FINMEN-3

SPOLJNE OKRUSPOLJNE OKRUŽŽENJEENJE

�� Ukoliko preduzeUkoliko preduzećće ispuni cilj maksimiziranja e ispuni cilj maksimiziranja vrijednosti kapitala akcionara vrijednosti kapitala akcionara –– ostvari ostvari ššto veto većću u dobit, koristi dobit, koristi ćće imati razlie imati različčite interesne grupe: ite interesne grupe: akcionari, menadakcionari, menadžžeri, zaposleni, dobavljaeri, zaposleni, dobavljačči, i, kupci, drkupci, držžava.ava.

�� NajvaNajvažžniji segmenti spoljneg okruniji segmenti spoljneg okružženja za enja za preduzepreduzećće su e su �� poslovno, poslovno, �� finansijsko i finansijsko i �� poresko okruporesko okružženjeenje

FAKTORI KOJI UTIFAKTORI KOJI UTIČČU NA REALIZACIJU U NA REALIZACIJU FINANSIJSKE POLITIKEFINANSIJSKE POLITIKE

�� SPOLJNE I UNUTRASPOLJNE I UNUTRAŠŠNJENJE

�� Mjere finansijsko privrednog sistema ( kreditno Mjere finansijsko privrednog sistema ( kreditno bankarski instrumenti, devizni i poreski propisi i bankarski instrumenti, devizni i poreski propisi i drugi sistemski zakoni...)drugi sistemski zakoni...)

�� TrTržžiiššni uslovi privreñivanja su vani uslovi privreñivanja su važžan spoljni faktor an spoljni faktor finansijske politike preduzefinansijske politike preduzećća, jer spadaju u a, jer spadaju u grupu relativno ogranigrupu relativno ograniččavajuavajuććih faktora ih faktora ponaponaššanja preduzeanja preduzećća u svojim poslovnim a u svojim poslovnim aktivnostima. ( traktivnostima. ( tržžiiššte dobavljate dobavljačča, kupaca, a, kupaca, novnovččano trano tržžiiššte i trte i tržžiiššte kapitala, devizno trte kapitala, devizno tržžiiššte, te, strane investicije i zajmovi..)strane investicije i zajmovi..)

FINANSIJSKI SISTEMFINANSIJSKI SISTEM

TRTRŽŽIIŠŠTE OBVEZNICAMA JE U USPONUTE OBVEZNICAMA JE U USPONU

�� Da li to znaDa li to značči da i da ćće kamatne stope pasti pa e kamatne stope pasti pa ćće pozajmice i krediti e pozajmice i krediti biti jeftiniji.biti jeftiniji.

�� Da li Da li ćće te tada lake te tada lakšše i jeftinije moe i jeftinije moćći da doñete do sredstva i da doñete do sredstva potrebnih za finansiranje nekog poslovnog poduhvata? potrebnih za finansiranje nekog poslovnog poduhvata?

�� Ili to moIli to možžda znada značči da i da ćće se ekonomija oporaviti u budue se ekonomija oporaviti u buduććnosti nosti pa je sada pravo vrijeme za investicije? pa je sada pravo vrijeme za investicije?

�� Za koji vid finansiranja bi ste se vi odluZa koji vid finansiranja bi ste se vi odluččili na osnovu ove ili na osnovu ove informacije: finansiranje putem emisije obveznica ili putem uziminformacije: finansiranje putem emisije obveznica ili putem uzimanja anja kredita? kredita?

ProuProuččavanje naavanje naččina funkcionisanja finansijskih trina funkcionisanja finansijskih tržžiiššta i ta i finansijskih institucija nam daje mogufinansijskih institucija nam daje moguććnost da se nost da se

upoznamo i znamo odgovore na ova pitanja.upoznamo i znamo odgovore na ova pitanja.


�� Finansijske institucije i trFinansijske institucije i tržžiiššta ne utita ne utičču samo na u samo na svakodnevni svakodnevni žživot veivot većć i na dri na držžave i svijet u ave i svijet u cjelini. cjelini.

