Frederik Pol - Decak Koji Je Zeleo Da Zivi Zauvek

8/3/2019 Frederik Pol - Decak Koji Je Zeleo Da Zivi Zauvek

1/57

FREDERIK POL

DEAK KOJI JE ELEO DA IVI ZAUVEK

1.

Boiji Gnev zahvatio ih je ponovo na Stenov sedamnaesti roendan; u poslednje

vreme bili su izloeni njegovim udarima otprilike svakih est sedmica. Sten je

bio sm u stanu, seckao je povre za svoju roendansku veeru, kada je osetio

poznati, iznenadni, sveproimajui, dezorijentiui, pohotni napad vrtoglavice

koji su svi nazivali Gnev, a niko ga nije razumeo. Krici i sirene spolja govorili

su mu da i svi ostali oseaju isto. Kada je napad poeo, Sten je uspeo da ispusti

no za ljutenje na pod kako se ne bi posekao; posrui je stigao do kuhinjske

stolice na kojoj je nameravao da u znoju doeka kraj napada.

Ljudi su govorili da je Gnev uasna stvar. I bio je. ta god to bilo, pogaalo je

sve na svetu u istom trenutku - i ne samo ljude na Zemlji; brodove u svemiru,kolonije na Marsu i Veneri, svi bi oni bili zahvaeni njime u istom trenutku, a

broj nesrea i katastrofa bio je ogroman. Stenu lino stvar uopte nije teko

padala. Imali ste utisak da vas je iznenada savladao kakav neizmerni, samotni,

erotski komar. Tako se verovatno osea, razmiljao je Sten, posle dobrog

seksa i kada se napije. Erotski deo nije se mnogo razlikovao od izvesnih udnji

koje je Sten imao s vremena na vreme, a kada bi Gnev proao bar nisi biomamuran.

Po zavretku napada, Sten se stresao, pokupio stvari koje je ispustio na pod i

ukljuio televizor da se na lokalnim vestima obavesti koliko je strano bilo ovog

puta. Bilo je dosta gadno. Poari. Sudari kola - istanbulski agresivni vozai

oslanjali su se na svoje dobre reflekse koji su im omoguavali da izbegavaju

pogibeljne nesree, ali kada bi ih Gnev liio vetine, odmah bi dolazilo do tekihsudara. Najgora stvar koja ih je ovog puta zadesila bio je tanker s naftom koji je


2/57

upravo ulazio u Zlatni Rukavac. Poto su svi, kako na remorkerima tako i na

mostu tankera, iznenada bili izbaeni iz stroja, on je nastavio istim kursom,

sporo i neumoljivo, zario se u jedan od dokova na strani Starog Grada, uz koji su

pristajali brodovi za krstarenje, i tamo eksplodirao.Poput svih mladih ljudi, Sten je bio krajnje uviavan prema nesreama drugih.

Jedino se nadao da mu otac zbog cele te guve nee mnogo zakasni sa afranom

i dagnjama za veeru. Kada je zavrio seenje povra i spustio ga u lonac s

hladnom vodom, stavio je u plejer nekoliko dragocenih starih diskova - ovog

puta to su bili Dizi Gilespi, Dek Tigarden i Vatrogasna stanica pet plus tri - i

seo da eka, prelistavajui stripove i razmiljajui da li e mu otac, bar jednom,ostati dovoljno dugo trezan da mu kupi nekakav poklon za roendan.

U tom trenutku polis se pojavila na vratima.

Bilo ih je dvoje, mukarac i ena; sumnjiavo su stali da se osvru po

neurednom stanu. "Da li je ovde stanovao ameriki dravljanin Volter Ejveri?"

upitala je ena. Prolo vreme glagola koje je upotrebila bilo je sasvim reito.Ostale injenice na brzinu su mu saoptene. Gnev je od Stenovog oca napravio

statistiki podatak. Pogoen njime, pao je dok je prelazio ulicu i neki takoe

opinjeni taksista ga je pregazio. ena mu je odmah saoptila da nema nikakve

nade da bi mogao taksistu smatrati odgovornim; Gnev, razume. U svakom

sluaju, voza je odavno odmaglio. Pored toga, svedoci su izjavili da je Stenov

otac u datom trenutku bio pijan. Razume se.

Mukarac se saalio na Stena videvi kako bespomono zuri u njih. "Bar nije

patio", ree on oporim glasom. "Ostao je na mestu mrtav."

ena je bila nestrpljiva. "Eto, obaveten si", rekla je. "Treba da doe u

mrtvanicu da preuzme telo pre ponoi jer e u protivnom morati da plati za

jo jedan dan. Do vienja."

I oni odoe.


3/57

2.

Poto nee biti ni afrana ni dagnji za roendansku veeru, Sten je pronaao

nekoliko komadia preostale unke i ubacio ih u lonac s povrem. Kada je sve

stavio da se lagano krka, seo je i zagnjurio glavu u ake, da razmisli malo otome ta znai biti Amerikanac - dobro, poluamerikanac - siroe, sam u gradu

Istanbulu.

Dve injenice odmah su se izdvojile. Prvo, dan o kome je tako dugo sanjao,

kada e mu se otac otrezniti i vratiti ga nazad u Ameriku, gde e poeti novi

ivot za njih dvojicu - taj dan nikada nee doi. Iz toga je sledilo, drugo, da

nikada nee imati novca da plati studije, a jo manje da ostvari san i odleti naasteroid Kapiju kako bi se otisnuo u neku fantastinu pustolovinu. Nikada mu se

nee ukazati prilika da postane jedan od onih ivopisnih i hrabrih kapijskih

prospektora koji su putovali u neistraene delove Galaksije. On nee otkriti

gomilu neprocenjivih artefakata koje je za sobom ostavila ta nestala, stara rasa

Hiija, pa, dakle, nee postati slavan i bogat.

Nijedna od ovih novih injenica nije predstavljala veliko iznenaenje za Stena.Njegova vera i u jednu i u drugu postojano je slabila jo od vremena kada je

napunio dvanaest godina i poeo u sve da sumnja. Pa ipak, do ovog asa to su

bar bile teorijske mogunosti. Sada, meutim, vie nita nije izgledalo mogue.

Tada je konano dozvolio sebi da zaplae.

Dok je Sten turobno pospremao kuhinju posle bezukusnog roendanskog

obroka, gospodin Ozden pokucao je na vrata.

Gospodin Ozden je verovatno imao oko sedamdeset godina. Koliko je Sten

uspevao da proceni, mogao je lako imati i sto - zbrkani, runi starac, elavog

temena, iako su mu brkovi jo bili crni i ekinjasti. On je bio najbogatiji ovek

koga je Sten ikada upoznao. Bio je vlasnik klimave zgradurine sa stanovima za

iznajmljivanje u kojoj je Sten iveo, kao i dve susedne koje su se naslanjale na

ovu. Uz to, posedovao je i bordel koji je zauzimao dva sprata u jednoj od zgrada.


4/57

Gospodin Ozden bio je veoma religiozan ovek i toliko se revnosno pridravao

obiaja da nije dozvoljavao unoenje alkohola u svoje zgrade, osim u bordel, a i

tamo se sluio samo neislamskim turistima. "Primi moje najdublje sauee

zbog gubitka oca, mladi Stenli", zagrmeo je svojim iznenaujue snanimglasom, dok je automatski prelazio pogledom unaokolo u potrazi za nekom

zabranjenom bocom viskija. (Nikada nije nijednu pronaao; Stenov otac je vodio

rauna.) "To je uasna tragedija, ali nije na nama da ispitujemo puteve

Gospodnje. Smem li da upitam, kakvi su ti planovi?"

Sten ga je ve posluivao ajem, kao to je to njegov otac uvek inio. "Ne bih

ba umeo tano da vam kaem, gospodine Ozden. Pretpostavljam da u moratida naem posao."

"Da, tako je to", sloio se gospodin Ozden. Grickao je kolai od mlevenih

badema, koji mu je Sten pruio na tanjiriu, odmeravajui deaka. "Moda se

zaposli u konzulatu Amerikanaca, kao tvoj otac?"

"Moda." Sten je znao da se to nee dogoditi. To su ve bili raspravili.

Amerikanci nisu eleli da zaposle nijednog prevodioca koji nije napuniodvadeset jednu godinu.

"To bi bilo odlino", objavi gospodin Ozden. "Naroito ako bi se dogodilo u

najskorije vreme. Kao to zna, stanarinu bi trebalo da plati sutra, kao i onu

prolonedeljnu, koja nije bila plaena, kao i onu od pre dve sedmice. ta misli,

hoe li te dobro plaati u konzulatu?"

"To je Boja volja", izjavi Sten veoma pobono, kao da to iskreno misli. Starac

klimnu, odmeravajui Stena, od ega je deaku postalo neprijatno.

"Ili bih", poe on, s osmehom koji je otkrivao njegove skupe zube, "mogao da

porazgovaram sa svojim roakom o tebi, ako eli."

Sten se ispravio na stolici; roak gospodina Ozdena vodio je bordel. "Mislite da

radim za njega? ta?"


5/57

"Ono to se dobro plaa", strogo odvrati gospodin Ozden. "Mlad si i verujem da

si dobrog zdravlja? Mislim da bi moglo da ti se posrei i veoma dobro da

zaradi."

Neto je poelo da se komea, ne ba prijatno, u Stenovom stomaku ipreponama. S vremena na vreme viao je kurve koje su radile za roaka

gospodina Ozdena kako se sunaju na krovu kada nije bilo puno posla, i esto bi

se meu njima nali jedan ili dva deaka. Deaci su obino bili ak i mlai od

njega, uglavnom Kurdi ili brani iz Anadolije, ako ve ne Alirci ili Marokanci.

Deaci, izgleda, nisu dugo opstajali. Sten i njegov prijatelj Tan uivali su da im

dobacuju uvrede iz daljine, iako u tome nijedan od njih dvojice nije ba uivao.Pre nego to je Sten uspeo bilo ta da kae, gospodin Ozden je nastavio:

"Klijenti mog roaka nisu samo mukarci, zna. esto i ene dolaze kod njega,

ponekad su to bogate udovice, turistkinje iz Evrope ili s Istoka, koje umeju da

budu veoma zahvalne mladiu koji je u stanju da im prui zadovoljstvo za kakvo

njihovi muevi vie nisu kadri. esto se dobijaju visoke napojnice, od kojih moj

roak dozvoljava svojim ljudima da zadre gotovo polovinu - pored toga to imobezbeuje ogranienu medicinsku zatitu sve dok su u njegovoj slubi, kao i

smetaj i obroke, po razumnoj ceni. Dosta esto klijenti nisu ni neprivlani.

Razume se", dodade on, ubrzavajui i govorei sve tie, "bilo bi meu njima i

mukaraca." Ustao je, jedva okusivi aj i kolai. "Meutim, moda e ti

konzulat dati bolju ponudu. U svakom sluaju, trebalo bi smesta da ih pozove i

obavesti o tunom udesu svoga oca. Moe se ak desiti da na raunu ima kakvu

zaostalu platu kojom bi mogao da plati stanarinu. Doi u ponovo ujutro."

Kada je Sten pozvao konzulat, gospodina Gudpastora nije bio tamo, ali je zato

njegova postarija sekretarica bila dirnuta veu. "Oh, Stenli! Taj uasni Gnev!

Kako to mora biti strano za tebe! Tvoj je otac bio, ovaj, vrlo fin ovek." Taj deo

bio je samo uslovno tano, Sten je toga bio svestan. Njegov otac bio je

dobroudan, velikoduan, nepouzdan pijanac, i jedini razlog to ga je konzulat


6/57

uopte drao na platnom spisku bio je taj to je bio Amerikanac koji je pristajao

da radi za platu kakvog Turina. Kada je Sten snebivljivo upitao da li postoje

bilo kakvi izgledi da njegov otac moda nije podigao koju platu, ona je uzvratila

taktino, ali i nedvosmisleno. "Bojim se da ne, Stenli. Ja izdajem sve vauere uime gospodina Gudpastora, zna. Sigurna sam da nije ostalo nita nepodignuto.

U stvari", dodala je, delujui kao da joj je pomalo neugodno, "bojim se da e pre

biti obrnuto. Zna, tvoj je otac primio nekoliko plata unapred u poslednje vreme,

tako da je u minusu na raunu. Ali ne brini zbog toga, mili. Ubeena sam da to

niko nee potezati."

