Genadij Petrovič Malahov

METODE POVEĆANJA LJUDSKE BIOENERGIJE

I BIOSINTEZE (KRETANJE, GLADOVANJE,

DISANJE I VODENE TERAPIJE)

P R E V O D S R U S K O G

B e o g r a d

2007.

S A D R Ž A J

KRETANJE OpŠte o kretanju Hodanje Trčanje Trčanje i regeneracija srca Trčanje i čišćenje žučne kesice Trčanje i jačanje psihičkih sposobnosti Gimnas t ičke vežbe i atletski trening Profilaksa i lečenje oboljenja k ičmenog stuba V e ž b e za k ičmu i trbušne mišiće

V e ž b e za dekompresi ju delova k ičme Vežbe za povećanje pokretljivosti b lokiranog segmenta k ičme Vežbe za razvijanje tonusnih mišićnih vlakana k ičmenog s tuba Vežbe za razvijanje trbušnih mišića

Održavanje organa trbušne duplje M a s a ž a unutrašnjih organa Zakl jučak i prakt ične preporuke

G L A D O V A N J E Post, gladovanje i dijetalna terapija Post kao prirodni metod lečenja bolesti Aktiviranje fizioloških mehanizama tokom

gladovanja S a v r e m e n o tumačenje preporuka Isusa Hrista

o postu Pravi la gladovanja Post i spas Zakl jučak

D I S A N J E - • OpŠte o disanju Proces disanja Ćeli jsko disanje

5

• 7 • 7

• 16 • 2 0 • 26 • 29 • 3 0 • 3 3 • 41 • 51 • 51

• 54

• 56 • 57 • 57 • 6 0 • 64

• 67 • 67 • 74

• 80

• 98 104 124 137

143 143 152 160

CI i Prana Disanje i rad m o z g a M e t o d izbora „hranljive p r a n e " M e t o d izbora „disajne p r a n e "

Metod A. Strel jnikove Jog ino disanje „ S a t - n a m " Bhastr ika pranajama •

M e t o d stvaranja „ d u h o v n e energi je" Zakl jučak

VODENE TERAPIJE U v o d ; ' • • M e h a n i z m i uticaja vode na čovečiji organizam

Razvojni m e h a n i z a m vodenih terapija Rastvarajući i odstranjujući mehanizam vodenih terapija

V o d e n e terapije za normalizaciju krvotoka • Efekti vodenih terapija •

Zagrevajući i vlažeći efekat vodenih terapija Energijski i st imulišući efekat vodenih terapija Lekoviti efekat vodenih terapija

Terapi je s parom Zakl jučak i preporuke Terminološka objašnjenja

6

KRETANJE

U živom svetu sve je živo i raduje se životu da bi živelo u električnim i magnetnim stru­

janjima, u kojima se nalazi sva životna snaga i volja...

Moja snaga - to su električne i magnetne struje, koje se stalno nalaze u mom celokupnom telu.

P. K. Ivanov

OPŠTE O K R E T A N J U

U uvodu prvo ćemo da razmotrimo sredstva i metode treninga koje su namenjene za povećavanje čovekove ener­gije i poboljšavanje biosinteze ćelija.

U svetskoj praksi postoje brojne činjenice koje potvr­đuju čovekovu sposobnost da direktno koristi energiju i „građevinske materijale" iz okolnog prostora. Na primer, Galina Sergejevna Šatalova i njeni istomišljenici izveli su niz eksperimenata. Grupa od 4 čoveka na čelu sa Satalovom obavilaje 3-nedeljno putovanje po prevojima Glavnog Kav­kaskog grebena od Arhiza do jezera Rica. Za svakog člana grupe poneli su po 1 kilogram krupice, 250 grama maslaca i 1,5 kilogram sušenog voća. Posle završenog putovanja bili su veseli i živahni i nisu ni malo omršavili.

U vezi s eksperimentom „Covek i pustinja" prešli su 130 km kroz pustinju Karakumi (Turkmenistan) 1 za četiri dana. Ishrana eksperimentalne grupe Šatalove bila je nisko-

7

1 Pr imedba prevodioca.

163 174 176 196 196 204 207 209 216

221 221 222 227

229 238 242 242 247 251 257 263 266

kalorična s malo belančevina i nije bila veća od 1.000 kilokalorija (kcal), odnosno 4.200 džula (kJ) po čoveku; jeli su kaše od krupice, suvo grožđe, med, orahe, pirinčane čorbe s mirišljavim travama, pili zeleni čaj. Dnevno su pili 2-2,5 litra tečnosti. Nasuprot njima kontrolna grupa spor-tista hranila se shodno preporukama Instituta za ishranu Akademije medicinskih nauka (AMN) SSSR-a. Dnevni obrok svakog sportiste imao je 4.000-4.100 kcal (16.800 -17.220 kJ). Hrana je bila zasićena belančevinama, mas­tima i ugljenim hidratima. Sportisti su poneli sa sobom u pustinju mesne konzerve i konzerve ribe, sublimirano meso, kockice za supu, koncentrate pudinga s čokoladom i pirin-čem, šećer, kakao, keks... Jeli su četiri puta dnevno, a grupa Šatalove svega 2 puta. Svaki član je, shodno preporukama, zbog vrućine popio i do 10 litara vode. Zbog toga je samo polovina sportista prešla celu maršrutu. Za vreme pešačenja kroz pustinju imali su malo povišeni krvni pritisak, a za vreme mirovanja ubrzani puis i bili su neraspoloženi i loše su se osećali. Kod svih članova grupe Šatalove nivo krvnog pritiska i puis nisu prelazili granice čovekove normale. Pritom su se odlično osećali i bili veoma dobro radno sposobni.

U vezi s tim veoma je interesantan i eksperiment Pola Brega. On je prešao pešice 48 kilometara kroz Dolinu Smrti, u kojoj je bila visoka temperatura, a koja je u podne iznosila +54°C. Poveo je 10 mladih sportista. Za njih je bio pri­premljen vagon s je lom, pićem i slanim tabletama. Pol Breg je gladovao za vreme pešačenja. Od 10 mladih, zdravih sportista, nijedan nije došao do kraja maršrute - bez obzira na to što su redovno doručkovali i pili hladnu vodu. Samo je Pol Breg uspeo da pređe tu maršrutu. „Ostajao sam sam na velikoj razdaljini od ostalih sportista i osećao se svež kao „bela rada". Za tu razdaljinu bilo mu je potrebno 10,5 sati i za to vreme pio je samo toplu vodu u malim količinama.

8

Posle toga prenoćio je u šatoru i ujutro se vratio obratnom maršrutom i nije konzumirao hranu!

J. A. Anđrejev - autor knjige Tri kita zdravlja, inte­resantno opisuje svoj eksperiment u kojem je naučio kako da aktivira biosintezu za vreme dužeg trčanja i da se snab-deva energijom iz okolnog prostora. Zbog toga je lako trčao, a i telesna težina mu se povećala posle trčanja za nekoliko stotina grama!

Na kraju ovog uvoda važno je da uočimo, da bi orga­nizam dobro asimilovao energiju iz okolnog prostora i da bi se dobro aktivirala biosinteza ćelija, treba se mnogo kretati (nije bitno kako) i treba obavezno imati u vidu sledeći uslov - koža mora uvek da bude čista. Satalova takođe istiće da u hladnom vazduhu i hladnoj vodi ima veoma mnogo ener­gije. Pol Breg smatra da je unutrašnja čistoća organizma primaran uslov za neiscrpnu energiju. J. A. Andrejev, na osnovu svog eksperimenta, istiće da je posledica dvostru­kog (i nešto većeg) povećavanja pulsa prilikom kretanja u odnosu na mirovanje - neminovan uslov za stvaranje ener­gije i za aktiviranje biosinteze ćelija. Na osnovu hipoteze profesora Andrejeva u organizmima koji se hrane mlekom i u čovekovom organizmu stvara se krv samo za vreme većih fizičkih napora. Upravo, prilikom kretanja, trčanja, inten­zivnog rada na svežem vazduhu nastaju jake oksidacio-no-regenerativne reakcije i stvara se veoma kvalitetna, jaka i mlada krv.

U knjizi Osnovna znanja o životu i zdravlju opisana je bioenergija i biosinteza. Ali, radi jasnoće, ponoviću koji se mehanizmi aktiviraju za stvaranje bioenergije i biosinteze prilikom kretanja.

1. Prilikom kretanja plazma našeg organizma veoma uočljivo sadejstvuje s magnetnim poljem okolnog prostora, s bujicama nabijenih čestica koje se kreću od površine Zemlje naviše i od stratosfere naniže ka površini Zemlje. To

9

prouzrokuje hiperpolarizaciju membrana ćelija koje akti­viraju biosintezu.

2. Samo kretanje dclova tela u jajastom plazmatičnom kokonu (čauri) 2 podseća na obrtanje rotora — ruku i nogu - u statoreplazmatičnoj sferi. Ponovo je aktiviran mehanizam hiperpolarizacije membrana ćelija.

3. Povećavanje krvotoka za 4-5 puta drugi je primer rotora i statora. U ovom slučaju telo je stator, a rotor—krv.

4.Povećavanje srčanih kontrakcija od 60-70 do 200-240 otkucaja u minuti uveliko snabdeva organizam energijom.

5. Pojačano disanje za 20-30 puta u poređenju s miro­vanjem, najjači je mehanizam koji dostavlja slobodne elek­trone u organizam. Samo strujanje vazduha u grudnom košu je takode primer rotora i statora. Magnetno polje organizma daje dopunski potencijal elektronima koji se kreću disajnim putevima i njih mnogo bolje asimilira sluzokoža pluća. U toku kretanja, po pravilu, u organizmu se intenzivno stvara ugljenikova kiselina i dolazi do disajne acidoze koja pod-stiće ćelijsku biosintezu.

6. Raznovrsne vibracije i trenja, koja nastaju za vreme intenzivnog kretanja, stvaraju energiju u organizmu.

7. Aktiviranje receptora u organizmu pomaže akupunk-turnom sistemu da maksimalno prihvata i asimilira elek­trone.

8. Pojava znoja na koži, a samim tim i stvaranje dopun­skih električnih kontakata omogućuje da se unosi više ener­gije kroz kožu u odnosu na mirovanje.

9. Razaranje protoplazme ćelija i drugih struktura u toku kretanja - katabolizam, stimuliše proces obnavljanja i superobnavljanja - anabolizam. Treba svesno prihvatiti jed­nostavnu istinu: kretanje j e - n a j j a č i stimulator kataboličnih procesa u organizmu koji za vreme mirovanja organizma

2 Pr imedba prevodioca.

10

aktiviraju b ios intet ične- anabolične procese. Dete nikad ne bi odraslo kad se ne bi mnogo kretalo. U toku evolucije naš organizam maksimalno se prilagodavao na kretanje i pot­puno je mogao da opstane, samo ako je bio izložen raz­ličitim vibracijama, psihičkim stresovima, sabijanjima, ši­renjima i drugim fizičkim i gravitacionim dejstvima. To nije čudno kad znamo da naš organizam predstavlja površinu velikih razmera, koja je stisnuta (sabijena) u relativno maloj zapremini. Tako 101 5 ćelija čovečijeg organizma zajedno s koloidnim mi ćelijama, koje se nalaze u njihovoj proto-plazmi (micelije u suvom stanju teže ukupno 5 kg), obu-hvataju površinu blizu 2.000000 kvadratnih metara (200 hektara!). Na toj „živoj površini" dolazi do raznovrsnih oksidaciono-obnavljajućih reakcija. Da bi te reakcije bile normalne (pravilne), potrebno je da tečnost neprekidno cir-kuliše po toj površini koja dostavlja organizmu hranljive materije, kiseonik i bioregulatore - hormone i preko koje treba nesmetano da cirkulišu slobodni elektroni i da se eli-miniše metabolična šljaka, izbacuje ugljenikova kiselina itd. Te ogromne površine orošavaju se preko sistema kapi-lara ukupne dužine 100.000 kilometara! Kod čoveka, koji je težak 52-54 kilograma, to se obavlja sa svega 35 litara (!) tečnosti (krv - 5 litara, limfa - 2 litra, tečnost izvan ćelija i u ćelijama - 28 litara). Radi snabdevanja jednoćelijskih mikroorganizama, koji žive u moru, za istu količinu (10 1 5 ) neophodnih gasova i hranljivih materija potrebno je IO7

litara morske vode!

Bez obzira na to što 1 cm 3 krvi u kapilarnom krvotoku kontaktira s površinom od 7.000 cm 2 , preko koje se obavlja difuzija i aktivno prenošenje gasova i hranljivih materija, to nije dovoljno, jer krv direktno ne kontaktira s ćelijama organizma. Proces prenošenja kiseonika ( 0 2 ) i hranljivih materija iz krvi u ćelije obavlja se u tri etape: .

1) Difuzija kiseonika i hranljivih materija iz krvi kroz zidove kapilara u medućelijsku tečnost;

U

2) Difuzija i aktivno prenošenje kiseonika iz među-ćelijske tečnosti kroz membranu ćelije;

3) Prenošenje kiseonika i hranljivih materija u samoj ćeliji do mesta njihove upotrebe.

Takode po etapama, ali obratnim redosledom, obavlja se difuzija i aktivno prenošenje šljake i ugljen-dioksida iz ćelije u krv.

Usporeno dolaženje plastičnih materija, energijskih i mineralnih materija, kiseonika, hormona i fermenata prou­zrokuje smanjenje životne snage i dovodi do neusagla-šenog delovanja ćelija i organizma.

Usporeno izdvajanje mokraćevine (urata), hlornog nat-rijuma, vode, kalcijuma, žuči itd. dovodi do ozbiljnih po­vreda - trovanja organizma svojim produktima za životne aktivnosti.

Svakog trenutka više miliona ćelija odumire u čoveči-j e m organizmu. Ti mikro-leševi treba na vreme da se eli-minišu i neutrališu, ne smeju se ni u kom slučaju nago­milavati. Ako je iz bilo kojih razloga njihovo izbacivanje i neutralisanje usporeno, onda se prilikom njihovog raspa­danja (raspadanje leševa) stvaraju veoma otrovne materije— protamini. Oni prodiru u međućelijsku tečnost, krv i limfu, raznose se u celokupnom organizmu i izazivaju opšti zamor i nemoć. Ako sc od čovcka oseća veoma neprijatan zadali truleži na lešinu, naročito prilikom razgovora, to znači d a j e u njemu navedeni proces u punom razvoju.

Prisustvo navedena tri faktora u organizmu izazivaju u m o r organizma i nazivaju se „toksini u m o r a " (po Zal-manovu). Ljudi koji se malo kreću, tako reči zdravi, vrlo brzo se umaraju od jednostavnog fizičkog i u m n o g rada. Čim manje rade, javlja im se potreba da predahnu i odre-maju. Na taj način, u organizmu se neprimetno nagomi­lavaju toksini umora koji stvaraju predispozicije za infek­tivna, degenerativna i tumorska oboljenja. U blokiranoj

12

unutrašnjoj sredini ćelije prelaze na ishranu bez kiseonika, otkidaju se od centralnih regulatora i počinju da se razmno­žavaju kao ćelije raka. U ustajaloj tečnosti izvan ćelija nalaze se mnogi kancerogeni sopstvenog porekla koji samo pojačavaju taj proces.

Sad nam je jasno zašto 35 litara tečnosti treba nepre­kidno da cirkuliše u našem organizmu i dostavlja ćelijama sve što im je potrebno, a odstranjuje sve stoje nepotrebno. Sa svoje strane, „personal koji opslužuje" ćelije: jetra, plu­ća, koža, bubrezi i creva - treba da budu čisti i zdravi da bi na vreme odstranjivali toksine umora. 1 eto, tu kretanja: ho­danje, trčanje, gimnastika itd. - omogućuju da se mnogo­struko pojača cirkulacija tečnosti u organizmu. U toku kre­tanja mišići obavljaju kontrakcije, potiskuju tečnost u krvo­tok i pomažu prenošenje venozne krvi u srce. Veoma poja­čana cirkulacija krvi i disanje oksidišu, ispiraju i eliminišu toksine umora. Kao rezultat toga je da svih 200 hektara „žive površ ine" može da funkcioniše na višem nivou -poboljšava se kvalitet života. Stoga na tom planu ništa ne može da zameni kretanje. Nije slučajno d a j e poznati fizio­log I. P. Pavlov rekao: „Kretanje može da zameni skoro sve lekove, ali nijedan lek ne može da zameni kretanje".

Evo nekoliko primera koji dokazuju tu tvrdnju. Lekari iz švedskog grada Malmea uspeli su da polugodišnjim sportskim fizičkim vežbama, bez upotrebe bilo kojih drugih sredstava, izbave iz „zone rizika" 100 ljudi koji su imali predispoziciju da obole od dijabetesa (diabetes mellitus). 3

Ovo posebno trebaju da imaju u vidu dijabetičari. Fizičke vežbe pokazale su se kao najbolje metode za normalizo-vanje razmene ugljenih hidrata.

E. van Aaken, onkolog izučavao je u toku 6 godina ponašanje 500 starijih trkača i 500 ljudi iste starosti koji se nisu bavili trčanjem. Za to vreme 29 ljudi, koji se nisu bavili

3 Pr imedba prevodioca.

13

trčanjem, obolelo je od raka i većina ih je umrla, a od trkača samo su četvorica obolela od raka. Profilaktični efekti fi­zičkih vežbi u odnosu na oboljenja od raka, mogu se obja­sniti pojačanom cirkulacijom tečnosti, normalizovanjem ki-seonikovog režima i pojačnim dostavljanjem bioregulatora - hormona do ćelija. Sve to pomaže normalnom održavanju života u ćelijama, a samim tim i sprečava nastajanje onko-loških oboljenja.

Spektar kretanja je veoma širok, a njegovo lekovito dejstvo mnogostrano, te ga je nemoguće opisati. Evo još nekoliko interesantnih primera.

Čovek je oboleo od poliartritisa šake ruku. Redovno sviranje na fortepijanu svakog dana po 4 sata pomoglo je da ozdrave prsti ruku.

Zotov N. P., rođen 1894. godine, penzionisan 1945. zbog srčanih mana, teške kontuzije kičme i mnogih drugih teških oboljenja odlučio je da „ ponovo stvori sebe ". Savla­đujući jake bolove u kičmi uspeo je sistematskim sportskim treninzima, bez ikakvog naprezanja, da na jednoj nozi uradi 5 hiljada poskakivanja! Zatim je počeo redovno da trči i učestvuje na takmičenjima (pa i maratonskim). U tradi­cionalnoj trci na trasi Puškin - Lenjingrad 1978. godine osvojio je svoju petu zlatnu medalju.

Takođe je poznat i podvig Valentina Dikulja. Pomoću fizičkih vežbi i vežbama sa dizanjem tereta obnovio je traumatizovanu kičmu i postao je junak-čudo koji je de­monstrirao jedinstvene primere snage.

Svetski šampion u skokovima uvis Valerij Brurnel u sobraćajnoj nesreći s motociklom zdrobio je nogu i, prema jednoglasnom mišljenju lekara, mogao je da hoda samo pomoću štaka. Ali on ne samo da se regenerisao već se vratio skokovima makar i bez rezultata rekordera.

Luj Paster je zbog dugotrajnog i napornog umnog rada dobio izliv krvi u mozak, a nije prekinuo aktivan naučni rad,

14

već ga je kombinovao s redovnim fizičkim vežbama koje nije ranije upražnjavao. Rezultat toga - živeo je još 30 godina i upravo u tim godinama postigao svoja najzna­čajnija otkrića iz bakteriologije. Prilikom patološko-ana-tomske obdukcije dokazano je da je , posle izliva krvi u mozak pa do smrti, Luju Pasteru normalno funkcionisala samo jedna polovina mozga.

Interesantan primer je i život A. A. Mikulina. Evo staje rekao o sebi: „Moja majka, moj otac i moji bliži rođaci nisu doživeli duboku starost, a meni je već 90 godina. I kao što vidite, ja sam veoma bodar i dalje radim i sačuvao sam svežinu stvaralačkih misli. Objašnjenje za to je što sam to konačno shvatio pre 50 godina: ne sme se živeti stihijski, biti lenj i ne baviti se fiskulturom i sportom, ne najedati se, ne konzumirati alkohol i ne pušiti. Počeo sam dosledno da primenjujem navedene principe, a zatim sam se i kao nau­čnik i kao inženjer-konstruktor zainteresovao za probleme povećavanja životne sposobnosti organizma ".

Kosmonaut G. T. Beregovoj obavio je 95-časovni let bez obzira na to što mu je bilo skoro 50 godina. Prema parametrima zdravlja, nije ispunjavao uslove za kosmo-nauta, ali je postao kosmonaut. Evo šta kaže o sebi: „Odav­no sam shvatio da je čovek po prirodi malo lenj. On pod-svesno teži da svaki put uradi, ne ono što je potrebno, već ono što on želi. Postavio sam sebi zadatak da dostignem deset godina mlađe od mene i četverostruko snažnije i da se svestrano fizički pripremim. Zaista samo sam to žarko za-želeo. Svakog dana, svakog minuta, u toku 6 meseci uporno sam se borio protiv prethodnog načina života i sopstvene zrelosti (starosti, MS)... Posle pola godine, lekari su mi rekli, da i oni, lekari, nisu očekivali da fizičkim aktiv­nostima u m o m starosnom dobu mogu da postignem izvan­redne zdravstvene rezultate.

I na kraju, poslednji primer kojeg je naučnik, sekretar instituta gerontologije A M N SSSR-a, Konstantin Sarkisov

15

ispričao novinaru„Sovjetskog sporta": „Jednom sam se na kongresu susreo s amerikancem koji je radio u Organizaciji ujedjinenih nacija (OTJN). Imao je 52 godine — suvonjav, muškarac-dečak. Videlo se da ima 52 godine, ali kako je izgledao! Upitao sam ga u vezi s tim, a on mi je odgovorio da ima petoro dece i da to nije bitno. Bitno je kaže to, što pet puta nedeljno vežba u sportskoj dvorani s ličnim trenerom i da za to plaća 75 dolara. Dve trećine sume plaća mu O U N jer one od njega zahtevaju da mora da bude svakog minuta spreman da otputuje u bilo koji rejon na zemaljskoj kugli i da radi pod bilo kojim uslovima. Zbog toga mora da bude u odgovarajućoj kondiciji da bi mogao produktivno da radi".

Zaključak: Da bi naš rad bio produktivan i da jedno­stavno normalizujemo život neophodno je da se stalno kre­ćemo.

H O D A N J E

Hodanje - najjednostavnija i najdostupnija metoda za sve uzraste. Procenat trauma u toku hodanja najmanji je u odnosu na intenzivne vrste kretanja, a zadovoljstvo je mno­go veće. Treba hodati intenzivno, ali prema ličnoj potrebi. U toku hodanja treba postići lakše znojenje i održavati ga. To je prvi s imptom koji ukazuje na to da ste u metodi efikasnog prikupljanja energije i aktiviranja biosinteze. Pojačana cir­kulacija tečnosti i disanje omogućiće vam da veoma efi­kasno eliminišete šljaku umora iz organizma i da lečite sredinu izvan ćelija. Upamtite: sat hodanja daje bolje rezul­tate nego 15 minuta trčanja. Nije slučajno d a j e Pol Breg smatrao hodanje „kraljem" vežbi i savetovao da se od ma­lena, svakodnevno hoda od 5 do 8 kilometara (sat hodanja) i da to rastojanje treba udvostručiti. Nikakve spoljašnje situa­cije ne smeju da vas spreče u vašim svakodnevnim šetnjama

16

ubrzanim tempom. Putujući po svetu i držeći predavanja Breg je uveče šetao po hodnicima i po stepenicama hotela u kojem je boravio.

Za vreme hodanja uočeno je nekoliko specifičnih dej-stava: od mišićnih kontrakcija do inercionih napora tečno­sti, hrane, ekskrementuma itd. Razmotrimo prvo ulogu mi­šićnih kontrakcija. Venozna krv cirkulišući kroz kapilare, gubi skoro sav pritisak koji nastaje zbog srčanih kontra­kcija. Na cirkulaciju krvi kroz vene efikasno utiće pumpanje koje nastaje pri kretanju dijafragme („venoznog srca") za vreme disanja. To se neznatno ispoljava zbog cirkulacije krvi naviše koje je protiv sile zemljine teže. Stoga je priroda na približno svaka 4 centimetra stvorila posebne venti-le-džepove na unutrašnjim površinama vena od prstiju ruku do ramena i od prstiju nogu do kukova. Ti ventili omogu­ćuju propuštanje krvi samo u jednom smeru - naviše, prema srcu. Na venama nogu nalaze se 22, a 17 na rukama. Pri svakoj kontrakciji mišića nogu ili ruku, koja nastaje pri hodanju, vene se zbog kontrakcije mišića skupljaju i krv cirkuliše naviše. Pri slabljenju kontrakcija krv se, pod dej-stvom sile zemljine teže, usmerava naniže, ali ventili u obliku polumeseca (ventili-džepovi) se zatvaraju i ne doz­voljavaju joj da teče naniže. Dakle, tako radi mišićna pum­pa. Ona potiskuje lav prema srcu i pomaže drugom, veno-znom, srcu — dijafragmi.

Razmotr imo i ulogu inercionih sila. Najočigledniji pri­mer za dejstvo tih sila je otvaranje boce - čep se može izbiti udarom dna flaše (boce) o zemlju. Ta pojava se objašnjava količinom kretanja koja je jednaka proizvodu mase tečnosti i njene brzine; usmereno prvobitno prema zemlji, ali ose-tivši otpor, kretanje menja s m e r u suprotnu stranu — izbacuje čep. To isto dešava se i s venoznom krvlju pri hodanju, a još jače pri trčanju. U ovom slučaju, kao otpor služe ventili u obliku polumeseca. Nije slučajno da ih je veoma mnogo u

17

udovima ruku i nogu. Te inercione sile omogućuju da se hrana promeša u želucu i crevima, žuč - u žučnoj kesici (mehuru) i ne dozvoljavaju joj da se zgusne i taloži. Rit­mično pritiskanje hranljivih masa i ekskrementuma na zi­dove creva refleksno ih iritira i prouzrokuje kontrakcije usled Čega nastaje njihovo normalno premeštanje (prela­ženje).

Unutrašnji organi: jetra, bubrezi, mokraćna bešika, žučna kesica, pankreas - ukratko, za vreme intenzivnog hodanja čitav sadržaj trbušne duplje se trese, zvekeće, ispira se krvlju i zasićuje energijom, a „Toksini u m o r a " se efi­kasno eliminišu i čovek se posle duže šetnje oseća zdravijim i spokoj nij im.

Inercione sile imaju važnu ulogu u masaži međupr-šljenskih diskova, tetiva i celokupnog vezivnog tkiva. Nije­dna masaža tako dobro ne leci medupršljenske diskove kao hodanje i trčanje. Ritmično skupljanje i širenje omogućuje ishranu pulpoznog jezgra, hrskavice i vezivnih tetiva kičme. Nedovoljno kretanje utiče na nedovoljno masiranje nave­denih tkiva organizma, zbog čega ta tkiva, usled zagađe­nosti i slabe ishrane, postepeno, ali sigurno, gube gipkost (postaju krhka), prestaju kvalitetno da obavljaju svoje fun­kcije, skupljaju se i stežu. Ukratko, gube se funkcije među-pršljenskih diskova, pa i celogpodručja (opružnog) 4 aparata k ičme shodno zakonu o ograničavanju funkcija. Otuda is-hialgija i teška pokretljivost zglobova.