�� Ona obrOna obrćću stotine milijardi dolara i tako utiu stotine milijardi dolara i tako utičču na u na novnovččane tokove svjetske ekonomije. Zahvaljujuane tokove svjetske ekonomije. Zahvaljujućći i alokaciji i plasmanu novca ona povratno utialokaciji i plasmanu novca ona povratno utičču na u na proizvodnju, dobit iz poslovanja i ekonomsko proizvodnju, dobit iz poslovanja i ekonomsko blagostanje drblagostanje držžava.ava.

Iz tog razloga ona su i pitanje od velikog Iz tog razloga ona su i pitanje od velikog politipolitiččkog znakog značčaja.aja.


�� Drugi najvaDrugi najvažžniji predmet naniji predmet naššeg proueg prouččavanja jesu avanja jesu finansijske institucije. finansijske institucije.

�� Finansijska trFinansijska tržžiiššta funkcionita funkcioniššu upravo zbog njih.u upravo zbog njih.�� Bez njih finansijska trBez njih finansijska tržžiiššta ne bi mogla prenositi ta ne bi mogla prenositi

sredstva od sredstva od ššteditedišša do ljudi koji znaju kako bi ih plasirali. a do ljudi koji znaju kako bi ih plasirali. �� Tako finansijske institucije takoñe imaju veliki uticaj na Tako finansijske institucije takoñe imaju veliki uticaj na

funkcionisanje ekonomije u celini.funkcionisanje ekonomije u celini.

NajvaNajvažžnija finansijska institucija u finansijskom nija finansijska institucija u finansijskom sistemu je centralna bankasistemu je centralna banka

Struktura finansijskog sistemaStruktura finansijskog sistema

�� banbankeke, osiguravaju, osiguravajućća a drudrušštava, investicioni tava, investicioni fondovi, finansijske kompanije, investicione fondovi, finansijske kompanije, investicione banake i vladabanake i vlada

�� ZaZaššto su finansijski posrednici od tako velikog to su finansijski posrednici od tako velikog znaznaččaja za efikasno funkcionisanje finansijskih aja za efikasno funkcionisanje finansijskih trtržžiiššta? ta?

�� ZaZaššto nekima daju a nekima ne daju kredite? to nekima daju a nekima ne daju kredite? �� ZaZaššto je to najvito je to najvišše i najstroe i najstrožžije regulisan posao u ije regulisan posao u

cijeloj privredi?cijeloj privredi?

Funkcije finansijskog trFunkcije finansijskog tržžiišštata

�� Glavna funkcija finansijskih trGlavna funkcija finansijskih tržžiiššta je spajanje ta je spajanje ljudi koji imaju viljudi koji imaju viššak novca i ak novca i žžele nekako da ga ele nekako da ga oplode sa ljudima koji znaju da ga produktivno oplode sa ljudima koji znaju da ga produktivno uposle. uposle.

�� TrTržžiiššta i institucije to postita i institucije to postižžu seljenjem u seljenjem sredstava od ljudi sa novsredstava od ljudi sa novččanim vianim višškom ka kom ka ljudima sa novljudima sa novččanim manjkom, pri tom anim manjkom, pri tom naplanaplaććujuujućći svoje usluge (institucije) i kreirajui svoje usluge (institucije) i kreirajućći i infrastrukturu, regulativu i instrumente u cilju infrastrukturu, regulativu i instrumente u cilju efikasne i kvalitetne alokacije sredstava ( efikasne i kvalitetne alokacije sredstava ( trtržžiiššta).ta).

