FOVIT - VIRTUELNI CENTAR ZA FOTO-VIDEO TEHNIKEUDRUENJE GRAANA NEZAVISNA OMLADINSKA ORGANIZACIJA RUME

TEORIJA I TEHNOLOGIJA FOTOGRAFIJE ZA POETNIKE- prirunik -

Autor: Petar Vaki

Ruma, 2009.

01. KRATKA ISTORIJA TRADICIONALNE, ANALOGNE FOTOGRAFIJE01.1. CAMERA OBSCURA Sa otkriem fenomena Kamere Obskure, ljudi sigurno jo od vremena starih Grka dolaze polako na ideju o fotograji i znanje o ovom principu prenose kroz vekove. Slika koja je prikazana u ovoj napravi je osnova po kojoj se bazira itav fotografski proces. Kao to samo ime kae, Camera Obscura je mrana prostorija sa malim otvorom na jednoj strani. Svetlo koje se odbija (reektuje) od spoljanjih objekata stvara obrnutu sliku tog prizora na drugoj strani.

01.2. DAGEROTIPIJA Postupak koji je najvie doprineo daljem razvoju fotograje je dagerotipija. Slike u obliku dagerotipije su prvi materijalni, razvijeni oblici fotograje, tj. po prvi put stvoreno je neto stvarno i opipljivo. Za dagerotipiju su zasluni 2 francuska naunika Daguerre i Niepce. Naime, naunici XVIII veka su ve znali da su odreene supstance osetljive na svetlo (soli srebra; srebro-nitrati, srebro-bromidi, srebro-jodidi), ali niko nije uspeo da ustali sliku kao pozitivski materijal. Godine 1826. ekspozicijom* od 8 sati Niepce je uspeo da napravi prvu sliku na papiru presvuenim judejskim bitumenom asfaltom; materijal koji se tad koristio u litograji. Otkrio je da je slika stalna. Ovaj proces je usavrio kao proces foto-gravure i nazvao ga heliograja. Daguerre nastavlja Niepceove eksperimente i posle 11 godina konano usavrava proces koji se naziva dagerotipija. Godine 1839. putaju se u promet prvi fotoaparati za dagerotipiju.

Prva fotograja, 1826.

Camera Obscura ne mora biti prostorija, moe biti i u obliku kutije. Da Vini je ostavio 2 opisa Camere Obscure. Od XVI veka koristi se kao pomono sredstvo za crtanje i slikanje portreta. K KAKO NAPRAVITI CAMERU OBSCURU U VAEM DOMU Zamraite prostoriju tako to ete preko svih prozora nalepiti aluminijumsku foliju. Zatim samo malo zasecite foliju na jednom prozoru, pustite malo oi da vam se naviknu na mrak i prepoznaete po svetlosti koja se prelama obrnutu sliku prizora na koji gledate kroz taj prozor. Ovo moe posluiti odlino kao sjajno osvetljenje za kuni studio, kao i ambijent koji bi trebao da se svidi svakom zaljubljeniku u fotograju.DESNO: Izumiteljevo delo Boulevard du Temple, Pariz dagerotipija koju je 1838. snimio Daguerre.

* izlaganjem foto-osetljivog materijala ka svetlosti.

01.3. FOTOGRAFSKI POSTUPCI POSLE DAGEROTIPIJE 01.3.3. AMBROTIPIJA Ova tehnika bila je namenjena iroj publici. Ovo je takoe mokra kolodijska ploa, ali je njena poleina presvuena tamnim lakom ili tkaninom. Ovo je u stvari negativ tako da se nisu mogle dobiti kopije, ali to je odgovaralo i kupcima i fotografu, tedelo im je i vreme i novac.DESNO: desna polovina ove ploe nije zatamnjena, tako da se pojavljuje kao negativ. SKROZ DESNO: poleina je potpuno zatamnjena.

01.3.1. KALOTIPIJA K Prva fotograja izraena pomou negativa, odlikovala se mekoom i toplinom tonova to su tada smatrali i kao prednost i kao nedostatak u odnosu na krajnje otre dagerotipije. Prednost kalotipija je u tome to su one sline umetnikim crteima ugljenom tako da daju nekakvu slikovitost fotograjama. Pronalaza je William Henry Fox.DESNO: Nepoznati fotograf: Portret francuske matrone, oko 1840.

01.3.2. MOKRA PLOA Neki od najlepih portreta u istoriji fotograje snimljeni su pomou mokrih kolodijskih ploa. Sa pojavom ove tehnike, ve tada, u drugoj polovini XIX veka poinje ozbiljno zanimanje i rad fotografa, a u njihove studije i ateljeje dovode se kako javne linosti, tako i obini ljudi koji su eleli svoj portret ili sliku sa svojom porodicom. Za javne linosti je bilo vano da njihova slika postoji i na negativu kako bi se mogla reproducirati u neogranienom broju.

01.3.4. FEROTIPIJA Jo jeftiniji i bri postupak od ambrotipije uraen po istom principu. Od ferotipije poinje masovno fotograsanje ljudi svih stalea, kako u enterijeru tako i u eksterijeru. Ferotipisti su fotograsali decu u parku, porodice na pikniku, mladence, a u Americi pre graanskog rata preko 100.000 mladia je stalo pred fotoaparat obueni u vojne uniforme.

01.3.5. KODAK, FOTOGRAFIJA ZA SVAKOGA

02. FOTOGRAFIJA KAO UMETNOST

Dolazimo do prvog pravog fotoaparata koji je stvarno mogao svako da koristi. Godine 1888. George Eastman lansira prvi aparat sa tranparentnim lmom od celuloidne trake sa parolom: Vi pritisnete dugme, mi uradimo sve ostalo. Bili su mali i lagani i zaista su imali sve kvalitete za masovnu upotrebu.

