g b p b na Josif - Teach Kids · 2015. 3. 19. · Josif, nevistinosta na ovie idei stanuva oËigle-dna, bidej¿i se sooËuvame so Suvereniot Bog. Koga ¿e gi pouËuvate ovie lekcii,

1

@ivotot

na

Josif

Originalen tekst: Katerina HerπejAdaptiran za Evropa: Yenifer Haijer

Copyright © 2003 Child Evangelism Fellowship Inc.Prevedeno so dozvola. Site prava pridræani.

Смее да се умножува за лична, непрофитна и некомерцијална употреба. За комплетните детали во врска со правата посети ја страницата www.teachkids.eu/mk

ВАЖНО! Илустрациите за овие серии можат да се купат од повеќето канцеларии на МЕД и онлајн продавници. За да најдеш список на канцелариите на МЕД, како и на онлајн продавниците, посети ја страницата www.teachkids.eu/mk и кликни на „Локации“.

2

Voved

Vo deneπniot svet izgleda deka ËoveËkiot ra-zum moæe da gi dade site odgovori, deka ËoveËkitereπenija, i samo tie, gi odreduvaat sudbinite.

Koga vo 1. Kniga Mojseeva Ëitame za æivotot naJosif, nevistinosta na ovie idei stanuva oËigle-dna, bidej¿i se sooËuvame so Suvereniot Bog. Koga¿e gi pouËuvate ovie lekcii, vie ja imate moænostada go otkriete Boæjoto providenie vo Negoviotodnos so Josif i Negoviot izbran narod.

"Ako Josif ne beπe rob vo Egipet, toj nemaπeda bide vladetel vo Egipet" (Vilijam Seker). Mo-jata molitva e preku ovie lekcii mnogu deca i uËi-teli da go proslavat i da mu veruvaat na naπiotSuveren Gospod.

Yenifer Haijer

Sodræina:

Lekcija Stranica

1. Josif, sakaniot sin 32. Josif, prodaden od bra¿ata 83. Josif zatvorenikot 124. Josif e nagraden 185. Josif se griæi za svoeto semejstvo 23

3

LEKCIJA 1

Josif, sakaniot sin

Bibliski tekst: 1. Mojs. 29:18-20, 25-28, 311. Mojs. 30:1-241. Mojs. 35:16-181. Mojs. 37:1-8

Centralna vistina: Pazi se od qubomora.

Primena: Za nespaseni deca: SamoHristos moæe da te oslobo-di od grevot. Poveruvaj voNego.

Pregled na lekcijata

PoËetok: Problemot na Kole i Ema -CV.

Razvoj na nastanite:

1. Jakov se oæeni so dve æeni.2. Lea i Rahela se qubomorni - CVN.3. Se raaat sinovite na Lea.4. Na Rahela ‹ se raa bebeto Josif.5. Rahela raa vtoro dete i umira.6. Josif raste - CVN.7. Jakov mu dava nametka na Josif.8. Bra¿ata go mrazat Josifa.

Kulminacija:

9. Josif go raskaæuva svojot son.

ZakluËok:

10. Bra¿ata se besni.

Vizuelni pomagala: Za da napravite pomagalo sokoe ¿e ja pouËuvate central-nata vistina iseËete krug sodijametar od okolu 25 sm.Napravete drπka (od drvo

ili karton) taka πto kru-got ¿e moæete da go dræitekako znak. Od ednata stranana beliot krug napiπete"PAZI SE" so masni crvenibukvi. Na zadnata strana na-piπete "OD QUBOMORA"so zeleni bukvi.

Stih za napamet: "I ako Sinot ve oslobodi,navistina ¿e bidete slobo-dni" (Jovan 8:36).

Za sekoja lekcija se predlaga drug stih za napa-met, no ako gi pouËuvate site pet lekcii, vi sove-tuvame da izberete tri stiha od pette i dobro dagi pouËuvate.

Primenata na ovaa lekcija e samo za nespase-nite deca; zatoa ¿e bide dobro vo programata davkluËite i "meËuvawe" so koe ¿e go pouËuvate hri-stijanskiot stav sprema qubomorata. Decata gikoristat "meËovite" - nivnite biblii, za da gopronajdat odgovorot na praπawata. Koga nekoe oddecata ¿e go najde odgovorot stanuva na noze i goËita.

UËitelot: "Podgotvete gi meËovite". (Decata gi

stavaat bibliite pod miπka).

UËitelot: "Od kade doaa qubomorata? Galatite5:19-20."

"IzvleËete gi meËovite" (decata gi dræat bi-

bliite so podignati race).

UËitelot: "Napad". Decata go baraat odgovorotvo Biblijata. Koga nekoe dete odgovori deka qu-bomorata doaa od naπata greπna priroda, obja-snete deka toj del od nas treba da stanuva s¡ pomal,koga mu pripaame na Gospod Isus. Toj saka da n¡napravi sliËni na Nego.

Povtorete ja veæbata so slednite praπawa.Osigurete se pritoa deka decata gi razbiraatodgovorite.

- ©to treba da napravi hristijanin koga eiskuπuvan da bide qubomoren? Psalm 102:2

(Odgovor - blagodari mu na Bog za ona πto ti

go dal. Blagodarnosta ja brka zavista).

Zoπto hristijanite moæat da bidat zadovolni?Evreite 13:5.

(Odgovor - Bog e so niv i toa e podobro od s¬

drugo).

VOVED

"Sekogaπ e isto"- si misleπe Kole. "Ene goso site prijateli. Site sakaat da se so nego." Koleimaπe prijateli, no izgledaπe deka site mu seprijateli na Toni.

"Mamo, zoπto ne moæam da imam pove¿e noviobleki? Ana povtorno kupi novi trenerki. Ne efer!"

"Oh, Ema, tolku pati mi go kaæuvaπ toa" - ‹odgovori majka ‹. "Ti znaeπ deka ne moæeme da sidozvolime da kupuvame tolku mnogu novi neπta.Vo sekoj sluËaj, i tvojata obleka izgleda ubavo,isto taka."

"No ne tolku ubavo kako na Ana - nejzinata enavistina moderna"- prodolæi da se buni Ema.

Kole imaπe problem. Ema imaπe problem. Kojbeπe toj? (Dozvolete im na decata da odgovorat).

Tie bea qubomorni. ZapoËna so toa πto poËnaa dago posakuvaat ona πto go imaa drugite. ©to saka-πe Kole? ©to sakaπe Ema? Dali nekogaπ si seËuvstvuval kako niv? Koga taka se Ëuvstvuvaπ, ti

4

posakuvaπ tuo. Edna od Boæjite zapovedi e: "Neposakuvaj tuo". Prvo go posakuvaπ ona πto go imadrugiot, a potoa stanuvaπ qubomoren na taa liË-nost. I toa, isto taka, e neposluπnost sprema Bog.Toa e mnogu loπo. Zatoa (pokaæete go znakot so

centralnata vistina) "Pazi se od qubomora".Moæebi vo tvojot æivot, ili vo tvoeto semejstvoima qubomora. Denes ¿e "posetime" edno semej-stvo vo Biblijata kade πto ima mnogu qubomora.

Scena 1(Postavete gi figurite Lea J1; Rahela- J2;

Jakov J3)

Jakov, za kogo Ëitame vo 1. Kniga Mojseeva, voBiblijata, imal dve æeni. (Ako ste gi pouËuvale

lekciite od PATRIJARSITE, ovde ne ¿e treba

da objasnuvate mnogu). Toj ne planiral da ima dveæeni. Jakov ja sakal Rahela i sakal da se oæeni sonea. Tatkoto na Rahela mu vetil na Jakov deka ¿emoæe da se oæeni so nea ako bez plata raboti zanego sedum godini. Otkako Jakov odrabotil sedumgodini, tatkoto na Rahela go izmamil i go nateralda se oæeni so postarata sestra, Lea. Jakov ne jasakal Lea. Toj s¡ uπte ja qubel Rahela i sakal damu stane æena. Tatkoto rekol deka Jakov moæe dase oæeni i so Rahela, ako raboti uπte sedum godi-ni. Zakonite vo taa zemja, vo toa vreme, bile poi-nakvi otkolku denes i mnogu maæi imale pove¿eod edna æena. I taka, Jakov se oæenil i so Rahela.Meutoa, toa ne bilo najumnoto neπto i doneslomnogu problemi.

Lea ‹ bila qubomorna na sestra si, bidej¿iJakov ja sakal Rahela, a ne nea. Lea Ëesto pati seobiduvala da go natera Jakova da ‹ obrnuva pove¿evnimanie. Lea smetala deka ¿e bide sre¿na samoako Jakov ‹ posvetuva isto tolku vnimanie kako ina Rahela. Jakov ne ja odbral Lea da mu bide æena.Rahela bila taa koja ja odbral toj i koja ja sakal.Niπto Ëudno πto Lea bila qubomorna. No edenden se sluËilo neπto πto ja napravilo Lea mnogusre¿na. Taa rodila maπko dete - prviot sin naJakov. "Sega mojot maæ ¿e me zasaka"- rekla taa.Sinot go narekol Ruben, πto znaËi: "vidi, sin"

(Postavete ja figurata na bebeto J4).

Malku podocna Lea rodila uπte eden sin, a po-toa i uπte eden. Tie se vikale Simeon i Levi.

(Postavete gi dvete momËiwa, figurite J5 i J6,

otstranete ja figurata J4).

Rahela bila qubomorna. Vo Biblijata piπuva:"Rahela ‹ zaviduvaπe na sestra si." Rahela nemaladeca, a dotogaπ Lea imala Ëetiri sina. NejziniotËetvrt sin se vikal Juda.

Scena 2(Otstranete ja figurata J4; postavete gi

figurite J7 i J8)

Sekogaπ koga ¿e rodela uπte eden sin, Lea senadevala deka Jakov ¿e ja zasaka pove¿e otkolkuRahela. No toa ne se sluËilo, i Lea bila qubo-morna.

Rahela ne moæela da gi gleda decata na Lea.Da, Jakov ja sakal, no taa ‹ bila tolku qubomornana Lea, πto rekla: "Ako nemam deca, ¿e umram".Imalo raspravii, kavgi i spletki meu ovie dvequbomorni sestri. Stanuvalo s¡ poloπo i polo-πo. Taka e toa so qubomorata. »esto pati zapoËnu-va kako tajna misla. Nikoj osven Bog ne znae kolkumu zaviduvaπ na brat ti za toa πto e bistar.Qubomorata sprema drugarot zaradi toa πto imaubavi igraËki - moæebi e tajna. No "Pazi se odqubomora (pokaæete go znakot so centralnata

vistina) - ti ne ja vrπiπ voljata Boæja. Bog voBiblijata ni veli deka qubomorata e grev i vodido raspravii (Jakov 3:16).

Toa se sluËuva vaka - (uËitele, upotrebete jaæe

so koe, dodeka zboruvate, ¿e vrzete edno dete).

Qubomorata zapoËnuva vo tvoeto srce; Ëestomisliπ qubomorni misli. Togaπ ¿e poËneπ dase raspravaπ so taa liËnost koja ima podobri i-graËki, ili poubava obleka. Ti si naluten. PoËnu-vaπ da izmisluvaπ sitni, no loπi raboti. Stanu-va poloπo - poËnuvaπ duri i da go mraziπ drugi-ot. A s¡ zapoËnuva so qubomorata. Stanuvaπ zaro-benik na site ovie loπi neπta i ne moæeπ ve¿eda se oslobodiπ. (Pokaæete deka deteto samo ne

moæe da se odvrze i ostavete go vrzano do malku

podocna). Kolku e qubomorata straπna! Ne e niËudo πto Bog n¡ predupreduva da se pazime od nea.Taa donese mnogu problemi i tagi i vo domot naJakov.

No, ponekogaπ imaπe i radost. Sekogaπ kogaLea ¿e rodeπe sin, taa beπe sre¿na. Eden sin beπenareËen Aπer, πto znaËeπe "radost". Sigurno iJakov beπe sre¿en, so site ovie deca. Imaπe desetsinovi i edna ¿erka, no nitu edno od decata nebeπe od Rahela. (UËitele, ¿e bide podobro ako

5

ovde ne objasnuvate za decata πto gi imal Jakov

so sluginkite, osven ako decata ne postavuvaat

praπawa).

Togaπ, najposle, i taa se izraduvala. Biblijatani veli deka Bog si spomnal za Rahela i ‹ gi usli-πal molitvite. Toj ‹ dal sin.

(Postavete ja figurata J4 do Rahela).

"÷e go nareËam Josif"- reËe taa. "Znam, Bog¿e mi dade uπte eden sin".

Maloto bebe Josif im doneslo golema radostna Jakov i Rahela. Ponekogaπ izgledalo deka Ja-kov mu se raduva na ovoj sin mnogu pove¿e otkolkuna drugite. Ne razmisluvaj¿i, toj mu obrnuval po-ve¿e vnimanie na Josif, bidej¿i pove¿e ja sakalRahela i za nego ovoj sin bil poseben. Moæete lida pogodite kako se Ëuvstvuvale drugite bra¿asprema Josif? Da, bile qubomorni.

(Otstranete gi site figuri).

Josif imal odvaj πest godini koga na Rahela ‹se rodilo uπte edno maπko bebe. Taa imala pravokoga velela deka Bog ¿e ‹ dade uπte eden sin. Noraaweto na ova dete doneslo mnogu taga. Vednaπpo poroduvaweto, Rahela umrela. Jakov go narekolsinot Benjamin. Ova bil negoviot dvanaesetti,posleden sin.

Scena 3(Postavete gi dvanaesette sinovi, figurite

J6-J12)

Kolku golemo semejstvo! Dvanaeset sinovi. Bisakale li da æiveete vo takvo semejstvo? Ovapretstavuvalo posebno semejstvo. Toa bil poËe-tokot na narodot koj Bog mu go vetil na Avraam.Tie bile nareËeni deca na Izrael. Podocna, niv-nite potomci (decata na nivnite deca, i taka

natamu) bile nareËeni Evrei. Denes Evrei æive-at vo zemjite po celiot svet. Mnogu od niv æiveatvo zemjata koja Bog mu ja vetil na Avraam, zemjataIzrael. Vsuπnost, Izrael bilo novoto ime koeBog mu go dal na Jakov (1. Mojs. 35:9-13).