Ljudi koji u početku teško hodaju brzim tempom, mogu da izvode jednostavne vežbe. Podići se na vrhovima nožnih prstiju da se pete odvoje od poda za centimetar i naglo se spustiti na pod. Osetićete udar, potres. Inercione sile, koje tada nastaju prouzrokovaće niz prethodno opisanih efekata. To potresanje tela ne srne da se uradi više od jedanput u

4 P r i m e c l b a p r e v o d i o c a .

18

sekundi. Mnogi učestali potresi onemogućuju prikupljanje dovoljne količine krvi u međuprostorima između venoznih ventila i zbog toga su nedovoljno efikasni za cirkulaciju krvi. Previsoko odvajanje peta od poda može da izazove nepoželjan efekat na kičmene diskove, a posebno na trau-matizovane. Ovakvu vibro-gimnastiku uradite 3-5 puta dnevno po jedan minut, odnosno 60 potresa. Slabije i bolesne osobe, posle 30 potresa, treba da odmore 5-10 minuta, a zatim da urade preostalih 30 potresa. Vibro-gim-nastika veoma je korisna licima koja pretežno sede i pomaže im da spreče mnoga oboljenja unutrašnjih organa - od tromboflebitisa do infarkta.

Čvrsto gaženje petama po zemlji pri hodanju podstiče efekte inercionih sila. Prema stepenu odstranjivanja šljake iz organizma i obnavljanja tkiva, poželećete da se brže krećete, i preći ćete na trčanje.

Primer V. Kravcova pomoći će vam da proverite snagu jednostavnih vežbi. „Pre 10 godina imao sam prvi srčani udar, posle kojeg nisam mogao da se oporavim 7 godina. Nisam se samo jedanput opraštao od života. Primio sam brojne injekcije (!) i po 20 dana ležao u bolnici".

Pre tri godine odlučio je da se pobrine za sopstveno zdravlje. ,,S obzirom na to da sam bio u bolnici, počeo sam da hodam i da postepeno povećavam tempo hodanja i raz­daljinu stalno kontrolišući puis i disanje. Posle 25 dana, na sveopštu radost lekara, otpušten sam iz bolnice jer je moje zdravstveno stanje bilo potpuno zadovoljavajuće. Od tog momenta počela je moja prava borba sa samim sobom, s mojim štetnim navikama, a bilo ih je mnogo: ljubav prema obilnoj hrani i želja da što duže spavam i gledam televizijski program 4-5 sati neprekidno... Nastojeći da povećavam tempo i dužinu laganog trčanja, analizirao sam ne samo rezultate svojih treninga, već sam razradio i sopstveni sis­tem lečenja.JTcčao sam najmanje dva kilometra samo ujutru,

19

ne obazirući se na vremenske uslove, s prekidima od jedne do dve minute na svakih 300-350 metara. Za tri godine shvatio sam osnovno: prema zdravlju treba ići polako, pos­tepeno i stalno. Za tri godine nijedanput se nisam tako loše osećao da bi me odneli na nosilima u odeljenje za rea-nimaciju. Poboljšala se razmena materija, koža je postala elastična, a vid nije oslabio. A na „sitnice" kao što su prestanak opadanja kose i odsustvo mnogih akutnih res­piratornih oboljenja (ARO) uopšte nisam obraćao pažnju. Srce mi sada radi normalno. Puis je pri mirovanju 68-72 otkucaja u minuti, pritisak 120/80, prestala je aritmija i tahikardija, nema astmatičnih napada, Česti bolovi u srcu skoro su prestali i više me ne uznemiravaju napadi ste-nokardije. Imam 61 godinu, ali sam veoma bodar, zdrav i pun snage i energije. Ne jurite za iluzornom srećom i za brzo ozdravljenje bez truda. Budite strpljivi i trudoljubivi u svo­

joj težnji da ozdravite i postići ćete najveću sreću u vašem životu — z d r a v l j e ! "

T R Č A N J E

Jednostavno trčanje znatno više utiče na naš organizam nego hodanje. Krvotok se mnogo jače pojačava — otuda i akumuliranje energije iz okolnog prostora; poboljšava se disanje - otuda odstranjivanje šljake, izvanredno ispiranje celog tela čistom krvlju, a inercione sile su znatno veće nego pri hodanju. Ako trčanje traje dugo, dolazi do disajne aci-doze - otuda poboljšavanje biosinteze u ćelijama. Više­struko se povećava lekovit efekat, kojeg su ljudi uočili od davnih vremena. Do nas su doprle predivne reči iz drevne Elade, uklesane u kamenu: yyAko hoćeš da budeš jak-trči, ako hoćeš da budeš lep — trči, ako hoćeš da budeš pametan -trci .

20

Upoznajmo sada detaljno efekte koji nastaju pri opte­rećenju organizma trčanjem.

Uticaj trčanja na endokrini i nervni sistem očigledan je . Trčanje omogućuje da se reguliše ritmičan rad navedenih sistema. Da bi se ti sistemi opteretili, potreban je duži ciklični antigravitacioni rad. Njemu idealno odgovara duže trčanje bez žurbe. Poznato je da se većina krvnih sudova nalazi u vertikalnom položaju, i d a j e u kapilarnom krvo­toku, za vreme mirovanja, na 1 kvadratnom milimetru po­prečnog preseka mišića otvoreno približno 30-80 kapilara. U toku trčanja, kad čovek stalno savlađuje zemljinu gravi­taciju poskakujući i spuštajući se u vertikalan položaj, krvo­tok u krvnim sudovima se takođe „njiše" i ulazi u rezonancu s trčanjem. Pritom se postepeno otvaraju ranije „zaspali" kapilari. Broj otvorenih kapilara može biti do 2.500. Takva mikrocirkulacija aktivira endokrine organe. Pojačava se cir­kulacija hormona i oni dospevaju do najudaljenijih ćelija u kojima regulišu njihov rad i koordiniraju rad celog sistema, a kao rezultat toga je pojačavanje aktivnosti svih sistema organizma koji se bolje usklađuju i balansiraju.

Po pravilu, posle dužeg trčanja (30 minuta i više) javlja se osećaj sreće (euforije). Rezultat toga je pojačani rad hipofize koja proizvodi posebne hormone - endorfine. Oni su u različitim dozama 200 puta efikasniji od morfijuma! Endorfini izazivaju prirodan osećaj blaženstva, ispoljavaju protivbolni efekat, a njihovo dejstvo posle završenog tr­čanja traje od 30 do 60 minuta.

Za pojačanu proizvodnju endorfina postoji specijalan metod. Maksimalno fizičko opterećenje u trajanju 12-15 minuta povećava nivo endorfina od 320 do 1.650 jedinica. Taj efekat veoma dobro se uočava kod lica koja mnogo tre­niraju. Trčanje na 5 kilometara s pretrčavanjem jednog kilo­metra za 5-6 minuta veoma dobro izaziva euforiju. Na taj način trčanje predstavlja odličnu metodu protiv depresije.

21

Trčanjem u toku treninga smanjuje se broj srčanih kon­trakcija, srce postaje jače i ekonomičnije funkcioniše. H o ­rmoni nadbubrežnih žlezda, koji se stvaraju za vreme fizi­čkog opterećenja, blagotvorno utiču na rad srca. Rezultat toga je da čovek s usporenim pulsom mnogo lakše kon-troliše svoje emocije, a povećani adrenalin ne ispoljava štetan uticaj na njegov organizam, kao što se to dešava licima koja se malo kreću.

Može se trčati u bilo koje vreme dana. Dakle, ujutru, kad se u krvi nalazi povećana količina hormona, trčanje predstavlja prirodan način pražnjenja suvišnih hormona a to pomaže organizmu da povrati svoju harmoniju. Ako se trči posle napornog dana — uveče, tada se smanjuje napetost, organizam se opušta i dopunjava energijom, smanjuje se preterani apetit i zbog toga ćete zaspati mirnim snom.

S obzirom na to da se pri dužem ritmičnom trčanju puis stabilizuje na 120-130 otkucaja u minuti i da se šire periferni krvni sudovi, otpor se smanjuje u njima, a to dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Stoga je trčanje — odličan nor­mal izator arterijskog pritiska.

Trčanje normalizuje procenat kiseline u želucu. Pri smanjenoj sekreciji želudačnog soka, ispijte čašu struk-tuirane ili namagnetisane vode pre trčanja —ona će pojačati sekretnu funkciju želuca. Trčite najmanje 30 minuta, a naj­više 1 sat. Duže trčanje, prema zakonima raspodele ener­gije, može prigušiti ionako slabu sekreciju.

Kad je sekrecija povećana ili normalna, možete pre trčanja ispiti čašu ovsenica ili ovsenih pahuljica da bi se neutralisala povišena kiselina. Stoga se može trčati mnogo duže — do 2 sata.

Ako se ukratko sumiraju lekovita dejstva trčanja, može se reči d a j e trčanje posebno efikasno protiv hipertonije i hipotonije, vegetativno-vaskularne distonije, stenokardije, ishemije srca, reumatizma, mane mitralnog zaliska srca,

22

osteohondroze, čira u želucu. Osim toga, trčanje usporava proces starenja jer aktivira biosintezu u ćelijama, norma­lizuje rad centralnog nervnog sistema (CNS), aktivira i reguliše rad endokrinih žlezda, jača imuni sistem — pove­ćava zaštitne sile organizma, puni energijom organizam i efikasno pomaže protiv prekomernog i nekontrolisanog konzumiranja hrane. Radi toga, ako uveče imate prohtev za je lom, možete ga umanj iti laganim trčanjem u trajanju od 20 do 40 minuta. Apetit će se smanjiti za 1-2 sata i zado-voljićete se malim obrokom hrane.

Usled aktiviranja organizma i njegove zasićenosti ener­gijom povećaće se stvaralački potencijal, naročito u toku samog trčanja. U toku trčanja pojavljuju se u glavi slobodne i najvrednije misli. J. A. Andrejev je to opisao ovako: „...pri trčanju lako se misli, glava je puna ideja. Zato ja, pre starta, postavljam stvaralački zadatak, čitam odgovarajuću lite­raturu, a u toku trčanja razmišljam o svemu, smišljam for­mulacije, argumentaciju i redosled izlaganja. Pri kraju tr­čanja, članak ili poglavlje je gotovo za knjigu, preostaje mi samo da to zapišem". Možete trčati noseći mali diktafon i odmah zapisivati sopstvene misli pročitane iz. informativ­nog polja. Cesto se dešava da sve što je bilo jasno i shva­tljivo u toku trčanja, briše se ili kasnije gubi jasnoću jer nema te energije koja sve razjašnjava, a koju je omogućilo trčanje.

Postoje brojne varijante trčanja. Na primer, evo sećanja I. Hvoščevskog kako je trčao P. K. Ivanov.

„ On je trčao neobično i svojstveno. Posle nekoliko koraka laganog trčanja, usledilo je brzo trčanje s ispruženim rukama i nogama koje napreže celo telo. Brzo trčanje 40-50 metara, a zatim ponovo opušteno trčanje. To je uradio 4-5 puta.

Ivanov je smatrao da takvo trčanje koristi ljudima koji se bave umnim radom i veći deo vremena provode sedeći.

23

On preporučuje takvo trčanje 2-3 puta dnevno. Ono je veoma efikasno pre polivanja ili smrzavanja u zimskim uslovima. Organizam se brzo zagreva na bilo kakvom mrazu.

Ivanov je razradio i varijantu trčanja za jačanje vratnih pršljenova i leda. To je bilo trčanje s glavom zabačenom unazad i zabačenim rukama pozadi u vidu krila uz jako naprezanje celog tela. Bilo je i trčanje koje smiruje. To je trčanje usporenim tempom s podignutim rukama uvis i njihovim kružnim pokretima u smeru napred-nazad, slično krilima ptice. Ja sam nekoliko puta bio u prilici da pos-matram kako Porfirije Kornejevič trči i čini mi se da on može da izmisli bezbrojne varijante trčanja".

Komentar uvez i štrcanjem P. K. Ivanova. Maksimalno naprezanje tela u toku trčanja aktivira receptorni aparat organizma i dostavlja veliku količinu slobodnih elektrona u akupunkturni sistem. Pri trčanju prethodno dolazi do zagre-vanja, otvaranja pora na koži i znojenja, a to sve dovodi do aktivne asimilacije slobodnih elektrona. Naprezanje poma­že elektronima da se prikupljaju i cirkulišu u organizmu. Probajte i sami ćete se uveriti.

Karlos Kastaneda posebno opisuje „trčanje snage" koje je naučio od svog Učitelja. Leđa moraju biti ispružena, a trup blago nagnut unapred, kolena savijena. U toku trčanja kolena se podižu skoro do samih grudi. Pri takvom trčanju korak je mali i oprezan, što vam omogućuje da trčite veli­kom brzinom čak i noću i da se ne bojite da ćete da padnete. Zbog takvog trčanja čovek radi kao dinamo-mašina — sna­žno proizvodeći energiju i drmanje celokupnog organizma.

Veoma efikasna je kombinacija trčanja uz različite mi­saone predstave, odnosno meditaciono trčanje i ostale vari­jante trčanja. Evo nekoliko varijanata:

Prote rivanje energije" u toku trčanja. Treba da za­mislite da upijate iz vazduha lekovitu energiju kroz bilo koji

24

deo tela (teme glave, nos, dlanovi, stopala itd.). Pri izdisaju energiju misaono usmeravati na bolesno ili slabo mesto. Ako se duboko unesete u to, možete doći u stanje da i fizički osećate kako vam energija ulazi u telo i snažno se usmerava prema odabranom mestu. Na tom mestu počinje da se poja­čava toplota i oseća se pulsira uje krvi. Na primer, P. K. Ivanov je primenjivao trčanje s osećaj em pritiska vazduha na teme glave. Pri tome se toliko unosio - da se j ednom prilikom „nagutao" vazduha, a to je primenjivao i pril ikom gladovanja.

Crpljenje metabolita". Ako vam neki organ nije u redu, na primer jetra, u toku trčanja zamišljajte da pri udisaju iz bolesnog organa (jetre) usisavate sve toksine umora, šljaku, patogenu energiju u vidu crnila (crnog dima), a da ili pri izdisaju izbacujete u vidu crnog oblaka iz organi­zma zajedno s vazduhom koji izdišete. Kad osetite da ste dovoljno očistili jetru, postupajte obratno. Za vreme udisaja zamišljajte da se punite belom ili žutom (boje sunca) za-slepljujućom energijom, a d a j e pri izdisaju zgušnjavate i šaljete u bolesnu jetru.

Posle završene vežbe trčanja, možete pretrčati mak­simalnom brzinom 2-2,5 kilometra zamišljajući da ste iz­bačeni kao strela odapeta iz luka. To je veoma korisno za pojačano nagomilavanje endorfina i postizanje pozitivnog raspoloženja. Posle bilo kojeg brzog trčanja, treba pretrčati još 1-1,5 kilometar u laganom tempu. Tom prilikom opu­stite celo telo, a rukama mlatarajte kao bič.

U početku trčanja kod mnogih se ljudi uočava jaka ustegnutost i usiljenost. Protiv toga možete da se borite, ako u toku trčanja vodite računa da ispravite kičmeni stub čim osetite i najmanji njegov zamor, a da sve ostalo što je „ n a v u ć e n o " na njega lako i slobodno mlatara. Mora se voditi računa o opuštanju prstiju ruku, zatim - šaka, pod­laktica itd. Na taj način ćete opustiti ruke. Zatim opustite

25

mišiće lica, a posle toga opustite zadnjicu i noge od kukova do cevanica (golenica).

U toku trčanja mogu se izgovarati različite sugestije. Na primer, „Ja sam zdrav", „Ja sam pun snage", „Ja lako trčim i radujem se" i mnogo, mnogo drugih sugestija. Na primer, autor se pridržava sledećih sugestija: „Ja sam veoma mlad, Gospod mi je u grudima, Gospod je sa m n o m " , i pritom zamišljam lik Gospoda u srcu. Takve sugestije izgovaraju se u sebi pevajući otegnuto.

Pogled ima takođe veliki značaj u toku trčanja. Ako gledate malo više iznad horizonta, tada se postepeno javlja osećanje kao da isparavate u vazduhu i polako se podižete u visinu. Ako gledate pred sobom u zemlju, trčanje će biti otežano. Pogled, nezavisno od vas, ili ispušta energiju vašeg tela naniže, ili je podiže naviše - eto zašto nastaju takvi efekti. Ako gledate pravo pred sobom, javiće se efekat „uvlačenja u cev". Probajte i sami se uverite.

T R Č A N J E I R E G E N E R A C I J A S R C A

Razmotrimo primer narodne doktorke Nadežde Alek-sejevne Semjonove na koji način može da se regeneriše srce pomoću trčanja.

Uzroci koji izazivaju reumatizam u vezi su s nedo­voljnim kretanjem i obilnom upotrebom belančevinastih produkata naročito mlečnog porekla. Ako je čovek uz to, po svojoj konstituciji „Vetar" (mali i suvonjav), sa slabom probavom, pri takvom načinu života u njemu neće oksidirati belančevine do stadijuma mokraće (urara), koja se lako izbacuje iz organizma, već se „zadržava" na stadijumu m o ­kraćne kiseline, a koja se u medicini naziva SRB - reaktivna belančevina. Mokraćna kiselina teško se izbacuje iz orga­nizma i taloži se u obliku kristala. Takvi kristali, koji se

26

talože u mišićima i tetivama, prouzrokuju reumatizam koji progresivno dovodi čoveka do oboljenja od Behterove bo­lesti (telo gubi gipkost). Ako se ti kristali talože u srčanim mišićima i zaliscima, oni će prouzrokovati reumokarditis koji prema stepenu progresije prelazi u srčane mane.

Nadežda Aleksejevna rođena je u porodici pastira. Ima­li su redovno kravlje mleko u ishrani. Posledica takve nepra­vilne ishrane je bila d a j e ona za 14 godina života prebolela sve bolesti koje se mogu preboleti, a u 14-oj godini posle preležane teške angine s pneumonijom, lekari su postavili dijagnozu — reumokarditis. U 15-oj godini obolela je i od Botkinove bolesti. U 32-oj godini - operacija. U 39-oj godini — hipertonija i vegetativno-vaskularna distonija, bo­lovi u srcu i jaki bolovi duž kičme. Na kraju je u Rostovskoj konsultacionoj bolnici postavljena dijagnoza: mane mitral-nog zaliska srca i početni stadijum Behterove bolesti. Noge su joj se stalno kočile, bolela je glava pri naglom podizanju i savijanju, pojavljivale su se „crne mušice" u očima i imala je vrtoglavicu. Kad je iz rada Zigfrida Milera „Srotov dijetalni metod lečenja" saznala da se mokraćna kiselina može izbaciti, usmerila je svu svoju volju u borbi protiv reumatizma. Evo njene priče:

„Ranije mi je bilo bolno da se nakašljem i nasmejem — sve je prestalo. Probe na reumu počele su da pokazuju smanjivanje reaktivne belančevine , ,C"ukrv i . Ako su 1980. godine bila tri znaka ,,x", posle godinu dana — dva , a posle još jedne godine - jedan znak ,,x", da bi 1983. godine postala učesnik u međunarodnom svetskom maratonu na Olimpijskoj stazi u Moskvi. Kad sam izbacivala mokraćnu kiselinu iz srca, zamišljala sam da mi je srce napunjeno kristalima mokraćne kiseline kao s to je zemička napunjena suvim grožđem. Upravo tako je opisano u navedenom radu. Ako se odjednom iz srca izbaci mokraćna kiselina, srčani mišići postaju mlitavi i treba ih trenirati. Eto zbog čega sam

27

počela da se bavim trčanjem. Kad sam se izlečila, otišla sam doktorki da zaključim bolovanje. Reumatolog, koja je slu­čajno zamenjivala moju doktorku, nije poverovala u „izle-čenje i ustajanje iz pepela", pa je brižljivo počela da mi meri puis i da proverava podatke u mom zdravstvenom kartonu. Tog dana je bio jak pljusak. Ranije sam takvo vreme osećala „potil jkom". Sada moj „barometar" nije radio . '

Doktorka je upitala: „Kako ste uspeli da u 43-oj godini sačuvate takvo dobro srce? Odgovorila sam: Nisam ga sačuvala, stvorila sam ga ponovo. Ja sam bivša reu-matičarka. Ali doktorka je odbrusila: „Bivši reumatičari ne postoje, reumatizam je n e i z l e č i v ! " - Ali doktorko,ja stojim pred Vama".

Moguće je da je doktorka i u pravu — uobičajenim metodama lečenja reumatizam se ne može izlečiti, a pri­rodnim metodama to je već druga stvar, i moguće je. Da bi dopunila trčanje, Semjonova je držala dijetu osiromašenu belančevinama, isključila iz ishrane sve mlečne produkte i upotrebljavala mumie (opiljci metala koji se koriste kao lek) 5 za jačanje srčanog mišića.

Mumie je upotrebljavala po sledećem: koliko imate godina, toliko treba da uzmete grama mumie. Ako imate 30 godina, uzmite 30 grama. Od toga treba da pojedete 2 grama za 10 dana, i to svakog dana da uzimate mumie u suvom stanju — 100 miligrama (na vrh kašičice veličine glave palidrvca) ujutro na jedan sat pre jela i isto toliko uveče dva sata posle jela. Posle 10 dana uzimanja, pauzirati 5 dana i tako još dva puta po deset dana s pauzama od 5 dana. Tako se završava jedan ciklus (10 dana uzimanja - 5 dana pauze, 10 dana uzimanja - 5 dana pauze, 10 dana uzimanja) i zatim se pauzira 4 nedelje. Ciklusi se dalje ponavljaju sve dok ne upotrebite navedenu količinu mumie (onoliko grama koliko imate godina).

28

T R Č A N J E I ČIŠĆENJE Ž U Č N E KES1CE

U toku dužeg i redovnog trčanja u žučnoj kesi ci nastaju jake inercione sile. Ako se u njoj nalaze tvrdi kamenčići, oni se u toku trčanja međusobno sudaraju (kao sitan novac u džepu), drobe se i mogu lako da se izbacuju kroz žučni kanal. Da bi pojačao izbacivanje žučnih kamenčića, autor je razradio sledeći metod.

Svakodnevno trčanje u trajanju od 30 do 60 minuta u toku 3-6 nedelja. Jednom nedeljno gladovati 36 sati. Gla­dovati po sledećem: noć, spavate — 12 sati; dan — 12 sati, ujutro trčanje kao obično; noć - 12 sati spavate i sledećeg dana ujutro ponovo trčite. Za vreme gladovanja pijte samo namagnetisanu vodu ili urin. Tridesetšestosatno gladovanje nimalo ne smanjuje energiju već, obratno, dodaje je. Posle trčanja odmah otiđite u parno kupatilo i dobro se isparite (prema ličnoj potrebi, najvažnije je da ne preterate, već da osetite jako opuštanje celog tela, malaksalost). Kad se vra­tite iz kupatila kući, odmah popijte 0,5 - 0,7 litara priprem­ljenog svežeg soka (100 grama od cvekle a ostali deo od jabuka). Zatim jedite kao obično: salatu ili dinstano povrće, kašu ili proklijale žitarice.

Glavna doza soka, naročito od cvekle, efikasno ispira i čisti kanale jetre i žučnu kesicu - izaziva dijareju (proliv). Kiseli ukus jabučnog soka daje jetri i žučnoj kesici dopun­sku energiju i tečnost za ispiranje žučnih kanala. Z b o g toga kod vas će se obavezno pojaviti dijareja. U tečnoj stolici videćete tvrde kamenčiće u obliku sitnih oblutaka najrazno­vrsnijih boja. Produžite tako 3-6 nedelja. Ako imate bolove s desne strane ispod lopatice - oni će prestati. Upravo tu „signaliziraju" tvrdi kamenčići žučne kesice. Prestali bolovi ukazaće na čišćenje žučne kesice. Posle godinu dana to se može ponoviti. Sve u svemu rezultat inercionih sila (mu-ćkanja žuči) žučna kesica radiće mnogo bolje i potpuno će

29

5 Primedba prevodioca.

obnoviti svoje funkcije. Ovo treba da imaju u vidu osobe koje imaju kamenčiće u žučnoj kesici.

T R Č A N J E I JAČANJE PSIHIČKIH SPOSOBNOSTI

Čuveni Duhovni učitelj savremenosti Sri Činmoj (stru­čnjak za meditaciju) 6, medu čijim učenicima je i Karl Luis, četverostruki olimpijski šampion u Seulu i Janis Kuros, najjači supermaratonac planete, kaže da se umetnost trčanja može uporediti s čovekovim naporima koji su usmereni na stalan unutrašnji rast i razvoj. „Naš cilj je da sve vreme idemo dalje, dalje i dalje. Naše mogućnosti su neograničene jer se u nama nalazi Beskonačni Božanski Začetak", kaže Činmoj.

Raznovrsne smetnje koje nastaju u čoveku u toku trča­nja čine dobni osnovu za unutrašnji rast i razvoj voljnih osobina. Na primer, u prvo vreme to se sastoji u savla­đivanju sopstvene lenjosti. Čovek se polako unosi u vežbe trčanja i oseća veoma pozitivno poboljšanje zdravlja. U početnoj etapi svakog trčanja savlađuju se različiti nepri­jatni osećaji kao što su osećaji težine i umora. Dalje, prema stepenu treniranja oni nestaju, ali se mogu pojaviti drugi —osećaji bola na mestima energijskih čepova. To se najčešće dešava u predelu jetre i slezine, a to ukazuje na njihovu zagađenost. Da biste savladali te prepreke, moraćete da primenite metod „crpljenja metabolita", a zatim „prote-rivanje energije" ili nešto slično tome. To nije ništa drugo, nego drugi način unutrašnje stimulacije. S t o j e veći tempo trčanja, više se povećavaju negativni osećaji umora i nedo-stajanje vazduha. Učite se da ih savladate. I na kraju, kad se

6 P r i m e d b a p r e v o d i o c a .

3 0

organizam potpuno očisti od šljake stvara se idealna unu­trašnja sredina zasićena mikroskopskim električnim kon­taktima, energija lako i slobodno dospeva do mesta upo­trebe, deblokira se biosinteza ćelija iz ugljen-dioksida i azota, a trčanje postaje lako i prijatno. Osetićete kako krv cirkuliše u celokupnom tetu, a energija se bukvalno ,,uti-skuje" u vas kroz kožu, posebno kroz teme glave. Telo se čisto i „prozračno" rastvara u okolnom vazduhu, koji se od oštrog i hladnog (naročito zimi) pretvara u nežan i topao. Javlja se osećaj lakoće, predivne sreće, neograničenih m o ­gućnosti i saznanja. Kod nekih se može pojaviti neka slika iznad glave. Na primer, srebrna ptica koja leti. Slično su doživljavali i drugi. Na primer, 24-godišnja moskovljanka Galina Vlasova, koja je za 12 sati pretrčala više od 117 kilometara, kaže: „Tokom trčanja osećala sam neverovatnu lakoću i ogroman duševni zanos. I još nešto što se ne može opisati recima".

Za vreme dužeg ritmičnog trčanja realizuju se značajne zakonitosti - granične vrednosti dinamike stvaraju statiku (Jang prelazi u jln). Čovekovi napori mišića, posle od­ređenog vremena, izazivaju unutrašnji mir koji vas dovodi do transa. Trčati u stanju takvog transa je tako lako i prijatno - da ne želite da prekinete trčanje. Pri meditiranju u se-dećem položaju dolazi do obratnog — spoljašnji mir prou­zrokuje unutrašnje aktivnosti (Jln prelazi u Jang). Energija počinje jače da struji u telu, i ono počinje polako da se njiše u ritmu njenog strujanja. Ponovo dolazi do transa - javlja se želja da se meditacija neograničeno produži.