Uloga finansijskih trUloga finansijskih tržžiišštata

Struktura finansijskih trStruktura finansijskih tržžiišštata

Postoji nekoliko naPostoji nekoliko naččina podjele finansijskih ina podjele finansijskih trtržžiiššta preko kojih su oslikana njihova glavna ta preko kojih su oslikana njihova glavna obiljeobilježžja. Ona se mogu podijeliti na:ja. Ona se mogu podijeliti na:

�� TrTržžiiššta duga i vlasnita duga i vlasniččkog kapitalakog kapitala�� Primarna i sekundarna trPrimarna i sekundarna tržžiišštata�� Berze i vanberzanska trBerze i vanberzanska tržžiišštata�� TrTržžiiššte novca i kapitalate novca i kapitala�� Devizno trDevizno tržžiišštete

TrTržžiiššte duga i vlasnite duga i vlasniččkog kog kapitalakapitala

�� Jedan od najJedan od najččeeššććih naih naččina je ina je metoda izdavanja metoda izdavanja dudužžniniččkog instrumenta kog instrumenta poput obveznice ili hipotekepoput obveznice ili hipoteke

�� Ovi instrumenti predstavljaju ugovornu obavezu duOvi instrumenti predstavljaju ugovornu obavezu dužžnika nika da da ćće imatelju instrumenta isplae imatelju instrumenta isplaććivati fiksni novivati fiksni novččani ani iznos u redovnim vremenskim intervalima ( isplate iznos u redovnim vremenskim intervalima ( isplate kamate i glavnice) do ukamate i glavnice) do unaprijed odreñenog naprijed odreñenog datuma(datum dospijedatuma(datum dospijećća), kada se obavlja zavra), kada se obavlja završšena ena isplata.isplata.�� KratkoroKratkoroččni duni dužžniniččki instrumentki instrument�� SrednjoroSrednjoroččni duni dužžniniččki instrument ki instrument �� DugoroDugoroččni duni dužžniniččki instrumentki instrument

TrTržžiiššte duga i vlasnite duga i vlasniččkog kog kapitalakapitala

Drugi naDrugi naččin prikupljanja novin prikupljanja novččanih anih sredstava je sredstava je emitovanje vlasniemitovanje vlasniččkog kog udjelaudjela, poput obi, poput običčnih akcija, nih akcija, ššto to predstavlja potrapredstavlja potražživanje prema udjelu u ivanje prema udjelu u neto dohotku ( dohodak nakon podmirenja neto dohotku ( dohodak nakon podmirenja trotrošškova i poreza) i neto imovini kova i poreza) i neto imovini preduzepreduzeććaa

Primarna i sekundarna trPrimarna i sekundarna tržžiišštata

�� Primarno trPrimarno tržžiiššte te je finansijsko trje finansijsko tržžiiššte na te na kom preduzekom preduzećća ili dra ili držžavne jedinice kojima avne jedinice kojima nedostaju novnedostaju novččana sredstva, ana sredstva, posuñuju od prvih posuñuju od prvih kupaca prodajom kupaca prodajom nove nove emisije hartija od emisije hartija od vrijednosti poput obveznica ili akcija.vrijednosti poput obveznica ili akcija.

�� Sekundarno trSekundarno tržžiiššte te je finansijsko trje finansijsko tržžiiššte na te na kom se preprodaju kom se preprodaju prethodno izdate prethodno izdate hartije hartije od vrijednosti.od vrijednosti.

Primarna i sekundarna trPrimarna i sekundarna tržžiišštata

Sekundarna trSekundarna tržžiiššta posjeduju svoje dvije vrlo vata posjeduju svoje dvije vrlo važžne ne funkcijefunkcije

�� Prva je Prva je da olakda olakššavaju prodaju finansijskih instrumenata avaju prodaju finansijskih instrumenata radi dolaradi dolažženja do novca tj drugim rijeenja do novca tj drugim riječčima zbog njih ima zbog njih finansijski instrumenti postaju likvidniji finansijski instrumenti postaju likvidniji –– laklakšše utre utržživi. ivi. PovePoveććana likvidnost finansijskih instrumenata ana likvidnost finansijskih instrumenata ččini ih ini ih privlaprivlaččnijim, nijim, ššto kompaniji izdavatelju olakto kompaniji izdavatelju olakššava nove ava nove prodaje HodV na primarnom trprodaje HodV na primarnom tržžiišštu. tu.

