Fredy Perlman

Maina protiv vrtaDva eseja o amerikoj knjievnosti i kulturi

1985.

2

Sadraj

Uvodna napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Pismo upueno asopisu The New York Review of B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4O knjiziMaina u vrtu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

3

Uvodna napomena

Kritika ekonomskog razvoja, materijalnog progresa, tehnologije i industrije nije otkrieredakcije Fifth Estate. Ljudska bia su se opirala tim nasrtajima jo od davnina, a mnoginajpoznatiji severnoameriki pisci iz XIX veka, meu njima i Melvil, Hotorn i Toro, bili suduboki kritiari tehnolokog drutva. Poto su ti pisci postali klasici amerike knjievnostii tako bili dostupni svim zainteresovanim itaocima, branioci zvaninog vienja moralisu da protiv njih povedu hladni rat. Najmonije oruje bilo je kolsko gradivo; veinauenika napadnutih tim orujem nikada vie ne bi pomislila da makar prelista knjigu nekogklasika. Drugi nain za pokoravanje i pacifikovanje klasika bio je prefinjeniji: autori suocrnjivani, njihova dela pogreno tumaena, a kritike potiskivane ili potpuno izokretane.

Dva eseja koja slede opisuju neke od metoda korienih u tom hladnom ratu. Prvi jebio upuen, ali ne i objavljen u zvaninom organu hladnih ratnika, asopisu The NewYork Review of B(ooks). Drugi tekst, prvobitno pismo, pokuava da istrai i razotkrije raznaskretanja i izokretanja jednog od uticajnijih hladnih ratnika.1

Fredi Perlman, 1985.

1 Ovo je poslednji potpuno dovren tekst koji je Fredi Perlman napisao. Nastao je tokom februara i marta 1985,a Perlman je lino pripremio i slog za tampu, u tamparsko-izdavakoj kooperativi Black & Red, koju je 1970.osnovao sa svojom enom Lorejn Perlman (Lorraine Perlman) i prijateljima. Tekst je prvi put objavljen uoktobru 1985, u detroitskom asopisu Fifth Estate. Ali, Fredi do tada vie nije bio meu ivima. Umro je zavreme druge operacije na srcu, 26. jula 1985, u svojoj pedesetoj godini. U ovom tekstu, glavna Perlmanovameta je profesor Leo Marks (Marx), pisac predgovora za jedno od izdanja Skerletnog slova (1850), NatanijelaHotorna, i autor veoma uticajne knjige Maina u vrtu: tehnologija i pastoralni ideal u Americi (1964), koja idanas vai za jedno od kanonskih dela amerikog progresizma. U oba sluaja, profesor Marks izvodi slianmanevar: kritika progresa u knjievnosti i njegovo odbijanje u nekim ivotnim praksama, svode se na fenomenpastoralizma, koji, iako uspeva da izrazi neke kontradikcije amerike stvarnosti sredinom XIX veka razvojnajmonije industrijske mainerije na svetu, usred gnusne, pretee divljine, kako tu situaciju opisuje Marks ne moe da ponudi nikakvu ubedljivu alternativu neumoljivom napredovanju tehnoloko-industrijskog sveta.Implikacije takvog manevra ili trika, koji se i dalje uporno izvodi (naizgled neduna, objektivna etnjakroz kritiku, koja u svakom obraenom segmentu afirmie njen predmet kao neumitnu sudbinu) oiglednoprevazilaze ameriki kontekst. (Prim. prev.)

4

Pismo upueno asopisu The New York Reviewof B

Dok sam prelistavao jedan od novijih brojeva vaeg asopisa,2 naiao sam na karika-turu oveka golih grudi, s nekim utisnutim ili urezanim slovom. Pretpostavljam da je tajznak trebalo da predstavlja skerletno slovo, iako je crte bio crno-beli. Shvatio sam da biigosani ovek s crtea trebalo da bude Natanijel Hotorn (Nathaniel Hawthorne), autornezaboravnog prikaza verskih fanatika, koji su igosali ljudska bia skerletnim slovima.

ta bi to moglo da znai, pitao sam se. Poto sam se zainteresovao, poeo sam da itamlanak koji je pratio ctre. Autor lanka bio je Leo Marks; u prvi mah se nisam setio da samse s tim imenom ve sreo. Tema lanka bila je knjiga Hotornova tajna, Filipa Janga, koji se,kako sam saznao u napomeni, u svom razmatranju oslanjao na Frojda.3 Moja radoznalostnije splasnula posle itanja lanka. Naprotiv, samo se poveala.

Dok sam itao lanak, pomislio sam na Hotornovo Skerletno slovo. Moda se seatete prie. Ako ste je ipak zaboravili, podsetiu vas. Radnja se odvija u Novoj Engleskoj,postojbini najranijih Oeva osnivaa amerike demokratije. Pria poinje poglavljem podnaslovom Pijaca, na zelenoj livadi ispred zatvora, u ulici zvanoj Zatvorska staza. Zaletnjih dana, izjutra, sumornu strogost skamenjenih, bradatih lica tih dobrih ljudi . . .moglo je da oivi samo iekivanje pogubljenja nekog tekog prestupnika, kojem bi legalnitribunal odreivao kaznu koja je samo potvrivala presudu javnog mnenja. Prestupnik jemogao biti neki lenji sluga ili neposluno dete, neka dokona indijanska skitnica, ali ivetica . . . koja bi umirala na vealima..4

Tog jutra, prestupnica je bila jedna mlada ena, koja je rodila dete, devojicu, ali iji otacnije bio dugo odsutni mu mlade ene. Zbog tog zloina, ne protiv prirode ve protiv zakonademokratski izabranih zakonodavaca iz uvenog gradskog vea Nove Engleske, Hester,prestupnica, nije bila samo utamniena; osuena je i da nosi ig na grudima, skerletno slovoA,5 kao doivotni podsetnik i vidljivi znak svog greha. Pored toga, bila je osuena da sepo izlasku iz zatvora popne na gubilite, koje je bilo sastavni deo kaznene mainerije, naplatformu koja je sluila kao stub srama, gde bi izloila sebe i svoj ig aokama i otrovnimubodima javne osude, trpei svaku uvredu i ponienje. Iznad nje su bili guverner, snekoliko svojih savetnika, sudija, general i gradski upravnik; svi su sedeli ili stajali nabalkonu venice, odakle su gledali ma platformu . . . Bili su to nesumnjivo dobri ljudi,pravdoljubivi i mudri. Ali, iz cele ljudske porodice ne bi bilo lako izabrati isti broj mudrih iasnih osoba koje bi bile manje sposobne da sude zabludelom enskom srcu . . . 6

Represija individue od strane gvozdene mainerije drave retko kada je bila tako snanoopisana. Ipak, to je samo poetak prie. U nastavku sledi neumoljivo razotkrivanje verskezatucanosti utemeljivaa amerikog naina ivota, u njenim raznim izdanjima.

Meu stareinama na balkonu iznad platforme nalazi se i preasni gospodin Dimsdejl,njen boji pastor, za koga neko od okupljenih kae kako je vrlo teko primio k srcu da setakav skandal desio meu njegovim vernicima.

2 The New York Review of B(ooks): Njujorka knjievna revija. (Prim. prev.)3 Leo Marx, All in the Family, prikaz knjige, Philip Young, Hawthornes Secret: An Untold Tale. Boston: D. R.Godine, 1984. The New York Review of Books, 14. II 1985, str. 2932. lanak je i danas dostupan pretplatnicimaasopisa, na http://www.nybooks.com (potraiti po autoru ili naslovu; prim. prev.).

4 Nathaniel Hawthorne, The Scarlet Letter (1850). New York: Signet Classics; New American Library, 1959.5 Od adulteress, preljubnica. (Prim. prev.)6 Ibid.

http://www.nybooks.com

5

A meu okupljenima se zatekao i dugo odsutni mu, koji se vratio tano na vreme davidi svoju enu igosanu, s detetom od drugog oveka u naruju, izloenu na stubu srama.Taj ovek se sada predstavlja kao ilingvort i kree u potragu za ocem deteta svoje ene.Njegova potraga e ga brzo dovesti do preasnog gospodina Dimsdejla, njenog boejgpastora.

Prenaglaena pobonost Nove Engleske natopljena je licemerstvom. Nadmenost izabra-nog naroda poiva na laima. ta vie, lai se sparuju jedne s drugima i raaju nakot novihlai. Preasni, glavni krivac, ispoveda se pred svojim vernicima, otkriva se kao vei grenikod osuene prestupnice i takoe biva igosan skerletnim slovom. I to vie toga priznaje, tosvetiji njegov lik postaje u oima zadivljenog stada. Njegovo priznanje potvruje i oprav-dava gvozdene zakone i lance neophodne da bi se grenici manje uzvieni od preasnogzadrali na ispravnoj i uskoj stazi.

