Fontane u Doba Starog Rima 1

  • View
    231

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Fontane u Doba Starog Rima 1

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    1/14

    Uvod

    Fontana je arhitektonska graevina koji izbacuje vodu u mlazu ili je mlaznicama raspruje u

    vazduh. Fontane su ranije korienje za zadovoljavanje osnovnih potrebna oveka za vodom za pie

    i za pojenje ivotinja. Daljim razvojem fontane su koriene u dekorativne svrhe, za zabavu i

    rekreaciju.

    Rim je grad koji je veoma bogat vodom. to dokazuje to to su Rimljani imali 11 akvadukta i veliki

    broj javnih esama i fontana. Rimljani su veliku panju posveivali vodi i izgradnji fontana zato to

    su vodu smatrali darom od boga. U Rimu je postojao i veliki broj privatnih fontana koje su bile

    graene u vilama bogatih ljudi. Mali broj fontana iz doba starog Rima je sada ostao, a i ono to je

    ostalo veoma malo podsea na njihov nekadanji oblik. Otkrivene su fontane u iskopinama u

    Pompeji, u Rimskom Forumu, oko Kapitola. Retko koja fontana od svih koje su sauvane se nalazi

    na svom prvobitnom mestu.

    Meu fontanama koje su ostale spomonju se Meta Sudans, Della Pigna, Lacus Iuturnae i dr.

    Saznanja o fontanama iz doba starog Rima dobijamo na osnovu arheolokih nalazita i legendama

    iz tog vremena.

    1

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    2/14

    1. Fontane

    Fontana je arhitektonska graevina koji sipa vodu u bazen ili je mlaznicama izbacuje u vazduh, koja

    slui za snabdevanje vodom za pie ili kao ukras. Fontane su bile prvobitno isto funkcionalne,

    povezane sa izvorima i vodovodima, i koristili su ih stanovnici gradova, naselja i sela za dobijanje

    vode za pie, kupanje i pranje, ali u starom Rimu su poele da se koriste i kao dekorativni element u

    vrtovima i dvoritima. Do kraja 19. veka veina fontana je radilo putem gravitacije, i bio je

    potreban izvor vode vei od fontane, kao to je rezervoar ili akvadukt, da bi se obezbedio protok

    vode ili izbacivanje mlaznicama u vazduh. Fontane se danas koriste za ukraavanje parkova i

    gradskih trgova, u ast pojedinaca ili nekih dogaaja, koriste se za rekreaciju i zabavu.

    Fontane mogu biti zidne ili slobodnostojee. U fontanama voda moe tei preko razliitih povrina

    kamena, betona ili metala. Moe se prelivati iz jednog u drugi bazen, ili prelivanje moe da imitira

    prirodnu kaskadu.

    Danas su fontane esto mnogo komplikovanije, sa vie izvora i vie bazena i komplikovanijom

    arhitekturom i infrastrukturom. Fontane esto kao glavni ukras sadre statue mitolokih likova.

    Glavni motiv kod veine dananjih fontana je mlaz vode, koji se pod jakim pritiskom, isputa iz

    nekog dela fontane i koji rasipa vodene kapi po svojoj okolini. Ovakvi mlazevi mogu biti visoki i

    po vie desetina metara. Danas postoje i muzike fontane koje kombinuju pokrete mlaznica vode,

    boja svetla i snimljene muzike, koje kontrolie raunar, za dramatine efekte. Ali i danas ima

    fontana kojima se obezbeuje ista pitka voda u javnim parkovima i na javnim prostorima.

    2. Evolucija i poreklo fontana u Rimu

    Fontane u Rimu pokazuju da su Rimljani oduvek imali strast prema javnoj vodi, i ta strast se tokom

    vekova od akvadukta i kupatila, izrazila u uzgradnji velikog broja fontana, kojih danas ima preko

    2000, koje i dalje krase ulice i trgove Rima.

    Fontane u Rimu, su posledica geologije zemljita na kojem je grad bio sagraen: vulkansko

    zemljite u brdima i aluvijalne ravni (koje su potpuno propustljive) koje lee na sloju gline

    (vodonepropusni). U ovom zemljitu postojale su mnogobrojne pukotine kojima je tekla voda na

    maloj dubini, i kada ona nije mogla otei u Tibar, izbijala je na povrinu, pa su na ovom prostoru

    rasuti mnogobrojni izvori, sto je dovodilo do stvaranja potoka u podnoju brda. Skoro svi su nestali

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    3/14

    tokom vremena, od tih izvora je mogue da se dobije samo nekoliko izvetaja od svedoka tog

    vremena, koji omoguavaju priblinu lokalizaciju.