Izrael e zemjata kade πto æiveele Jakov i ne-govoto semejstvo. Pominuvale godini i Josifporasnal, Ëesto gledaj¿i ja qubomorata na negovi-te bra¿a. No toj bil poinakov. Nikade ne Ëitamedeka Josif bil qubomoren. Siguren sum dekaËesto posakuval da e æiva majka mu; moæebi biliskuπuvan da im bide qubomoren na bra¿ata koi

imale majka. No Bog bil Bog na Josif. Josif Goqubel i mu bil posluπen. Toa e edinstveniotnaËin ti i jas da se oslobodime od qubomorata iod sekoj drug grev. Ti ne moæeπ da se oslobodiπsamiot (pokaæete na deteto koe samoto ne moæe

da se odvrze). Samo Eden moæe da go stori za tebetoa. Toa e Isus Hristos, Edinstveniot Sin Boæji.Toj umre na krst za da te oslobodi. Jas moæam dago iseËam jaæeto (napravete go toa i oslobodete

go deteto), no samo Isus Hristos moæe da te oslo-bodi od grevot. Bog veli vo Biblijata: "I akoSinot ve oslobodi (toa e Gospod Isus Hristos),navistina ¿e bidete slobodni" (Jovan 8:36). Akonavistina sakaπ da bideπ sloboden, poveruvaj voGospod Isus toj da go napravi za tebe toa, poveru-vaj mu uπte denes. Togaπ ¿e bideπ sloboden da goqubiπ i da si mu posluπen na Bog, duri i kogadrugite okolu tebe ne go pravat toa.

Moæebi si misliπ: "Da, jas sakam da sum slobo-den, ne sakam ve¿e da sum rob na grevot. No jas nerazbiram kako moæam da se oslobodam." ÷e mibide drago da ti objasnam od Biblijata pove¿e zatoa. Koga ¿e zavrπime so Ëasot, ostani na mestotoi jas ¿e znam deka sakaπ da razgovaraπ so mene.Bog moæe da te promeni, Toj go napravi toa so Jo-sifa. Navistina e vaæno da znaeπ kako moæe Bogda te oslobodi od grevot i da te promeni, kakoπto Toj go promenil Josifa.

Koga Josif napolnil sedumnaeset godini, ve¿erabotel kako pastir so postarite bra¿a. Nekogaπbra¿ata pravele loπi raboti i Josif mu kaæuvalna tatko si. Ova gi razbesnilo bra¿ata.

Jakov prodolæil da pokaæuva deka Josif mu emilenik. Da se ima milenik vo edno semejstvosekogaπ pravi problemi, a toa se sluËilo i vo ovasemejstvo. Osobeno koga Jakov mu dal na Josifaprekrasen podarok.

Scena 4(Postavete ja figurata na nametkata J14 so

Jakov kako mu ja podaruva na Josif)

Toa bila posebno svetlo oboena nametka, kojapokaæuvala deka onoj πto ja nosi dobiva pogolemaËest otkolku site drugi. Siguren sum deka bra¿atamrmorele meu sebe, i zboruvale naluteno za Jo-sif. Biblijata veli deka tie go mrazele Josifa.Qubomorata navistina gi zarobila. Ne gi zase-galo deka so toa ne ja vrπat voljata Boæja.

6

Eden den, Josif sakal na semejstvoto da mu kaæeneπto mnogu vaæno. Site se sobrale naokolu zada Ëujat. "Soniv son"- rekol toj. "»uden son. Siterabotevme vo poleto, vrzuvaj¿i snopovi od jaËmen.Mojot snop stana i se ispravi. No site vaπisnopovi se ispravija i mu se poklonija na mojot.""ZnaËi, ti misliπ deka ¿e vladeeπ nad nas?"-sigurno praπale so gnasewe.

"Sakaπ da ti se poklonime?"

"Nikogaπ!"

Tie go zamrazile Josifa pove¿e od koga biloporano i mu dale prekar "SonuvaËot".

Vo toa vreme Biblijata s¡ uπte ne bila napi-πana i Bog ponekogaπ gi kaæuval svoite porakivo son. Preku sonot na Josif Bog sakal da mu kaæeneπto, no bra¿ata ne sakale da sluπaat. Qubomo-rata gi beπe zgrapËila tolku mnogu, πto ne sakaleda ja Ëujat porakata na Bog.

Qubomorata moæe da go napravi istoto i votvojot æivot. Moæe da te zarobi i ti da ne sakaπda go Ëueπ Boæjoto Slovo. Ne sakaπ da sluπaπza toa kako moæe da se oslobodiπ od grevot. Pazise! Vnimavaj, se naoaπ vo opasnost. Grevot ililoπite neπta koi te zarobile ¿e te dræatponastrana od Bog, zasekogaπ. Treba nekoj da teoslobodi. "Ako Sinot (Boæji) ve oslobodi, navi-stina ¿e bidete slobodni" (Jovan 8:36).

Zarem ne sakaπ da Mu poveruvaπ i da se oslo-bodiπ sega? Moæeπ da Mu kaæeπ deka grevot iloπite neπta te zarobile. Blagodari Mu πtoumre za da te oslobodi i pobaraj od Nego da go na-pravi toa uπte sega.

Pazi se da ne trgneπ po patot na qubomorata pokoj trgnale bra¿ata na Josif. Sledniot pat ¿evidime dali neπtata se podobrile, ili pak trgna-le na poloπo. (UËitele, ostavete nekolku momenti

na tiπina koga decata vo svoite srca moæat da

mu odgovorat na Boæjoto Slovo)

Praπawa za povtoruvawe

1. Zoπto si qubomorele Lea i Rahela?2. Kako qubomorata zapoËnuva vo tvoeto srce?3. Kade vodi qubomorata?4. Kolku sinovi imal Jakov?5. Kako Jakov pokaæal deka Josif mu e milenik?6. Kako moæeπ da se oslobodiπ od qubomorata?7. Zoπto Isus moæe da te oslobodi?8. Zoπto ne moæeπ samiot da se oslobodiπ?9. Koj prekar mu go dale bra¿ata na Josif?10. Kakov bil sonot na Josif?11. Koj bil pomladiot brat na Josif?

Predloæeni aktivnosti

Vo vaπata programa moæete da predvidite pet-naeset minuti vo koi sekoe dete ¿e moæe da janapravi "nametkata" na Josif. Napravete nekolkukartonski nametki spored dadeniot primer.Sekoe dete treba da go iskoristi "terkot" odkarton, iscrtuva okolu nego na list hartija i giboi samo rakavite. Ostanatite "prugi" na name-tkata upotrebete gi kako inicijativa za redovnos-ta na decata: sekogaπ koga ¿e dojdat na Ëas, dozvo-lete im da obojat po edna "pruga". Koga ¿e ja obojatcelata nametka, moæat da si ja odnesat doma. (Alter-

nativno, dadete mu na sekoe dete gotova kopija

od nametkata).

7

8

LEKCIJA 2

Josif, prodaden od bra¿ata

Bibliski tekst: 1. Mojs.37:9-35; 1. Mojs. 42:21-22

Centralna vistina: Site deca Boæji pominuvaatniz teπkotii.

Primena: za spaseni deca: razberetedeka teπkotiite se za vaπedobro i deka Bog e so vas voniv.


Voved: Kako se podgotvuva zlatotoza od nego da se napravi nakit?


1. Josif go kaæuva vtoriot son.2. Bra¿ata uπte pove¿e go zamrazuvaat

Josifa - CV.3. Jakov go ispra¿a Josifa za da gi vidi

bra¿ata.4. Josif odi vo Sihem.5. Toj gi naoa vo Dotam.6. Bra¿ata go gledaat kako doaa i kovaat

planovi protiv nego.7. Go frlaat vo jama - CVS.

Kulminacija:

8. Go prodavaat na trgovci.

ZakluËok:

9. Nametkata na Josif mu ja nosat na Jakov- CVS. (Kus predizvik za nespasenite)

Vizuelni pomagala: upotrebete gi figurite J9-J28.

Stih za napamet: "Bog ni e zakrila i sila,sekogaπ prisutna pomoπ vonevola" Psalm 45:1.

Ovaa lekcija primarno se odnesuva na spase-nite deca. Slednata prikazna e ubava ilustracijana Evangelieto, koja moæe da se upotrebi sokusiot predizvik kon nespasenite vo nekoj drugdel od programata.

Se raskaæuva prikazna za nekolku ubavi pticikoi bile za prodavawe. Gi Ëuvale vo golem kafez.Se razbira, tie se obiduvale da odletaat, no nemoæele. Eden den ottamu pominal eden Ëovek ipraπal: "Kolku Ëinat pticive?" Bile mnoguskapi, i zatoa prodavaËot se zaËudil koga Ëovekotrekol: "÷e gi kupam site!" Platil kolku πto mu

pobarale, si zaminal i go otvoril kafezot. Siteptici odletale - najposle bile slobodni! Toj japlatil cenata za nivnata sloboda. Ako ne go po-znavate Gospod Isus kako vaπ Spasitel, vie stezarobenici na grevot i na satanata. Gospod Isusdojde da n¡ oslobodi. Toj skapo go plati toa. Umrena krst za momËiwata i devojËiwata, maæite iæenite, koi bea zarobenici na grevot. Toj pokaæadeka grevot ili smrtta ne moæat da go zarobat sotoa πto pak oæive. Ako mu poveruvaπ, Toj moæeda te oslobodi od grevot. Setete se na stihot odBiblijata koj go nauËivme minatata sedmica: "Iako Sinot ve oslobodi, navistina ¿e bideteslobodni" (Jovan 8:36).

VOVED

(UËitele, pokaæete neπto napraveno od zlato,

moæebi prsten, ili obetka.)

Zlatoto e mnogu skapo. Moæete li da mi kaæeteod kade doaa zlatoto? Da, se kopa vo rudnici ikoga ¿e se izvadi od zemjata voopπto ne izgledavaka. Treba mnogu da se zagree za da se otstranatsite neπta koi ne se zlato i togaπ samo Ëistotozlato ¿e ostane. Otkako ¿e se napravi toa, duritogaπ e podgotveno za od nego da se napravi prs-ten, ili neπto drugo. Na nekoj naËin, i Josif e kakozlatoto. Dodeka ja sluπate lekcijata, obidete seda razmislite zoπto e toa taka. Zoπto e Josifkako zlatoto? Koga ¿e dojdeme do krajot na lekci-jata, jas ¿e ve praπam πto mislite.

Scena 1(Postavete gi bra¿ata na Josif, figurite J9,

J11, J12, J15, J16)

"Soniv uπte eden son"- Josif objavil eden den.Negovite bra¿a ne bile mnogu sre¿ni za toa, no sepaksluπale. I nivniot tatko, Jakov, sluπal isto taka."Sonuvav deka sonceto, meseËinata i edinaesetxvezdi mi se poklonija"- prodolæil Josif.

"Misliπ li deka jas, majka ti (misleπe na Lea)

i tvoite bra¿a ¿e ti se poklonime tebe?"- zaËudenpraπal Jakov. Bra¿ata se nalutile, bile qubo-morni, besni. ©to drugo ne ¿e izmisli ovoj nivnimaleËok brat? Mu dadoa prekar "SonuvaËot" imnogu go namrazija. Bog so tie soniπta sakal da imkaæe neπto, no tie ne bile zainteresirani. Tiene sakale da znaat πto im kaæuva Bog. Tie ne sakaada go sluπaat nitu Josif i jasno mu go kaæale toa.

9

Josif bil onoj koj veruval vo Bog, a sepak biltoj na kogo mu bilo najteπko. Bra¿ata bile loπi,go mrazele i mu ja pokaæale omrazata. »esto patie taka so Boæjite Ëeda. Carot David, koj napiπalmnogu od Psalmite vo Biblijata, Ëesto mu kaæuvalna Bog kolku mu e teæok æivotot - izgleda dekaonie koi ne go qubat Bog imaat pomalku proble-mi. Gospod Isus kaæa deka onie koi ¿e go sledat¿e imaat poteπkotii (Jovan 16:33). Site Boæji Ëeda,onie koi poveruvale vo Gospod Isus kako vo nivniSpasitel imaat teπkotii - ne postojano, serazbira. Moæebi ti si edinstveniot hristijaninvo tvoeto semejstvo, ili vo tvojot klas, i mnoguti e teπko. Moæebi si bolen od neπto i ne moæeπda se izlekuvaπ. Si pomislil li: "Mene mi e pote-πko otkolku na koj bilo drug", ili, "Ne e fer. Jassum hristijanin". Zapomni, takvi raboti im sesluËuvaat odvreme navreme na site Boæji Ëeda. Ijas imam problemi, a gi imal i Josif.

Beπe teπko da se sluπaat potsmevawata nabra¿ata. Siguren sum deka na Josif mu bilo dragoπto bra¿ata bea daleku od doma, pasej¿i gi ovcitena tatko im.

Scena 2(Postavete go Jakov, figurata J13;

Josif, figurata J10)

Otkako tie bea zaminati podolgo vreme, Jakov,ili Izrael, kako πto Ëesto go narekuvaa, se zagriæiza niv. "Josife, dojdi ovde" - go povikal eden den."Sakam da te ispratam kaj tvoite bra¿a. Tie se griæatza stadata ovci i kozi kaj Sihem."

"Eve me" - odgovoril Josif, πto znaËi, "Pod-gotven sum da odam."

"Vidi dali e s¡ vo red so niv. Vidi dali imaatproblemi so stadata. I vrati se nazad da mi kaæeπkako im odi."

Josif znael deka bra¿ata go mrazat, a sepakdobrovolno go posluπal svojot tatko.

Scena 3(Postavete go Josif, figurata J17a)

Trebalo dolgo da se odi od doma do Sihem, oko-lu 85 km. Osumdeset kilometri peπaËewe ... a dane ti e drago πto ¿e si gi vidiπ bra¿ata na krajotod patot. Da, beπe teπko, no Josif go napravi toabidej¿i toa beπe pravilnoto neπto. Ponekogaπvie momËiwa i devojËiwa, imate teπkotii zatoaπto ste ja napravile pravilnata rabota.