Ne bi se moglo rei da Sten nije oekivao tako neto jer je dobro znao kako suhronino uvek bili bez para. Svejedno, ovo je njegov problem uinilo jo

akutnijim. Moda Amerikanci nee traiti novac od njega, ali e gospodin

Ozden to sigurno uraditi. Ve jeste. I dae sve od sebe da naplati dugovanja.

Poslednji put kada je neko bio nasilno izbaen iz jednog od njegovih stanova,

gospodin Ozden je zadrao sve to je taj posedovao kako bi prodajom namirio

neplaenu stanarinu.To je Stena nagnalo da se procenjivaki osvrene po malom stanu. Krupni

komadi nametaja nisu bili bitni jer su ionako pripadali gospodinu Ozdenu. ak

i posteljina i kuhinjski pribor. Oskudna garderoba njegovog oca sigurno e biti

uzeta. Stenov muziki plejer i snimci drevnog amerikog deza; njegova zbirka

svemirskih pustolovina, kako animiranih tako i morfovanih; njegove kolske

knjige; ono malo hrane na policama - kada se sve to sabere jedva da e podmiriti

stanarinu. Jedine jo stvari od izvesne vrednosti bili su muziki instrumenti,

njegova ulubljena truba i bubnjevi. Razume se, gospodin Ozden nema nikakva

prava na bubnjeve, jer oni nisu pripadali Stenu. Doneo ih je i kod njega ostavio

njegov prijatelj Tan, kada su Tanovi roditelji odbili da dozvole da se kod njih u

kui dalje stvara muzika.

to se njih tie, Sten je mogao neto da preduzme. Na telefon se javila Tanova

majka i poela je da plae im je ula vest. Prolo je prilino vremena pre nego


7/57

to je gospoa Kusmeroglu uspela da saopti Stenu kako Oltan nije kod kue.

Na poslu je, ali ona e mu smesta proslediti tunu vest, i ako bilo ta mogu da

uine...

Kada je zavrio razgovor s gospoom Kusmeroglu, Sten je pogledao na sat.Imao je jo dosta vremena da ode u mrtvanicu, te je otvorio kau na kome je

spavao - nije jo bio sasvim spreman da pree u oev krevet - i legao kako bi

mogao jo malo da se isplae ako mu se bude plakalo.

Meutim, nije vie plakao. Istog asa je zaspao, to je bilo jo bolje za njega.

Mnogo asova kasnije probudio ga je Tan Kusmeroglu koji je stajao nad njim.

Sten je mogao da uje zapevanje mujezina, koji je pozivao vernike na molitvu izmale damije iza ugla, gotovo zaglueno Tanovim uzbuenim glasom dok je

drmusao i budio Stena. "Hajde, Stene, probudi se! Stari prde je trenutno na

molitvi, pozajmio sam efov kamionet. Nee imati bolju priliku da iznese

svoje stvari!"

To je znailo da imaju najvie deset minuta. Sten se nije bunio. Bilo im je

potrebno i manje od toga da utovare u kamionet bubnjeve, trubu, skupocenemuzike diskove i plejer, kao i aicu drugih stvari. Ve su krenuli, kada se Sten

setio. "Moram u mrtvanicu", izjavi on.

Tan skrenu pogled s turistikog autobusa ispred njih i dostavnog kamiona, koji

je pokuavao da se ubaci sa strane, dovoljno dugo da osmotri Stena. Izraz lica

bio mu je udan - gotovo nesvojstveno saoseajan, blago rumen kao i uvek kada

se spremao da predloi neku novu ludoriju. "Razmiljao sam o tome", objavi on.

"Ti ne eli da ide tamo."

"Ali trae da identifikujem oevo telo; znai, moram."

"Ne, ne mora. ta e se dogoditi ako to uini? Traie od tebe da plati

sahranu, a kako e to uraditi? Ne. Dri se podalje."

Sten jednostavno upita: "Gde?"


8/57

"Kod nas, glupane! Moe deliti sobu sa mnom. Ili", dodade on, cerei se,

"moe deliti sobu s mojom sestrom ako ti se to vie dopada, samo to e u tom

sluaju morati prvo njome da se oeni."

3.

Svi iz porodice Kusmeroglu su radili. Gospodin Kusmeroglu bio je mlai

raunovoa u fabrici koja je proizvodila korejska kola za izvoz. Tan je raznosio

po kuama ureaje za domainstvo za jednu radnju. Njegova esnaestogodinja

sestra, Naslan, radila je u poslastiarnici jednog od velikih hotela du Bosfora.

ak je i gospoa Kusmeroglu radila kod kue, nizala je perlice u narukvicenamenjene turistima, sa stihovima iz Korana - kada nije prala i kuvala ili krpila

porodinu odeu. Sten je znao, iako mu to niko nije rekao, da i pored toga to

svi rade, jedva sastavljaju kraj s krajem, da imaju samo najniu osnovnu

medicinsku zatitu i da ive u stalnom strahu od budunosti. Sten je bio svestan

da sada vie ne dolazi u obzir da zavri kolu, a isto je bilo i s Tanom. to znai

da nije mogao da dopusti da ga Kusmerogluovi izdravaju. Mora smisliti nainda sm zarauje.

To nije bilo lako. Sten nije mogao da dobije stalni posao, ak da ga je i bilo, jer

prema turskom zakonu on je sada predstavljao neprijavljenu nepostojeu osobu.

Nije on bio jedini takav, razume se. Bilo ih je na milione slinih njemu u

siromanom Istanbulu. Malo je bilo verovatno da e se vlasti potruditi da mu

uu u trag - osim ako ne napravi greku i njegovo se ime pojavi u kakvom

slubenom dokumentu.

Dobra strana u svemu tome bila je ta to je prolee ve poodmaklo, pretapajui

se u leto. To je znailo da e se uobiajeni broj gradskih stanovnika od dvadeset

pet miliona, uglavnom bez osnovnih sredstava za ivot, svake sedmice

poveavati za dva ili tri miliona, a moda ak i pet miliona turista. To su bili

ljudi koji su, prema definiciji, bili puni para; taj novac nisu imali ni na ta


9/57

pametnije da troe nego na razgledanje Istanbula, hranu, neobinosti i

stanovnike. "Govori teno i turski i engleski, Stenli. Nee imati problema."

"Vodi", ponovi Stenli, s izrazom lica koji je govorio kako to smatra dobrom

idejom samo da ne bi uvredio domaina, ali da uopte nije ubeen da je tako."Razume se, vodi", potvrdi Tan. "Otac je u pravu. Ve si nauio sve to treba

da zna o Istanbulu - sea se svih onih dosadnih asova istorije kada smo

zajedno pohaali kolu. Jednostavno sami otomansko razdoblje i usredsredi se

na one lude carice u Vizantiji, a to je ionako sve o emu turisti ele da sluaju.

Moemo takoe uzeti prirunike iz biblioteke da ih proui."

Sten tada dirnu u samu sr problema. "Ali ja ne mogu da dobijem dozvolu kaovodi! Polis..."

"Te nee gnjaviti", saouvereno dovri Tanova majka. "Samo se ti muvaj oko

Topkapija, moda, ili Velikog Bazara. Kada ugleda Amerikance koji nisu ni sa

kakvom turistikom grupom, jednostavno im prie, prijateljski i predusretljivo,

i ponudi se da im bude vodi. Kae im da si Amerikanac, student - to i nije

tako daleko od istine, zar ne? A ako te ma koji polis bilo ta pita, obrati mu sesamo na engleskom i kae da trai roditelje, kod kojih su tvoje isprave. Poto

si plavokos i plavook, nee posumnjati."

"Ali nema ameriku odeu", napomenu Naslan.

Njena majka na trenutak napui usta, a onda se osmehnu. "To se moe srediti. Ti

i ja emo mu ve napraviti neto, Naslan. Ionako je vreme da naui malo bolje

da ije."

Nepresune zalihe izgubljenih i naenih stvari u Naslaninom hotelu obezbedile

su materijal koji su potom ene iz porodice Kusmeroglu prilagodile Stenu.

Postao je pravi ameriki student na proputovanju: svetle pantalone koje su liile

na model kakvog modnog kreatora, ali to nisu bile, patike, bezbol kapa dalaskih

Dodera i majica na kojoj je pisalo: 'Kapija ili bankrot' s prednje strane, a pozadi

'Bankrotirao sam'. Reke turista bile su vrlo podatne za muu, ba kao to su i


10/57

zamiljali. Pa i vie od toga. Amerikanci na koje se on usredsreivao kao da su

imali viak novca s kojim nisu znali ta bi. Poput onog postarijeg para iz

Riverdejla, drava Njujork, koji uopte nije mogao da se snae s

hiperinflatornom turskom valutom, pa su tutnuli Stenu novanicu od milijardunovih lira na ime napojnice to im je pomogao da pronau isti toalet, mada bi i

milion ili dva ve bilo veoma velikoduno od njih. Kada im je ukazao na greku,

insistirali su da zadri milijardu kao nagradu za svoje potenje. Tako je Sten ve

prve sedmice doneo vie nego to je Tan zaraivao na svom poslu, odnosno

gotovo isto onoliko koliko je dobijala Naslan. Pokuao je sve da ostavi gospoi

Kusmeroglu, ali ona je pristala da uzme samo pola. "Dobro je da mladi imamalo sopstvenog novca."

A njena kerka je dodala: "Konano, jednog dana u skorijoj budunosti moe

poeleti da se oeni."

Razume se, Sten nije imao takvih planova, mada je Naslan izvan svake sumnje

ljupko izgledala, s veselim, okruglim eriem i u mini suknji koji su bili deo

njene uniforme u poslastiarnici. A i mirisala je lepo. To je imala da zahvali nesasvim praznim boicama parfema i kozmetike to su ih goe hotela odbacivale

u toaletima za dame koje je ona morala da odrava besprekorno iste u okviru

svojih zaduenja. Na Stena su i ti ostaci i te kako delovali. Ponekad, kada bi

sedela blizu njega, dok je porodica zajedno gledala televiziju uvee, strano mu

je bilo neprijatno i nadao se da niko nee primetiti da su mu prepone iznenada

nabrekle. Iako je to bilo sasvim prirodno. Konano, on je bio mukarac i imao je

sedamnaest godina.

Meutim, potpuno ga je opinio njegov novi status kao osobe koja zarauje

znaajnu svotu novca. Marljivo je uio napamet itave stranice iz vodia,

dopunjujui ih onim to bi pokupio prislukujui profesionalne vodie dok su

objanjavali svojim grupama na obilasku. Najbolja mesta za to bila su Velika

damija ili Aja Sofia, gde je znalo da se na jednom mestu okupi mnotvo

skupina od po desetak turista, sa est do osam vodia koji su svi govorili u isto


11/57

vreme, na pet-est jezika. Njihova ogovaranja esto su bila mnogo zanimljivija

od bilo ega to se moglo nai u knjigama, a i daleko besramnija.

Dodue, i to je u sebi krilo rizik. U jednoj uskoj uliici pokraj velikih kuhinja

dvorca Topkapi primetio je dvojicu vodia s dozvolama kako ga gledaju nanain koji mu se nije dopao, dok su ekali da njihove grupe turista iziu posle

obilaska. Kada su obojica dohvatila depne telefone i istovremeno stala da

govore u njih, ne skidajui pogled s njega, on se urno udaljio odatle.

U stvari, manje se plaio da ga uhvate vodii ili polis, nego da ga pronae

gospodin Ozden. Sten nije znao ta bi sve starac mogao da uini ako bi do toga

dolo. U sluaju da postane zaista gusto, pretpostavljao je da bi morao da platizaostalu kiriju svenjevima lira koji su se gomilali ispod njegove strane dueka

koji je delio s Tanom. Ali ko zna koji je zakon prekrio pobegavi odande.

Gospodin Ozden sigurno bi znao sve o tome, tako da se Sten drao podalje od

starog kraja.

To nije bio sav posao koji je Sten obavljao. Ako bi stigao kui na vreme,

pomagao je gospoi Kusmeroglu oko veere - pravila se da je zapanjenanjegovim prilino oskudnim kulinarskim vetinama - a onda bi ponekad svi

zajedno gledali televiziju. Gospoa Kusmeroglu volela je emisije u kojima su se

vodili ozbiljni razgovori - kada bi, na primer, ueni ljudi raspravljali o smislu

udnovatih dogaaja kao to je neobjanjiv Gnev Boji koji ih je pogaao s

vremena na vreme, ili o tome ta preduzeti po kiparskom pitanju. Gospodin

Kusmeroglu je vie voleo muziku - mada ne od one vrste koju su momci svirali.

