POSLOVNE FINANSIJEPredavanja iz predmetaUpravljanje finansijama preduzea

Nastanak, razvoj i znaaj finansijskog medamentaPostojanje finansijske funkcijeZnaaj finansijske funkcijeOperativne i strateke finansijeUpravljanje tokovima gotovineAnaliza finansijskog stanja i finansijskog poloaja organizacijeFinansijska kontrolaFinansijsko planiranje

Osnovni ciljevi kompanijaMaksimiranje profitaMaksimiranje cene akcijaRast prodaje i trinog ueaMaksimiranje prinosa po akciji

Zadaci finansijskg menadmentafinansijska analiza i planiranje;investcione odluke;odluke o nainu finansiranje i strukturi kapitala;upravljanje obrtnim kapitalom;upravljanje rizicimaosiguranje i zatita interesa akcionara i vlasnika

Kljune odluke u finan.menad.odluke koje se tiu investiranja;odluke koje se tiu finansiranja;odluke o dividendama

Oblici organizovanja biznisaprivatno vlasnitvo;partnerski odnos;korporacija

Organizacija i vodjenje finansijskog menadmenta predominantno zavisi od ovih oblika

FINANSIJSKO PLANIRANJEDefinicije- svesna delatnost u cilju stvaranja reda u finansijkom podruju -finansijska prognoza odnosno utvrdjivanje oekivanih primanja i izdavanja koja proizilaze iz poslovnih tokova preduzea-odluke o optimalnoj upotrebi sredstava plaanja

Vrste finansijkih planovapojedinani (za odredjenja podruja aktivnosti)i kombinovani (primanja i izdavanja novanih sredstava u celini)Vremenski (kratkoroni, srednjoroni i dugoroni finansijski planovi)

Tehnike finansijskog planiranjatrend analizalinearna regresijaekonomske tehnikebudetiranje i biznis planovi

Tehnike finansijskog planiranjaPlanski bilans stanjaPlansski bilans uspehaPlanirani cash flow

Izvedeni planoviPlan prodaje i profita;Plan proizvodnje i zaliha;Plan trokova i nabavke;Plan kapitalnih ulaganja

FINANSIJSKA KONTROLAOdstupanje stvarnih od planiranih veliina i utvrdjivanje razloga odstupanjaOsnov finansijske kontrole:-finansijski plan;-bilans stanja i uspeha;instrumenti finansijske analize

ORGANIZACIJA FINANSIJSKE FUNCKIJEZavisi:veliine preduzea;vrste preduzea;opte organizacije preduzea;obima zadataka na podruju finansijske funkcije

Oblici organizacije finansijske funkcije

FINANSIJSKA POLITIKASve mere koje obuhvataju promenu aktive I pasive u bilansu stanja preduzeaUtvrdjivanje ciljevaPravila finansiranja

Ciljevi finansijske politikePoveanje finansijske sposobnosti preduzeaKratkorona komponenta se odnosi na sposobnost plaanja dospelih obaveza-poboljanje likvidnostiDugorona komponenta-adekvatna finansijska struktura i sposobnost uveanja imovine i poboljanja rentabilnosti

Principi finanijske politikePrincip rentabilnosti;princip likvidnosti;princip sigurnosti i nezavisnosti;princip zatite od prezaduenosti;princip fleksibilnosti;princip optimalnog akvizicionog dejstva slike finansiranja

Pravila finansiranjavertikalna pravila finansiranjahorizontalna pravila finansiranja

Vertikalna pravila finansiranja-proizilaze iz odnosa bilansa po vertikali;-Pravilo za odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala (zlatno pravilo izravnjanja rizika) Sopstveni kapital jednak pozajm.kapit

Bilans stanjaAktiva PasivaStalna imovina KapitalObrtna imovina Dug.obav.zalihe Kratkor. ob.potrazivanja Pasiv.vr.raz. gotovinaAktiv.vrem.raz.

Vertikalna pravila finansiranjaPravilo 1:1Pravilo 2:1 (u korist sopstvenog kapitala)Ne garantuje likvidnost preduzeaLikvidnost zavisi od priliva i odliva gotovinePravila za iznos rezervi prema sopstvenom kapitalu

Horizontalna pravila finansiranjaProizilaze iz odnosa delova bilansa po horizontaliNaziva se jos i klasina i zlatna pravila finansiranjaPravila: -bankarsko pravilo -bilansna pravila -Pravila finansiranja 1:1 -pravila finansiranja 2:1

Horizontalna pravila finansiranjaBilansna pravila:-bilansno pravilo u uem smislu;-bilansno pravilo u irem smislu

Bilansno pravilo u uem smislu:fiksna sredstva treba da budu pokrivena sopstvenim i dugoronim pozajmljenim kapitalom;Obrtna sredstva kratkoronim pozajmljenim kapitalom

Horizontalna pravila finansiranjaFiksna sredstva=dugoroni kapital (sopstveni i pozajmljeni)