Da vi kaæam za Suzana. Taa reπi da ne ja ostavaNada, novoto devojËe, sama na odmorite. Na gole-miot odmor meu Ëasovite taa ja pokani da si igra-at zaedno. Koga ja vidoa drugite devojËiwa, rekoa:"Ako sakaπ da igraπ so Nada, nema da igraπ sonas." Za Suzana beπe teπko. Toa ‹ se sluËi bidej¿igo napravi ona πto beπe pravilno. Bog ne vetuvadeka na Negovite deca ¿e im bide lesno. Josifznaeπe deka ¿e bide teπko koga ¿e se sretne sobra¿ata. No kade bea tie? Josif odeπe reËisi dvadena pred da stigne vo Sihem. No nikade ne segledaa lue, nitu pak stada.

"©to baraπ?" - go praπa eden tuinec.

"Gi baram moite bra¿a."- odgovori Josif. "Temolam, kaæi mi dali znaeπ kade se?"

"Prodolæija ponatamu." - objasni Ëovekot."Sluπnav deka velea oti ¿e otidat kon Dotan."

Dotan beπe uπte dvaesetina kilometri poda-leku, no Josif beπe sre¿en za informacijata ise upati da gi najde.

Uπte dodeka beπe daleku od niv, tie go vidoa.

Scena 4(Postavete go bunarot, figurata J18; bra¿ata,

figurite J9, 11, 12 15; i ovcite, figurata J19)

"Poglednete"- rekoa tie, "doaa SonuvaËot!"Bra¿ata poËnaa da planiraat πto da mu napravatna Josif koga ¿e stigne do niv.

10

(Postavete go bratot, figurata J20).

"Videte go ovoj isuπen bunar"- reËe eden od niv."Da go ubieme i da go frlime negovoto telo vnatre.÷e kaæeme: 'Sigurno go raskinalo nekoe divo æi-votno.' Togaπ ¿e vidime πto ¿e stane so negovitesoniπta."

No na Ruvin, najstariot, ne mu se dopadna idejatada napravat takvo straπno neπto. "Da ne greπimeprotiv deteto, ajde da ne go ubivame." - reËe Ruvin."Ajde samo da go frlime vo bunarot, bez da go po-vredime."

Ruvin planiraπe da se vrati, da go izvadi Josi-fa od bunarot i da go puπti nazad doma. Se razbira,toa sakaπe da go napravi otkako drugite bra¿a ¿esi zaminat. Ruvin mora da se plaπeπe od svoitebra¿a, iako site tie bea pomladi od nego. Ne elesno da se zboruva protiv loπoto, koga si edin-stveniot πto go pravi toa, iako e pravilnoto neπ-to koe treba da se napravi. Ruvin ne reËe niπtopove¿e.

(Otstranete ja figurata J17a).

Koga Josif pristigna go grabnaa i mu ja soblekoanametkata od ramewata.

(Postavete ja figurata J14 vo ispruæenata raka

na figurata J9).

Josif zabeleæa deka tie isplanirale neπtoloπo. Se obide da zboruva so niv, no tie ne sakaada sluπaat. Ednostavno go frlija vo jamata.

S¡ se sluËi tolku brzo πto dodeka Josif sfatiπto se sluËuva, s¡ beπe gotovo. Zaradi nekojapriËina, Ruvin ja napuπti grupata.

(Otstranete go Ruvin, figurata J12).

Ova beπe najloπoto neπto πto dosega mu sebeπe sluËilo na Josif. Bra¿ata go storija toa, aBog go dozvoli. Nie moæeme da bideme sigurnideka, koga ni se sluËuvaat teπki raboti, Bog gidozvoluva so dobra priËina. Ponekogaπ Bog giupotrebuva teπkotiite za da n¡ nauËi da Mu veru-vame. Kako πto toplinata go proËistuva zlatoto,teπkotiite ja pravat naπata vera Ëista i silna.Taka beπe i so Samanta. Taa ne moæeπe da razberezoπto gi napuπti tatko ‹. Samanta go poznavaπeGospod Isus kako nejzin Spasitel, taa beπe Boæjodete. Vo tekot na tie teπki meseci taa ËestoplaËeπe i mnogu pati mu kaæuvaπe na Bog kolku‹ e teπko. Vsuπnost, taa razgovaraπe so Bog mno-gu poËesto otkolku koga ‹ beπe lesno vo æivotot.Bog beπe navistina nejzino zasolniπte i sila iToj ‹ beπe mnogu blizok. Isto taka, nauËi daraboti nekoi sitni raboti i da ‹ pomaga na majka ‹.(Ovie pouki i primenata se zasnovani na 1. Pe-

trovo 1:7) Bog gi izvede teπkotiite na Samantana dobro i jas veruvam deka ¿e go napravi toa i zaJosif. No beπe mnogu teπko da se misli na toakoga gledaπ nagore od dlabok bunar.

Scena 5(Otstranete gi bra¿ata. Ostavete gi ostana-

tite figuri i postavete gi bra¿ata kako

ruËat, figurata J21)

Bra¿ata ne im obrnuvaa vnimanie na molbiteod Josif da go izvadat od jamata. Kako da go slu-πam Josif kako plaËe od dnoto na bunarot... "Neostavajte me ovde... Juda, izvadi me... Simeon,zoπto mi go praviπ ova?... Levi, pomogni mi!" Nonikoj ne sakaπe da sluπa... bra¿ata si sedea i sigo jadea ruËekot!!!

Moæam da si zamislam kako vo nivnata zlobase smeat i se πeguvaat za ona πto mu go napravijana Josif. Dodeka jadea, zabeleæaa edna grupatrgovci na kamili kako im se pribliæuva.Odednaπ, Juda dobi ideja. Toj ja spodeli so bra¿ata.

Scena 6(Postavete gi kamilite, figurite J22-27,

i bra¿ata, figurata J9)

"Kakva polza ¿e imame ako go ubieme naπiotbrat i go skrieme ovde?" - praπa toj. Izgleda dekaJuda nemaπe namera da go prifati predlogot naRuvin. Tie s¡ uπte planiraa deka Josif treba daumre. "Ajde" - im reËe toj na drugite, "da im goprodademe na trgovcite vo ovoj karvan. Toa ¿ebide podobro otkolku da go ubieme. Najposle, bratni e. Duri moæeme i neπto da zarabotime od nego."(Poslednata reËenica e izvleËena od 26 stih, "kakva

polza ..."). Juda moæebi se nasmea na svojata umnaideja. A drugite bra¿a se soglasija so nego.

(Postavete go Josif, figurata J17b; trgovcite,

figurata J28).

Tie go podignaa Josif od jamata i go ponudija naprodaæba. Verojatno se pazarea za cenata. "Dva-eset srebrenici. Ne vi davam niπto pove¿e." -reËe trgovecot. Juda i ostanatite se soglasija so

11

toa, i taka go prodadoa Josifa... za dvaeset srebre-nici.

Karvanot si prodolæi, nosej¿i go so sebe Josifa.Bra¿ata ne oËekuva povtorno da go vidat svojotbrat.

(Otstranete gi site figuri, osven bunarot, J18).

Josif beπe odveden vo tua zemja, od lue koi negi poznavaπe. Izgledaπe tolku surovo i nefer.Toj beπe onoj vo semejstvoto koj æiveeπe po vol-jata Boæja, a imaπe tolku teπkotii. Zapomnete,Gospod Isus kaæa deka onie koi ¿e Go sledat ¿eimaat teπkotii. Vo Biblijata se zapiπaniprekrasni zborovi za Josif, koga otide vo tuatazemja. Tamu Ëitame: "No Bog beπe so Josif" (Dela

7:9). Toa beπe dovolno! Ako Gospod Isus e tvojSpasitel i ti moæeπ da bideπ siguren deka Toj eso tebe πto i da se sluËi. Toa e ona πto gonauËivme od naπiot stih za napamet. ÷e go kaæemeli zaedno? "Bog ni e zakrila i sila, sekogaπprisutna pomoπ vo nevola" Psalm 45:1.

Koga imaπ golemi problemi doma, koga sibolen, koga prijatelite ¿e se zavrtat protiv tebe,Bog e so tebe. Toj ¿e ti pomogne da prebrodiπ s¡.Moæebi se Ëuvstvuvaπ osamen, no ne si. Josifmora da se Ëuvstvuval osamen, daleku od tatko mu,daleku od sopstvenata zemja, no ne beπe daleku odsvojot Nebesen Tatko.

Scena 7(Postavete go Ruvin, figura J12, do bunarot)

Ruvin vo svoeto srce imaπe malku soæaleniesprema Josif. Kako πto planiraπe, se vrati dojamata za da go izvadi Josifa. Gledaj¿i vo temnina-ta na jamata, ne moæeπe da go vidi. Moæebi sipomisli deka e ve¿e temno, pa zatoa povika: "Josife".Nikoj ne odgovori. Togaπ Ruvin sfati deka Josifmora da ne e tamu!

(Otstranete go Ruvin.)

Toj pobrza da gi najde ostanatite. "Go nema!" -vikna toj. "Toj ne e vo jamata. Kade da otidam za dago najdam?"

Biblijata ne ni kaæuva kako mu objasnile naRuvin za toa πto se sluËilo so Josif. Bidej¿i be-πe najstariot, Ruvin beπe siguren deka tatko mu ¿ego smeta za odgovoren. "©to ¿e mu kaæam na tatkoni?" - sigurno gi praπa drugite.

ZaedniËki reπija πto da napravat. Ubija ednaod kozite i ja natopija nametkata na Josif vokrvta na kozata. Togaπ ja odnesoa nametkata doma,kaj tatkoto na Josif. "Go najdovme ova"- laæeatie. "Dali e toa nametkata na sin ti, ili ne e?"

Jakov znaeπe deka e. "Oh, toa e nametkata namojot sin."- reËe toj. "Sigurno go izelo nekoe divoæivotno. Josif e sigurno rastrgnat na parËiwa."

Beπe æalosno da se gleda tagata na Jakov. Nikoji so niπto ne moæeπe da go uteπi. (Se razbira,

negovite sinovi nikogaπ ne planiraa da mu ja kaæat

vistinata). "÷e æalam za sin mi dodeka ne umram"- reËe Jakov. I den po den, toj postojano plaËeπe.

©to im napravi qubomorata na bra¿ata? (Doz-

volete im na decata da odgovorat). Setete se πtonauËivme minatata sedmica. Pazi se! Opasno e taada te zarobi, kako πto gi zarobi ovie lue. Kakokoj si ti denes? Dali si kako bra¿ata? Si sluπnalza Gospod, si go sluπnal Evangelieto, no s¡ uπtesi zarobenik na loπoto koe go praviπ. Zaremnema da mu poveruvaπ na Gospod Isus da te oslobodi?Moæeπ da go napraviπ toa sega, tamu kade πtosi. Moæebi si sliËen na Josif. Ti znaeπ deka siBoæjo Ëedo, no ponekogaπ e tolku teπko. Zapomniodvreme navreme takvi raboti im se sluËuvaat ina Boæjite Ëeda. Bog ¿e go upotrebi problemotili teπkotijata da te napravi pocvrsto daveruvaπ vo Nego. Najdobro od s¡, Toj e so tebe, dati pomogne da prebrodiπ.

Sega, da pomislime na praπaweto za zlatoto.(Dozvolete im na decata da odgovorat. Za vreme na

kusata diskusija osigurete se deka decata razbrale

oti teπkotiite moæat da ja proËistat naπata

vera i nie moæeme da nauËime navistina da mu

veruvame na Bog. Zavrπete so molitva za spasenite

deca koi imaat poteπkotii).


1. Koj beπe vtoriot son na Josif?2. Zoπto Josif moraπe da odi vo Sihem?3. Zoπto Josif otide da gi bara svoite bra¿a,

iako znaeπe deka go mrazat?4. Kako znaeme deka site Boæji Ëeda minuvaat

niz poteπkotii?5. ©to beπe prvoto neπto koe bra¿ata mu go

napravija na Josif, otkako toj gi najde?6. Za kolku pari go prodadoa?7. Zoπto Bog dopuπta negovite deca da pominu-

vaat niz teπkotii?8. So πto moæeπe da se teπi Josif, koga go

odnesoa vo nepoznata zemja?9. Koj brat planiraπe da go izvadi Josif od

jamata?10. ©to napravija bra¿ata koga se vratija kaj

Jakov?11 ©to poveruva Jakov za Josif?12. Na koj naËin beπe Josif sliËen na zlato?

12

LEKCIJA 3

Josif zatvorenikot

Bibliski tekst: 1. Mojs.39-40

Centralna vistina: Bog im pomaga na NegoviteËeda da æiveat za Nego -kade i da se.

Primena: za spasenite deca: baraj odNego da ti pomogne i uverise vo vistinitosta na Fi-lipjanite 4:13


PoËetok: Kamilite vlegoa vo Egipet.


1. Josif e kupen od Potifar.2. Na Josif mu e doveren domot na Potifar

- CVS.3. Æenata na Potifar go iskuπuva Josifa.4. Josif odbiva da zgreπi - CVS.5. Josif e zatvoren.6. Stanuva odgovoren vo zatvorot - CVS.7. Peharnikot i pekarot se zatvoreni.8. Peharnikot i pekarot sonuvaat sniπta.

Kulminacija:

9. Josif im gi tolkuva sniπtata - CVS.

ZakluËok:

10. Peharnikot go zaborava Josifa.

Vizuelni pomagala: upotrebete gi figurite J17b,J25-33. Napiπete ja central-nata vistina na karton izakaËete ja na tablata odflanelografot. Dodeka jaobjasnuvate primenata, do-davajte gi slednite natpisi:"rabotewe zdodevna rabota";"kaæuvawe 'ne' na grevot";"zboruvawe na vistinata."

Napravete fotokopii odkartiËkata koja se spomnuvana krajot od lekcijata i po-delete im ja na decata koga¿e si zaminat doma.

Stih za napamet: "S¡ moæam preku Isus Hris-tos, Koj me krepi" (Filipja-nite 4:13).

Ovaa lekcija ima primena samo za spasenitedeca. Koga ¿e go objasnuvate stihot za napamet, ¿ebide dobro naglaskata da vi bide na poukite zanespasenite deca.

Dali nekogaπ si izlaæal? Da - lesno e da seizlaæe. Lesno e da se nalutiπ. No toa ne e naËinotna koj Bog saka da æiveeme nie. Moæebi si reπil:"Jas ¿e prestanam da laæam", ili: "Od denes ¿ebidam dobar". No ne uspeva. Ednostavno ne moæeπda prestaneπ da praviπ loπo. Takov kakov πtosi, ne moæeπ da æiveeπ za Bog. Toa e isto tolkunevozmoæno, kako πto e nevozmoæno za mojotmoliv da piπuva sam. Eve go, na masata. Jas muvelam: "Te molam piπuvaj", ili "Ajde nacrtaj sli-ka". No, ne moæe.