I Tan i Sten glasali su za programe o svemiru ili sportu. Ali retko kada je

dolazilo do glasanja, jer je Naslan volela amerike sapunske serije - na kanalima

na kojim se govorio engleski, kako bi mogla da ga veba - prie o srenim

skupinama bogatih i zgodnih ljudi koji uivaju u ivotu u Las Vegasu, Malibuu

ili Hemptonsu. A Naslan je priala bre od bilo kog drugog. No, nije bilo vano.

Vano je bilo to to su delili stvari kao porodica. Prava porodica. Na neki nain


12/57

ovo je Stenu najvie prijalo. On je imao samo bleda seanja na to kako izgleda

porodini ivot.

Iako su svi lanovi porodice Kusmeroglu bili ljubazni prema Stenu, njihova

naklonost nije obuhvatala muziciranje na bubnjevima i trubi u stanu. Stoga sujednom ili dvaput Sten i Tan preneli svoje instrumente u kolsku salu za fiziko,

gde je kao noni uvar radio neki njihov roak i gde niko nije mario koliku buku

prave kada nema nastave.

Ovo, naravno, nije bilo isto kao pre. Jo kao uenici, sa dvanaest godina, imali

su muzikih planova. S jednim malim Kurdom koji je svirao bas violinu i

jednom bezlinom devojicom godinu dana mlaom za klavijaturamanameravali su da osnuju grupu. Njih etvoro danima su se prepirali sve dok

konano nisu odabrali pravi naziv grupe: 'Sten, Tan i druina'. Zamisao je bila

da krenu na malo, s roendanskim slavljima i moda venanjima. Zatim, da

ponu da sviraju po klubovima im napune dovoljno godina. Pa da obezbede

ugovor za snimanje ploe. Proslave se... Ali onda je mali Kurd izbaen iz kole

jer se otkrilo da njegov otac novano potpomae kurdski poret otpora, adevojicina majka ionako nije elela da ona toliko vremena provodi sa starijim

deacima.

To i nije bio neki udarac. Sten i Tan su se tada ve posvetili jednom jo veem

snu. Svemiru. Beskrajnoj granici. Gde nebo nije bilo prepreka za ambicije

jednog mladia.

Kad bi samo nekako uspeli da se domognu dovoljno novca da plate put, otili bi

tamo, na Kapiju, ili moda na jednu od planetnih postaja. Stenu se dopadao

Mars, na kome su kolonisti polako stvarali gotovo zemaljski habitat pod

plastinim kupolama. Tanu se vie sviala mogunost da tumara drevnim

hiijevskim katakombama na Veneri, gde moda jo ima neotkrivenih, starih

artefakata na kojima bi mogli da se obogate gotovo kao i bilo koji kapijski

prospektor. Nepremostivi problem prestavljao je novac potreban da se stigne na

neko od ovih mesta. Pa ipak, moda vam novac i nije bio potreban jer su


13/57

postojali i drugi naini. Robinet Brodhed je, na primer, toliko zaradio na Kapiji

da je stalno finansirao svemirske misije. Poput one koja i danas postojano

napreduje u svom dugogodinjem pohodu ka Oortovom oblaku, gde se zna da

postoji nekakav udnovat hiijevski objekat, ali niko nije naao naina da setamo uputi bre osim sporom ljudskom raketom. Brodhed je platio put

dobrovoljcima koji su poli u ovu opasnu potragu; moda e platiti i drugima.

Kada Tan i Sten dovoljno odrastu. Ako do tada sve ve ne bude istraeno.

Razume se, to su bili detinji snovi. Sten je prestao da se nada da bi se oni mogli

ostvariti. Ali ih je i dalje sanjao.

U meuvremenu, radio je kao vodi i iveo s porodicom Kusmeroglu, a ni jedno

ni drugo nije bilo tako loe. Ve prvog meseca sakupio je vie novca nego to je

ikada ranije video. Napravio je greku dozvolivi da ga Naslan uhvati kako ga

broji jer je ona istog asa rekla: "Oho, ba si pun para, Stenli! Zar ne misli da je

kucnuo as da jedan deo i potroi?"

Oprezno ju je pogledao. "Na ta?""Na neku pristojnu odeu, blagi Boe! Sluaj, u petak imam slobodan dan. Tata

mi nee dozvoliti da preskoim jutarnje molitve, ali kako bi bilo da te posle toga

povedem u kupovinu?"

I tako su se u petak rano ujutro Sten i Naslan nali u autobusu koji je vozio do

velikih supersukova gde je Sten poeo da nabavlja svoju prvu garderobu za

odrasle. inilo mu se da sve kota mnogo vie nego to je on eleo da plati, ali

Naslan je umela da namirie rasprodaje. Razume se, naterala ga je da proba po

est raznih verzija od svega pre nego to bi mu dozvolila da bilo ta kupi. Kada

su se natovarili da vie nisu mogli da nose i kupili gotovo sve to mu je bilo

potrebno, a on potroio polovinu svoje uteevine, stali su da saekaju autobus.

Ispred njih su se zaustavila kola. "Hej, ti!" pozva ga neki muki glas.

Kola su pripadala konzulatu i imala su zlatni logo Sjedinjenih Amerikih Drava

na besprekorno istim, crnim vratima, na ijem se prozoru pojavio voza koji je


14/57

urno oslovio Stena. "Jesi li ti Sten Ejveri, sin Voltera Ejverija? Svakako da jesi.

Sluaj, gospodin Gudpastor te svuda trai. Gde se to krije, zaboga?"

Sten pogleda Naslan, oseajui se kao u stupici. "Ja, ovaj, odseo sam kod

prijatelja."Iza zaustavljenih kola napravio se red od pet-est drugih vozila i sva su odreda

trubila. Voza im prostaki pokaza srednji prst, a potom zagrme prema Stenu.

"Ne mogu da se zadravam. Sluaj, gospodin Gudpastor ima neto za tebe. Ima

li neku adresu?"

Dok je Sten pokuavao da smisli odgovor, Naslan se spremno umeala. "Ne zna

na kojoj e adresi biti, zar ne, Stene? Sprema se da se preseli u svoj stan",obavestila je vozaa. "Zato ne poaljete to, ta god da jeste, tamo gde radi? U

kompaniju Eklek za snabdevanje istim rubljem. Nalazi se u Zincirlikuju, Kaja

Aldero Soku, broj 34/18. Dajte, zapisau vam." Kada je voza konano otiao,

odguivi zaepljenu ulicu, ona mu ljupko ree: "Ko zna ta bi to moglo biti,

Stene? Moda ele novac za neto, moda za sahranu tvoga oca? U svakom

sluaju, u praonici rublja radi predradnik kome se dopadam. On e se pobrinutida dobijem ta god to bilo i nee nikome rei kuda je otilo."

Ali kada je Naslan donela kui koverat, iaran konzularnim peatima, u njemu

nije bio nikakav raun. Unutra se nalazila poruka gospodina Gudpastora:

Dragi Stenli,

Kada smo proverili arhivu, ispostavilo se da je tvoj otac imao polisu osiguranja

ivota, iji si ti korisnik. Osnovna vrednost je indeksirana, tako da se dobija

prilina svota. Nadam se da e ti ona pomoi da obezbedi sebi pristojan ivot.

Sten je u jednoj aci drao pismo, u drugoj novi koverat koji je bio zakaen za

njega, i pometeno gledao gospodina Kusmeroglua. "ta to znai 'indeksirana'?"

"To znai da se vrednost polise usklauje sa porastom trokova ivota, tako da

se poveava s inflacijom. Otvori, Stenli. To bi moglo biti poprilino novca."


15/57

Ali kada je Sten izvadio iz koverta zeleni vauer amerike vlade, brojke su ga

silno razoarale. "Pa", poe on, pokuavi da se osmehne, dok ga je pokazivao

porodici, "ta emo s njim? Da naruim svima picu?"

Meutim, Naslan je imala otrije oko od njega. Istrgla mu ga je iz ruke."Glupanderu jedan", stala je da ga grdi, napola se smejui, "zar ne vidi? To nisu

lire, ve ameriki dolari! Sada si bogat, Stene! Moe da radi ta te je volja. Da

kupi sebi punu medincisku zatitu. Da se oeni. Zapone neki posao. ak da

ode u Ameriku i pone sasvim nov ivot!"

"Ili", umea se Tan, "moe platiti sebi put do asteroida Kapija, Stene."

Sten zamirka prvo u njega, zatim u vauer. To je bilo tano. Bilo je dovoljnonovca za put - u stvari, znatno vie nego dovoljno.

Nije ni zastao da razmisli. Glas mu je podrhtavao dok je izgovarao: "Zapravo,

mogli bismo obojica da poemo, Tane. ta kae na to?"

4.

Prva stvar koja je Stenu upala u oi u vezi s asteroidom Kapija bila je ta da pototamo gotovo uopte nije postojala teina, dotino mesto nije imalo utvreno

gore. Njegovo telo znalo je samo za jedan nain da se izbori s ovakvim, ranije

nepoznatim stanjem stvari; reagovalo je tako to se gadno razbolelo. Iznenadni

mal d'espace zatekao je Stena krajnje nespremnnog jer nikada ranije nije iskusio

ni morsku bolest niti mu je bilo muka u vazduhu - to jest, on jo nikada nije

putovao ni brodom ni avionom. Najednom ga je obuzela oamuujua

vrtoglavica praena brzim i obilatim povraanjem. Straari na Prijemnom nisu

bili iznenaeni. "Svee meso", uzdahnu jedan, obrativi se drugom koji brzo

prui Stenu papirnatu kesu da povraanje zavri u nju.

Sva srea, Sten nije bio jedini koga je to snalo. I oba udna mukarca u

njegovoj grupi bljuvala su isto onako estoko kao i on. Ni jedina ena, nezdrave

ukaste boje, krhka i mlada - ali s licem koje je bilo nekako strano pogreno

sklepano - oigledno se nije ba najbolje oseala, ali je odbila kesu. Tan je bio


16/57

jedini poteen. Zato je on bio taj koji je pokupio njihove stvari - bubnjeve,

trubu, muziku, i malo ta drugog - i obavio formalnosti oko prijavljivanja za

sebe i Stena. Potom je uspeo da odvue Stena, prtljag i sve ostalo kroz lavirint

hodnika i vrata u podu Kapije do dodeljene im kabine. Sten je smogao snage dase ubaci u vreu za spavanje, oseajui se tako jadno da je smesta zatvorio oi i

izgubio svest.

Kada se probudio, Tan se nadnosio nad njim, drei se jednom rukom za ruku,

a u drugoj nosei gumenu kesu s kafom. "Nemoj je prosuti", upozorio ga je.

"Slaba je, ali je kafa. Misli li da je moe drati?"

Mogao je. U stvari, Stena je odjednom obuzela glad. Preanje muno oseanjepadanja sada je popustilo, ali je seanje na njega jo bilo ivo, tako da se i dalje

oseao neprijatno.

Tan je, izgleda, bio imun. "Dok si spavao, ja sam imao pune ruke posla, stari

moj Stene", objavi on s puno naklonosti. "Pronaao sam gde se jede i kuda

moemo da odemo da se zabavimo. ini se da na Kapiji nema nikoga iz

Istanbula, ali sreo sam jednog muslimana. Tari. On je iit iz Irana, ali izgledasasvim pristojan momak. Proverio je i kazao mi da imamo dovoljno sredstava da

ostanemo osamnaest dana, pre nego to odaberemo misiju. Na nesreu, iz nekog

razloga nema ba mnogo planiranih misija, ali ve emo neto nai. Moramo.

Ako nam sredstva presue pre toga, oni e nas jednostavno deportovati natrag."

A onda se iscerio. "Takoe sam porazgovarao s mladom enom koja je stigla

zajedno s nama. ovek bi mogao i da se navikne na ono njeno lice,

pretpostavljam. S malo sree, uskoro u je bolje upoznati."

"estitam", ree Sten. Eksperimenta radi izvukao se iz vree za spavanje,

epavi odmah ruku. Besteinsko stanje nije bilo trajno nepodnoljivo, otkrio

je, ali postojao je drugi problem. "Jesi li takoe otkrio mesto na kome mogu da

se ispikim?" upitao je.