�� DrugaDruga vrlo bitna funkcija sekundarnih trvrlo bitna funkcija sekundarnih tržžiiššta je da ona ta je da ona odreñuju cijenu HodV koje je kompanija prethodno odreñuju cijenu HodV koje je kompanija prethodno izdala na primarnom trizdala na primarnom tržžiišštu.tu.

BerzeBerze i i vanberzanskavanberzanska ( ( englengl. . OverOver--thethe--Counter, OTC) Counter, OTC) trtržžiišštata

PostojePostoje dvadva nanaččinaina organizovanjaorganizovanja berzanskihberzanskih trtržžiišštata::

JedanJedan jeje organizovanjeorganizovanje berziberzi, , gdjegdje se se kupcikupci i i prodavciprodavci HodVHodV sastajusastaju nana jednomjednom sredisrediššnjemnjem mjestumjestu, , radiradi obavljanjaobavljanja trgovinetrgovine. . NjujorNjujoršškaka i i AmeriAmeriččkaka berzaberzaakcijaakcija i Chicago Board of Trade ( i Chicago Board of Trade ( berzaberza robaroba ppššenicaenica, , kukuruzakukuruza, , srebrasrebra i i drugihdrugih sirovinasirovina) ) susu primjeriprimjeriorganizovanihorganizovanih berzi.Organizovaneberzi.Organizovane berzeberze pretpostavljajupretpostavljaju i i postojanjepostojanje fizifiziččkihkih mjestamjesta ((zgradazgrada) u ) u kojimakojima uuččesniciesniciberzeberze boraveborave i i obavljajuobavljaju transakcijetransakcije..

BerzeBerze i i vanberzanskavanberzanska ( ( englengl. . OverOver--thethe--Counter, OTC) Counter, OTC) trtržžiišštata

DrugiDrugi nanaččinin organizacijeorganizacije sekundarnogsekundarnogtrtržžiišštata jeje neureñenoneureñeno iliili vanberzanskovanberzanskoOTC OTC trtržžiišštete. Na . Na ovomovom trtržžiišštutu dileridileri kojikoji sususmjesmješšteniteni nana razlirazliččitimitim lokacijamalokacijama, , drdržžeezalihuzalihu HodVHodV i i spremnispremni susu ihih kupovatikupovati i i prodavatiprodavati bilobilo komekome koko žželieli prihvatitiprihvatitinjihovenjihove cijenecijene. .

TrTržžiišštete novcanovca i i kapitalakapitala

TrTržžiišštete novcanovca kojekoje jeje finansijskofinansijsko trtržžiišštetenana komkom se se trgujetrguje samosamo kratkorokratkoroččnimnimdudužžniniččkimkim instrumentimainstrumentima ( ( izvorniizvorni rokrokdospjedospjeććaa krakraććii odod godinugodinu danadana). ). InstrumentimaInstrumentima trtržžiišštata novcanovca se se trgujetrguje viviššeenegonego dugorodugoroččnimnim HodVHodV pa pa susu ovioviinstrumentiinstrumenti i i likvidnijilikvidniji..

TrTržžiišštete novcanovca i i kapitalakapitala

�� TTrržžiišštete kapitalakapitala nana komkom se se trgujetrguje instrumentimainstrumentimadugorodugoroččnognog dugaduga ( ( izvorniizvorni rokrok dospijedospijeććaa odod godinugodinu danadanai i dudužžee) ) kaokao i i instrumentimainstrumentima vlasnivlasniččkihkih udjelaudjela tjtj akcijaakcija. H . H odod V V trtržžiišštata kapitalakapitala dugorodugoroččnene obvezniceobveznice i i akcijeakcije se se ččestoesto nalazenalaze u u posjeduposjedu finansijskihfinansijskih posrednikaposrednika kaokao šštoto susuosiguravajuosiguravajuććaa drudrušštvatva i i penzionipenzioni fondovifondovi, , zaza kojekoje jejekarakteristikarakterističčanan nizaknizak stepenstepen neizvneizvjjesnostiesnosti u u pogledupogleduiznosaiznosa sredstavasredstava kojakoja ććee imim uu budubuduććnosti morati nosti morati stojati na raspolaganju. stojati na raspolaganju.