Da bismo proširili priču o meditacionom trčanju, nave-šćemo neke detalje iz života švajcarkinje Helene Bestrajher, učenice Sri Činmoj a. Njeni opšti podaci: starost - 51 go­dina, visina - 168 centimetara, težina - 50 kilograma, vrsta posla - vlasnik vegetarijanskog restorana. Ona se hrani prirodnim produktima, uglavnom povrćem, voćem i žita-

31

ricania. Spava samo 4 sata dnevno: od 1 do 5, zatim, jedan sat meditira, a u šest sati ujutro izlazi da vežba i trči naj­manje 4 sata. U 11 sati počinje da radi u restoranu, u kojem ne samo da organizuje radkuvar ima i kelnerima, već i sama mnogo radi, na primer pere posude. Nedeljno svakog dana pretrči 3 0 - 4 2 kilometra. Sedmog dana trči super maraton, na primer, 100 kilometara oko Ciriškog jezera. Helena tvrdi da joj trčanje omogućuje da se oseća kao deo Prirode, da postepeno ulazi u unutrašnji svet trčanja, da povećava strp­ljenje, i stalno osećanje unutrašnjeg mira i zadovoljstva. Posle napornog radnog dana u restoranu i u kancelariji, ona obavezno u ponoć meditira i u 1 sat posle ponoći odlazi na spavanje da bi u 5 sati ujutro počela sve iz početka.

U zaključku o trčanju — beskrajnoj temi - može se dodati i sledeće. Ako u toku trčanja manipulišete svojim disanjem, ono će postati odličan način za nagomilavanje ugljenikove kiseline i aktiviranje biosinteze ćelija iz ug-ljen-dioksida i azota. Butejko ne preporučuje bez razloga trčanje uz stepenice ili trčanje u planini sa zadržavanjem disanja. Usled takvog trčanja brzo se nagomilava ugljeni-kova kiselina, aktiviraju se metabolični procesi, pobuđuju unutrašnji receptori i kao posledica - dolaženje slobodnih elektrona, kao lavina, u akupunktumi sistem koji zagrevaju organizam, zasićuju ga energijom i poboljšavaju opšte oz­dravljenje.

Uopšte, u toku trčanja preporučuju se kratki izdisaji. Kratki izdisaji kroz nos treba da budu bez napora.

Cesto se dešava da nemate prostor za trčanje. Ne treba jadikovati — trčite u mestu, kao što je to radio Pol Breg u repu aviona u toku dužih avionskih letova.

Trčanje je veoma dobro opisano u knjizi Čišćenje or­ganizma — na vrhovima prstiju nogu, trup blago nagnut unapred, a petama udarati po zadnjici. Zbog takvog trčanja javljaju se veoma jake inercione sile (cirkulacije) u celo-

32

kupnom telu, koje su posebno jake u pravom crevu. Ako imate probleme s opstipacijom (tvrdom stolicom), tada će vam takvo trčanje mnogo pomoći - ono bukvalno raz-drmava ceo organizam. Ako se u toku trčanja zadižava disanje s kratkim izdisajima, efekat će biti još jači. Takvo trčanje treba praktikovati postepeno — od 15 sekundi pa do 10-15 minuta i više.

Druga varijanta za trčanje u mestu, jeste trčanje s visoko podignutim kolenima. Njegova efikasnost ne zaostaje ni po čemu u odnosu na prethodno trčanje.

Zaključujući, navešću poslovicu: nećeš da trčiš dok si zdrav, trčaćeš kad oboliš".

G I M N A S T I Č K E V E Ž B E I ATLETSKI T R E N I N G

Svet kretanja je bezgraničan. Ritualni plesovi su bili prvobitne gimnastičke vežbe. Prvobitni (primitivni) ljudi su pomoću njih usavršavali svoje motorne mogućnosti (mo­gućnosti kretanja), koje su im omogućile da se suprostav-ljaju navalama stihije. Kasnije, naročito u Drevnoj Grčkoj, fizičke vežbe su uzdignute u kult. Pomoću njih oblikovali su svoje telo, razvijajući mu proporcionalnost, gipkost, brzinu i snagu. Savremeni aerobik je — dete plesa, kretanja i gim­nastičkih vežbi. Posebno odabrane kompleksne vežbe (mnoge su opisane u sportskoj literaturi) omogućuju da se objedine korisni uticaji vežbi ciklusnog karaktera za izdr­žljivost s vežbama za gipkost, koordinaciju i snagu. Uticaj muzičkog ritma i emocija čini interesantnim taj trening te se Čovek bolje opterećuje.

S obzirom na to da vežbe deluju naizmenično na raz­ličite grupe mišića, one dovode do ispiranja celog tela krv­lju. Ovakve vežbe posebno se preporučuju ženama, omla­dini i starijim ljudima. Važno je da uočimo da se tim vež-

33

baraa realiziiju efekti ispiranja organizma krvlju, inercionih sila, povećavanja gipkosti, umerene acidoze (povećavanje kiselih ekvivalenata krvi zbog kojih dolazi do samotrovanja organizma) 7 i velike emocionalne zasićenosti.

Različite vežbe, koje se izvode sa spoljnim optere­ćenjima, nazivaju se „atletski fizički (kultivirani) treninzi". Jako naprezanje mišića razara protoplazmu ćelija, troši ma­terijale u ćelijama, i na kraju jako aktivira biosintetičke procese. Pri kontrakciji mišića s jakim naprezanjem bolje se razmenjuju tečnosti izvan ćelija s krvlju, u m n o g o m e se povećava krvotok u aktivnim mišićima, što omogućuje da se brzo obnavljaju traumatizovane tetive i mišići. Posebno bih istakao da se bilo koji drugi metodi ne mogu uporediti s pojačavanjem krvotoka kao pri radu s opterećenjima. Pri tome može se stvarati izolovan snažan krvotok u različitim grupama mišića i postići odgovarajući efekti s određenim ciljem.

Duži i dovoljno intenzivan trening s opterećenjima (na­prezanjima) takođe pomaže stvaranje endorfina, na što uka­zuju brojni vodeći kulturolozi. Slabost treninga s optere­ćenjima je u tome, što se pri treniranju stvaraju male iner­cione sile koje nemaju vibracioni uticaj na organizam. U celini to je veoma snažan način za obnavljanje zdravlja, poboljšavanje biosinteze i povećavanje energije.

Svako od nas verovatno je upoznat s primerima izle-čenja ljudi od teških oboljenja pomoću gimnastičkih vežbi. Evo jednog takvog primera. Anatolij Semjonovič Alek-sejcev sam se preporodio. Kao dvogodišnji dečak doživeo je traumu u slabinskom delu kičme - udario ga je nogom razjareni fašista. Lekari su posle rata postavili dijagnozu: aktivni proces tuberkuloze desnog plućnog krila i k ičme. Zatim — gips od vrata do peta, konstantni bolovi u leđima i

7 Pr imedba prevodioca.

34

potpuna nepokretljivost. Posle osam godina, lekari su uspeli da ga dignu iz postelje, ali Anatolij Aleksejcev je bio osuđen da celog života nosi specijalni korzet od kože i metala i da se kreće pomoću štaka. Po savefti jednog sportiste, 1961. go­dine počeo je da trenira sa tegovima, jer je verovao u takve vežbe. U početku s lakim tegovima, a kasnije sa sve težim i težim tegovima. Telo je postepeno o jača lo-korse t i štake su odbačeni. Priča je kratka, ali je trebalo uložiti mnogo na­pora, znoja i volje za takav podvig. Postepeno se oblikovao snažan torzo (gornji deo čovečijeg tela) 8 i Anatolij je počeo da učestvuje na takmičenjima iz teške atletike i dostigao je propisane sportske norme za kandidata za majstora sporta. Danas je on lep čovek, ima porodicu i živi normalnim životom.

Evo šta Vladimir Fokin kaže o sebi. „Imam 60 godina. Radim kao bravar. Šesnaest godina

bavim se dizanjem tegova, lakom atletikom i odbojkom. I uvek sam smatran za šampiona proždrljivosti. Posle tre­ninga mogao sam da popijem 20 čaša mleka i pojedem 10 porcija različite hrane. Moja težina je 1965. godine bila tačno 98 kilograma. O kakvom je zdravlju moglo biti reči? Ali, ja sam se osvestio i konzumirao manju količinu hrane. Danas, pri težini od 70 kg, moj jelovnik se sastoji iz vege­tarijanskih produkata — uglavnom cvekle, šargarepe i ku­pusa. Dnevno pojedem svega 50 grama hleba, ali ga pret­hodno obavezno malo osušim. Šećer i so ne upotrebljavam. Od masti - samo zejtin. Jedem dva puta dnevno. Doruč-kujem u 13.3o sati. Doručak se sastoji iz vinegreta (salata od cvekle i krompira) 9 s hlebom. Ustajem u četiri sata ujutro i još zarađujem taj doručak. Oko sedam sati večeram - orahe s cveklom, kupusom ili šargarepom. Pred spavanje, obično oko 23.oo popijem čaj od nane (mente) zaslađen sa

8 P r i m e d b a prevodioca. 9 Pr imedba prevodioca.

35

supenom kašikom meda. Pijem samo izvorsku vodu. Zbog toga se moja motorna aktivnost povećala. Svakodnevno vežbam dva sata hatha-joge, a jedan sat atletiku, i sve to radim uz približno tročasovno spavanje u toku 24 sata. Ne osećam nikakvo opterećenje organizma čak ni za vreme profilaktičnih gladovanja".

Fizičke vežbe pokazale su se kao veoma efikasne me­tode u borbi protiv dijabetesa. Ispitivanja obavljena na 90 hiljada žena u SAD, pokazala su da su fizičke vežbe efi­kasnije metode za profilaksu dijabetesa u starijem dobu, nego smanjenje težine kao što se ranije tvrdilo. Istraživanja su pokazala da žene, koje intenzivno fizički vežbaju makar jedanput nedeljno, obolevaju dva-tri puta rede od dijabetesa uslovljenog upotrebom insulina, nego lica koja ne vežbaju.

Mehanizam dejstva velikog fizičkog opterećenja je sle-deći: ugljeni hidrati su po svojoj prirodi - polisaharidi. K a d dospeju u organizam razlazu se na monosaharide - glukozu, fmktozu itd. Monosaharidi se uključuju u složenu ćelijsku razmenu. Ali, stvar je u tome, da bi monougljeni hidrat bio uključen u razmenu, obavezno mora biti fosforizovan -prvom i šestom atomu ugljenog hidrata treba dodati deliće fosfata. Tek kad se stvori takav lanac monosaharid je spre­man da učestvuje u procesu razmene stvarajući vodu, ug-ljen-dioksid a, pri tome, izdvaja i energiju. Da bi sve te reakcije bile kvalitetne i potpune, potrebni su slobodni elek­troni i kiseonik. Ako ih nema dovoljno, zavisno od stepena nedostatka, uočava se jedan ili drugi oblik dijabetesa. Da bismo se spasili od dijabetesa, treba da očistimo unutrašnju sredinu organizma od „toksina umora" koji ometaju kre­tanje slobodnih elektrona. To se može postići niskokalo­ričnom ishranom i hranom koja sadrži malo belančevina. U hrani treba da preovlađuju monosaharidi tipa fruktoze, koji za svoju asimilaciju ne zahtevaju insulin. Posle toga fi­zičkim vežbanjem dostavljaju se slobodni elektroni u aku-

36

punkturni sistem. Stvaranje ugljen-dioksida za vreme opte­rećenja aktiviraće prirodnu biosintezu u ćelijama i čovek će biti ponovo zdrav. Najvažnije je to shvatiti, a zatim to i uraditi. Treniranje s opterećenjem odlično pomaže. Evo šta misli čuvena američka bilderka Korina Everson o lečenju dijabetesa.

„ Tim Belknap, bilder je dijabetičar. Pre 10 godina osvojio je titulu ,J[4ister Amerike". Stoga vam preporu­čujem da se bavite gradom tela. Upravo pomoću atletskih vežbi možete postići uspeh u borbi protiv bolesti, jer fizičke vežbe deluju slično insulinu. Treba da vežbate srednjim tempom i da u toku treninga uvek upražnjavate vežbe aero­bika za srce i pluća i, naravno, vežbe za povećavanje mi­šićne mase. Upravo zato fizičke vežbe mogu postati ključ pomoću kojeg ćete naučiti da kontrolišete bolest pa i da sprečite razvoj nekih oblika dijabetesa".

Atletske vežbe kombinovane s pravilnom ishranom veoma dobro pomažu obnavljanje traumatizovanih zglo­bova. Shodno tome treba izabrati niz vežbi koje omogućuju da se izolovano i direktno opterećuje povredeni zglob. Na početku to su jednostavna kretanja, a zatim manja opte­rećenja. To se obavlja više puta s malim intervalima odmora (15-30 sekundi), što omogućuje da se na tom mestu stalno održava intenzivni krvotok. Zatim se težina opterećenja postepeno povećava i još više se ponavljaju pojedine vežbe i serija vežbi. Rezultat takvih opterećenja u vezi sa povre-denim delom tela (zgloba) je da se javlja obilan i jak krvo­tok, mišići bukvalno nabubre od krvi i javlja se osećaj pec­kanja (ako se intenzivno i dugo vežba). Sve to prouzrokuje da se na povredenom mestu prvo pojačava katabolizam (razgradnja protoplazme, ćelija itd.), povećava stvaranje ugljenikove kiseline, krv donosi veću količinu hranljivih materija, ispira kanale, zagrejava mesto. Zagrejavanje ak­tivira fermentne reakcije. Osećaj i bola kao peckanje, nadra-žuju receptore i privlače veću bujicu slobodnih elektrona na

37

tom mestu i pojačavaju sve reakcije za obnavljanje povre-đenog tkiva. Ti mehanizmi omogućuju obnavljanje, reklo bi se, neizlečivih oštećenih tetiva, zglobova i mišića. Primer Frenka Ričardsa, koji navodi J. P. Vlasov u članku „Po­klonjen drugi život" (časopis „FiS" , broj 1, 1989.g.), oči­gledno to potvrđuje.

„... Smrvljeno stopalo dizalo se samo na tetivama. Leva noga polomljena iznad kolena. Ruka razmrskana od lakta do prstiju. Dva rebra od slomljenih rebara probila pluća...Pri svemu tome on čak nije izgubio svest...

Nesrećan slučaj na poslu odjednom je poremetio Ričar-dove planove - i sportske i lične. Sada se sve svodi na podnošenje i trpljenje sopstvene sudbine. Tri godine pre nesrećnog slučaja, 1970. godine, Frenk Ričards, englez os­vojio je jednu od najvećih titula. On je - „Mister Uni­verzum".. . Posle pola godine otpušten je iz bolnice. Ričards kaže: „Izašao sam iz bolnice u kojoj sam omršavio 26 kilograma, tačnije bez 26 kilograma čiste muskulaturne mase" .

Sedam meseci posle izlaska iz bolnice, on.je u gipsu i osuđen na nepokretljivost. Nakon tih sedam meseci sledi još 7 godina lutanja po klinikama. Operacija za operacijom -transplantacija kostiju, spajanje kostiju pomoću šrafova i metalnih pločica... Narkoze, injekcije, lekovi, nesanica i veoma često - postelja. N e m o ć , bolovi i postelja... Samo 1981. godine Ričardson se rastao od klinika i lekara. On priča: ,,U to vreme moja noga se pretvorila u kožu navućenu preko kostiju". Čak je i sam ličio na kostur u odnosu na ranije snažnog čoveka. Stepen oštećenja organizma nije toliko depresivan, koliko je beznadežan s tačke gledišta budućih aktivnosti. Mnogi bi se zadovoljili životom bez patnji i mogućnosti da mogu sebe da opslužuju bez pomoći drugih, ali Ričardson je odlučio drugačije. On je atleta. Na njegovim ramenima su uočljivi tragovi napornih (surovih)

38

treninga. On zna na koji način rad obnavlja i vaspitava organizam: obnoviti se treningom, postati jak i neumoran muškarac kojem su mogućna sva fizička opterećenja.

To je veoma ohrabrujući san - jer na nesreću, on je ne-primetno prešao već četrdesetu godinu života. Sa uzrastom nastaje i otpor da se prihvate opterećenja, smanjuje se izdr­žljivost i ograničava sposobnost mišićne mase za promene. „Počeo sam od najlakših vežbi za levu nogu, bukvalno sa opterećenjem koje nema nikakvu težinu i u početku je bilo vrlo teško. Ali to je bilo sve čime sam sebi mogao da pomognem. Da nisam započeo takav trening, ostao bih bogalj i osudio bih sebe na patnje...". Još kad me ne bi bolele noge: koža na jedva sraslim palčićima kostiju. Treniranje ukazuje na potrebu za dopunsko tečenje i operacije se po­navljaju sledeće godine: ponovo jedna za drugom. Posle-dica operacija - mesec i po dana u gipsu: potpuno ista nemoć i nepokretljivost... On ponovo uzima teret koji odgo­vara uzrastu petogodišnjeg dečaka, ali i taj teret mu otežava ruke, izaziva astmu (gušenje) i bolove. U mišićima nema snage, umesto mišića - koža, kosti i ožiljci od bezbrojnih operacija. Trenira po trostrukom sistemu (dva dana rada, a treći — odmor). Organizam se ipak odaziva: za svega tri meseca Ričards je dobio 6,5 kilograma čiste muskulaturne tečnosti. Povećava se izdržljivost, primetno se razrađuju zglobovi. Slabiji su bolovi na mestima brojnih preloma.

Posle tri meseca trenira po četverostrukom sistemu(tri dana rada, a četvrti - odmor). Telo postepeno pričvršćuju mišići koji iz dana u dan jačaju. U samopregornom sop-stvenom obnavljanju prolazi 1983. i 1984. godina. Posle-dice nesrećnog slučaja su otklonjene, kao da ih uopšte nije ni bilo. On je ponovo snažan čovek i njegova ramena mogu da izdrže bilo koji teret...

Ali Ričardsu to nije dovoljno, on hoće da se bori za titulu najboljeg od najboljih. U 1985. godini treninzi Ri-

cards dostižu velike razmere i opterećenja. Treninzi ga prosečno koštaju 7.500 kalorija dnevno. To je jedan od najvećih rashoda energije koji može da podnese čovek u običnim uslovima iz dana u dan. Prirodno, on konzumira više hrane. Ipak, nastaju komplikacije s obnavljanjem osa­kaćene noge koja nije podnosila uobičajena opterećenja. Jedan od čuvenih zvezda za knltivisanje izgleda Bil Perl, bilder savetovao mu je da trenira mišiće nogu odnosno, da s njima radi ceo dan od devet sati ujutro do šest uveče, j e r „nema ništa bolje za rast mišića nogu od šok-terapije". Za prvih trideset minuta Ričards je morao da uradi 20 različitih čučnjeva i svaki da ponavlja 10-15 puta. Zatim je usledila pauza od trideset minuta. Ričards je morao da popije napitak koji je bio obogaćen proteinima i vitaminima. Posle pauze usledilo je ponovo 20 čučnjeva za pola sata i ponovo pauza od pola sata. I tako od devet sati ujutro do šest uveče. Posle takvog treninga Ričards nije bio u stanju da se pomeri i čitav dan bi odležao u postelji. „Bil me je upozorio da će u početku noge omršaviti i da u toku prve nedelje dana treba da ih potpuno odmorim, a zatim da pređem na svoj nor­malan ciklus treninga. I mišići nogu su se povećavali i povećavali ! . . ."

Rezultat te uporne borbe je bio, da on, iako ima više od četrdeset godina, zauzme deseto mesto u takmičenju za zvanje „Mister Univerzum".

Sad imate opštu sliku o mogućnostima atletskog tre­ninga i, ako imate jaku želju ili kad vas bolest „pritera uza zid", znajte d a - i z l a z postoji i da sve to možete da ostvarite.

Postoji i druga varijanta atletskog treninga - slobodno naprezanje mišića, a da ne dođe ni do kakvog spoljnjeg kretanja. To se naziva statičnim ili izometriČnim napre­zanjem. Takođe, to odlično utiče na čovekov organizam i omogućuje mu da usavršava nervno-mišićni mehanizam, čiji rezultat je da čovek, koji nema hipertrofirane mišiće,

40

ima ogromnu snagu. Aleksandar Zas je najuočljivije na sebi primenio principe takvog treninga. Ti treninzi mogu se, takođe, koristiti radi opšteg lečenja organizma, podmla-đivanja i produžavanja života (na primer, na primeni takvih naprezanja u kombinaciji s disanjem zasniva se poseban kineski metod — „Traktat o formiranju mišića"), dok su za lečenje zglobnog vezivnog aparata korisnije dinamične at­letske vežbe.

P R O F I L A K S A I LEČENJE O B O L J E N J A K I Č M E N O G STUBA

Poslovica kaže: „Čovek je toliko mlad i zdrav, koliko mu je mlada i zdrava kičma". Zato što se električni impulsi, koji rukovode radom ćelija organa, kreću od kičmenog stuba, odmah nam postaje jasna glavna uloga kičme za opšte zdravlje organizma. Statistika pokazuje da, posle 35 godina života, svaki peti čovek boluje od radikulita — jednog od brojnih sindroma osteohondroze. Uopšte oboljenja kičme, a upravo u tu kategoriju spada i osteohondroza - izvor su patnji koje su, u jednom ili drugom stepenu, praktično sastavni deo sudbine svakog savremenog čoveka.

Da bismo potpuno shvatili srž problema i izbegli nepri­jatnosti, upoznaćemo detaljnije kičmu (si. 1).

Kičma je deo skeleta koja se sastoji iz pojedinačnih pršljenova. U kičmi se, kao u „futroli", nalazi kičmena moždina. Od kičmene moždine odvajaju se dva para ner-vnih završetaka koji kao vratni, grudni, slabinski i ulični nervi prolaze između kičmenih pršljenova i inerviraju odgo­varajuće organe. Kičma ima glavnu potpornu i opružnu funkciju u organizmu. Ona amortizuje razne potrese koji nastaju pri hodanju, trčanju i skokovima, jer međupršljenski diskovi neutrališu deo opterećenja (si. 2) i odgovarajuća

4 i

savijanja same kičme. Takvom amortizacijom ne oštećuje se kičmena moždina, srce, jetra i ostali organi koji se nalaze u grudnoj i trbušnoj duplji. Pritom kičma učestvuje u svim osnovnim motornim radnjama.

Kičmeni stub je veoma složen i važan životni sistem, čiji se potporni i motorni deo sastoji iz pojedinačnih prŠ-ljenova koji su međusobno povezani međupršljenskim dis­kovima, zglobovima, tetivama i ojačani mišićima. Mišići vrata i kičme sastoje se iz dve vrste mišićnih vlakana. Za statički rad za držanje glave i kičme u potrebnom položaju odgovorna su tonusna mišićna vlakna, a za kretanje - fi-

42

zička. Kičmena moždina predstavlja važan životni deo sa 31-33 para nerava koji se granaju od nje i „opslužuju" sve važne životne organe i celo telo.

Prvih sedam vratnih pršljenova su najpokretljiviji i trpe najveće opterećenje. Dovoljno je napomenuti da pritisak na međupršljenski disk, između petog i šestog vratnog prš-Ijena, iznosi 11,5 kg/cm2, a istovremeno pritisak na disk, koji se nalazi između petog slabinskog i prvog pršljena kista (sakruma), iznosi 9,5 kg/cm2. Zbog toga je vratni deo veoma osetljiv.

Sledećih 12 grudnih pršljenova, iako su čvršći, obrazuju masu pokretnih zglobova jer se za njih pričvršćuju rebra sa po dva zgloba. U grudnom delu kičme ima ukupno 120 zglobova. Zamislite kakva je to složena šarnirna konstruk­cija za koju je važno obezbediti pravilnu koordinaciju rada! Pritom, ako samo jedan zglob bude izbačen iz stroja, usled bilo kojeg uzroka, on dejstvuje kao klin i narušava svu harmoniju pokreta u drugim zglobovima. Zato je svako­dnevni, makar i kratkotrajni, rad zglobova grudnog dela

43

sasvim neophodan. To se može postići samo pomoću fizič­kih vežbi.

Slabinski deo sastoji se iz pet pršljenova - debelih i masivnih. Nervni završeci, koji izlaze iz pršljenova na tim mestima, kao da se nalaze između čekića i nakovnja, i treba imati u vidu da, prilikom podizanja dve kofe napunjene vodom i njihovog prenošenja, premeštanja nameštaja u sta­nu, međupršljenski disk između 4. i 5. slabinskog pršljena trpi pritisak preko 500 kilograma! Zato nije čudno, što baš tu najčešće dolazi do patološkog procesa.

Mnogo rede se dešava s krstima (sakrumom), u kojima se nalaze 4-6 međusobno sraslih pršljenova.

I na kraju, trtična kost koja se sastoji iz 4-5 rudimentnih (zakržljalih) 1 0 pršljenova. Oni mogu da se traumiraju prili­kom pada na trtičnu kost i da pričjinavaju velike patnje.

Pokreti pršljenova obavljaju se oko tri ose: savija-nje-opružanje, udesno-ulevo, uvijanje (upredanje) i kružni pokreti. Mogućnosti takvih pokreta zavise od niza faktora, od kojih je glavni - stanje međupršljenskih diskova.

Međupršljenski diskovi predstavljaju uloške-amortize-re , koji se nalaze između tela pršljenova, i prema svojoj posebnoj konstrukciji, sposobni su da preraspodeljuju verti­kalan pritisak. Oni imaju složenu građu: periferni deo sa­stoji se iz fibroznog prstena, koji se sastoji od mekih kola-genskih vlakana, koja su zbog veće čvrstine raspoređena u horizontalnom i u kosom smeru, a izrazito koncentrične bele linije nižu se u slojevima po hrskavici koja podseća na opal. U centru diska nema vlakana, njegova masa liči na staklo, meka je, pihtijasta i svojstvo joj je da bubri. To pršljenovima i daje mogućnosti opruge kojom se među­sobno odmiću, amoitizuju udare i ravnomerno raspoređuju opterećenje po celoj površini zglobne površine pršljenova.

10 Pr imedba prevodioca.

44

Posle informacija o kičmi, razmotrimo i njenu pato­logiju. Naziv „osteohondroza" potiče od kombinacije latin­skih reči: „osteon" - kosti i „hondros" - hrskavica, a zavr­šetak „za" označava degenerativno-distrofični proces. D e ­generacija je regeneracija zdravih tkiva u tkiva koja nisu svojstvena datoj strukturi. Meka kolagenska vlakna rege-nerišu se u grubo zarastajuće tkivo, a koštano tkivo, sa svojom finom juvelirskom strukturom, pretvara se u skle­rotičnu masu sličnoj kamenu. Distrofija je posledica naru­šavanja ishrane tkiva k ičme usled nečistoća, nepravilne ishrane, statičnog načina života, preopterećen)a, prekomer-nog hlađenja i trauma. Nepravilno dizanje tela, nedovoljno razvijeni mišići leđa, trbuha, vrata i nošenje torbi u rukama aktiviraju patološke procese . Zato što međupršljenski dis­kovi posle 23-27 godina prestaju da dobijaju hranu iz krvi, hrane se difuzijom iz okolnih tkiva, u kojima se prevas-hodno razvijaju dva navedena procesa - degeneracija i dis­trofija. Zatim se patološki procesi prenose na koštano tkivo kičme, i uvlaće u defektan krug brojne zglobove i tetive. Kao rezultat toga međupršljenski disk srazmemo se sma­njuje (skuplja se), a njegovo centralno jezgro, koje je odgo­vorno za preraspodelu vertikalnog pritiska, suši se, usled čega se tela pršljenova zbližavaju i svojim koštanim izbo-činama počinju da pritiskuju nervni završetak. Njegovo nadraživanje tu stvara bol koji prati skoro svaki sindrom osteohondroze, a ima ih oko 60!