Poinjemo da uviamo koliko se fotograja ve razvila do poetka XX veka, i u tehnikom i u smislu shvatanja ljudi o njoj. Neki progresivni umetnici ve poetkom druge polovine XIX veka ostavljaju svoje etkice i platna i poinju da se bave fotograjom. Kada su pokazali neke od dagerotipija pariskom slikaru Paul Delaroche-u, on je u znaku oduevljenja uzviknuo: Slikarstvo je mrtvo! Naravno to se nije desilo, a takoe postojale su struje koje su dugo dugo godina raznim teorijama tvrdile da fotograja ne pripada umetnosti. Neposredno posle otkria fotograje ona zasigurno poinje da se smatra kao deo umetnosti. Kao i za portrete, koristila se i kao svedok mode viktorijanskog perioda, takoe i za tzv. pseudo slikarstvo

Fotoaparati sa poetka XX veka

01.3.6. KOLOR FOTOGRAFIJA Za pronalazak tehnike fotograje u boji, najvie su zasluni dva slavna naunika Isak Njutn i Maksvel. Njutn je tri veka ranije razloio sunevu svetlost na 3 osnovne boje crvenu, utu i plavu. Maksvel je znao da se kombinacijama ovih boja mogu dobiti sve ostale, tako da je uradio jedan eksperiment koristio je tri diapozitiva obojena u osnovne boje, projektujui ih na istu povrinu i tako je dobio sliku predmeta u boji. Sledei korak u razvitku kolor fotograje je otkrie troslojnog lma. Neki od prvih bili su KODACHROME, AGFACOLOR i EASTMANN COLOR NEGATIVE. Prvu fotograju u boji snimio je Louis Ducos de Hauron 1872.Primeri modne fotograje viktorijanskog doba

03. FOTOGRAFIJA KAO HRONIKA JEDNOG DOBA; FOTOURNALIZAM

Fotograja doivljava svoju punu ekspanziju tek u kombinaciji sa tampom. Prva fotograja je objavljena u dnevnoj tampi 1897. u Njujorkom listu Tribune. Tehnika koja je tada koriena odgovara dananjoj tehnici rastera, tj. neto to je sastavljeno od piksela. Ilustrovani asopisisi koji se pojavljuju u Nemakoj oko 1930. su poetak tzv. life fotograje i modernog fotournalizma. U kombinaciji sa tekstom, objavljivali su fotograje ljudi i dogadjaja na totalno drugaiji nain od onog to je vieno pre toga. Fotograsali su bez blica, obino sa malo-formatnim kamerama i bez araniranja i poziranja. Sa pojavom faizma u Evropi, veliki broj fotografa iz Nemake se seli u SAD i sa sobom donose taj duh modernog urnalizma. 1936. osniva se asopis LIFE. Originalni moto glasio je: To see Life, see the world.The Crawlers, 1876. londonska sirotinja, deo rada tadanjeg fotografa Tomsona Street Life of London.

Fotograju jednog Engleskog krajolika izradio je 1860. francuski fotograf Camille Silvy svesno oponaajui tada popularan stil slikarstva. Kompozicija i atmosfera u mnogome podseaju na pejsae koji su tada bili omiljeni u Francuskoj i Engleskoj.

Godine 1857. Gustav Reilander izloio je ovu sliku, jedan od najambicioznijih primera pseudo slikarstva. Slikao je u raznim pozama ove plaene modele i ak 30 slika sastavio u jednu. U sredini vidimo bradatog mukarca koji vodi dvojicu mladia preko praga mukosti.

04. KRATKA ISTORIJA DIGITALNE FOTOGRAFIJE

04.1.1. POREENJE PROCESA DIGITALNE I ANALOGNE FOTOGRAFIJE Na sledee 2 slike vidimo jednostavnost procesa digitalne naspram analogne fotograje.

- 1963. napravljena je prva digitalna kamera, sliku je smetala na disk i trajala je samo nekoliko minuta. - 1969. Bell labs se pojavljuje sa prvom CCD kamerom koje je bila namenjena video telefonima. - 1981. Sony Corporation je patentirala Mavica kameru koja je smetala slike kao magnetne impulse na opi disk. Tada je kotala 30,000$. - 1986. pojavljuje se prvi mega pixel senzor koji je snimao 1.4 miliona piksela, a slika se tampala na 5x7 ina u digitalnom kvalitetu. Ovo je bio poetak digitalne fotograje za koju znamo danas.

04.1 GLAVNE PREDNOSTI DIGITALNE FOTOGRAFIJE

- Dobijate momentalnu vizuelnu proveru rezultata na LCD ekranu aparata, kao i na monitoru raunara; - Nema trokova kao to su kupovina lmova i hemikalija - Osetljivost senzora na svetlo moe se lako podeavati da bi se prilagodilo odreenim uslovima - Moete brisati slike i ponovo iskoristiti memoriju - Lak prenos, trajnost i velika mogunost obrade i poboljavanja

05. DIGITALNA FOTOGRAFIJA - OSNOVNI POJMOVI

Digitalne fotograje su u stvari sastavljene od velikog niza sitnih obojenih kvadrata koji se nazivaju pikseli. Ovaj princip se ne razlikuje od analogne fotograje jer lm je sastavljen od srebrnih zrnaca, tako da u sutini sama slika nije jedna celina ve je sastavljena od velikog dela sitnih zrnaca, u sluaju digitalne fotograje piksela, zato mnogi nazivaju piksele digitalno zrno. Svaki piksel pojedinano predstavlja jednu boju i jedan ton. Zajedno mnogo piksela kreiraju oblike i detalje na slici, a broj piksela odreuje kvalitet i veliinu slike. Broj piksela po jednom inu naziva se rezolucija. Koliko velika e biti rezolucija fotograja zavisi od aparata, tj. koliko ima megapiksela. Uporeujui kvalitet analogne i digitalne fotograje, moe se rei da digitalna fotograja jo uvek nije dostigla kvalitet analogne, a uporeujui aparate istih formata, rezolucija slika izraenih preko lma je jo uvek mnogo vea od rezolucije digitalne fotograje. Dakle, princip ostaje isti, samo lm biva zamenjen elektronikim senzorom ili tanije - sa vie malih senzora osetljivih na svetlo. Svaki od tih senzora u aparatu daje opis jednog dela slike i zajedno ine jedan digitalni fajl.