Kroz lik ilingvorta, prevarenog mua, Hotorn daje prii jo jednu dimenziju. i-lingvort nije ogranieni puritanac ve ovek od znanja i intelekta . . . veliki poznavalactadanje medicinske nauke. On je objektivni nauni istraiva, potomak srednjovekovnihinkvizitora i pretea modernih psihijatara. ilingvort brzo otkriva da je svetenik ovekkoga trai, ali on ne razotkriva svetaki lik preasnog pred vernicima, ne izruuje prestup-nika svetovnim vlastima. Takvo potkazivanje ne bi imalo nikakav nauni znaaj. ilingvortse pribliava krivcu i eksperimentie sa oseanjem krivice u privatnosti svoje klinike, gdemoe da bude nasamo sa svojim pacijentom. On otkriva ranu, zariva no u nju, okreega sporo i nastavlja da ga okree, zadivljen posledicama. Koliko god da je u poetku biomotivisan osvetom, to biva zaboravljeno i zamenjeno fascinacijom, naunim zanimanjemza nain na koji njegova rtva pokuava da se izmigolji. ilingvort zaokruuje sliku dru-tva koje se prirodi i ljudskosti suprotstavlja laima, spravama za muenje i smrtonosnimorujima.7

Kao alegorija za igosanje ovog kontinenta skerletnim slovom A, kao alegorija Amerike mlade, sredovene i stare Hotornova pria je neodoljiva. Melvilov roman ovek dopoverenja8 nije ni izbliza tako sveobuhvatan, niti jasan. To razotkrivanje svake vrlinezvanine Amerike danas je ivo kao i kada je bilo napisano, i nastavlja da stoji kao ivarana na imidu Amerike.

U SSSR, te ive rane se likvidiraju; imena autora se uklanjaju iz enciklopedija i bibli-otekih kataloga, prie se izbacuju iz udbenika; drava se stara da prie i autora nikadanije ni bilo.

Amerike metode su mnogo suptilnije. Ovde nije zaboravljeno da je katolika crkvadobila na ugledu tako to je jeretike pretvarala u katolike svece. Ovde su jeretiki autoripretvarani u amerike klasike, dok se antiameriki sadraj njihovog dela izruivao seku-larnim vlastima. Ovde su se sekularne vlasti postarale da publika ita njihova priznanjaisto kao to su vernici preasnog Dimsdejla sluali njegovu ispoved, da bi tako jo jednomdokazale uzvienost autoriteta koji sede ili stoje na balkonu iznad stuba srama.

S timmislima i seanjima koji su mi prolazili kroz glavu, dok sam itao prikazHotoronovetajne u The New York Review of B, odjednom sam se setio odakle mi je poznato ime autora.Pronaao sam svoj stari primerak Skerletnog slova, u izdanju Signet Classics, iz 1959, itu, na naslovnoj strani, ispod imena autora i naslova, ugledao rei, S predgovorom LeaMarksa. Profesor Amerstovog koleda. Isti onaj ovek koji je napisao prikaz Hotornovetajne. Prisetio sam se da su se meu mojim knjigama iz edicije Signet Classics nalazila

7 Samo ime koje je izabrao, (Roder) ilingvort kao mu Hester bio je poznat kao Vilijam Prajn asocira najezu ili na nekog ko izaziva jezu (Chilling-worth). (Prim. prev.)

8 Herman Melville, The Confidence Man, 1857. http://www.gutenberg.org/files/21816/21816-h/21816-h.htm

http://www.gutenberg.org/files/21816/21816-h/21816-h.htm

6

razna dela, raznih autora, obino s nekom kraom polemikom naspram glavnog sadraja.Ponovo sam proitao predgovor i osveio pamenje. Naravno, predgovor je bio slian skoroneprozirnom soivu, koje je uenicima trebalo da pomogne da ostanu na ispravnoj i uskojstazi, dok lutaju umom; to su take, mapa, prirunik Kako da itate knjigu, a da se pritom ne izgubite; on uklanja sve aoke i stara se da veliki ameriki klasik bude bezbedanza dobre amerike ake.

U tom predgovoru, profesor Leo Marks nas upozorava da je ulazak u svet Skerletnogslova kao etnja kroz veliku, mnogostranu dvoranu ogledala. On, profesor, ima kljutog lavirinta. A klju je profesorovo shvatanje divljine. Pejza, geografija, nisu samopozadina; oni se ne mogu razdvojiti od politike, akcije i znaenja. Za profesora Lea Marksa,divljina je sumorna. To se moe osetiti ak i u sumornom raspoloenju s kojim gomilaeka ispred zatvorske kapije. Profesor nevoljno priznaje da se neto od te sumornostimoe objasniti i na druge naine, ali te druge naine odmah odbacuje; on insistira dani puritanska kolonija, niti njena verska zatucanost nisu sumorni ve da je to divljina. Itako dolazi do svoje poente. Evo jedne male predstrae engleskog drutva, odseene odcivilizacije, sa istoka okeanom, a sa zapada ogromnom, neistraenom divljom prirodom.ta bi to moglo da znai, diskretno je sugerisano prisustvom jednog divljaka na rubugomile.9 Ova izjava ne dolazi od nekog ubice Indijanaca iz deksonovske ere masovnogistrebljenja; ona dolazi od naeg savremenika, Lea Marksa, profesora iz Amersta, ceo vekpoto je holokaust na ovom kontinentu zvanino okonan. Ali, rat i dalje traje.10 Divljinaje i dalje neto to treba iskoreniti, ograditi, pacifikovati i obraditi. Divlja uma je mestozavodljive slobode, mesto gde ljudi mogu izmai zakonima zajednice . . . mesto u kojemne vai nijedan zakon; ukratko, moralna divljina.11

Divljina je crvena, kao i Hesterino slovo. A profesor je, kao i svetaki lik preasnog,odan gvozdenoj strani, sa svime to ona podrazumevam u smislu ovekove slabosti ineizbene potrebe za stegama, redom i institucionalnom kontrolom. S te strane, onegvozdene, profesor Marks objavljuje rat protiv Hotorna, koji nas svesno stavlja na stranuHester, na divlju stranu; naime, prema profesorovim reima, Hester je potpuno spremnada odbaci sve ono to su mukarci (sic) nasledili iz prolosti religiju, tradiciju, zakon idrutvo. Ona veruje u novi poetak. Ali ne i profesor Marks; on se prevre preko glave da bivelikog amerikog autora odvukao sa sentimentalne strane na svoju. Hotorn budi naenajtoplije nagone nau naklonost prema usamljeniku, nau solidarnost s progonjenim,nau anarhinu potrebu za ostvarenjem ovde i sada; a onda, kada razotkrije na najnenijideo, on nas prisiljava da priznamo njegovu sklonost grehu.12

Nigde u Skerletnom slovu Hotorn nas ne prisiljava da priznamo grenost nae anarhineudnje; ali, profesor Marks bi voleo da je tako; njegova elja postaje injenica, a onda ikrajnja pouka Skerletnog slova: Hotoron nas konano navodi da uvidimo da naelo divljerue nije nita ispravnije od onog gvozdenog. Problem je u tome to posle tako snanogzalaganja za sentimentalnu stranu, nije lako povratiti ravnoteu.13 Priznajem da mi jeteko da zamislim ravnoteu izmeu rue i gvoa; mogu da zamislim samo cvet vrstostegnut u mengele; u ljudskom smislu, zamiljam pojedinca, obdarenog ivotom i milju,zatvorenog u oklop.

9 Leo Marx, Predgovor za ibid., iz nap. 4, str. viixii.10 Videti Frederick Turner, Beyond Geography: The Western Spirit Against the Wilderness. New York: Viking Press,

1980.11 Leo Marx, Predgovor za ibid., iz nap. 4, str. viixii.12 Ibid.13 Ibid.

7

Naravno, profesor Marks ne navodi pouku prie Hotornovim reima, zato to je to nemo-gue. On kae da Hotorn svoju pouku otkriva u zavrnom poglavlju, u kojem saoptavasvoju lekciju i u kojem je jezik tako jednostavan, autor tako jasan, a znaenje tako prostoda jedva uviamo pouku jo manje njenu dubinu.14

Bacio sam pogled na poglavlje 24 Hotornove prie, pod naslovom Zakljuak i moramda kaem da nisam pronaao nita slino pouci profesora Marksa, jo manje njenu dubinu.Ali, onda sam primetio da moj primerak sadri jo jedno zavrno poglavlje, posle zavrnogpoglavlja, kratku priu koju je Hotorn napisao u drugo vreme i u drugaijem duhu, priupod naslovom Endikot i crveni krst.15 Shvatio sam da je profesor Marks izveo trik ipostavio klopku za svoje uenike, time to je tu priu dodao Skerletnom slovu.