    Kao i kod svih starih naroda, i Rimljani su vodu smatrali darom boga, i ona je za njih predstavljala

    svetinju. Zato je i odgovornost za izvore predstavljala i odgovornost prema bogu. Svaki izvor je

    tada bio lini zatitnik boanstva, odnosno boginja (nimfa).

    Prve fontane su se koristile za zadovljavanje funkcionalnih potreba stanovnika, i napajanje

    ivotinja. To su bili uglavnom pravougaoni rezervoari od zidanog kamena sa hidroizolacijom, u

    kome se je nalazio mali cevasti stub kroz koji je tekla voda ( koji je esto bio sa ukrasnim

    elementima), ili su bile male sobe koje su pokrivene i otvorene na jednoj strani za upotrebu

    (korienje): pie. Tek kasnjie zbog prestia i vidljivosti, pridrueni su i estetski elementi,

    arhitektonski ukrasi, odnosno skulpture. Daljim razvojem dolo je do izgradnje akvadukata(vodovoda) koji je omoguio izgradnju fontana. I fontane su doivele sudbinu spomenika: male

    sobe su proirene, dodati su vertikalni zidovi, gde su mogle stojati statue i dekorativni elementi.

    Napravljeni su novi modeli: kruni rezervoar, koji sadri vertikalni element koji pridrava manji

    rezervoar, u kome je voda izbijala i pod pritiskom se slivala ispod. Veoma popularni i spektakularni

    su i polukruni modeli, kod kojih je rezervoar polukruan, zatvoren ili otvoren, kruni ili eliptini,

    koji moe sadrati niz kaskadnih koncentrinih stepenika kroz koje voda silazi nanie kaskadno

    (stvara vodopad). U citatima iz tog vremena, oni su imali i nekoliko modela fontana, u obliku lica,

    koje su ugraene u zid.

    Vei broj fontana je bio za privatnu upotrebu. Velika dostupnost vode je omoguavala distribuciju

    vode u privatnim vilama i kuama, u kojima su fontane stajale u dvoritu i koriene se za

    snabdevanje vodom okolnih zgrada.

    3. Stare Rimske fontane

    Rimljani, sa svojim irokim i sofisticiranim sistemom vodovoda koji su koristili za snabdevanje

    vodom za pie, za navodnjavanje i za potrebe Rimskih kupatila, unapredili su umetnost i

    tehnologiju dizajniranja fontane. Rimski inenjeri koristili su olovne cevi umesto cevi od bronze.

    Brojnim iskopavanjima u Pompeji, otkriven je grad kakav je nekada bio kada ga je unitio Momunt

    Vesuxius 79. godine pre nove ere, i tom prilikom otkrivene su slobodno stojee fontane i kotlii koji

    su bili postavljeni u razmacima du gradskih ulica, koje su se snabdevale vodom olovnim cevima

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    4/14

    koje su bile ukopane ispod ulice.

    Slika 1.: Rimska ulia esma(fontana), u Pompeji (1. vek nove ere)

    Iskopine u Pompeji, su takoe pokazale da su kue bogatih Rimljana esto imale malu fontanu u

    atrijumu ili unutranjem dvoritu, koje su se snabdevale vodom iz gradskog vodovoda i koja se je

    slivala u malu posudu ili bazen.

    Ceo Rim je bio ispunjen fontanama. Prema Julius Frontinus VI, rimskom konzulu, koji je nazvan

    akuaruma ili uvar vode u Rimu 98. godine p.n.e., Rim je imao devet akvadukta koji su snabdevali

    39 monumentalnih fontana i 591 javni kotli, ne raunajui vodu koja je odlazila u carske kue,

    kupatila i vlasnicima privatnih vila. Svaka od glavnih fontana je povezana sa dva razliita

    akvadukta, u sluaju da je jedan zatvoren prilikom servisa (kvara).