Naπiot stih od Biblijata veli: "S¬ moæam

preku Hristos" - toa e tajnata. Samo koga GospodIsus e vo tvoeto srce i æivot, moæeπ da æiveeπna naËin ugoden na Bog. Ti treba Isus za da goodzeme siot tvoj grev i da stane tvoj Gospod. Akogo nemaπ Hristos, ne moæeπ da prestaneπ dalaæeπ, ili da go gubiπ trpenieto. Koga ¿e gozemam molivot i go upotrebam, togaπ moæam dapiπuvam i da crtam. Koga Hristos ¿e poËne da terakovodi, ¿e moæeπ da napraviπ "s¡" πto Bog odtebe bara.

"Hristos koj me krepi". Toa e najvaænoto. Prvote spasuva, potoa te zakrepnuva. Ako si se umorilobiduvaj¿i se da bideπ dobar i navistina sakaπda æiveeπ za Bog, poveruvaj Mu kako vo tvojSpasitel. Togaπ ¿e znaeπ deka preku Negovatasila ti moæeπ da æiveeπ æivot kako hristijanin.

LEKCIJA

Scena 1(Postavete gi kamilite, figurite J25-27).

Eden karvan kamili vleguvaπe vo glavniotgrad na Egipet. Imaa mnogu neπta za prodavawe.Mirisi i zaËini. Verojatno i nakit, zlato islonova koska. I barem eden mlad rob. Toa beπemladiËot koj ¿e go prodadea kako rob? Da, Josif,kogo sega po vtor pat trebaπe da go prodadat.

(Postavete go Josifa, figurata J17b; trgovecot,

J28 i Potifar, J29).

Josif beπe kupen od Potifar, koj beπe vaæenËovek vo Egipet. Potifar beπe sluæbenik na

13

carot, nareËen "kapetan na gardata". I Potifarmu dade na Josif rabota!

(Otstranete gi figurite).

Scena 2(Postavete go Josifa, figurata J30; Potifar, J29)

Biblijata ne ni kaæuva πto raboteπe Josif.Verojatno beπe teπka i ne mnogu interesna rabo-ta. Noviot rob trebaπe da gi izvrπuva onie rabo-ti koi ne sakaa da gi vrπat poopitnite robovi.©to mislite, πto napravi Josif? Se luteπe? Seæaleπe? "Zoπto mora da sum ovde? Tie moisurovi, tvrdokorni bra¿a... Da bev doma, kaj tatkomi, nemaπe da treba da ja rabotam ovaa πtura ra-bota. Sega ¿e se vleËkam. I ne me interesira dali¿e ja zavrπam dobro ili ne. Ovoj Ëovek, Potifar,toj ne mi e niπto."

Ne, Josif ne se odnesuvaπe taka.

Bog mu pomogna na Josif da æivee za Nego, iakobeπe daleku od doma, a rabotata beπe teπka. Josifdobro si ja vrπeπe rabotata, znaej¿i deka Gospod eso nego. Ne raboteπe samo za Potifar, raboteπeza Gospod. Zaradi toa πto tolku dobro si ja vrπeπerabotata, naskoro Potifar mu dade povaæni neπtaza rabota, bidej¿i gledaπe oti Josif e poinakov oddrugite robovi. Vo Biblijata piπuva: "Toj vide dekaGospod e so nego." Bog ne se promenil. Toj e s¡ uπteso Svoite Ëeda - onie koi poveruvale vo Gospod Isuskako vo nivni Spasitel. Ako si Negovo Ëedo, Toj eso tebe i ¿e ti pomogne da æiveeπ za Nego, tamukade πto si. Moæebi ti e zdodevno da pomagaπ doma.Dali ti e uËiliπnata rabota teπka, ili neinte-resna? Bog saka da ja rabotiπ kako za Nego. Toj ¿eti pomogne da se setiπ deka treba da go frliπ u-breto, dobrovolno da se prijaviπ da ja priËuvaπsvojata maleËka sestra. So Negova pomoπ moæeπda go napraviπ najdobroto so tvojata uËiliπnarabota. Ako si Negovo Ëedo Toj vetuva oti ¿e tipomogne. Toj nema da te izneveri, isto kako πto nego izneveri Josifa.

Bidej¿i negoviot gospodar beπe tolku zadovo-len so Josif, Potifar go unapreduvaπe s¡ dodekane stana glaven. Zatoa πto Josif ja raboteπe svo-jata rabota od srce, Potifar go naznaËi Josifaza odgovoren vo negovata ku¿a. Josif beπe nadsite koi rabotea za Potifar. Se razbira, na Josifne mu ja pokaËija platata, bidej¿i robovite ne

dobivaa plata! Biblijata veli deka Bog: "... goblagoslovi domot na Egip¿aninot zaradi Josif iblagoslovot Gospodov beπe nad s¡ πto imaπePotifar, vo ku¿ata i vo poleto." Na Josif mubeπe pokaæana blgonaklonost i qubeznost i tojdobro si ja vrπeπe rabotata. Na Potifar s¡ mutrgna dobro. Toj mu dade na Josif tolku mnoguodgovornosti, πto Biblijata veli deka Potifarduri i ne znaeπe πto poseduva. S¡ mu doveri naJosif. S¡ πto Potifar znaeπe beπe deka imasekogaπ dovolno za jadewe!

(Otstranete go Potifar, J29).

Josif beπe simpatiËen... mnogu ubav mlad Ëo-vek. Soprugata na Potifar go zabeleæa toa. Se-kojdnevno go gledaπe kako toj raboti vo ku¿ata.Moæebi si pomisli: "Sakam Josif da poËne da miobra¿a pove¿e vnimanie mene, otkolku na rabo-tata. Sakam toj da me zasaka." Taa mu kaæa na Josifπto razmisluva. No Josif reËe "ne". Toj znaeπedeka toa ¿e bide pogreπno, i ‹ go kaæa toa. "Slu-πaj"- reËe toj, "Tvojot maæ mi veruva. Toj duri ine znae πto s¡ ima. Jas sum odgovoren za s¡. Kakomoæam da napravam takvo loπo neπto i da mu jazemam æenata i da napravam golem grev pred Bog?"

(Otstranete go Josif, J30).

No taa prodolæi da mu dodeva. I, toj prodolæida ne ‹ obra¿a vnimanie. Togaπ, eden den, koga taabeπe sama vo ku¿ata, Josif trebaπe da vleze zada raboti. Taa mu se pribliæi i go fati za name-tkata, povtorno baraj¿i od nego da vodi qubov sonea. Josif ja frli nametkata i pobegna od ku¿ata.

Da se æivee za Bog Ëesto pati znaËi da mu sekaæe "ne" na grevot - kako πto napravi Josif.Moæebi vo tvojata ulica ima nekoja banda i taasaka da te natera da kradeπ od prodavnica (upo-

trebete primer za puπewe, ili druga adekvatna

ilustracija). Ponekogaπ ima TV programi ivideo filmovi koi go pokaæuvaat tokmu onoj grevkoj Josif odbi da go napravi so æenata na Potifar.Bog ne saka da gi gledaπ tie raboti. Toj ¿e ti po-mogne da go iskluËiπ televizorot, ili da ja napu-πtiπ sobata. Biblijata ni veli deka Gospod Isusmoæe da im pomogne na onie koi se iskuπuvani(Evreite 2:18). Ako si Ëedo Boæjo, dojdi kaj Bog ipobaraj od Nego da ti pomogne da mu kaæeπ "ne"na grevot. Koga ¿e go napraviπ toa "¿e najdeπblagodat koja ¿e ti pomogne za vreme na potreba"(Evreite 4:16). Bog e za tebe, ¿e ti pomogne da æi-veeπ za Nego. Zatoa Josif ‹ kaæa "ne" na soprugatana Potifar. Se razbira, taa beπe besna.

Taa stoeπe tamu, so negovata nametka vo race-te. Josif i ne sakaπe da razmisluva za nejziniteluti misli. Samo koga ¿e pomisleπe deka eden robmoæe taka da ja ignorira! Dobro, taa ¿e mu vrati.PoËna da vreska. nekoi od lueto koi tamu raboteadotrËaa do nea.

"Poglednete" - poËna da vreska taa, vo racete

14

dræej¿i ja nametkata na Josif. "Mojot maæ go kupitoj mlad rob za toj da n¡ navreduva. Se obide davodi qubov so mene. Koga poËnav da vreskam, ja o-stavi nametkata i pobegna!"

Togaπ taa ja ostavi nametkata nastrana, dodekanejziniot maæ ne se vrati doma. Togaπ mu ja kaæaistata laga, povtorno pokaæuvaj¿i ja nametkatana Josif.

Soprugata na Potifar beπe zla æena. Taa sakaπequbov od Ëovek koj ne ‹ beπe soprug. Taa, isto taka,beπe sebiËna, gorda i reπena da go dobie toa πto gosaka. Koga ne uspea, ja kaæa taa straπna laga.

Lagata koja ja kaæa negovata sopruga, na Potifarmu zvuËeπe kako vistina. Imaπe dobra priËinada mu se naluti na Josif; i se naluti. Beπe tolkunaluten, πto go frli Josifa v zatvor! Sigurnona Potifar mu beπe teπko da zagubi tolku dobarrob. No, ne sakaπe da dozvoli nekoj drug da vodiqubov so negovata æena, a nemaπe nikoj koj moæeπeda mu ja kaæe vistinata. Josif moæebi se obide, nosigurno toj pove¿e ‹ veruvaπe na svojata sopruga,otkolku na eden rob. taka, Josif zavrπi v zatvor, aPotifar verojatno se obide da go zaboravi.

Scena 3(Postavete gi figurite J30-J31).

Sigurno na Josif mu izgledaπe deka neπtatane moæat da stanat poloπi otkolku πto se. Zatvo-rite Ëesto bea temni, mokri i smrdlivi. No durii tamu, Bog beπe so Josif. Duri i tamu Bog mu po-mogna na Josif da æivee za Nego. Josif ne mrmore-πe i ne se æaleπe. Toj ne sedeπe za da se oplakuvasamiot sebe. Glavniot Ëuvar na zatvorot go zabeleæa,beπe qubezen kon nego i mu dade da raboti neπto.Zamislete da æiveete za Bog na takvo uæasnomesto. A sepak e moæno, ako mu pripaate naGospod Isus. »ujte gi ovie prekrasni zborovi odBiblijata: "S¡ moæam preku Isus Hristos, Kojme krepi" (Filipjanite 4:13).

Dali ti se Ëini deka e reËisi nevozmoæno daæiveeπ pravilno tamu kade πto si? Moæebinikoj ne znae kolku ti e teπko; no Bog znae. Akosi Negovo Ëedo, Toj e so tebe i ¿e ti pomogne. Kaæimu za problemot i baraj Toj da ti pomogne. Moæebi¿e sakaπ da razgovaraπ so mene i zaedno da semolime. Ima neπto prekrasno koga mu pripaaπna Bog, a toa e deka moæeme da gi spodelime naπi-te problemi so drugi hristijani. Ako sakaπ da

razgovarame, ostani na tvoeto mesto otkako ¿ezavrπime so sostanokot i jas ¿e dojdam kaj tebe.No ako si Boæjo Ëedo, Toj ¿e ti pomogne da æiveeπza Nego i da go napraviπ toa πto e pravilno, durii ako e mnogu teπko. I na Josif mu beπe teπko,iako Ëuvarot mu pokaæa milost i go postavi kakoodgovoren za drugite zarobenici. Sepak, Josifbeπe v zatvor za neπto koe ne go napravil.

Scena 4(Dodadete gi peharnikot i pekarot, figurite

J32 i J33).

Eden den kaj Josif dovedoa uπte dvajca zatvo-renici. Moæete li da pogodite koj gi dovede kajnego?

(Postavete ja figurata J29 - Potifar).

Potifar! (Kapetanot na gardata - videte

40:4 i 39:1). Toj ne go imaπe zaboraveno. Toj razbradeka moæe da mu se veruva na Josif.

(Otstranete go Potifar).

Josif dozna deka ovie lue rabotele za Egipet-skiot car. Egipetskite carevi gi narekuvaa fara-oni. Biblijata ni veli deka faraonot im se nalu-til na ovie lue, no ne ni kaæuva poradi πto.

Eden od niv beπe glavniot faraonov pekar. Vogolemata palata, kakva πto sigurno imaπe, fara-onot moraπe da ima mnogu lue koi gotvea i peËeavkusni jadewa koi gi serviraa na carskata trpeza.Noviot zatvorenik beπe odgovorniot za site koise zanimavaa so peËewe.

Drugiot beπe glavniot faraonov peharnik. Tojbeπe onoj koj go posluæuvaπe carot so vino, ili soneπto drugo, koga toj sakaπe da pie. Imaπe drugikoi sluæea na carskata trpeza, no ovoj Ëovek beπeodgovoren za niv. Toj beπe πef, glaven peharnik.

Biblijata ni veli deka Josif gi sluæel ovielue, πto verojatno znaËi deka im ja nosel hranatai vrπel drugi raboti za niv. Tie bea vo zatvorotpodolgo vreme i, edno utro, Josif zabeleæa dekabea mnogu voznemireni i taæni.

"Zoπto ste tolku taæni denes?" - praπa Josif.

"Se nataæivme od soniπtata koi gi sonivme"-odgovorija tie.

Mislite li deka ova go potseti Josif na neπto?(Dajte im na decata moænost da odgovorat). Josif

15

mora brgu da se setil na minatite godini. Pred desetgodini i toj, isto taka, imaπe Ëudni soniπta.Moæebi si misleπe deka, kako πto vo toj momentstoeja rabotite, nema naËin da se ostvarat tiesoniπta.

"Ovde nema nikoj koj moæe da ni go kaæe znaËe-weto na naπite soniπta" - objasnija zatvoreni-cite. Tie znaeja deka najËesto trebaπe da se povi-ka maesnik koj ¿e im gi protolkuva soniπtata(1. Mojs.41:8). Tie se Ëuvstvuvaa bespomoπni, bi-dej¿i vo zatvorot nemaπe maesnik, a soniπtataim se Ëinea vaæni.