Bilansno pravilo u irem smislufiksna sredstva+trajna obrtna sredstva=dugoroni kapitla (sopstveni i pozajmljeni)

Horizontalna pravila finansiranjaPravila finansiranja 1:1 i 2:1 imaju za cilj obezbedjenje likvidnosti kompanije(gotovina+potraivanja=kratkorone obaveze)

Pravilo 2:1Vrednost obrtnih sredstava mora biti dva puta vea od kratkoronih obaveza

FINANSIJSKA ANALIZACiljevi:Uoavanje slabosti u finkcionisanju finans. funkcijeEksterni i interni ciljevi;kakva je likvidnsot preduzea;da li prati realizaciju projetovanih budetada li ostvaruje profit;

FINANSIJSKA ANALIZAKorisnici:-interni -eksterni (kreditorima i poverioci)

Zavisno od predmeta (analiza bilansa stanja i bilansa uspehaPrema vremenu posmatranja (statika i dinamika)

FINANSIJSKA ANALIZAPolazne osnove finanisijsek analize

osnovni dokumenti:bilans stanja, bilans uspeha i izvetaj o tokovima gotovine

Kod analize bilansa stanja neophodno je:opreznost jer pozicije esto ne izraavju pravu vrednost imovine;odredjene pozicije se moraju procenjivati

FINANSIJSKA ANALIZAKod bilansa uspeha:izvetaj o prihodima i rashodima;nain upotrebe sredstava,efikasnost finanisranja operacija,nain upotrebe sredstava u smislu potovanja ostvarenog i planiranog

Bilans uspeha

Bilans uspeha

Bilans uspeha

Izvestaj o novcanim tokovima

Izvestaj o novcanim tokovima

Bilans stanja

Bilans stanja

Analize:

Neto obrtni fond:NOF = DK FS (DK-dugorocni kap.)Neto obrtna sredstva NOS = OS KOOS-obrtna sredstvaKO-kratkorone obaveze

Osnovni finansijski pokazateljipokazatelji likvidnosti;pokazatelji finansijske strukture;pokazatelji aktivnosti;pokazatelji rentabilnosti

Pokazatelji likdidnostiracio opte likviodnosti;racio reducirane likvidnosti;racio najreduciranije likdidnosti

Pokazatelji finansijske struktureracio sigurnosti (SK/PK)odnos pozajmojenog i ukupnog kapitala OP = PK/UKodnos poslovne dobiti i rashoda po osnovu kamata

Pkazatelji aktivnostikoeficijent obrta zaliha;koeficijetn obrta kupaca;koeficijetn obrtna dobaljaa;koeficijetn obrta gotovine;koeficijent obrtna ukupnih obrtnih sredstav a;koeficijent obrtan ukupnih poslovnih sredstava;koeficijetn obrtna stalnih sredstava

Pokazatelji rentabilnosti

racio rentabiliteta sopostvneog kapitala; (neto dobit/sopstveni kap.)racio rentabiliteta ukupnog kapitala(dobit/ukupni kapital

Grafikon rentabilnostidonja granica rentabiliteta kompnije FTDGR =---------- 1 VT/PpPp-prihod od prodaje

Finansijko upravljanje obrtnim sredstvimaodluke:nivo i nain finansiranje ukupne obrtne imovine;efikasno upravljenje svim pozicijama u delu obrntog kapitala

Finansijko upravljanje obrtnim sredstvimaPolitika finansiranja obrtnih sredstavavrste proizvodaduine repro ciklusanivoa prodajekreditne politikeefikasnosti upravlja obrtnim sredstvima

Finansijko upravljanje obrtnim sredstvimaAgresivni metod finansiranja obrtnih sredstava (finansiranje prema rocnosti);Konzervativni metod finansiranja; (finansiranje dugoronim izvorima, a samo izuzetno neke pozicije kratkoronimizvorima)Kombinovani metod finansiranja (najei u praksi)

Menadment zalihaUpravljanje zalihama predstavlja jedan od najveih izazova u poslovanju svakog preduzea. Pored potrebe za preciznom evidencijom i praenjem zaliha od izuzetne je vanosti odravanje optimalnog nivoa zaliha u preduzeu, jer i vii i nii nivo zaliha predstavlja dodatni troak za preduzee. Efikasno upravljanje zalihama doprinosi smanjenju trokova, ali i boljoj iskorienosti kapaciteta i, uopte, boljoj organizaciji preduzea. Jedan od najlakih naina za praenje zaliha je taj da se za odreeni matini podatak (sirovinu, repromaterijal, poluproizvod, proizvod itd.) definiu minimalne, maksimalne, prosene i kritine zalihe.