17/57

"Razume se, pokazau ti. Potom moemo da ponemo da prouavamo popis

raspoloivih misija, jer nema smisla dangubiti ovde kada moemo da zgremo

bogatstvo."

Sten je znao da su nekada hrabri ili oajni dobrovoljci, koji bi stigli na Kapiju,

mogli da biraju izmeu velikog broja zagonetnih brodova Hiija. Ue u onaj

koji si odabrao. Podesi ureaje za upravljanje smenog izgleda kako god

poeli, jer niko nije imao pojma koji je nain 'pravi'. Stisne bradavicu za

lansiranje. A onda, putujui brzinom veom od brzine svetlosti, iako niko nije

znao kako se to postizalo, kree u pustolovinu i na put ka bogatstvu. Ili karazoaranju i osujeenosti, kada se na nasumce odabranom odreditu ne bi

nalazilo nita vredno. Ili pak, dosta esto, u uasnu smrt... ali to je bio rizik koji

ste morali da preuzmete poto su nagrade bile veoma velike.

Tako je bilo nekada. Sada je bilo drugaije. Tokom godina, gotovo dve stotine

brodova koji su se hrabro otisnuli nikada se nisu vratili. Preostalih nekoliko

desetina - naroito oni veliki, Petice i nekoliko Trojki - sada su sluili zaprebacivanje kolonista na nove naseljive svetove kao to su Valhala ili Pegina

planeta, ili za eksploataciju drugog depoa upotrebljivih brodova pronaenog na

Kapiji Dva. Kada su momci proverili spisak, bili su razoarani. Na raspolaganju

su imali tri ili etiri misije, ali sve su one bile u Jedinicama - koje im nisu bile ni

od kakve koristi jer su odluili da se otisnu napolje zajedno.

Nisu se zadovoljili samo time da provere ponude na ekranu. Otili su do

dispeera lino, jednog debelog i osornog Brazilca po imenu Hektor Montefjore.

Da biste stigli do Montefjoreove kancelarije, morali ste da se uputite do samog

spoljnjeg dela Kapije, gde su se brodovi gnezdili u kapsulama, ekajui na

misiju. Pojedine kapsule bile su prazne, a spoljanja vrata stajala su zatvorena,

spreavajui vakuum svemira da ue; brodovi iza njih nalazili su se, zapravo,

napolju. Kada su videli ono to su eleli, zatresli su zavesu na Montefjoreovoj

kancelariji i uli.


18/57

Dispeer je iz dosade gledao ekran za zabavu, jedui neto to nije poticalo iz

menze na Kapiji. Nekoliko trenutak ih je sluao, a onda odmahnuo glavom.

"Odjebite, momci", posavetovao ih je. "Ne mogu vam pomoi. Ja ne pravim

spisak misija, glaveine to ine. Kada se oni odlue za neki let, kompjuter gaizbaci na tablu, a moje je samo da primim imena dobrovoljaca. Naredni veliki?

Kako bih ja to, do avola, mogao znati?"

Sten je bio raspoloen za svau, ali Tan ga je odvukao napolje. Kada su se obreli

u hodniku, Sten zarea na svog prijatelja. "On bi trebalo neto da zna, nije li

tako?"

"Moda i jeste, ali nama sigurno nee rei, zar ne? Mogli bismo da pokuamo daga podmitimo..."

Sten se mrzovoljno nasmeja. "ime?"

"Niim. Upravo tako, Stene. I zato, hajdemo odavde."

Povukli su se u zajedniki prostor u centralnoj osovini Kapije, mesto pod

nazivom Plavi pakao, da razmotre mogunosti uz skupu i vodenastu kafu koju

su sluili na Kapiji. U Plavom paklu mogli ste da kupite i druge stvari osim kafe.Bilo je odline hrane, ako ste mogli da je platite, i svih vrsta pia, kao i kockanja

po kome je mesto i dobilo naziv. Momci su ljubomorno mirisali velike nicle i

gledali namagnetisanu kuglicu na ruletu kako se vrti, a onda je Sten duboko

udahnuo.

Kucnuo je Tana po ramenu. "Hej, pa mi smo na Kapiji! Hajde bar da

razgledamo jazbinu!"

Uradili su to, gotovo zaboravivi da se novac osipa, a da se misija zbog koje su

doli ne pojavljuje. Otili su do Central parka, gde su rasle voke i bunje s

bobicama - ali koje niste mogli da berete dok ne platite traenu cenu. Pogledali

su u veliki kapijski rezervoar s vodom, koji se uvijao, pratei oblik asteroida,

slian velikim podzemnim jezerima Istanbula. I otili su, s puno potovanja, u

kapijski muzej.


19/57

Sve to su videli bilo je Stenu napola ve poznato iz pria o Kapiji koje je

naprosto gutao u mladosti, ali nita nije moglo da se meri sa stvarnim boravkom

u muzeju. Bio je pun artefakata Hiija, donetih s raznih misija: molitvene

lepeze, vatrene perle, svakakve sitnice. Bilo je holoa poseenih planeta; divili suse Peginoj planeti, sa irokim, obraenim poljima i lepim umama; stresli su se

videvi Valhalu - nastanjiva, proglasile su je kapijske vlasti, ali vie je liila na

Sibir nego na raj.

Najzanimljiviji su, u praktinom smislu, bili holoi raznih modela brodova

Hiija, Jedinica, Trojki i Petica. Neki od njih imali su opremu koja naizgled

niemu nije sluila, naroito onih nekoliko sa kupolom od Hii metala koju sejo niko nije usudio da otvori. Mnogi od njih bili su oklopljeni, posebno Trojke i

Petice. Gotovo svi su imali spoljanje senzore i kamere koje su ljudi postavili,

kao i police s hranom, rezervoare s kiseonikom, maske za disanje, sve one stvari

koje su jednom prospektoru omoguavale da ostane iv za vreme leta. Ako su

Hiiji i imali neto slino, to je odavno nestalo.

Dok su mozgali o tome kako su Hiiji preiveli, neko se nakaljao iza njih. Kadasu se okrenuli, ugledali su devojku s iskrivljenim licem koja je stigla sa Zemlje

zajedno s njima, Estrelju Pankorbo. Vie nije bila onako bleda i delovala je

mnogo ivahnije. Iznenaen, Sten primeti: "Izgleda, ovaj, dobro." to e rei,

osim to ti lice deluje kao da je neko seo na njega.

Ispitivaki ga je odmerila, ali je ipak klimnula glavom, stavivi mu do znanja da

prihvata kompliment. "Svakog dana sve bolje, hvala. Prevarila sam ih",

zagonetno je dodala, ali nije objasnila ko su bili ti 'oni'. Niti je elela da nastavi

razgovor; morala je da ui, objasnila je, i istog asa stala je da prebira po

brodskim holoima i pravi beleke.

Momci su se jo malo zadrali, a potom su otili jer je bilo jasno da vie voli da

bude sama - ali ne pre nego to je ostavila utisak na Stena, koji se nije naao

pored neke devojke ni blizu svojih godina od kada se rastao s Naslan.

Izlazei, Tan promrmlja: "Pitam se kako je kod kue."


20/57

Sten klimnu. Umeo je da prepozna nostalgiju kada bi je video. ak ju je i on

pomalo oseao, mada nikada, zapravo, nije imao pravi dom. "Mogli bismo

kasnije da im napiemo pismo", ponudi on.

Tan se strese i isceri se Stenu. "I da platimo trokove slanja? Ne ja, Stene.Ionako ba ne volim da piem pisma. Hajde da popijemo jo po jednu kafu."

5.

I proe taj dan. Kao i naredni. Nekoliko Jedinica pojavilo se na ekranu, ali nita

bolje od toga, pa su ak i te bile naprosto razgrabljene. Momci su sve vie

vremena provodili visei u Plavom paklu i pitajui se, ali ne elei da zapitajujedan drugoga, ta e kada potroe novac.

Saveti im nisu nedostajali. Stari itelji Kapije, od koji su mnogi nosili narukvice

to su govorile da su se otiskivali napolje, esto su bili voljni da podele s nekim

svoje znanje. Najprijateljskije nastrojena bila je jedna ivahna, sredovena

Engleskinja izmuenog lica i nepokolebljivih nazora o tome na koje misije treba

ii. "Znate li vi kako izgledaju upravljaki ureaji Hiija? Ono to vama trebajesu podeavanja koja pokazuju dve crvene trake na prvom toku i nijednu utu

na drugom", poduavala ih je ona.

"Zato?" upitao je Tan, upijajui svaku re.

"Jer su to bezbedna podeavanja! Nijedna misija s takvim podeavanjem nikada

nije bila izgubljena. Verujte mi, ja to znam." A kada je iskapila kafu koju je

iskamila od njih i otila, Tan napui usne.

"Moda ima neeg u tome", primeti on.

"Nema nieg", obrecnu se Sten. "Jesi li prebrojao njene narukvice? Ima ih devet!

Bila je napolju devet puta i nije zaradila ni za kafu. Ne, Tane. Mi traimo neto

manje bezbedno, ali isplativije."

Tan slegnu ramenima, sloivi se. "U svakom sluaju", poe on filozofski, "da je

iko od njih znao ta treba da radi, to bi i uradio umesto da nama priaju o tome.

Hajde da jedemo."


21/57

"U redu", sloi se Sten, ali odmah potom odmahnu glavom, jer mu neto pade na

pamet. "Do avola s tim. Nisam gladan. Osim toga, imam bolju ideju. Dovukli

smo ak ovamo one instrumente, zato ne bismo malo svirali?"

Tan zatrepta. "Ovde? Izbacie nas napolje.""Moda. A moda i nee, ako prvo budemo malo vebali - ovde ba nema

mnogo zabave, je li tako? Mogli bismo da odemo negde gde nikome neemo

smetati dok vebamo. Moda u Central park?"

Sten je bio u pravu, tamo nikoga nije bilo. Izabrali su ugao s mnogo ruki i

pripremili se za svirku.Sten nije imao problema s trubom, kada se jednom valjano prikaio za zidnu

konzolu. Druga su stvar bili Tanovi bubnjevi. Morao je prvo da ih povee jedan

za drugog, a potom sve zajedno za par ruki, ali se svejedno alio da palice nee

da odskau kako treba bez prave sile tee. Ipak su nekako uspeli da izvedu 'Kad

sveci mariraju' po najnovijoj modi, a ve su 'Nisku bisera' bolje odsvirali. Sten

je poeo 'Bluz saniteta Sent Dejms' kada je Tan prestao da udara pobubnjevima i uhvatio ga za ruku. "Pogledaj tamo!"

Tari je hitao prema njima oko oboda jezera. im se dovoljno pribliio, Tan mu

doviknu: "Pravimo li preveliku buku?"

Tari epa konzolu i zaustavi se, teko dahui od uzbuenja. "Buku? Ne! Re

je o upravo pristiglim vestima! Niste uli? Grupa Herter-Hol stigla je do objekta

u Oortu, velik je, hiijevski je i jo radi!"

Ve godinama nije zavladalo takvo uzbuenje na Kapiji - ceo hiijevski orbiter

u radnom stanju, veliine prekookeanskog broda, kakav do tada nikada nije bio

vien. Ta stvar je proizvodila hranu! CHON-hranu, kako su je zvali, koja se

sastojala od osnovnih elemenata to su ih sadrale komete u Oortovom oblaku:

ugljenik, vodonik, kiseonik, azot - te otuda i naziv. I ta stara hiijevska maina

jo ju je proizvodila, posle svih tih stotina hiljada godina. Ako bi uspeli da je


22/57

dovuku na neku orbitu blizu Zemlje, to je ekipa Herter-Hol i pokuavala da

uini, i ako bi im polo za rukom da je napune kometama pri ulasku u unutranji

Sunev sistem, ljudska rasa bi se zauvek reila gladi!

Zavidljivo su nagaali koliko bi to moglo da donese porodici Herter-Hol iRobinetu Brodhedu lino, koji je finansirao taj pohod. "Milijarde", sveano

objavi Sten, a Tan ga namrteno pogleda.

"Samo milijarde? Za neto takvo?"

"Milijarde amerikih dolara, vole jedan. Mnogo milijardi za svakog od njih, tako

da e Robinet Brodhed dodati nove silne nule onima koje ve poseduje. Vidi,

stari moj Tane, ta moe da dobije ako ti se posrei?"Tanu je to bilo jasno. Kao i svima ostalima. Kada su proverili spisak, videli su

da su sve raspoloive misije, od onih nekoliko, bile razgrabljene. "Nije ostala

ak ni jedna jedina Jedinica! Ba nita", alio se Tan. "Pa ipak, svakog dana

skidaju nam pare s rauna, ak i kada nemamo za ta da se prijavimo."