Odgovorot na Josif gi iznenadi. "Zarem znaËe-weto na soniπtata ne mu pripaa na Bog?"- reËetoj. "Ve molam, kaæete mi πto sonuvavte." Prvprogovori peharnikot. "Vo mojot son, vidov lozaso tri lastari"- reËe toj, "vidov pupki, tie brgustanaa cvetovi, i mnogu brzo cvetovite stanaazreli grozdovi. Vo racete go imav peharot nafaraonot, go zedov grozjeto, go iscediv sokot odnego i mu go dadov na faraonot da pie."

Josif vednaπ go razbra sonot. Kako πto reËetoj, Bog go znaeπe znaËeweto na sonot i Bog mu gokaæa nemu. "Lastarite se tri dena. Za tri dena ¿eizlezeπ od zatvorot, ¿e se vratiπ vo palatata nafaraonot i ¿e mu sluæiπ vino kako porano" -objasni Josif.

Togaπ, toj dodade uπte neπto. "Seti se na menekoga ¿e se vratiπ da mu sluæiπ na carot." I dodade:"÷e moæeπ li, te molam da mi pokaæeπ mi-lost i dago zamoliπ faraonot da napravi neπto i da me izvadiod ova mesto? Jas bev ukraden od mojata zemja, i, otkakodojdov vo ovaa zemja ne sum napravil niπto za koe bizasluæil da sum vo ovaa zandana."

Najposle, Josif imaπe nekakva nadeæ da bideosloboden, ako nekoj, osven Potifar, go oslobodi.Faraonot beπe mnogu povaæen od Potifar. Akosakaπe, moæeπe da go napravi toa.

Pekarot Ëekaπe da mu go kaæe znaËeweto nanegoviot son. ZnaËeweto na sonot na peharnikotbeπe tolku prekrasno, πto odvaj Ëekaπe da vidiπto ¿e mu kaæe Josif nemu.

"»uj go mojot son"- zapoËna toj, "Na glavatanosev tri beli koπnici. Vo najgornata koπnicaimaπe razni ubavi ispeËeni neπta za faraonot.No dodeka koπnicite bea vrz mojata glava, dojdoaptici i gi izedoa neπtata od koπnicata."

Josif go razbra i toj son. "Trite koπnici setri dena. Za tri dena faraonot ¿e te kazni so smrt.Teloto tvoe ¿e im bide ostaveno na pticite, tieda go iskolvaat."

÷e si pomislite: "Uæasno!" Moæebi se praπu-vate zoπto voopπto Josif mu go kaæa znaËewetona sonot. Zapomnete, ne beπe Josif toj koj go dadesonot. Bog mu go dade znaËeweto na sonot, i iakone beπe ubavo, toj moraπe da go kaæe. Nie ne znaeme

πto napravil pekarot. Moæebi beπe neπto za koezasluæuvaπe da umre. Josif ja kaæa vistinata,iako beπe teπko da se napravi toa. Da se æiveeza Bog znaËi da se bide Ëesen i iskren. Bog ¿e tipomogne da ja kaæeπ vistinata za tvojata vozrast,iako ¿e ti bide moæebi poevtino ako kaæeπ dekasi pomal. Da pretpostavime deka prodavaËkata tivratila pove¿e kusur, otkako neπto si kupil. ©to¿e napraviπ? (Dozvolete im na decata da odgovo-

rat). Koga site vo klasot laæat, teπko e da se bidepoinakov, no Bog ¿e ti pomogne da bideπ iskren.Toj mu pomogna na Josif da ja kaæuva vistinata,da raboti dosadna rabota, da mu kaæe na grevot"ne". Boæjoto Slovo veli: "S¡ moæam prekuHristos koj mi dava sila". S¡ znaËi s¡. Ti nikogaπne moæeπ da se najdeπ vo situacija kade πto Tojne moæe da pomogne. Beπe prekrasno kako Bog mupomogna na Josif.

Scena 5

Porakata na Josif kon pekarot se ovistini.Biblijata veli deka po tri dena, faraonot imaπerodenden i toj den imaπe gozba. Toj den, isto takase sluËija neπtata koi Josif kaæa deka ¿e im sesluËat na peharnikot i na pekarot. Togaπ,Biblijata dodava uπte edna taæna reËenica: "Apeharnikot ne se seti na Josif, tuku go zaboravi."

Josif Ëekaπe, i Ëekaπe, ... no, od faraonot ne-maπe zbor deka ¿e bide osloboden. Toj mora da be-πe razoËaran, a sepak prodolæi da ja izvrπuvasvojata rabota vo zatvorot. Toj s¡ uπte raboteπe:"od srce, kako za Gospod". S¡ do eden den... oh, toae lekcijata za slednata sedmica! Ne veruvam deka¿e sakate da ja propuπtite, bidej¿i e mnogu voz-budliva.

Imam maleËki kartiËki na koi piπuva: "S¡moæam preku Hristos". Ako go qubite Gospod Isus,zoπto na izleguvawe ne si zemete edna kartiËka?Ovaa sedmica zapiπete πto vi pomognal Bog -moæebi nekomu da kaæete "izvini", da gi izmieteËiniite, da ja kaæete vistinata. Na sledniot Ëasdonesete gi kartiËkite i moæete da ni kaæeteπto moæevte da napravite preku Hristos.

16


1. Kako se sluËi Josif da poËne da raboti za Po-tifar, vo zemjata Egipet?

2. Zoπto beπe Potifar zadovolen od rabotatana Josif?

3. Od kade znaete deka Potifar beπe zadovolenod nego?

4. Na koj naËin mu pomogna Bog na Josif za daæivee za Nego?

5. Zoπto Josif se najde v zatvor?6. Zoπto hristijanite moæat da æiveat za Bog,

bez razlika kade se?7. Eden den Potifar im go pretstavi Josifa na

dvajca drugi zatvorenici. Koi bea tie?8. Zoπto bea edno utro pekarot i peharnikot

taæni?9. Zoπto Josif moæeπe da im go kaæe znaËeweto

na soniπtata?10. Zoπto beπe teπko da se bide iskren so pe-

karot?11. Koe nequbezno neπto go napravi peharnikot

sprema Josif?12. Zoπto hristijanite moæat da se sigurni deka

Bog ¿e im pomogne da æiveat za Nego?

17

"S¬ moæam preku Hristos"

"S¬ moæam preku Hristos"

18

LEKCIJA 4

Josif e nagraden

Bibliski tekst: 1. Mojs. 41:1-571. Mojs. 42:6-26

Centralna vistina: Bog vladee nad s¡, sekoj,nasekade.

Primena: za nespasenite deca: pokorimu se na Negovoto vladeewevo tvojot æivot.za spasenite deca: setete sena Negovata veliËina i pro-slavete go.


PoËetok: Teπko e da se Ëeka...


1. Josif e s¡ uπte vo zatvorot - CV.2. Faraonot sonuva.3. Negovite maesnici ne moæat da mu go ka-

æat znaËeweto.4. Peharnikot se se¿ava na Josif - CVN.5. Josif e doveden pred faraonot.6. Josif go kaæuva znaËeweto na soniπtata

- CVS / CVN.7. Josif e unapreden.8. Sedum godini izobilstvo.9. Sedum godini glad.

Kulminacija:

10. Bra¿ata na Josif doaaat po æito - CVN.11. Josif se sre¿ava so niv - CVN-

ZakluËok

12. Site bra¿a, osven Simeon, se vra¿aat voHanaan - CVN/CVS.

Stih za napamet: "Naπiot Bog e gore na nebo-to; na nebesata i na zemjatavrπi s¡, πto saka." Psalm113:11

Vizuelni pomagala: Upotrebete gi figurite J9,J11, 12, 15, 30-31, 33-41. Za po-uËuvaweto na centralnatavistina na silueta na krunanapiπete gi zborovite: "Bogvladee". Postavete go nat-pisot na flanelografot.Na pogodnite mesta vo lek-cijata, dodajte gi zborovite"site", "s¡", "sekade".

Predloæeni aktivnosti za uËenicite

Po lekcijata, ili doma, sekoe dete moæe da na-pravi poster na koj piπuva "Bog vladee nad...".Potoa neka odberat eden aspekt na Negovoto vla-deewe i ilustrirajte go. ZakaËete gi posterite nasledniot Ëas.

VOVED

Teπko e da se Ëeka, neli? Dodeka go Ëekate ro-dendenot, ili Boæik, ili dodeka go Ëekate fud-balskiot natprevar, izgleda deka vremeto vrvimnogu bavno.

Scena 1(Postavete gi figurite J30 i 31, Josif i

prozorecot od zatvorot).

Sigurno taka mu izgledaπe i na Josif. Tamu, vozatvorot, sakaπe da bide osloboden. Moæebi simisleπe: "Sigurno peharnikot zboruval so fara-onot, moæebi denes ¿e ja dobijam porakata." None ja dobi. Peharnikot go zaboravi Josif celi dvegodini. Za toa vreme, Josif sigurno si razmislu-vaπe za soniπtata koi gi imaπe mnogu odamna.Tie sega nemaa nikakva smisla. Dali Bog go zabo-ravi? Ne! Duri i koga se sluËuvaat najloπite neπta,Bog sepak e Toj koj kontrolira. Toj vladee nad s¡i ne gi zaborava Svoite Ëeda. Biblijata veli: "Sosvojata mo¿, Toj (Bog) vladee veËno" (Psalm 65:7).Toj ne e slab Bog, Toj e golem mo¿en Bog. Toj moæeda napravi s¡ πto saka. Duri i koga e teπko da serazbere, zaradi loπite raboti koi se sluËuvaat.Bog sepak vladee. Iako Josif, Negovoto Ëedobeπe v zatvor, Bog sepak znaeπe πto se sluËuva.

(Pokaæete go peharnikot, figurata J33 na parËe

flanel so poinakva boja).

Edno utro, koga peharnikot otide da mu sluæina carot, faraonot beπe mnogu zagriæen. Toj be-πe opkruæen so maesnicite i mudrecite od nego-vata zemja. Peharnikot nasluπna za πto zboruvafaraonot.

"Snoπti soniv Ëuden son"- reËe toj. "Sonuvavdeka stoev na bregot na rekata Nil. Od vodata i-zlegoa sedum debeli, ubavi kravi i poËnaa da pasatna livadata. Togaπ, od rekata izlegoa uπte sedumdrugi kravi. Tie bea slabi, koska i koæa, izgledaakako bolni æivotni. Zastanaa pokraj ubavite

19

kravi ... i gi izedoa! Togaπ, se razbudiv; i pak zas-pav i soniv uπte eden son. Na edno steblo od pËeni-ca izrasnaa sedum ubavi klasovi (obiËno na edno

steblo raste po eden klas). Potoa, sedum slabi,reËisi bez plod glavËiwa izrasnaa i gi izedoa uba-vite klasovi pËenica. Togaπ povtorno se razbu-div. ©to znaËat ovie soniπta?

Otkako faraonot zavrπi so zboruvaweto,maesnicite i mudrecite se zagriæija. Ne znaejaπto moæe da bide toa. No peharnikot razmisluva-πe i se seti! Mu se obrati na faraonot: "Se setivna neπto"- reËe toj. Moæebi peharnikot se setideka trebaπe da mu tekne pred dve godini. Bibli-jata veli deka peharnikot reËe: "Se setiv na moitegreπki".

"Faraonot im beπe lut na svoite slugi"- reËepeharnikot, "i glavniot pekar i jas bevme zatvore-ni. Tamu dvajcata sonivme soniπta. Imaπe tamueden mlad Ëovek koj ni kaæa πto znaËea tie. Na-πite soniπta se ispolnija toËno kako πto kaæatoj. Toj mu beπe rob na Potifar, kapetanot nagardata. Toj e Evrein".

Faraonot naredi: "Odi i dovedi mi go ovde."

Faraonot ne go znaeπe, nitu go qubeπe vistin-skiot Bog; nitu pak peharnikot. Tie im sluæea nadrugi bogovi. A sepak, sega go pravea toËno onakoe edinstveniot vistinski Bog go imaπe ispla-nirano. Bog vladee nad site lue, duri i nad oniekoi ne go sakaat, nitu Mu se posluπni. Vo BiblijataËitame deka sporedeni so Bog, lueto na zemjatase kako skakulci (Isaija 40:22). Moæebi sepraπuvaπ: "Zoπto Bog dozvoluva lueto da pra-vat loπi neπta?" Bog ne gi napravil lueto kakoroboti. Toj im dozvoluva da izberat. Toj i tebeti dava moænost za izbor. Moæebi denes ukradeneπto, izlaæa, go navredi drugarËeto, a Bog ne tespreËi, nitu pak te kazni. Toa ne znaËi deka nemoæe. No Toj e isto taka poln so qubov i trpeli-vost. Toj nekoe vreme Ëeka da se odvratiπ od gre-vot i da dojdeπ kaj Isus Hristos. Ako ne go storiπtoa, eden den, koga ¿e se sretneπ so Bog, Toj ¿e tisudi za sekoe loπo neπto koe si go napravil.Togaπ ¿e razbereπ deka Toj e vladetel; nema da jaizbegneπ kaznata za nitu eden tvoj grev. Biblijataveli deka po smrtta doaa Boæjiot sud. Togaπ site¿e vidat deka Bog e "blagosloveniot i edinstvenVladetel" (1. Tim. 6:15). Do toj moment Bog na lu-eto im dozvoluva da odberat kako ¿e æiveat.Meutoa, tie ne moæat da go pravat ona, πto Tojnema da im go dozvoli. Bog gi natera faraonot ipeharnikot da ja ispolnat Negovata volja.

Zamislete samo kolku beπe vozbuden Josifkoga ja dobi porakata. "Treba da odiπ vo palatata".Vednaπ beπe osloboden. Se izbriËi, se obleËe ibeπe odveden kaj faraonot.

Scena 2(Postavete go faraonot J34; Josif, J35;

peharnikot J33).

"Soniv son i nikoj od ovie ovde ne moæe da mikaæe πto znaËi"- objasni faraonot. "Sluπnavdeka ti moæeπ da gi razbereπ soniπtata i dakaæeπ πto znaËat tie."

Sluπajte vnimatelno kako odgovori Josif."Jas ne moæam da kaæam πto znaËi sonot"- reËetoj, "no Bog ¿e ti go kaæe znaËeweto na sonot".Peharnikot sigurno se seti deka Josif go kaæaistoto pred da mu go objasni negoviot son.

