Fiskalna ekonomija

Fiskalna ekonomija MILAN GAVRILOVI

PEP 2013.

osnove Fiskalne ekonomije Fiskalna ekonomija je ekonomska disciplina koja se bavi prouavanjem pribavljanja, raspodelom, troenjem i kontrolom utroaka novanih sredstava od strane drave i drugih javnopravnih kolektiviteta, na osnovu ustava, zakona i drugih propisa, a u cilju zadovoljavanja optih drutvenih potreba.

Osnovni subjekt fiskalne ekonomije je drava i drugi dravni organi.

Neki dravni organi i institucije bave se prikupljanjem i troenjem finansijskih sredstava (poreska uprava), a neki dravni organi i institucije su samo korisnici tih sredstava (ministarstvo trgovine, ministarstvo nauke i sl.)osnove Fiskalne ekonomije Fiskalna ekonomija podrazumeva dve velike oblasti:

Javne rashode iJavne prihode

Ove dve oblasti povezane su u jedan jedinstven sistem preko niza organa i instrumenata kao to su budet, finansijski planovi, javni fondovi i slino.

Drava i dravni organi imaju svoje uloge, zadatke i ciljeve, odnosno imaju svoje javne funkcije koje se moraju finansirati.osnove Fiskalne ekonomije Sve javne potrebe mogu se podeliti u nekoliko grupa:

Prva grupa: dravna administracija na svim nivoima,

Druga grupa: meunarodna bezbednost (vojska i delimino policija),

Trea grupa: unutranja bezbednost (zatita sloboda, prava i imovine graana, zatita pravnog, politikog i ekonomskog sistema i dravnog ureenja (policija, pravosue, tuilatvo, provobranilatvo i ombudsman,osnove Fiskalne ekonomije etvrta grupa: socijalna zatita (obavezno zdravstveno i penzijsko osiguranje, osiguranje u sluaju nezaposlenosti, socijalna pomo)

Peta grupa: drutvene delatnosti (obrazovanje, kultura, fizika kultura)

esta grupa: ekonomske funkcije drave

Sedma grupa: ostale funkcije (u sluaju elementarnih nepogoda, poremeaja, u sluaju rata ili neposredne ratne opasnosti, socijalnih poremeaja itd.)osnove Fiskalne ekonomije Javni prihodi predstavljaju sredstva kojim se finansiraju javne potrebe, odnosno javni rashodi.

Javni prihodi se ostvaruju iz nacionalnog dohotka preko poreza i drugih fiskalnih prihoda, monetarnom ekspanzijom, zajmova-kredita itd.

Prihodi koji se ostvaruju metodom prinude spadaju u grupu fiskalnih derivatnih (javno pravnih) prihoda.

Prihodi kao to su uzmanje zajmova, donacije, pokloni spadaju u grupu nefiskalnih ili originarnih (privatno pravnih) prihoda.osnove Fiskalne ekonomije Predmet izuavanja fiskalne ekonomije su:javni rashodijavni prihodibudetfondovi penzijsko invalidskog osiguranjafondovi zdravstvenog osiguranjafondovi socijalnih pomoijavni dugfiskalna politikameunarodna fiskalna ekonomijaosnove Fiskalne ekonomije Imajui u vidu predmet izuavanja, fiskalna ekonomija svoje izuavanje usmerava na ekonomske, pravne, socijalne, politike i druge aspekte.

Dakle, fiskalna ekonomija svoj predmet izuavanja izuava i objanjava na multidisciplinarni nain.

Fiskalna ekonomija i druge ekonomske nauke imaju za cilj ostvarivanja privrednog rasta i razvoja, odnosno cilj svakog drutva je dostizanje takvog nivoa razvoja i zadovoljavanja pojedinanih i javnih potreba koje su karakteristika drave blagostanja, a to je i cilj izuavanja fiskalne ekonomije.osnove Fiskalne ekonomije Osnovno naelo fiskalne politike, kojom se eli podsticati privredni razvoj:

irok obuhvat niske stope bez izuzetka.

Na ovaj nain se podstie motivacija, investicije, tednja, a istovremeno se smanjuje evazija.