Pria o Endikotu i crvenom krstu, tako neprikladna kao zakljuak prethodne prie,kao da prikazuje autora u ulozi branitelja gvozdenih puritanaca i neprijatelja skerleta idivljine; ona kao da sadri profesorovu pouku. U njoj se uveni puritanski guvernerEndikot, u svom sjajnom grudnom oklopu, suprotstavlja barjaktarima engleske zastaves crvenim krstom. Odmah pored Endikotove kue nalazili su se sveto zdanje i tavana maina puritanskog autoriteta, stub za bievanje. Malo dalje, na jednom krajuvenice stajalo je gubilite, a na drugom stubovi srama. U jednom je bila spakovanaglava nekog episkopalijanca,16 a u drugom noge nekog sapatnika kriminalca. Jednoj enibio je raseen jezik, kao pravedna odmazda zbog nedostojnog ponaanja spram crkvenihstareina. U toj gomili bilo je i onih koji e doivotno trpeti posledice kanjavanja; nekimasu bile odseene ui . . . ; nekima su na obraze bili utisnuti igovi sa inicijalima njihovihnedela; jednom su nozdrve bile raseene i sprene; drugi je imao ular stegnut oko vrata.Bili su tu i kraljevi ljudi, sa svojom zastavom, koji su pretili da ogranie vlast puritanskihautoriteta. Endikot je naredio da se engleska zastava spusti, a onda je isukao ma i . . .njime proburazio platno, dok je levom rukom potpuno potrgao crveni krst sa zastave.Pria se zavrava poukom, lekcijom. S pobednikim pokliem, ljudi su pozdravili jedan odnajhrabrijih podviga zabeleenih u naoj istoriji. Neka je vena slava Endikotovom imenu!Kada se osvrnemo unazad, kroz izmaglicu vekova, u trganju crvenog krsta sa zastave NoveEngleske moemo da prepoznamo jedan od prvih vesnika osloboenja, koje su nai preciizvojevali kada su kosti strogih puritanaca ve ceo vek leale u praini.17

U Endikotu prepoznajemo prethodnika Deksona i Regana. Vidimo slavne poetkeamerikog naina ivota. Jezik je tako jednostavan, autor tako jasan, a znaenje takoprosto da jedva uviamo pouku . . . Neki lenji uenik bi mogao samo da napravi skok odpredgovora do poslednjeg poglavlja, da bi shvatio ta sve to znai. Pouka, duboka lekcija,jeste ona patriotska i mogla bi se saeti na sledei nain: Zvezde i pruge zauvek!18

Poslednje poglavlje Skerletnog slova u izdanju Signet Classics ponitava sve to muje prethodilo. Stenjena izmeu predgovora profesora Marksa i poslednjeg patriotskogpoglavlja, Hotornova pria gubi otricu i moe se, kao i Jovanka Orleanka, bezbednosmestiti u drutvo anela.

14 Ibid.15 Nathaniel Hawthorne, Endicott and the Red Cross (1837), dodatak The Scarlet Letter (1850). New York: Signet

Classics; New American Library, 1959, str. 247254.16 Pripadnik Episkopalijanske crkve, amerikog izdanka Anglikanske crkve, koji se razvio u kolonijama, pre stica-

nja nezavisnosti. Ta crkva je kasnije usvojila vrlo liberalan socijalni program, u granicama laikog liberalizma,a njeni svetenici, sve do onih najviih, mogu biti i ene. U vreme u kojem se odvija radnja Skerletnog slova iprie Endikot i crveni krst jo uvek su bili meta progona. (Prim. prev.)

17 Ibid.18 Aluzija na ameriku zastavu. (Prim. prev.)

8

Meutim, samo osoba ogrezla u metafiziku graditelja imperija moe da to poslednjepoglavlje proita ne slutei autorovu ironiju. ak i uenik koji je dopustio da poslednjepoglavlje poniti sve prethodno, mogao bi se lako razuveriti ako bi proitao jo jednuHotornovu kratku priu, onu pod naslovom Majsko drvo sa Srene gore.19 Da je tapria bila pridodata izdanju Signet Classics, nijednom itaocu ne bi promakla ironija tognaizgled patriotskog poslednjeg poglavlja, niti bi ijedan italac u tom odlomku mogao davidi slavljenje podviga guvernera Endikota i njegovih imperijalnih naslednika.

U prii o Majskom drvetu, Hotoron sasvim jasno iznosi svoje vienje Endikotove Ameri-ke. Ako su Evropljani morali da se iskrcaju na obale ovog kontinenta, onda sa sobom nisumorali da donesu svoju represivnu dravnu maineriju, svoje zatvore, gubilita i stubovesrama, svoj genocidni militarizam i svoju versku zatucanost. Postojala je i alternativa. Naobalama Nove Engleske, u poetku su postojale dve grupe doseljenika: Endikot i njegovipuritanci bili su u Salemu; potpuno drugaiji ljudi iveli su na planini Volaston, koju suoni zvali Srena gora.

Oni sa Srene gore bili su suta suprotnost puritancima. Radost i mrak otimali su seoko carstva.20 Na Srenoj gori, Majsko drvo je sluilo umesto zastave . . . Oni koji su ganegovali, da su kojim sluajem pobedili, okupali bi suncem valovita brda Nove Engleske ipo zemlji posejali cvee. Ti ljudi su se smejali, plesali pod maskama, banili i vodili ljubav,i pozivali svoje susede, ljude iz uma, prvobitne stanovnike, da im se pridrue u njihovimsvetkovinama.

Ali, jedna grupa puritanaca, koja je potajno posmatrala taj prizor, poistovetila je maskes avolovim likom i posrnulim duama, kojima je njihovo praznoverje naselilo mranudivljinu. Naslutivi nevidljivu pretnju, plesai i veseljaci su setno primetili kako u da-nima to slede nita nee biti svetlije od pukog seanja na ono to sada prolazi. Bila jeto epoha u kojoj je tvorce radosti, svakojake vrste . . . poeo da potiskuje nagli usponpuritanizma . . . 21

Nedaleko od Srene gore nalazila se naseobina puritanaca, najsumornijih paenika,koji se recitovali svoje molitve jo pre svitanja, a onda ili u umu ili na kukuruzna polja,i tamo ostajali sve do veeri, kada bi se opet molili . . . Ponekad bi grupa tih turobnihpuritanaca, probivi se kroz teko prohodnu umu, svaki s tovarom gvozdenog klopakojim je pritiskao svoje stope, dola do sunanih oboda Srene gore . . . Ljudi od gvoasu vrteli glavama i mrgodili se tako strano da je naim bearima izgledalo kao da je neki

19 Nathaniel Hawthorne, The Maypole of Merry Mount (1836), Selected Tales and Sketches. New York: Holt,Rinehart and Winston, 1967, str. 138149. http://www.eldritchpress.org/nh/mmm.htmlHotornova pria poiva na istinitim, istorijski dokumentovanim dogaajima, koje sledi skoro u stopu. Jedanod osnivaa naseobine na Srenoj gori (prvobitno preimenovane iz Wollaston u Mare Mount, brdo pokrajmora), bio je i Tomas Morton (Thomas Morton, 15791647), po profesiji advokat, a po strasti pisac i ubeenireformator. Srena gora, osnovana 1625 (sa Mortonom u prvom planu od 1627), bila je poznata po veomaprisnim odnosima sa uroenicima i slobodarskom ureenju, to je od nje brzo uinilo najprosperitetniju inajprivlaniju koloniju na severoistoku Amerike. Iako ocrnjena kao leglo razvrata i jeresi, kolonija je zapravopretila svojim ekonomskim blagostanjem, kojim se isticala ne primenjujui uobiajene zakone tog doba. Udogaajima na koje se Perlman osvre dalje u tekstu, puritanci su 1628. unitili koloniju, a 1629. proteraliMortona na jedno oblinje ostrvo, na kojem je preiveo zahvaljujui pomoi uroenika, da bi se zatim dokopaoEngleske. Tamo je nastavio borbu protiv surovog puritanskog reima, u svojim polemikim delima, ali i pravnimsredstvima, i u tome ak imao odreenog uspeha. Po povratku u Severnu Ameriku, 1643, opet je bio izloenprogonu i hapenju, iako je zbog nedostatka svedoka i naruenog zdravlja izbegao suenje. Morton je svojespise objedinio u knjizi New English Canaan (1637, dostupna preko archive.org), koja, pored drugih stvari odistorijskog znaaja, donosi i jedan od prvih pozitivnih i veoma detaljnih prikaza ivota i obiaja amerikihuroenika. (Prim. prev.)