05.2. ISO Senzori imaju podeenu odreenu koliinu svetla koja je optimum za pravljenje dobro eksponiranih fotograja. Kao i kod lmova, senzori imaju takoe tzv. ISO vrednost. to je ova vrednost vea, vea je i osetljivost senzora na svetlo. Takoe poveavajui ISO poveava se i um na slici. um (noise) na slici moe biti rezultat ili loih svetlosnih uslova ili duge ekspozicije, a pogotovo kada se koristi visoka ISO vrednost. um su ustvari pikseli sa nasumino odabranim vrednostima boja. ISO skala ide od 50 do 1600 i vie. Na digitalnim fotoaparatima ISO se podeava jednostavnim pritiskom na dugme i biranjem odgovarajue vrednosti. 05.3. WHITE BALANCE Kontroliui white balance odreujemo koja je temperatura boje svetla koja pada na senzor. Razliiti svetlosni izvori imaju razliite temperature, samim tim i nijanse boja. Nae oko je najsavreniji optiki instrument i ono prepoznaje nijanse boja drugaije od fotoaparata. U analognoj fotograji, da bi se napravio kompromis koriste se razni kolor lteri, razliiti tipovi lmova, itd. U digitalnoj fotograji ovo je olakano jednostavnim biranjem modova kao to su auto, daylight, shade, uorescent, ash... Ovi modovi su uglavnom isti na svim aparatima. Auto white balance funkcionie sasvim dobro u veini sluajeva.

05.1. SENZORI Sa senzorima slika se belei kao niz kontinualnih tonova. Da bi kompjuter mogao proitati sliku, ona se mora pretvoriti u digitalni oblik, tj. piksele. Svaki senzor meri jainu i temperaturu boje svetla koje pada na njega. Kada se vrednosti svih senzora u aparatu sastave i preraunaju rezultat je slika sastavljena od niza piksela. Pravilo to vie megapiksela to bolje je u sutini tano, ako vam je cilj da vam izraene fotograje budu to vee i to boljeg kvaliteta, ali aparati se prvenstveno mere po kvalitetu optike, tako da neke kamere sa manje megapiksela mogu da naprave mnogo bolje slike od aparata sa vie megapiksela, tako da ovo nije presudno, ali jeste vano, jer broj megapiksela odreuje rezoluciju, tj. u kojem formatu moete izraivati fotograje.

06. KAKO RADI FOTOAPARAT - OSNOVNI POJMOVI

07. DELOVI FOTOAPARATA 07.1 OBJEKTIV (LENS)

Objektiv deo fotoaparata kroz koje svetlo putuje dok ne dodje do negativa (lma/u digitalnoj fotograji ipa, senzora). Blenda mali otvor u objektivu koji se moe poveavati i smanjivati da bi se propustilo vie ili manje svetla. Veliina otvora izraava se simbolom koji moe u zavisnosti od svetlosne moi objektiva rasti od f:1 potpuno otvoren, do f:64 skoro sasvim zatvoren. Fokus fokusiranjem ili uotravanjem elimo da istaknemo ono to je glavno na slici, tj. Odluujemo ta e se videti jasno na slici, a ta ne. Fokusiranje se podeava na objektivu. Ekspozicija odreeno vreme za koje svetlo prolazi kroz aparat ili koliinski koliko svetla osvetljuje negativ (senzor/lm). Zatvara deo kamere koji se otvara za odreeno vreme da bi propustilo svetlo, odreuje vreme ekspozicije, aktivira se pritiskom na okida (1, 1/30, 1/60, 1/125, 1/160... 1/5000) Trailo/Vizir ureaj koji omoguuje da se vidi objekt snimanja i komponuje slika. Dubinska otrina podruje otrine trodimenzionalnog predmeta koji slikamo. ISO U terminima digitalne fotograje ISO je osetljivost senzora na svetlo. to vie poveavamo osetljivost, senzor e primati vie svetlosti. (50, 100, 200, 400, 800, 1600, 3200...) White Balance opcija koja omoguava da se boje izvora svetlosti podese bojama koje aparat vidi.

Jedan od najvanijih delova fotoaparata, ako ne i najvaniji, je objektiv. Svojom konstrukcijom sabirnih soiva ima cilj da ispunjava niz kvaliteta kao to su: - otrina slike - ugao zahvatanja slike - crtanje perspektive - svetlosna jaina Postoje objektivi razliitih namena kao to su objektivi za reprodukciju, za optu fotograju, portretni objektivi, poveavajui, projekcioni makro i mikro objektivi, za vazduhoplovnu fotograju, kinematograju, itd. Savremeni objektivi su sastavljeni od vie razliitih soiva i sastava stakla, da bi se uklonile razliite greke kao to su neotrina i zakrivljenje linije slike. Staklo je materijal od koga se prave soiva i to je meavina raznih silikata kao to su pesak ili kvarc. U savremenim objektivima se koriste stakla FLINT i CROWN. Najpoznatiji proizvoai su ZEISS, TESSAR, ELMAR, SCHNEIDER... Svaki objektiv se razlikuje po svojim karakteristikama i namenama. Da bi objasnili pojedinano vrste objektiva, treba razumeti pojmove: - blende (otvora objektiva) - ie - ine daljine - svetlosne jaine - dubinske otrine Blenda ili dijafragma je sastavni deo konstrukcije objektiva. To je prstenast ureaj smeten izmeu stakala objektiva, koji pomou tankih metalnih listia moe da smanjuje i poveava otvor objektiva. Blenda je uvek smetena u optikoj sredini objektiva. Za snimanje se uzima u obzir izraunavanje relativnog otvora blende. Relativni otvor je jednak za sve vrste objektiva, bez obzira na njihov tip. Skala blende: 1.8, 2.4, 3.5, 4.0, 4.5, 5.0, 5.6, 6.3, 7.1, 8.0, 9.0, 11.0, 13.0, 16.0... 64.0 ia (fokus) je taka u kojoj se prelamaju svi svetlosni zraci koji prolaze kroz soivo objektiva. Oznaava se sa .

ina daljina je odstojanje od optikog centra soiva objektiva do ie. Oznaava se sa , a veliina se daje u milimetrima, pa kaemo da je ina daljina objektiva recimo 50 mm, f=50mm. Po inoj daljini i svetlosnoj jaini odreuje se tip objektiva. to je ina daljina vea, vei je i sam objektiv. Svetlosna jaina oznaava koliko se puta prenik objektiva sadri u inoj daljini. Oznaava se 1:n. Npr. 1:2,8 ili 1:4. to je n manje, to je svetlosna jaina objektiva vea.