Menadment zalihaPosebno je vano definisati nivo kritinih zaliha, jer je na bazi ovog kriterijuma mogue pokrenuti proces nabavke robe ili proces proizvodnje kada zalihe padnu ispod kritinog nivoaZatim, u procesu nabavke ponekad je vano definisati standardne koliine prilikom nabavke nekog repromaterijala ili sirovine, a ukoliko se nabavka vri u standardnim koliinama mogue je definisati i faktor zaokruivanja, kako bi se nabavka uvek vrila u skladu sa komercijalnim pakovanjem repromaterijala, sirovine, trgovake robe .

Menadment zalihaU procesu nabavke moe se odrediti i vreme potrebno za nabavku, od slanja narudbenice dobavljau do vremena prijema poruenih artikala. Na bazi ovih vremena mogue je planirati prodaju ili proizvodnju. Naravno, da li e ova vremena biti ispotovana od strane dobavljaa zavisi od poslovne politike prema dobavljaima i od kvaliteta sklopljenih ugovora; ali opet, program omoguava rangiranje dobavljaa na bazi prethodno definisanih kriterijuma

Menadment zalihaNa osnovu jednog ili vie radnih naloga, planova proizvodnje ili porudbina kupaca i brojnih zadatih kriterijuma sistem moe izraunati optimalne koliine materijala ili poluproizvoda koje je potrebno nabaviti. Nakon ovoga mogue je direktno generisati nabavni nalog ili narudbenicu dobavljau. Na ovaj nain sinhronizuje se rad pripreme proizvodnje i nabavke i postie se vii nivo organizacije, ime se znaajno sniavaju trokovi poslovanja preduzea.

Menadment zalihaVrste zaliha:Zaliha sirovina i materijalaZalihe poluproizvodaZalihe gotovih proizvoda

Menadment zalihaNivo zaliha zavisi:

Ekonomske veliine porudbineEkonomske veliine proizvodne serijeVreme pribavljanja zaliha

Ekonomska veliina porudebnice

Ekonomska veliina proizvodne serije

Optimizacija zalihaEFIKASNOST:JEDNA OD METODA SMANJENJA TROKOVA SU OPTIMALNEZALIHEZalihe u naem skladitu su nita drugo nego potencijalni TROKOVI.Ako je roba s kojom radimo kratkog veka trajanja, onda postoji rizik od otpisivanja zaliha. Zalihe su takodje avansirani novac koji jo nismo naplatili od naeg kupca

Model upravljnja zalihamaAko se pootravaju uslovi plaanja, onda nai dobavljai vie ne isporuuju robu bez uplate, a nai manji kupci su u sve veim problemima sa cash flow-om pa tako novac od njih stie puno kasnije. Imajui na umu da novac ima odredjenu cenu, mi plaamo tu cenu za robu koju drimo na zalihama sve dok je ne prodamo.

Model upravljnja zalihamaJIT (Just in time)JIT business je metodologija kojom popunjavamo sve praznine u procesima, a posebno u supply chainu. Ova se metodologija naruito primenjuje u proizvodnji gde optimizira vrijeme izmedju momenta kad se roba izbaci s linije i isporui kupcima kroz model KANBANa ili OZNAKA. JIT znaajno poveava povrat investicije, efikasnost i kvalitet.

Model upravljnja zalihamaDOBAVLJAI i KLIJENTI upravljaju naim zalihama. Prvenstveno, se kompanija moe odluiti da primeni jednu od dva modela upravljanja zalihama:Model 1)Vendori ili dobavljai upravljaju naim zalihama kroz princip da se u sluaju ovog odabira, a upotrebom JIT metodologije, dobavlja smatra upravljaem procesa. U tom se sluaju dobavljau, kao iskusnijem u analizama potreba kupaca za njegovim proizvodom, ostavlja cjelokupan management zaliha. Dobavlja distributeru sugerie ili odredjuje situaciju zaliha kako bi se zalihe optimizirale

Model upravljnja zalihamaU tom se sluaju dobavljau, kao iskusnijem u analizama potreba kupaca za njegovim proizvodom, ostavlja cjelokupan management zaliha. Dobavlja distributeru sugerie ili odredjuje situaciju zaliha kako bi se zalihe optimiziraleMnogi proizvodjai danas obuavaju svoje prodajno osoblje da upravo oni budu savetnici svojim klijentima (distributerima ili maloprodajama) u tome koje proizvode treba, a koje ne, imati na zalihama i u kojim koliinama.

Model upravljnja zalihamaModel 2)Klijenti upravljaju naim zalihama, ako se opredjelimo za metodologiju JITa u kojoj klijent kao upravlja svoje situacije prodaje realizuje i svoje narudbe, a time kontrolie koliko zaliha eli da imaOstale metode poveanja efikasnosti prilikom upravljanja zalihama

Model upravljnja zalihamaTzv. LEAN PRODUCTION i LEAN CONSUMPTION omoguavaju da se u projektu poveanja efikasnosti osigura to krae vreme za klijenta i za proizvodjaa u kome e se bez nepotrebnih gubitaka resursa u procesima proizvesti UPRAVO ono to klijentu zaista treba.Za razliku od JIT metode koju su implementirali u Toyoti i Fordu, pionir SIX SIGMA strategije je bila Motorola. Fokus ove business management strategije je takodje smanjenje trokova i poveanje profita kroz maksimalnu efikasnost.