20 Ibid.21 Ibid.

http://www.eldritchpress.org/nh/mmm.html

9

iznenadni oblak zaklonio sunce . . . Kada bi ti sumorni sveci nametnuli svoju vlast veselimgrenicima, njihov duh bi pomraio celu klimu i napravio od te zemlje oblani predeo,zemlju mukotrpnog rada, veito zagnjurenu u propovedi i psalme . . . Voa neprijateljskegrupe stajao je u sredini . . . Odisao je takvom strogou, da su celo njegovo bie, njegovapojava, stas i dua izgledali kao izliveni od gvoa, obdarenih ivotom i milju, a opetstopljeni s njegovim lemom i grudnim oklopom. Bio je to puritanac nad puritancima; bioje to Endikot lino! . . . I onda je svojim britkim maem nasrnuo na sveto Majsko drvo.Ono nije dugo odolevalo njegovoj ruci. Zastenjalo je tuno; zatreslo je svojim liem ipupoljcima nad nemilosrdnim fanatikom . . . Ovde, povika Endikot, dok je pobednikigledao na svoje delo, ovde lei jedino Majsko drvo u Novoj Engleskoj. vrsto sam ubeenda njegov pad predskazuje budunost svih nehajnih i dokonih veseljaka meu nama i naimpotomcima . . . Stoga pohvatajte pagansku bandu i udelite svakome po koji udarac biem,kao kaparu nae predstojee pravde. Stavite neke bitange na stub srama . . . O ostalimkaznama, kao to su igosanje i odsecanje uiju odluiemo kasnije. A zar mladei ne bitrebalo podrezati kosu?, upita Piter Polfri, gledajui s gaenjem ike i dugake uvojkemladih mukaraca. Ostrigajte ih odmah i to na koru od bundeve, odgovori kapetan. Ondaih povedite sa sobom . . . Moda od mladih jo i bude neto; moda se pokau ornim zaborbu ili dobri za rad i poboni za molitvu; a devojke bi u naem Izraelu mogle postatimajke . . . 22

Oni koji nisu istrebljeni bie svedeni na najamne radnike i domaice; ljubav i smehustuknue pred marljivou, razigranost pred zatucanou, a cvee pred gvozdenim ma-kazama. Kao to moralni mrak sveta sistematino prodire svu radost, tako i njihov domdivlje razdraganosti ostade opustoen usred ojaene ume.23

Autoru prie o Majskom drvetu ne moe se lako pripisati pouka profesora Lea Marksa;njega nije lako zamisliti na strani smelog i asnog Endikota; lake ga ja zamisliti naEndikotovom gubilitu, zajedno s njegovim prijateljima Emersonom, Melvilom i Toroom,jedan na stubu srama, drugi sa odseenim uima, trei s raseenim i sprenim nozdrvama.Uprkos mestu roenja i slavnim precima, veliki ameriki pisac moe se smatrati preteomsvih Neamerikanaca, svetionikom anarhistikih i buntovnih stranaca koji su hteli da topre zbace jaram amerikih vlasti.

ProfesorMarks je paljivo porubio Skerletno slovo, ali uzalud. Samo nekoliko godina posleizdanja Signet Classics, njegovi uenici poeli su da rasipaju cvetno seme irom zemlje, dase smeju, pleu i vode ljubav, da se poistoveuju sa svime onim to je za profesora mrano,divlje i divljako. Pobunjenici, zgaeni metafizikom mrzitelja Indijanaca i graditeljaimperije, okrenuli su lea celom zdanju siledijskog amerikanizma, sa svom njegovomzatucanou i rasizmom. A neki buntovnici su u autoru Majskog drveta sa Srene gore,kao i u autoru oveka od poverenja, videli pretee svoje pobune.24

Izgledalo je da bi sveci amerike knjievnosti svaki as mogli stati na stranu nezadovolj-nika, pobunjenika, meraklija i vetica. Trebalo je neto preduzeti. Morao se pronai novmetod za proterivanje subverzivnog sadraja iz drevnih pria.

Jo jedno poreenje sa SSSR moe biti pouno. Tamo se pojedinac koji se javno pobuniprotiv patolokog ponaanja drave odmah hapsi i zatvara u psihijatrijsku bolnicu. Njegovakritika se izokree, na njega. Drava ima pravo na sve oblike muenja i zloina; oni su njenanorma; drava ak moe da pojedinca igoe slovom I (insane; lud), ako ovaj odbije da

22 Ibid.23 Ibid.24 Richard Drinnon, Facing West: The Metaphysics of Indian-Hating and Empire-Building. New York: Meridian;

New American Library, 1980.

10

uestvuje njenim zloinima. Zadatak dravnih muitelja, u ovom sluaju psihijatara, jesteda pojedinca preoblikuju u normalnog uesnika zvanino odobrenog ludila, odnosno, daskre duh pojedinca.

Ovde se isti rezultat postie neto drugaijim sredstvima. Lekcija ranih pionira nijezaboravljena. Kritiari se ovde ne zatvaraju u prenatrpane zatvore i psihijatrijske bolnice,da bi se tamo hranili i boravili o javnom troku. Kritiari se ovde igou na stubu srama;muenje se ovde ne obavlja unutar zidina kaznenih institucija ve pred oima javnosti. Azahvaljujui napretku informacionih tehnologija, ak se i davno preminuli kritiari moguigosati i izloiti na modernim stubovima srama.

Godine 1959, profesor Leo Marks porubio Hotornovo Skerletno slovo, ali nije uspeo daodstrani njegovu otricu. Dvadeset est godina kasnije, profesor se okomio na samog autora.Otkrio je dosije objavljen kao Hotornova tajna: neispriana pria, Flipa Janga, kritikogbiografa, s neto od reputacije nadarenog knjievnog detektiva25 Bio sam u iskuenjuda o tom detektivu govorim kao o modernom ilingvortu, ali onda sam se setio da nasje profesor, ranije u predgovoru, upozorio kako taj lik nije dovoljno iv; taj hladnokrviovek je tipski lik, nitkov iz faustovskog mita, koji nagoveatava bezdune psihijatre izsavremene nauke.26 Poto je ilingvort samo tipski lik, pozajmljen iz mita, i potoak i bezduni psihijatri postoje samo u savremenoj nauci, uzdrau se od poreenjaknjievnog inkvizitora s neim drugim; drau se injenica.

Profesor Marks kae kako je Jang promenio nain na koji gledamo na nekog znaajnogautora i njegovo delo. On nas ostavlja s Hotornom koji u jednom vanom aspektu zapa-njujue podsea na sopstvenu kreaciju, na Artura Dimsdejla: u odnosu izmeu svoje tajnekrivice i svog javnog nastupa.27

Hotornova tajna, kao to nam je igosana figura iz crtea ve saoptila, jeste incest,seksualni odnos koji je imao sa svojom sestrom.

Ipak, ono to je u svemu tome udno i to profesor Marks priznaje jeste da Jangnema nikakav dokaz o stvarnom odnosu izmeu Hotorna i njegove sestre!28

Ceo sluaj poiva na insinuaciji. Jedina dokazana injenica jeste da je Hotorn imaosestru. Jedina dodatna informacija u tom dosijeu jeste da su dve sestre Hotornovih prvihamerikih predaka bile osuene zbog incesta pred puritanskim sudom. Ta informacijaoigledno nije izneta kao ala. Od itaoca se oekuje da poveruje kako je puritanski suddoneo presudu na osnovu dokaza konkretnijih od onih kojima raspolae Filip Jang. Oditaoca se oekuje i da poveruje kako je sklonost ka incestu nasledna.

Kasnije apologete gvozdenih puritanaca i dalje mogu da veruju u potenje puritanskogsuenja; drugi e se pitati ta su dve ene u stvari uradile, ako su uopte neto uradile.Kasniji sledbenici dogme o rasnom prenoenju kulturnih crta mogu poverovati kako sei sklonost ka incestu prenosi na slian nain; drugi e biti zgaeni takvom genealogijom,kao izrazom rasistike zatucanosti.