07.1.1. TIPOVI OBJEKTIVA 07.1.1.1. IROKOUGAONI OBJEKTIV

Soivo, prenik objektiva

Ova vrsta objektiva je esto nezamenjiva u foto praksi, kako u tehnikoj tako i u arhitektonskoj fotograji. Oni se koriste kada treba da snimimo snimak sa malog rastojanja, a da uhvatimo to vei prostor. Karakteristini su po velikom vidnom uglu i maloj inoj daljini. Svi objektivi ija je ina daljina manja od 35 mm smatraju se irokougaonim objektivima. Oni objektivi ija je ina daljina manja od 15 mm nazivaju se ultrairokougaoni objektivi (ultra-wide lens). irokougaoni objektivi imaju veliku dubinsku otrinu zbog toga to imaju kratke ine daljine. Oni se takoe odlikuju karakteristinom perspektivom jer je prednji plan na slici mnogo vei od zadnjeg. Posebna vrsta irokougaonih objektiva je riblje oko (sheye lens) koji daje fotograju kao da se oslikala na kugli od ogledala sa puno izoblienja, tj. kruna fotograja. Oni se proizvode u inim daljinama od 6 do 16 mm i uglom od 140 do 220 stepeni.

U ovom sluaju, prenik objektiva u inoj daljini sadri se 2.4 puta. Ovo oznaava relativan otvor blende ili najvei otvor blende. Konani podatak o objektivu je f 50 mm 1:2,4.

Dubinska otrina ili prostor dubinske otrine je prostor u kojem je slika otra, tj. gde se otro reprodukuje jedna zona u prostoru. Dubinska otrina je vea ili manja u zavisnosti od 3 uzroka. Ona zavisi od otvora objektiva (blende), ine daljine objektiva i od udaljenosti aparata od predmeta koji se snima. - to je otvor objektiva manji utoliko je prostor dubinske otine vei i obrnuto. - to je ina daljina objektiva vea utoliko je prostor dubinske otrine manji i obrnuto. - Ukoliko je objektiv uotren na manje odstojanje i prostor dubinske otrine je manji.

07.1.1.2. STANDARDNI ILI NORMAL OBJEKTIV TANDARDNI OBJEK

07.1.1.3. TELEOBJEKTIV

Teleobjektivima se snimaju objekti kojima se ne moe prii, kada se eli imati krupan plan. Koriste se pri fotograsanju portreta, ivotinja u prirodnom okruenju, reportanoj fotograji, sportskih dogaaja, u modnoj fotograji,itd. Kod ovih objektiva ina daljina je od 2 do 3 i vie puta vea od dijagonale senzora. Teleobjektivi se prave u inim daljinama od 75 do 1200 mm pa navie. Karakteristini su po tome to je perspektiva sabijena i esto se moe videti da je zadnji plan mnogo vei od prednjeg.

Ovaj objektiv se smatra onim ija je ina daljina priblino jednaka dijagonali lma (senzora), a to je za malo-formatne (DSLR) kamere obino 35 mm. Poto senzori esto ne odgovaraju veliini lma, ova veliina varira od 35 do 75 mm. Standardni objektivi imaju najveu svetlosnu jainu, 1:2, 1:4, itd. Ove objektive smatramo i univerzalnim, moemo sa njima snimati portrete, arhitekturu, pejsae, tehnike snimke... Ovi objektivi su najpribliniji po onome to vidi nae oko jer imaju otprilike isti vidni ugao oko 45 stepeni.

07.1.1.4. ZUM OBJEKTIVI

Ova vrsta objektiva je danas najkorienija. Oni zamenjuju nekoliko vrsta objektiva u jednom. Laki su za manevrisanje i obino se prave kao irokougaoni-standard ili standard-tele objektiv, mada ima i razliitih kombinacija. Oni se uglavnom odlikuju manjom svetlosnom jainom od objektiva sa jednom odreenom (ksnom) inom daljinom, to znai da im i blenda varira u zavisnosti od raspona zuma. Obino je to od 2 stope do ak 8. Za potrebe profesionalne fotograje proizvode se i zum objektivi sa ksnom blendom koji imaju mnogo veu svetlosnu jainu od regularnih, ali su zato i mnogo skuplji. Kada kupujete DSLR, obino u paketu vam se nae i jedan zum objektiv, danas je standardan 18-55 mm.

07.1.1.5. MAKRO-OBJEKTIVI

08. TIPOVI DIGITALNIH FOTOAPARATA

Sa ovakvim objektivima se snimaju veoma mali predmeti tako da oni na fotograji daju snimak od 2 do 40 puta vei nego to je sam predmet. Ovi objektivi imaju male ine daljine i na obinim maloformatnim kamerama se koriste meuprstenovi ili mehovi.

08.1. KOMPAKTNI APARATI Kompaktni fotoaparati ili narodski reeno idioti su najrasprostranjeniji tip fotoaparata. Moe ih svako koristiti jer su uglavnom ogranieni na automatske modove gde je samo potrebno stisnuti dugme. Dananji kompaktni aparati su dosta napredovali u kvalitetu, a po rezoluciji mogu da se mere i sa polu-profesionalnim aparatima. Ono to fotograemo moemo videti na trailu i LCD ekranu koji se nalazi na zadnjem delu aparata, neki modeli imaju samo LCD ekrane. Ipak, gledanjem kroz trailo, dolazi do pojave paralakse. Ova pojava se deava kada trailo nije u optikoj osi sa objektivom. Tanije reeno, slika koju vidimo na trailu, bie odseena na jednoj strani, u zavisnosti u kojem poloaju drimo aparat. Na kompaktnim aparatima se ne mogu menjati objektivi. Obino imaju zum objektive sa malim inim daljinama (irokougaoni). Veliina raspona tog zuma je odreena veliinom koja se zove optiki zum. Ne meri se u milimetrima, ve se najvea ina daljina podeli sa najmanjom i onda se dobije odreen broj. Aparat sa slike iznad ima 3x optiki zum. Ovaj tip aparata ima manju svetlosnu jainu od ostalih. Takoe ovi aparati nemaju manuelno izotravanje i zasnivaju se na automatskom fokusu, tj. aparat sam odluuje ta je fokusirano na slici, a ta ne, uglavnom je sve na slici u fokusu.

07.2. ZATVARA (SHUTTER) Svojim otvaranjem i zatvaranjem snopa svetlosnih zraka koji prolaze kroz objektiv i otvor blende, zatvara utie na vremensku koliinu svetla koje pada na senzor. To nazivamo ekspozicijom. Kod savremenih fotoaparata primenjuju se 2 tipa zatvaraa i dobili su ime po svojem mestu ugradnje Centralni i Fokalni.

