Fizicko Tehnicka Zastita Objekata

Embed Size (px)

DESCRIPTION

prirucnik za fizicko tehnicku zastitu objekata prof Mice Boskovica

Text of Fizicko Tehnicka Zastita Objekata

  • Ruica I. SimiMio V. Bokovi

    FIZIKO - TEHNICKAZATITA OBJEKATA

    prirunik

    INSTITUT BEZBEDNOSTI MULTIALARM

  • OAKVilTET 0J3BPARE K 3AUJTHTE

    Bpoj

    Autor i : -

  • )3. Senzori za zatilu perimetra 914. Senzori za unutrasnju zatitu 945. Alarmna centrala 1006. Dojava alarma 101

    III. TV SISTEM ZATVORENOG KRUGA 1051. Namena sistema 1052. Sastav sistema 1053. Bezbednosno osvetljenje 111

    IV. SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA H31. Namena sistema 1132. Vrste sistema 1143. Izbor sistema 117

    V. KOMUNIKACIONE VEZE I SISTEMI ZA KONTROLUOBILASKA OBJEKTA 121

    1. Komunikacione veze 1212. Sistemi za kontrolu obilaska objekta 122

    VI. CENTAR TEHNIKOG OBEZBEENJA 1231. Lokalni nadzor 1232. Centralizovani nadzor 125

    VII. POUZDANOST SISTEMA 1271. Otkaz sistema 1272. Lani alarmi 129

    VIII. STANDARDI 131DRUGO POGLAVLJE: TEHNIKA ZATITA OBJEKATAPOVEANOG RIZIKA 133I. FINANSIJSKEINSTITUCIJE 134

    1. Zatita od provale 1342. Zalita od prepada 1393. Standardi za sisteme tehnike zatite u bankama 141

    II. MUZEJSKO-GALERIJSKE ORGANIZACIJE I BIBLIOTEKE 143"l.Muzeji 1432. Galerije 1503. Pokretne izlobe 1504. Crkve i manastiri i ostali kulturno-istorijski lokaliteli 1515. Transport umetnikih dela 1536. Biblioteke 154

    III. INDUSTRIJSKI OBJEKTI 1571. Alarmni sistera 1582. TV sistem zatvorenog kruga 1623. Sistem za kontrolu pristupa 1644. Komunikacione veze 1655. Sistem za kontrolu obilaska objekta 1666. Centar tehnikog obezbeenja 166

    IV. OSTALI OBJEKTI 1671. Apoteke 1672. Arhivi 1673. Juvelirnice '. 1684. Benzinske pumpe 1685. Samoposluge 1696. Robnekue 169

    TREI DEO:STRUNA OBTJKA RADNIKA NA POSLOVIMAF IZIKOGOBEZBEDENJA OBJEKATA 230I. UVODNA RAZMATRANJA 173II. PREDLOG PROGRAMA OBUKE 174

    1. Preventivno-represivna zatita 1742. Tehnika (protivprovalna) zatita 1763. Protivdiverziona zatita 1774. Protivpoarna zatita 178

    PREDGOVOR

    Publikovanje Prirunika za fiziko-tehniku zatitu objckata predstavljapokuaj da se, po prvi put kod nas, na cclovit nain prezentira problematikapreventivno-represivne i tehnike zatite objekata. Potrebu trita za ovakvomvrstom strune literature uoili smo u svom dugogodiJnjem radu na poslovimafiziko-tehnike zatite u okviru Instituta bezbednosti u Beogradu i to, kakokao izvrioci konkretnih poslova i zadataka, tako i kao predavai na nizu kur-seva, seminara i savetovanja koja su iz ove oblasti organizovana u okviru kol-skog centra Instituta.

    Kome je ova knjiga namenjena?Prvo, ona je izradena za potrebe lica koja su zaduena za bezbednost obje-

    kata, organizovanje slube fizikog obezbeenja i onih koji odluuju o tonie dali ili ne primeniti tehnika sredstva zatite u cilju poveanja bezbenostiobjekta.

    ^ Drugo, namenjena je licima koja rade na obezbeenju objekata kao uvari,ati cilju dobijanja osnovnih znanja o svojim pravima i obavezama u okviru pre-ventivnog i represivnog delovanja, kao i znanja o elektronskim zatitnim siste-mima, kako bi se u odreenim situacijama pravilno odredila.