Faraonot mu gi povtori na Josif soniπtata,isto kako πto go napravi toa pred maesnicite imudrecite. Togaπ toj kaæa uπte neπto pove¿e zasoniπtata, otkolku koga gi raskaæa prviot pat."Nikogaπ vo Egipet ne sum videl takvi slabi kra-vi, kako onie vtorite koi izlegoa od rekata. Otka-ko slabite kravi gi izedoa dobrite kravi, tie s¡uπte ostanaa slabi i izgledaa πturo. Nemaπenikakva razlika otkolku porano." Togaπ farao-not prodolæi. "Im gi kaæav soniπtata na mae-snicite, no tie ne moæea da mi gi objasnat. "Bog mukaæuva na faraonot πto ¿e napravi"- reËe Josif(zabeleæete deka toj celo vreme zboruvaπe za svo-

jot Bog). "Dvata sona imaat isto znaËewe. Sedum-te ubavi kravi i sedumte ubavi klasovi se sedumgodini. Ovie sedum godini se dobri godini. Se-dumte slabi kravi i sedumte slabi klavËiwa ozna-Ëuvaat sedum loπi godini, sedum godini na glad.Toa e znaËeweto za koe kaæav deka Bog saka da mugo objavi na faraonot i da mu kaæe πto ¿e napraviToj." Togaπ Josif pojasni: "÷e ima sedum godinina golemo izobilstvo po cel Egipet. Æetvata ¿ebide poubava od koga bilo. ÷e ima mnogu pove¿ehrana otkolku πto ¿e im bide potrebna na lueto.No, po ovie sedum dobri godini ¿e sledat sedumgodini na glad. Niπto nema da rodi. (Moæebi ne-

maπe da ima doæd?) Gladot ¿e bide tolku golemπto lueto ¿e zaboravat deka imalo i dobri go-dini. ÷e bide mnogu loπo."

Josif beπe jasen vo toa deka toj moæe da go o-bjasni znaËeweto na sonot samo zatoa πto Bog mugo kaæa toa. Bog gi znae naπite misli i soniπta.Bog go znae znaËeweto na s¡. Toj znae πto ¿e sesluËi i πto ve¿e se sluËilo. Ako Bog ne znaeπes¡, ne moæeπe da bide vladetel nad s¡, zatoa πtoneπto ¿e moæeπe da go iznenadi. No Toj znae s¡s¡s¡s¡s¡.

20

Biblijata jasno veli deka gi znae duri i najmaliteneπta za tebe i za mene.

Sluπnete gi zborovite od Biblijata (proËi-

tajte go Psalmot 138:2-4). Ako ne go qubite GospodIsus, zarem ne gledate kolku ¿e bide straπno dase sretnete so ovoj Mo¿en Gospodar? Od Nego nemada moæete da skriete nitu eden grev. Toj znae durii za loπite pomisli, onie loπi neπta za koinikoj drug ne znae. Kakov Vladetel e Toj! Vie mom-Ëiwa i devojËiwa koi ste hristijani, zapomnetekolku e velik Bog. Vaæno e da se razmisluva zaNegovata veliËina i da mu se kaæe: "Gospode, tisi mnogu golem!" Samo Toj moæeπe da go kaæeznaËeweto na Ëudnite soniπta na faraonot.

Togaπ, Josif na faraonot mu dade nekolkusoveti. "Tvoite dva sona bea sliËni bidej¿i Bogsigurno ¿e go napravi toa. I, Bog ¿e go napravitoa naskoro. Faraonot treba da si najde Ëovek koj¿e bide dovolno mudar za da rakovodi so celataegipetska zemja."

Zamislete go Josif, zatvorenikot- Evrein, dabide tolku hrabar i da mu dava soveti na golemiotegipetski faraon! Koga gi pravime neπtata koi Bogsaka da gi pravime ... koga navistina Mu sluæime naGospod Hristos, a ne samo na lueto ... Toj ni ja davahrabrosta da gi kaæeme vistinskite neπta.

Josif prodolæi so sovetite. "Odberi takovËovek"- reËe toj, "i daj mu lue koi ¿e rabotat zanego. Vo tekot na sedumte godini izobilstvo, tre-ba da se sobira hrana i da se skladira. Togaπ, koga¿e dojdat godinite na gladot, ¿e ima hrana i luetood Egipet nema da gladuvaat."

Dodeka faraonot i negovite slugi go sluπaaJosifa, tie znaeja deka sovetot e dobar. Carot po-gledna na svoite slugi i reËe: "Moæeme li da naj-deme drug Ëovek kako ovoj?" Toj pokaæa na Josifi dodade: "Duhot Boæji e vo nego."

Prvo Potifar, potoa upravnikot na zatvorot,sega faraonot ... site sfatija deka Gospod e so Josif.

Faraonot mu reËe na Josif: "Bidej¿i Bog ti gopokaæa seto ova, sigurno nema drug koj e pomudarod tebe. Ti ¿e bideπ toj Ëovek za kogo ti mi kaæada go postavam za upravnik nad Egipet. Samo jas ¿ebidam pogolem od tebe. Ti ¿e bideπ vtor po vlast.

(Otstranete go Josif J35; peharnikot J36;

postavete go Josif J36).

Faraonot go izvadi prstenot od rakata i go sta-vi na prstot na Josif. Prstenot beπe simbol namo¿, na avtoritet. Onoj koj go noseπe imaπe pravoda se potpiπuva i da nareduva vo imeto na faraonot.Togaπ, Josifa go oblekoa vo ubavi obleki, kakviπto nosea princovite. Faraonot mu stavi okoluvratot zlatno sinyirËe i mu dade na podarok kolai kowi. Sega Josif sigurno si misleπe deka tojsonuva! Izgledaπe deka negoviot æivot beπe is-polnet so soniπta, no ova ne beπe son. Toj beπe

izvaden od zatvor, doveden vo palata i naznaËenza vladetel - s¡ vo eden den!

Faraonot naredi koga Josif se vozeπe so kola-ta po celata zemja, negovite slugi da vikaat: "Po-klonete mu se!" I taka pravea. Moæebi na poËe-tokot Egip¿anite mu oddavaa Ëest na Josif zatoaπto bea primorani da go pravat toa. No sigurnobrzo nauËija da go sakaat, zaradi toa πto toj gopraveπe za niv.

Beπe edna Ëudna situacija - Evrein koj vladeeπevo Egipet. Bog ne vladeeπe samo vo Hanaan, vlade-eπe i vo Egipet. Toj vladee nasekade. Moæete lida mi kaæete nekoja daleËna zemja? (Dozvolete im

na decata da zemat uËestvo). Da, Toj vladee i ta-mu. Biblijata ni kaæuva deka ne moæete da pobe-gnete od Nego (Psalm 138:7-10). Toj vladee nasekade,bidej¿i Toj e nasekade i vladee zasekogaπ. Kolkue velik naπiot Bog!

Scena 3(Postavete go Josif, J37; pisarot J38).

Sigurno Josif beπe ohrabren od toa πto Boge so nego i vo Egipet. Toj imaπe mnogu vaæna iteπka rabota. Za vreme na godinite so dobraæetva, toj trebaπe da organizira mnogu od nea dabide skladirana. Na krajot, se sobra tolku mnogu rod,πto beπe nevozmoæno da se vodi smetka za s¡! Bogisprati dobri æetvi - Toj ne samo πto vladee nadlueto, Toj vladee nad s¡ - duri i nad vremeto.

Dojdoa godinite na glad. Koga snema hrana, lu-eto poËnaa da doaaat kaj faraonot, a toj gi pra-¿aπe kaj Josif. Josif beπe nareËen guverner nadEgipet. Toj gi otvori skladovite i poËna na lu-eto da im prodava hrana. Gladot dopre mnogu po-daleku od Egipet. Naskoro lue od drugi zemjipoËnaa da doaaat kaj Josif za da kupat hrana,bidej¿i Biblijata veli: "gladot beπe straπen vocelata zemja". Slugite na Josif sigurno vodeasmetka za toa kolku hrana e prodadena.

Eden den, dodeka Josif beπe zafaten so proda-vawe hrana, vide nekoi lue od druga zemja koi doj-doa vo skladot. Toa beπe edna grupa od deset lue.Tie dojdoa pred Josif i mu se poklonija so licatado zemja. Koi bea tie? Da, toa bea bra¿ata na Josif.

Moæete li vo ova da vidite del od Boæjiot plan?Bog gi izbra decata na Izrael (semejstvoto na

21

Jakov) da bidat lueto preku koi eden den ¿e dojdeSpasitelot, stotici godini podocna. Bog se osi-guri deka tie nema da stradaat za vreme na gladot.Toj ne sakaπe da dozvoli da bidat izbriπani. Ko-ga ¿e dojdeπe opredelenoto vreme, Bog ¿e go ispra-teπe Svojot edinstven Sin da se rodi vo evrejskosemejstvo. Da, Bog vladee i go ispolnuva Svojotplan. Toj prodolæi da gi podgotvuva neπtata takaπto Negoviot Sin da dojde vo vistinskoto vreme.Isus Hristos dojde vo svetot. Toj æiveeπe sovr-πen æivot. Toj umre na krst i beπe kaznet za na-πiot grev. Toj pak voskresna i e æiv zasekogaπ.Ova beπe Boæjiot plan za spasenie. Toj go napra-vi toa za ti da moæeπ da bideπ vo Boæjoto car-stvo. Bog vladee nad celiot svet, no isto taka vla-dee i vo srcata na lueto - Negovite lue. Koga ¿epoveruvaπ vo Gospod Isus kako vo svoj Spasitel,Bog stanuva Vladetel vo tvojot æivot. Ti ¿e gosakaπ i ¿e mu bideπ posluπen. Ti ¿e bideπ oslo-boden od carstvoto na Satanata i ¿e bideπ posta-ven vo Boæjoto carstvo. Seto ova e moæno, bidej¿iBog vladeeπe nad s¡ πto se sluËuvaπe. Toj napravis¡ za da se osiguri deka semejstvoto na Jakov ¿epreæivee.

Vo Boæjoto vreme, sinovite na Jakov dojdoabaraj¿i hrana.

Scena 4(Otstranete go Josif J37; postavete go Josif

J40; bra¿ata J41).

Josif vednaπ gi prepozna. Negovite bra¿a! Notoj ne im kaæa deka... a i tie ne go prepoznaa. Kogago vidoa posleden pat, toj imaπe osumnaeset, ilidevetnaeset godini. Sega imaπe trieset i devet.Beπe obleËen kako Egip¿anec. Go zboruvaπeegipetskiot jazik. I, toj im se obrati grubo:

"Od kade dojdovte?" - praπa Josif preku preve-duvaË, koj im se obrati na bra¿ata na hebrejski.

(Postavete go preveduvaËot J39).

"Doaame od zemjata Hanaan, da kupime hrana"-odgovorija tie. PreveduvaËot mu go prevede toana Josif.

Biblijata veli: "I Josif se seti..." ©to mi-slite, na πto se seti? Na soniπtata! Soniπtataod pred dvaeset godini se ovistinija. "Jas mislamdeka ste πpioni"- reËe toj. "Dojdovte da viditekolku nastradal Egipet od gladot." "Ne, gospoda-

ru" - odgovorija tie, "tvoite slugi dojdoa da kupathrana. Site nie sme sinovi na eden Ëovek. Nie smeËesni lue. Tvoite slugi ne se πpioni." Zamisletesi, samite se narekoa slugi na Josif! No, tie gozneja samo kako "guverner na Egipet". Josif gruboim odgovori: "Sepak mislam deka ste πpioni."

Nivniot odgovor beπe navistina iskren iËesen. "Tvoite slugi se site bra¿a" - rekoa tie,"sinovi na eden Ëovek vo zemjata Hanaan. Nie domaimame uπte eden pomlad brat, so tatko ni. A edenbrat ve¿e go nemame. (Toa znaËeπe isto kako da

kaæea "toj e mrtov".)

Na Josif mu beπe milo da doznae deka tatko mue s¡ uπte æiv. I deka Benjamin e dobar. No toj pakreËe: "Sepak mislam deka ste πpioni. Ako sakateda mi dokaæete deka ne ste, ispratete po nego idovedete mi go vaπiot pomlad brat da vi sepridruæi ovde. Eden od vas moæe da se vrati doma ida go dovede. Drugite ¿e bidete zadræani vo zatvor,dodeka ne se vrati isprateniot. Ako ne sakate da gonapravite ova, ¿e znam deka ste πpioni."

Za da im dade vreme da razmislat za seto toa,Josif gi Ëuvaπe vo zatvor tri dena.


Koga Josif gi izvadi od zatvorot, beπe poqu-bezen so niv.

Scena 5(Postavete gi bra¿ata J9, J11, J15, J12, Josif, J37).

"Reπiv da zadræam ovde samo eden od vas, a dru-gite moæete da si odite."- reËe toj, i dodade: "I jasgo slavam Bog". Toa znaËeπe isto kako da im kaæe-πe: "Zaradi toa πto go qubam Bog ¿e vi pokaæammilost." Se razbira, tie ne zasluæuvaa milost. NoJosif sakaπe da im pokaæe milost i pokraj s¡.

"Ako ste navistina Ëesni lue, ¿e mi dozvoliteda zadræam eden od vas ovde, vo zatvor. Ostanatitemoæete da si ja zemete hranata i da si otidete kajsemejstvata. No, ako sakate da mi ja dokaæete va-πata Ëesnost, dovedete mi go vaπiot najmlad brat.Togaπ ¿e znam deka ne ste πpioni i nema da umre-te." Kaznata za πpionite beπe smrt i ne e Ëudo πtobra¿ata bea uplaπeni. Tie poËnaa da zboruvaatza toa pred Josif. Tie ne ni pomislija deka toj gorazbiraπe nivniot jazik! "Navistina sme vinovniza naπiot brat"- rekoa tie. "Koga go vidovme ne-

22

goviot strav i go sluπnavme negovoto vikawe, niene sakavme da se smiluvame. zatoa n¡ snajde ova."

Togaπ progovori Ruvin: "Zarem jas ne vi rekovda ne mu nanesete zlo? No vie ne sakavte da me po-sluπate. Sega, da umreme li zaradi toa πto ste vievinovni za negovata smrt?" Tie s¡ uπte ne mu veru-vaa na ovoj guverner. Se razbira, Josif go razbrasekoj zbor koj go progovorija i znaeπe deka seraspravaat za vremeto koga go prodadoa. Koga tojse zavrte i izleze od sobata, tie ne znaeja deka tojgo napravi toa bidej¿i ne moæeπe da gi zadræisolzite.