Pre etvrt veka profesor je pokuao da ukloni sumoran izraz s lica Oeva osnivaa ida ga pripie divljini. Sada pokuava da svali krivicu drave na njenog kritiara.

Moje uenje se rasprilo. Mislim da sam konano shvatio ta sve to znai. Vraamo se nasada golu livadu ispred zatvora, na Zatvorsku stazu. Mi, itaoci, sada smo okupljena gomila,koja posmatra gubilite zvano The New York Review of B. Na tom gubilitu ili platformistoji autor Skerletnog slova i Majskog drveta sa Srene gore, sa skerletnim slovom I

25 Leo Marx, All in the Family, navedeno u nap. 3, str. 2932.26 Leo Marx, Predgovor za Ibid., iz nap. 4, str. viixii.27 Leo Marx, All in the Family, navedeno u nap. 3, str. 2932.28 Ibid.

11

urezanim na grudi. Iznad njega se nalaze guverner, sa svojih nekoliko savetnika, sudija,general, profesor i knjievni detektiv, i svi oni sede ili stoje na balkonu s kojeg gledaju naplatformu. Ti dobri ljudi nose na sebi najlepe odore, ali tamo gde bi trebalo da im budulica, ne vidi se nita osim velikog slova B (The New York Review of B), u crvenoj, beloj iplavoj boji, sa arom od zvezda i pruga, koja leluja od jedne figure do druge.

Februar 1985.

12

O knjiziMaina u vrtu

Tvoji komentari, kao i nagovori drugih prijatelja, podstakli su me da proitam knjiguLea Marksa, Maina u vrtu.29 Brzo sam shvatio da je prikaziva Hotornovog Skerletnogslova napisao i Predgovor za tu sjajnu priu u izdanju Signet Classics. Ali, nije mi ao tosam proitao knjigu. Glavne teme knjige Lea Marksa nekoliko godina su bile i meu mojimglavnim preokupacijama, a raspon knjige, kao i dubina mnogih iznetih zapaanja, izazvalisu me i uznemirili.

Moda si u pravu kada za Lea Marksa (iz ove knjige) kae da je vie istorijski posmatranego zagovornik. On puta svoje likove da govore sami za sebe i ne namee previesvoje stavove. Ali, njegovi stavovi ipak dolaze do izraaja; pri kraju knjige, on nenametljivoizlae zaokrueno vienje prirode, oveanstva i tehnologije; itaocu s drugaijim i estodijametralno oprenim vienjima, Leo Marks ne izgleda kao puki posmatra ve kaozagovornik.

Ograda od bodljikave ice moe se opisati na razne naine. Za jednog posmatraa, onamoe biti sredstvo za zatitu dobrih ljudi od kriminalaca i grabljivih zveri; nekom drugom,ona moe izgledati kao sredstvo koje su izmislili upravo kriminalci i grabljive zveri, da bipotinili dobre ljude. Vano je s koje strane ograde posmatra stoji, ali to nije odluujue;mata omoguava onome napolju da gleda oima onog unutra i obrnuto. Taka gledanjamoe da omogui (ili onemogui) uvid, ali on nikada nije nesporan. Na primer, nikadanisam bio u koncentracionom logoru, ali opet sam sklon da na ogradu od bodljikave icegledam oima rtava zatvorenih iza nje. Neki drugi ljudi koje poznajem, koji nisu bili nitablie ili dalje od te ograde od mene, bili su skloni da na sve takve ograde, osim jednenaroite, iza koje su nestali njihovi blinji, gledaju oima onih koji od tih ograda imajukoristi. Naravno, sporili smo se. Bacali smo stvarnost jedni drugima u lice. Knjiga LeaMarksa je nastavak tog spora. I Leo Marks mi baca u lice stvarnost, onu koju sam reioda ne prihvatim, njegovu stvarnost.

Za mene je svest da postoji jedno izvan, svest (ne samo uverenje) da se ostatak sveta nesastoji samo od koncentrinih krugova bodljikave ice, bilo od kritinog znaaja. Leo Markstu svest vidi kao naivni, arhaini primitivizam (str. 11) i odbacuje je kao bekstvo od naelastvarnosti (str. 9), uzmicanje pred ivotnim nedaama i odgovornou u kompleksnojcivilizaciji. (str. 22) O tom izvan govorim kao o zajednici, slobodi i ponekad prirodi,i znam da su i drugi koristili pojmove, ideje i knjievne konvencije dostupne u drugimdobima i mestima; drevni Grci, naroito u vreme helenskog despotizma, govorili su o tomizvan pomou poetskih slika o pastoralnoj Arkadiji, a neki zapadni Evropljani su za vremerenesanse pozajmili taj jezik. Takvi izrazi su postale pompezni i oigledno su prenosili svemanje toga.

Ali, Leo Marks tvrdi da te slike nikada nisu prenosile nita, da nikada nisu bile nita vieod knjievnih obrazaca (str. 18), poetskih smicalica. ak je tvrdio da te slike izraavaju svesuprotno onome to misle da izraavaju, da otkrivaju neadekvatnost arkadijskog stanjakao slike ljudskog iskustva (str. 23), da dovode u pitanje . . . iluziju mira i harmonije nazelenim panjacima . . . . (str. 25) Za tog oveka, rat i trzavice su injenice, ak i na zelenimpanjacima.

Poto sam proitao dvadeset pet stranica, pomislio sam: neka sam proklet ako ovu knjiguproitam do kraja. Kao neko za koga je Kropotkinova Uzajamna pomo mnogo pounija,

29 LeoMarx,TheMachine in the Garden: Technology and the Pastoral Ideal in America. New York: Oxford UniversityPress, 1964. http://wtf.tw/ref/marx.pdf

http://wtf.tw/ref/marx.pdf

13

kada je re o opstanku vrsta, od svega to je Darvin napisao o borbi za opstanak, bio samzgroen sirovim, poznim darvinizmom Lea Marksa. Ali, ti (i drugi prijatelji) preporuiliste mi Marksovu knjigu i nastavio sam s itanjem. Teme kojima se bavila bile su mi bliske;mogao sam vidim da stremi konfrontaciji sa dubokim kritiarima njegove stvarnosti;pitao sam se kako e se izvui iz kripca u koji su ga ti kritiari saterali. Pomislio dam dae ponoviti podvig retoriara Danijela Vebstera (Webster),30 podvig koji Marks opisujeovako: njegov trik je svoenje nekog oseanja ili ideje na njihov doslovni tehniki smisao,da bi ih onda preoteo. (str. 213) Vebster, ljubitelj Industrije, pretvarao se kako je zgroenpustoenjem samo zato da bi neutralizovao nezadovoljstvo izazvano industrijalizacijom.Retorika stvara emocionalnu vezu izmeu govornika i publike. Ona ga dovodi u dodir smasovnom eljom za udobnou, statusom, bogatstvom i moi, koja vlada drutvom . . .Vebster je razumeo praktinu politiku istinu injenicu politike moi. (str. 217)

Ba kao i Leo Marks. Njegova injenica moi poinje u Americi iz etrdesetih godinaXIX veka, sa onim to je V. V. Rostov (W. W. Rostow) nazvao poletanjem ka industrija-lizmu.31 (str. 29) U tom trenutku, begunci od principa stvarnosti doivljavali su mainukao iznenadnog, okantnog uljeza u fantaziju o idilinom zadovoljstvu. (str. 26) Realistisu euforini. Posrednik, preduzetnik, ovek koji se sprema da prirodno okruenje isee uobraene, kurentne robe, postaje uzorni realista. Taj tip je izvajao jo Vilijam ekspir, uliku Prospera, autokrate koji je itelje svog ostrva nazivao rukama i ak izazvao buruda bi njegovi neprijatelji doiveli brodolom. Prosperova stvarnost je simbolini meupre-deo, nastao posredovanjem izmeu umea i prirode (str. 71) ili ono to je Torsten Veblen(Thorstein Veblen)32 nazvao Poslovnim poduhvatom.

Ta velika revolucija u nauci i tehnologiji, taj masivni pomak u vladajuim idejamao ovekovom odnosu prema prirodi (str. 74), to preplitanje duha sa sirovom materijom(str. 93), postaje amerika sveobuhvatna ideologija. (str. 88) Iz stranice u stranicu, onopisuje tu euforiju zbog tog nepovratnog i sve ubrzanijeg procesa promene, koji se sadavidi kao sama elektrana istorije. Silovani pejza, o kojem se govori kao o dobro ureenomvrtu, uvelian je do kontinentalnih razmera (str. 141); to silovanje zahteva jau, viecentralizovanu vladu, dovoljno monu da nametne uniformnu ekonomsku politiku. (str.152) S takvom vladom i mainerijom, Prosperovi naslednici osvajaju prirodu, pretvarajupustaru u sintetiki vrt, ukidaju vreme i prostor tako to preivela ljudska bia zatvarajuu ograene prostore i mereno vreme, kreu u osloboenje celog sveta (str. 183206passim) i slue se jezikom pastoralizma da bi reklamirali trgovinu nekretninama i robusvog preraenog sveta.