Javni rashodi moraju da budu na takvom nivou da omoguuju racionalno zadovoljavanje svih javnih potreba, a da istovremeno motiviu i podstiu razvoj javnog i privatnog sektora.

fiskalno optereenjePod fiskalnim optereenjem podrazumeve se odnos (racio) izmeu ukupnih fiskalnih davanja i bruto domaeg proizvoda (BDP) jedne zemlje.

U iznos fiskalnog tereta sabiraju se sva fiskalna davanja kao to su porezi na svim nivoima, doprinosi na obavezno socijalno osiguranje, carine, takse, naknade, koncesiona naknada kao javni prihod itd.

U iznos fiskalnog optereenja ne raunaju se zajmovi, donacije, prihodi od privatizacije, prihodi javnih preduzea, prihodi koji ostvare organi javne uprave itd.

fiskalno optereenjePod fiskalnim optereenjem se podrazumeva kolinik (odnos) javnih prihoda i domaeg bruto proizvoda, a izraunava se prema sledeoj formuli:

Fo = Sd / BDP 100

Odgovorna fiskalna vlast mora merama fiskalne politike voditi rauna o izdanosti, odnosno o mogunostima onih koje se optereuju fiskalnim obavezama.

Prevaljivanje fiskaliteta:Porez se prevaljuje unazad (na radnu snagu)Porez se prevaljuje unapred (na potroae)

fiskalno optereenje globalno fiskalno optereenje

Pod parcijalnim fiskalnim optereenjem podrzumeva se fiskalno optereenje odreenih regiona, odreenih privrednih oblasti, privrednih grana i posmatrata se kao:

Odnos odreene vrste javnog prihoda i BDP jedne zemlje,Odnos fiskalnih davanja regiona, optina ili grada i BDP tog regiona, optine ili grada,Odnos fiskalnih optereenja nekog pravnog lica ili fizikog lica i njegovog ukupnog prihoda.

Fiskalni kapacitetPod fiskalnim kapacitetom podrazumeva se ekonomska, odnosno finansijska sposobnost jedne drave, regiona, privredne grane, kompanija i pojedinaca da podnesu fiskalno optereenje u jednom odreenom vremenskom periodu.

Fiskalni kapacitet se moe izraunavati sa nacionalnog ili parcijalnog nivoa.

FKg = Yt/Pt

FKg = globalni fiskalni kapacitet Yt = bruto nacionalni dohodak u vremenskoj jedinici Pt = broj stanovnika u vremenskoj jedinici

Fiskalni kapacitetFiskalni kapacitet preduzea predstavlja prihod po zaposlenom.

Fiskalni kapacitet optina i gradova predstavlja visinu nacionalnog dohotka po stanovniku.

Fiskalni kapacitet pojadinca predstavlja visinu linih primanja.

Stopa rasta fiskalnog optereenja mora biti u korelaciji sa stopom rasta fiskalnog kapaciteta.

Javni rashodiJavni rashodi su izdaci koje drava ima pri finansiranju razliitih vrsta javnih (kolektivnih) potreba, a koje su utvrene ustavom, zakonom i drugim propisima.

U ekonomskoj literaturi javni rashodi se est izuavaju pre javnih prihoda kojima se pokrivaju javni rashodi.

Javni rashodi se po pravilu realizuju u novcu, a veoma retko u naturi.Javni rashodiPrema dinamici troenja javni rashodi mogu biti :Relativno redovni,Relativno neredovni (u okviru kojih se mogu razlikovati vanredni rashodi).

Prema objektu troenja javni rashodi mogu biti:Lini, Materijalni.

Prema subjektu troenja javni rashodi se dele na:Rashode centralne vlasti,Rashode regionalne vlasti,Rashode lokalne vlasti.

Javni rashodiSa stanovita ekonomskih efekata javni rashodi mogu biti:

Proizvodni javni rashodi Realni (lini i materijalni) i Investicioni ili kapitalni javni (donose prihode i direktno ili indirektno doprinose porastu BDP).