Pri potiskivanju nervnog završetka, koji upravlja ili stimuliše neki organ, funkcija tog organa može da se smanji do 60%. Međutim, sva podmuklost osteohondroze je u to­me, što degenerativne i distrofične promene u kičmi nastaju postepeno i neprimetno. Čovek se obično oseća zdravim i obavlja redovne poslove ali, pri naglom pokretu ili podi­zanju tereta, zbog kojih se opterećuju međupršljenski dis­kovi i višestruko povećavaju, oni više ne mogu da izdrže

45

opterećenje, popuštaju i prignječuju nerv. U tom momentu čovek oseća jak bol i ne može da se okrene ili ispravi. Posledica toga je da se u našoj zemlji (Rusiji) 1 1 svake godine upućuje oko 100 hiljada ljudi na procenu inva­lidnosti, a 25 miliona ljudi svake godine zatraži pomoć u bolnicama za tečenje osteohondroze. I to nije samo slučaj u našoj zemlji. Na primer, u veoma bogatoj Švedskoj, koju naseljava 8,4 miliona ljudi, svake godine, zbog osteohon­droze, upućuje se 13 hiljada ljudi na procenu invalidnosti. To je za državu velika nesreća koja može da se uporedi sa velikim katastrofama.

Zavisno od toga, na kojem delu je prignječen nerv, oštećuju se i odgovarajuće funkcije organizma. Ako je to u vratnom delu, mogu da se pojave jaki bolovi u glavi i u vratu; vrat gubi pokretljivost, javlja se izražena meteo­rološka zavisnost, vrtoglavica, bolovi u rukama, ramenima i u zglobovima lakata. Ako nastane oštećenje u grudnom delu, javljaju se fantomski bolovi, kao da vas navodno boli srce, ili želudac, ili bole creva. Takvi bolesnici mogu se godinama lečiti od nepostojećih oboljenja, upućivati na novija i sve novija istraživanja, uzimati inostrane lekove, ali sve je to beskorisno. Zato ima mnogo više takvih bolesnika, nego što se može i pretpostaviti. Ipak vredi upražnjavati vežbe za kičmu, izvršiti potrebnu korekciju i prividni bolovi će trenutno prestati. Međutim, postoji i dragi način ošte­ćenja grudnog dela kičme, kad se ne javljaju bolovi, ali se stvarao pogoršavaju funkcije organa. Specijalisti manuelne terapije („kostolomci") tvrde da kod većine dece nastaju oboljenja probavnih organa zbog promena u kičmi. N a u ­čnici objašnjavaju d a j e takvo ispoljavanje ranih s imptoma moguće zato što dolazi do sveopšte „hemikalizacije" pro­dukata za ishranu. U mleku su otkrili veliku koncentraciju

11 P r i m e d b a prevodioca.

46

antibiotika, a u povrću i voću — različita đubriva. Naš hleb, u savremenoj proizvodnji, toliko je pun hemikalija - da se pretvara u neprijatelja broj jedan za stanovništvo koje ga često konzumira u velikim količinama. Sve to „bogatstvo" sposobno je da se nagomilava u tetivama i međupršljenskim diskovima.Radi toga, da bi se potpuno izbacili holesterin i soli teških metala iz tetiva i međupršljenskih diskova, pot­rebno je primenjivati metodu za dubinsko čišćenje i obnav­ljanje organizma, odnosno, gladovanje. Ako nastane ošteće­nje u slabinskom delu, klinički simptomi mogu biti naj­raznovrsniji — bol se čas koncentriše u slabinskom delu i ne dozvoljava vam da se sagnete ili ispravite, čas se spušta niz nogu od mišića zadnjice do petne kosti, čas se javlja pri kretanju, može se pojaviti noću, čas vam se odjednom javlja neizdržljiv bol na prednjoj površini butine, čas se preseljava na mišić lista noge i ispoljava se kao bolni grč. Uopšte, teži oblik osteohondroze slabina može da uskrati mnoge čove-kove životne radosti, upamtite to ! U stvari, zbog sličnih oštećenja kičme, mogu da se naruše koordinacije pokreta, možete da osetite kao da vam mravi gmižu po telu, da se javi bezrazložna drhtavica ili suvišno znojenje i dr.

Sad je na redu da razmotrimo sredstva za lečenje i jačanje kičme. Od davnih vremena u narodu su bili cenjeni kostolomci (savremeno — „specijalisti za manuelnu tera­piju"). Njihov talenat sastoji se iz veoma retke kombinacije ogromne fizičke snage i neobične osetljivosti prstiju (N. Kasjan i S. Samojlenko iz Stavropolja). Pomoću njihovih ruku i specijalnih metode, koji se primenjuju u hiljadu-godišnjoj medicini, oni postavljaju pršljenove i međupr-šljenske diskove u položaj, koji je, prvo, svojstven kičmi, a drugo, otklanja bol. Bezuslovno, kostolomstvo je - veoma efikasna metode lečenja. A\l,prvo, takvih ljudi ima veoma malo, drugo, oni, jednostavno iz fizičkih razloga, mogu da ukazu pomoć samo manjem broju ljudi. Na taj način Š.

47

Samojlenko je za 10 godina izlečio 120.000 ljudi, a svake godine oboli 25 miliona ljudi. Pa i u slučaju kad vam poprave kičmu, nema nikakvih garancija da, ako se spotak-nete, okliznete ili prilikom prenošenja kote napunjene vo­dom, ne pomerite opet diskove i da ponovo budete pri­nuđeni da se obratite kostolomcu, a to je veoma.skupo. Zato se morate sami brinuti o takvom važnom organu čovečijeg tela - kičmi. I to ne povremeno, već stalno odnosno, potreb­no je svakodnevno. Ako prekinete vežbe za sprečavanje osteohondroze, patološke reakcije će postepeno preovladati reakcije zdravlja i sve počinje opet iz početka.

Ispitivanja, koja su obavljena u Saveznom naučnoistra-živačkom institutu za fizičku kulturu, pokazala su da j edno vežbanje u toku nedelje pozitivno utiče na kičmu, ali tek posle tri i više vežbanja u toku nedelje efekat dolazi do stabilnog izražaja.

Prema tome, pomoću fizičkih vežbi moramo da resimo nekoliko problema:

a) Zaustaviti proces oboljenja: oslabiti pritisak na međupršljenski disk, deblokirati međupršljenski segment, ojačati tetive i mišiće i na taj način smanjiti intenzitet dege-nerativno-distrofičkih procesa.

b) Aktivirati reakcije za izlečenja, ubrzati rast zdravog kolagenog tkiva u raeđupršljenskom disku, ojačati koštano tkivo, poboljšati krvotok, podstaći rast mišićnog steznika (korzeta).

c) Povremeno čistiti hrskavicu i tetive od patogenih taloga koji hranom dospevaju u njih.

U tome će vam pomoći sledeće klasifikacione vežbe: 1. Vežbe namenjene za dekompresiju defova kičme. To

može biti istezanje - visenje na razboju ili na švedskim lestvama (sprava ripstol) 1 2 . Konkretno, za vratni deo - ot-

12 Pr imedba prevodioca.

48

kloni glavom u različite strane, okretanja glave; za grudni deo podizanja i spuštanja na razboju - sklekovi; za slabinski deo - podizanje nogu viseći na švedskim lestvama, pome-ranje nogu u tom položaju u stranu i kružno.

2. Vežbe za povećavanje pokretljivosti blokiranog seg­menta kičme na bilo kojem njenom delu. Kežbati postepeno istezanje blokiranog segmenta pomoću njihanja, otklona i zaokreta. U početku treba vežbati oprezno, a zatim pove­ćavati amplitudu pokreta.

3. S obzirom na to da kičma pridržava tonusna i fizička mišićna vlakna, treba upražnjavati dinamične i izometrijske vežbe. Za vratni deo korisni su otkloni i kružni pokreti sa spoljnim opterećenjem (sopstvenim rakama, tegovima itd.), stoj na glavi u stavu borbenog mosta i njihanje u tom položaju - poza „r ibe" jogista. Za grudni deo - različiti otkloni napred-nazad, levo-desno, joga poza „zmije", most, a takođe i ljuljanje ležeći na trbuhu - joga „luk". Za sla­binski deo korisni su raznovrsni otkloni. U pozi „kova-ča"slabine se statično odlično treniraju.

Da bismo krvlju obilno nahranili tetive i mišiće leđa, izlečili ih i isprali od neč i s toća- t reba pojačati krvotok. U tu svrhu korisne su vežbe namenjene za veće griipe mišića -podizanje tereta manje težine na razboju do 10 puta zare-dom, otkloni preko kozlića - omiljena vežba dizača tegova koja im omogućuje da zaleče veoma teške traume slabin-skog dela kičme. I na kraju, istezanje na razboju. Vežba nazvana „zlatna ribica" veoma je korisna za uvežbavanje tonusnih vlakana cele kičme, a vežba se od 5 do 20 sekundi. Na kraju obavezno upražnjavati vežbe za jačanje trbušne presije. Bez njih, vaš trening kičmenog stuba neće biti potpun.

4. Plivanje različitim stilovima u toploj vodi omogućuje da olako i pravilno „postavite" sve pršljenove na njihovo

49

mesto i obnovite njihovu međusobnu pokretljivost. Čove-kovo telo gubi težinu u vodi, a u toploj vodi mišići se lako opuštaju i oslobađaju pritisnute i blokirane međupršljenske diskove. Ljudi, koji Često boluju od komplikacija osteo-hondroze, treba veoma oprezno da koriste hladnu vodu. Hladna voda može da izazove dopunske mišićne spazme i iskomplikuje bolest.

5. Vežbe namenjene za razvijanje optimalne gipkosti kičme. Ove vežbe su vežbe - asane jogista i druga istezanja. Preporučujem vam da od navedenih vežbi izaberete od svake klasifikacije po 1-2. Dobićete kompleks vežbi koji će vam omogućiti da svestrano jačate kičmu. Prema stepenu uvežbanosti usložavajte vežbe i povećavajte opterećenje. Opšte trajanje takvog kompleksa vežbi ne srne biti ni manje od 10 minuta niti veće od 30 do 40 minuta.

6. Da sami razradite međupršljenske diskove pomoći će vam raznovrsne vibracione vežbe - vibrogimnastika, hodanje i trčanje. Ritmična skupljanja, koja nastaju u toku trčanja (hodanja itd.), primoravaju međupršljenske diskove da otiču (bubre), to jest da apsorbuju okolnu tečnost, što znatno poboljšava njihovu ishranu i ujedno uvežbava njihove opružne -gipke osobine. Bez sličnih uvežbavanja, nalazeći se uvek na jednom osloncu, oni gube ta svojstva. Preporučuje se da redovno pijete tečnost i ne dozvolite da organizam bespotrebno dehidrira. Dehidriranje organizma veoma snažno se ispoljava na stanje hrskavičnog tkiva, tetiva i zglobne tečnosti.

7. Periodično dubinski čistite organizam gladovanjem. Gladovanjem možete kvalitetno da očistite hrskavično tkivo od štetnih materija. Tako, na primer, trodnevno gladovanje naglo poboljšava gipkost, a sedmodnevno veoma pojačava.

50

VEŽBE ZA K I Č M U (si. 3, 4 i 5) 1 T R B U Š N E MIŠIĆE (si. 6)

1. Visiti na razboju. Koncentrisati se na istezanju slabinskog dela. Vežbu izvoditi 2-3 puta u toku dana 10-15 sekundi.

2. Poluvišenje (noge na podu) na razboju ili na pr i tkama švedskih lestava. Opustiti se, osećati istezanje g rudnog dela kičme.

3. Visiti o najvišoj pritci švedskih lestava. Zabaciti noge unazad, polako i h p o m e r a t i levo-desno, i kružno pokretati noge.

4. U p o r na šakama na pisaćem stolu, laktovi ispod rebara, noge ne odvajati od poda. Naginjući trup p r e m a stolu, osetiti istezanje s labinskog dela kičme. Držati se u napregnutom stanju 8-10 sekundi. Vežbu izvoditi 3-5 puta u toku dana.

5. Ležeći na trbuhu s i spniženim rukama, istezati se kao da rastežete grudni deo. U is tegnutom položaju zadržati se 5-8 sekundi. Uraditi 5 puta.

6. Ležeći na leđima sa ispruženim m k a m a na podu, istegnuti se i potruditi se da rastegnete slabinski deo kičme. Zadržati se u i s tegnutom stanju 5-8 sekundi. Uraditi 5 puta.

Slika 3 - Vežbe za ciekompresiju deiova kičme

51

1. Stojeći, s m k a m a za pojasom, uradit i 10 ot­klona ulevo i udesno.

2. Ruke za pojasom. N a g n u t i se unapred i dodir­nuti pod dlanovima, a zatim se vratiti u početni položaj.

3. R u k e opuštene uz telo. Okretati trup u j e d n u i u drugu stranu. Osetiti zatezanje mišića u s labinama.

4. Ruke niz butine. Podignuti i saviti nogu LI kolenu, zaokrenuti se u stranu i s t o p a l o m savijene noge osloniti se na butinu noge na kojoj stojite. Za 5-8 sekundi obratiti pažnju na zatezanje mišića butina, zadnjice i slabina. Zatim uraditi isto sa drugom n o ­gom. Ponavljati prema ličnoj potrebi.

5. Početni stav: uspravni sa o p t u ž e n i m r u k a m a niz butine. Saviti nogu u kolenu, uhvatit i se rukama za koleno i privući butinu p r e m a trbuhu. Pažnju us-meriti na natezanje mišića slabine.

6. R u k e na pojasu. Pokretati zadnjicu u n a p r e d -unazad. Broj pokreta i ponavljanja izvoditi p r e m a lič­noj potrebi.

7. Stojeći, bočni otkloni ulevo. Jedna ruka podignuta, a druga opuštena. Vežbati p r e m a ličnoj potrebi.

8. Ruka oslonjena (na sto, stolicu). Mahat i des­n o m n o g o m unapred i unazad. Povećavat i amplitude.

9. Šesti na p o d s ispruženim nogama. Sagnuti se i dotaći d lanovima ruku vrhove prstiju na nogama. Osetiti zatezanje slabina. Svaki put p o m a g a t i se rukama da biste se što više sagnuli .

10. Šesti na pete. Sagnuti se u s labinskom delu, ispružiti ruke unapred i dodirnuti d lanovima pod.

• Zadnjicu ne odvajati od peta. Osetiti zatezanje u s labinama.

11. Leći na leda i ispružiti ruke duž trupa. Polako saviti levu nogu i ravnomerno, ali silom, privući je rukama prema grudima, i pri tom osetiti rastezanje slabina. Isto uraditi i sa drugom n o g o m .

12. Leći na leđa i ispružiti ruke duž trupa. R a v n o m e r n o saviti noge u kolenima i snažno privući butine prema grudima. Držati „ z a t e g n u t e " slabine 5-10 sekundi. Ponavljati nekoliko puta.

13. Leći na leda sa savi jenim nogama. Ruke se opiru o kolena. Pokušati saviti noge savlađujući otpor ruku. Naprezanje zadržati 5-10 sekundi. Vežbu ponavljati 2-5 puta.

14. Kleknut i na kolena, t m p ispravljen, ruke unapred. Okrenuti se prema petama i d e s n o m rukom dodirnuti levo stopalo, a zatim se vratiti u početni položaj i to ponovit i u drugu stranu. Postepeno, pri svakoj radnji, povećavat i zanošenje tela. Vežbat i prema ličnoj potrebi.

53

15. Leći na leđa, noge savijene, ruke i spružene u stranu. Otkloniti obe butine udesno, zatim ulevo. Pr i tom glavu i m k e ne odvajati od poda. Potrudite se da sastav­ljena koljena svaki p u t približite što više p r e m a podu. Vežbati prema ličnoj potrebi.

16. Stojeći stav, j edna noga oslonjena na sto, sto­licu, uraditi bočni otklon prema oslonjenoj nozi. Pos­tepeno povećavati ampli tudu otklona. Isto uradit i i s drugom nogom. V e ž b u ponavljati 5-10 puta.

Slika 4 - Vežbe za povećanje pokretljivosti blokiranog segmenta kičme

1. Leći na leda i ispružiti ruke u stranu. N a p r e ­gnuti vratne mišiće i sagnuti glavu. I s tovremeno saviti vrhove stopala prema sebi. Zadržati se u tom napre­gnutom položaju 5-10 sekundi. V e ž b u ponavl jat i 3-5 puta.

2. Postaviti ispod leđa valjkasti uzglavak i podić i ruke iza glave. Protegnuti se i zadržati se u tom polo­žaju 2-3 sekunde. V e ž b u ponavljati 5-10 puta.

3. Šesti na pete i uhvatiti se šakama ruku za ceva-nični stopalni zglob. Saginjati se polako u n a p r e d d o k čelom ne dodirnete pod. Prebaciti d e o telesne težine na glavu. Ostati u tom položaju 10-30 sekundi p o s t e p e n o povećavajući opterećenje.

4. Stoj na ramenima i potiljku. Zadržati se u t o m položaju 10-30 sekundi. M o ž e se ponavljati 3-7 puta, zavisno od l ičnog raspoloženja.

5. Sedeći na stolici s rukama iza glave, protegnut i se i zadržati se u tom položaju 3-5 sekundi. V e ž b u p o ­navljati 3-5 puta.

54

6.Stojeći, zabaciti ruke iza leđa i stegnuti ih m e đ u s o b n o prstima, napregnuti ruke. Z a m e n i t i polo­žaj ruku i ponavljati isto. V e ž b u ponavljati 5-10 puta.

7.„Zlatna r ibica" - j edna od najefikasnijih vežbi za razrađivanje tonusnih vlakana k ičmenog stuba. Protegnuvši se, i s tovremeno odvojite ruke i noge od poda. Zadržite se u tom položaju 3-10 sekundi. P o ­navljati najviše do 7 puta.

S.Asana „Zmija" . Leći na trbuh i udahnuvš i , p o l a k o i ravnomerno, samo uz naprezanje leđnih mi­šića, podići se naviše. Rukama se s a m o pridržavati. U krajnjem položaju istegnuti se što j a č e i zadržati disanje. N o g e ne savijati i ne odvajati od poda.

9.Zauzeti stav četveronoške. R u k e na pritci švedskih lestava, leda ispružena. Istegnuti se u slabi­nama i zadržati se u tom položaju 5-10 sekundi. Ponavljati nekol iko puta. Ova vežba je lakša od sle-deće vežbe.

10. Asana „ L u k " . Uhvati t i rukama n o g e na način pr ikazan na slici i rukama ih zategnuti do krajnjeg položaja. Zadržati se u zategnutom položaju nekol iko sekundi. Opuštajući se učiniti izdisaj.

11.Leći na trbuh, ruke duž trupa. Podići trup i ruke iznad poda. Zadržati se u tom položaju 3-10 sekundi. Ponavljati prema ličnoj potrebi. Konipl i-kovanija varijanta ove vežbe je kad se ruke drže sa strane, a ne iza tela.

12.Teža varijanta pre thodne vežbe. Podignut i trup iznad poda, na način prikazan na slici, i zadržati

"' se u tom položaju 5-10 sekundi. Ponavljati 5-10 puta.

13.Ležeći na leđima sa savijenim nogama, _ istegnuti se u s labinskom i g rudnom delu kičme.

Ruke ispružiti, os lonac na ramenima i glavi. Zadržati se u tom položaju 5-8 sekundi. Ponavljati 5 puta.

14.Komplikovanija varijanta od p r e t h o d n e - vežbe. Trajanje i ponavljanje vežbe je isto kao i za

prethodnu vežbu.

55

15 .Ova vežba omogućuje da se dopunski razrade tonusna vlakna trbušne presije. N o r m a t i v i za ovu v e ž b u isti su kao i za dve p r e t h o d n e vežbe.

16. Ova vežba omogućuje još veće opterećenje to-nusnih mišića trupa nego prethodne vežbe. Normat iv i su isti kao i za prethodne vežbe.

Slika 5 - Vežbe za razvijanje tonusnih mišiću ili vlakana kičmenog stuba

1. Početni stav: stojeći s rukama za pojasom. NaizmeniČno podizati ispružene noge i d lanom su­protne ruke (desna noga - leva ruka i o b r a t n o ) 1 3

dodirnuti vrhove prstiju podignute noge. Broj ponav­ljanja prema ličnoj potrebi.

2. „Bicik l" . O v o je najlakša varijanta izvođenja ove vežbe. „Okretati peda le" 20-120 sekundi .

3. Komplikovani ja varijanta p r e t h o d n e vežbe.

4. Ruke niz trup, noge ispružene. N o g e podi­gnuti iznad poda u visini od 40 cent imetara i na izme-nično podizati i spuštati n o g e zadržavajući se u tom položaju - j edna noga gore, druga dole i obratno. Ponavljati 15-30 puta.

5. N o g e ispružene i podignute, ruke n iz trup. Vežbati „ m a k a z i c e " - unakrsna kretanja nogama. Ponavljati 15-30 puta.

6. N o g e ispružene, ruke niz trup. Podići n o g e pod uglom 30-35 stepeni i zadržati ih u tom položaju 10-30 sekundi.

7 . N o g e i spružene, ruke n iz t r u p . P o d i g a v š i is­p r u ž e n e n o g e u v is inu p o d u g l o m 70-80 s t e p e n i u o d n o s u na pod, p o t r u d i t e se da r u k a m a i s t o v r e ­m e n o d o h v a t i t e n o ž n e z g l o b o v e . V e ž b u ponav l ja t i 10-25 p u t a .

13 Pr imedba prevodioca.

56

8.1z ležećeg položaja podizati i po lako spuštati noge iza glave. Vežbu izvoditi 5-15 puta. Ponav­ljati prema ličnoj potrebi.

9.Šesti na stolicu bez naslona, n o g e učvrstit i ispod nogara, uhvatiti se rukama iza glave (ili stavi­ti ruke za pojas - lakša varijanta). P o l a k o se razgi­bavati, opuštajući se što je m o g u ć e niže i podižući se. Vežbu ponavljati 10-25 puta.

lO.Višenje na razboju. Podizati ispružene n o ­ge p o d pravim uglom. Vežbati prema ličnoj potrebi od 5 do 15 puta. Teža varijanta - zadržati podignute noge u tom položaju 5-10 sekundi.

1 l .Poskakivanja. Privlačiti kolena prema tr­buhu. Vežbati prema ličnoj potrebi .

Slika 6 - Vežbe za razvijanje trbušnih mišića

Shodno navedenim preporukama i zdravstvenim sta­njem vaše kičme, možete samostalno da birate odgova­rajuće vežbe i upražnjavate ih po nekoliko minuta dnevno. Upamtite - ne postoje takvi lekovi, koji će bolje od ovih vežbi učiniti međupršljenske diskove, tetive i mišiće vaše kičme jačim, izdržljivijim i gipkijim. To se može postići jedino fizičkim vežbama.

O D R Ž A V A N J E O R G A N A T R B U Š N E D U P L J E

Trup se načelno može podeliti na dva dela - gornji i donji. Granica između njih je dijafragma. Iznad dijafragme nalazi se grudni koš u kojem su smeštena pluća i srce; ispod je trbušna duplja u kojoj su smešteni: želudac, tanko i debelo crevo, jetra i žučna kesica, bubrezi i mokraćna bešika, slezina i pankreas (gušterača) i polni organi. Kao što se vidi, u trbušnoj duplji nalazi se mnogo važnih životnih organa

57

koji su razmešteni u odgovarajućem međusobnom poretku. Bilo koje pomeranje, spuštanje i tome slično narušava nji­hove funkcije, pritiskuje susedne organe i izaziva nepra­vilan rad i zastoj susednih organa. Zbog toga mora da postoji određeni pritisak u trbušnoj duplji, koji ne samo da održava organe trbušne duplje na svojim mestima, već po­maže i kičmi da održava pravilan položaj. Snažni mišići trbušne presije stvaraju „pneumatski" jastuk u trbušnoj dup­lji. Taj jastuk je oslonac za kičmu i ne dozvoljava pršlje-novima da se pomeraju sa svojih „stalnih" mesta i štiti međupršljenske diskove od naprslina i lomljenja. Ako bis­mo sumirali prednosti snažnih mišića trbušne presije, svelo bi se na sledeće:

1. Snažna trbušna presija optimalnim unutrašnjim trbušnim pritiskom pomaže evakuisanje žuči iz žučne kesice. Atonija (mlitavost) žučne kesice (slabost radnog tonus) usled niskog pritiska u trbuhu zaustavlja žuč i stvara kamenčiće - oboljenje od kamenčića u žuči. Fizičke vežbe povećavaju tonus žučne kesice, a takođe i spoljašnji pritisak na žučnu kesicu i žučne kanale. Kao rezultat toga žuč brže i u većoj količini prolazi kroz mali otvor Faterovog kanala, koji se otvara, i prelazi u dvanaestopalačno crevo. (Ovo posebno treba da imaju u vidu ljudi koji boluju od dis-kinezije žučnih kanala).

Iz fiziologije nam je poznato da žuč, koja se sliva u creva, emulzuje masti. Potpuna asimilacija masti je samo u vidu masnih čestica koje su povezane sa žučnom kiselinom. Ako je malo žuči i nema procesa emulzovanja ili je on nedovoljan, nastaje asimiliranje nekvalitetnih masti, koje prepoterećuju jetru i izazivaju njenu distrofiju. Ljudi sa mlitavim trbuhom treba da znaju da im preti opasnost da obole od holecistitisa sa stvaranjem kamenaca ili bez njih i da „zarade" distrofiju jetre.

2. U slučaju smanjenog pritiska u trbuhu ispod 40 mili­metara živinog stuba, u pankreasu može da se zadrži hemij-

58

ski veoma aktivan sok pankreasa i da vari funkcionalno zdravo tkivo samog pankreasa. Ponekad se u procesu uklju­čuju Langerhansova ostrvca koja stvaraju insulin - hormon koji smanjuje nivo šećera u krvi. Nedostatak insulina prouz­rokuje dijabetes. To je još jedan primer tesne povezanosti snage mišića trbušne presije s efikasnošću rada organa trbušne duplje.

3. Povećavanjem snage trbušne presije jača dijafragma („venozno srce"). Kad ona ojača, povećava se amplituda njenog kretanja, koja izaziva jake pritiske na organe trbušne duplje pri udisaju i izdisaju i masira ih. Kad su mišići trbušne presije slabi a, zbog toga i slaba dijafragma, u trbušnoj duplji nastaje slaba cirkulacija međutkivne tečnosti venozne krvi, koja nagomilava „toksine umora", prouzro­kuje zastoj i pretvara trbušnu duplju u ustajalu „močvaru". Evakuacija iz debelog creva je nepotpuna i prouzrokuje skrivene zatvore i trovanje celog organizma. Slab rad dija­fragme („venoznog srca") slabi cirkulaciju venozne krvi i prouzrokuje varikozno proširenje vena na nogama i hemo-roide. (Ovo treba da imaju u vidu ljudi koji boluju od tih bolesti)

Prema tome, kamen temeljac, od kojeg mnogo zavisi zdravlje, jeste snaga mišića trbušne presije - simptom ne samo zdravlja, već i oma čoveka. Setite se poslovice drev­nih mudraca: „Veliki trbuh ne daje bolju pamet".