    I tree, ona moe da poslui licima koja se bave projcktovanjem protivpro-valnih sistema kao polazna osnova u sagledavanju procedure i dobijanju infor-macija o tehnologijama koje se primenjuju u sistemiraa tehnike zaiite.

    ta sadri prirunik?Prirunik sadri tri funkcionalne ccline koje, po videnju autora, predstavlja-

    ju zaokruenje fiziko-tehnike zatite na ovom nivou.Prvi deo (autor Mio Bokovi, dipl.prav.) tretira pitanja preventivno-re-

    presivne zatite sa osvrtom na osnovne oblike ugroavanja drutvene imovine(Prvo poglavlje), kao i osnovna kriminalistika znanja i metode u funkciji za-tite potencijalno ugroenih objekata (Drugo poglavlje).

    Drugi deo (autor Ruica Simi, dipl.ing.el.) se odnosi na tehniku zatitu itakoe sadri dva poglavlja. Prvo poglavlje obrauje osnovne pravce planiranjatehnike zatite, sredstva i ureaje koji se koriste u sistemima visokog nivoa be-zbednosti, kao i nain dojave alarma i organizovanje nadzora i upravljanja za-titnim sistemima. U drugom poglavlju je dat prikaz zatite objekata povea-nog rizika kojim su obuhvaeni: finansijske institucije (banke, SDK, pote, me-njanice), muzejsko-galerijske organizacije i biblioteke, industrijski objekti(rafinerije, hemijska industrija, hidro i termo elektrane, fabrike), ostali objektigde se uvaju vrednosti (novac, zlato, poverljiva dokumentacija i sl.) apote-ke, juvelirnice, benzinske pumpe, arhivi, samoposluge i robne kue.

    Trei deo sadri kratak pregled programa bezbenosnog obrazovanja licakoja rade na obezbeenju objekata, kako iz preventivno-represivne, tako i iz te-

  • hnike zatite. To je bazni program koji je mogue prilagoditi specifinim za-htevima odreenih korisnika objekata.

    Nadamo se da e knjiga korisno posluiti svima onima kojima je namenjena,a sa posebnim zadovoljstvom emo uzcti u razmatranje sve primedbe, predlogei sugestije.

    Na kraju, zahvaljujemo se recenzentima, prof. dr. Vladimiru Krivokapiu iMr. Radivoju Tasiu, ije su nam primedbe i sugestije bile od velike koristi.

    Beograd, juni 1991.AUTORI

    PRVIDEOPREVENTIVNO-REPRESIVNA ZATITA I PRIMENA

    KRIMINALISTIKIH METODA U FIZIKO-TEHNIKOJZATITI OBJEKATA

  • PRVO POGLAVUE: PREVENTIVNO-REPRESIVNAZATITA

    I. OSNOVNI OBLICI UGROAVANJASvi objekti u kojima su smctcni ili sc uvaju novac, hartije od vrednosti, zla-

    to, skupoceni eksponati, specifini predmeti i druga imovina vee vrednosti, . kao i objekti od posebnog interesa, su oduvek bili prcdmet posebnog intereso-

    vanja uinilaca raznih krivinih dcla, koji su kroz razne oblike kriminalne de-latnosti, u mnogim sluajevima i uspcvali da iste predmete oduzmu i protiv-pravno prisvoje, ili pak da pojeine objekte otcte ili unite.

    / Kriminalni napadi na ove objekte manifestuj'u se kroz vrenje raznih krivi-nih dela iz oblasti polilikog, oplcg (klasinog) i privrednog kriminaliteta.Najzastupljcnija su krivina dcla iz domena opteg kriminaliteta, mada mnogakrivina dela privrednog kriminaliteta i njihovi uinioci nisu nikada ni ot-kriveni.