SavetiKad bolje sagledamo stvari, mi u svojoj kui odlino upravljamo zalihama. im se desi prvo bacanje hrane iz friidera ili poveaju trokovi, poveale su se i zalihe u kui (zalihe odjee, novih lampi, televizora, itd).Ono tokompaniji moe pomoi da solidnije upravlja zalihama (a moda i nama u kui) je sljedee:

SavetiOdredi potrebno i otpimalno stanje zaliha;Prati stanje zaliha;Smanji trokove zaliha (kupuj vrednost za novac artikle, nemoj uvati puter na suncu da ne propadne, ne kupuj puter koji je pred istek roka, imaj na umu da jednako kvalitetan puter moemo nai i po manjoj cijeni, ne dri pola friidera prazno, kupi manji friider koji troi manje struje....)

SavetiNaui sve o cijenama i marama (nemoj da ostane bez neega to donosi benefit tvome zdravlju (maru businessu)).Prati ponaanje zalihaPonaaj se prema zalihama kao prema novcu u cashu (paljivo dakle!)Sloi prema merchendising standardima i promoviiKoordiniraj zalihe prema branama

MENADMENT POTRAIVANJAPotraivanja od kupacaPotraivanja od kupaca u zemljiPotraivanja od kupaca u inostranstvu

MENADMENT POTRAIVANJAVeoma bitna poslovna aktivnost koja utie na ukupni poloaj preduzea i kvalitet poslovanjaNekoliko naina prodaje robe i usluga:prodaja za gotovo Prodaja na avansProdaja na odloeno plaanje

MENADMENT POTRAIVANJAKREDITNA POLITIKAKreditna politika je skup standarda koji odreuju uslove odobravanja odreenog iznosa i vrsta kredita kupcima.Ova politika ima dve dimenzije:1. Kreditne standarde2. Kreditnu analizu

MENADMENT POTRAIVANJAKreditni standardi i analiza su izraz pojedinane situacije svakog preduzea koje postavlja svoju kreditnu politiku, pa iz tog razloga nije ih mogue univerzalno klasifikovati. Kreditna odluka poiva na kreditnim standardima.Odluka o ponudi kredita kupcima zavisi od verovatnoe plaanja.

MENADMENT POTRAIVANJAKreditna analiza je procedura odreivanja verovatnoe plaanja duga od strane kupca. Za ovu analizu su bitni podaci iz evidencija, prolo iskustvo sa kupcem na osnovu kojih se donose ocene o platenoj sposobnosti kupca.Kada se radi o novom kupcu, preduzee vri procenu njegovog boniteta kod neke druge agencije ili biroa koji se bavi profesionalno rangiranjem i ocenom kreditnog bonitetapreduzea ili jo jednostavnije, kod banke kod koje kupac imaraun.

MENADMENT POTRAIVANJAKada se radi o novom kupcu, preduzee vri procenu njegovog boniteta kod neke druge agencije ili biroa koji se bavi profesionalno rangiranjem i ocenom kreditnog boniteta preduzea ili jo jednostavnije, kod banke kod koje kupac ima raun.

MENADMENT POTRAIVANJAKupci moraju da dostave regularni finansijski izvetaj, bilans stanja i uspeha za nekoliko poslednjih godina. Na bazi dobijenih informacija izraunavaju se finansijska racia u cilju donoenja ocene o likvidnosti, rentabilnosti, i sposobnosti zaduivanja kupca.

MENADMENT POTRAIVANJAKreditna analiza daje ocenu o kreditnim sposobnostima kupca , na osnovu koje se utvruje maksimalni iznos kredita koji kupac moe da podnese. Kupcu se odobrava gornji limit duga, takozvani otvoreni kredit koji kupac moe da ima pri kupovini u bilo kom trenutku u toku godine.

MENADMENT POTRAIVANJAOtvoreni kredit je korisni kreditni instrument jer omoguava utedu na trokovima provere boniteta svaki put kada bi se kupcu vrila isporuka proizvoda ili usluga na kredit.

MENADMENT POTRAIVANJANakon prikupljenih podataka i analize o kreditnom bonitetu kupca, ovi podaci se numeriki rangiraju prema sledeim karakteristikama:Karakteru kupcaKapacitetu plaanjaVeliini kapitalaKolateralnom obezbeenju od strane kupcaUslovima poslovanja kupca

MENADMENT POTRAIVANJAKarakter kupca izraava se stepenom verovatnoe opotovanju obaveza od strane kupca. Ovaj pokazatelj istie subjektivne ocene o kupcu - da li e svoje obaveze namirivati u roku ili e ih odlagati i pokuavati da ih izbegne. Pokazalo se da je ovaj moralni faktor izuzetno bitan za donoenje odluke o kreditiranju

MENADMENT POTRAIVANJAKapacitet plaanja- odnosi se na procenu finansijske sposobnosti kupca, a ona se vri na bazi podataka iz finansijskih izvetaja preduzea iz proteklih par godina.Veliina kapitala govori o optem finansijskom stanju kupca , koje se procenjuje na osnovu klasinih indikatora finansijske racio analize, meu kojima je od najvee vanostiveliina sopstvenog kapitala.