30 Daniel Webster (18721852), ameriki konzervativni politiar i uveni govornik svog vremena. Zagovornikindustrijalizacije i ekstremni elitista. Videti Select Speeches of Daniel Webster, naroito govor First Settlementof New England, D. C. Heath & Co., Publishers, Boston, 1903. Elektronsko izdanje: http://infomotions.com/etexts/gutenberg/dirs/etext05/7sweb10.htm (Prim. prev.)

31 W. W. Rostow (Walt Whitman Rostow, 19162003): ameriki ekonomista i politiki teoretiar. Autor knjigeThe Stages of Economic Growth: A Non-Communist Manifesto (1960), koja praktino izraava zvanino ame-riko shvatanje ekonomskog rasta i progresa. Rostovljev model ekonomskog rasta, koji je on smatraouniverzalnim i neminovnim, podrazumeva pet faza: 1) tradicionalno drutvo, 2) preduslove za poletanje (take-off), 3) poletanje (ka kapitalizmu), 4) tenju ka sazrevanju i 5) stadijum velike masovne potronje. Te idejesu imale velikog uticaja na politiku amerike administracije za vreme Donsona i Kenedija. Ironino, Rostovje bio zagrieni antikomunista, a njegovi roditelji ubeeni socijalisti, koji su svojoj trojici sinova dali imenaamerikih socijalista i nekonformistikih pisaca, upravo iz one tradicije na koju se poziva Perlman: EugenaV. Debsa (jedan od osnivaa Industrijskih radnika sveta, IWW, i predsedniki kandidat Socijalistike partijeAmerike), Ralpha Waldoa Emersona i Walta Whitmena. (Prim. prev.)

32 Thorstein Veblen (18571929), norveko-ameriki ekonomista i sociolog, poznat po svojoj kritici kapitalizma injegovih vrednosti, Teorija dokoliarske klase (The Theory of the Leisure Class: An Economic Study of Institutions,1899), Kultura, Beograd, 1966; Mediterran Publishing, Novi Sad, 2008. (Prim. prev.)

http://infomotions.com/etexts/gutenberg/dirs/etext05/7sweb10.htmhttp://infomotions.com/etexts/gutenberg/dirs/etext05/7sweb10.htm

14

Sam Leo Marks nije reklamni promoter poboljanih nekretnina. On ne ulepava ameri-ku industrijalizaciju. Ali, zato izraava odreenu nostalgiju za vremenom kada su intelektu-alci udeli da osvoje novu teritoriju otvorenu industrijalizacijom (str. 241), za vremenomkada nije bilo nieg sutinski runog u fabrikama i eleznikim prugama (ibid.). A izraavai neto slino preziru prema ranim kritiarima tog osvajanja nove teritorije.

On odbacuje Montenjovu kritiku evropskih pljakaa iz eseja O kanibalima,33 kaojedan od glavnih izvora modernog primitivizma (str. 49; kod Lea Marksa, re primitivnonije ni pozitivna niti neutralna). Od itaoca oekuje da se zagrcne od smeha kada kae:Ono to nas konano spreava da ideju o uspenom povratku prirodi uzmemo za ozbiljnojeste njena prolaznost. (str. 69)

Blagim tonom nas uverava kako inteligentnim ljudima nije lako da zadre primitivisti-ki stav i onda to dokazuje na najudniji mogui nain: ana-aka Rusoa su privlailispontanost i sloboda koje je vezivao za primitivni ivot; ali i on je morao da se suoi sneoborivom injenicom da je prirodni ovek, po evropskim merilima, bio amoralan, ne-kreativan i bezuman. (str. 101102) injenica (o evropskoj superiornosti za Lea Marksaje toliko neoboriva da mu sporadine oprene tvrdnje Tomasa Defersona izgledaju kaosimpatini apsurd. (str. 120)

Smatra da je Toroov Walden doao do ivice anarhinog primitivizma (str. 245), ali,on, Leo Marks, spasava Toroa od pada u ambis. Po njemu, Toroova osuda ekonomije uKonkordu je preterana, ali on uverava itaoca kako Toro ne gaji prostoduno luditskoneprijateljstvo prema novim izumima. (str. 247) Toro je rekao: Ne elim dami oi obnevidei ui utrnu od njihova dima, pare i itanja (lokomotiva).34 U tumaenju Lea Marksa,meutim, Toro kae da je pastoralni nain ivota . . . osuen na propast (str. 254), a poslejo nekoliko takvih tumaenja, dokazuje kako je Toro iskupio mo maina. (str. 261)

Njegovo tumaenje Hotornove prie Itan Brand je jo ivahnije.35 Hotornov lik seodvojio od apata ume, od ivota na blagorodnom suncu i krenuo u potragu za vatromkoja je pokretala Blejkove Satanske fabrike,36 vatrom prosvetiteljstva, kao znanja koje jesamo sebi cilj, vatrom Nauke i Industrije, dominacije zapadnjakog duha nad divljinom.ovekov intelekt je odseen od njegovog srca i na kraju svoje potrage, skrhan oseanjemgubitka, zebnje i izgubljenosti, on se baca u tu vatru. A kada je satanski plamen ugasnuo,priroda je povratila svoj raniji sjaj. Leo Marks ukazuje kako je Hotorn ironian u svomopisu obnavljanja prirode (to bi trebalo da znai, ironiniji nego u opisu satanske vatre),tako da je ta pria u stvari parodija sopstvene prividne poruke; a prava poruka je, kao toznamo, suta suprotnost onoj prividnoj. (str. 269275 passim)

Pored toga to skree kritiki sadraj, Leo Marks se oslanja i na stari argument datehnologija podstie demokratiju (str. 174), ali poto svoju knjigu pie u doba tehnokratskogtotalitarizma, taj argument ne predstavlja kao svoj. Takoe, pokuava da itaocu stavi doznanja da nema efikasne opozicije industrijalizaciji (str. 180, iako ne objanjava ta je

33 Michel de Montaigne , Des cannibales, Essais, vol. 1, ch. 31, 1580. (Prim. prev.)34 Henry David Thoreau, Walden; or, Life in the Woods, 1854 (u kasnijim izdanjima, po elji samog Toroa, samo

Walden). Henry David Thoreau, Walden, DAF, Zagreb, 2006, poglavlje Zvuci. Preveo Dinko Telean. (Prim.prev.)

35 N. Hawthorne, Ethan Brand, 1850. http://www.eldritchpress.org/nh/eb.html (Prim. prev.)36 William Blake, And did those feet in ancien time, uvodna pesma Blekjovog speva o Miltonu (Milton: A Poem

in Two Books, 18041810). . . . And was Jerusalem builded here/ Among these dark Satanic Mills? U prevoduna srpski jezik, mills (fabrike, pogoni, parni mlinovi), na koje je Blejk svakako mislio, potpuno izostaju: . . .Da l se Jerusalim die/ Sred Satanskog ovog mraka? (Vilijam Blejk, Izabrana dela, Da li onih stopa ikad . . . ,str. 237. Plato, Beograd, 2007. Preveo Dragan Purei). (Prim. prev.)

http://www.eldritchpress.org/nh/eb.html

15

opoziciju uinilo neefikasnom), da je ogromna veina ljudi bila oarana parom i elikom ali, on dobro zna da je ogromna veina bila oarana i Hitlerom, Niksonom, Reganom, samoto ni toj argumentaciji ne pridaje mnogo panje. Ali zato nudi jo jedan argument, takobizaran za knjigu ija je tema opozicija izmeu prirodnog i vetakog: maina, vetakatvorevina, takoe je deo prirode, kao i sve ostalo. Ali, taj argument brzo odbacuje; naime,ako nema opozicije, nema ni njegove knjige.