07.2.1. CENTRALNI ZATVARA Nalazi se neposredno pored blende u optikom centru objektiva. Kao i blenda, ovaj zatvara je nainjen od metalnih listia koji se koncentrino otvaraju i zatvaraju u objektivu, ali sa satnim (digitalnim) mehanizom koji otvara i zatvara u zadatom vremenu. Na taj nain se odreuje ekspozicija. Ovi zatvarai su neujni i ne proizvode oscilacije aparata u toku snimanja. 07.2.2. FOKALNI ZATVARA Nalazi se u telu kamere ispred samog senzora, tj. u ii ili fokusu. Zatvara se sastoji od dve zavesice koje se kreu u kuitu aparata duinom senzora. Prva zavesica otvara kapiju i prolaz svetlosnim zracima od objektiva ka lmu, a druga ih zatvara. Vreme koje je proteklo od prolaska prve zavesice koja kapiju zatvara je vreme ekspozicije. Fokalni zatvara po svom kretanju moe biti horizontalni ili vertikalni, a svojim kretanjem izazivaju oscilacije ili pomeranje aparata i imaju specian ton u toku rada.

Pojava paralakse

Ono to se manuelno moe podeavati su osetljivost lma (ISO), tip osvetljenja u kojem slikamo i razliite modove boja kao to su B&W crno beli ili monohromatski mod, Sepia, Vivid, itd. Takoe su prilagoeni razliitim svetlosnim i ambijent uslovima tako da postoje modovi za slikanje nou, na plai, na snegu, slikanje vatrometa. Postoje i modovi za slikanje portreta, krajolika, makro i super-makro, itd. Sve vie se proizvode i tzv. hibridni kompaktni aparati gde su neke druge manuelne opcije instalirane kao to je podeavanje blende i brzine zatvaraa, ak i manuelno izotravanje, tako da podseaju dosta na poluprofesionalne SLR aparata. Ovi aparati takoe imaju i vee objektive, sa veim prenikom od regularnih kompaktnih aparata, samim tim i veu svetlosnu jainu. Optiki zum kod ovih aparata ide i do 20x. Mali su i lagani, dosta su pristupani po ceni i preporuljivo ih je nositi stalno sa sobom. 08.2. DSLR SLR Single Lens Reex... ta ovo znai? Single Lens kao jedan objektiv, jedno oko. Reex kao neto to se reektuje slika koja prolazi kroz objektiv odbija se od ogledala koje je postavljeno u sreditu tela kamere do traila i tako mi vidimo ono to elimo da slikamo, a kada komponujemo sliku, i pritisnemo okida, ogledalo se okrene u suprotnu stranu tako da svetlo dolazi do senzora, a ne do okulara. Ovo u stvari znai da ono to vidimo kroz trailo ili vizir i dobijamo na slici. Imamo kontrolu nad fokusom, dubinom polja (dubinskom otrinom), sve moemo manuelno podeavati i prilagoavati naim potrebama za razliku od kompaktnih aparata kod kojeg su ove mogunosti dosta ograniene. Tehnoloki napredni DSLR aparati funkcioniu mnogo bre od kompaktnih, imaju mogunosti kao to su manuelno i auto-fokusiranje, prepoznavanje osetljivosti senzora na svetlo, ugraen blic, mogunost da se napravi sekvenca od ak 5 i vie slika u jednoj sekundi i to je najvanije kod ovih kamera je multi-mode funkcionisanje. Ovo znai da selektujui jedan mod moete namestiti da kamera funkcionie potpuno manuelno ili selektujui druge modove gde je sve automatski i potpuno programirano (point and shoot). Osnovni modovi koje imaju ugraene skoro svi DSLR aparati su: - Manual (brzina zatvaraa i otvor blende se odreuje runo) - Aperture priority (odreuje se veliina otvora blende, a brzinu zatvaraa aparat sam odredi prema merenju svetla i zadatoj ISO vrednosti) - Shutter priority (odreuje se brzina zatvaraa, a ostalo programira aparat) - Program (Zadaje se samo ISO vrednost, a ostalo odreuje aparat) - Auto (sve odreuje aparat) Sem ovih modova slikanja postoje i modovi poput onih na kompaktnim aparatima portrait, close up (makro), sports, landscape, itd.

Modovi se menjaju na tokiu koji se nalazi na gornjem delu tela kamere.

Ovi aparati imaju EV skalu za podeksponiranje i nadeksponiranje. To znai da kada promaite ekspoziciju, ako vam je slika presvetla ili suvie tamna, u zavisnosti od izabranog moda slikanja, moe se automatski ili runo ispraviti da bi se prilagodilo uslovima slikanja. Opcije koje su takoe jako bitne su podeavanje automatskog fokusa i merenje svetla. Baterije su vee i jae od onih koje koriste kompaktni aparati, tako da sa jednom punom baterijom moete napraviti nekad i po 2000 slika. Obino sve informacije o brzini zatvaraa, otvoru blende, koliko je memorije preostalo, nalaze se na LCD ekranu, a takoe i kada gledate kroz trailo. DSLR aparati koji se nalaze na tritu podeljeni su u 2 grupe: aparati namenjeni ozbiljnim amaterima i oni namenjeni profesionalnim fotograma. Stvar je u tome da DSLR aparati imaju istu konstrukciju kao SLR aparati i koriste iste tipove objektiva. SLR imaju lmove sa dijagonalom od 35 mm i prema toj dijagonali su se raunale i ine daljine objektiva. Te vrednosti su ostale i danas, ali veliina senzora za aparate namenjene amaterskom delu trita ne odgovara veliini lma. Oni su manji tako da ovakvi aparati imaju multiplikacioni faktor (kree se uglavnom od 1.3, 1.6 i vie) pa objektiv od 35 mm na DSLR-u postaje ustvari 50 mm, itd. Ono to se smatra irokougaonim objektivom u stvari postaje standardni, a standardni postaje teleobjektiv. Mane ovakvih aparata su ustvari nedostatak pravih irokougaonih i ultrairokougaonih objektiva, a takoe i trailo kroz koje ne vidite celu sliku koju ete dobiti. Ona pokrivaju tek oko 70% vidnog polja. Ovo se zove crop factor. DSLR aparati sa veim senzorima, tzv. Full frame su namenjeni profesionalnom delu trita. Nema multiplikacionog faktora, objektivi su tane ine daljine, a trailo pokriva 100% vidnog polja, to zaista podrazumeva da tano ono to vidite - dobijate na slici.