    Rimljani su uspeli da vodu u fontanama uz pomo mlaznica izbace u vazduh, i to pomou pritiska

    koji se je stvarao kada voda dotie iz daleka i sa vie izvora vode i pritom stvara hidrauliku glavu

    ili silu. Ilustracije fontana u vrtovima koje izbacuju vodu nalaze se na zidnim slikama u Rimu iz 1.

    veka p.n.e., u vili Pompeje. Hadrijanovu vilu u Tivoliju karakterie veliki bazen sa mlaznicama

    vode. Plinije mlai opisao je banket salu jedne Rimske vile, gde fontana poinje da izbacuje vodu

    kada posetioci sede na mermernim seditima. Voda je tekla u bazen, i jelo se je na banketu sluilo

    tako to je plutalo u posudama u obliku broda.

    Jedna originalna Rimska fontana se moe jo uvek videti i danas. Fontana della Pinga je velika

    bronzana kupa u obliku iarke, iz 1. veka nove ere, u kojoj je voda izlazila na vrhu.

    Za razliku od mnogih spomenika iz doba starog rima, gde arheoloki ostaci i izvori omoguavaju

    njihovu identifikaciju, znanje o fontanama iz doba starog Rima moe se podeliti na tri tipa:

    1. Podudaranje arheolokih nalaza i legenda iz tog vremena (Ludus Magnus, Lacus Iuturnae,

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    5/14

    Meta Sudans, Nimphaeum Alehandri, Nimfeo della Licinii, Lacus Curtius i dr.);

    2. Fontane poznate kroz legende ali ija lokacija nije poznata, ili nije pronaena;

    3. Arheoloki nalazi kojima nije mogue pripisati bilo kakve legende, da bi se identifikovale.

    Zbog nedostatka znanja za druga dva tipa, u ovom radu su opisane samo fontane kod kojih se

    podudaraju arheoloka nalazita i legende koje ih opisuju.

    4. Primeri starih Rimskih fontana

    Najstariji stanovnici Rima, odnosno brojna plemena ratrkana na sedam mitskih breuljaka, doveli

    su vodu direktno iz Tibra. Oni su takoe koristili male jame ili bunare za skladitenje kinice, kao

    to je jedan pronaen u oblasti Cezarovog foruma, koji potie iz 6. veka pre nove ere, koji je

    prikazan na slici.

    Slika.2. Bunar u oblasti Foruma.

    Tokom republikanskog doba, Rimljani su iskoristili nekoliko postojeih podzemnih izvora u

    naseljenim mestima za izgradnju prvih fontana. Pominju se mnoga njihova imena Fons Lupercais,

    Fons Apollinars, Fons Pici, Fons Marcuri i drugi. Mnoge od ovih fontana se pominju po knjievnim

    izvorima, a u nekim sluajevima se takoe zna gde su se otprilike nalazile. Neke od njih su veoma

    velike, kao na primer Piscina Pablika, odnosno ''javni bazen'' u junom delu grada, koji je vie

    izgledao kao rezervoar a ne kao fontana. Do ranog carskog doba, odnosno 1. veka nove ere, je ve

    nestao, ali car Oktavijan Avgust je po njemu dao ime 12 okrugu tako da je dugo zapamen meu

    lokalnim stanovnitvom.

    Tokom republikanskog doba broj fontana je bio i dalje nedovoljan za podmirivanje potreba

    stanovnitva za vodom, naroito za one koji su iveli van podruja Foruma, a mnogi Rimljani su

    koristili vodu iz Tibra. Iz tih razloga nije bilo dozvoljeno da se grade kue u odreenoj udaljenosti

    od istonog dela reke, dok je zapadna strana bila uglavnom naseljena migrantima i stranim

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    6/14

    trgovcima. Oblast koja je trebala da bude osloboena od privatnih kua obeleena je kamenjem. Na

    sledeoj slici se moe videti ostatak tog kamena.

    Slika 3.: Ostatak kamena kome je bila ograniena oblast oko reke Tibar koja je morala biti slobodna.

    Period bogatstva vodom poinje izgradnjom novih akvadukta, izmeu 1. veka pre nove ere i 3. veka

    nove ere, i to je period tokom kojeg se broj fontana u Rimu znatno poveao. Javne esme su

    postajale sve brojnije i brojnije, a jo vei je broj privatnih koje su ukraavale raskone palate

    visoke klase i imale su veoma moderne oblike.