Leo Marks se ne ustee i ne krije pravu svrhu svog tog ocrnjivanja i ismevanja, svojihtumaenja i revizija. Njegova namera je da nam natrlja noseve neim to je za njegasmrdljiva stvarnost koja stoji iza mirisnog pastoralizma. Danas . . . lakomoemo da vidimota je pogreno u teoriji pastoralizma (str. 114), najavljuje pun samopouzdanja. Ta teorijaje bila slepa ili ravnoduna prema injenici da su divljaci, beskrajna prostranstva i surovaklima pretili da progutaju novu civilizaciju. (str. 44)

U osvrtu na jednog autora (Beverley),37 koji je izneo skoro potpuno povoljan utisak ouroenicima (str. 79), Leo Marks uri da nas uveri kako taj autor nije beao od neprijatneistine (sic) o Indijancima. On opisuje masakr kolonista . . . (ibid.) Leo Marks priznaje daje Beverli krajnju krivicu nedvosmisleno pripisao arogantnim, superiornim Englezima.(ibid.) (Englezi su mogli da budu arogantni, da sebe smatraju superiornim; ali oni su imalijo jedan atribut, da su bili agresori, atribut koji Leo Marks ne spominje nijednom u svojojknjizi o Americi.) Leo Marks ne doputa da se Beverli izvue sa svojom osudom Engleza.On ne naziva Beverlija laovom ne sasvim. On kae: Beverlijevi Indijanci su zadivljujuinarod. Oni su veseli, uljudni, neni, velikoduni i odani. Razlog za to kod njega ne trebadugo traiti. On je sastavni deo njegove glavne slike, rajskog predela . . . (str. 80) Ti ljudinisu nita drugo nego plodovi mate iz Beverlijeve glavne metafore, izmiljeni iteljipastoralnog mita.

Leo Marks zna ko su bili ti ljudi, a kao sredstvo za prenoenje tog znanja koristi Mel-vilovu priu Tajpi.38 U Tajpi, kao i u Buri, kretanje ka prirodi kontrolie Kaliban, to jest,melvilovski pandan ekspirovoj stvari (stvorenju) mraka. (str. 284) Prema Leu Marksu,ekspirov Prospero je simbol osvajake civilizacije; ekspirov Kaliban je simbol istreblje-nih divljaka.Kaliban je anagram od kanibal; to je ta bezumna, okrutna stvar koja preti daproguta novu civilizaciju; . . . Tajpiji su u stvari kanibali. U nizu mirnih, ali zlokobnihepizoda, Melvil dovodi svog junaka do ruba primitivnog uasa. (ibid.)

Leo Marks odbacuje Melvilove rei o rasistikom istoriaru Fransisu Parkmanu (FrancisParkman), rei koje je Melvil napisao posle dueg boravka meu ostrvljanima s JunihMora i pisanja prie Tajpi: uli smo kako je svakom belcu koji se odomai kod Indijancateko da u njima vidi neto vie od divljaka . . . uz svo duno potovanje, to ne moemoda prihvatimo . . . Zato bismo ih prezirali? Zato to smo bolji od njih? Svakako nismo . . .Svi mi Anglosaksonci, Dajaci i Indijanci potiemo iz jedne glave i sazdani smo pojednoj slici. I ako sada alimo zbog tog bratstva, biemo prisiljeni da im u budunosti opetpruimo ruku. Nesrea nije greka; a dobra srea nije zasluga.39

Prema Leu Marksu, nesrea opljakanih i istrebljenih ljudi je (njihova) greka; to jeono to od rtava pravi Kalibane. Njegova knjiga nije komparativna studija prehrambenih

37 Robert Beverley, Jr. (16731722), History and Present State of Virginia, London, 1705. http://www.guten-berg.org/ebooks/32721 (Prim. prev.)

38 H. Melville, Typee: A Peep at Polynesian Life, 1846 (u kasnijim izdanjima, podnaslov glasi: A Romance of theSouth Seas). http://www.gutenberg.org/files/1900/1900-h/1900-h.htm (Prim. prev.)

39 H. Melville, On Parkmans Indians, u W. Washburn, The Indian and the White Man, 1964. Originalno objavlje-no kao H. Melville, Mr. Parkmans Tour, Literary World, New York, 31. III 1849. http://melvilliana.blogs-pot.com/2012/03/mr-parkmans-tour-text-of-melvilles-1849.html (Prim. prev.)

http://www.gutenberg.org/ebooks/32721http://www.gutenberg.org/ebooks/32721http://www.gutenberg.org/files/1900/1900-h/1900-h.htmhttp://melvilliana.blogspot.com/2012/03/mr-parkmans-tour-text-of-melvilles-1849.htmlhttp://melvilliana.blogspot.com/2012/03/mr-parkmans-tour-text-of-melvilles-1849.html

16

praksi Rimljana, Engleza i ostrvljana s Junih Mora; njen autor se ne pita da li je zloinubijanje ili jedenje; niti pokuava da utvrdi ko je koga progutao.

Optube zbog kanibalizma i prinoenja ljudskih rtvi sluili su kao poziv na mobilizacijuradi Konanog reenja i opravdanje za masovna istrebljenja. Da su nacisti svoje Konanoreenje sproveli tako temeljno kao ameriki doseljenici, i ja bih sada bio samo kosturetvorogodinjeg evropskog kanibala.40

Leo Marks se ne obazire na Melvilovo upozorenje Parkmanu; on se bezbrino poigravapojmom kanibal, kao da je to neka igraka; na kraju ga primenjuje na divljinu kao takvu,na celu prirodu, opet se sluei jednim Melvilovim delom kao sredstvom, ovog puta oni okitu.41 Stvarnost iza pastoralnog ideala, kae on, jeste primitivna bezumnost (str. 289),gnusna, pretea divljina, boravite kanibala i ajkula, smeteno iza (ili skriveno ispodpovrine) blagih, zelenih panjaka. (str. 285) Starbak, jedan od likova iz tog romana, jestebudala, zbog svoje uvreene sklonosti da porie ljudodersko nalije stvarnosti. (str. 314)I eto, sada znamo ta je pogreno u teoriji pastoralizma.

Genocid? Pustoenje? Ne u knjizi Lea Marksa. Kanibali nisu ljudska bia; njihovo istreb-ljenje se ne rauna. Gnusna divljina je ve pusta; ona se ne moe unititi; to je pustara,a pustara se moe pretvoriti u vrt (str. 183); . . . sirovi predeo je idealan ambijent zatehnoloki progres (str. 203); tehnologija je jo jedan izdanak tog internacionalnog izlivaenergije . . . koji zamenjuje zastarele forme u svim moguim oblastima ljudskog delovanja.(str. 231)

Pacifikacija (zastraivanje i istrebljenje) uroenike populacije i njenih raznolikih zas-tarelih kultura i zajednica, pustoenje sirovih uma, dolina i prerija, sprovoeni su sneuvenom energijom. Ali, obeanje o maini u vrtu nije ostvareno; stvarna dostignuane daju razloga za sigurnost . . . koja se uzdie iznad svih sumnji, za sigurnost jednogVitmana, koji peva o podvizima inenjera. (str. 222)

Leo Marks nam govori da predoseanje o sve veoj sposobnosti oveanstva za samo-unitenje nije sasvim izmiljeno. (str. 184) On puta Karlila (Thomas Carlyle), Emersonai Karla Marksa da govore o otuenju (str. 176179 passim) i korienju spoljanjeg svetakao robe (str. 230), a da ih pri tom ne tumai i ne ocrnjuje.

U poslednjoj treini knjige, one ne samo da se predaje kritiarima, kao Danijel Vebster;on se utapa u mrano vienje ivota; postaje Jov koji se rve sa svojom duom.

Razdvajanje razuma od srca ne vodi samo ka oseanju gubitka, zebnje i izgubljenosti. LeoMarks nam kae da to vodi (po Melvilovim reima) u sistem okrutnih zupanika i tokova,u sistematino mlevenje u jedan zajedniki ko svega to bi moglo da poslui dobrobitiposade. (str. 286) Kod Melvilovog junaka, vera zapadnog oveka u krajnju spoznajuproeta je mrnjom. (str. 293) Melvil koristi slike maine da bi pomou neprikrivenogubijanja i klanja kitova prikazao prikriveno nasilje civilizovanog zapadnog drutva. (str.296) Doba maina pretvara ljude u stvari. (str. 298) Sredstva su razumna, motivi i ciljeviludaki. (str. 300) Ahab, Prosperova reinkarnacija, posveen nekontrolisanom napaduna fiziku prirodu, izdvaja i nagrauje ljude koji su se prilagodili zahtevima ekstremnerepresije. (str. 315) A na kraju, Leo Marks o kormilarevoj potrazi govori kao o psihikomekvivalentu ajkulovskom kanibalizmu mora. (str. 316)

LeoMarks sada die uzbunu. Kako to? Razlog ne treba dugo traiti. Prethodno je napadaognusnu divljinu i ajkulovske kanibale. Sada je sam Prospero ugroen proizvodima svogumea. Oni koji su imali koristi od ograde, sada su se nali ograenim.