(Otstranete go Josif, J37).

Ovde gledame Ëovek vo Ëie srce i æivot vlade-eπe Bog. Bra¿ata zasluæuvaa kazna. Tie ne zaslu-æuvaa æito, ne zasluæuvaa qubeznost. No Josifgi qubeπe. Ova beπe moæno samo zatoa πto Josifmu pripaaπe na Bog i Bog vladeeπe vo negoviotæivot. Moæebi i ti denes znaeπ deka Bog trebada vladee i vo tvoeto srce. Zarem ne si videl malkuod Boæjata veliËina? Da se greπi protiv Nego emnogu seriozna rabota. ÷e bide straπno da sesretneπ so Nego, ako Toj ne e vladetel vo tvoetosrce. Treba uπte denes da dojdeπ kaj Gospod Isus.Toj moæe da ti gi prosti site grevovi i da tevovede vo Boæjoto carstvo. Toj zatoa umre. Togaπ¿e mu pripaaπ na Bog, ¿e moæeπ da Go qubiπ ida Mu bideπ posluπen - isto kako Josif. Meutoa,Josif sfati deka bra¿ata trebaπe da nauËatnekoi teπki lekcii. I taka, koga se vrati, gozadræa Simeon i naredi da go vrzat i da go odvedatv zatvor. Drugite bra¿a platija za æitoto i trgnaakon doma.

»udesno e i prekrasno kako Bog gi naredi ra-botite - a s¡ uπte ne sme ja zavrπile istorijata!Samo Bog moæe da go napravi toa, bidej¿i Toj eedinstveniot koj vladee nad s¡. Toj ja ima seta mo¿.

Gi znae site raboti. No kako stoiπ so Nego? Temolam, nemoj da si misliπ deka ne e vaæno akoprodolæiπ da odiπ po tvojot pat. Eden den ¿e mo-ra da se sretneπ so Nego. Zoπto ne dojdeπ pri I-sus sega i da mu kaæeπ deka sakaπ da gi srediπrabotite meu tebe i Bog? Biblijata veli dekaBog go napravi Gospod Isus Princ i Spasitel, zalueto da moæat da se odvratat od grevot i da imbide prosteno (Dela 5:31). Baraj od Nego Toj da tiprosti. Togaπ Bog ¿e bide tvoj Bog i tvoj Car.

MomËiwa i devojËiwa, koi ste hristijani, bla-godarete mu na Bog za toa πto e tolku golemVladetel. Razmisluvajte za Negovata veliËina ikaæete mu: "Kolku si mo¿en"! Dodeka go slavite,razmisluvajte za naπiot stih za napamet: "NaπiotBog e gore na neboto; na nebesata i na zemjata vrπis¡, πto saka." Psalm 113:11


1. Koga peharnikot se seti na Josif?2. Zoπto Josif moæeπe da go protolkuva sonot

na faraonot?3. Kako znaeme deka Bog vladee?4. Kade Bog vladee?5. Zoπto Bog sakaπe da bide siguren deka decata

na Izrael ¿e bidat zaËuvani?6. Koe beπe znaËeweto na sonot na faraonot?7. Kako faraonot se podgotvi za gladot?8. ©to ni pokaæuva deka Bog vladeeπe nad mi-

slite i stavovite na Josif?9. Ako Bog vladee nad s¡, zoπto togaπ ima tolku

grev i zlo?10. Koga sekoj ¿e se sretne so Bog?11. Koi se edinstvenite lue koi ne treba da se

plaπat da se sretnat so Nego?12. Koga ¿e zavrπi Boæjoto vladeewe?

BOGVLADEE

23

LEKCIJA 5

Josif se griæi za svoeto semejstvo

Bibliski tekst: 1. Mojs. 42:27-45:281. Mojs. 47:121. Mojs. 50:15-21

Centralna vistina: Boæjoto Slovo vetuva: "S¡im vrvi na dobro na onie koigo qubat Bog" (Rim. 8:28).

Primena: za spasenite deca: veruvajtevo ova prekrasno vetuvawe.za nespasenite deca: mora dapoveruvate vo Hristos akosakate ova vetuvawe da e iza vas.


PoËetok: Pravewe sloæuvalka.


1. Josif gleda kako se razviva Boæjiot plan- CV.

2. Bra¿ata gi naoaat parite vo vre¿ite -CVN.

3. Mu kaæuvaat na Jakov πto se sluËi.4. Podocna se vra¿aat vo Egipet.6. Jakov e skrπen koga Benjamin zaminuva -

CVS.7. Egipetskiot glasnik go pronaoa srebre-

niot pehar.8. Site se vra¿aat kaj Josif - CVN.

Kulminacija

9. Josif se otkriva koj e.10. Bra¿ata se uplaπeni.11. Josif im kaæuva deka toa beπe Boæjiot

plan - CVS.

ZakluËok

12. Jakov doaa vo Egipet i site se zgriæeni- CVS / CVN.

Stih za napamet: "Znaeme deka na onie πto goqubat Bog, s¡ im vrvi na do-bro" (Rim.8:28).

Vizuelni pomagala: Upotrebete gi figurite J40;J42-J51; J11, J12 i J15.

VOVED

Dali nekogaπ ste sostavuvale sloæuvalka?Nekoi se mnogu komplikuvani i e teπko da se vidikako da se sostavat site parËiwa. I æivotot naJosif beπe takov.

(Postavete ja figurata J40).

Del od negoviot æivot voopπto nemaπe smis-la. Koga stana guverner na Egipet, sigurno se setina soniπtata koi gi imaπe kako momËe. PoËna darazbira zoπto Bog gi dozvoli ovie teπki godinivo Egipet. Moæete li da mi kaæete zoπto Bog gidozvoli tie teπkotii? (Prodiskutirajte so de-

cata - kaæete im deka na toj naËin se zasili verata

na Josif, go nauËi egipetskiot jazik i pismo, gi

razbra æivotite na bogatite i na siromasite.)

Bog raboteπe vo seto toa so qubov i mudrost. VoBiblijata ima vetuvawe koe ni kaæuva deka Boggo pravi toa za site svoi Ëeda. "Znaeme deka naonie πto go qubat Bog, s¡ im vrvi na dobro"(Rim.8:28). Bog e Vladetel nad s¡, i zatoa moæesite raboti da bidat za naπe dobro, vo tvojot æi-vot i vo æivotot na Josif.

Scena 1(Postavete go bratot, figurata J42, i vre¿ata

so æito, figurata J43).

Meutoa, negovite bra¿a, ne gledaa mnogu do-brini pred sebe. Tie se vra¿aa doma, bez Simeon.

Na mestoto kade πto zastanaa da preno¿uvaat,eden od niv otvori edna vre¿a, za da zeme malku æitoza magareto. "Videte go ova"- izvika toj, "vo vre-¿ata ima srebrenici." Bra¿ata se zavrtea eden kondrug, tresej¿i se od strav. "©to e ova πto ni gonapravi Bog?" - se praπuvaa tie. Sekogaπ koganeπto ¿e trgneπe naopaku, bra¿ata mislea dekagi stignala kazna. Sekoj od niv imaπe vinovnasovest. Bog n¡ sozdal mene i tebe so sovest. Taa eeden tivok glas vo nas koj ni pokaæuva koga greπime.Tvojata sovest e taa koja koga si legnuvaπ naveËerte potsetuva na loπoto πto si go napravil. Imaπli denes vinovna sovest, dali sega razmisluvaπda napraviπ neπto loπo, ili sakaπ da skrieπneπto loπo koe si go napravil? Ima samo edenlek za vinovnata sovest. Bog isplanira naËin zati da moæeπ da go popraviπ loπoto. Sluπneteπto veli Toj vo Biblijata: "... krvta Hristova ...¿e ja oËisti sovesta naπa od mrtvi dela za da Musluæime na æiviot i vistinski Bog" (Evreite

9:14). Isus Hristos, Edinstveniot Boæji Sin jazede tvojata vina i osuda koga umre na krstot. SamoToj moæe da ti go odzeme grevot i da ja oËisti tvo-jata vinovna sovest. Mora da poveruvaπ vo GospodIsus za Toj da go napravi toa. Togaπ moæeπ da Go

24

qubiπ i da Mu sluæiπ na Bog. Ako tvojata vino-vna sovest te maËi, sakaπ da poveruvaπ vo Hris-tos, no ne znaeπ kako, ¿e mi bide drago da porazgo-varam so tebe za ova. Nemoj da si odiπ koga ¿e zavrπisostanokot. Mnogu e vaæno da znaeπ kako moæeπda poveruvaπ vo Isus Hristos. (UËitele, odredete

mesto kade πto decata koi sakaat da razgovara-

at so vas moæat da ve najdat po sostanokot).

Prekrasno e da se bide sloboden od vinata, nobra¿ata na Josif s¡ uπte razmisluvaa za nivniotgrev. Izgledaπe kako toj postojano da gi sledi.

Koga se vratija doma, s¡ mu objasnija na tatko im."»ovekot koj e guverner na zemjata beπe grub spremanas"- rekoa tie. Tie mu ja raskaæaa na tatko im celatasluËka, objasnuvaj¿i zoπto Simeon ne se vrati so niv.

Scena 2(Postavete go Jakov, figurata J44; bra¿ata,

figurite J9, J11; J12; J15).

"Toj reËe deka sme πpioni. Mu rekovme: 'Ne,nie sme Ëesni lue'. Toj reËe deka nema da ni pove-ruva dodeka ne mu go odvedeme naπiot najmal brat.Koga ¿e go napravime toa, ¿e ni poveruva i ¿e gooslobodi Simeon."

"Ne" - reËe Jakov. "Nikogaπ nema da go odvede-te Benjamin tamu. Mi gi zemate od mene moitedeca. Josif go nema. Simeon go nema. A sega sakateda mi go zemete i Benjamin? Nikogaπ!" (Od 1. Mojs.

42:36-38.) Ruvin reËe deka toj ¿e bide odgovorenda go dovede Benjamin nazad zdrav i æiv. No Jakovkaæa: "Ne! Negoviot brat e mrtov, a ako mu se slu-Ëi neπto i na Benjamin, ¿e umram od taga."

Ve¿e ne zboruvaa za toa, s¡ dodeka ne im privr-πi hranata koja ja donesoa od Egipet. Site razmi-sluvaa, no nikoj ne zboruvaπe za toa πto trebaπeda go napravat. Eden den Jakov reËe: "Odete pakvo Egipet i kupete uπte hrana".

(Postavete go Benjamin, figurata J8).

Sega progovori Juda. "Nema zoπto da odime akoBenjamin ne moæe da dojde so nas. »ovekot reËedeka nema duri da saka da n¡ vidi ako se vratimebez Benjamin."

I taka, pak se raspravaa za istata rabota. JakovreËe deka Benjamin ne moæe da odi. Juda kaæa dekaBenjamin mora da od. "Zoπto mu kaæavte na Ëove-kot deka imate pomal brat?"- gi praπa Jakov.

"Bidej¿i n¡ praπa. Od kade da znaeme deka ¿ekaæe: 'Dovedete go ovde'?" - odgovori Juda. TogaπJuda veti deka liËno ¿e bide odgovoren za sigurno-sta na Benjamin.

Koga Jakov uvide deka semejstvoto ¿e poËne damu gladuva ako ne kupat hrana, znaeπe deka nemadrug izlez. "Odete" - reËe toj, "no odnesete mu na tojËovek podarok." Jakov napravi paket vo koj stavimed, zaËini, orevi i nekoi drugi neπta; im kaæana sinovite da zemat dvojno pove¿e pari - pari koitrebaπe da gi vratat i pari za hranata koja sakaada ja kupat za doma.

Koga zaminuvaa, Jakov reËe: "I neka Semo¿ni-ot Bog vi dade milost pred Ëovekot, za toj da giisprati nazad Simeon i Benjamin." Togaπ, nataæen,dodade: "Ako gi zagubam decata, neka gi zagubam".


Kutriot Jakov! Za nego izgledaπe nevozmoænoneπto da mu trgne na dobro. Toj go qubeπe Bog,no æivotot beπe tolku teæok. Ako si Boæjo Ëedo,niπto nema da go promeni vetuvaweto od Bibli-jata deka Bog s¡ vodi na dobro.

Koga aptekar pravi lek, upotrebuva mnogu pre-cizni, toËni merki. Toj stava edna kapka od neπto,ja meπa so malku prav od neπto drugo, dodava uπteneπto, na krajot, ima ubav lek. Ako stavi od neπtomnogu pove¿e, ¿e stane otrov, a ne lek, no zatoavnimava i raboti toËno. Bog taka se odnesuva konsekoe Svoe Ëedo. Toj znae kolku problemi da doz-voli, odbira koga da dade radost. Seto toa sobranozaedno, go koristi da vodi s¡ na dobro - da gi na-pravi Negovite Ëeda posliËni na Gospod Isus.Ako si hristijanin, veruvaj vo vetuvaweto i imajdoverba vo Bog i togaπ koga ima smrten sluËaj votvoeto semejstvo, koga si bolen, koga imaπ golemiproblemi doma ili v uËiliπte. Ponekogaπ e teπ-ko da se ima doverba vo Bog, koga æivotot izgledamnogu teæok. Taka se Ëuvstvuvaπe Jakov koga gogledaπe Benjamin kako zaminuva so negovite dru-gi sinovi. Koga Josif vide kako doaaat negovitebra¿a, vednaπ zabeleæa deka Benjamin e so niv.Josif go povika svojot sluga, Ëovekot kojrakovodeπe so negovata ku¿a. "Podgotvi s¡ za ovielue napladne da ruËaat vo mojata ku¿a" - naredi toj.

Scena 3(Postavete gi bra¿ata, figurite J8; J9; J11; J12;

J15; Simeon, figurata J16; preveduvaËot, J39).

25

Koga bra¿ata bea isprateni vo domot na Josif,tie bea uplaπeni. "Toa e zaradi parite vo naπitevre¿i" - rekoa tie. Se obidoa na upravnikot da mugo objasnat toa, no toj ne im obrna mnogu vnimanie,velej¿i deka nemu mu e plateno. Tie se poËuvstvu-vaa podobro koga od zatvorot im go dovedoa Simeon.