    Danas je malo ostalo od fontana iz Republikanskog doba, a i ono to je ostalo jedva podsea na

    originalni oblik. Oni su stvorile samo legende.

    4.1. Lacus Iuturnae

    Fontana Juturna se nalazi u Rimskom Forumu. Fontana je bila jedna od najpoznatijih i najstraijih u

    gradu. Juturna je bila boginja i nimfa izvora i fontana, i zatitnica radnika iji je posao imao dodir

    sa vodom. Od nje je ostao samo jedan deo koji jedva podsea na nekadanji oblik. Fontana je

    verovatno bila glavni izvor svee vode za prve stanovnike na Palatinu, i to je ostalo sve dok nije

    izgraen prvi vodovod 312. godine p.n.e.

    Fontana se sastojala od kvadratnog bazena prekrivenog mermerom, sa kvadratnom platformom na

    ijem je sreditu stajala statua Dioskurija. Delovi reljefa fontane su sada u Antikvariumu Muzej sa

    nalazima iz oblasti rimskog Foruma. Ispred fontane stoji mermerni okrugli oltar. Fontana je veoma

    stara, a najstariji delovi su iz 164. g.p.n.e., i u vlasnitvu su Emilijusa Paulusa. Statua Dioskurija je

    verovatno napravljena po nalogu Emilijusa Paulusa. Delovi fontane su uniteni vatrom koja ja 14.

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    7/14

    g.p.n.e. unitila veliki deo Foruma. Okrugli mermer ispred bazena je iz doba Augusta, koji je

    obnovljen nakon poara 14. g.p.n.e.. Mali oltar ispred je iz vremena Septimija Severa. Mermerna

    ploa koja sadri slike Tocka i Poluka (konjanika koji su pojili svoje konje na ovom izvoru) i

    njihovih roditelja Jupitera i Lede, kao i boginje Juturne se sada nalaze u Antikvariumu. Iza fontane

    stoji hram, takoe posveen boginji Juturni.

    Slika 4.: Lacus Iuturnae

    4.2. Lacus Curtivis

    Nije mnogo ostalo ni od Lacius Curtivs izvora vode ili po nekima bazena za prikupljanje kinice

    koji se nalazio u oblasti Foruma. Mesto gde se nalazi je poslednji deo movare koja se nekada

    prostirala preko cele oblasti gde je sagraen Forum. Meutim, prema predanju nastala je u prolee

    445. godine p.n.e. kada je grom napravio pukotinu u zemlji. Prema verskoj praksi, grom je smatran

    znakom negativnih dogaaja, tako da je u takvim sluajevima telo sastavljeno od deset verskih

    slubenika, koje se zove bidentales donosi odluku i sahranjuje jedan kamen, koji simbolino

    predstavlja grom. Ovom prilikom su rtvovane i ovce.

    Slika 5.: Lacus Curtivis

    Vie avanturistikih legenda govori o Lacius Curtius kao mestu koje je rupa bez dna proroanstvo

    je predvidelo da je ova rupa mogla da bude zatvorena samo bacenjem u nju samo ono to je

    najvrednije u Rimu, pa se 362. godine p.n.e. Marcus Curtius mladi kavalir sa oklopm i konjem se

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    8/14

    bacio u rupu. Reljef koji obeleava mesto prikazuje ovu verziju prie.

    Slika 6.:Reljef koji prikazuje Marcus Curtivus kako skae u rupu

    Trea verzija je o poglavaru Marcus Curtius koji je upao u rupu.

    4.3. Meta Sudans

    Jedna od najpoznatijih fontana uoena je u Koloseumu i poznata je pod nazivom Meta Sudans.

    Podignuta je pored Koloseuma u drugoj polovini 1. veka pre nove ere. To je latinski izraz, koji

    potie od rei meta, koji oznaava bili kakav konusni oblik, i rei sudans, to znai znojenje.

    injenica je da je to opisno ime: meta oznaava bilo kakve konusne oblike koji su Etrurci stavljali

    na vrhu pogrebnih humki i koje su koriene u Rimskom cirkusu. Ona je oblikovana kao velika

    kupa, nalik stubovima koji su se koristili u cirkusu, sa nazivom Meta, koja je oznaavala krajeve

    trkake staze. Poznata je po tome to voda nije izbijala iz mlaznica, ve je filtrirana iznutra preko

    poroznog kamena, dajui ovoj fontani sjajni izgled, to je bila apsolutna novina u tom vremenu.