Transferni javni rashodiTransferni javni rashodi su oni rashodi kojima se ne poveava BDP, odnosno oni rashodi kojima se ne poveavaju materijalne vrednosti (invalidnina, socijalna davanja, kamata na kredite koje drava uzima)

Javni rashodiPrema instrumentu realizacije javni rashodi mogu biti: javni rashodi u novcu i javni rashodi u naturi.

Sa stanovita poveanja proizvodnje i ostvarivanja prihoda rashodi mogu biti :produktivni (rentabilni) direktno ili indirektno dovode do poveanja proizvodnih kapaciteta i prihodaneproduktivni (nerentabilni) javni rashodi ni direktno ni indirektno ne dovode do poveanja kapaciteta ili prihoda.Javni rashodiPrema obaveznosti realizacije u odreeno vreme javni rashodi mogu biti:

Neodgodivi javni rashodi su oni rashodi koji se izvravaju na osnovu Ustava ili zakona ili drugog pravnog akta (rokovi za isplatu penzija i plata).

Odgodivi javni rashodi su oni javni rashodi koji se mogu sa stanovita vremena izvravanja odgaati privremeno ili trajno.Javni rashodiEkspanzija javnih rashoda uslovljena je ekspanzijom javnog sektora.

Uslovljen je znaajnim uticajem drave na privredu,elja za stvaranjem drave blagostanja.

Uticaj drave na privatni sektor sa stanovita poreskog optereenja, a time i ekspanzije javnog sektora zavisi od fiskalne politike i druge regulative.

Odnos veliine javnih rashoda i BDP pokazuje koliki je uticaj javnog na privatni sektor.Javni sektor Osnovna funkcija javnog sektora jeste snabdevanje stanovnitva javnim dobrima, a osnovna karakteristika javnog sektora jeste centralizovani sistem snabdevanja stanovnitva javnim dobrima, neefikasnost upravljakih struktura i odsustvo transparentnosti.

Nedostatak u funkcionisanju javnog sektora istie sledee:Odsustvo izbora ( kao napr. postoje razliite potrebe za nivoom obrazovanja, zdravstvenom zatitom, socijalnim programima, itd.

Neefikasnost ( korisnici ne mogu promeniti davaoca usluga)

Javni sektorAfirmacija novog naina upravljanja javnim sektorom (New Public Management)

Merenje rezultata rada javnog sektora prema smernicama OECD-a zasnovano je na:

ostvareni rezultati i to sa aspekta efikasnosti, efektivosti i kvaliteta usluga decentralizacija upravljanja vea skoncentrisanost na korisnika i pruanje mogunosti izbora fleksibilnost u smisli istraivanja drugih alternativa osim direktne javne proizvodnje ili regulacije preuzimanje odgovornosti za rezultate i promena odnosa prema riziku.Javna dobraJavna dobra su robe ili usluge koja e, ukoliko se obezbede jednoj osobi, biti istovremeno na raspolaganju i drugim osobama bez dodatnih trokova.Dobra koja trite ili nee ili ne bi obezbeivalo u dovoljnim koliinama.

Osnovne karakteristike istih javnih dobara su:Raspoloivost raspoloiva su za sve ekonomske uesnike.Neiskljuivost ne mogu se iskljuiti bilo koji korisnici, pa i oni koji ne uestvuju u njihovim trokovima.

Javna dobraJavni sektor nudi tri kategorije dobara odnosno usluga i to:Javna dobra i usluge koja su posledica proizvodnje (telekomunikacije, elektrina i druga energija, javni prevoz i transport, vodovod, gasovod i slino)

Javne usluge koje doprinose poboljanju humanog kapitala i socijalnih vrednosti (nauka, obrazovanje, obavezna zdravstvena zatita, obavezno socijalno zbrinjavanje, kultura, sport itd.)

Pokretna ili nepokretna javna dobra (reke, ume, mora, parkovi, autoputevi, eleznica, bioskopi, pozorita)Javna dobraSeldon javna dobra i usluge deli na neto drugaiji nain. On usluge javnog sektora deli na tri vrste i to:

iste kategorije usluga (odbrana, policija, zdravstvena preventiva).Ove usluge su nedeljive, neiskljuive i nerivalne.