MENADMENT POTRAIVANJAKolateralno obezbeenje- trai se u imovini koja moe da poslui kao realni zalog za dug. Uslovi poslovanja - oni podrazumevaju uticaj spoljnih faktora i tendencija na finansijski status kupca i koji bi mogli da utiu na njegovu sposobnost izvravanja preuzetih obaveza.

MENADMENT POTRAIVANJAKreditna analiza se zbog trokova svoga sprovoenja, vri samo u sluaju visokih potencijalnih iznosa prodaje na kredit ili u pitanju sumnjivih narudbi to opravdava njeno sprovoenje.

MENADMENT POTRAIVANJAPOLITIKA NAPLATESledei korak nakon odobravanja kredita je ustanovljavanjepolitike naplate. Ova politika zahteva postavljanje odreene strategije ikompetentno prosuivanje. Politika naplate je zapravo procedura koja se sastoji od praenja potraivanja od kupaca i niza drugih mera u cilju naplate potraivanja.

MENADMENT POTRAIVANJAPreduzee vodi evidenciju i klasifikaciju o svim dugovanjimakupaca i to po datumima dospelosti rauna za naplatu. To danas prikazuju softverski sistemi.Nivo gubitaka usled nenaplaenih potraivanja zavisi kako od politike naplate tako i od politike kreditiranja.

MENADMENT POTRAIVANJAUkoliko kupci po isteku kreditnog perioda ne plate dugovanje sainjava se izvetaj o dugovanju.Taktika naplate potraivanja od kupaca koji kasne sa izmirenjem svojih obaveza obino poinje : pismenom opomenom telefonskom urgencijom linom posetom kupcu i na kraju pravnim sredstvima

MENADMENT POTRAIVANJAFaktoring - Vaan oblik kredita i servisiranja naplate potraivanja odkupaca. On praktino predstavlja prodaju potraivanja od kupaca uzdiskont, specijalizovanim institucijama i drugim finansijskim institucijama koje su registrovane za ove poslove, koje senazivaju faktori.

MENADMENT POTRAIVANJAFaktoring - Vaan oblik kredita i servisiranja naplate potraivanja odkupaca. On praktino predstavlja prodaju potraivanja od kupaca uz diskont, specijalizovanim institucijama i drugim finansijskim institucijama koje su registrovane za ove poslove, koje se nazivaju faktori.

MENADMENT POTRAIVANJAPreduzee sa faktorom sklapa ugovor o prodaji svojih potraivanja od kupaca. Radi se o kontinuiranoj prodaji svih potraivanja ili samo pojedinih potraivanja. Moe se ugovoriti otkazni rok od 60 dana Preduzee dostavlja faktoru spisak kupaca, vrednostprodaje i kreditne uslove prodaje.

MENADMENT POTRAIVANJAPo izvrenoj isporuci roba ili usluga, kupcima se ispostavljafaktura na kojoj je navedeno da se plaanje vri iskljuivo na raun faktora, jedan primerak fakture se dostavlja faktoru. Bitno je naglasiti da faktor ne preuzima rizik naplate, ukoliko preduzee isporui robu neugovorenog kvaliteta i ukoliko doe do sporova koji bi nastali u samoj isporuci robe.

MENADMENT POTRAIVANJAUgovorom se mogu predvideti razliiti naini plaanja obaveze:1. Faktor moe izvriti uplatu preduzeu odmah nakon prijema fakture i u tom sluaju faktor kreditira preduzee i na dati iznos obraunava kamatu koja je za 2 % do 5% vea od tekue kamatne stope.2. Faktor moe izvriti uplatu preduzeu i pre isporuke robe kupcima, im preduzeu omoguava finansiranje nabavkesirovina, materijala i vrenje drugih plaanja.

MENADMENT POTRAIVANJAZa svoje usluge faktor naplauje komisionu proviziju od preduzea, koja se kree od 2 do 4% nominalne vrednostipotraivanja. Visina komisione provizije zavisi i od delatnosti preduzea, ukupnog godinjeg obima prodaje, koeficijenta obrta kupca, prosenog dnevnog iznosa prodaje, prosenog perioda naplate, broja kupaca, kreditnih uslova za kupce itd..

MENADMENT POTRAIVANJAPrimer: Preduzee prodaje svoja potraivanja u iznosu od 10.000 din,uz naknadu za naplatu potraivanja od 2%Tada e Faktor kreditirati raun preduzea sa 9.800 din. Ako kompanija eli vui sredstva sa tog rauna pre dospea potraivanja, morae faktoru platiti naknadu recimo 1,5 %meseno za korienje sredstava.