Postoje veoma brojne vežbe za trbuh i nije potrebno da ih ovde navodimo. Najvažnije je, da u toku tih vežbi - treba da osetite naprezanje mišića trbušne presije u kojima se javljaju osećaji bola kao peckanje. Trbušni mišići veoma dobro se razrađuju (pa i svi mišići), kad se u njima, pos­tepenim ponavljanjima vežbi, u početku javlja osećaj zagre-vanja koji zatim prelazi u osećaj peckanja, a mišići buk­valno nabubre od krvi. Upravo takav trening pomaže bržem jačanju bilo kojih mišića i rastu mišićne mase.

59

MASAŽA UNUTRAŠNJIH O R G A N A

Zato što organi trbušne duplje imaju meku konzisten­ciju (bubrezi, jetra, žlezde za unutrašnju sekreciju) ili su šuplji (želudac i creva, žučna kesica i mokraćna bešika) - u njima se nagomilava krv (depo krvi - slezina i jetra) i tečnost sa velikom koncentracijom materija (u žučnoj kesici i mokraćnoj bešici), i nagomilavaju hranljive kaše u tankom crevu i ekskrementumum u debelom crevu. Sve te „aku­mulacije" imaju tendenciju zastoja koji omogućuju stva­ranje tvrdih taloga i razvijanje raznovrsne patologije. Tu osobinu prvi su uočili drevni jogisti i izmislili mnoge vežbe koje, pomoću mišića trbušne presije i dijafragme i poza tela, omogućuju skupljanje i rastezanje organa trbušne duplje, otklanjaju pojavu zastoja, pojačavaju krvotok, mešaju teč­nosti i pomažu kretanje hranljivih masa i ekskrementuma. Te vežbe su - najbolji metod za lečenje organa trbušne duplje, a otuda i celog organizma. Navodimo najjedno­stavnije, najdostupnije i najefikasnije vežbe.

1. Uddijana bandha (slika 7). Početni stav: stojeći; blago se nagnuti unapred, sagnuti noge u kolenima, osloniti se rukama na kolena i duboko izdahnuti. Pritom trbuh mak­simalno uvući u šupljinu grudnog koša. Zbog tog pokreta organi trbušne duplje ne samo da će se sakupiti (stegnuti), već će se i povući naviše i namestiti se na svoje mesto, ako su bili opušteni. Ovu vežbu možete izvoditi pri izdisaju — posle uvlačenja, opustiti dijafragmu i ponovo uvući. Vež­bu ponavljati nekoliko puta, a posle toga udahnuti i malo se odmoriti, ili posle uvlačenja trbuha, polako i ravnomerno udahnuti - naduvati trbuh kao fudbalsku loptu. Zatim po­novo izdisaj-uvlaćenje, a posle udisaj-isturanje. Takve po­krete treba svakodnevno izvoditi najmanje 100 puta, a lica koja boluju od diskinezije žučnih kanala, zatvora i slabe probave i mnogo više puta. Prirodno, treba vežbati na gla-

60

dan stomak, obično ujutro. Ove vežbe je upražnjavala G. S. Šatalova po nekoliko hiljada puta dnevno, da bi postigla idealan rad želudačno-crevnog trakta i taČno postavila pup­čani energijski centar na njegovo mesto.

2. Nauli (si. 8). Ova vežba je složenija i efikasnija od prethodne. Izvodi se u istom položaju kao i prethodna vežba, s tim što se posle uvlačenja trbuha, ispruženi mišići trbuha isturaju (naprežu) i na sredini trbuha stvaraju mišićnu pregradu („greben"). Pritiskajući naizmenično rukama na kolena (prema stepenu usavršavanja upravljaćete t ime slo­bodno), primorajte tu pregradu da se pokreće s jedne u drugu stranu jer odlično masira organe trbušne duplje. Vežbu izvoditi pri izdisaju.

U složenijim varijantama prethodne dve vežbe postoje sledeći pokreti: pri vežbanju uddijane slobodno vežbanje trbuhom - gore-dole, a pri vežbanju nauli kružni pokreti umesto bočnih.

3. Ardha-matsienclrasana (si. 9). To je usukana poza. Najprostiji oblik te poze je : šesti na pod, noge ispružiti unapred i maksimalno ih raširiti u stranu. Izdahnuti i,

61

usukavši trup (ue naginjući se) okrenuti se udesno (zadnjicu i noge ne odvajati od poda). Da bi usukivanje bilo jače, pomažite se čukama. Jednom nikom oslanjajte se na pod da biste se pridržavali (može se držati i iza leđa), a drugom pritiskajte koleno s ciljem da pojačate usukivanje (upre-danje). Zadržite se u usukanom položaju i polako i rav-nomerno dišite. Pri svakom izdisaju potrudite se da se malo usućete (zaokrenete) da biste pojačali pritisak na desnu stranu. Posle 1-5 minuta taj položaj promeniti u drugu stranu. To omogućuje da se izvrši pritisak na levu stranu trbušne duplje i na organe koji se u njoj nalaze. Pri tom desna strana se isteže i aktivno snabdeva krvlju. Pri skup­ljanju (kompresiji) odstranjujete šljaku (nečistoće), ustajalo i nepotrebno, a pri istezanju hranite organe krvlju i hran-Ijivim materijama. Ovde se uočava efekat sunđera: skup-Ijanje-ceđenje i otpuštanje-upijanje.

4. Paun (si. 10). Ova složena vežba za održavanje ravnoteže s upiranjem laktova na trbuh može se zameniti lakšom vežbom. Kleknuti na kolena, šake ruku staviti izme­đu kolena, nagnuti se i laktovima ruku upreti u trbuh (oko pupka), pomerajući postepeno centar teže tela unapred. Pri tom laktovi se opim o trbuh i stvaraju jak pritisak koji može privremeno da zaustavi krvotok u aorti, venama i u bub­režnim arterijama. Posle 2-5 sekundi tog pritiskanja, podići

62

a) Početni položaj.

b) Medupoloža j , koji se p o t p u n o m o ž e ko­ristiti za unutrašnju m a s a ž u u početnoj etapi

i uvež- bavanja.

c) Unutrašnja masaža u ovom položaju je m n o g o j a č a nego u prethodnom položaju. To je s ledeći medupoložaj pre zauzimanja završnog položaja.

d) Završni položaj asane „ P a u n " . Unutraš­nja masaža je najjača u ovom položaju.

Slika [0-Paun: Na slici je pr ikazan redosled vežbanja ove asane.

se i ponavljati vežbu još 3-5 puta. Posle oslobađanja aorte od pritiska, krv veoma jako cirkuliše kroz bubrežne arterije i ispira bubrege. Na taj način odlično se masiraju ženski polni organi, mokraćna bešika i pravo crevo.

5. Masaža pomoću pesnica (si. 11). Šesti n a p e t e , šake ruku stisnuti u pesnice i postaviti ih ispred trbuha na butine koje približiti jednu uz drugu. Polako udišući i izdišući sagnuti se unapred. Pri tome pesnice će upreti u trbušnu duplju i izvršiti njeno sabijanje. Zatim se, polako udišući ispravite - pesnice će izaći iz trbušne duplje. Takvo po­vremeno sabijanje izvrsno masira donji deo trbuha — uzlazni i silazni deo debelog creva, mokraćnu bešiku, polne organe i pomaže im da se izleče. Vežbu ponavljajte najmanje 50 puta.

Redovno upražnjavanje ovih jednostavnih vežbi po-boljšaće vaše zdravlje i omogućiti vam mnoge godine do­brog života.

Zaključak i praktične preporuke

U ovom poglavlju razmotrili samo uticaj fizičkih vežbi na čovekov organizam. Ali da biste vežbe pravilno pri-menjivali i da bi vam lično što više koristile, treba da ih odaberete u skladu sa sopstvenom konstitucijom i da ih menjate, takođe, u skladu sa sopstvenom konstitucijom i godišnjim dobom. Razmotrimo i te vežbe.

1. Vežbe za jačanje mišića trbušne presije i kičmenog stuba treba da svakodnevno upražnjavaju svi ljudi bez ob­zira na to kakva im je sopstvena konstitucija. Lica s kon­stitucijom „Sluzi" treba da poklone trbuhu veću pažnju, a lica s konstitucijom Vetra " kičmi. Kod prvih je usporena probava, a kod drugih postoji sklonost ka stešnjavanju. Lica s konstitucijom „Žuči" treba da poklone istu pažnju i trbuhu i kičmi.

Sa starenjem teže se vežba i zbog toga treba povećati vreme trajanja vežbi. Setite se kako je povećavao opte­rećenje N. Amosov. U početku je luadio 500 pokreta. To se pokazalo nedovoljno. Povećao je na 1.000 pokreta i efekat je bio vidljiv.

64

2. Hodanje, trčanje, aerobik, atletska gimnastika i vežbe za gipkost preporučuju se sledećim redosledom: u mlađem dobu trčanje, pokretne igre, atletska gimnastika (za žene — aerobik).

U zrelom dobu - umereno trčanje, atletska gimnastika s manjim opterećenjima, vežbe za gipkost.

U starijem dobu — hodanje, duže trčanje umerenim tempom, jogi vežbe. Više jednostavnih fizičkih vežbi, rad na svežem vazduhu u voćnjaku i u povrtnjaku.

Zimi - intenzivnije vežbanje za zagrevanje organizma: brzo trčanje, laka atletika. Leti - putovanja, trčanje, pli­vanje, vežbe za gipkost. U letnjem periodu vežbe ne treba jako da zagrevaju vaš organizam.

3. Lica s konstitucijom „Vetra" (kod njih preovladuje brzina i naglost) vežbe treba da izvode usporenim tempom i aktiviraju anabolične procese: vežbes opterećenjima, vežbe za gipkost i plivanje. Te vežbe će im omogućiti da urav­noteže prirodnu smirenost, suzdržanost i katabolične pro­cese.

Licima s konstitucijom „Sluzi" bolje koriste vežbe koje traju duže: trčanje, atletske vežbe s opterećenjima brzim tempom više puta (15-20). One će umanjiti njihovu pri­rodnu sklonost ka debljanju (anabolični procesi) i učiniće ih vitkijim i živahnijim.

Lica s konstitucijom „Žuči" (sklona pregrejavanju or­ganizma) — treba da upražnjavaju umereno trčanje, brzo hodanje, plivanje, aerobik, atletsku gimnastiku sa srednjim opterećenjima.

Ako to imate u vidu, možete uravnotežiti svoju indi­vidualnu konstituciju i ne dozvoliti da se pobudi jači životni princip (doša) i podrži slabiji. Bićete harmonična, urav­notežena ličnost i predivno ćete se osećati. Ali ako budete rob jakih životnih principa vaše konstitucije, možete se deformisati kako spolja, tako i iznutra. Na primer, ako

65

čovek s konstitucijom „Sluzi" bude izvodio atletske vežbe usporenim tempom sa velikim teretima, koji stimulišu i j ake anabolične procese, on će ličiti na ormar. Ako se čovek s konstitucijom „ Vetra " bude brzo kretao i dugo trčao - on će još više omršaviti. Izgledaće kao palidrvce šibice - mršav i mastan. Ako čovek s konstitucijom „Žuči" bude mnogo igrao tenis i trčao maraton za vreme letnjih vrućina -iza-zvaćeprepobuđivanje i tako jake toplotne sposobnosti orga­nizma da može prouzrokovati toplotni udar, poremećenje probave i poremećenje psihe.

N a d a m se da ste shvatili suštinu i da ćete se pridržavati principa za zdrav život, a ne da udovoljavate svojim pro-htevima i podležete promenljivom pomodarstvu lečenja.

66

GLADOVANJE

Gladovanje je staro koliko i sam svet, ali je njegova snaga neiscrpna. Onaj ko ga dodirne mnogo postiže, ali ono može i da ubije. Samo ako iznutra osetiš glad, steći ćeš njegovo pravo znanje i snaga.

Ganeša

POST, G L A D O V A N J E I DIJETALNA TERAPIJA

Arhimandrit Nikifor u kapitalnom delu Biblijska enci­klopedija (Moskva, 1891. godine ) ovako opisuje „Post":

„ U slučaju bilo koje ljudske opasnosti, društvene ne­sreće Judejci (Jevreji) 1 4 imali su običaj da poste, i to se iz religioznih pobuda smatralo obavezom, tj. uzdržavali su se od konzumiranja hrane, molili se bogu i prinosili žitve... Jevreji su posebno strogo postili... i razlikovali su se ne samo uzdržavanjem od konzumiranja hrane, nego i od svih drugih čulnih potreba". Prema tome, reč post označava „zabranu". U današnjem smislu post označava odricanje od konzumiranja bilo kakve hrane u određenom vremenskom periodu. U tom vremenskom periodu nema reči ni o kakvoj „posnoj hrani". Upotreba „posne hrane" u periodu pos ta je najgrublje narušavanje i izopačenje u smislu tog pojma.

Pojam gladovanje podrazumeva nekoliko varijanata: 1. Gladovanje - prinudna nedovoljna ishrana. 2. Stanje zimskog sna životinja i letargičnog sna (oba-

mrlost i ) 1 5 kod ljudi.

14 P r i m e d b a prevodioca. 1 5 P r i m e d b a p r e v o d i o c a .

67

3. Svesno uzdržavanje od konzumiranja hrane u odre­đenom vremenskom periodu s ciljem tečenja ili s religioz­nim ciljem.

Gladovanje - prinudna nedovoljna ishrana može se obaviti u dva slučaja:

a) Konzumiranje hrane slabog kvaliteta, koja sadrži male količine nezamenjivih aminokiselina, mineralnih materija, vitamina i si.

b) Konzumiranje hrane koja ne sadrži potreban mini­mum kalorija.

U prvom slučaju nekvalitetna ishrana je neprimetna, ali sigurno izaziva najraznovrsnije poremećaje zdravlja i raz­voj određenih oboljenja. Na primer, nedostatak belančevina - izaziva distrofiju, nedostatak vitamina C - skorbut i tako dalje.

U drugom slučaju, zbog stalne nedovoljne ishrane, brzo i neracionalno se troše masne i druge rezerve organizma, koje takođe izazivaju razvoj raznovrsnih oboljenja pa i smrt. Slični slučaj i gladovanja uočeni su i u koncentracionim logorima za vreme blokade Lenjingrada. U tim slučaj ima bile su i raznovrsne „gladne" dijete: „engleska", „fran­cuska", „bodovna" itd. Takvi slučaj i gladovanja i metode smanjenja težine ne daju lekovito-profilaktičan efekat, već obratno, omogućuju uslove za raznovrsnu patologiju.

Stanje zimskog sna životinja i ietargičnog sna ljudi preorjentiše organizam na unutrašnji kvalitetni metod is­hrane. Njihov organizam u tom periodu ekonomično troši masne zalihe. Savremena naučna istraživanja pokazala su da životinje za vreme zimskog sna, bez ikakvog štetnog uticaja na zdravlje, podnose povećane doze otrova, radio­aktivnog zračenja, ne umiru i ne boluju od veslačkog infi-ciranja mikrobima. To odražava viši nivo funkcionisanja

68

organizma kao jednu od varijanata zaštite od nepovoljnih uslova života (suša, zimski period).

Svesno uzdržavanje od konzumiranja hrane u odre­đenom vremenskom periodu u budnom stanju s određenim vodenim i motornim režimom svojstveno je samo čoveku. Pritom treba razgraničiti sam proces gladovanja koji ima jasno izražena tri stadijuma. Prvi stadijum - iritiranje od hrane; drugi stadijum - pravo gladovanje, i treći stadijum — iscrpljenost organizma. Razmotrimo ih redom.

Prvi stadijum. Čovek se odri će hrane. Želudac mu je prazan, a u crevima su se odavno rastvorile sve hranljive materije. U krvi su takođe smanjene hranljive materije. „ G l a d n a " krv signalizira centru za gladovanje, koji se nalazi u mozgu, o promeni svoje hemizacije. Centar se iritira i utiče na čeone delove kore mozga, koji su odgovorni za ishranu. Iritiranje postepeno obuhvata i druge delove mozga i dominira nad drugim zahtevima. Čoveku se javlja veliki prohtev za hranom i sve njegove misli usmerene su ka traženju hrane. Voljnim naporima ili određenim terapijama čovek savlađuje taj stadijum koji, zavisno od individualne konstitucije, traje 1-4 dana.

Drugi stadijum. Iz fiziologije nam je poznato da, posle perioda iritiranju, u centralnom nervnom sistemu nastaje pe­riod kočenja. To se dešava i u slučaju gladovanja — kora mozga savladavši navalu emocija gladi prelazi iz stanja iritiranja u stanje kočenja. Osećaj gladi potpuno nestaje i uključuju se posebni fiziološki mehanizmi z a , j e d e n j e " sop-stvenog tkiva. U prvom redu koriste se masne zalihe i tkivo na kojem su nastale promene zbog bolesti. Važna životna tkiva i organi: nervni sistem i srce ne gube svoju težinu (si. 12). U toku tog vremenskog perioda organizam gubi do 2 5 % sopstvene težine. Kod čoveka taj period iznosi 40-50 dana i smatra se fiziološkim korisnim rokom gladovanja. Na kraju ovog stadijuma, kad je organizam iskoristio sve

69

Gubitak težine organa i tkiva u toku gladovanja do m o m e n t a smrti, u procent ima, u odnosu na početnu težinu, je sledeći: salo - 97, slezina -60, jetra - 53,7, mišići - 30, krv - 26, bubrezi - 25,9, koža - 20,6, creva - 18, pluća - 17,7, pankreas - 17, kosti - 13,9, nervni s istem - 3,9 i s rce - 3 , 6 .

Kad gladujete i onemoćate - pogledajte sliku Bude, to će v a m dati snagu i s igurnost za povoljan ishod, a takođe i odlučnost da i dalje gladujete. E t o takav postaje čovek na kraju korisnog fiziološkog per ioda gla­dovanja.

rezervno tkivo, ponovo se iritira mozak, a to se ispoljava u vidu osećaja neobuzdane (divlje) gladi. To je posebno opi­sano u Bibliji, kad je Isus Hristos, gladovavši 40 dana i noći, „ n a p o s l e t k u o g l a d n e o " - drugim recima nestrpljivo je želeo da jede. Jak osećaj gladi i Čišćenje sluzokože usta i jezika ukazuju na završetak dragog stadijuma, odnosno potpuno čišćenje organizma i to je znak da treba konzumirati hranu.

Treći stađijum. Ako čovek ignoriše prirodne simpto­me završenog gladovanja i nastavi da gladuje, dolazi do iskorištavanja važnih životnih organa i tkiva i prouzrokuju se nepovratne patološke promene u organizmu pa i smrt od iscrpljenosti. Pri tome smanjenje težine organizma dostiže 40-45%. Gladovanje u periodu od 25 do 30 dana dovodi do gubitka samo 12-18% sopstvene težine, to jest mnogo niže

70

ispod opasne crte. Upravo ti rokovi najčešće se koriste u lekovite svrhe.

Na osnovu navedenog jasno je da se radi lečenja može koristiti samo prvi i drugi stadijum gladovanja koji se i primenjuju u praksi.

Termin „dijetalna terapija" (DT) prvi je predložio pat­rijarh sovjetske škole gladovanja profesor Jurij Sergejevič Nikolajev — doktor medicinskih nauka, kad je razjasnio da u suštini nema nikakvog gladovanja, već da postoji kvalitetna ishrana organizma na osnovu sopstvenih rezervi i pobolj­šane biosinteze i kad ćelije mnogo kvalitetnije asimiliraju liranljive materije, a takođe ugljen-dioksid i azot iz vaz­duha! Tada se otklanja napon u imunom sistemu, obnavlja genetski aparat, poboljšava biosinteza i potpuno se Čisti organizam. Sve to preporođuje čovečiji organizam.

Prema tome, pod postom, gladovanjem i dijetalnom terapijom podrazumeva se jedno te isto — potpuno uzdr­žavanje od bilo kakvih hranljivih produkata i u bilo kojim, pa i minimalnim količinama u određenom vremenskom periodu.

Postoji nekoliko varijanata gladovanja: gladovanje bez konzumiranja Inane i vode — suvo; gladovanje pijenjem vode i klistiranjem — obično; gladovanje isključivo kli-stiranjem - varijanta običnog; gladovanje bez pijenja vode (klistiranja i tečnosti) ali s polivanjem tela, pr imenom kupki i vlažnih umotavanja — polusuvo; gladovanje upotrebom sopstvene mokraće - minsko.

Dijetalne metode lečenja su metode lečenja sokovima i odvarima, a koja se pogrešno nazivaju „gladovanje". U tim slučajevima čovek ništa ne jede, a u toku nekoliko dana pije samo određene vrste sokova ili odvara. Srotov dijetalni metod lečenja takođe je iz date kategorije. Upotreba anti-stresnog preparata S. A. Arakeljana za vreme gladovanja takođe se ne smatra, u strogom smislu, gladovanjem, iako odlično čisti organizam.

71

Važno je zapamtiti -konzumiranje minimalne količine hranljivih kalorija, ukusnih začina, a u nekim slučajevima i kad se nalazite pored hrane, ne omogućuje organizmu da kvalitetno pređe na unutrašnju ishranu i neće zadejstvovati dubinske mehanizme koji obezbeduju asimilaciju ugljeni-kove kiseline i azota iz vazduha, a zbog toga i pojačavanje biosinteze.

Gladovanje se razlikuje po načinima primene. Pasivna primena - čovek leži u postelji, malo se kreće i to samo radi ličnog opsluživanja; aktivan režim - kad čovek svakodnev­no radi, ide u šetnju itd., kao da ne gladuje; gladovanje s povišenom fizičkom aktivnošću - kad čovek u dane gla­dovanja, obratno, povećava fizičko opterećenje s ciljem bržeg uključivanja mehanizama za kvalitetnu unutrašnju ishranu i bržeg postizanja efekta. Poslednji način glado­vanja mogu primenjivati ljudi koji imaju iskustva u tome.

Ciklusna gladovanja dele se na nedeljna, mesečna, tro-mesečna, prilikom promene godišnjih doba, jedanput u go­dini, frakciona (posebne namene) 1 6 i na postove.

Nedeljna gladovanja, po pravilu, traju od 24 do 42 sata; mesečna do 3 dana; tromesečna i prilikom promene go­dišnjih doba od 3 do 10 i više dana; frakciona gladovanja primenjuju se radi postizanja izrazitog efekta tečenja i obič­no se primenjuju tri puta, a u pauzama između gladovanja primenjuje se posebna ishrana za obnavljanje organizma i produženje efekta koji je postignut za vreme gladovanja.

Autor frakcionog metode gladovanja Vojtovič G. A. ovako objašnjava suštinu te metode. U prvoj etapi gla­dovanja, gladuje se u toku polovine vremena određenog za fiziološko gladovanje - 20 dana. Posle tog gladovanja, sledi ishrana za obnavljanje organizma koja traje jedan i po put duže - 30 dana. Ako se čovek hrani samo biljnom hranom, uspeh gladovanja produžava se i za vreme ishrane (ne sma­njuje se biosinteza). Dalje se ponavlja gladovanje, ali u

72

većoj dužini trajanja - 22-25 dana. Pauza 1,5-2 meseca. Rokovi su određeni zato što postoji prolongirani uspeh gladovanja. Posle gladovanja biosinteza je maksimalna i postepeno se smanjuje. Proces smanjenja trajejedan i po put duže od gladovanja. Zato nema potrebe da se gladuje ranije pre isteka tog roka. Duži rok ishrane, prirodno, smanjuje taj efekat i sledeće gladovanje počinje od nule. U drugoj etapi gladovanja brzo dolazi do preorjentacije na unutrašnji način ishrane, za 2-3 dana. I na kraju ishrane za obnavljanje organizma započinje treća etapa gladovanja, koja traje do potpunog čišćenja jezika, i koja dokazuje d a j e organizam potpuno očišćen i oslobođen od svih hroničnih oboljenja. To gladovanje obično traje od 10 do 20 dana.

Za ljude, koji imaju malu telesnu težinu, prvo gladov­anje traje kraće - 15-17 dana, ali kad oni, posle ishrane za obnavljanje organizma, dobiju u težini, drugo gladovanje traje vremenski kao i kod ostalih — 22-25 dana.

Vojtovič kombinuje dopunsko gladovanje s magnet­nom terapijom. Tako se, pomoću magnetnog impulsnog uređaja dopunski zrače žarišta oboljenja i tumori, što veoma stimuliše proces regeneracije koji se pri prostom gladovanju slabo obavlja ili uopšte ne postoji. Organizam prilikom gladovanja odlično asimilira tu dopunsku energiju i upo­trebljava je u svoju korist.

Frakciono gladovanje je dobro jer ne povećava telesnu težinu ljudi koji su skloni debljanju. Telesna težina pro­gresivno se smanjuje. Kao rezultat toga ljudi skloni deb­ljanju ne samo da normalizuju svoju težinu, već je i sma­njuju za 2-3 kilograma u odnosu na normalnu težinu. To veoma snažno aktivira njihov organizam, njihova težina se ne povećava, već se održava na jednom nivou, a suvišne masne ćelije organizma o d u m i r u -odnosno manje ih j e . Stoga se čovek ishranom za obnavljanje organizma ne goji, iako se masne ćelije popunjavaju jer ih je manje. Masne ćelije počinju da se uništavaju samo posle acidozne krize.

73

16 P r i m e d b a prevodioca.

Posle potpuno primenjenog frakcionog gladovanja u orga­nizmu se normalizuje količina masnih ćelija. Ostaje ih to­liko, koliko ih je bilo u mladosti i čovek izgleda vitko i mladoliko. Uništavanje masnih ćelija moguće je samo gla­dovanjem. Svemoguće dijete samo iscrpljuju masne ćelije, a kad čovek počne normalno da se hrani, one se brzo obnav­ljaju i čovek se ponovo deblja.

Prema roku trajanja, gladovanja se dele na: kraća -24-48 sati; srednja - od 3 do 7 dana i duža - od 7 do 40 i više dana. Adelinu da Silva, brazilski fakir, 1969. godine pos­tigao je rekord u dobrovoljnom uzdržavanju od hrane — 111 dana. On je za 57 godina života bez konzumiranja hrane proveo više od 3 godine.

Ustvari rokovi, kalendarski ciklusi i mnoštvo drugih okolnosti za gladovanje zavise od individualne čovekove konstitucije.

P O S T KAO P R I R O D N I M E T O D L E Č E N J A B O L E S T I

Gladovanje je — najuspešnija metoda za le-čenje obolelih. Ako bi se sva dostignuća sav re­mene medicine, stavila na jedan tas vage, a na drugi gladovanje, znatno više bi prevagnulo gladovanje.

G. A. Vojtovič

Najpoznatiji popularizator gladovanja u lekovite svrhe bio je Isus Hristos. U najdrevnijem manuskriptu „Jevan-delje Sveta Isusa Hrista od učenika Jovana", kojeg je izdao u današnje vreme Edmond Sekli (PjerŽiljar, Lozana) sa sta-roslovenske kopije, koja se nalazi u kraljevskoj biblioteci Habsburga, a koju su izneli ruski sveštenici iz Rusije bežeći

74

na zapad pred najezdom hordi Džingis-kana. Oni su poneli sve Drevne zapise i ikone. U tom manuskriptu otkriva se medicinska delatnost Isusa Hrista i njegovi saveti za post. U skraćenom obliku navešću te savete, koji, kako se ispo­stavilo, prethode savremenim preporukama.

,,I tada je mnogo bolesnih i paralizovanih prišlo Isusu i reklo mu: „Ako Ti sve znaš, Ti nam možeš kazati — zašto moramo da patimo od mnogih bolesti? Zašto smo lišeni zdravlja u kojem uživaju drugi ljudi? Učitelju, ižleči nas i da ponovo postanemo snažni i da nas naša nesreća ostavi zau-vek".