09. DODATNA OPREMA

1. Rezervni objektivi Kao to je ve reeno, na DSLR aparatima moete menjati objektive, tako da je poeljno nositi sve vrste objektiva jer koristei drugi tip objektiva, menjate i efekat slike. 2. Korektor traila Prilagoava se dioptriji naeg oka. 3. Meuprstenovi Stavljaju se izmeu objektiva kako bi ih povezali, a takoe slue da bi objektiv fokusirao manja rastojanja (close up), do 1 cm. 4. Stativ vrst oslonac za aparat kada koristimo duge ekspozicije. Uglavnom, kod ekspozicija duih od 1/60 sekunde, nije preporuljivo slikati iz ruke, ve treba staviti aparat na stativ. Veina kompaktnih kao i DSLR fotoaparata imaju standardni ulaz gde se zarajuju za glavu stativa. 5. Produetak okidaa Ovaj dodatak u obliku kabla smanjuje rizik od pomeranja aparata tokom dugih ekspozicija, ak i ako je zakaen na stativ. Umesto ovoga uglavnom se koristi tajmer, instaliran kao opcija u skoro svim digitalnim fotoaparatima. 6. Blic Iako skoro svi kompaktni i DSLR aparati ve imaju ugraene bliceve, odvojeni, moniji blic daje mnogo bolje rezultate u situacijama kada se zahteva dodatno svetlo. 7. Zonerica - Ovaj dodatak slui da eliminie suvine svetlosne zrake koji uglavnom dolaze sa strane ka predmetu koji slikate. Ovo se deava kada uperite aparat prema strani svetlosnog izvora. Ona takoe titi objektiv od udaraca i oteenja. 8. Filteri Naroito korisni za crno belu fotograju, mogu da neutralizuju ili da istaknu odreene boje kako bi prilagodili aparat razliitim svetlosnim uslovima Postoje takoe uslovima. lteri koji daju razliite efekte slici, umanjuju odsjaj, umekavaju odreene delove slike, itd.

10. DIGITALNI FORMATI SLIKAU kom formatu (fajla) ete smetati slike na memorijskoj kartici u aparatu, direktno utie na kvalitet slike. Tri osnovna formata koja koriste digitalni fotoaparati su JPEG, TIFF i RAW.

10.3. RAW RAW formati se razlikuju po nazivu u zavisnosti od proizoaa aparata (na primer Canon koristi .CRW ili .CR2, dok Nikkon koristi .NEF), ali zajednika osobina svih ovih formata je da uvaju pun opis onoga to je aparat video, zaustavljajui obraivanje boja u aparatu i tako uvaju sve detalje slike u neobraenom i nerazvijenom obliku. Ovaj format je neto poput negativa (lma) u analognoj fotograji, a da bi sliku izradili i poboljali, potrebno je RAW format konvertovati u regularni format koji mogu da otvore odreeni programi poput Photoshop-a i slinih, a to su .JPEG, .BMP, .TIFF i drugi. Kada slikate u RAW formatu, nije bitno koji tip boja namestite u aparatu, jer kada obraujete sliku u programu koji otvara RAW fajlove (prim. Adobe Camera Raw, Apple Aperture, a uglavnom su to i programi koje dobijete kada kupite aparat) imate skale za podeavanje boja, ekspoziciju, svetlinu i kontrast, white balance, otrinu... Obraujui slike u ovom formatu moi ete sigurno da izvuete najvei kvalitet.

10.1 JPEG JPEG (Joint Photographic Experts Group) je dizajniran specijalno za digitalnu fotograju, zauzima najmanje memorije od ova tri i zato je pogodan za internet i slanje preko e-maila. Loa strana ovog formata je kompresija koja utie na kvalitet i podatke o slici. Na aparatu moete birati kvalitet JPEG-a - to je vea kompresija, fajl zauzima manje memorije, ali zato je kvalitet slike loiji. Preporuljivo je uvek drati izabrano najmanju kompresiju (tj. high quality ili ne ili large opciju), a kada zavrite obradu slike na kompjuteru, tek onda kaiti na internet i sl. Kompaktni aparati slike uvaju iskljuivo u JPEG formatu.

11. VIDETI I FOTOGRAFISATISvi fotoaparati, senzori, objektivi i ostali delovi fotografske opreme su nita drugo do obian alat za pravljenje slike. Aparati mogu biti tehniki dosta napredni i sosticirani, ali ne mogu da vide i da misle za sebe. Svako ko krene malo ozbiljnije da se bavi fotograjom, otkrije koliko je za to vreme razvio svoju percepciju, sposobnost da bolje vidi i zapaa stvari oko sebe. Drugim reima, prvi izazvov je da se fotograje ne uzimaju zdravo za gotovo, ve treba primetiti intenzitet razliitih vizualnih elemenata koje one sadre oblike, teksture, boje, ali i regularne ljudske situacije i dogaaje na njima. Drugi izazov je kako koristiti tu bezumnu mainu (fotoaparat) na pravom mestu u pravo vreme kako bi napravili efektnu fotograju. Prouavajui i organizujui va lini proces fotograsanja je podjednako vano naspram znanja o tehnici fotograje. Ono dolazi s praksom i to iskustvo moe biti vrlo uzbudljivo i isplativo. Da bi poeli, prva stvar koju treba shvatiti je - koliko se gledanje razlikuje od fotograsanja, tj. kako e se ono to vidite pojaviti na slici kada pritisnete okida. Slike imaju ivice Gledajui oko sebe, nismo svesni da neto moe imati denitivne granice ili biti uramljeno u jednu sliku. Meutim, kada gledamo kroz trailo aparata, svet je ogranien na jedan mali pravougaonik (frame/kadar) sa otro denisanim ivicama i uglovima.

10.2. TIFF - TIFF (Tagged Image File Format) je industrijski standard slika dizajniran za objavljivanje fotograja u novinama i asopisima. TIFF koristi tzv lossless kompresiju to znai da postoji kompresija (smanjuje se veliina) fajlova, ali ne gubi se na kvalitetu ni podacima slike. Loa strana ovog formata je mala kompresija, tj. fajlovi ipak zauzimaju dosta prostora.

