da poalje neki vaan dokument kao to je kupoprodajni ugovor, faktura i sl, a koristi se da bi se u njemu naglasilo ono to je bitno da se sa dokumentom uradi, odnosno kako i na koji nain da se postupi da bi se poslovi uspeno realizovali.

Profaktura je dokument koji izdaje prodavac zainteresovanom kupcu za robu koju kupac odabere, ali tek poto dokae da je odabranu robu i platio. Izdaje se samo kada prodavac ima robu u skladitu, jer ona znai da e se po dokazivanju uplate roba odmah i isporuiti.

Faktura je novani dokument na osnovu koga se obavlja isplata naknade za obavljeni posao ili isporuenu robu. Faktura se mora platiti u ugovorenom roku, a u sluaju da se to ne izvri dolazi do pokretanja spora. Ona predstavlja osnovu za knjienje u raunovodstvenim evidencijama.

Otpremnica je dokument koji nastaje u momentu izvrenja naloga kupca. Otpremnica se pravi u vie primeraka, najee tri i to za kupca, magacionera i fakturistu prodavca.

Prodaja je rezultat kontinuiteta proizvodnje i poslovanja preduzea pri emu prodajni viklus zapoinje porudbinom kupca, a zavrava se transportom robe ili proizvoda do kupca.Nabavka je suprotna procesu prodaje, jer se zasniva na prbavljanju potrebnih resursa od dobavljaa. Ovaj proces poinje utvrivanjem potrebe za nabavkom, a zavrava se prijemom robe u skladite.II Finansijsko poslovanje preduzeaPlatni promet se odnosi na sva plaanja meu uesnicima platnog prometa, bez obzira da li su u pitanju pravna ili politika lica tj. sva plaanja bez obzira ko ih obavlja, kada i zato. Uesnici platnog prometa su lice koje plaa i lice kome se plaa. Razlikujemo:1. platni promet u uem smislu - plaanje meu uesnicima unutranjeg platnog prometa koje moe da se obavi bez posrednika; naziva se jo i gotovinsko plaanje

2. platni promet u irem smislu - plaanja se vre preko rauna koji se nalazi kod nosioca platnog prometa (banke, pote ili slube platnog prometa)

Unutranji platni promet su sva plaanja koja se obavljaju novcem zemlje u kojoj se nalazi nalogodavac, inicijalna banka, odredina banka i primalac.Meunarodni platni promet se odnosi na plaanje izmeu lica koji se nalaze u dve ili vie drava.

Plaanje je prenos novanih sredstava s jednog rauna na drugi raun zarad likvidacije duniko-poverilakog ili drugog materijalno-pravnog odnosa. Instrumenti bezgotovinskog platnog prometa:1. nalog za uplatu - koristi se pri uplati gotovine u korist rauna uesnika u platnom prometu; najee se koristi za uplatu dnevnog pazara preduzea na iro raun, ali ga koriste i graani za razliite uplate2. nalog za isplatu - uesnik platnog prometa koji na teret svog raina nalae isplatu odreenog iznosa novanih sredstava.

3. nalog za prenos - koristi uesnik platnog prometa koji na teret svog rauna nalaze prenos odreenog iznosa novanih sredstava

4. nalog za naplatu - upotrebljava se kada poverilac (fiziko ili pravno lice koje prima uplatu u transakciji plaanja) naloi banci da na teret dunika (fiziko ili pravno lice koje vri plaanje u transkciji plaanja) prenese odreen iznos sredstava u korist rauna poverioca, a po osnovu naplate hartija od vrednosti, regresa, premija ili po drugim osnovama

Posebni naini plaanja:

1. akreditiv2. kompenzacija

3. cesija

4. asignacija

5. menica

6. preuzimanje duga

Kompenzacija je prebijanje dugova izmeu dva lica koja jedno prema drugom istovremeno imaju i poloaj poverioca i poloaj dunika, te umesto dve isplate vre jednu do iznosa manjeg duga ime se omoguava gaenje obaveza bez efektivnog plaanja. Razlika izmeu iznosa vee i manje obaveze se izmiruje redovnim postupkom plaanja.Cesija je ustupanje potraivanja putem ugovora izmeu poverioca (cedenta) i treeg lica (cesionara) na osnovu koga prijemnik stie prema duniku (cesusu) ista prava koja je ustupilac imao prema njemu do ustupanja. Nastaje uglavnom sudskom odlukom.

Preduzimanje duga je pravni posao kojim tree lice preuzima na sebe dugovanje iz postojeeg duniko-poverilakog odnosa i time postaje novi dunik. Ugovor se stvara izmeu novog i postojeeg dunika. Razlika izmeu cesije i preuzimanja duga je u tome to kod preuzimanja duga dolazi do prenoenja obaveza dunika, dok kod cesije dolazi do prenoenja potraivanja.

Asignacija je upuivanje kojim jedno lice (asignant) upuuje drugo lice (asgnat) da odreeni iznos plati treem licu (asignatoru). Sprovodi se nasledei nacin:

prvo preduzee upuuje nalog drugom da za njegov raun izmiri obavezu prema treem

drugo preduzee prihvata izmirenje obaveze prema treem licu za raun prvog i

tree preduzee na ovaj nain prihvata izmirenje potraivanja od prva dvaRazlika izmeu asignacije i preuzimanja duga je u tome to kod preuzimanja duga prestaje obaveza prvobitnog dunika prema poveriocu , dok kod asignacije pprvobitni dunik (asignant) i dalje ostaje u obavezi prema poveriocu (asignatoru).

Prinos je ostvarena dobit od investicije, ali i bilo koja promena u trinoj ceni, koja se obino izraava kao postotak poetne trine cene investicije.1