1
ФРАГМЕНТАЦИЈА ДИСКА И ЛАБАВОСТ (SLACK) Фрагментација Начин на који се фајлови и фолдери организују на диску назива се фајл систем. Хард диск је подељен на велики број концентричних кружница ("трака" или "цилиндара") које су подељене на једнак број сектора (обично величине 512 бајтова) који су груписани у кластере (clusters). Један кластер је најмањи могући простор на хард диску који фајл може да заузме. Фајлови увек заузимају цели број кластера. Да би се диск припремио за упис фајлова потребно је извршити његово форматирање (креирање кластера и фајл система). Форматирањем диска се раније уписани подаци бришу. Слика 1- Шематски приказ распореда фајлова по кластерима Приликом снимања фајла на диску, оперативни систем тежи да фајл сними у једном делу, односно да пронађе низ узастопних слободних кластера које би доделио том фајлу. Али, кластери које тај фајл заузима физички нису поређани један за другим. Када се обрише неки фајл са диска, на диску остане део слободног простора (празни кластери) и настају "рупе" у попуњености диска Овај простор попуњава неки наредни фајл који се снима. Ако том фајлу тај простор није довољан, фајл се снима у следеће слободне просторе. Овај фајл се назива фрагментираним (подељеним) а појава фрагментацијом диска (фајлови разбацани по кластерима диска). На слици 1 као пример фрагментисаног фајла дат је фајл "а". Приступање фајловима који су физички раздвојени (фрагменирани) на диску је спорије и теже, што успорава рад са диском. Овај проблем се решава дефрагментацијом (у неким системима тзв. "оптимизацијом" диска). На слици 2 дати су изгледи фрагментираног и дефрагментираног диска Слика 2 - Фрагментирани и дефрагмeнтирани диск Лабавост (slack) Приликом снимања фајлова сви кластери скоро никада неће бити до краја попуњени. То значи да ће заузеће простора на диску увек бити веће од просте величине фајла. На пример, када се на диск чији су кластери величине 32 килобајта, сними фајл величине 1КВ, он ће заузети цео кластер, што значи да је 31КВ остао неискоришћен и неупотребљив. Овај неискоришћени празан простор на диску назива се slack и зависи од величине кластера, која зависи од фајл система и величине диска. Сваки фајл систем има ограничен максималан број кластера по диску. Код старијих Windows фајл система FAT16 и FAT32, лимит за број кластера је релативно мали, тако да код већих дискова и кластери бивају већи. Ово може представљати проблем уколико на диску имамо велики број малих фајлова. Овај проблем се може решити дељењем диска на две или више мањих партиција (свака партиција онда има по максималан број кластера) или коришћењем посебних програма. Вероватно најбоље решење је коришћење новијег NTFS фајл система који може имати до 264 кластера, тако да и код дискова, чији капацитет данас важи за релативно велики, кластер обухвата само један сектор - величине 512 бајтова, што драстично смањује slack.

Fragmentacija

Embed Size (px)

DESCRIPTION

it

Citation preview

Page 1: Fragmentacija

ФРАГМЕНТАЦИЈА ДИСКА И ЛАБАВОСТ (SLACK)

Фрагментација Начин на који се фајлови и фолдери организују на диску назива се фајл систем. Хард диск је подељен на велики број концентричних кружница ("трака" или "цилиндара") које су подељене на једнак број сектора (обично величине 512 бајтова) који су груписани у кластере (clusters). Један кластер је најмањи могући простор на хард диску који фајл може да заузме. Фајлови увек заузимају цели број кластера. Да би се диск припремио за упис фајлова потребно је извршити његово форматирање (креирање кластера и фајл система). Форматирањем диска се раније уписани подаци бришу.

Слика 1- Шематски приказ распореда фајлова по кластерима

Приликом снимања фајла на диску, оперативни систем тежи да фајл сними у једном делу, односно да пронађе низ узастопних слободних кластера које би доделио том фајлу. Али, кластери које тај фајл заузима физички нису поређани један за другим. Када се обрише неки фајл са диска, на диску остане део слободног простора (празни кластери) и настају "рупе" у попуњености диска Овај простор попуњава неки наредни фајл који се снима. Ако том фајлу тај простор није довољан, фајл се снима у следеће слободне просторе. Овај фајл се назива фрагментираним (подељеним) а појава фрагментацијом диска (фајлови разбацани по кластерима диска). На слици 1 као пример фрагментисаног фајла дат је фајл "а". Приступање фајловима који су физички раздвојени (фрагменирани) на диску је спорије и теже, што успорава рад са диском. Овај проблем се решава дефрагментацијом (у неким системима тзв. "оптимизацијом" диска). На слици 2 дати су изгледи фрагментираног и дефрагментираног диска

Слика 2 - Фрагментирани и дефрагмeнтирани диск

Лабавост (slack)

Приликом снимања фајлова сви кластери скоро никада неће бити до краја попуњени. То значи да ће заузеће простора на диску увек бити веће од просте величине фајла. На пример, када се на диск чији су кластери величине 32 килобајта, сними фајл величине 1КВ, он ће заузети цео кластер, што значи да је 31КВ остао неискоришћен и неупотребљив.

Овај неискоришћени празан простор на диску назива се slack и зависи од величине кластера, која зависи од фајл система и величине диска. Сваки фајл систем има ограничен максималан број кластера по диску. Код старијих Windows фајл система FAT16 и FAT32, лимит за број кластера је релативно мали, тако да код већих дискова и кластери бивају већи. Ово може представљати проблем уколико на диску имамо велики број малих фајлова.

Овај проблем се може решити дељењем диска на две или више мањих партиција (свака партиција онда има по максималан број кластера) или коришћењем посебних програма.

Вероватно најбоље решење је коришћење новијег NTFS фајл система који може имати до 264 кластера, тако да и код дискова, чији капацитет данас важи за релативно велики, кластер обухвата само један сектор - величине 512 бајтова, што драстично смањује slack.