To je bilo tano. I nastavili su to da rade, tog dana, i narednog, i onog posle.

Momci su opsesivno pratili spiskove misija, ali bez mnogo sree. Pojavila sejedna Jedinica, potom jo dve - takoe Jedinice, i bile su uzete istog asa. Tan je

zastenjao kada je video obavetenje da je trei brod popunjen jer se u registru

pojavilo ime njegovog prijatelja Taria. "Nadao sam se da emo nas trojica

putovati zajedno", ree on ljutito. "Nije hteo da eka!"

Sten ga nije krivio. I on je sm ve pomiljao da poe nekom Jedinicom i ostavi

Tana. Ali posle toga vie se nije pojavila nijedna Jedinica, tako da nije morao da

se nosi i s tim.

Saobraaj u suprotnom smeru nije bio gust. Dva do tri broda dovukla su se sa

svojih misija. Sve Jedinice, i uglavnom su to bili orci u ovom ili onom pogledu.

A onda se vratila ponosita Petica koja je bila uspena. Odnosno, donekle

uspena. Nita od ega vam pamet staje, ali nije ni bilo loe. Stigli su do jednog

meseca bez atmosfere. Pripadao je nekom gasnom dinu koga nisu mogli da

identifikuju. Pronali su artefakte Hiija na njemu, to da. Uspeli su da u blizini


23/57

vide kupolastu strukturu od Hii metala, kao i neke stvari koje su liile na

traktore, ali mogli su samo da gledaju. Nisu doli u priliku da bilo ta dodirnu.

Njihov brod nije bio opremljen za manevrisanje u vakuumu. Slike koje su doneli

sa sobom obezbedile su im bonus s kojim su svo petoro mogli da se povuku inastave ivot u Sinsinatiju, Johanesburgu, Madridu, Nici ili Siudad Meksiku, a

njihova Petica bila je na raspolaganju svakome ko je hteo da je uzme.

Ne odmah, razume se. Postarija Engleskinja s devet narukvica sustigla je Tana i

Stena na izlasku iz menze, treptei od uzbuenja. "To vam je klaenje na

sigurno, paii! Oistie je, snabdeti sveim zalihama, a potom e je odmah

poslati nazad radi istraivanja - ovog puta sa skafandrima i potrebnomopremom. Oh, potrajae to malo. Moda dve sedmice, pretpostavljam, ali samo

vi nju saakajte! Dobra boja, takoe - ali ne elimo da se to rauje, stoga, ne

zaboravite, samo polako i neupadljivo, majmunii!" Sreno je odjurila da

ispria svoju tajnu svakome ko je hteo da je asti kafom.

Razume se, tajna i nije vredela mnogo vie od oljice kafe, naroito dvojici

mladia kojima na raspolaganju nisu stajale jo dve sedmice.A onda se, bez ikakvog upozorenja, jedna Petica pojavila na spisku. Meutim, to

Stenu i Tanu nije mnogo vredelo. Spisak je izbaen dok su spavali, tako da je

broj prijavljenih ve bio podui kada su ga oni videli.

Jo je gore bilo to to su svakog dana, svakog dana od tih malo preostalih,

stizale vesti od onih koji su postigli zaista veliki uspeh - od grupe Herter-Hol s

fabrike hrane u Oortu. Herter-Holovi su privrstili jonske rakete na taj objekat

ne bi li ga izbacili iz orbite i usmerili prema Zemlji. Ali objekat se nikako nije

dao. Uspevao je na neki nain da se suprotstavi sili kojom se na njega delovalo,

mada oni nisu umeli da kau kako. Potom su se javili nagovetaji da na njemu

ima jo nekog. A onda - oh, neverovatnog li dogaaja! - sreli su tog nekog. Bio

je to ljudski deak! Izgleda da je imao nekakav svoj hiijevski brod kojim je

saobraao izmeu fabrike hrane i neke jo vee, sloenije letelice Hiija.


24/57

Ogromne, prepune svakojakih hiijevskih maina, koja je jo bila u radnom

stanju!

Tan je bio mrzovoljan od zavisti, Sten se malo bolje drao. Obrecivali su se

jedan na drugoga, i na kraju se ukotvili ispred ekrana s misijama, na smenuodlazei do toaleta, odbijajui da spavaju. "Prva sledea", zakleo se Tan.

"Trojka ili Petica, mi emo biti na njoj!"

Sten se sloio. "U pravu si, nego ta, biemo! Moda neemo zaraditi trilione,

poput tih ljudi, moda ak ni milijarde, ali zaradiemo bar neto i neemo

dozvoliti da nas bilo ko odvue od ovog ekrana..."

Ali neto ih je ipak odvuklo.

Sten je zautao usred izricanja zakletve, iznenada pogoen. Oi su mu buknule.

Grlo mu je odjednom postalo strano osetljivo. U glavi mu je tutnjalo, i jedva je

disao.

Ponovo taj Gnev Boji. Ne ba istovetan kao oni raniji. Gori. Sten je oseao

kako mu celo telo gori od groznice. Bio je bolestan. Tanu je bilo isto tako loe.Jecao je, akama je pritisnuo slepoonice i sklupao se poput bebe u utrobi,

polako se udaljavajui jer je potpuno zaboravio na ruke. Nije posredi bila samo

munina. Pored ove slabosti oseali su i poznatu, oajniku seksualnu udnju,

usamljenost, neusmereni, ogoreni bes...

I sve je to trajalo, i trajalo...

A onda je, sasvim iznenada, prestalo.

Sten prui ruku da uhvati Tanovu, kojom je ovaj besciljno mlatarao, i dovue ga

nazad do ruke. "Isuse!" izusti on, a Tan se sloi.

"Ovo je bilo pravo sranje." A onda urno dodade: "Stene! pogledaj!"

Zurio je u monitor s popisom misija. Kompjuteri na Kapijini, na koje nije imalo

nikakvog uticaja to - ta god bilo - to bi sva ljudska bia istog asa izbezumilo,

nastavili su da obavljaju svoj rutinski, programiran posao. Na ekranu se pojavilo

neto novo:


25/57

Misija 2402

Oklopljena Trojka, polazak odmah

"Uzimamo!" povika Tan.

"Svakako", ree Sten, ve ih prijavljujui. Njihova imena se istog asa pojaviena ekranu:

Misija 2402


Stenli Ejveri

Oltan Kusmeroglu

Mladii su pomahnitalo tapali jedan drugoga po leima i miicama. "Uspelismo!" povika Tan.

"Upravo na vreme", ree Sten, pokazujui. "Pogledaj!" Samo nekoliko sekundi

kasnije pojavilo se jo jedno ime:

Misija 2402


Stenli EjveriOltan Kusmeroglu

Estrelja Pankorbo

Posada popunjena.

6.

San se ispunio. Stenli Ejveri nalazio se u pravom hiijevskom brodu, idui

stopama onih besmrtnih junaka s Kapije koji su prkosili opasnostima zvezdanih

putovanja i vratili se s nezamislivim bogatstvom i ovenani slavom, o emu e

se priati vekovima...

"Ili ih je", zarea Tan, kada je Sten odluio da mu poveri deo svojih misli,

"zadesila vrlo neprijatna smrt. Ba me briga za ovaj mali usrani brod. Zato je

oklopljen?"


26/57

Na drugoj strani kabine, Estrelja Pankorbo podie pogled sa svojih stvari koje je

upravo odlagala. "Ako nameravamo da ovo putovanje uinimo bar

podnoljivim", poe ona, "predlaem da govorite samo engleski kada sam ja

prisutna."Tan stisnu usne. "A kada to, molim te, nee biti prisutna, u ovom ormanu u

kome smo primorani da ivimo?" upita on, ali se Sten brzo umea.

"U pravu je", ree on Tanu, a zatim dodade devojci: "Trudiemo se da ne

zaboravimo. On se samo pitao zato je na brod tako debelo oklopljen."

"To je stoga to prihvata pojedina odredita koja bi mogla da ga otete da nije

oklopljen, razume se. Ne plaite se. Takva odredita su retka; ova Trojka bila jenapolju etiri puta, ali nijednom na nekom toliko opasnom mestu. Zar se niste

upoznali sa specifikacijama? Svi podaci o svakom brodu u radnom stanju nalaze

se u arhivi", ree ona.

Njene rei nimalo nisu popravile Tanovo raspoloenje. "Ne plaim se ja,

Estrelja", odbrusi on, povreen, i pokua da smisli neto otrovno to bi mogao

da joj kae i osveti se. U trenutku se setio. "Zato ti je lice takvo?" upita on.Uputila mu je jedan dug pogled. Sten primeti da joj je levi kapak nii od desnog.

"Zato to je bik zgazio na njega", izgovori ona konano, pa dodade: "Mislim da

e ovo biti veoma dugo putovanje."

Nijednog trenutka nisu smetnuli s uma pitanje koliko e provesti na putu.

Estreljina istraivanja pruila su im izvesna obavetenja. "Ova Trojka nikada

nije putovala due od osamnaest dana u jednom smeru", obavestila ih je.

"Imamo zalihe dovoljne za vie od ezdeset dana. Razume se", dodala je, "ne

mogu uvek pravilno da proitaju boje, ali ne bi trebalo da bude due od toga.

Znaemo na pola puta."

Tako je. Sten je bar toliko znao, kao i svi ostali. Prospektori s Kapije nisu skidali

pogled sa pogonske spirale neobinog izgleda sve vreme dok su bili budni, jer je

ona sadrala tajnu ivota ili smrti. Kada ona promeni boju, stigli su do pola puta;


27/57

blaga mikro-G koja ih je potiskivala prema krmi broda tada e izmeniti smer i

ubudue e ih lagano privlaiti pramac letelice. To je bio pravi trenutak da se

obave aritmetiki prorauni. Ako do tada budu utroili manje od etvrtine

raspoloivog vazduha, vode i namirnica, znaie da imaju dovoljno za preostalideo puta do odredita i povratak. Ako utroe vie, gotovi su.

Njih troje je ivelo, jelo i spavalo u istom skuenom prostoru, ne veem od

Stenovog veoma malog kupatila u stanu koji im je izdavao gospodin Ozden. To

to je Sten boravio tako prisno blizu devojke manje-vie njegovih godina za

njega je bilo uznemirujue iskustvo, a prisno su se morali ohoditi. ta im je

drugo preostajalo. Kada bi Tan bio u toaletu, Sten bi skretao pogled s Estrelje jerje zvuk prijateljevog mokrenja bio odve ujan. Svo troje je trebalo da se

navikne i na meusobne mirise, a njih je bilo poprilio. U Trojci niste imali

mnogo prilike za vebe, tako da je ishrana koju su im obezbedile vlasti Kapije

bila bogata vlaknastim namirnicama. Sten je pokuavao da neopaeno pusti

vetar; Tan nije, i svakog puta kada bi prdnuo, iroko bi se iscerio. Estrelja je

uspevala da ne obraa panju na to.udno je bilo to to je Stenu Estreljino unakaeno lice, koje je sada retko gubio

iz vida, izgledalo sve manje nakaradno. Ni Tan nije ostao ravnoduan. Jednom

ili dvaput, kada ih Estrelja nije mogla uti - jer je bila u toaletu ili spavala -

promrmljao je neto mrano i bludno Stenu u uho. Na turskom, razume se. U

Trojci, zapravo, nije bilo mesta izvan domaaja ujnosti, osim lendera, gurnutog

u pregradak na dnu letelice koji ionako nije bio dovoljno udoban da bi bilo ko u

njemu due boravio.

Estrelja je najvei deo vremena provodila itajui neto s malog depnog ekrana,

ali je ipak posle treeg dana dozvolila da je nagovore da odigra partiju karata s

njima. Kada je Tan izgubio svoj trei veliki pot, sumnjiavo ju je pogledao.

"Uinilo mi se da si kazala da ne zna da igra poker", zarea on.


28/57

"I nisam znala. To je veoma jednostavna igra", nehajno je odvratila i tek onda

shvatila da ga je uvredila. Pokuala je to da ispravi. "Ba sam htela da ti kaem

da dobro vlada engleskim, Tane. Odlino ga govori."