Hristos im odgovori da su ljudi sinovi Majke-Zemlje i zato moraju poštovati njene zakone. „Jer vas je vaša majka rodila i Ona vas održava u životu. Ona vam je dala vaše telo i niko osim nje ne može da vas izleči. ...Veljzevul, knez svih demona, izvor sveg zla, nalazi se u telu svih Covečijih Sinova. On iskušava i sablažnjava Covečije Sinove, obe­ćavajući im bogatstvo, vlast, dvorce, zlato i sve što zažele. On obećava slavu i ugled, čulna uživanja i raskoš, predivna je la i izobilje vina, bučne orgije i dane koji će se provoditi u praznovanju i lenjosti. U vezi sa tim, on iskušava sve ljude prema njihovoj sklonosti... I tog dana, kad Čovečiji Sinovi postanu totalni robovi tih sujeta i svih tih gnusnosti, tada će on Covečijim Sinovima naplatiti za sva uživanja i za sva blaženstva koja nam je Majka-Zemlja dala u takvom izo­bilju... On ih lišava disanja, krvi, kostiju, čovečijeg tela, utrobe, očiju i ušiju. Disanje Covečijih Sinova postaje spo­rije s prekidima i bolesno i zaudara na disanje nečistih (prljavih) životinja. Krv Covečijih Sinova postaje gušća i širi odvratan smrad, sličan smradu vode u močvari... Nji­hove kosti se deformišu, postaju krhke, spolja se prekrivaju čvorovima a razlazu iznutra... Koža im je postala masna i otečena... Njihova utroba puni se velikim nečistoćama, koje stvaraju trule bujice, koje zaudaraju, i u kojima se raz-

75

množava bezbroj poganih crva (ovde se imaju u vidu bakte­rije, primedba autora). ...I tako, na kraju krajeva, Čovečiji S in je izgubio život zbog sopstvenih grešaka, jer nije mogao da nauči da uvažava zakone svoje Majke, već je stalno činio greške jednu za drugom". Ljudi su zamolili Hrista da im ispriča o zakonima života, iako su se neki usprotivili, jer se oni pridržavaju zakona Mojsija.

,,I Isus im je odgovorio: Ne tražite Zakon u vašoj Pisa­niji, jer Zakon je - život, a Pisanije je - mrtvo. ...Bog je napisao svoje zakone, ne na listovima knjiga, već u vašim srcima i u vašem Duhu. Oni se odražavaju u vašem disanju, vašoj krvi, vašim kostima, vašoj koži, u vašim utrobama... i u bilo kojem najmanjem delu vašeg tela. Oni su prisutni u vazduhu, vodi, zemlji, u biljkama, u sunčevim zracima i u dubinama i na visinama. Svi oni služe vama, da biste mogli da shvatite Reč i Volju živog Boga. ...Oni nisu prisutni u vašoj proždrljivosti, niti u vašem pijanstvu, niti u načinu vašeg života kojeg rasipate u izobilju i u raskoši; a najmanje — u traženju bogatstva i posebno u mržnji prema vašim neprijateljima. ...Jer sve te pohlepe nosite u sebi, i zato Reč Božja i Njegova Snaga ne mogu da uđu u vas jer u sebi stvarate mnogo loših misli; takođe u vašem telu nastaju prljavštine... Ako želite da Reč živog Boga i njegova snaga prodru u vas, ne oskrnavljujte vaše telo, niti vašu svest, jer telo je Hram Duha, a Duh je — Hram Boga.

Zato vi treba da očistite Hram, da bi se u njega mogao useliti vladika hrama i zauzeti mesto koje njemu pristoji. Da biste izbegli sva iskušenja svog tela i svoje svesti, koja potiću od Satane, povucite se pod okrilje neba Gospodnjeg. Sami se preporodite i uzdržite se od hrane j e r Ja vam govorim istinski: Samo postom i molitvom može se isterati Satana i sva njegova zla podmuklost. Vratite se u svoj dom i postite u samoći i neka niko ne vidi da postite. ...Postite sve dok vas ne napusti Veljzevul i sva njegova pokvarenost. Jer

76

istinski vam govorim: dok ne obavite post, nećete se oslo­boditi vlasti Satane i svih bolesti koje potiću od njega.

Postite i molite se usrdno (revnosno), iz sveg srca, i nadajte se da ćete od Živog Boga dobiti snagu, i od nje — svoje izlečenje. Za vreme posta izbegavajte Covečije Sino­ve i vratite se u društvo anđela vaše Majke-Zemlje: Jer onaj koji marljivo traži, taj će i naći! Tražite čist vazduh u šumi ili u polju, jer tamo ćete naći Anđela Vazduha. Izujte se i skinite odeću, i neka Anđeo Vazduha obgrli sve vaše telo. Zatim dišite polako i duboko, da bi Anđeo Vazduha prodro u vas. Ja vam istinski govorim: Anđeo Vazduha isteruje sve nečistoće iz vašeg tela, koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra. I tada će svi neprijatni mirisi i nečistoće izaći iz vas kao dim od plamena... Jer istinski vam govorim: Anđeo Vazduha je Svetac, on čisti sve oskrnavljeno i pretvara sve što ispušta neprijatan miris u prijatan miris.

Posle Anđela Vazduha - tražite Anđela Vode. Izujte vašu obuću i dozvolite Anđelu Vode da oblije vaše telo. Potpuno se predajte u njegove ruke, koje vas uljuškuju (uspavljuju) onoliko puta, koliko puta vaše disanje pri­morava vazduh da cirkuliše. Neka vaše telo, ljuljajući se, talasa vodu. Ja vam istinski govorim: Anđeo Vode isteruje iz vašeg tela sve nečistoće koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra. I sve nečistoće i odvratni mirisi će oteći od vas daleko, kao što se prljavština s odeće, koja se pere u rečnoj vodi, odnosi rekom i nestaje u daljini. ...Ali, nemojte da mislite da je dovoljno samo da vas Anđeo Vode obgrli spolja, ...unutrašnja prljavština je - još groznija, nego spo-ljašnja. Zato onaj koji se čisti samo spolja, ali ostaje nečist iznutra, podseća na grobnicu ukrašenu živopisnim slikama, a unutra napunjenu velikom pakošću. Ja vam istinski govo­rim: dozvolite Anđelu Vode da vas takođe osvešta iznutra, da biste se izbavili od svih prethodnih svojih grehova; i tada ćete postati tako Čisti iznutra, kao s t o j e rečna pena koja se poigrava pod zracima sunca.

77

Da biste to postigli, uzmite veliku tikvu sa dugačkom vrežom koja odgovara čovekovoj visini; očistite tikvu iznu­tra i napunite je rečnom vodom zagrejanu Suncem. Obesite tikvu o granu drveta, kleknite na kolena pred Anđelom Vode i pričekajte dok kraj vreže ne prodre u vašu zadnjicu, da bi voda prodrla u vaša creva. Ostanite na kolenima na zemlji pred Anđelom Vode i molite Boga Života da vam oprosti sve prethodne vaše grehe i molite Anđela Vode da oslobodi vaše telo od svih nečistoća i bolesti koje ga ispu­njavaju. Posle toga ispustite vodu iz tela, da bi se sa njom izbacilo iz vašeg tela sve stoje nastalo od Satane i sve s to je nečisto i neprijatnog miris.

I, to ćete videti sopstvenim očima i nosem omirisati sve prljavštine i nečistoće, koje oskrnavljuju Hram vašeg tela. I vi ćete, takođe, shvatiti koliko je u vama bilo grehova i i koliko ste bili mučeni brojnim bolestima. Ja vam istinski govorim: osveštenje vodom oslobodiće vas svih bolesti. Svakog dana posta ponavljajte čišćenje vodom, sve dok ne vidite d a j e voda, koja istiće iz vašeg tela, postala čista kao što je pena reke. Tada zagnjurite vaše telo u tekuću vodu i zahvalite se Bogu Živom što vas je oslobodio svih grehova.

Sveto čišćenje koje obavlja Anđeo Vode, označava pre­porod za novi život. Jer tek od tada vaše oči će da pro­gledaju, a uši da čuju. Ipak, posle tog čišćenja, nemojte više da grešite, da bi celu večnost Anđeli Vazduha i Vode mogli da borave u vama i da vam služe u bilo koje vreme. Ali, ako posle svega tog, u vama ostanu tragovi nečistoće, računajući i vaše prethodne grehove, pozovite Anđela Sunčeve Svet-losti. Izujte se, skinite svu odeću i dozvolite Anđelu Sun­čeve Svetlosti da obgrli vaše telo. Zatim udišite vazduh polako i duboko, da bi Anđeo Sunčeve Svetlosti mogao da prodre u vas. On tada isteruje iz vas sve s t o j e neprijatnog mirisa i nečisto i što vas oskrnavljuje spolja i iznutra. I sve nečisto i neprijatnog mirisa otići će od vas, kao što se noćni mrak povlaci pri blesku izlazećeg Sunca.

78

Anđeli Vazduha, Vode i Svetlosti dati su Čovečijem Sinu da bi mu služili, ... takođe su osvešteni i njihovi zagrljaji. Oni su - nevidljiva deca Majke-Zemlje naše; i zato ih ne razdvajaj te, jer su ih sjedinili Nebo i Zemlja. I neka vas ta tri brata-anđela čuvaju svakog dana i budu s vama u toku vašeg posta. I kad Anđeli Majke-Zemlje ovladaju vašim telom tako da u njega mogu ponovo da uđu vladike hrama, tada će svi odvratni mirisi brzo da napuste vaše telo kroz vaše disanje i vašu kožu, a ustajale vode (pune truleži) 1 7 će isteći kroz vaša usta i kroz vašu kožu, kroz zadnjicu i prednju stranu tela. I, to ćete videti sopstvenim očima, nosem omirisati i sopstvenim rukama opipati. I kad se svi grehovi i nečistoće odstrane iz vašeg tela, vaša krv će postati toliko čista kao krv Majke-Zemlje, koja je slična peni reke koja se poigrava pod zracima Sunca. Vaše disanje postaće čisto kao miris cveća, a vaša koža postaće čista kao ljuske rumenih plodova voćaka; svetlost vaših očiju postaće jasna i bleštava kao sjaj Sunca u nebeskom plavetnilu. I tada će svi Anđeli Majke-Zemlje služiti vama, a vaše disanje, telo i vaša krv biće objedinjeni s disanjem, telom i sa krvlju Majke-Zemlje. Vaš Duh biće objedinjen s D u h o m Oca Nebeskog" .

Posle takve pouke, ljudi su upitali Isusa Hrista: „Reci nam, koje grehove treba da izbegavamo da više nikad ne bismo obolel i?"

Odgovorio je : „Hranite se svim onim što se nalazi na Božjem stolu: plodovima drveća, zrnevljem i lekovitim travama, mlekom životinja i medom. Sva druga hrana - delo je ruku Satane koje navodi na greh, izaziva oboljenja i smrt. Kad bogata hrana, koju ćete naći na Božjem stolu, podari vašem telu Snagu i Mladost, - bolest vas neće dotaći. I zaista, stari Mafusail je konzumirao hranu sa Božjeg stola,

17 Pr imedba prevodioca.

79

te ako je i vi komzumirate, Ja vam obećavam da će vam Bog Života podariti toliko dug život na ovoj Zemlji koji je podario i patrijarh u".

A K T I V I R A N J E FIZIOLOŠKIH M E H A N I Z A M A T O K O M G L A D O V A N J A

Vrhunac lečenja sastoji se u metodi kojom treba da se u organizmu omoguće uslovi u ko­

jima će organizam sam da se aktivira i obnavlja svoje organe. Sve, što spolja samo privremeno stimuliše organizam (liormoni, veštački vitami­ni, biostimulatori i tome slično) je medicinsko šarlatanstvo. Težite ka prvom, a bojite se dru­gog.

Iz predanja Ganeše

Savremena nauka uložila je ogroman trud u izučavanju procesa, koji se dešavaju u čovečijem organizmu prilikom gladovanja. Georgij Aleksandrovič Vojtovič, jedan od naj­pametnijih ljudi savremenosti, uspeo je potpuno da uopšti procese i prodre u njihovu suštinu. Za izlaganje materijala u ovom poglavlju koristiću njegove podatke i proširiti ih s drevnim i sopstvenim stavovima.

Problem je veoma složen, i na prvi pogled, mogu da ga pravilno shvate samo visokoobrazovani ljudi. Ostalima sa-vetujem da ovo pročitaju onoliko puta, koliko je potrebno da im se pojavi želja da sami gladuju. Tek tad ćete stvarao ovladati ovom materijom, a metodama ćete ovladati posle nekoliko godina prakse. To su dve različite stvari i molim vas da ih ne poistovećujete.

80

Podmlađivanje organizma. Šta se dešava u organizmu za vreme gladovanja? Pobuđuje se centar gladi, po principu dominante (glavne komponente nekog zbivanja) 1 8 raspros­tire se u celokupnom centralnom nervnom sistemu, koji aktivira „pult" za upravljanje endokrinim i neivnim sistemom organizma - hipotalamus. Hipotalamus aktivira najvažniju žlezdu unutrašnje sekrecije - hipofizu koja počinje pojačano da produkuje hormon rasta (somatotropni hormon). Usled toga u organizmu dolazi do niza efekata:

1 — Aktiviranje hormona rasta štitaste žlezde smanjuje intoksikaciju, to jest aktivira se antitoksična funkcija orga­nizma.

2 - Regulisanjem uticaja hormona rasta na pankreas sprečava se stvaranje insidina. Glukoza se stvara na osnovu drugih fermenata, koje produkuju mišići listova nogu. To poboljšava razlaganje glukoze u uslovima fotosinteze. Čim se obnovi ishrana, ti fermenti odmah nestaju.

3 — Hormon rasta aktivira sintezu nukleinskih kiselina, koje poboljšavaju biosintezu u celokupnom telu. Nukle-inske kiseline pomažu bolju asimilaciju masti i prekidaju sve alergijske reakcije. Drugim recima, za vreme glado­vanja ne uočava se antagonizam belančevina.

4 - Ako nema antagonizma belančevina, smanjuje se opterećenje imunog sistema, koji u tom periodu odmara i obnavlja svoje funkcije.

5 - hormon rasta aktivira opijatne receptore u orga­nizmu, koji počinju da produkuju veću količinu narkotičnih materija (endorfina) i alkohola. Čovek se oseća udobno i prilikom gladovanja nema želju za tim materijama. Eto zašto gladovanje, bez prethodne pripreme, efikasno pomaže u borbi protiv nikotinske, alkoholne i drage zavisnosti.

U toku prvog gladovanja od 5-7 dana, a u sledećim gladovanjima mnogo ranije (3-5 dana), u organizmu se

18 Primedba prevodioca.

81

pojačava rad prethodno navedenog mehanizma koji stvara osećaj udobnosti. Zatim nastaje potreba kojom se aktiviraju hormoni rasta, a hipofiza, koja ih stvara, stvara ih u granici normale. To se obavlja zato što se maksimalno uključuje drugi proces - samoregulisana keto-acidoza. Suština pro­cesa i njegovi efekti su u stedećem. U organizmu, koji gladuje zbog povećane proizvodnje hormona rasta, pobolj­šava se biosinteza koja u početku dovodi do pojačanog razlaganja sopstvenih masnih zaliha na sastavne delove. To znači, da se u prvom redu stvaraju nezasićene masne kise­line koje čine osnovu mnogih vitamina, hormona i drugih bioloških aktivnih materija. Prirodno je da ih ćelije orga­nizma, koji gladuje, odmah koriste. Ali konačni produkti raspada masti su organske kiseline, koje se nazivaju - ket-onskim teli ma. Ketonska tela kad dospeju n krvotok, me-njaju njegovu kiselo-alkalnu ravnotežu prema kiseloj sre­dini (acidoza). Osim toga, prilikom raspadanja bilo kojeg tkiva, stvara se ugljenikova kiselina koju mogu da asi­miliraju ćelije ili da bude izbačena kroz pluća napolje. Oksidacija krvi ketonskim kiselinama (ostacima mast i ) 1 9 ne dozvoljava da se kvalitetno izbaci ugljen-dioksid iz ćelija i on se u njima taloži. Akademik M. F. Gulij je ustanovio da prilikom promene kiselo-alkalne ravnoteže (KAR) prema kiseloj sredini ćelije ubrzavaju proces asimilacije ugljcn-di-oksida. Profesor M. I. Voljskij ustanovio je, da ćelije, koje asimiliraju azot, takode, ubrzavaju i asimilaciju azota pri promeni KAR krvi na kiselu stranu. Stoga azot, zajedno s ugljen-dioksidom , aktivno zasićuje ćelije organizma i t ime doprinosi boljoj biosintezi belančevina i drugih jedi nj enj a. Na osnovu toga organizam počinje da asimilira ketonska tela i pretvara ih iz keto-kiselina u aminokiseline. Nara­staj uća keto-acidoza upravo pomaže taj proces. Kao rezultat

19 Č o v e k u tom periodu se oseća na aceton.

82

toga bolje se asimiliraju ne samo ugljen-dioksid ( C 0 2 ) i azot, koji se nalaze u organizmu, već i oni koji dolaze iz vazduha! Dalje povećanje keto-acidoze utiče na ćelije da povećavaju fiksiranje ugljen-dioksida, hiperpolarizaciju membrana ćelija i pojačavaju biosintezu, te zbog toga se za njih ujednačava povećano stvaranje ketonskih tela produkovanjem aminokiselina. Do toga obično dolazi posle 5-8 dana gladovanja (a pri narednim gladovanjima mnogo ranije) i naziva se acidoznim vrhuncem (krizom), posle kojeg se kisela sredina organizma održava na određenom nivou. Upravo u tom periodu biosinteza čovekovih ćelija podseća na biosintezu biljnih ćelija. Čovekove ćelije su potpuno deblokirane radi asimilacije ugljen-dioksida i azota iz vazduha! Pritom nema problema za uslovno nezamenjive aminokiseline. Kvalitetno poboljšana biosinteza sama stvara takve ćelije i u količini, koja ne može da se proizvede načinom ishrane! To i određuje činjenicu kvalitetne čovekove unutrašnje ishrane u toku gladovanja.

Poznato je da ugljenik iz ugljen-dioksida, pretvarajući se u ugljenik organskih materija, daje dva molekula kiseo­nika i dopunsku energiju koja se stvara pri obnavljanju ugljenika. Eto šta su regulišuća keto-acidoza i efekti koje ona izaziva. Ako se ciklusno gladuje i gladovanjem stalno aktivira biosinteza, organizam može da egzistira mnogo bolje na prostoj hrani, nego kad je zasićen „izbalansi­ran im" belančevinama i drugim materijama.

Ako bismo ukratko sumirali blagotvorne uticaje opi­sanih fizioloških mehanizama na organizam, one bi se ispo-ljile u: remontu naslednog aparata, poboljšanju biosinteze, obnavljanju fermentacionih sistema organizma .(poboljšava se imunitet i probava), obnavljanju membrana ćelija (one poprimaju oblik kao kod mladih, a takođe obnavljaju se ćelijske barijere), povećanju broja ćelija i njihovog kvaliteta

83

u želudačno-crevnom traktu i uništavanju masnih i suvišnih ćelija. Čovek se posle pravilnog gladovanja oseća mladim, vraća mu se mladalačka gipkost i poboljšava zdravlje.

O univerzalnom dejstvu opisanih mehanizama može se zaključiti na osnovi brojnih eksperimenata koje je Suren Avakovič Arakeljan izveo na životinjama. Evo nekoliko citata iz članka „Zivećemo trista godina?" 2 0

- Hiljadu japanskih koka-rekorderki odživelo je, kako bi se reklo, svoj vek. Jaja više nisu nosile, ostavljene su — za meso. Upravo te bezperspektivne „starice" dali su Ara-keljanu. Počelo je sedmoduevno fiziološki korisno glado­vanje - FKG (tako naučnik formuliše gladovanje s upo­trebom antistresnog preparata). 2 1 To je bio rizik. Ne samo za „japanke". Više od 1,5 tone mesa - državno dobro, i Ara­keljan je za njega odgovarao. Posle mesec dana nastalo je čudo. Na mestu starog, olinjalog i lomljenog perja ko-koškama je poraslo novo - svilenkasto i svetio perje. Ptice su postale energičnije, pokretljivije, nestalo je grbe, glas im je postao v i s o k - s k o r o pileći. A najvažnije, podmladivanje (ovde se može slobodno upotrebiti ta reč) je vratilo kokoške u zaboravljeni period davne mladosti — počele su da nose jaja. Evo nekih brojčanih podataka iz zvaničnog izveštaja: mesec dana posle F K G 6 3 % kokoški je počelo da nosi jaja, a nakon još mesec dana - već 91 % . 2 2

Prema tome gladovanje ne ubija. Naprotiv, razumno' i kontrolisano gladovanje vraća mladost. Prošavši jednome-sečno F K G kokoške su počele da žive u prošeku do 18 godina — umesto prirodno određenih šest. Životni vek vrste trostruko je produžen! Prirodno, rad se nije ograničio samo

20 Časopis „Trud" , 2. oktobar 1984. godine 21 Antistresni preparat opisan je u knjizi „Ishrana i hrana" . Cel ishod-

nost njegove pr imene kod životinja prouzrokovana je pot rebom da se neutral ise stres od gladi u periodu potrebe za hranom.

22 To ukazuje da i kod životinja postoje individualne razlike.

84

na kokoške. Krava, koja daje tri hiljade mleka godišnje, obično živi 9 godina. Ako se iz nje pomuze devet hiljada litara godišnje, njen život je kraći - četiri godine. Ali do­voljno je da joj se omogući da se samo jedan mesec godišnje odmori, primenivši pri tome F K G , - i njen životni vek će se utrostručiti. U zamenu za izgubljenih 3.000 litara, za vreme četiri meseca „prekida", dobićemo 60.000 litara, a da ne govorimo o tome, da se životinja posle gladovanja privikava da manje jede.

Ovo poglavlje završiću recima velikog specijaliste za regeneraciju udova životinja, doktora bioloških, nauka, pro­fesora L. V. Poležaeva koji je razradio metod obnavljanja izgubljenih šapa i repova životinja:

„Gladovanje — to je proces povećavanja fiziološke re-generacije, obnavljanja svih ćelija i povećavanja njihovog molekularnog i hemijskog sastava. Interesantno je da su biohemijske promene u toku gladovanja i reparativnoj re-generaciji veoma slične. U oba slučaja postoje dve faze: razaranje i obnavljanje. U oba slučaja razaranja karakte­ristično je preo vladi vanje raspada belančevina i nukleinskih kiselina nad njihovom sintezom, pomakom pH prema kise­loj strani, acidozom i drugim pojavama. Faza obnavlja, takođe se u oba slučaja karaklerišepreovlađivanjem sinteze nukleinskih kiselina nad njihovim raspadom i vraćanjem pH u neutralno stanje. Iz učenja o regeneraciji poznato je da pojačanje faze razrušavanja dovodi do pojačanja faze ob­navljanja. Zato se sa dovoljno argumenata može razmatrati lekovito gladovanje kao prirodni faktor stimulacije fizio­loške regeneracije. U osnovi lekovitog gladovanja je op-štebiološki proces koji dovodi do obnavljanja i podmla-đivanja tkiva celog organizma.

Odstranjivanje šljake iz organizma. Posle stadijuma pobuđivanja mozga od centra gladi, nastupa obratni proces — kočenje (usporavanje), zbog kojeg dolazi do jakog opuš-

85

tanja organizma koje traje do završetka fiziološkog koris­nog roka gladovanja.

Jako opuštanje organizma - to je najvažniji postupak drevnih lekara pre pri mene bilo kakvih terapija čišćenja. Šljaka, toksini, strane materije itd., koje su ranije „ tvrdo" sedele u usamljenim uglovima našeg organizma, počinju polako da izlaze. Zato što sad bujicu šljake, metabolita i drugih materija ćelija u krvotoku ne ometa bujica hranljivih materija u ćeliji, one se mnogo aktivnije izdvajaju. A s obzirom na to da se biosinteza u ćelijama snažno aktivira, ćelije počinju da asimiliraju materije koje nisu ranije asi­milirane i sve strano izbacuju napolje. Obnavljanje ćelijskih barijera sada doprinosi mnogo boljem izboru materija iz međućelijske tečnosti i sprečava propuštanje stranih mate­rija. Dopunska energija, koja se stvara pri biosintezi - ob­navljanje ugljenika, omogućuje da se taj proces više poveća. Tako se amonijak u toku gladovanja izbacuje 1000 puta više, nego obično! Bujice šljake, toksina, pesticida, štetni joni kalcij uma, suvišan natrij um, teški metali i radionukleidi snažno streme ka krvotoku. Na Tadžekistanskom institutu za gastroenterology u dokazano je da u toku gladovanja nastaje splašnjavanje i kamenčići izlaze iz žučne kesice. Jetra se odlično čisti - naš glavni filter lavi.

Na primer, prema podacima V. Volkova, lekara-gas-troenterologa, u periodu života od rođenja do zrelog doba (detinjstvo, dečaštvo, mladost) 5 0 % ćelija jetre je već za­prljano. Smatra se da je to zdrava jetra, j e r ona raspolaže velikim rezervama. U periodu zrelosti zagađuje se od 5 0 % do 6 0 % ćelija - nagomilava se skrivena patologija. Kad dođe do zagađenosti od 6 6 % do 7 5 % ćelija jetre - to je već javna patologija i starenje organizma. Zagađenost iznad 75%) ćelija jetre - to je starost i smrt. Zbog toga što se ćelije raspadaju i ponovo sintetizuju, dele se i dolazi do"oslo­bađanja stranih materija koje se snažnom bujicom kroz

86

žučne kanale ustremljuju u creva iz kojih se izbacuju napo­lje. Mnogi će se zapanjiti kad se posle brižljivog čišćenja creva iz njih, posle nedelje i više dana gladovanja, pojačano budu izbacivali crnilo, sluz i druge prljavštine. Toliko da znate, to se oslobađa naša jetra. U vezi s tim, što se obnav­ljaju ćelije u jetri približno za dve nedelje, stoga i treba gladovati dve nedelje radi čišćenja jetre.

Resorbuju se skrivena žarišta infekcija: infiltrati, zgus­nuti gnoj i tako dalje. Najviše se izbacuje gnoj iz gajmorovih sinusa, ako je Čovek prethodno često bolovao od kijavice. Ako se u tom periodu pri me nj uju različita sredstva, koja ubrzavaju metabolizam (raspadanje i sintezu ćelija) - fi­zička opterećenja, magnetna terapija, povećava temperaturu tela (sauna, kupka s vrućom vodom), uzimaju po savetu Ajurvede „zagrevajući" hraolj i vi dodaci u vidu napitaka (vodeni odvar i ekstrakt od ljute paprike, cimeta, đumbira), a takođe unose u organizam tečnosti radi boljeg ispiranja šljake (može se piti ili klistirati) - destilovanu vodu, blago zakiseljenu limunovim sokom (to se može raditi samo s ciljem ubrzanja čišćenja i za kraći period gladovanja radi boljeg rastvaranj a mokraćne kiseline, soli kalcij uma itd.), ili unosi struktuirana, prolijeva, namagnetisana voda, koja bo­lje ispira organizam; ili sopstveni urin, koji na tom planu bolje dejstvuje od svih zajedno uzetih tečnosti, - čišćenje će biti mnogo brže i efikasnije.

Izbacivanje šljake koja se ranije nataložila u krvi, priro­dno, odraziće se i na čovečije lično osećanje. Čovek se loše oseća, sve ga boli, malaksao i slomljen. Ti simptomi uka­zuju da u nama počinje proces Čišćenja. Treba trpeti, pri-meniti terapije čišćenja (klistire), Češće piti, šetati na sve-žem vazduhu i radovati se što još uvek imate dovoljno snage koja će vas osloboditi od šljake i učiniti da budete čistiji i zdraviji.