Za preduzeZa preduzećća tra tržžiiššta kapitala predstavljaju spoljni ta kapitala predstavljaju spoljni izvor dugoroizvor dugoroččnog finansiranja.nog finansiranja.

TrTržžiiššte novcate novca

Tokom 2002 godine veTokom 2002 godine veććina Ameriina Američčkih banaka je davala kih banaka je davala 1% kamate na sredstva na teku1% kamate na sredstva na tekuććim raim raččunima. unima. U isto U isto vrijeme novac ulovrijeme novac uložžen u tromjeseen u tromjeseččne rizine riziččne zapise ne zapise donosio je zaradu od 3,5%. Porededonosio je zaradu od 3,5%. Poredećći ove kamate nije ni i ove kamate nije ni ččudo udo ššto su pojedinci i pravna lica trato su pojedinci i pravna lica tražžili druga rjeili druga rješšenja enja od drod držžanja svojih sredstava na bankarskim raanja svojih sredstava na bankarskim raččunima sa unima sa niskim kamatama. Moguniskim kamatama. Moguććnost venost većće zarade na e zarade na kratkorokratkoroččna sredstva pruna sredstva pružžaju traju tržžiiššta novca. H od V ta novca. H od V trtržžiiššta novca su kratkorota novca su kratkoroččni pa nose i mali rizik a veliku ni pa nose i mali rizik a veliku likvidnost.likvidnost.Zbog velikog stepena likvidnosti i sigurnosti, ovi Zbog velikog stepena likvidnosti i sigurnosti, ovi

vrijednosni papiri su vrlo blizu toga da budu vrijednosni papiri su vrlo blizu toga da budu novac, pa im odatle i potinovac, pa im odatle i potičče naziv.e naziv.

Definicija trDefinicija tržžiiššta novcata novca

H H odod V V sasa kojimakojima se se nana trtržžiišštutu novcanovca trgujetrgujekratkorokratkoroččnini i i izuzetnoizuzetno likvidnilikvidni, , oveove H H odod V V susu vrlovrloblizublizu toga toga dada budubudu novacnovac. . Hod V sa kojima se Hod V sa kojima se trguje na novtrguje na novččanom tranom tržžiišštu imaju tri zajednitu imaju tri zajedniččke ke osnovne karakteristike:osnovne karakteristike:�� Uglavnom se prodaju u velikim apoenimaUglavnom se prodaju u velikim apoenima�� Imaju nizak rizik neplaImaju nizak rizik neplaććanjaanja�� DospDospijijevaju u toku godine dana od datuma njihovog evaju u toku godine dana od datuma njihovog

prvobitnog izdavanja ( veprvobitnog izdavanja ( veććina ovih instrumenata ina ovih instrumenata dospijeva u toku 120 dana)dospijeva u toku 120 dana)

Svrha trSvrha tržžiiššta novcata novca

�� Dobro razvijeno i aktivno trDobro razvijeno i aktivno tržžiiššte novca predstavlja idealno mjesto te novca predstavlja idealno mjesto kratkorokratkoroččnog skladinog skladišštenja vitenja višška sredstava za preduzeka sredstava za preduzećća i finansijske a i finansijske institucije. institucije.

�� Isto tako novIsto tako novččana trana tržžiiššta drta držžavi i preduzeavi i preduzeććima nude jeftin izvor sredstava, ima nude jeftin izvor sredstava, kao i posrednicima kojima je potrebna novkao i posrednicima kojima je potrebna novččana infuzija. ana infuzija.

�� VeVeććina ulagaina ulagačča na nova na novččanim tranim tržžiišštima koji kratkorotima koji kratkoroččno skladino skladiššte svoja te svoja sredstva ne osredstva ne oččekuju neobiekuju neobiččno visok prinos na ulono visok prinos na uložžena sredstva. ena sredstva.