Otre ivice i proporcije (visina puta irina) imaju snaan efekat na fotograju. Na slici levo vidi se koliko se promenila originalna scena jednostavnim menjanjem poloaja aparata (horizontalno i vertikalno). Horizontalnim kadriranjem naglaava se tok horizontalnih linija i prostora, levog prema desnom delu slike. Nametajui aparat uspravno dobija se efekat vee dubine prostora i daljine izmeu prednjeg plana i detalja u pozadini. Digitalni fotoaparati, sem traila obino imaju i LCD ekran na kojem takoe moete komponovati, tj. kadrirati sliku. Jako je bitno ispraviti horizont u odnosu na ivice slike pogotovo kada slikate pejsae. Da bi na slici dobro pozicionirali predmet koji se nalazi blizu aparata i tako simetrino popunili kadar potrebno je precizno kadrirati. Takoe predmet moe u kadru biti decentrisan kako bi se nadovezao na neki drugi predmet ili jednostavno kako bi dodali oseaj prostora. Kroz praksu primeujemo da pomeranje aparata za samo par santimetara u odreenu stranu moe napraviti veliku razliku po recimo odnosu bliih i daljih elemenata na jednom pejsau ili jo bitnije kada slikate neto to je jako blizu aparata (close-ups), samo tih par santimetara moe napraviti ogromnu razliku na konanoj slici. Aparat ne bira sam Kada gledamo u neto, imamo tu inzvanrednu sposobnost da se kocentriemo na ono najvanije, bez obzira na zbrkano okruenje. Taj proces podrazumeva okretanje glave, fokusiranje oiju i generalno - neobraanje panje na sve ono nevano. Fotoaparat, meutim nema mozak da bi procenio ta je vano, a ta ne. Obino na slici uhvatimo i previe nepoeljnih detalja. Zbog toga to aparat nije selektivan kao ljudsko oko, fotogra koriste razne tehnike da bi skrenuli panju na odreene delove slike.

Na slici iznad, mali prostor dubinske otrine skree panju na cvee koje je na slici otro, dok odvraa nae oko od gledanja u okruujue lie. Senzori ne mogu da proizvedu isti kontrast kao nae oko. Nae oi su dosta prenjeniji optiki instrument od fotoaparata. Iz onoga to vidimo moemo da izdvojimo detalje, kako u svetlim, tako i u tamnim, osenenim delovima. Ova mogunost je van moi fotografa. Fotograja uglavnom pravi tamne delove slike jo tamnijima, a svetliji delovi se pojavljuju jo svetliji tako da cela slika postaje kontrastnija. Vano je zapamtiti da kada fotograemo, nae oi e uvek videti kontrast (odnos izmeu svetlih i tamnih delova) drugaije nego to e zabeleiti aparat. Uz praksu moi ete preciznije da predvidite kako e slika izgledati. Velik kontrast na ovoj slici, gde svetlo dolazi iz pozadine je suvie velik da bi aparat mogao da zabelei podjednako detalje iz svetlih i osenenih delova. Rezultat je silueta. Siluete kao deo fotograje mogu biti jako zanimljive i fotograjama dati nekakvu posebnu umetniku vrednost.

Fotoaparat ima jedno oko - Fotoaparati nemaju isto vidno polje kao ljudi. One takoe nisu trodimenzionalne. Isto tako, ne fotograemo sa 2 take gledita. Dakle, ako elimo da stvorimo oseaj dubine prostora kada fotograemo moramo se sluiti raznim trikovima, za primer na slici dole - krivim linijama koje se sastavljaju u jednom delu slike zajedno sa razliitim nijansama boja na koje direktno utie osvetljenje kako bi stvorili oseaj prostora i trodimenzionalnosti na slici.

12. KOMPOZICIJA SLIKEVeina poetnika pozicionira glavnu stvar koje hoe da naglase u centar slike. Ovo moe biti dobro u nekim situacijama, ali ako se suvie ponavlja, centralna kompozicija postaje dosadna. Postoji pravilo po kojem su slikari vekovima komponovali sliku. Naziva se pravilo zlatnog preseka. Koncept ovog pravila za fotograju je da najintenzivnija, najzadovoljavajua pozicija za taku interesa, tj. onog to je najvanije na slici je na jednom od preseka linija koje odvajaju vertikalne i horizontalne zone u proporciji 8:5. Jednostavna interpretacija ovog se obino naziva pravilo treine. Na slici desno vide se etiri, takorei, jake pozicije na formatu slike fotoaparata. Mnogi fotoaparati mogu prikazati ovu mreu u trailu kako bi pomogli u komponovanju slike. Dakle, preporuljivo je ono to elimo da istaknemo fokusirati na mestu jedne od ove etiri pozicije. Zlatni presek je korisna stvar za fotograju, ali kao i sva ostala pravila, nije neto to je univerzalno i emu treba robovati. Linije i tonovi rasporeeni na slikama doprinose objedinjenosti i skladnosti fotograje. Slike sa glavnim elementom postavljenim van centra u jednostavnom okruenju izgledaju nestabilno i nesimetrino, ali takoe mogu biti vrlo ivopisne i dati oseaj prostora. Decentrisanje u kompoziciji moe dati odline rezultate kada postoji drugi element na slici (obino na suprotnoj strani kadra), ono se nadovezuje na primarni i daje slici skladnost i ravnoteu.

Na veini fotograja zarobljen je jedan trenutak. Kada se sve oko vas kree dok drite fotoaparat ispred sebe, va izbor trenutka kada ete pritisnuti okida stavlja na sliku momentalni izraz lica i poloaj ljudi koje ste slikali u odnosu na okruenje. Spontano hvatanje vrhunca akcije (radnje, dogaaja) esto rezultuje fotograjama koje su zamrznuti trenutak u vremenu. Tu takoe postoji presudan trenutak kada treba pritisnuti okida kako bi na najbolji nain opisali situaciju u kojoj smo se nali ili jednostavno kako bi fotograji dali bolji izgled. Zato moramo biti svesni svega to se deava oko nas u trenutku. Jo jednom, aparat ne moe da misli za vas.

12.1. OSVETLJENJE Veina fotograja (posebno poetnika) je nastala pod trenutnim svetlosnim uslovima. Osvetljenje oko nas uzimamo esto zdravo za gotovo, a sigurno smo svesni da nae oi reaguju drugaije na razliite vrste svetla. Samo svetlo koje pada na nekog moe biti razlog zato smo ga uslikali, tako da ono moe komunicirati na jednom subjektivnom, emotivnom nivou. Svi smo iskusili koliko se izgled neega menja pod razliitim vremenskim uslovima, u razliitim delovima dana, da li zbog promene poloaja sunca, boje, kvaliteta i efekta kontrasta koji nastaje. Najbolje slike su esto rezultat vaeg prepoznavanja pravog vremena i prave pozicije aparata; vae odluke koje u mnogome utiu na celokupnu atmosferu slike. Fotograje koje su nastale u svitanju ili sumraku dana esto su one najvrednije. Dok je dnevno svetlo slabo, prizor se menja iz minute u minutu. Pejsae je najbolje slikati tokom tog kratkog perioda kada minimum dnevnog svetla ispunjava horizont.