Kolektivne usluge sa deljivim individualnim koristima (objekti socijalne i drutvene infrastrukture, komunalne i stambene usluge itd.)

Usluge privatnog karaktera (proizvodi pitke vode, gasa, elektrine energije i druge energije, usluge prevoza itd.)Javna dobraPrivatna dobra se definiu kao dobra koja imaju osobine iskljuivosti i rivalstva.

Javna dobra moemo podeliti na vie razliitih aspekata.

Sa stanovita vlasnika dobara dobra mogu biti:

Privatna (ista javna dobra koja mogu biti: potpuno privatna i potpuno javna dobra)Javna dobraJavna dobraOsnovne karakteristike privatnih dobara su:Korisnicima se naplauje njihovo korienje,Granini troak proizvodnje dobara je pozitivan,Prilikom korienja privatnih dobara potroai se ponaaju po principu rivalstvaako ja ti ne i iskljuivostija platio ja koristim.Javna dobraJavna dobra imaju sledee karakteristike:Nemogue je naplatiti njihovo korienje,Troak proizvodnje je nedeljiv, pa je granini troak jednak nuli,Da se njihovo korienje obavlja po principu nerivalstva ako ja i ti i drugi i neiskljuivosti niko ne moe biti spreen u njihovom korienju.

Javna dobraPrema alokaciji javnih dobara javna dobra se dele: Globalna javna dobra (dravne granice nisu javna prepreka za korienje dobara jedne zemlje, vazduh mogu svi da koriste) Nacionalna javna dobra (nacionalna odbrana, nacionalni parkovi itd.) Lokalna javna dobra (gradski parkovi , trgovi).Javna dobraPrema objektu javna dobra delimo na:Zemljina dobra (javni putevi, mostovi, trgovi, parkovi, groblja)Vodna dobra (vodonosna i naputena korita, ostrva i ade, voda za potrebe odbrane, protivpoarne zatite itd.)Pomorska dobra (obuhvataju deo mora i podruje koje je u vezi sa morem luke, pristanita, sidrita).Javna dobra Prema nainu nastanka javna dobra delimo na:Prirodna javna dobra (reke, mora, prirodna jezera, vazduh itd.)Vetaka javna dobra (javna dobra nastala ljudskim delovanjem i njihovim utvrivanjem pravnim aktom)

Prema nameni javna dobra se dele na:Javna dobra koja su u optoj nameni dobra opte upotrebe (voda, more, vazduh)Javna dobra koja su namenjena pojedinim subjektima (dravna tela ili javnopravni subjekti)Javna dobra za potrebne svrhe (vojne luke, vojni vazduhoplovi, vojni aerodromi, vojna pristanita itd.)Cost benefit analizaCost benefit analiza je metoda ekonomske analize kojom se analiziraju, vrednuju i uporeuju sve prednosti i svi nedostaci nekog poduhvata ili projekta analizom trokova (cost) i koristi (benefit).

Osnovne grupe koristi i trokova mogu biti:Transferna plaanja,Nepredvieni trokovi,Prethodni trokovi,Eksterni efekti,Multiplikacioni efekti,Meunarodni efekti itd.Drava blagostanjaDrava blagostanja izraava se kroz ideju da drava kroz socijalne programe utie na preraspodelu nacionalnog dohotka u korist onih koji nemaju dovoljno sredstava.

Na taj nain postiu se dva opta cilja:

Socijalni mir i Socijalna pravda

Drava blagostanjaU poimanju drave blagostanja izdvajaju se tri grupe miljenja:

Dravna intervencija u privredni ivot je osnovna karakteristika drave blagostanja( Piqou, Myrdal),

Socijalni razvoj je najreljefnija crta drave blagostanja(Korslend, Titmus, Hall),

Najbitnija karakteristika drave blagostanja je ekonomski intervencionizam (upravljanje nacionalizovanim preduzeima, politika pune zaposlenosti, poreska i kreditna politika, (Robson,Grig, Zink)).Drava blagostanjaEkonomske funkcije zemalja zapadnog sveta sredinom XX veka kojim su se svrstale u drave blagostanja su:Omoguavanje privrednom subjektu da kupuje i prodaje robe i usluge,Zatita socijalno ugroenih slojeva stanovnitva,Makroekonomskog regulatora privredne aktivnosti,Alokatora oskudnih resursa.Smatra se da je politika pune zaposlenosti osnovna karakteristika drave blagostanja. Politika pune zaposlenosti doprinosi poveanju ukupnog BDP i poveanju ukupnog obima zarada.