(Postavete go Josif, figurata J37).

Koga dojde Josif, tie mu go dadoa podarokotod tatko im i mu se poklonija do zemja,

"Dali e tatko vi æiv i zdrav?" - praπa toj.

"Tvojot sluga, naπiot tatko e zdrav"- odgovo-rija tie, pak poklonuvaj¿i se.

Josif pogledna kon Benjamin i praπa: "Ova li evaπiot najmal brat, za kogo mi zboruvavte? Bog nekabide dobar kon tebe, sinko moj"- mu reËe toj na Ben-jamin i brgu izleze. Nikoj ne znaeπe deka toa gonapravi bidej¿i ne moæeπe da gi zadræi solzitezaradi seto πto go sluπna i vide. Otkako se vratiJosif, posluæija jadewe. Josif im dade da jadat odhranata koja ja jadeπe toj, a na Benjamin mu dadoa petpati pove¿e otkolku na drugite! za vreme na jadeweto,site se razveselija. Podocna istiot den go dobija onaπto go baraa i platija za hranata. Bra¿ata preno-¿evaa vo Egipet i slednoto utro trgnaa za doma.


Moæete li da ja zamislite nivnata radost? Si-meon beπe so niv. Benjamin beπe so niv. S¡ beπevo najdobar red.

No, neπto se sluËi pred da zaminat, za koe bra¿atane znaeja niπto. Josif go imaπe isplanirano setotoa. Na upravnikot na negovata ku¿a toj mu zapove-da: "Povtorno vrati gi parite vo nivnite vre¿i"-reËe toj, "a zaedno so parite, vo vre¿ata na najmla-diot stavi go i mojot srebren pehar."

S¡ uπte beπe rano nautro. Bra¿ata πtotukunavlegoa vo poleto nadvor od gradot, koga vidoaeden Ëovek kako doaa po niv. Tie go prepoznaa dekae slugata na Josif. Toj povika po niv da zastanat.

Scena 4(Postavete gi bra¿ata, figurite J15; J9; J11; J12;

Benjamin, J8).

"Zoπto vrativte so zlo na dobrinata? Zoπto goukradovte srebreniot pehar na mojot gospodar?"- gi praπa toj.

(Postavete go Egip¿anecot - slugata, figurata

J45 i bratot J42).

Lueto znaeja deka toa ne e vistina. "Zoπtoveliπ taka?" - praπaa tie. "Da ne dade Gospod danapravime takvo neπto. Nie gi vrativme paritekoi gi najdovme vo naπite vre¿i. Zoπto misliπdeka sme go ukrale srebreniot pehar na tvojotgospodar? Pretresi n¡. Ako go najdeπ peharot kajnekoj od nas, togaπ moæeπ slobodno da go ubieπ,a nie ostanatite ¿e ti bideme robovi." Tie beanavistina naluteni πto gi obvinuvaat za takvoneπto.

"Samo onoj, kaj koj ¿e go najdam peharot, ¿e stanemoj rob" - reËe Egip¿anecot. "Drugite moæete dasi odite slobodni."

(Postavete gi vre¿ite, figurite J43; J46- J50, pred

figurata J45, postavuvaj¿i gi edna po edna, a

vre¿ata so peharot postavete ja posledna).

PoËna pretresot. PoËnuvaj¿i so Ruvin, najsta-riot, sekoj Ëovek ja otvori svojata vre¿a. Slugatana Josif od Ruvin se zadræa kaj Simeon, kaj Levi,kaj Juda, kaj Dan, kaj Neftah, kaj Aπer, kaj Isahar,kaj Zebulon ... kaj Benjamin. I tamu go najde peha-rot! ©to mislite, kako se Ëuvstvuvaa? Moæeπeli da im se sluËi neπto poloπo?

Scena 5(Postavete go Josif, figurata J40; prevedu-

vaËot, figurata J39; zapisniËarot, J38; Ben-

jamin, figurata J5; bra¿ata, figurata J41).

Tresej¿i se od strav bra¿ata gi zavrzaa vre¿iteso æito i se vratija vo gradot kaj Josif. Toj giËekaπe. Tie padnaa na zemjata pred nego. Toj imse obrati so lutina: "©to napravivte? Zarem mis-levte deka nema da doznaam koj mi go ukrade sre-breniot pehar?"

Juda progovori vo imeto na site niv: "©to mo-æam da mu kaæam na mojot gospodar? Kako da zbo-ruvam? ©to da napravime za da dokaæeme deka nesme vinovni? Bog ni go pokaæa naπiot grev. Nemaπto da se pravi, site ¿e ti staneme robovi" (od 1.

Mojs.44:16).

Tie ne go ukradoa peharot, no sepak se Ëuvstvuvaavinovni. Vinata za toa kako pred mnogu godini seodnesoa kon svojot brat s¡ uπte beπe so niv. Imali grev koj se obiduvaπ da go pokrieπ, no ne

26

moæeπ da go zaboraviπ? Tvojata vinovna sovestti kaæuva deka neπtata ne se pravilni. Ti sivinoven pred Bog. Mora da dojdeπ kaj Gospod Isusi da mu kaæeπ deka si vinoven. Veruvaj mu deka ¿eti go odzeme grevot i vinata.

Toj ¿e ja "oËisti naπata sovest od delata koivodat vo smrt". Ti ¿e poËneπ da go qubiπ Bog i ¿eznaeπ deka Toj ¿e vodi s¡ vo tvojot æivot na dobro.Bra¿ata na Josif ne moæea da vidat niπto dobrovo ona πto im se sluËuvaπe, dodeka stoeja prednego, tresej¿i se od strav. "Ne" - reËe Josif, "Nemasite da ve zemam za robovi. Samo onoj vo Ëija vre¿ase najde peharot. Ostanatite moæete da si oditepri tatko vi so mir."

Moæebi Juda se dobliæi poblisku do Josif itivko progovori. Moæebi toj ne sakaπe Egip¿aniteda go Ëujat ona πto sakaπe da go kaæe. "Te molam,dozvoli mi da objasnam" - reËe toj, "i nemoj da se na-lutiπ". Juda go potseti Josif na nivnata prva posetai na praπawata za nivnoto semejstvo. Kako mu rekoadeka Benjamin ne moæe da go napuπti tatko mu,bidej¿i negoviot brat beπe mrtov i ako neπto mu sesluËi na Benjamin, tatko im sigurno ¿e umre. Togaπtoj mu kaæa kako Jakov, nivniot tatko beπe reπenBenjamin da ne odi, osobeno poradi toa πto edniotsin beπe "raskinat na parËiwa" koga go napuπtidomot, pred mnogu godini. Niπto ne smeeπe da mu sesluËi na Benjamin! Juda zavrπi so zborovite: "Akose vratime kaj tatko ni i Benjamin ne e so nas, toj ¿eumre. Nie ¿e sme vinovni za toa πto naπiot tatko¿e umre od taga. Jas vetiv deka, ako Benjamin ne sevrati doma, jas ¿e bidam zasekogaπ vinoven. Sega, temolam, doz-voli mi jas da ti stanam rob, a puπti goBenjamin da si odi doma." Kolku beπe sega Judapoinakov od vremeto koga predloæi da im go prodadatJosif na trgovcite! Josif pogledna naokolu, konEgip-¿anite koi bea vo sobata zaedno so niv. "Izlegu-vajte site" - naredi toj.

(Otstranete gi figurite J38 i J39. Postavete

go Josif, figurata J37, otstranuvaj¿i ja J40).

Josif i bra¿ata bea ostaveni nasamo. Josif ve¿ene se obiduvaπe da gi skrie Ëuvstvata. PoËna glas-no da plaËe. Bra¿ata sigurno se zaËudija zoπtoguvernerot se odnesuva na takov naËin. Koga Josifmoæeπe da zboruva, im se obrati na bra¿ata soslednive zborovi:

"Jas sum Josif. Vistina li e deka tatko mi e s¡uπte æiv?"

Biblijata veli deka tie ne moæea da odgovorat.Bea preplaπeni. Tie bea i porano uplaπeni, nosega bea poisplaπeni od koga bilo. Josif! Tie sesetija kako se odnesoa sprema nego. Sega tie beavo negova vlast. ©to ¿e napravi? Tie ne go znaejaplanot na Josif.

"Ve molam, pribliæete se"- reËe Josif. Nego-viot glas ve¿e ne beπe grub, tuku qubezen. Bra¿a-ta mu se pribliæija, a Josif im objasni:

"Jas sum Josif, vaπiot brat, koj vie go proda-dovte vo Egipet. Ne plaπete se i ne griæete se.Vsuπnost, Bog beπe toj koj me isprati ovde." SegaJosif moæeπe da pogledne nanazad i da vidi kakoBog izvel na dobro s¡ πto toj so maka go pomina."Bog me isprati ovde za da spasuvam æivoti"- reËetoj. "Bog me isprati pred vas za da ve spasam vas ivaπite semejstva od smrt so glad."

Josif znaeπe za narodot za koj Bog reËe oti ¿edojde od negoviot tatko, Jakov; negoviot dedo,Isak; negoviot pradedo, Avraam. Bog ne sakaπeda dozvoli ovoj narod da umre od glad ili na drugnaËin. Bog beπe reπen da gi odræi svoite vetu-vawa za da go blagoslovi svetot preku ovoj narod.Boæjiot Sin trebaπe da se rodi od toj narod.

Ova beπe prekrasen plan. Site Boæji planovise dobri i mudri. Ako si Negovo Ëedo, toj i za tebeima plan. Toa e dobar plan i Toj ¿e go ispolni.Negovite planovi ne se samo idei koi moæebi ¿ese ostvarat, Negovite planovi ¿e se ostvarat! Po-nekogaπ nie ne moæeme da razbereme zoπto Bogdozvoluva da se sluËuvaat nekoi neπta, moæebi inema da razbereme s¡ dodeka ne otideme na neboto.No Bog ima dobra priËina da go dozvoli seto onakoe ti se sluËuva.

Josif ne moæeπe da razbere koga vrveπe nizteπkotiite, no sega s¡ mu beπe jasno. I toj se obideda im objasni na bra¿ata, za i tie da razberat. "Nebevte vie koi me prativte ovde, tuku Bog"- objasniJosif.

Pred da moæat da kaæat uπte neπto, Josif imgi kaæa negovite planovi. "Pobrzajte i otidetedoma, kaj tatko mi. Kaæete mu s¡ za mene. Kaæetemu deka jas vi kaæav da go dovedete vo Egipet. ÷eæiveete tuka, blisku do mene. Site vie, dovedetegi vaπite semejstva. Jas ¿e se pogriæam za vas votekot na gladot... slednite pet godini."

Kolku vozbuduvawa! Imaπe uπte solzi. Pove¿etobea solzi radosnici. Josif gi bakna site svoi bra¿a.Najposle, tie pak trgnaa kon doma. No ne samo sohranata koja dojdoa da ja kupat, tuku so mnogu pove¿ehrana, pari, novi obleki, koli i magariwa.


"Josif e s¡ uπte æiv i e guverner vo Egipet" -mu kaæaa tie na tatko im, Jakov. Beπe teπko dase poveruva vo toa, no koga Jakov gi vide site neπ-ta koi gi donesoa, znaeπe deka e vistina.

Kolku beπe prekrasna povtornata sredba voEgipet! Josif go odræa svoeto vetuvawe da sepogriæi za site nivni potrebi, dodeka tie æive-eja tamu (1. Mojs. 47:12). Za Jakov i negovoto semejstvo,izgledaπe kako Josif da se vratil od mrtvite.Sigurno vidoa deka Bog go ispolni Svojot dobarplan. Site Negovi planovi se dobri - duri i kogane moæeme da gi razbereme. Dali se Ëudiπ zoπtoti se sluËuvaat nekoi raboti? Ako si spasen, to-gaπ ova vetuvawe e za tebe. NauËi go. Veruvaj vo nego,

27

duri i koga ne go razbiraπ. Ova e osobeno vetuvaweza onie koi go qubat Bog kako Josif. Moæebi siposliËen na bra¿ata koi bea vinovni. Ako Bog tipokaæal deka si zgreπil protiv Nego, togaπodvrati se od tie loπi neπta koi te dræatpodaleku od Bog. Poveruvaj vo Gospod Isus da tigo prosti grevot uπte denes. (Povtorno proËitajte

Evreite 9:14). Toj ¿e gi odzeme od tebe tvojot grevi vina, i togaπ ¿e moæeπ da go qubiπ Bog.Prekrasnoto vetuvawe od Rimjanite 8;28 ¿e bidei za tebe. (Bi bilo ubavo da imate nekolku momenti

tiπina, vo koja decata ¿e moæat tivko, vo srca-

ta da mu odgovorat na Bog).


1. Ako si Boæjo Ëedo, koe e Boæjoto vetuvawe πto¿e ti pomogne da Mu veruvaπ koga si vo nevola?

2. Koga prvpat se vratija od patuvaweto vo Egi-pet, πto najdoa bra¿ata vo vre¿ite?

3. Zoπto bra¿ata mislea deka Bog gi kaznuva?4. ©to reËe Josif deka treba da napravat bra¿ata

pred toj da im go oslobodi Simeon?5. Koj e edinstveniot lek za vinovnata sovest?6. ©to kaæa otprvo Jakov na toa deka Benjamin

treba da odi vo Egipet?7. Kaj koj od bra¿ata se najde srebreniot pehar?8. Zoπto se ponudi Juda toj da stane rob namesto

Benjamin?9. ©to napravija bra¿ata koga Josif im se pret-

stavi?10. Zoπto Josif ne gi obvinuvaπe bra¿ata za toa

πto mu go napravija?11. ©to go uveri Jakov deka Josif e navistina

æiv?12. ©to ¿e napravi Bog za onie koi mu veruvaat?

1 Numeriraweto na Psalmite e spored Biblijatavo izdanie na Obedinetoto biblisko druπtvo(Pravoslavniot prevod).2 Numeriraweto e spored pravoslavniot prevodna Psalmite. Vo drugite prevodi ova e Psalm 115:3

28

29

Documents

g b p b na Josif - Teach Kids · 2015. 3. 19. · Josif, nevistinosta na ovie idei stanuva oËigle-dna, bidej¿i se sooËuvame so Suvereniot Bog. Koga ¿e gi pouËuvate ovie lekcii,