On slegnu ramenima. "Zato ga ne bih govorio? Pohaao sam englesku kolu odeste godine, pa sve dok nisam morao da je napustim i zaposlim se, u

etrnaestoj." Ipak je uspela da ga smeka. Znatno vedrije je nastavio. "Tamo sam

upoznao Stena. Brzo smo se sprijateljili jer su nas zanimale iste stvari. Jo kao

mali, za vreme odmora, izjurili bismo napolje na klackalicu, odbacujui jedan

drugog visoko i pretvarajui se da smo u nekom kapijskom brodu poput ovog."

"I niko nije vie iznenaen od mene to smo konano ovde", dodade Sten,osmehujui se. "Kakav je bio tvoj ivot, Estrelja?"

Pokupila je karte i stala da ih mea, ne odgovorivi im odmah. Potom je samo

kratko rekla: "Bila sam mesar. Ko sada deli?"

Sedmog dana ve su tekom mukom odvajali pogled od spirale. Nije promenila

boju. "Pa", veselo poe Estrelja, "izgleda da ova Trojka postavlja novi linirekord. I dalje imamo dovoljno zaliha, a sigurno e se sutra boja promeniti."

Nije se promenila ni osmog, a ni devetog dana. Jedanaestog dana je Tan

uzdahnuo, odgurnuo karte i rekao: "Sada se moramo suoiti s injenicama.

Moemo zauvek nastaviti da letimo napred u ovoj pacovskoj rupi."

Estrelja ga je potapala po ruci. "Suvie se lako predaje, Tane."

Mrko se zagledao u nju. "ta ti zna? Takve stvari su se ve dogaale! Zar nisi

ula priu o... zaboravio sam mu ime... starom prospektoru koji se vratio kui

samo zahvaljujui tome to se hranio svojim saputnicima?"

"Ne svaajte se", stade da ih moli Sten.

Meutim, Estrelja se uzbudila. "Zato li sam se samo prijavila za putovanje s

dvojicom Turina - pa, s Turinom i po - koji su skloni kanibalizmu?

Pretpostavljam da ste ve odluili koga od nas ete prvo pojesti, Tane. Mene?

Jer ste obojica snani, a ja sam najmanja? Ali, da vam kaem..."


29/57

Glas joj je zamro. Unakaeno lice se prvo zabezeknulo, a potom postalo

ushieno. I Sten je osetio, dole je u malenom brodu lagano postalo gore, a

spirala je zasvetlela.

Konano polovina puta. Znai, nee umreti, to jest nee umreti na taj nain.

Poto su sada znali da e preiveti, atmosfera je postala oputenija. Tan je uputio

Estrelji veliki osmeh, a Stenu je promrmljao, na turskom: "Moda emo je ipak

pojesti, ali onako, prijateljski."

Estrelja ga je ula i, mada obuzeta izuzetnou trenutka, lice joj se ukoilo.

"Tane", poe ona, "ne razumem turski, ali sasvim lako itam tvoj izraz dokgovori. Oi ti sevaju poudom, Tane. Sauvaj je za nekog drugog. Ja sam

devica. Ostala sam devica i kada je to bilo mnogo tee nego ovde, i nameravam

to da budem sve dok se ne udam."

"Pakla mu i avola", zastenja Tan. "Mislio sam da samo mlade muslimanke dre

skupljena kolena, a ne i slobodoumne Amerikanke."

Odluila je da nastavi prijateljskim tonom. "to e rei da si nauio neto novo oAmerikankama. Bar nekima od njih. Hoemo li nastaviti da igramo karte ili da

moda malo odspavamo?"

7.

Najvei deo tog dana Tan je bio smrknuto tih, ali je ipak uspeo da povrati dobro

raspoloenje. Konano, bili su na putu ka velikoj pustolovini. Sten je primetio

da menja svoj stav prema Estrelji. U redu, nee mu biti ljubavnica. Sestra, onda,

a Tan je imao dogogodinje iskustvo ivljenja sa sestrom.

Stvar u kojoj Tan nije imao uopte nikakvog iskustva bio je boravak u skuenom

prostoru bez ikakvog posla. "ao mi je to bar nismo poneli proklete

instrumente", zareao je na Stena koji samo slegnu ramenima.

"Nema mesta za njih", ree on.


30/57

Estrelja podie pogled s tanjira. "Mogli bismo da odigramo nekoliko partija

pokera", ponudi ona. Tan odmahnu glavom, vrsto stisnutih usana. "Ili", dodade

ona, "mogli bismo jednostavno da priamo. Ima toliko toga to ne znam o vama,

momci. Oltane? Kakav je bio tvoj ivot u Istanbulu?"Odbio je da joj dopusti da ga razveseli. "Vozio sam kombi za platu", osorno je

rekao. "iveo sam s majkom, ocem i mlaom sestrom, Naslan, i imao sam pet,

trenutno pet, stalnih devojaka, kojima sam bio veoma drag i koje su bile veoma

drueljubive. ta jo ima da se kae?"

Klimnula je kao da je zadovoljna odgovorom i okrenula se prema Stenu. "A ta

je s tobom?"Sten se potrudio da bude predusretljiv. "Moj je otac bio ifrant u amerikom

konzulatu, odlino plaen posao, kada je upoznao moju majku. Bila je Turkinja,

ali hrianka - metodista, isto kao i on. Roen sam u bolnici u ambasadi u

Ankari, to e rei na amerikom tlu, te sam tako Amerikanac, kao i ti."

To ju je nateralo da se osmehne. "Ni nalik meni."

"Misli na ono o dobro plaenom poslu? Verovatno si u pravu, ali to je vailosamo dok sam bio mali. Majka mi je umrla kada sam imao sedam godina, a

posle toga..." Slegnuo je ramenima, ne zavrivi reenicu; nije eleo da joj pria

o oevom sve postojanijem odavanju piu.

Tan ih je nestrpljivo sluao, pa se ispravio i odgurnuo u stranu. "Moram da

pikim", ree on.

Sten je pogledao za njim, a onda je pogled vratio na Estrelju. "A ti?" upita on,

nadjaavi zvuk ispiranja toaleta. "Rekla si da si bila mesar?"

Podigla je aku i pomilovala levi, iaeni obraz. "Da, do nesree. U Montani. I

ja sam melez, Stene. Moj je otac bio Baskijac, uglavnom. Majka, Navaho s malo

krvi Hopija, bila je krupna i snana ena. Nije bilo posla u etiri Ugla, tako da

su oni uspeli da se doepaju Montane i dobiju posao u koralima. Zna ve,

ranevi bizona u Americi?"


31/57

"Oh, da. Ovaj, znam poneto. itao sam prie kao mali. Pre nego to sam poeo

da se zanimam za Kapiju, smatrao sam da bi bilo strava raditi kao kauboj, sedeti

oko logorske vatre nou, goniti bizone preko prerije."

Ovog puta se glasno nasmejala. "Bizoni se ne gone, Stene. Oni to nedozvoljavaju. Puta ih da slobodno tre, jer se ionako hrane samo prerijskom

travom. Kada dovoljno odrastu da mogu na klanje, ostavi trag od neega to

vole da jedu ak i vie od prerijske trave. To ih dovede pravo u korale, oiviene

trometarskom ogradom od elinih ploa, jer je bizon u stanju da preskoi sve

to je nie od toga. Takoe brzo tre, sto kilometara na sat. A onda ih, jednog po

jednog, radnici kao moji roditelji proputaju kroz lebove do klanice. Potom ihupucaju u glavu velikim pitoljima s nekom vrstom pokretnog klipa, koji ulazi

pravo u mozak i ponovo izlazi, spreman za narednog. Mrtve ih pokretna traka

donosi do mene, da im prereem grkljan. Zatim zakaim gvozdene kuke koje

vise odozgo; one ih podiu, kako bi krv mogla da im iscuri, i odnose u

rashlaivae pre nego to budu istranirani u odreske i meso za peenje. Svaki

bizon ima otprilike pedeset litara krvi koja ide u rezervoar ispod - osim one tose prospe po meni."

Tan je bio iziao i zakopavao ic, sluajui. "Da, Estrelja", primeti on

razlono, "ali kazala si da te je bik zgazio i smrskao ti glavu. Kako je to mrtav

bizon uspeo da te zgazi?"

"Nije bio mrtav", odvrati ona kratko.

"Ali ako ga je radnik s pitoljem pogodio u glavu..."

"Tog puta ga je pogodio samo u pleku. Bio je veoma iv kada je stigao do

mene, i veoma ljut."

"Ba gadan nesrean sluaj", primeti Sten.

"Ne. Nije bio nesrean sluaj. Uradio je to namerno. I on me je svlaio

pogledom, Tane, a kada nisam htela da spavam s njim, odrao mi je lekciju."


32/57

Dvadeseti dan. Dvadeset prvi. Vie nisu esto igrali karte, jer nisu mogli da se

usredsrede. Nisu ak mnogo ni razgovarali. Ve su bili rekli sve to su mogli da

kau jedni drugima o svojim nadanjima, a nijedno od njih nije elelo naglas da

izrazi svoja strahovanja. ivci su im bili napeti kao u kockara to se kladio naautsajdera koji grabi ravnim delom trkalita, ali moda ipak nedovoljno brzo.

Konano je Estrelja odluno kazala: "Nema svrhe muvati se bez veze. Trebalo bi

da spavamo to je vie mogue."

Sten je znao da je to mudro. Bie im potrebne sva snaga i budnost da obave ono

to e biti neophodno obaviti kada budu - tamo. Gde god to 'tamo' bilo.

Meutim, teko je bilo slediti taj mudar savet. Stenu je strano teko padalo danatera sebe da zaspi, ali mu je jo tee bilo da ne dozvoli sebi da se probudi.

esto se budio, brojei minute dok je polako prolazio dvadeset prvi dan i

poinjao dvadeset drugi.

Potom vie niko od njih nije mogao da spava. Proveravali su vreme svakih

nekoliko sekundi. estoko su se prepirali oko toga u koliko sati i koliko minuta

je usledila taka preokreta, te u koliko sati i koliko minuta e stii...A onda su stigli. Znali su da je tako jer se spirala ugasila.

Tada su odjednom svi ureaji na brodu poludeli.

Oitavanja su se protivila zdravom razumu. Tvrdila su da je njihova Trojka

uronjena u razreenu plazmu, topliju od Sunca, ispunjenu svim vrstama

smrtonosnih zraenja, i Sten shvati tog asa zato im je letelica oklopljena.

Ovo nije bila planeta na kojoj e pronai naputena blaga Hiija to e im doneti

bogatstvo. U blizini ak nije bilo ni neke zvezde od znaaja. "Izvlai nas

odavde!" urlao je Tan, a Estrelja je skviala:

"Ne, prvo izvri oitavanja! Slike! Izvri osmatranja!"

Meutim, nije bilo nieg za osmatranje osim onoga to su im ureaji ve rekli.

Kada je Sten obujmio akom bradavicu za lansiranje, Estrelja se vie nije

protivila, samo je plakala.


33/57

Povratak nije bilo nita dui od odlaska, ali njima nije tako izgledalo. inilo im

se da mu nema kraja. Jedva su ekali da se okona, a kada se to i dogodilo,

poele su da pristiu rave vesti.

Jedna stara Orijentalka, koja se popela na njihovu Trojku im je ova pristala,sasluala je njihovu priu s pola panje. Nju su zanimala oitavanja ureaja, ali

je ipak odsutno odgovorila na nekoliko pitanja. "Da", rekla je, klimnuvi, "uli

ste u ostatke neke supernove. Hiije su veoma zanimale zvezde koje se spremaju

da eksplodiraju; mnogi putevi vode do takvih objekata radi posmatranja.

Meutim, u meuvremenu su, razume se, neke od tih zvezda zaista eksplodirale.

Kao vaa. Iza njih je ostala samo maglina pregrejanih gasova; imali ste sreu toje vaa Trojka bila oklopljena."

Estrelja je grizla donju usnu. "ta mislite, hoemo li bar dobiti nauni bonus?"

Starica se zamislila. "Moda. Moraete da pitate Hektora Montefjorija. Mada to

nee biti nita veliko. Ve imamo izobilje podataka o takvim objektima."

Njih troje se utke zgledae. Sten je ak potom uspeo da se osmehne. "E pa,

drutvo", poe on, "kao to je moj otac imao obiaj da kae, ako padne s konja,eli odmah ponovo da uzjae."

ena se zablenu u njih. "Konji?"