�� Oni trOni tržžiiššte novca koriste prije svega kao privremeno ulaganje koje te novca koriste prije svega kao privremeno ulaganje koje ćće im e im omoguomoguććiti veiti većći prinos nego dri prinos nego držžanje gotovine u bankama.anje gotovine u bankama.

�� Ono Ono ššto se iznad svega treba imati na umu je da je drto se iznad svega treba imati na umu je da je držžanje ne anje ne angaangažžovanog novca skupo za ulagaovanog novca skupo za ulagačča, jer neangaa, jer neangažžovana gotovina ovana gotovina predstavlja oportunitetni tropredstavlja oportunitetni troššak u smislu izgubljene zarade na kamatama. ak u smislu izgubljene zarade na kamatama.

�� Oportunitetni troOportunitetni troššak nekih sredstava jednak iznosu kamata ak nekih sredstava jednak iznosu kamata žžrtvovanih zbog rtvovanih zbog neulaganja u alternativna sredstva.neulaganja u alternativna sredstva.

Ko uKo uččestvuje na trestvuje na tržžiišštima tima novcanovca

�� Jedan od identifikacije uJedan od identifikacije uččesnika na tresnika na tržžiišštu novca tu novca je njihovo navoñenje po kriterijumu duje njihovo navoñenje po kriterijumu dužžnika i nika i kreditora. kreditora.

�� Meñutim veliki broj uMeñutim veliki broj uččesnika na tresnika na tržžiišštu novca su tu novca su istovremeno aktivni i kao duistovremeno aktivni i kao dužžnici i kao kreditori. nici i kao kreditori.

�� Primarni uPrimarni uččesnici na tresnici na tržžiišštu novca : Ministarstvo tu novca : Ministarstvo finansija, finansija, CCB, komercijalne banke, pravnB, komercijalne banke, pravnaa licalica, , investicioni fondovi, kompanije za trgovinu investicioni fondovi, kompanije za trgovinu HodV, privatne osobe.HodV, privatne osobe.

Instrumenti trInstrumenti tržžiiššta novcata novca

Razni instrumenti na trRazni instrumenti na tržžiišštu novca udovoljavaju tu novca udovoljavaju razlirazliččitim potrebama uitim potrebama uččesnika na ovom tresnika na ovom tržžiišštu. tu. Jedna HodV savrJedna HodV savrššeno odgovara potrebama jednog eno odgovara potrebama jednog ulagaulagačča a druga a a druga ćće biti najbolja za drugog.e biti najbolja za drugog.

�� RiziRiziččni zapisi. ni zapisi. Da bi finansirala nacionalni dug drDa bi finansirala nacionalni dug držžavna avna blagajna izdaje razne dublagajna izdaje razne dužžniniččke HodV. U SAD ke HodV. U SAD najzastupljenija likvidna HodV je rizinajzastupljenija likvidna HodV je riziččni zapis. Rizini zapis. Riziččni ni zapisi imaju rok dospijezapisi imaju rok dospijećća od 91 dana, 182 dana, ili 12 a od 91 dana, 182 dana, ili 12 mjeseci. Do 1998 Amerimjeseci. Do 1998 Američčki riziki riziččni zapis je imao ni zapis je imao minimalnu denominaciju od 10.000 dolara. Tada su minimalnu denominaciju od 10.000 dolara. Tada su izdati novi sa denominacijom od 1000 dolara.izdati novi sa denominacijom od 1000 dolara.