MENADMENT POTRAIVANJAAko eli gotovinski predujam, a potraivanja proseno dospevaju svakih mesec dana,kamatni troak e priblino biti = 0,015 x 9.800 din = 147 dinUkupni troak se sastoji od =Naknade naplate potraivanja + kamate za eventualni predujam.

MENADZMENT INVESTICIJA

Budetiranje kapitalaCilj investcionih ulaganja:nabavke i izgradnja sredstava;zamena moderinizacija

Planiranje investcionih projekatapripremaocena izvodjenjepraenje efekata-Budet: plan u kome su detaljno prikazani prilivi i odlivi sredstava u toku investcionog projekta

Sadraj budeta projektaekonomski vek projektavrednost inicijalnog kapitalnog izdat.novani gotovoinski tok u ekonomskom veku projektaneto rezidualna vrednostdiskontna stopastepen rizika u ostvarenju projektovanih gotovinskih tokova

Ekoomski vek projektafiziki vek projektatehnoloko vek projektaproizvodno-trini vek projekta

Ekonomsko-finansijski aspekt investcionog projektaanaliza tritainvesticije u osnovna sredstvaukupna prihod i trokovi proizvodnjeobraun potrebnih obrtnih sredstavaizvori finansiranja investicijabilans stanjabilans uspehafinansijski tokovi

Investcije u osnovna sredstvaTabele

Neto novani tokPRILIVI-Neto dobit-Amortizacija-Smanjenje zaliha-Smanjenje potraivanja-Smanjenje gotovine-Poveanje salda dobavljaa-Poveanje ostalih izvoraPoveanje dugoronih kredita

Neto novani tokODLIVI:-Ulaganje u osnovna sredstva (reinves-Ulaganje u osnovna sredstva(nove inv-Otplata dugoronih kredita-Otplata kratkoronih kredita-Smanjenje dobavljaa-Smanjenje ostalih izvora iz poslovanja-Poveanje potraivanja-Poveanje zaliha-Poveanje gotovineIII NETO NOVANI TOK

Analiza rizika investiranjaKorporativni rizikTrini ili beta rizik (rizik koji ne deluje samo na jedan ve sa sve investcione projekte istovremeno)-inflacijaresijaskok kamatnih stopa

Merenje rizikaAnaliza osetljivostiAnaliza scenariaStandardna devijacija

Beta koeficijent MK - n M K b = M - n M

M = rm - rf K = rj - rfrj - stopa prinosa (povracaja projekta)rm trzisna stopa prinosarf - bezrizicna stopa prinosa (na drzavne obveznice i sl)n ekonomski vek projekta

Diskontna stopaZbir stope trinog i korptorativng rizika

Ocena investicijeNeto sadanja vrednostInterna stopa rentabilitetaRok povraaja

STRUKTURA KAPITALAZnaaj optimalne strukture kapitala:-maksimiziranje cene akcija;-minimiziranje cene kapitala

Glavne komponenete strukture kapitla:-dugovni kapital (pozajmljeni izvori)-preferencijalne akcije;obini akcijski kapital(obine akcije

STRUKTURA KAPITALADugovni kapital (dug):dileme:Koliko sredstava pribaviti:Koje izvore koristitiFaktori koji utiu na odluke:-cene izvora finansiranja;-uslovi otplate;-sredstva obezbedjenja-emitovanje obveznica

Akcionarksi kapitalPreferencijalne akcije-pravo prvenstva naplate dividende;-pravo prvenstva naplate posedovanih akcije u sluaju likvid.;-pravo na vie glasova u skuptini akcionara;-prava pree kupovine u sluajevima nove emisije i dr.

Akcionarski kapitalObilan akcionarksi kapital:-obinih akcija;-zadranog dela profita;-uplaenog kapitala-pripada obinim akiconarima i internog je karaktera

Finasiranje kroz emisiju obinih akcijaPogodnosti za korporaciju:ne obavezuje firmu da vri fiksne isplate;nemaju fiksiran rok dopsea i nikada se ne otplauju;prodajom akcija se poveava bonitet emitentajeftini izvori finansiranja

Finasiranje kroz emisiju obinih akcijaNedostaci:proirenje liste vlasnika i kontrola od strane novih akcionara;prava na isplatu dividendi od profita ime se umanjuje koliina kapitala preduzea;cena distribucije obinih akcija je vea od cene distribucije preferenc. akcija

Optimalna struktura kapitalaVeoma sloen procesCiljna struktura jednom postignuta nije konstantna;Uticaj velikog broja faktora-leverid komanije koji se sastoji od poslovnog i finansijskog rizika-poreska pozicija firme;-finansijska fleksibilnost firme-sposobnos prikupljanja kapitala u nepovoljnim okolnostima