Nikad nemojte odjednom duže gladovati, j e r izbaci­vanje šljake može biti tako snažno - da organi za izlučivanje

87

ne mogu s time da se izbore i nastaju trovanja, osipi i ozbiljniji poremećaji. Nekoliko kraćih gladovanja oraogu-ćiće vam da se očistite od šljake i pripremite za nešto duže (osrednje) gladovanje, koje će biti lakše. U vašoj podsvesti ostaće pozitivno iskustvo o primeni takvog gladovanja i ustaliti njegovi lekoviti rezultati. Suviše dugo gladovanje na samom početku sa snažnim izbacivanjem šljake slabošću i drugim neudobnostima, obratno, i osim vaše želje da to zaboravite ostaće vam stalno u podsvesti. Kao rezultat toga na podsvesnom nivou pojaviće se kočnica, koja će uvek da se aktivira kad vam bude potrebno da gladujete. Svesno nadvladati ili slomiti tu kočnicu veoma je složeno (posebno kad čovek nije upoznat s ponašanjem svesti), i na kraju krajevu u čoveku za ceo život ostaje pogrešno mišljenje o gladovanju. Veoma mije žao takvih ljudi kojima bi pravilno gladovanje podarilo drugi život.

Čišćenje organizma od šljake, u prvom redu, pomaže normalizovanje funkcionisanja holografskog tela (svetlo-sne kopije fizičkog tela — tela misli). Na osnovu izloženog

materijala poznato nam je da holografsko telo ne samo da stvara fizičko telo, već i upravlja njime. Mikrolaserski zraci, koji dolaze od hromozoma, zadaju program stvaranja, a odbijeni zraci vraćaju informaciju o tome na koji način nastaje sam proces stvaranja i da li ga je potrebno kori-govati.

U procesu životne aktivnosti organizma u svakoj ćeliji organizma postepeno se nagomilavaju strane i suvišne mi-kročestice („leševi" ćelija, metaboliti itd.). Oko svake čes­tice stvara se njeno hronalno polje. Sto je više takvih stranih čestica u našem organizmu, kompaktnija su ta strana hro-nalna polja koja izobličavaju i gase lasersku mikropulsaciju od hromozoma i obratno. Drevni lekari (Ajurvedisti) nazva­li su to „efektom ogledala pokrivenog praš inom" (si. 13). Uporedujući to s ogledalom, oni su govorili d a j e slika sve teže i teže vidljiva, s postepenim padanjem prašine na ogle­dalo. Treba obristi ogledalo da bi ono ponovo pravilno oslikavalo predmete. I eto gladovanja, a takođe i niz drugih terapija čišćenja koje omogućuju da očistimo naše „unu­trašnje ogledalo" - holografsko telo koje odmah izjedna­čava i obnavlja funkcije i rad fizičkog tela, jer nema više „praš ine" koja je to ometala.

Isti efekat omogućuje da se obnovi i poboljša stanje unutrašnjih tečnih sredina organizma od čijeg kvaliteta, u prvom redu, zavisi prostiranje energije u kanalima akupun-kturnog sistema (si. 14) i njeno prodiranje kroz kožu. Iz fizike znamo da, što je čišća i uređeni ja struktura provo­dnika električne struje, bolje se i bez gubitaka po njemu kreću elektroni. Slično se dešava i nama ako u kanalu imamo mnogo „prašine". Ako se u kanalu nalazi mnogo „prašine", dolazi do slabljenja i rasejavanja energije, a ako je on čist - sve je u redu, elektroni se slobodno kreću, ne rasejavaju se i u velikoj količini dospevaju do radnih orga­na. Isto se odnosi i na kožu. Ako su na koži miteseri,

88

bubuljice, ili je ona masna ili, obratno, suva, ispucala i hladna, kroz nju prodire mala količina slobodnih elektrona i organizam zbog toga strada. Da bi se koža očistila, treba odstraniti kolemiju ispod kože, što će poboljšati njenu is­hranu, očistiti je i obnoviti njene funkcije. I upravo glado­vanje odgovara tome: pročišćavaju se unutrašnje sredine, krvotok, nervna stabla, koža, povećava osetljivost receptom oko akupunkturnih tačaka, veoma se izoštrava čulo mirisa. Osim toga, uvežbava se sposobnost organizma da brže poč­ne da uzima energiju iz okoline, a takode se povećava i snaga organizma. Postepeno, kao rezultat takvih treninga (to jest regularnih, sistematskih gladovanja), čovek se navi­kava da bude bez hrane 2-3 i više dana ne gubeći apsolutno ništa. On je takode snažan, izdržljiv, zdrav i u m n o svež.

Ako ukratko rezimiramo pročišćavajuće dejstvo gla­dovanja, videćemo da se ono sastoji u sledećem: uništava se trula mikroflora i obnavlja normalna kao kodjogista i dugo-večnih ljudi; čisti se koža i čiste se tečne sredine i unutrašnji organi od svega nepotrebnog i štetnog (prirodno je da se od prvog gladovanja ne postiže najbolja čistoća, bez obzira na to što je trajanje gladovanja — 40 dana). To obezbeđuje normalnu cirkulaciju krvi i normalizuje ishranu svih delova tela. Tetive postaju gipke, a zglobovi pokretljivi. Sve nave­deno naglo poboljšava energiju organizma. Evo primera P o l a B r e g a : „Jedanput, kad sam gladovao 21 dan, 19. dana sam osetio jake bolove u mokraćnoj bešici, posebno nepri­jatne pri mokrenju. Dao sam mokraću na analizu i pokazalo se d a j e mokraća prezasićena s DDT i drugim toksinima.

90

Kad su ti otrovi izašli iz mene, osetio sam ogroman priliv energije. Beonjače su mi postale bele kao sneg, a koža je poprimila svetlu boju. Sećam se, otputovao sam uPasadenu na planinu Vilson, čija je visina 1800 metara i popeo se na vrh planine- apsolutno bez nikakvog napora. Spustivši se trkom naniže, osetio sam ogromno olakšanje. S moje tačke gledišta, gladovanje j e - j e d i n i način da se organizam oslo­bodi svih otrovnih materija koje proizvodi industrija".

Utieaj gladovanja na psihu i umne sposobnosti. Efekti čišćenja gladovanjem s ovim se ne završavaju. Oni veoma snažno utiču na psihičke i umne procese.

Pojave kolemije (si. 15) toliko su rasprostranjene i pod­mukle — da ih je veoma teško i pretpostaviti. Krv, koja se zgusnula usled kolemije, može da se zaustavi u kapilarnom krvotoku mozga i da izazove razne poremećaje u disanju i ishrani određenog dela mozga. Promenjena hemizacija dela mozga već sasvim drugačije utiče na čoveka. To se može ispoljiti u vidu apatije, agresivnosti, nametljivih misli, ma­nije, straha i niza drugih kompleksa sve do kriminaliteta s

91

izopačenom surovošću. Naučna istraživanja već su pot­vrdila tu činjenicu, da je kod većine mladih ljudi mozak jako zagađen, pa odatle, potiće neprikladno ponašanje, grubost i zavisnost od različitih vrsta opojnih sredstava: nikotina, alkohola, narkotika, kate, jakog čaja i preglasne muzike. Ovde nije potrebna nikakva psihoanaliza - čovek jedno­stavno treba da odgladuje, da se očisti i postaće apsolutno drugačiji. Izgubiće osećaj za kolektivni život, agresivnost, pojaviće se potpuno drugi interesi i neće imati potrebu za različitim vrstama stimulansa.

Utvrđeno je da gladovanje obnavlja piramidalne ćelije mozga pa i da ih povećava. To je dokazao I. A. Aršavskij. Ako se ponovo obratimo Polu Bregu, kod njega ćemo naći sledeće: „Meni i mojim učenicima, koji su svesno i u p o r n o gladovali, široko su se otvorila vrata ka duhovnom i inte­lektualnom savršenstvu. Ako sam danas čitao knjigu, njen sadržaj se tako jasno urezao u moj mozak kao da držim knjigu pred sobom. Imam fotografsko pamćenje. Već posle trodnevnog gladovanja primetićete kao da je veo spao s vašeg uma. Možete logičnije rasuđivati, brže donositi naj­bolje odluke. Sve što vam je ranije predstavljalo ozbiljan problem postaće jasno i jednostavno. Posle gladovanja ne­ćete se ničega bojati, a to, što vas je ranije mučilo lako će se savladati s prosvetljenim umom.

Pamćenje postaje oštro kao žilet. Možete se setiti ime­na, mesta i događaja koji su se desili pre više godina. Postaćete sposobniji u samoobrazovanju. Posledica m o g sopstvenog programa gladovanja postala je unutrašnja har­monija uma i ja sam, osećajući se spokojnijim i bezbriž-nijim, u slozi sa samim sobom i sa svetom. Cisteći svoje telo i dušu, vi se uzvisujete i postajete ličnost koja pozitivno misli".

Gladovanje je najefikasaniji način za rešavanje pro­blema koji se odnose na usklađivanje odnosa medu ljudima,

92

počev od problema u porodici, kolektivu pa do međunacio­nalnih. Ranije se ukazivalo na to da se kroz pluća čoveka luči 150 i više materija. Ako je čovek hronično bolestan, kroz pluća se u povećanoj količini luče toksini date bolesti. Ljudi, koji se nalaze u blizini tog čoveka, to osećaj u i u podsvesti se trude da budu što dalje od njega i da rede kontaktiraju s njim. To se ispoljava kroz „slabu probavu", i razdraženost čak i pri samo jednom pogledu na takvog čoveka. Nastaju konflikti — razdor u porodici, raspad kolek­tiva, a kod ljudi raznih nacionalnosti i shodno tome razli­čitih načina ishrane takođe se luče različite materije (što odaje specifičan miris) i izaziva se mržnja i odbojnost.

Organizam se posle gladovanja čisti i postaje zdraviji. Kroz pluća se luči znatno manje toksičnih i stranih materija i ljudi, koji se ranije nisu slagali, sada se međusobno slažu.

Gladovanje u nizu slučajeva dobro pomaže protiv psi­hičkih poremećaja: različite vrste šizofrenije, depresije, katatonije itd. Šizofreniju obično lece metodom šoka (elek-trošokovi, insulinski šokovi). Pri tome dolazi do nagle pro­mene biohemije ćelija mozga. Gladovanje u periodu aci-dozne krize takođe izaziva biohemijske promene u ćeli­jama, ali ne tako naglo i prirodno.

Stresovi, kao što su preplašenost, gnev, strah, posledice u vidu emocija od raznih trauma (na primer, porođaja) itd., dovode do izobličenja u holografsko m telu u vidu z a m r ­šenosti" laserskih mikrozraka. Takav „Čvor" može da se zadrži za ceo život i da ometa kvalitetan čovečiji život. Za vreme gladovanja pod uticajem opuštanja „čvorovi" se spontano razvezuju. Otklanja se uzrok — energijski kliše patološke emocije koji je prouzrokovao „čvor". Dalje se strukture i hemijski sastav u tom delu spontano obnavljaju i nestaju tragovi bunila, nametljivosti i drugih pojava — čovek je zdrav.

Još je I. P. Pavlov ukazivao, d a j e pri tečenju psihički obolelih ljudi potreban mir - glavna terapija protiv bolesti.

93

Radi stvaranja takvog mira predložen je metod lečenja snom i druge metode za stvaranje veštačkog zaštitnog kočenja. Prelazak organizma, za vreme gladovanja, na unutrašnju ishranu predstavlja odlično mirovanje celog nervnog siste­ma. Istovremeno se postiže dugotrajno i duboko opuštanje organizma. Upravo zato „hemijska bura" u unutrašnjim sredinama, duboko i dugotrajno opuštanje organizma i mi­rovanje nervnog sistema doprinose normalizaciji psihičkog čovečijeg stanja u toku gladovanja.

Navedene prednosti gladovanja čine gladovanje neza-menjivom metodom za sva vremena, pomoću koje prosvet-ljeni um m o ž e percipirati najdublja saznanja o tajnama života i o življenju. Buda, Mojsije, David, Hristos i brojni drugi ljudi sve do današnjih dana (P. K. Ivanov) svesno su gladovali s ciljem sticanja mudrosti - najređe osobine na svetu.

Reakcije organizma na gladovanje zavisno od kon­stitucije čoveka, posebne preporuke. „Potrebno je svakog dana pri dužem intenzivnom hodanju, makar jedanput da se preznojite. To vrlo teško polazi za rukom je r su za vreme gladovanja koža i sluzokoža suve" — G. A. Vojtovič.

„Kod jednog broja pacijenata (koji su gladovali,/?/"//«. autora) reakcije su dobre, svi opisani stadijumi su dobro izraženi i počinju pravovremeno (reč je o stadijumima po­buđivanja na hranu, povećane i kompenzirane acidoze, prim, autora). U takvim slučajevima lečenjem se postiže najbolji terapeutski efekat. Kod nekih pacijenata ti sta­dijumi su ili dobro izraženi, ali vremenski zaostaju, ili pra­vovremeni, ali slabo izraženi. To su ljudi čiji su glavni nervni procesi inertni ili suviše pokretni. Efikasnost nji­hovog lečenja je smanjena, pozitivni rezultati se javljaju usporeno ili su nestabilni. Ima i bolesnika kod kojih se ne mogu posmatrati sva tri stadijuma. Njihova reakcija je sma­njena. Obično lečenje doziranim gladovanjem daje nez­natne i kratkotrajne efekte" - J. S. Nikolajev.

94

Kad čovek počne da gladuje i kad raspadanje struktura njegovog tela preo vlada nad njihovom sintezom (do acidozne krize čovek dnevno omršavi 1 kilogram i više, posle acidozne krize, kad se acidoza kompenzuje — samo 100-150 grama), pojačava se životni princip „Vetar". Spoljašnji simptomi pojačanja suše kožu i sluzokožu i povećavaju zimogrožljivost organizma. Zato u organizmu ljudi s izraženom konstitucijom „Sluzi" (čiji su glavni životni procesi inertni i u njihovom telu preovladavaju sluz i hladnoća), a takođe i u organizmu ljudi s izrazitom kon­stitucijom „ Vetra" (u njihovom telu preovladava suvoća i hladnoća, a glavni životni procesi su veoma brzi), uporedo s povoljnim procesima, uočavaju se nepovoljna nagomila-vanja hladnoće i suvoće koja znatno smanjuju uspeh glado­vanja. Ljudi u čijem organizmu dominiraju ta dva principa uopšte ne uočavaju bilo kakve povoljne promene, - sve se poništava hladnoćom i suvoćom. Samo ljudima s dobro izraženim životnim principima „Sluzi-Zuči" i nešto lošijim „Zuči-Vetra", a takođe i uravnoteženim licima, gladovanje prouzrokuje najpovoljnije promene u organizmu i stimuliše njihovu vitalnost. O tome su znali drevni lekari-ajurvedisti i preporučivali su gladovanje s određenim rokovima i pod određenim uslovima provođenja uzimajući u obzir samo individualnu konstituciju.

Pri gladovanju veoma je poželjno stimulisati suzbijeni jedinstveni izvor, koji d a j e t o p l o t u - „ Z u č " . Neznajući za to, Vojtovič preporučuje da se on „raspaljuje" pomoću dužeg intenzivnog hodanja do znojenja. Ajurvedisti, znajući to veoma dobro, preporučuju uzimanje odvara i ekstrakte koji imaju izražene „ljute", „vatrene" ukuse — biber, paprika i đumbir. Upravo te finese ne omogućuju nekim odvažnim ljudima, koji gladuju shodno opštim priznatim metodama, da postignu stabilne pozitivne rezultate. Sledeće preporuke pomoći će vam da u praksi postignete maksimalnu korist od gladovanja.

95

Ljudi s konstitucijom „ Vetra" treba krajnje oprezno da primenjuju metodu gladovanja i da uopšte ne gladuju u godišnjim dobima u kojima je princip „Vetra" najbolje izražen u Prirodi (suva, hladna zima). Njima se ne pre­poručuje da gladuju više od 3 dana zaredom i više od 24 sata u toku dve nedelje. Samo primenjujući vodeni metod (topli napici, klistiri, tople kupke) i u povoljnom godišnjem dobu (toplo i vlažno proleće i ujesen, sparno i kišovito leto) oni mogu da gladuju 5-7 i više dana. Ako ne slede te savete, kod tih ljudi dolazi do prepobudivanja telesnog „Vetra", što izaziva naglo i jako mršavljenje, slabost, iscrpljenost, mrž-njenje, emboliju, slabu pokretljivost zglobova i nesposob­nost da se obnovi telesna težina. Na psihičkoj bazi to izazi­va strah, uznemirenost, nervozu, i narušava ciklični tok važ­nijih životnih procesa - sna i nesanice, poremećaj menstru­alnog ciklusa i tome slično.

Ljudi s konstitucijom „sluzi" mogu slobodno i lako da gladuju u toplom i suvom godišnjem dobu. Gladovanje će odstranjivati sluz i dati lakoću njihovom organizmu. Toplo godiš- nje doba uravnoteživaće hladna svojstva, koja nasta­ju usled gladovanja, i aktiviraće procese razmene. Ceo taj kompleks veoma povoljno će se odraziti na organizam. Oni mogu da gladuju najviše do dva dana nedeljno, pod uslovom da se za to vreme više kreću, da se nalaze u toplom ili da primenjuju vruće, ali suve terapije tipa saune. U suvo i toplo leto oni mogu da gladuju do 40 dana, i svakog dana glado­vanja osećaće sve veću i veću lakoću i snagu. Ako oni budu gladovali za vreme hladnog i vlažnog godišnjeg doba i slabo se kretali, jako će se mrznuti. Višak sluzi koja je u njima, usled su voće i hladnoće, zgušnjavaće se i stvarati tvrde tumore i ciste, a može doći i do zgrušnjavanja krvi, pove­ćanja krvnog pritiska i si. Na psihološkoj bazi ispoljiće se dugotrajna depresija, razočarenje u metode lečenja i uopšte u život.

Ljudi s konstitucijom „Žuči" mogu primenjivati sred­nje rokove gladovanja - do 5 dana zaredom i ne više od 36

96

sati u dve nedelje. Samo primenjujući vodeni metod (malo topliji napici, klistiri iste temperature, mlak tuš) u povoljno godišnje doba (toplo i vlažno proleće, zima, jesen, pro­hladno leto) oni mogu gladovati od 7 do 10 dana. Ako se to zanemari, tada pojačani telesni „ Vazduh " (gasovi, MS) ras­paljuje „Žuč" (koja se sastoji iz primarnih elemenata „ Va­tre " i „ Vode ") sve jače i jače, zato što čovek manje upotreb­ljava tečnost i zato što je klima suvlja i toplija. Pojačana „Vatra" suši krv i druge tečnosti u organizmu i izaziva žučne poremećaje. Ako tome dodate i narušavanje nekih cikličnih funkcija organizma - k a o što je nesanica i pore­mećaj menstrualnog ciklusa, postaće vam odmah jasan smi­sao pogubnosti takvog gladovanja. Na psihičkoj bazi ispo­ljiće se u vidu gneva, bezrazložne razdraženosti, mržnje i vrtoglavice.

Gladovanje najbolje pomaže ljudima s izrazitim dvoj­nim principom „" nagoni čoveka na proždrljivost, a „Sluz" omogućuje predispozicije za gojenje. Oni mogu da gladuju u toku cele godine, bez bilo kakvih posledica, i duže - do 40 dana. Suvo gladovanje jedanput nedeljno u trajanju od 42 sata za njih je potpuno prihvatljivo. Ta gladovanja daće im lakoću, suzbiti sluz, poboljšati probavu i izoštriti um. Kao što je praksa pokazala, redovno gladovanje i s dužim traja­njem primenjuju ljudi kod kojih preovladava konstitucija „Sluzi-Žuči". Najizrazitiji zastupnik te konstitucije je Por-firij Ivanov. Ali Pol Breg je imao slabiji životni princip „Sluzi" u poredenju s „Žuči", te je stoga bio pristalica srednjeg gladovanja (7-10 dana). Ako vi shodno „para­metr ima" odgovarate datom konstitucionom tipu, smelo počnite da gladujete i postepeno povećavajte vreme trajanja gladovanja.

Sad nam je sasvim jasna suština raznovrsnog glado­vanja. Suvo gladovanje odgovara ljudima s konstitucijom „Sluzi"; pr imenom vode (pijenje, klistiranje) - ljudima konstitucije „Žuči"; „gladovanje" uz konzumiranje sokova

97

i odvara - ljudima konstitucije „ Vetra"; za „Sluzi-Žuči" i uravnoteženi tip - obično gladovanje. Upamtite, sve treba da bude odabrano individualno, jer je samo u tome garancija uspeha. Podešavajte gladovanje svojoj sopstvenoj konsti­tuciji, a ne sebe nečijem sistemu.

S A V R E M E N O T U M A Č E N J E P R E P O R U K A ISUSA HRISTA O P O S T U

Sad, kad smo upoznali mehanizam uticaja gladovanja na čovečiji organizam, možemo uspešno da tumačimo pre­poruke (savete) Isusa Hrista.

1. „Ako Ti sve znaš, Ti nam možeš reči - zašto moramo da patimo od tolikih bolesti? Učitelju, izleči nas da ponovo dobijemo snagu i da nas naše nevolje ostave zauvek".

Hrast im je odgovorio, da su ljudi - stvorenja Maj­ke-Zemlje i zato se moraju pridržavati njenih zakona. „Ona vam je dala telo i niko osim nje ne može vas izlečiti". A ljudi, ogrezli u taštini, u trci za čulnim uživanjima, ignorišu te zakone i tokom života tako i rade, prave jednu grešku za drugom. Za takav način života plaćaju sopstvenim zdrav­ljem. „Disanje Covečijih Sinova postaje kratko, isprekida­no, bolesno, počinje da zaudara ... i tako dalje.

Komentar. Hrist je ukazivao na opšti uzrok oboljenja. Zbog razvratnog načina života, prejedanja, neizbalansirane hrane s ugljenim hidratima i belanČevinama, s jedne strane, i vitaminima i mineralnim materijama, s druge strane (ru je i rafinirana hrana, i njeno osiromašenje vitaminima grupe B), Čovečiji organizam se brzo zagušuje neasimiliranim hran-ljivim materijama i gubi sposobnost za kvalitetnu biosin-tezu. Rezultat „natrpavanja" organizma ukusnom, ali ne-svarljivom hranom je nagomilavanje sluzi u ćelom orga­nizmu. U toj sluzi veoma dobro se razmnožavaju bakterije,

9 8

ona počinje da truli, a „toksini u m o r a " ne mogu uspešno da se izbacuju. Zbog toga se od čoveka širi neprijatan miris, a njegovo disanje postaje kratko i diše kroz usta.

2. Da bismo se izbavili od bolesti, Hrist preporučuje da se telo očisti prirodnim procesom - gladovanjem. „Da biste izbegli sva iskušenja svog tela i svoje svesti... stavite se pod okrilje neba Gospodnjeg. Preporodite se sami i uzdržite se od hrane" .

Komentar. „Vratite se u svoj dom i postite u samoći, i neka niko ne vidi kad postite". Prema tome, prvi uslov je -samoća, da vam ljudi, koji ne vide smisao gladovanja, ne bi naneli štetu svojim glupim saosećanjem koje bi podsvesno dejstvovalo. Drugi uzrok samoće je u „iskušenju tela". Po­kazalo se da kontakt čoveka, koji gladuje, s aerozolima hrane ,a posebno i sa lekovima može da smanji efikasnost gladovanja za 50%-70%. Ustvari, otkr ivenje daljinski uti-caj različitih materija na čovečiji organizam. Pomoću raz­novrsnih eksperimenata uočeno je da se protiv glavobolje ne mora da uzimaju analgin tablete. Dovoljno je da imate kontakt sa tabletama do 15 minuta, a u nekim slučajevima dovoljno je samo da pogledate na tabletu analgina! 2 3 Zbog toga se preporučuje da se udaljite od boravišta ljudi, da ne bi bilo kakvi aerozoli i druge materije ispoljavale na vas la­tentni negativan efekat. Odricanje od hrane omogućuje vam da se preorjentišete na endogenu (unutrašnju) ishranu, da obnovite biosintezu -odnosno da se preporodite.

3. „Postite dotle, dok vas ne napusti Veljzevul i sva njegova iskvarenost i dok svi Anđeli Majke-Zemlje ne dođu da vam služe".

23 „Elektropunkturna dijagnostika, homeopati ja i fenomen dejstva na dal j inu". Lupičev N . L . „Certanovska tipografija", Mosgospečat (Moskovska državna štamparija, M S ) , 1990. god.

99

K o m e n t a r . Ovde je reč o rokovima gladovanja. Ako su oni suviše kratki, Anđeli Majke-Zemlje, u vidu snage za obnavljanje, neće moći kvalitetno da obave svoj posao i u vama će ostati patologija - „ Veljzevulova iskvarenost ".

4. „Tražite čist vazduh u šumi ili u polju... Izujte se i svucite odeću, i neka Anđeo Vazduha obgrli sve vaše telo. Zatim dišite polako i duboko da bi Anđeo Vazduha prodro u vas... Anđeo Vazduha isteruje sve nečistoće iz vašeg tela, koje ga oskrnavljuju spolja i iznutra. Pri tome će svi loši mirisi i nečistoće izaći iz vas kao dim od plamena" .

K o m e n t a r . Obnaženo telo mnogo biže prima energiju iz okoline kroz kožu. Zbog odeće mi čuvamo toplotu, ali gubimo energiju kvalitetne plazme, koja se konstantno prazni zbog naše odeće. Obnaživši se, odmah uključujemo naš jajasti omotač u potpun režim rada. Obnaživanje tela ukazuje i na to, da gladovanje treba primeniti u toplom godišnjem dobu - najpovoljnijem za gladovanje.

Sporo i duboko disanje pomaže razvoju disajne aci-doze, kod koje ćelije kao i kod keto-acidoze podstiću fiksa­ciju C 0 2 i azota i pojačavaju biosintezu.

Obnaživanje tela i sporo duboko disanje odmah akti­viraju dva procesa koja su —energetskog značaja: biosinteza iznutra daje energiju („Anđeo Vazduha prodire u vas"), a spolja se uključuje akupunkturni sistem. Rezultat je da se 150 materija, koje se izbacuju kroz pluća, obilno usme-ravaju napolje iz t e l a - k a o dim od plamena (setite se, proces lučenja amonijaka iz tela povećava se za 1.000 puta!) .

5. „Izujte obuću i dozvolite Anđelu Vode da obgrli vaše telo... Neka vaše telo, njišući se, talasa vodu. I sve što je nečisto i sve što smrdi isteći će iz vas u daljinu, kao što se prljavština s odeće, koja se pere u rečnoj vodi, odnosi niz vodu i gubi u daljini".

K o m e n t a r , Ovde se opisuje samo proces čišćenja debe­log creva. Čovek ulazi u vodu do kolena (eto zašto mora da

100

se izuje, a ne da svuće odeću), čučne, da se zadnjica zagnjuri u vodu a zatim radi posebne vežbe - opuštajući anus i podižući dijafragmu pri izdisaju usisava vodu u debelo crevo (si. 16). U zadnjicu može se staviti cevčica. Zatim zatvara anus (vadi cevčicu) i radi razne pokrete trbuhom (nauli, uddijana-bandhu brzim tempom). Ti pokreti talasaju vodu u debelom crevu i pomažu bolje čišćenje debelog creva. Posle toga voda se ispušta. Ta terapija se ponavlja dok god ne počne da izlazi čista voda - „kao rečna pena, koja se poigrava pod zracima sunca". Tom metodom postiže se: prvo, brzo čišćenje debelog creva; drugo, ako nema ničega u debelom crevu (preko noći ceo sadržaj probavnog trakta asimiluje se i spušta u debelo crevo, zato se sve nagomilava i zadržava samo u njemu), brzo prestaje osećaj gladi i organizam prelazi na endogenu ishranu; treće, znatno se raščišćava gornji put za čišćenje - preko jezika i pluća. Ako se na vreme ne odstrani sadržaj debelog creva, on će,

101

asimilirajući se, početi da izlazi kroz pluća i usta, i pri tome će izazivati slabost i nemoć organizma.