�� Prenosivi depozitni certifikati. Prenosivi depozitni certifikati. Prenosivi depozitni Prenosivi depozitni certifikati su HodV koji izdaje banka, a kojima se certifikati su HodV koji izdaje banka, a kojima se dokumentuje depozit, odrdokumentuje depozit, odreñuje kamatna stopa i datum eñuje kamatna stopa i datum dospijedospijećća. Budua. Budućći da je odreñen datum dospijei da je odreñen datum dospijećća, a, depozitni certifikat je rodepozitni certifikat je roččna HodV, na HodV, za razliku od depozita za razliku od depozita po viñenjupo viñenju. Ro. Roččne ili orone ili oroččene HodV imaju odreñeni ene HodV imaju odreñeni datum dospijedatum dospijećća. a. Prenosivi depozitni certifikat se takoñe Prenosivi depozitni certifikat se takoñe naziva instrumentom na donositelja, naziva instrumentom na donositelja, ššto znato značči da ko god i da ko god je vlasnik ovog papira, prima glavnicu i kamate po je vlasnik ovog papira, prima glavnicu i kamate po dospijedospijećću. Ovaj certifikat se mou. Ovaj certifikat se možže kupiti i prodati prije e kupiti i prodati prije dospijedospijećća.a.


�� Komercijalni zapisi. Komercijalni zapisi. Komercijalni zapisi Komercijalni zapisi su neosigurane dugovne HodV koje izdaju su neosigurane dugovne HodV koje izdaju preduzepreduzećća. One dospijevaju na naplatu a. One dospijevaju na naplatu najvinajvišše za 270 dana. Budue za 270 dana. Budućći da su i da su neosigurani, samo najveneosigurani, samo najvećća preduzea preduzećća sa a sa najvenajveććim kredibilitetom izdaju im kredibilitetom izdaju komercijalne zapise. Kamatna stopa koje komercijalne zapise. Kamatna stopa koje na njih plana njih plaćća preduzea preduzećće odrae odražžava stepen ava stepen njegovog rizika.njegovog rizika.


�� Bankovni akcepti. Bankovni akcepti. Bankovni akcepti predstavljaju Bankovni akcepti predstavljaju naloge za planaloge za plaććanje odreñenog novanje odreñenog novččanog iznosa, anog iznosa, donositelju akcepta na tadonositelju akcepta na taččno odreñeni danno odreñeni dan. Ovi . Ovi instrumenti se koriste joinstrumenti se koriste jošš od od 12 vi12 vijeka. Mjeka. Meñutim nisu eñutim nisu predstavljali neke znapredstavljali neke značčajnije i veajnije i većće HodV sve dok 1e HodV sve dok 1960960--ih volumen njihove meñunarodne trgovine nije i ih volumen njihove meñunarodne trgovine nije i znaznaččajnije porastao. Uglavnom se koriste za finansiranje ajnije porastao. Uglavnom se koriste za finansiranje roba koje joroba koje jošš nisu prenesene od prodavca ka kupcu. Ove nisu prenesene od prodavca ka kupcu. Ove HodV su kljuHodV su ključčne za meñunarodnu trgovinune za meñunarodnu trgovinu, jer se bez , jer se bez njih mnoge transakcije jednostavno ne bi dogodile.njih mnoge transakcije jednostavno ne bi dogodile.


�� Eurodolari. Eurodolari. U mnogim drU mnogim držžavama avama šširom irom svijeta se ugovara plasvijeta se ugovara plaććanje u amerianje u američčkim kim dolarima zbog njegove stabilnosti. Zato dolarima zbog njegove stabilnosti. Zato mnoge drmnoge držžave i kompanije preferiraju ave i kompanije preferiraju upravo dolare. Prije Drugog svjetskog upravo dolare. Prije Drugog svjetskog rata, verata, veććina dolarskih depozita je bila ina dolarskih depozita je bila polopoložžena u Njujorku u takozvanim ena u Njujorku u takozvanim bankama novbankama novččanih sredianih središštata