40 Fredi Perlman je roen 1934, u Brnu, u ehoslovakoj, odakle je njegova porodica emigrirala 1938, neposrednopre nemake okupacije. (Prim prev.)

41 H. Melville, Moby Dick; or, The Whale, 1851.

17

Sada i sam Leo Marks postaje kritiar, zajedno s praunukom predsednika Dona KvinsijaAdamsa (John Quincy Adams),42 Prosperovim direktnim naslednikom. Leo Marks sada isam prihvata kontrast, ali ne izmeu primitivne anarhije i dobro ureenog vrta veizmeu Device i Dinama,43 izmeu dva carstva sile, izmeu katolike crkve i kapitalistikedrave, izmeu majke i sina. Ali, Devica Majka, pretea i pokretaica Dinama, koji jeuspostavio svoju vladavinu na svim svetskim kontinentima, za Lea Marksa nije smislena uistoj meri kao i za Henrija Adamsa, tako da Marks ostaje samo s jednim carstvom sile. A utom carstvu, sve to je jo preostalo od anarhinog i primitivnog, u stvari, sve to je jouvek ivo, ve je osueno na propast, pred postrojenim buldoerima, hemijskim otpadom,zalihama bombi.

Leo Marks vie nije tako siguran u svoju spremnost da prihvati svet kakvim ga zatie.(str. 319) oveka koji se miri sa istorijskim injenicama, koji tehnologiju uzima zdravoza gotovo, koji u automobilu vidi spontani plod edenskog drveta, Leo Marks sada nazvafabrikovanim ovekom i ak modernim primitivcem. (str. 363) Ipak, kae on, sve dokse suoavamo s nepromenljivim . . . ne moe biti iskupljenja za sistem koji od ljudi pravialate sopstvenih alata. (str. 355)

Ali, to nepromenljivo, stvarno, ta istorijska injenica jeste da smo mi sami, sveto je ivo, cela biosfera koja podrava ivot, sada samo iluzije, puki plodovi pesnikemate, naspram nuklearnih i hemijskih injenica Pentagona i Kremlja. Kakvo nam jeiskupljenje jo ostalo?

Leo Marks nastavlja sa ismevanjem zakasnelog ritualnog povlaenje ka prirodi (str.364); sa aljenjem primeuje nesposobnost naih pisaca da stvore zamenu za ideal nekogmeupredela (str. 364365); i zakljuuje kako nagli upad maine u vrt predstavlja problemkoji u krajnjem ne spada u domen umea ve politike. (str. 365) Kakve politike? PolitikeBiroa za indijanska pitanja, Konferencija o razoruanju, nekog prosperovskog Firera iliPartije koja bi preuzela vlast?

Politika, nauka moi, umee mogueg da li je to neka rupa u ogradi ili sama ograda?Da li nam to moe omoguiti da izaemo iz logora ili je samo nain za upravljanje logorom?Meni se ini da Leo Marks tu dopeva u krajnji orsokak. Da bi u njega dospeo, moderniJov je morao da prikupi dokaze; morao je da bude ono to je Mils (C. W. Mills) nazivaootkaenim realistom; morao je da projektuje kanibalizam i borbu za opstanak na sampoetak sveta i na sve svoje preokupacije; morao je da na biosferu i njene stanovnike gledas filozofijom proetom mrnjom.

Sam Leo Marks nam kae kako su puritanci iz Nove Engleske favorizovali gnusnudivljinu kao sliku amerikog pejzaa, zato to su kolonijama osnovanim u pustinji bilipotrebni agresivni, promiljeni, kontrolisani i dobro disciplinovani ljudi. (str. 43) Ono tonam ne govori jeste da je ta agresivnost bila neophodna zato to su se osvajai spremali daprogutaju prvobitne stanovnike pustinje. Kao i puritanci, on prebacuje kanibalizam saagresora na njihove rtve.

Ali, kao to je rekao Melvil, povodom slinog prebacivanja: Uz svo duno potovanje,to ne moemo da prihvatimo. Najzad, izraz kanibal se odnosi na ljudska bia koja jedudruga ljudska bia; u krajnjem sluaju, odnosi se na ivotinje koje jedu ivotinje iste vrste.Leo Marks proiruje taj pojam na celu divljinu, na okean, ak i na progonjenog kita. Ako

42 Henry Adams (18381918): ameriki istoriar i pisac, autor Istorije Sjedinjenih Amerikih Drava za vremeadministracije Tomasa Defersona i Dejmsa Medisona 18011817 (The History of the United States During theAdministrations of Thomas Jefferson and James Madison, 18891891) i Obrazovanje Henrija Adamsa (The Educa-tion of Henry Adams, 1907), gde je izneo razne kritike primedbe o drutvenim i intelektualnim posledicamaIndustrijske revolucije i naglog razvoja nauke i tehnologije po ameriko drutvo. (Prim. prev.)

43 Jedna od glavnih Adamsovih metafora iz Obrazovanja, za sukob starog i novog, tehnolokog sveta (Prim. prev.)

18

se njegov proireni pojam moe primeniti na okean, onda se moe promeniti i na drugientitet na industrijski sistem.

U udnom delu, na sredini knjige, Leo Marks saima zapaanje Karla Marksa da ukapitalistikim proizvodnim odnosima, praenim podelom rada i masovnom proizvodnjom,radnikov proizvod moe lako da postane njegov neprijatelj. (str. 177) Leo Marks je shvatioda to znai da to vie proizvodi . . . sve je vea opasnost da e trite biti prezasieno i dae izgubiti svoje radno mesto (ibid.); problem se svodi na neto s ime politika moe daizae na kraj.

Ali, to Marksovo zapaanje moe da znai i da je radnikov proizvod bodljikava ica kojaga ograuje, da radnik proizvodi ljuturu koji ga zatvara, da je radnik progutano ljudskobie, koje radi u utrobi zveri koja se zaista moe nazvati kanibalom.

Taj proireni pojam mnogo bolje odgovara industrijskom sistemu nego entitetima kojenavodi LeoMarks. Najzad, okeani, vetrovi, kitovi i ajkule postojali su eonima, ne progutavibezbrojne vrste biljaka i ivotinja, kao ni bezbrojne ljudske zajednice i kulture; s drugestrane, industrijski sistem postoji svega nekoliko vekova, a ve je unitio brojne vrste biljakai ivotinja, savakao veinu zajednica i svario razne ljudske kulture svojim ubitanimkiselinama.

Kada pojam kanibal uklonimo sa entiteta na koje ga primenjuje Leo Marks i zadrimona onom kojem tako dobro pristaje, odmah moemo da vidimo da Levijatan ili Kanibal iliopstanak najsposobnijih nije sve to postoji, da to nije stvarnost; moemo da vidimoda je vetaka zver progutala mnogo toga, ali jo uvek ne sve; moemo da vidimo da jepostojalo i ono pre, kao i ono izvan.

Sve dok ivimo i pevamo, nismo osueni na propast; ostajemo stvarni makar isto kolikoi To; sloboda ostaje neto vie od mita, ploda mate ili knjievnog ukrasa; istrebljeninastavljaju da ive u nama, kao nai duhovi iz snova i vodii. ak i ako ne vidimo rupu uogradi od elektrine bodljikave ice, znamo da je zatoenicima ve uspevalo da pronauizlaz iz utrobe ranijih mehanikih udovita, da su pravili svoje tabore izvan olupina kojesu delovale tako stvarno i gledali kako se naputeni vetaki le rui i raspada.

Mart 1985.

Anarhistika bibliotekaAnti-Copyright

19. 06. 2014.

Fredy PerlmanMaina protiv vrta

Dva eseja o amerikoj knjievnosti i kulturi1985.

Preveo Aleksa Golijanin, 2014. http://anarhija-blok45.net1zen.comThe Machine Against The Garden: Two essays on American literature and culture by Fredy Perlman. AporiaPress, London, 1992. Tekstovi To The New York Review of B i On The Machine in the Garden prvi put suobjavljeni u asopisu Fifth Estate, Vol. 20, No. 2 (Detroit, oktobar 1985), pod naslovom The Machine Againstthe Garden. http://theanarchistlibrary.org/library/fredy-perlman-the-machine-against-the-garden

http://anarhisticka-biblioteka.net

http://anarhija-blok45.net1zen.comhttp://theanarchistlibrary.org/library/fredy-perlman-the-machine-against-the-gardenUvodna napomena Pismo upueno asopisu {\em The New York Review of B} O knjizi {\em Maina u vrtu}