    Slika 7.: Meta Sudans na svom prvobitnom mestu

    Postojale su jo dve ovakve fontane: Seneka pominje jednu blizu Napulja, a druga stoji na

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    9/14

    Rimskom gradu Cuicul.

    Nekoliko kovanica navodno pokazuje spomenik u Rimu, ali su tako mali da ne pokazuju previe

    detalja. Najbolji pokazatelj kako je izgledala ja predmet izmeu lavova. On prikazuje fontanu u

    kojoj voda izbija na vrhu, pa zatim talasa (ubori) du poroznog kamena. Na sunanom danu

    fontana je veoma lepo blistala.

    Slika 8. Kvanica na kojoj je prikazan Meta Sudans

    Meutim, kao i najvei deo Rimskog sveta Meta Sudans je nestao. Meta Sudans je pretrpela

    znaajne tete tokom srednjeg veka, to se vidi po ruevinama sa prvim pogledom na Koloseum.

    1936. godine zbog pogoranih uslova i iz saobraajnih razloga, ona je definitivno uklonjena, a

    okrugla spomen ploa je postavljena na mestu gde je bila fontana.

    Slika 9.: Meta Sudans danas

    4.4. Ludus Magnus

    Na suprotnoj strani od Koloseuma, obnovljeni ostaci male fontane se mogu videti u oblasti Ludus

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    10/14

    Magnus, glavne kasarne gde su gladijatori iveli i trenirali.

    Car Domicijan (81 96. god. nove ere) imao je izgraen kompleks u neposrednoj blizini amfiteatra

    tako da se moglo doi iz kasarne podzemnim prolazom. U velikom dvoritu Ludus Magnusa bio je

    mali amfiteatar i etiri trougaone fontane u uglovima, od kojih se sada samo jedna vidi.

    Slika 10.: Ludus Magnus

    4.5. Nymphaeums fontane

    Rimske fontane ukljuuju i takozvane nymphaeums fontane, izgraene sa osnovom u obliku malih

    peina ili sala, koje su na razliite naine ukraene statuama, mozaicima, freskama i vegetacijom.

    Njihova veliina moe da dostigne veliinu velikih javnih esama ili mogu da budu ak i vee.

    Veina njih je bila u privatnom vlasnitvu a neke od njih su bile i javne.

    Primer su impozantne ruevine nymphaeum Alehander Severus koje se nalaze u bati trga Vittoro

    Emanuele sada poznatiji kao Marejevi trofeji.

    Slika 12.: Nymphaeum Alehander Severus

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    11/14

    Meu originalnim ukrasima, od kojih ni jedan nije ostao na mestu, bile su dve mermerne figure sa

    orujem i oklopom preuzete kao trofej od varvarskih naroda sa kojim su se Rimljani borili. U

    kasnom 16. veku ove figure su preseljene na trgu Kapitol gde se nalaze i danas. Prema kasnijim

    studijama saznaje se da je Aleksandar Severus ove figure verovatno uzeo iz druge ve postojee ili

    izgraene fontane. Ruevine fontana su sada sklonite za make lutalice u Rimu.

    Slika 13.: Figure u koje je Alehander Severus preuzeo posle borbe

    U blizini je nymphaeum Licinii izgraen u 4. veku. Ono to je sada ostalo (postoji) je prvobitno

    formirana kupola u obliku sale, iji su zidovi najverovatnije bili pokriveni slikama i plemenitim

    mermerima dok su u centru jedna ili vie statua iz kojih izlazi voda, okruene cveem i biljkama.

    Ona je stajala u bati porodice Licini koja se prostirala na velikom prostoru. Ona je i dalje poznata

    pod svojim popularnim imenom Minervin hram, nakon to je iskopana statua boginje u blizini.

    Zanimljiva je i komplikovana pria o statui poznatoj kao Marforio, velike naslonjene bradate figure,

    za koju se veruje da je ukras drevne fontane u Rimskom forumu. 1588. godine je premetena na

    brdo Kapitol, sa namerom da se ponovo pretvori u fontanu, ali to se nikada nije dogodilo.