"Hoe da kae", objasni joj Estrelja, "da emo se svi ukrcati na novu misiju

prvom narednom zgodom."

"Oh", izusti starica, gledajui ih iznenaeno, "bili ste napolju kada se to

dogodilo, je li tako? Niste uli. Reili su problem navoenja. Nema vie misija.

Istraivaki program Kapije je okonan."

8.

Okonan! S Kapijom je gotovo? Nema vie misija? Nema vie onih preplaenih,

odvanih kapijskih prospektora koji prkose sudbini, odleui na tajanstvene

misije da bi pokupili mrvice koje su veoma davno Hiiji ostavili za sobom kada

su otili - kad god to bilo i kuda god da su se uputili.


34/57

Ponovo je za sve bio kriv Robinet Brodhed. Dok su Estrelja i momci bili

napolju, stvari su izmakle kontroli u fabrici hrane i jo nekim znamenitim

brodovima Hiija u blizini. Brodhed je sm odleteo tamo da ih sredi. I uspeo je.

Tom prilikom ne samo to je uveao svoje ve ionako basnoslovno bogatstvo doneizraunljivih visina ovim novim neverovatnim riznicama hiijevskih uda, ve

je otkrio tajnu upravljanja svemirskim letelicama Hiija.

Naredna stvar koju je uinio bila je da samu Kapiju potpuno umrtvi. Nee vie

biti nasuminih letova do nepoznatih odredita. Vie se nee leteti nigde dok

veliki mozgovi koji planiraju kapijske misije ne odlue kako da iskoriste sve te

nove podatke. U meuvremenu, nita. Sve je stornirano. Velikom brojunesuenih istraivaa preostalo je jedino da krguu zubima i vebaju strpljenje.

Tan je u menzi grickao obrok, namrteno zurei. "Kakve bi planove sada trebalo

da imamo?" upita on.

Sten proguta zalogaj vegetarijanske lazanje. "ekamo. ta nam drugo preostaje?

Ovo ne moe potrajati doveka. Brodovi su jo tamo! Ranije ili kasnije ponovo e

krenuti, i tada e nam se moda ukazati prilika da poemo na neku drugaijumisiju. Bolju! I da znamo kuda smo se uputili pre polaska! Moda ak i da

znamo da emo se ivi vratiti!"

Tan se osvrnu po menzi, u kojoj je sedelo nekoliko desetina takozvanih

pustolova nita boljeg raspoloenja od njihovog. "Moda", ree on.

"Bar nas nita ne kota", istaknu Sten. Korporacija Kapije odluila je da pokae

kako ima srca. Nee biti nikakvog naplaivanja per diem-a do narednog

obavetenja, tako da im bar sat nije otkucavao.

"Kopilad to mogu sebi da dozvole", proguna Tan.

Svakako da su kopilad to sebi mogla da dozvole. Ta kopilad, ljudi koji su vodili

Korporaciju Kapija, bili su vlasnici dela svakog pronaenog komada hiijevskog

blaga. Korporacija je - na papiru - bila vlasnitvo svetskih vlada, ali bi isto tako

bilo istinito rei da su oni posedovali svetske vlade. A posle obaveznog


35/57

premiljanja, Korporacija je odluila da ak moe sebi dozvoliti taj luksuz da d

neku crkavicu Tanu, Stenu i Estrelji.

Tan i Sten su za to saznali dok su, u nedostatku ieg boljeg, ispijali slabu, ali

manje-vie podnoljivu kafu u Plavom paklu, gledajui ostale prospektore kakogube na kocki per diem-e koji im vie nisu bili potrebni. Estrelja je sedela pored

njih kao i uvek i prouavala neto na depnoj ploi. Ovog puta Sten je s

uenjem primetio da se udubila u muziku; mahala je prstom po vazduhu dok je

itala. "Svira li?" upitao ju je iznenaen.

Pocrvenela je. "Pomalo. Flautu", odvrati ona.

"Zato nisi kazala? Moda bismo nas troje mogli ponekad da sviramo zajedno.ta misli o tome, Tane?"

Tan ga nije sluao. Munuo je Stena laktom. "Evo glaveine", primeti on kada je

Hektor Montefjore uplovio unutra, zajedno s jo dvojicom ili trojicom stalnih.

Oigledno su traili nekakvu akciju, i Stenu se nimalo nije dopalo kada je video

da se Montefjore uputio ka njima. Nije mario za Hektora Montefjorea. Poto ga

je pljesnuo po ramenu i potapao Estrelju po stranjici, izgubio je i ono malonjegove naklonosti. "estitam", zagrme on. "Spremate se za slavlje, a?"

"Kakvo slavlje?" upita Tan.

Debeljko ih iznenaeno pogleda. "Va nauni bonus, razume se. Zar niste znali?

Proverite, pobogu! Ko zna, moda se otkravite i astite me piem!"

Nije saekao da se to dogodi; udaljio se, kikoui se, a njih troje se nagnue nad

Estreljinu ploicu i ona pozva izvetaje o stanju.

Da, njihova imena bila su tamo. "Nije loe", ree Tan, kada je video svotu.

Estrelja zavrte glavom. "Kada se podeli na nas troje, nije ba ni sjajno", izjavi

ona praktino. "Jeste li spremni da se zadovoljite siom?"

"Meni e sia biti dovoljna da se vratim kui i kupim vlastiti kamionet, kako bih

mogao da zaponem sm neki posao", ukoeno ree Tan.

"Ako je to ono to eli. Meni to nije dovoljno. Nisam doao ak ovamo da bih

ostatak ivota proveo borei se da preivim u jednosobnom stanu s osnovnom


36/57

medicinskom zatitom i bez budunosti. Hektor je rekao da e uskoro sigurno

biti novih misija."

Sten ju je zamiljeno pogledao. "Otkud ti zna ta Hektor govori?" upitao je, i

sm se iznenadivi zbog tona svog glasa. Gotovo da je zvuao ljubomorno.Estrelja slegnu ramenima. "Dopadam mu se", ree ona, kao da je to sve

objanjavalo.

"Njemu se svi dopadaju", zarea Tan. "Momci, devojke, svejedno mu je, sve

dok imaju rupu u koju moe da se uvue."

Estrelja ga je trenutak nemo gledala. "U moju nijednom nije uao", konano je

odvratila. "Budimo razumni. ta elite da uradite? Da pokupite svoj deo i vratitese kui? Ili da saekate neto zaista vredno?"

ekali su. A dok su ekali, gledali su u nastavcima, na vestima, priu o tome ta

je Robinet Brodhed otkrio.

A ta sve nije! udna, poluljudska bia za koja su u poetku svi pomislili,

ostavi bez daha, da bi mogla biti Hiiji, ali ipak nisu to bili. (Izgleda da su bili

roaci primitivnih ljudi, koje su Hiiji zarobili na Zemlji pre puno milenijuma iprebacili ih na jednu od svojih svemirskih postaja radi prouavanja.) Zatim

skupinu preivelih - pa, na izvestan nain preivelih - i izgubljenih prospektora s

Kapije, koji su stigli na to mesto igrom sluaja, ali nisu mogli da ga napuste.

Sada su bili manje-vie mrtvi, ali isto tako i manje-vie ivi, sauvani u

nekakvoj neobinoj hiijevskoj maineriji. Bio je tu i jedan poludivlji, ivi

ljudski deak po imenu Van, potomak drugih nekih kapijskih brodolomnika, koji

je, zahvaljujui hiijevskom arobnjatvu to je prenosilo njegove enje i

mrnju irom Sunevog sistema, bio uzrok Bojeg Gneva. I - poslednja tajna

koju je Brodhed otkrio: on je sada ak znao kuda su Hiiji odleteli! Zavukli su

se u jezgro Galaksije, i jo su bili tamo, svi odreda!

uda su se nizala. Svi su priali o njima - to jest, svi osim Estrelje, inilo se

Stenu. Iz nekog razloga, sve je vie vremena provodila sa stalnima umesto sa


37/57

svojim bivim saputnicima. Sten to nije odobravao. "Ne bi trebalo to da radi",

ozbiljno je rekao Tanu. "Oni joj ne misle dobro."

Tan se promuklo nasmejao. "Zavisi od toga ta podrazumeva pod 'dobro'.

Montefjore ima neke vlastite ideje o tome. Ali ne brini za Estrelju", posavetovaga on. "Ta ume da uva svoje devianstvo."

Sten je ipak brinuo. Govorio je sebi da ga se uopte ne tie ta Estrelja radi, ali

je ipak mnogo o njoj razmiljao narednih dana.

Vratila se i ona Engleskinja s devet narukvica i ne samo da je zaradila i desetu,

ve, konano, i dobitak. Preturala je po nekom tunelu na svetu koji nije bio nita

privlaniji od Merkura, u skafandru koji joj je obezbeivao vazduh, ali je nijetitio od usijane vreline koju su zraili tunelski zidovi. Napregavi se do krajnjih

granica, jurila je praznim hodnicima dok nije nala - neto: niko nije bio siguran

ta. Moda je to bila nekakva igra, neto poput 3D verzije goa; u svakom

sluaju, bonus je bio dovoljan da se vrati kui i ode u pristojnu penziju u malo

selo u Saseksu iz koga je poticala. ak je i momcima donela kafu pre nego to je

otila, sasluavi sve one zapanjujue stvari koje su imali da joj ispriaju, a kojesu se dogodile za vreme njenog izbivanja. "Opa-la", ree ona, osmehnuvi se

kao neko ko vie ne mora da brine o takvim stvarima, "zvui zabavno i kao neka

igra, nije li tako? E pa, sreno vam bilo! Nemojte odustati. Nikad se ne zna, ipak

jo moete naleteti na pravu stvar."

Tan ju je mrzovoljno ispratio pogledom dok je aavala unaokolo, kupujui

pia svima koji su ranije nju astili. "Sumnjam", izjavi on, u pola glasa.

"Sumnjao si od kada smo stigli ovamo", iznervirano ree Sten, mada je i sm

ve poeo da sumnja. To je moglo da se izmetne u krajnje ozbiljnu raspravu da

se u tom trenutku nije pojavila Estrelja na ulazu, traei ih pogledom.

Estrelja nije oklevala. im ih je spazila, odbacila se u njihovom pravcu,

odgurnuvi se od dovratka snano i precizno. Tan ju je zgrabio kada mu se nala

nadohvat, ali ona je epala ruku i oslobodila se. Njeno izoblieno lice delovalo


38/57

je smrknuto, ali su zato vesti koje je donela bile sjajne. Osvrnula se unaokolo, pa

proaputala: "Sprema se misija. Velika."

Stenu poskoi srce, ali Tan nije bio oduevljen. "Jedna od tih novih, sigurnih, od

kojih e Korporacija zadrati najvei deo novca?""Da", odvrati ona, "i ne. Poznato im je odredite, ali to je i ujedno sve to znaju.

Nemaju pojma koliko e trajati, tako da se ide u oklopljenoj Petici, jednoj od

onih s posebnim podeavanjima koja niko ne razume - ali Brodhed kae da su

ona od kljunog znaaja za ovo putovanje. Napunie je zalihama i materijalom

dovoljnim za veoma dug put, tako da e moi da ponese samo dva putnika. Ja u

biti jedan. Ima mesta za jo jednog."Prelazila je pogledom s jednog na drugog, ali ga je uglavnom zadravala na

Stenu. Tan je progovorio prvi. "A taj neu biti ja", izjavi on. "Dosta mi je vonji

tajanstvenim autobusom."

Sten nije obraao panju na njega. "Rekla si da im je odredite poznato?"

Estrelja duboko udahnu vazduh. "Ii e tamo kuda su Hiiji otili. Do mesta na

kome se sve ovo vreme kriju, u jezgro Galaksije."Sten grevito proguta pljuvaku. Svako ko doe na Kapiju nada se neem

velikom - ali ovako veliko? Ovde nije bila re o skupljanju sitnica koje su Hiiji

ostavili za sobom, ve o odlasku pravo do tih nestalih superstvorenja?

I kakva je nagrada predviena za to?

Nije razmiljao. uo je sebe kako kae: "Idem ja!" gotovo i pre nego to je

shvatio da je odluio. Zatim se okrenuo prema Tanu. "Sluaj. Poto ima mesta

samo za dvoje, ti uzmi i moj deo bonusa. Vrati se kui i proivi lep ivot. Kupi

Naslan najlepu venanicu koju moe da nae." Ipak je dodao. "Ali joj reci da

mene ne eka."