Mnogi dravnici misle da se ljudi od ostalih ivotinja razlikuju samo plaanjem poreza. Ljubomir NenadoviJavni prihodiZa javne prihode se moe rei da predstavljaju sredstva koja drava i drugi javno pravni subjekti prikupljaju putem poreza, taksa, doprinosa, javnih zajmova i sl., radi pomirivanja odreenih zajednikih potreba.

Tri elementa fiskalnog suvereniteta se odnose na to ko e u dravi imati prava i ovlaenja da:

1. uspostavlja, 2. uvodi i 3. odreuje osnovicu i visinu stopa za pojedine vrste javnih prihoda.

Javni prihodiOsnovne karakteristike javnih prihoda su :

Obaveznost plaanja, Naplata se obavlja u novcu ,Redovnost naplate (ubiru se periodino i konstantno),Ubiru se uglavnom iz dohotka, a vrlo retko iz imovine,Svi slue za podmirenje javnih potreba, odnosno javnih rashoda.

Javni prihodiPrikupljanje odnosno ubiranje javnih prihoda obavlja se da bi se realizovali sledei ciljevi:Preraspodela ostvarenog dohotka i akumulacijaAlokacija privrednih resursa,Ekonomska i socijalna stabilnost,Podsticanje privrednog razvoja.

Obim i struktura javnih prihoda, zavise od velikog broja faktora kao to su:Ekonomska mo drave,Vrsta i broj funkcija drave,Ekonomskih odnosa u odreenoj zemlji.Klasifikacija javnih prihodaNajee i opte prihvaena klasifikacija dvostranih javnih prihoda je prema sledeem:Originarni (izvorni),Derivativni (izvedeni).

Derivatni ili izvedeni javni prihodi:Redovni (fiskalni i nefiskalni),Neredovni (vanredni).

Vanredni javni prihodi su prihodi:Prihodi od stanovnitvaPrihodi od pravnih lica

Klasifikacija javnih prihodaRedovni

Neredovni

Fiskalni

Nefiskalni

Vanredni prihodi

Porezi

Prihodi od dravne imovine, novca i kapitala

Takse

Javni zajam

Doprinosi

Naknade

Klasifikacija javnih prihodaPrihodi irih politiko - teritorijalnih zajednica jesu oni prihodi koje ubire unitarna drava (republika).

Prihodi uih politiko - teritorijalnih jedinica predstavljaju prihode koje ostvaruju ue politiko - teritorijalne jedinice kao to su regioni (autonomne pokrajine), optine ili gradovi.

Namenski (destinirani) i nenamenski (nedestinirani).

Prihodi u novcu, prihodi u naturi

Klasifikacija javnih prihodaJavno pravni prihodi su prihodi koje drava ostvaruje na osnovu svog fiskalnog suvereniteta imajui u vidu ekonomsku snagu i druge elemente drave.

Privatnopravni dobrovoljni javni prihodi su prihodi koje drava ostvari kroz svoju ekonomsku funkciju kao svaki drugi privredni subjekat. Ekvivalentni javni prihodi su prihodi po osnovu kojih obveznici plaanja imaju pravo na odreenju protiv uslugu (za obavezno socijalno-penziono i zdravstveno osiguranje).Meunarodna klasifikacija javnih prihodaU strunoj literaturi mogu se razlikovati etiri zvanine meunarodne klasifikacije javnih prihoda i to:Sistem nacionalnih rauna (UN)Evropski sistem integrisanih ekonomskih rauna (ESA)GFS Government Finance Statistics (MMF)OECD klasifikacijaPrema OECD klasifikaciji javni prihodi predstavljaju obavezna davanja dravi za koja se ne dobija direktna protivnaknada ili protiv usluga od strane drave.HVALA NA PANJI