finansijsko trŽišteekonomsko-trgovinska škola

predmet: monetarna ekonomija

nastavnik: anĐeliĆ zorica

AUTORI: Dragana parČ

maslovariĆ aleksandraODELJENJE: III1

Rađeno:April 2014. god.

FINANSIJSKO TRŽIŠTE

• Finansijsko tržište je organizovano tržište, jer je unapred poznato mesto i vreme susreta ponude i tražnje finansijskih sredstava (berze, sajmovi, pijace). Postoji:

1) tržište kapitala2) tržište novca

TRŽIŠTE KAPITALA

• Na tržištu kapitala trguje se dugoročnim kreditima i dugoročnim hartijama od vrednosti.

• Trgovanje dugoročnim hartijama od vrednosti se odvija na berzama koje su organizovani oblik tržišta kapitala i svaka država želi da ima organizovano tržište kapitala.

• Tržište kapitala može biti: 1. primarno2. sekundarno

BERZE KAPITALA

• Berze kapitala su organizovani oblik tržišta kapitala.

• Srbija ima berzu kapitala (Beogradska Berza osnovana 1894. god.) na kojoj se trguje akcijama i obveznicama.

• Uglavnom se trguje akcijama zato što kad je počela svetska ekonomska kriza preduzeća kod nas nisu emitovala obveznice.

PRIMARNO TRŽIŠTE KAPITALA

• Na primarnom tržištu kapitala trguje se tek emitovanim hartijama od vrednosti tj. kad se prvi put nude na tržištu.

• Svrha emitovanja hartija od vrednosti jeste da se prodajom HoV dođe do potrebnog kapitala za investiranje.

• Investiranje je zamena postojećih osnovnih sredstava i uvođenje novih osnovnih sredstava, to su velika ulaganja za preduzeće.

SEKUNDARNO TRŽIŠTE KAPITALA

• Na sekundarnom tržištu kapitala obavlja se dalja prodaja dugoročnih hartija od vrednosti i na tom tržištu se odvija promena vlasničke strukture, to znači da te hartije od vrednosti stalno menjaju vlasnika.

SEGMENTI TRŽIŠTA KAPITALA

• Segmenti tržišta kapitala su:

1) kreditno-investiciono tržište

2) hipotekarno tržište3) tržište dugoročnih hartija

od vrednosti

NOVČANO TRŽIŠTE • Kod novčanog tržišta trguje se

kratkoročnim kreditima i kratkoročnim hartijama od vrednosti.

• Deo tržišta čine učesnici koji su zainteresovani da koriste kratkoročne hartije od vrednosti.

• Svrha novčanog tržišta je da se na njemu mogu kupiti sredstva likvidnosti, zapravo preduzeća kupuju kratkoročne hartije od vrednosti da bi obezbedile likvidnost tako što će te HoV lako prodati u bilo kome trenutku.

BANKE• Razvojem banaka krajem 14. i početkom 15. veka u Italiji nastalo je novčano tržište. Prvi bankarski poslovi bili su poslovi platnog prometa.

• Banka daje banknote, to je dokaz da postoji novac kod banke koji se može koristi za plaćanje i da je moguće metalni novac zameniti za papirni.

• Banke su taj novac pozajmljivale na kratak rok i tako su nastali kratkoročni krediti.

SEGMENTI TRŽIŠTA NOVCA

• Segmenti tržišta novca su:

1) lombardno tržište 2) eskontno tržište3) novčano tržište4) tržište kratkoročnih

hartija od vrednosti

PLATNI PROMET

• Platni promet obuhvata sva gotovinska i bezgotovinska plaćanja preko računa (prenos sredstava sa jednog računa na drugi) i učesnika u platnom prometu posredstvom nosilaca platnog prometa.

UČESNICI PLATNOG PROMETA

• Učesnici u platnom prometu su:

1) pravna lica2) fizička lica3) radnje bez svojstva pravnog

lica (zanatske radnje) ali sa vođenjem poslovnih knjiga

NOSIOCI PLATNOG PROMETA

• Nosioci platnog prometa su:

1) PTT saobraćaj2) Poslovne banke3) Narodna Banka Srbije

DEVIZNO TRŽIŠTE • Devizno tržište je deo novčanog

tržišta i najbolji oblik organizovanog deviznog tržišta je devizna berza koja je samostalna, a berze efekata su berze hartija od vrednosti.

• Centralna banka se pojavljuje kao intervent, može da kupuje ili prodaje devize iz deviznih rezervi i vodi deviznu politiku

• Svaka država mora da organizuje devizno tržište zato što ne postoji jedna valuda kod svih država zato treba pretvarati valute iz jedne u drugu.

FUNKCIJA DEVIZNOG TRŽIŠTA

• Funkcija deviznog tržišta je kreiranje deviznog kursa koji pokazuje koliko se jedinica jednog novca može zameniti za jedinicu drugog novca i formira se na osnovu ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu.

• Postoji međubankarsko devizno tržište nosioci ovlašćenja su poslovne banke, ali ne može svaka PB da učestvuje na deviznom tržištu, jer to zavisi od CB to znači da PB moraju da imaju opremu, obučene kadrove i softvere.

TRANSAKCIJE NA DEVIZNOM TRŽIŠTU

• Transakcije na deviznom tržištu odvijaju se kao:

1) transakcije između poslovnih banaka i njihovih kometenata

2) transakcije između poslovnih banaka u zemlji

3) transakcije poslovnih banaka sa svojim filijalama u inostranstvu

4) transakcije između centralnih banaka radi uticaja na kurseve i međunarodno kretanje kapitala

Izvori:

udžbenik monetarna ekonomija za iii razred ekonomske škole

IZDAVAČ:

ZAVOD ZA UDŽBENIKE, BEOGRAD

DVANAESTO IZDANJE 2o13.GOD