    Dokument iz iste godine navodi da je statua nosila natpis more u forumu, odakle i njegov nadimak,

    i stara teorija prema kojoj on predstavlja boanstvo mora, iako strunjaci sada veruju da se odnosila

    najverovatnije na reku Tibar.

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    12/14

    Slika 14.: Morforio nakon rekonstrukcije

    Stara tumaenja objanjavaju zato je njemu nedostajala desna ruka i zbog ega je kasnije statua

    obnovljena tako da on dri u desnoj ruci granatu.

    Statua i dalje stoji na brdu Kapitol, u dvoritu Pallazzo Nuovo koja pripada muzeju Kapitol.

    Marforio je nekada bio prilino popularan meu ljudima Rima, jer je pripadao grupi takozvanih

    radoznalih statua. Vekovima je statua leala u okolini Rimskog foruma, gde je predstavljena na

    crteima i mapama pre njenog premetanja nedaleko od Septimius Severus. Voda je izlazila iz

    izvora u obliku groteksnog lica, koga je isklesao Giacomo Della Porta (akomo dela Porta),

    izvanredni proizvoa klesar iz kraja 16. veka.

    Da bi se preselila fontana je morala biti rasklopljena pa zatim obnovljena, i to je sudbina mnogih

    manjih starih fontana u Rimu.

    4.6. Della Pigna

    Fontana della Pigna ili samo Pigna, to znai iarka, je nekadanja Rimska fontana koja sada krasi

    prostor u zidu naspram Vatikanske palate. Sastoji se od velike bronzane iarke, skoro 4 m visoke,

    gde na vrhu izlazi voda. Pigna je prvobitno stajala u blizini Panteona (Pantheon) pored hrama Isis.

    Tokom srednjeg veka premetena je u dvoritu stare bazilike Svetog Petra, gde je video i opisao

    Dante, a zatim je opet premetena 1608. godine na njenoj sadanjoj lokaciji, u dvoritu izmeu nove

    vatikanske palate i palate Belvedere.

    Dvorite gde sada stoji je prvobitno bio deo dvorita Belvedere. Danato Bramente ga je dizajnirao

    da bi povezao palatu pape Inokentija VIII sa Sikstinskom kapelom. Kada je umro Bramante,

    arhitekta Piro Ligorio zavrio je projekat i dodao zid kojim je zatvorio dvorite. Izgradnja

    vatikanske biblioteke

    podelila je dvorite

    Belvedere u dve

    oblasti. Gornji deo

    dvorita dobija ime

    po fontani Pinga.

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    13/14

    Slka 15.: Fontana della Pigna

    Bronzani paunovi na obe strane fontane su kopije onih koji ukraavaju grob cara Hadrijana.

    Originalni paunovi se sada nalaze u novom muzeju.

    Zakljuak

    Rim je zemlja koja je veoma bogata vodom. To bogatstvo vodom potie od samog zemljista na

    kome je grad sagraen. Rimljani su od davnih vremena posveivali panju vodi, oni su prvi

    izgradili veliki broj akvaduka, kupatila, banja. Takoe su gradili i veliki broj fontana i javne esme

    koje su u prvo vreme koristili za obezbeenje vode za pie, ali su kasnije dobijale drugu funkciju,

    dekorativnu na javnom prostoru. Ali postojale su i one koje su bile u privatnim vilama, i koje su

    prikazivale mo neke porodice.

    Iz doba starog Rima je ostao veoma mali broj fontana, ali retko koja se sada nalazi na svom

    prvobitnom mestu, i izgleda kao je nekada izgledala. Veina njih je rekonstruisana i promenjena im

    je lokacija. Podatke o fontanama iz doba starog Rima dobijamo iz arheolokih nalaza i legendi iz

    tog vremena. Fontane su bile uglavnom posveene boginjama ili nimfama, nekim vladarima ili

    dogaajima. Za svaku fontanu iz starog doba imamo vie izvora o njenom nastanku i simbolici.

    Jedina fontana koja se jo uvek moe videti, skoro u istom obliku kako je izgledala ranije je fontana

  • 7/23/2019 Fontane u Doba Starog Rima 1

    14/14

    della Pigna, ili iarka, koja stoji u blizini Vatikanske palate.