Pazite na tamne predmete! Svetlomer meri po prosecima. Zato, kada dobijete sliku koja je preeksponirana (presvetla) i uglavnom svedena na nijansu srednje-sive, smanjite otvor blende za par stopa (prim. ako je blenda 4, smanjite na 5.6) i primenjujte ovo sve dok ne budete zadovoljni rezultatom. Na kopaktnim aparatima gde ne moete uticati na otvor blende, imate uvek u manualnom modu EV skalu, na kojoj moete uraditi neto slino. Ako je slika pretamna, pomerite ka , a ako je presvetla pomerite ka za par stopa. Ova skala utie na brzinu zatvaraa, ne na otvor blende.

12.2. PRAVILNO EKSPONIRANJE Svetlomer ugraen u digitalnom fotoaparatu je tehnoloki veoma napredan. U veini sluajeva u automatskom modu, aparat e izabrati pravu ekspoziciju za odgovarajui prizor. Na displeju LCD ekrana, kao i u trailu skoro svih dananjih fotoaparata moete proitati koju blendu i brzinu zatvaraa je aparat programirao za odreenu sliku. Ponite da primeujete ove dve stvari i pokuajte da prepoznate kako e aparat reagovati na odreene svetlosne uslove. Popunite kadar! Veina svetlomera u aparatu odreuje ekspoziciju prema subjektu koji se nalazi u centru kadra. Najbolji nain da pravilno eksponirate je da stavite najvanije delove slike u centralni deo kadra, potom drite tzv. jedno koleno (okida blago pritisnut), pravite kompoziciju i tek onda stisnuti okida do kraja.

Paljivo sa svetlom koje dolazi iza subjekta! Recimo da elite da slikate neiji portret ispred otvorenog prozora iz kojeg prodire svetlo. Zvui kao scenario za dobru fotograju, ali obino aparat izvri merenje svetla tako da osoba koju slikate na slici bude previe tamna, a esto i silueta. Svetlo koje dolazi s prozora prouzrokovalo je da slika bude podeksponirana. Za ovo vai isti recept poveavajte EV skalu (ili manualno ekspoziciju) ili otvor blende za par stopa dok ne budete zadovoljni rezultatom. Blic koristite samo ako je ba suvie mrano, ali tako ubijate atmosferu na slici.

12.3. OTRINA Prva vana stvar koja e vam pomoi da dobijete otre fotograje je da pravilno i vrsto drite aparat, a poeljno bi bilo i da posedujete stativ. Profesionalni fotogra uvek slikaju sa stativom, ak i po danu. Sledei trik koji e vam pomoi jeste da koristite najotriji otvor blende objektiva. Za veinu objektiva to je za 2 stope manji od potpuno otvorene blende. Primer ako imate f/2.8 objektiv, najotrije blende su f/5.6 i f/8.0. Naravno ne moete uvek koristiti ove vrednosti, ali kada ste u situaciji da moete, 2 stope manji otvor blende od potpuno otvorenog ili relativnog otvora blende obino daje najbolje rezultate, tj. najotrije slike. Takoe, kao to je ve reeno kvalitet objektiva utie na otrinu slike - bolji i skuplji objektivi daju otrije slike. Kada slikate na stativu, ne poveavajte ISO, koristite vrednosti 50, 100 i 200, jer velike ISO vrednosti prave um (noise) na slici. Naravno, ako slikate iz ruke u loim svetlosnim uslovima morate poveati ISO, a na raunaru moete smanjiti um na slici koristei noise-reduction pluginove (Noise Ninja, Topaz Labs...) za Photoshop ili druge programe. Iako vam slike na LCD ekranu aparata iz prve izgledaju otro, uvek zumirajte sliku kako bi se uverili. Ovaj ekran je suvie mali i slike uglavnom izgledaju otro i ovo esto zna da prevari. Potom moete koristiti Photoshop kako bi fotograje uinili jo otrijima meni Filter Sharpen Unsharp Mask opcija. Kada otvorite ovo, videete 3 skale koje odreuju parametre otrine. Preporuena podeavanja: Za slike ljudi: Amount 150%, Radius 1, Threshold 10 Za slike graevina: Amount 65%, Radius 3, Threshold 2 Pejsai, priroda: Amount 85%, Radius 1, Threshold 4

12.4. BOJA Ako slikate u JPEG modu, pre dodatnog obraivanja slika na raunaru, pokuajte da podesite mod boja na aparatu tako da izvuete maksimum iz fotograja. To ete uraditi tako to ete izabrati ve podeeni mod (vivid, landscape, portrait, monochrome, tunsgen...) ili ete runo namestiti odgovarajui nivo svetline, kontrasta, saturacije, itd. Ako slikate u RAW formatu, mod boja je nebitan, jer sve moete podeavati na raunaru.

13. OBRADA SLIKA NA RAUNARU

Najbolji program za obradu slika je Adobe Photoshop, ali moe za poetnike biti dosta konfuzan i komplikovan. Postoji niz besplatnih programa koje moete preuzeti sa interneta kao to su Picasa i Easy Share. Verzije ovih programa postoje i na srpskom tako da je sve u mnogome olakano. Sa ovim programima moete na jednostavan nain obraivati fotograje, slagati ih po albumima i slati preko interneta.

13.1. Neke od osnovnih opcija u programima za obradu slika na raunaru Brightness Poveava ili smanjuje svetlinu na slici. Contrast Podeava kontrast (odnos izmeu svetlih i tamnih delova) slike. Levels Podeava svetlinu i boju slike tako to menja odreene nijanse boje na slici. Saturation Kontrolie intenzitet boje na fotograji. Primer: moete sliku u boji da pretvorite u crno-belu tako to pomerite skalu skroz ulevo, a to vie pomerate u desno sve e izgledati sjajnije i boje e postajati ivopisnije (obojenije). Hue Menja boje, tj. moe od crvene da napravi zelenu ili plavu. Highlights Menja intenzitet (svetlinu i detalje) osvetljenih delova. Shadows - Menja intenzitet osenenih delova slike.