    Uspeno preduzimanje preventivnih i reprcsivnih mera od strane lica u ra-. . dnom odnosu kod potencijalno ugroenih objekata ne moe se ni zamisliti bez

    prethodnog poznavanja clcmentarnih karaktcristika krivinih dcla koja se vrena tetu ovih objekata i osnovnih svojstava uinilaca ovih krivinih dela. Pret-hodno steeno znanje iz ovih oblasti omoguava, kako radnicima koji rade nafizikoj zatiti objekata, tako i radnicima koji obavljaju osnovnu ili pomonudelatnost, da blagovremeno prcduzimaju najadekvatnije preventivne mere u

    . . cilju spreavanja izvrenja konkrctnih krivinih dela. Isto tako, u sluaju da jekrivino delo izvreno, dolazi do izraaja blagovremenost preduzimanja i odre-

    j. .'.... . enih represivnih mera. Stoga emo u narednom izlaganju izneti samo onajobim znanja iz ovih oblaslij koji garantuju cfikasniju zatitu potencijalno ugro-enih objekata.

    j . . 1. Oblici i karakteristike krivinih dela koja se vre na tetu potencijalnougroenih objekata

    Pre nego to predemo na izlaganje o oblicima i osnovnim karakteristikama.:-'. : ovih krivinih dela, nuno je prethodno odredili pojam potencijalno ugroenih

    objekata, odnosno koji se objekti mogu svrstati pod ovaj pojam. Polazei odsvrhe, sadraja i namene ovog prirunika, opredelili smo se da pod pojam po-

    . tencijalno ugroenih objekata uvrstimo sledee objekte: banke, pote, slube drutvenog knjigovodstva, menjanice,

    : , industrijski objekti razne namene,..' ' ' muzeji,

    galerije,

  • biblioteke, robne kue, zlatare, benzinske pumpe, apoteke, preduzea i organizacije u kojima su locirane kase s novcem, dragocenos-

    tima i poverljivim materijalom, prodavnice oruja, municije i druge skupoccne robe.Svakako da se problematika prevcntivno-reprcsivne i tehnike zaStite, koja

    e biti obraena na sledeim stranicama ovog prirunika, moe odnositi takoei na objekte od posebnog interesa, kao i na svc druge objekte koji, bilo po na-pred utvrenom osnovu, ili po osnovu znaaja svoje delatnosti, mogu biti pre-dmet posebnog interesovanja nosilaca odrcdenih kriminalnih delatnosti.

    U narednom izlaganju, u obimu koji zadovoljava budue korisnike ovog pri-runika, daemo kratak osvrt na kriminoloke i kriminalistike aspekte poje-dinih krivinih dela koja se vre najce na tetu ovih objekata.

    Iz oblasti politikog ki-iminaliteta na tetu potencijalno ugroenih objekatavre se sledea krivina dela:

    diverzija, sabotaa, terorizam, pijunaa.Diverzija se sasloji u ruenju, paljenju ili na drugi nain unitenju ili oie-

    enju industrijskih, poljoprivrednih ili drugih privrednih objckata, saobraaj-nih sredstava, uredaja ili postrojenja, uredaja sistcma veze, ureaja javne upo-trebe vode, toplote, plina ili energije, brana, skladita, zgrade ili kakvog drugogobjekta koji ima vei znaaj za privrcdu ili za redovan ivot gradana, pod uslo-vom da je uinjeno u nameri ugroavanja ustavom utvrenog dravnog i dru-tvenog ureenja ili bezbednosti SFRJ. Uinilac diverzije, kao i organizator, suzainteresovani da to iri krug ljudi sazna za njihov kriminalni akt i njihove na-mere, jer to ne utie direktno na odreivanje kruga lica iz kojeg moe poticatiuinilac, niti pak doprinosi njegovom otkrivanju. Za izvrenje ovog krivinogdela najee se upotrebljavaju minsko-eksplozivna sredstva i to razni eksplo-ivi u vrstom, plastinom ili tenom stanju, kao i mine, bombe velike razornezivi

    moi i razna hemijska srcdstva. Takoe su prisutna i minsko-eksplozivna sred-stva koja su smetena u razne predmete svakodnevne upotrebe. U sluajuizvrene diverzije bitno je preduzeti mere u cilju obezbeenja mesta kriminal-nog dogaaja do dolaska operativnih radnika organa unutranjih poslova, kakobi se sauvali tragovi i predmcti i prikupili podaci o oevidcima ili drugim li-cima kojima su poznate pojedine injenice ili okolnosti u vezi sa krivinim de-lom, o emu rukovodilac fiziko-tehnike zatite obavet