Poslovni i finan.rizikPoslovni rizikRizik operacija kompanije koja ne koristi kreditFinansijski rizikRizik za akcionare kao rezltat odluke firme da koristi kreditDefinicija:Korienje firminih fiksnih trokova aktive i pasive sa ciljem da se povea prinos akcionarima

Poslovni i finan.rizikPoslovni rizik:Korienje fiksnih trokova aktive;Finansijski rizik:Korienje fiksnih trokova pasive

Poslovni rizik:Neizvesnost ostvarenja projektovanog poslovneg dobitka pre plaenih kamata i poreza (EBIT)Faktori:-stabilnost tranje;-stabilnost prodajnih cena;-stabilnost cena inputa;-obim fiksnih trokova;-prilagodjavanje cena autputa

Poslovni rizik:Faktor poslovnog leverida

% promene poslov.dobitkaFPL=---------------------------------- % promene obima prodaje Q * (p v)FPL=--------------------------------- Q * (p v) - F

Poslovni rizik:Q broj jedinica proizvodap prodajna cena po jediniciv proseni varijabilni trokovi po jediniciF ukupni fiksni trokovi Marginalni dobitak FPL =----------------------------- Poslovni dobitak

Finansijski rizikKada firma koristi zajmove koji uslovljavaju fiksni troak u obliku kamataUticaj finan. leverida na stopu prinosa zavisi:-razlike stope prinosa na sopstveni kapital i kamatne stope-strukture kapitala korporacije

Finansijski rizik PD FFL=--------- PD I

PD poslovna dobitI rashodi na ime kamata Poslovna dobit FFL =---------------------------- Dobit pre oporezivanja

Finansijski rizik

% poveanja dobiti FFL =---------------------------- % poveanja poslovne dobiti

Taka indiferentnosti finansiranjaOnaj nivo aktivnosti kada je stopa prinosa na ukupni kapital jednaka stopi prinosa na sopstveni kapitalIli:Onaj nivo aktivnosti kada je stopa prinosa na sopstveni kapital ista bez obizira na izvore finansiranja

Faktor ukupnog rizika

FUL = FPL * FFL

Uticaj ostalih faktora na strukturu kapitalastabilnost prodaje;struktura ative;profitabilnost;stopa rasta;poreska pozicija;trini uslovi;finansijska fleksibilnost

CENA KAPITALAZnaaj:-maksimiranje vrednosti korporacija i minimiziranje trokova ukljuujui i trokove kapitala-donoenje optimalnih odluka od strane finansijskih menadera-donoenja odluka od znaaja za strateki finansijski menadment

CENA KAPITALAPokazatelj uspenosti komponovanja optimalne strukture kapitalaZa utvrdjivanje donje granice prihvatljivosti investicionih projekata;Ukupna cena kapitala je zbir pojedinanih oblika od kojih je kapital struktuiran

Cena pojedinih oblika kapitalaCena kredita:

Kdpo = kd * (1 T)T = granina stopa poreza

Cena preferenicijalnih akcija: Dp Kp = ----- Dp preferencijalna divid. Pn Pn Neto cena pref.akcija

Cena pojedinih oblika kapitalaCena zadranog (reinvestiranog) dela profita-stopa profita koji akcionari obinih akcija zahtevaju po osnovu posedovanja akcija od firmestopa prinosa od investiranje po osnovu zadranog nesplaenog profita akcionarima mora biti vea od alternativnih plasmana

Cena pojedinih oblika kapitalaCena novoemitovanih obinih akcija D1 Ke =---------------* 100 + g Pa * (1-F)D1- dividenda koja se isplauje na godinjem nivoug- oekivana stopa rasta dividendi;Pa- tekua cena akcijaF-trokovi flotacije

Ukupna cena kapitala

WACC=Wd*Kdpo+Wp*Kp+Ws*Ks

FINANSIRANJE PUTEM HARTIJA OD VREDNOSTIPismene isprave o nekom gradjanskom ili imovinskom pravu ije je ostvarenje povezano sa pravom raspolaganja odnosnom hartijomElementi harije:-oznaenje vrste hartije;-naziv izdavaoca;-tano naznaenu obavezu izdavaoca;-mesto i datum izdavanja hartije;-datum dospea hartije;-potpis izdavaoca

FINANSIRANJE PUTEM HARTIJA OD VREDNOSTIsa stanovita prenosa haritije postoje:-hartije od vredosti na ime;-hartije od vrednosti po naredbi;-hatije od vrednosti na donosioca

FINANSIRANJE PUTEM HARTIJA OD VREDNOSTIPrema prirodi prava postoje:-stvarnopravne haritje od vrednosti;-obligacionopravne haritje od vred.;(cek, menica, blagajniciki zapis, potvrda o deponovanim sredstvima);-hartije sa pravom uea (akcije)

MenicaObaveza bezuslovnog plaanja obaveza naznaenih na menici od strane njenog izdavaoca imaocu meniceFunkcija plaanja;Funikcija kreditnog sredstva;Funkcija obezbedjenja plaanja