9.

Hiijevska Petica trebalo je da bude mnogo vea od Trojke. Ali ova to nije bila.

Ceo jedan ugao zauzimao je nekakav udnovat, tajanstven ureaj koji je - kako


39/57

je kazao Brodhed - bio neophodan da bi se ulo u jezgro. Nekoliko kubnih

metara prostora utroeno je na smetaj dobara koje je trebalo da isporue

Hiijima - izvetaji o istraivanjima Kapije i o onome to je naeno od

hiijevskih artefakata, dosje o ljudskoj rasi, kao i mnotvo sitnica, meu kojimaje bila i poruka namenjena Hiijima, iji je svrha bila da im se objasni ko su

ljudska bia. Dodaju li se tome jednogodinje zalihe hrane, jasno je da nije

moglo preostati mnogo prostora za Stena i Estrelju.

to se tie Estrelje, njoj i nije bilo potrebno mnogo prostora. Nije se ba mnogo

kretala unaokolo. Nije mnogo ni priala sa Stenom. Otila je pravo u svoju vreu

za spavanje kada su poleteli i u njoj je uglavnom provodila vreme, izlazei samoradi jela i odlaska u toalet, a tada nije bila zainteresovana za razgovore. Kada ju

je Sten upitao da li neto nije u redu, samo je rekla: "Da." Kada ju je upitao da li

bi on nekako mogao da joj pomogne, odmahnula je glavom i kazala: "Moram

sama da se izborim s tim." Kada ju je upitao ta je posredi, samo je uzvratila:

"Moram smisliti nain da ponovo volim sebe." Potom se vratila na svoje mesto

za spavanje i ostala tamo. Cela tri dana, dok je Sten mozgao o tome ta bi mogaoda bude problem, i spremao hranu.

A onda, etvrtog dana, Sten se probudio i zatekao Estrelju kako ga prouava.

Smestila se na neudobno hiijevsko viljukasto pilotsko sedite; izgleda da je

ve due tamo sedela. Ne znajui na emu je, on joj obazrivo ree: "Zdravo?" -

sa znakom pitanja na kraju.

Ona ga je jo trenutak zamiljeno gledala, a onda je uzdahnula. "Izvini", ree i

nestade u toaletu.

Tamo se prilino zadrala. Kada je izila, pokazalo se da je vreme utroila na

doterivanje. Oprala je kosu i jo mokru je oeljala; na sebi je imala isti orts i

gornji deo. Ponovo mu je uputila jedan od onih dugih, nerazumljivih pogleda.

Zatim je rekla: "Stene. Imam neto da ti kaem. Mislim da emo dosta vremena

provesti u ovome zajedno, i bilo bi bolje da meu nama ne bude napetosti. eli

li da vodi ljubav sa mnom?"


40/57

Zapanjen, Sten ree prvu stvar koja mu je pala na pamet: "Jo nikada nisam

vodio ljubav s devicom."

Kiselo se nasmejala. "To nee biti problem, Stene. Vie nisam devica. ta

misli, kako sam nam obezbedila ovu misiju?"

Sten je imao samo jedno seksualno iskustvo, i to s jednom od jeftinijih devojaka

roaka gospodina Ozdena za koju je tekom mukom uspeo da utedi novac, tako

da nije mnogo nauio o vetini voenja ljubavi. Ni Estrelja nije znala mnogo

vie od njega, ali neiskustvo nije bilo njihov jedini problem. Hiijevska Petica

nije bila predviena za seks. Prvi put kada je pokuao da ue u nju, poeli su dase udaljavaju od ruke za koju se vie nisu drali.

Meutim, i samo eksperimentisanje bilo je veoma prijatno, tako da su na kraju

ipak utvrdili da to najlake mogu izvesti ako joj on prie otpozadi, a Estrelja

obmota zglavke nogu oko njegovih dok je on obema rukama dri oko struka.

Potom su stvar dosta lako mogli da obave.

Ostali su nagi da lebde, zagrljeni, bez rei. Stenu je to veoma prijalo. Obraz muje bio prislonjen uz njeno uho, nos mu se nalazio u jo vlanoj i miomirisnoj

kosi. Posle kraeg vremena, ne pomerajui se, ona upita. "Hoemo li biti

prijatelji, Stene?"

"Oh, da", odvrati on. I bili su.

Sada poto su postali prijatelji, i to prijatelji koji se bave seksom, njihova petica

vie nije delovala toliko skueno. esto su se dodirivali, i to na razne naine -

pljesnuli bi jedno drugo s puno ljubavi, samo se oeali u prolazu, na brzinu se

poljubili, sa zadovoljstvom bi se pomilovali, a to dodirivanje bi esto preraslo u

seks. Estrelji se, izgleda, to prilino dopadalo, a Stenu se i te kako dopadalo.

I razgovarali su. O tome kako bi moglo izgledati u jezgru. O Hiijima koji su

mogli (ali nisu morali) jo biti tamo. O tome kako e biti kada se vrate i dobiju

nesumnjivo veliki bonus koji e pripasti prvim ljudskim biima to su posetila

Hiije... "Bie to milijarde!" likovao je Sten. "Dovoljno da se kupi imanje na


41/57


42/57

"Nije mnogo ta ostalo, Stene", rekla je. "Jedina dobra stvar - ne ba dobra,

zapravo - jeste to da je sada veina Jenkija siromana koliko i mi."

To je podsetilo Stena na jednu nereenu zagonetku. "Ali ti nisi bila ba tako

siromana, zar ne? Mislim na tvoj... ovaj... nesrean sluaj. Da se tako netodogodilo Tanu ili gotovo bilo kome drugom koga znam, ne bi bilo nikakve

velike naknade kojom bi mogao da se finansira odlazak na Kapiju. Jeste li imali

punu medicinsku zatitu ili neto slino?"

Iznenaeno se nasmejala. "Nismo imali nikakvu medicinsku zatitu. Ali sam

zato imala brata." Koji je, objasnila je, razglasio da e ubiti tipa to je radio s

pitoljem. A ovaj je imao sestru iji je mu bio slubenik u raunovodstvuklanice. Ovaj je malo sredio knjigovodstvo kako bi mogao da ih isplati, ne bi li

tako spasao bezvredan ivot svog uraka. "Trebalo je da to bude naknada za

pogibiju, ali sam ih prela. Preivela sam. Kada sam se dovoljno oporavila da

mogu da putujem, pokupila sam ostatak novca i iskoristila ga za odlazak na

Kapiju."

Izgledala je tako tuna dok je to priala da je Sten naprosto morao da pone daje ljubi, to je uskoro dovelo do ponovnog prijatnog voenja ljubavi. A i zato

da ne? Konano, oni su se i nalazili na svojevrsnom svadbenom putovanju.

Prolazili su dani, deset, petnaest, dvadeset. Spavali su vrsto zagrljeni, i to im,

kako je izgledalo, uopte nije smetalo. Bilo je malo tesno, o tome nema zbora.

Meutim, vree za spavanje bile su izraivane samo u jednoj veliini koja je

trebalo da odgovara kako vitkim i visokim Masajima tako i niskim i zdepastim

Bengalcima, pa su mravi Sten i vitka Estrelja uspeli prilino udobno da se

smeste kao ljubavnici. Povremeno su zajedno svirali, uvrnuta kombinacija

Stenove trube i Estreljine flaute koju je neoekivano izvadila iz torbe. Ponekad

su razgovarali. Ponekad su igrali karte, itali ili jednostavno zajedno sedeli u

tiini. A ponekad bi Sten izvukao snimljenu poruku za Hiije - koja je i bila


43/57

osnovni razlog to su oni krenuli na ovaj put - i onda bi je pustili i pitali se ta e

Hii misliti o njoj, ako uopte budu neto mislili.

Poruka je bila sroena na brzinu. Nainio ju je neko od velikih mozgova u

Korporaciji Kapija, nema sumnje, dok mu se Robinet Brodhed, takoenesumnjivo, naginjao preko ramena. Nije bilo govornih deonica. To ne bi imalo

smisla jer je bilo krajnje neverovatno da bi Hiiji razumeli bilo koji ljudski jezik.

Jedini zvuk bila je muzika, prvo sveana Pathtique ajkovskog, u celini, a

zatim, kako bi pokazali da ljudska bia imaju vie muzikih raspoloenja,

Prokofjevljeva vragolasta, bodra Klasina simfonija.

Ali poruka se uglavnom sastojala od slika. Prazni hiijevski tuneli na Veneri.Gotovo isto tako prazni hodnici na Kapiji; kada su ljudska bia tek prispela

tamo. Posada prospektora koja se umorno penje u jednu od ranih Petica. Jo

jedna posada, prljava od puta, kako izlazi iz Trojke, nosei molitvene lepeze i

ostale hiijevske sitnice. Slika vatrenog toka Galaksije, vienog odozgo, sa

strelicom koja pokazuje samu Zemlju. Brzi sled ljudskih gradova - Njujork,

Tokio, London, Rim. Slike ljudi koji obavljaju razne poslove: slikaju predele,voze traktor, zure kroz teleskop, muvaju se s maskama u bolnici oko porodilja

koje donose na svet novi ivot. Zatim stvari koje ni Estrelja ni Sten nikada do

tada nisu videli. Niz slika nekog ogromnog lebdeeg predmeta, zatim nekakve

velike vretenaste pristorije plavih zidova od Hii metala i neke udne, ogromne

maine na gusenicama. "Fabrika hrane i ona druga stvar", nagaala je Estrelja.

Potom unutranji prolazi i nekoliko - oboje su zadrali dah - udnih, dlakavih

stvorova koji su delovala gotovi ljudski. Mora da su to bili domoroci koje je

Brodhed tamo otkrio. I na kraju, ponovo slika Galaksije sa siunim prikazom

hiijevske Petice koja je verovatno trebalo da predstavlja njihovu letelicu, kako

se polagano kree od Orionovog kraka ka jezgru.

Kada se poruka zavrila - po etvrti ili peti put - Sten je zamiljeno trljao mesto

na kome su mu se doskora nalazili paperjasti brkovi, ali ga je Estrelja naterala da

ih obrije, stalno ga zadirkujui zbog njih. Gledali su poruku zagrljeni. On zevnu,


44/57

to je i nju nateralo da zevne, jer im se prispavalo. Malo se pomerila ne bi li se

povoljnije namestila, ali se nije odmakla. Primetila je da on posmatra njihove

zalihe.

"ta je bilo, Stene?" upitala je.Zamiljeno je odvratio: "ini mi se da e ovo biti dug put. Ne znam da li je iko

ovako daleko iao."

Pokuala je da ga razvedri. "Ponekad kratka putovanja dugo potraju, i obrnuto. S

brodovima Hiija nikad se ne zna."

"Valjda", odvrati on, okrenuvi glavu da je poljubi u uho onako kako je volela.

Promekoljila se i izvila usne, to je bilo delotvornije od svakog verbalnogbodrenja.

Sten je bio srean s Estreljom. Dremljivo je razmiljao o tome. Nikada nije bio

sreniji u ivotu nego ovog trenutka. Zato bi onda brinuo o tome koliko dugo

e putovanje potrajati kada uopte nije eleo da se ono okona, i kada bi,

zapravo, bio zadovoljan da ono zaista dugo potraje...

Ali nije.

Okonalo se tog dana, upravo u trenutku kada je ljubljene preraslo u milovanje,

ali pre nego to su poeli jedno drugo da svlae - i to se okonalo na

iznenaujui nain.

Velika pogonska spirala uopte ih nije upozorila. Uinila je to ona druga,

zdepasta naprava, sa kupolom, ija im namena nikada nije bila objanjena na

suvusli nain. Poela je da mrmlja i sija, zatim da rei, pa da vriti sve

prodornije, sve dok vie uopte nisu mogli da je uju; sjaj je nastavio da se

pojaava. Onda je konano proradila i pogonska spirala: zasijala je i nastavila da

blista sve jae, dok nije postala uareno bela, tako da je u nju bilo bolno gledati.

Na spirali su se pojavile zavojite pruge uareno crvene i hromno ute boje, koje

su se okretale. Poela je da se trese. Ili se to brod tresao. Sten nije umeo da kae

ta je od tog dvoga bilo po

Documents

Frederik Pol - Decak Koji Je Zeleo Da Zivi Zauvek