�� Londonsko meñubankarsko trLondonsko meñubankarsko tržžiiššte. te. Na Na meñubankarskom eurodolarskom trmeñubankarskom eurodolarskom tržžiišštu su aktivne neke tu su aktivne neke od najveod najveććih londonskih banaka koje djeluju kao brokeri. ih londonskih banaka koje djeluju kao brokeri. Kamata koje banke plaKamata koje banke plaććaju za kupovinu sredstava se aju za kupovinu sredstava se zove londonska meñubankarska stopa zove londonska meñubankarska stopa ( London ( London interbank bid rateinterbank bid rate-- LIBID). Sredstva se nude i prodaju na LIBID). Sredstva se nude i prodaju na tom trtom tržžiišštu po londonskoj meñubankarskoj ponuñenoj tu po londonskoj meñubankarskoj ponuñenoj stopi ( London interbank offer rate, LIBOR) Ovo je trstopi ( London interbank offer rate, LIBOR) Ovo je tržžiiššte te konkurentno jer na njemu ukonkurentno jer na njemu uččestvuju mnogobrojne estvuju mnogobrojne banke. banke. Razlika izmeñu kamatne stope ponude i Razlika izmeñu kamatne stope ponude i potrapotražžnje rijetko prelazi 0,125%.nje rijetko prelazi 0,125%.


�� Eurodolarski certifikati na depoziteEurodolarski certifikati na depozite: : SS obzirom da ovi certifikati imaju odreñeni rok obzirom da ovi certifikati imaju odreñeni rok dospijedospijećća, a, oni su do odreñene mjere i nelikvidnioni su do odreñene mjere i nelikvidni. . Kao i obiKao i običčno finansijska trno finansijska tržžiiššta su bila kreativna ta su bila kreativna kako bi premostila ovaj problem. Stvoreni su kako bi premostila ovaj problem. Stvoreni su prenosivi certifikati o depozitima. Sa obzirom da prenosivi certifikati o depozitima. Sa obzirom da veveććina eurodolarsih depozita ima veoma kratak ina eurodolarsih depozita ima veoma kratak rok dospijerok dospijećća, tra, tržžiiššta za eurodolarske prenosive ta za eurodolarske prenosive certifikate su vrlo ogranicertifikate su vrlo ograniččena i obuhvataju manje ena i obuhvataju manje od 10% iznosa redovnih eurodolarskih depozita.od 10% iznosa redovnih eurodolarskih depozita.

Uporeñivanje H od V trUporeñivanje H od V tržžiiššta ta novcanovca

Sve HSve H odod V trV tržžiiššta novca karakterita novca karakterišše likvidnost, sigurnost i e likvidnost, sigurnost i kratki rokovi dospijekratki rokovi dospijećća. a. Meñutim one se razlikuju po nekim Meñutim one se razlikuju po nekim svojim specifisvojim specifiččnostima.nostima.

�� Kamatne stope. Kamatne stope. Instrumenti trInstrumenti tržžiiššta novca tj njihove kamatne ta novca tj njihove kamatne stope se krestope se krećću veoma blizu jedni drugih, iz razloga u veoma blizu jedni drugih, iz razloga ššto su to su kratkorokratkoroččni i nose nizak stepen rizika. Svi ovi instrumenti imaju ni i nose nizak stepen rizika. Svi ovi instrumenti imaju duboka trduboka tržžiiššta i konkurentne cene, i lako jedni drugima mogu biti ta i konkurentne cene, i lako jedni drugima mogu biti supstituti sa obzirom na slisupstituti sa obzirom na sliččne kamatne stope i veline kamatne stope i veliččinu rizika.inu rizika.

�� Likvidnost.Likvidnost.PoPoššto po pravilu dubina sekundarnog trto po pravilu dubina sekundarnog tržžiiššta odreñenog ta odreñenog finansijskog instrumenta odreñuje i njegovu likvidnostfinansijskog instrumenta odreñuje i njegovu likvidnost, za ove , za ove kratkorokratkoroččne instrumente mone instrumente možžemo reemo rećći da su vrlo likvidni jer imaju i da su vrlo likvidni jer imaju razvijena duboka sekundarna trrazvijena duboka sekundarna tržžiiššta koja omoguta koja omoguććavaju da se ovi avaju da se ovi instrumenti mogu brzo kupiti ili prodati uz niske transakcione instrumenti mogu brzo kupiti ili prodati uz niske transakcione trotrošškove.kove.

Documents

FINMEN-3