MenicaKarakteristike:pismenost;formalnost;inkorporiranost;strogost;samostalnost;solidarnost

Vrste menicatrasirana (vuena) menicasopstvena (solo) menica

Trasirana: izdavalac (trasant)-----nalog---(trasatu)----plaanje remitentu odredjeni iznos naznaen na menici

Menine radnjeIzdavanje menicePodnoenje na akceptiranje trasatu od strane trasanta ili remitentaPodnoenje na naplatu (imalac menice);- mora podneti u roku;- i uz pomo naloga za naplatu menicePodizanje protesta kod suda ukolko se ne naplati menica

Eskontovanje meniceUslov:menina suma;rok dopsea menice;dan eskontovanja menice;eskontna stopa K*p*dk=-------------- 36000

ekPismena isprava banke koja imaocu eka isplauje odredjenu sumu novca naznaenu na ekuMora imati novano pokrie

Vrste ekova

sa stanovita trasanta i trasata postoje:-bankarski ekovi;-nebankarski ekoviPrema obliku i nameni:gotovinski ek;barirani ek (naplata preko banke posrednika)virmansi ekputniki ek

ekovne radnje

Izdavanje ek;Prenos eka;Avaliranje eka;Regres eka (naplata od uslovnih dunika kada izdavalac nema pokrie)Protest;Amortizacija eka (kada se proglasi nevaeim ili izgubljenim)Notifikacija eka (obavetavanje dunika o podignutom protestu)

ObveznicePismena iprava kojom se izdavalac obavezuje da e donosiocu isplatiti odredjenu sumu novca na odredjni dan u naznaenom iznosu sa pripadajuom kamatom ili iznos anuitetskog kupona

ObezniceElementi-iznos na koji se izdaje;namenu sredstava za koju se izdaje;-rokovi otplate;-nain izdavanje obveznica;-kamatna stopa;-nain obrauna i plaanja kamate;-uee u dobiti ako je predviedjeno;-izvori sredstava iz kojih se isplauju obvezbnice

Vrste obveznicaRok:dugorone;srednjorone;kratkorone

Prema subjektu izdavanja:koje izdaje javni sektorobvezn. koje izdaje privatni sektor

Vrste obveznicaJavni sektor:-dravne obveznice (Government bonds) -kratkorone dravne obveznice( Treasury bills), izdaje vlada u cilju pokria kratkoronog budetskog deficita-obveznice vladinih agenicija-korporacija (eleznica, pota isl)-obveznice lokalnih organa uprave

Vrste obveznicaPrivatni sektor

-garantovane;-negarantovane

AkcijePismena isprava o vlasni nad sredstvima uloenim kod emitentaObveznica-kreditni odnosFunkcije izdavanja akcija:omoguava finansiranjevri distribuciju vlasnitva

Prava imaoca akcijePotvrda o vlansnitvu;Pravo na dividenduPrava glasa na skuptini akcio.dru.Pravo na udeo u novoj emisiji akcija;Pravo na prenos vlasnitvaPravo na udeo u imovini prilikom likvidacije preduzeaPravo na uvid u poslovne podatke pr.

Vrste akcija

Na ime; Naznaeno ime lica ili firme nisioca akcijeakcije na donosioca (stoji oznaka na donosioca-vlasnik akcije je onaj kod koga se nalazi

Vrste:obine ptioritetne

Trina vrednost akcijenominalna vrednostnabavna vrednostbilansna vrednosttrina vrednost

Rizik kod hartija od vrednostifinansijski riziktrini rizik likvidnostirizik kupovne snagecenovni rizikobraunski rizikkantri rizik

Emisija i promet hartija od vrednostiprimarno sekundarno trite

Primarno triteizdavanje i hartija od vrednosti i prvi otkup izdatih hartija od vrednostidistribucija emitovanih hartija od vrednosti od emitenta do kupcaProdaja hartija od emitenta posrednicima koji vre dalju distribucijubanke emituju akcije svojim komitentima u cilju prikupljanja sredstava za jaanja kreditnog poten

Primarno triteKomisija za hartije od vrednostiRegulatorna funkcijaKontrolna funkcijaZabrana manipulacijama

Prednosti emitovanja akcijadiverzifikacija vlasnitvaolakavanje prikupljanja jefitnih izvora finansiranjautvrdjivanje vrendosti firmeNedostaci:davanje izvetaja o poslovanju i otkrivanje namera konkurenicjiproblemi na planu kontrole

Sekundarno triteBerzaVanberzansko ili OTC trite

Uesnici:BrokeriDileri

FINANSIJSKA TRITATrite novca (kreditno i eskontno trite- promet kratkoronih hartija od vrednosti)Trite kapitala (srednjorone i dugorone obveznice, korporativne obveznice, hipotekarne zalonice, obine akcije, preferencijalne akcije,municipalne obveznice, finansijski derivati

Uesnici na tritu kapitqalainvestitorikorisnici kapitala u ulozi kupcaposrednicidrava