Preporuke za svakodnevno klistiranje imaju sasvim drugačiji cilj. „Svakog dana posta ponavljaj čišćenje vo­dom, dok god ne vidiš d a j e voda, koja istiće iz tvog tela, tako čista, kao što je čista pena reke".

Komentar. Svakodnevno klistiranje, prvo, omogućuje bolje čišćenje organizma kroz debelo crevo (vidi tačku 3.); drugo, kontroliše tok čišćenja organizma. Svakodnevno iz­bacivanje sveg što je strano i patološko u vodi ukazuje da se proces čišćenja produžuje. Čim je počela da izlazi čista voda - t o je znak da je izbačena patologija. Određivanje završetka gladovanja po čistoći vode sigurniji je pokazatelj kvali­tetnog Čišćenja i obnavljanja organizma, nego po jeziku i osećanju gladi.

7. „Ako i posle toga u vama ostanu tragovi nečistoće, imajući u vidu i vaše prethodne grehe, pozovite Anđela Sunčeve Svetlosti. Izujte se, svucite vašu odeću i dozvolite Anđelu Svetlosti da obgrli vaše telo. Zatim udišite vazduh polako i duboko, da bi Anđeo Svetlosti mogao da prodre u vas. On isteruje iz vašeg tela sve smrdljivo i nečisto, koje vas oskrnavljuje i spolja i iznutra. I sve nečisto i smrdljivo otići će od vas, kao što se noćni mrak povlači pri pojavi svetlosti izlazećeg Sunca".

Komentar. Ovde se ima u vidu proces isterivanja pato­gene crne energije iz organizma. Pod procesom ulaska An­đela Sunčeve Svetlosti podrazumeva se da sunčevi zraci prodiru kroz kožu u vaš organizam i obasipaju ga bleštavom svetlošću. Tome doprinosi i sporo disanje - o d n o s n o kon­centracija potrebnih misaonih predstava. 1 tada, stvarno -sunčeva energija „izgriza" i izgoni crnu energiju iz orga­nizma - kao što se noćni mrak povlači pri pojavi svetlosti izlazećeg Sunca.

8. „Anđeli Vazduha, Vode i Svetlosti, bili-su dati Čo-večijem Sinu, da bi mu služili... I neka vas ta braća-anđeli

102

čuvaju svakodnevno i borave s vama u toku celog vašeg posta".

Komentar. Pod tri Anđela podrazumeva se proces bio­sinteze, za koju je neophodan vazduh (ugljenikova kiselina i azot), voda i sunčeva svetlost (energija). Procesi biosinteze pomoću vazduha, vode i sunčeve svetlosti treba neprekidno da traju tokom gladovanja, j e r će „vas čuvati" od bolesti i održavaće životnu sposobnost vašeg organizma.

9. „Reci nam, od kojih grehova treba da se klonimo, da nikad više ne ugledamo bolesti?"

Komentar. Glavni greh je u našoj nepravilnoj ishrani. Ako se prejedamo, hranimo neizbalansirano i konzumiramo mnogo hrane s belančevinama, tada će biti sprečen proces biosinteze, čovek će se zagaditi šljakom, puniti sa sluzi i oboleće. Stoga treba jesti hranu koja će minimalno sprečiti biosintezu ćelija. Drugim recima, treba konzumirati hranu koja izaziva minimum specifično-dinamičnih reakcija hra­ne, a koje vode ka pojačanom disanju. Produkti, koje je naveo Isus Hristos, upravo tako deluju na naš organizam. A produkti, kao što su med i kajsije, uopšte ne guše biosintezu, j e r ne sadrže škrob i belančevine. Otuda naš organizam samostalno i kvalitetno bira sve što mu je potrebno i u optimalnoj količini - belančevine iz vazduha, glikogen i masti — iz ugljenih hidrata: meda i kajsija. Mineralne mate­rije su upravo potpuno zastupljene u tim produktima. Ako se pritom doda i sopstveni urin, organizam će postati auto-nomniji sa snažnom biosintezom i, prirodno, može mnogo duže da živi.

Asketski način života i način ishrane pomažu održa­vanje biosinteze na visokom nivou i zbog toga su oni veoma cenjeni i dalje se cene, i ništa bolje od njih nije izmišljeno. Rezultat takve ishrane i načina života je da stvarno dolazi do izjednačenja disanja ,,s disanjem, telom i krvlju Majke-Ze­mlje". Iz vazduha upotrebljavate ugljen-dioksid i azot i od

103

njih stvarate sopstveno telo. Između vas i Prirode nema posrednika - hranljivih materija, vi se stvarno stapate sa njom i u vama spontano nastaju različita savršenstva (sid-dhe): dobra čujnost, vidovitost itd.

PRAVILA GLADOVANJA

Postoje određena pravila za gladovanje. Neka pravila su prethodno navedena a sad će biti konkretno razmotrena. Ako se pridržavate tih pravila, olakšaćete svoje gladovanje i povećaćete njegovu efikasnost. Nepridržavanje tih pravila (iz neznanja ili ako ih ignorišete) može dovesti do loših rezultata i teških posledica.

Sva ta pravila mogu se razvrstati u tri grupe: teoretska priprema; praktično gladovanje u etapama; postovi i spa­senja:

Teoretska priprema sadrži: a) podatke o uticaju gladovanja na čovečiji organizam; b) gladovanje i individualna konstitucija; c) osobenosti različitih načina gladovanja. Zato što su prvo i drugo pitanje već objašnjeni, zadr-

žaćemo se na trećem pitanju. U stvari, tu su pet pitanja — obično gladovanje, suvo gladovanje, urinsko gladovanje, „gladovanje" pomoću sokova i Srotov dijetalni metod.

Obično gladovanje. Ono se primenjuje ovako: čovek ne konzumira hranu, pije samo vodu. Kao dopuna za to može da primeni i klistire 1 -2 puta dnevno s 1,5-2 litra tople vode. Količinu tečnosti, koju pije, određuje sam čovek i ona iznosi oko 1-2 litra (zavisno od konstitucije). Fiziološki aspekti ovog gladovanja izloženi su ranije.

Suvo gladovanje. Ono se primenjuje ovako: osoba ne konzumira hranu (sve zavisi od individualne konstitucije i pripremljenosti za gladovanje) i odriće se unošenja tečnosti

104

za kraće v r e m e - n e pije i ne primenjuje klistire. Prisetite se, da se voda bolje apsorbuje kroz debelo crevo nego kroz gornje delove probavnog trakta. U toku suvog gladovanja vodom vlažiti kožu i ispirati usta. Vlaženje kože može biti: polivanjem, tuširanjem, kupkom, trljanjem ili zamotava-njem u mokre čaršave.

Prilikom takvog gladovanja dopunski se aktivira niz mehanizama, koji pomažu brzo i kvalitetno čišćenje. Raz­motrimo ih detaljno.

1. Zbog nepristizanja vode u organizam, pojačavaju se životni principi „Vetar" i „ Ž u č " . A pošto se „ Ž u č " sastoji iz dva primarna elementa - „Vat re" i „ V o d e " u njoj dolazi do pobuđivanja „Vatre". Pojačani „Vetar" „raspiruje" telesnu „Vatru" koja sagoreva „toksine umora", rastvara infiltrate (posle injekcija, operacija itd.), masno tkivo, tumore, čisti creva i pojačava imunitet. Ali tu treba osetiti meru i ne dozvoliti telesnoj „Vatr i" da isuši sluzokožu i pokvari (,,pre-p e ć e " - kako su govorili drevni lekari) krv i druge životne sokove. Ovakvo gladovanje je — umetnost balansiranja na grani. Svi koji su provodili suvo gladovanje, znaju koliko snažno može da besni unutrašnja „Vatra". 2 3

2. Zbog dehidracije organizma dolazi do jake konku­rencije za vodom između ćelija tela i patogenih mikro­organizama. Ćelije tela, kao domaćin, oduzimaju vodu mikroorganizmima i osuđuju ih na smrt zbog dehidracije. Taj mehanizam brzo sprečava raznovrsne infekcije.

3. Dehidracija organizma brzo zgrušava krv. Nastaje razlika u osmoznom pritisku između krvi i međutkivne tečnosti, usled čega dolazi do energične difuzije vode iz

23 S h o d n o Ajurvedi, uzimanje tečnosti u vidu čaja i odvara od biljaka, koje imaju ljuta i začinska svojstva - dumbir, crvena paprika i biber i njima sl ične biljke, p o m a ž e da se potpali telesna „Vatra" . Uzimanje takvog čaja p o s e b n o pogoduje ljudima koji stalno n u ž n u i s u s p o r e n o m probavom.

105

međućelijske tečnosti u krv. Voda tekući odvlaci i šljaku, i t ime doprinosi čišćenju organizma.

4. Redovne vodene terapije utiču na kožu da ona snažno radi na „iisisavanju". Time se postiže obratni efekat (kontra efekat) - umesto obič- nog protoka tečnosti iz dubine orga­nizma prema porama kože potiskuje se voda od 96 miliona pora na koži prema centru tela. Promenom smera toka tečnosti čisti se koža, poboljšava cirkulacija u njoj, što utiče na pojavu zaštitne energije i bolju asimilaciju slobodnih elektrona.

5. Navedeni mehanizmi najbolje uvežbavaju akupunk­turni sistem, pročišćavaju njegove kanale a usled pojave super provodtjivosti i super toka ispira se celo telo od kože do centralnog dela. Rezultat toga je da jedan efekat, poma­žući drugom i sumirajući se, uveliko radi na izlečenju orga­nizma. A kao rezultat tog povećavanja energije u orga­nizmu, bolje se odvijaju sve oksidaciono-obnavljajuće reak­cije, povećava se temperatura tela, sve nepotrebno gori, a potrebno se ponovo koristi. Efekat super toka (fluktuacije) brzo i sigurno odstranjuje produkte oksidacionog proces. Takvo gladovanje omogućuje da se 1 dan gladovanja izje­dnači sa 3-4 dana običnog - vodenog gladovanja. Izraženiji je i naknadni efekat podmlađivanja. Međutim treba veoma oprezno započeti takvo gladovanje i zapamtiti, da se, u tom slučaju, veoma opterećuju bubrezi i creva, a takođe i srce. Ako su oni slabi ili bolesni, treba ih prethodno ojačati.

Urinsko gladovanje je vrhunac svih gladovanja. Ako svi prethodni načini omogućuju da se organizam očisti i izleČi, urinsko gladovanje - omogućuje obnavljanje organa koje je bolest narušila! Detaljno o urinu opisano je u knjizi „Urinoterapija", a za sada ograničićemo se na efekte, koji se postižu njegovom primenom.

Urinsko gladovanje primenjuje se ovako: čovek ne jede, ali potpuno ili delimično pije izlučeni urin. M o ž e se

106

upotrebiti i voda. Masaža tela i klistiri (100-200 grama jedanput ili nekoliko puta dnevno) s ukuvanim urinom do 1/4 prvobitne zapremine još više povećava efikasnost tak­vog gladovanja. Čovek, u toku minskog gladovanja, je u sličnoj situaciji kao i plod trudnice koji u njenoj utrobi pliva u urinu i guta ga. Urin, zbog svog gorkog ukusa, toplih i prosušujućih svojstava, namenski deluje na sve sluzne i tvrde tvorevine, rastvara ih i izbacuje. Ipak, treba imati u vidu, da patološki izmenjeno tkivo, u nekim slučajevima može da izvlači soli urina iz komprese. Zato budite oprezni sa kompresama (oblogama). To se pretežno odnosi na za­puštene poliartritise.

Urinsko gladovanje podržava rad srca, razređuje krv i znatno smanjuje opterećenje bubrega. Može se slobodno preporučiti ljudima kojima su oslabljeni bubrezi i srce. Zbog purgativnih svojstava urina, čovek za vreme glado­vanja ima redovnu stolicu, a urin odlično ispira naš glavni „filter" - jetru, obnavljajući je.

Ako se pri takvom gladovanju primenjuju mikroklistiri (100-200 grama) sa urinom koji je ukuvan do 1/4 prvobitne zapremine, kroz debelo crevo dolazi do oslobađanja orga­nizma od sluzi mukosaharinske i belančevinaste prirode, koja će u vidu staklaste mase da izlazi napolje. Sluz će izlaziti u pregrštima, otkidati „talog", polipe i ostalu pato­logiju koja se nalazi na zidovima debelog creva. Odlično se zalečuju hronični kolitisi - jer sluz, „taložeći s e " u zidove debelog creva, lišava ga hranljivih materija i otežava krvo­tok, a mi znamo da slani rastvori dobro rastvaraju muko-saharidno-belančevinastu sluz. Ukuvani urin je najbolji sla­ni rastvor koji stvara sam organizam. Kroz zidove debelog creva čiste se organi male karlice, obnavlja polna funkcija, rađanje i normalizuje krvotok.

Pijenjem urina i posredstvom masaže, usled efekta in­terferencije i daljinskog dejstva, uništava se najraznovrsnija patološka mikroflora, ma gde se ona nalazila u organizmu.

107

Zbog toga što urin predstavlja tečno tkivo organizma, u kojem se koncentrišu kako nepotrebne, tako i korisne mate­rije za organizam (hormoni, vitamini, enzimi, soli, materije koje organizam proizvodi za borbu protiv bolesti itd.), on predstavlja idealan građevinski materijal. Sve nepotrebno i štetno, pri ponovnoj upotrebi urina, zadržavaju zidovi creva (jer creva obavljaju i funkciju izdvajanja), koncentriše se i deluje kao purgativ, a sve s to je potrebno podleže ponovnoj asimilaciji i iskoriščava se. Sa svakom narednom upotre­bom urin postaje sve čistiji i čistiji. Tako, pojačavši „kružni ciklus sopstvene tečnosti, mi ispiramo ceo organizam ne trošeći energiju na strukturizaciju vode, a sopstvene belan­čevine, koje se nalaze u urinu, izdvajaju se za obnavljanje tkiva i organa narušenih od bolesti.

Armstrong, poznati urinoterapeut, uverio se na osnovu brojnih primera da urin obnavlja ne samo pluća, pankreas, moždano tkivo, srce itd., već i omotače i sluzokožu organa. Urinsko gladovanje, u odnosu na prethodno opisana glado­vanja mnogo lakše se podnosi, a efekat je mnogo veći.

Gladovanje pomoću sokova. U opštem smislu reči ovaj način „gladovanja" ne može se nazvati gladovanjem s razloga koje smo prethodno naveli. To je lečenje pomoću sokova ili odvara, za vreme kojeg se postiže jaka alkali-zacija organizma (u slučaju terapije sokovima) i zbog toga se ispiraju kiseli produkti razmene i šljaka. Gladovati se može s najraznovrsnijim sokovima i odvarima. Zavisno od individualne konstitucije, sok od grožđa preporučuje se ljudima konstitucije „Vetra"; sok od nara (mogranja), ma-hovnice, odvar od šipaka, limunov sok razređen s vodom -ljudima konstitucije „ Ž u č i " i jabukov sok - ljudima kons­titucije „Sluzi". Ima mnogo varijanti, ali sve zavisi od go­dišnjeg doba i prisustva produkata. Svakog dana tog „glado­vanja" popije se litar ili litar i po soka. Sok se može razbla-žiti s vodom (najbolje s odmrznutom i namagnetisanom).

108

Može se upotrebljavati i Arakeljanov antistresni preparat. Evo njegovog recepta: na 1 kilogram telesne težine uzima se 0,01 gram hranljive limunske kiseline (limuntus), 0,01 mili­litar ekstrakta nane (mente), 2 grama prirodnog meda i 2 mililitra vode. To je normativ za 6 dana. Ako ste teški, na primer, 80 kilograma i gladujete 3 dana, uzimajte po prora­čunu 0,4 grama limunske kiseline, 0,4 mililitra ekstrakta nane, 80 grama meda i 80 mililitara vode. Podelite to na tri dela i uzimajte po jedan deo jedanput dnevno.

Srotov dijetalni metod lečenja. Ovaj metod otkrio je Ivan Šrot početkom XIX veka, seljak iz Slezije (Austrija). Istraživanja mehanizama lekovitog dejstva, koja je izvršio doktor medicinskih nauka Zigfrid Miler, potvrdila su d a j e veoma efikasan Srotov metod u borbi protiv hroničnih obo­ljenja.

Suština tog metode je u tome, što kod hroničnih obo­ljenja imamo posla s „iskrvarenirn sokovima" (to jest toliko izopačenim da ih unutrašnje sredine organizma ne prepoz­naju) i, ako želimo da imamo stvarnu korist, treba podstaći čišćenje „sokova" i obnavljanje krvi. Stoga je Ivan Srot rekao: „Bez čišćenja nema izlečenja". Način lečenja, kojeg je on predložio, sastoji se iz četiri različita pristupa: 1 -vlažna toplota; 2 - po mogućnosti ishrana sa što manje belančevina; 3 — periodično smanjivanje unošenja tečnosti; 4 - periodično doziranje određene količine vrlo razređenog vina.

Vlažna toplota. Ona se postiže umotavanjem pacijenta u vlažne i hladne čaršave, preko kojih se stavlja čebad, perine ili jorgani. Umotavanje može biti lokalno, ogra­ničeno na bolesni deo tela ili potpuno koje obuhvata veći deo površine tela. U većini slučajeva umotava se preko noći ili na 3-8 sati. U prvom momentu u dodiru hladnih vlažnih čaršava s kožom, čovek oseća jaku hladnoću, koja se brzo zamenjuje s prijatnim osećanjem toplote. U tom slučaju

treba da se jako znoji, — i što jače, to je bolje. Posle umo-tavanja sledi suvo trljanje i treba odležati još neko vreme u postelji.

Za vreme takvih umotavanja koža jako upija vodu iz mokrih čaršava, a čaršavu predaje loše sastojke krvi. Kod nekih ljudi, Čaršavi se tako natope patogenim materijama, da zaudaraju, a kod jako zagađenih ljudi mogu se pojaviti ospe na koži pa i čirevi.

Glavni efekat vlažnih umotavanja je stimulisanje aku-punkturnog sistema—jer toplota i vlaga na koži omogućuju da se bujice slobodnih elektrona skidaju s receptom i do­stavljaju do kože, čime se i objašnjava pojava unutrašnje toplote i obilnogznojenja. Snažnijin (h ladnoća! vlaga) daje svoju suprotnost —jang (toplotu i kretanje).

Dijeta. Srot je preporučivao prostu, jednoličnu hranu za vreme lečenja - bajatu (suvu) belančevinu. Odmah ćemo se ograditi, jer kvalitet hleba je u to vreme bio sasvim druga­čiji, bio je monolitan i nije sadržao termofilni kvasac. Naš hleb nije pogodan za takvo lečenje i stoga treba konzumirati dobro ukuvane kaše, koje treba osušiti da budu kao lepinje.

Cilj takve dijete je da ona sadrži malo belančevina, zato što patogena taloženja pretežno sadrže belančevine. Otuda je patogena belančevina išla na resintezu ćelija, a izbacivalo se ono što nije odgovaralo. Suva hrana, radi svoje asimi­lacije, zahteva tečnost koju organizam ispušta u vidu pro-bavnih sokova. Ta tečnost se filtrira i neškodljiva je za pljuvačne žlezde. Svako konzumiranje takve hrane „priv­lačilo j e " vodu iz organizma, što je podsticalo ispiranje šljake, a takođe povećavalo konkurenciju za vodu između organizma i patogenih mikroorganizama.

Monolitne osušene lepinje i kaše vrše neznatno alka-lisanje unutrašnje sredine organizma, koje pozitivno utiče na rastvaranje taloga kiselih mukopolisaharida i belanče­vina.

1 1 0

To u celini podseća na sedmi makrobiotički metod ishrane po Osavi.

Uzdržavanje od uzimanja tečnosti. O ovom načinu gladovanja bilo je reci u odeljku o suvom gladovanju, te ćemo ukazati samo na to da je Srot u vezi s tom proble­matikom postavio stroge zahteve. Potpuno uzdržavanje od uzimanja tečnosti trajalo je 2 ili 3 dana pa i 4 i 5 dana. Iskustvo je pokazalo da taj period lečenja dugo traje i da se sasvim dobri rezultati postižu pri uzdržavanju od uzimanja tečnosti u toku 1-2 dana. Naravno, u ostale dane čovek to ne kompenzira obilnim uzimanjem tečnosti, već pije umereno.

Periodično doziranje vrlo razređenog vina. Zato, što mokraćna kiselina i mukopolisaharidi, koji su rastvoreni u tkivima, počinju da dospevaju s mesta svog taloženja u krv, dolazi do pogoršanja hroničnog oboljenja. Ponavljaju se bolesti i različiti poremećaji, pogoršava se opšte samo-osećanje itd. Drugim recima, nastaje intenzivno čišćenje (dolazi do krize u organizmu). Da bi to „prikočio", Srot daje vrlo razređeno vino, j e r alkohol i vinska kiselina imaju svojstvo da obratno potiskuju navedene materije (mokraćnu kiselinu itd.) iz krvi u tkivo i da privremeno otklone kom­plikacije. Kod čoveka se javlja osećaj toplote, snage, po­boljšava se raspoloženje i on produžuje lečenje. Umesto vina, mogu se davati pripremljeni svezi sokovi od povrća i voća jer oni ispoljavaju slično dejstvo.

To lečenje traje 4-6 nedelja (kao i fiziološko glado­vanje). Ako se čovek u tom periodu ne izleči ili ne postigne zadovoljavajuće poboljšanje zdravija, pauzira 8-10 dana, iu tom vremenu čovek se normalno hrani. Posle toga, glado­vanje se ponavlja po drugi ili čak i treći put. Ako i posle toga nema poboljšanja, čovek se odmara nekoliko nedelja i po­navlja gladovanje.

Naglasimo odmah da čovečiji organizam uspeva da „napakuje" toliko mokraćne kiseline i mukopolisaharida, da

111

pravo i kvalitetno čišćenje nastupa tek posle 3-4 tride-setodnevna ili Četrdesetodnevna gladovanja! Zato nikad ne­mojte misliti da ćete savladati bolest u prvom naletu. U početku će izlaziti šljaka sa redom konzistencijom, zatim će se rastvarati gušća, a onda još kompaktnija (sličnoj poko-rici) i na kraju počinju da se rastvaraju i izbacuju kristalisani taloži. Proces čišćenja i izlečenja uslovljava slobodnu ener­giju i vreme, a to je veliki rad za nekoliko godina unapred. Kad kod vas postane jezik rože boje, koža svilenkasta, odišete prijatnim mirisom, a zglobovi postanu gipki kao u deteta od 5 godina i potpuna neumomost od fizičkog i umnog rada - tek tada ste očistili i izlečili svoj organizam kako treba.

Praktično gladovanje u etapama. Predstoji n a m da razmotrimo sledeća pitanja: period pre gladovanja; početak gladovanja; proces gladovanja; prestanak gladovanja i pe­riod posle gladovanja (tj. ishrana za obnavljanje i naknadne preporuke za metod ishrane).

Period pre gladovanja. Ovom periodu se, po pravilu, ne poklanja dovoljna pažnja, ali bez razloga. Ako se osvrnemo na analogno iskustvo iz Prirode, ono će nam ukazati na niz interesantnih čjinenica. Na primer, pre nego što padnu u zimski san, medvedi halapljivo jedu razne trave i korenje, koji ne samo da čiste njihov želudačno-crevni trakt , već ostaju celu zimu u njihovim crevima i podvrgavaju se pre­radi mikroflore, dostavljaju mikroelemente i biološki aktiv­ne materije u organizam. Takav „zapušač" od trava omo­gućuje medvedima da, posle zimskog sna, bez teškoća „idu u toalet". Narod veoma ceni „medvedi zapušač" i koristi ga kao lekovito sredstvo.

Period pre početka gladovanja je period od 2 do 3 nedelje, U tom periodu čovek se moralno priprema za pred­stojeće gladovanje, i zato se kod njega postepeno javlja jaka motivacija i orijentacija u podsvesti, koje će mu omogućiti da lakše podnese teškoće i neugodnosti gladovanja.

112

Pre gladovanja potrebno je promeniti način ishrane i više konzumirati sirovu biljnu hranu. U hladno vreme kor­istiti blago dinstano povrće. Tom ishranom prethodno ćete očistiti želudačno-crevni trakt, što će vam omogućiti da za vreme gladovanja znatno smanjite bujicu toksina iz debelog creva. Osim toga, organizam stvara zalihu mineralnih i biološki aktivnih materija, a vlaknasto vezivno tkivo bolje će da adsorbira toksine.

Početak gladovanja. Početak gladovanja je period od 2 do 4 dana gladovanja. To je jedan od najvažnijih momenata i ako ga uspešno savladate, moći ćete redovno da gladujete i dobij ate sve pogodnosti kojima vas gladovanje dariva. To se posebno odnosi na ljude s izraženom konstitucijom „ Vetra " i „Žuči".

Primaran zadatak j e - prigušiti osećaj gladi. Po pravilu, veoma teško ga mogu svi uspešno savladati u j ednom volj­nom naporu. Ako se očisti želudačno-crevni trakt od osta­taka hrane, osećaj gladi nestaje mnogo brže. Zato što se sva hrana probavlja i nagomilava u debelom crevu u toku noći, važno je upravo iz njega odstraniti hranu. Prethodno nave­dena preporuka Isusa Hrista za ispiranje debelog creva, u stvari, i služi u tu svrhu. U sadašnje vreme ono se može zameniti s ispiranjem debelog creva pomoću Esmarhovog lončeta, odnosno primeniti nekoliko klistira zaredom (3-5). Svaki klistir primeniti s 1,5-2 litra vode. Samo tako veliki ciklus klistira omogućuje vam da kvalitetno očistite debelo crevo i da postignete da čista voda izlazi na kraju klistiranja. S ciljem poboljšanja čišćenja, umesto vode, možete upotre­bljavati ukuvani urin do 1/2 ili 1/4 njegove prvobitne zapremine. Na primer, 0,5 litara ukuvanog urina do 1/4 i 1 litar vode, ili 1 litar ukuvanog urina do 1/2 na 1 litar vode. Urin i vodu pomešajte u Esamarhovom lončetu i tom sme-šom se ispirajte.

Autor je primenio Sank-prakšalanu po opšteusvojenom metodu radi čišćenja celog probavnog trakta i bio je veoma

113

zadovoljan. Vi to isto možete primeniti pre gladovanja, koristeći osoljenu vodu ili različite odnose urina i osoljene vode.

„Nikolajevska škola gladovanja" preporučuje da prvog dana gladovanja obavezno uzmete purgativ. Velika doza purgativa (magnezijuma ili soli „Barbara" najmanje 60 gra­ma rastvoriti u 300-400 grama vode i odjednom popiti) usled osmoznih procesa jako privlači vodu u želudač­no-crevni trakt, a s njom zajedno i rastvorenu šljaku. To olakšava čišćenje u prvoj etapi. Posle uzetog purgativa, nastaje veliki gubitak vode u organizmu. Stoga, odmah posle uzetog purgativa, pijte protijevu ili namagnetisanu vodu. Sto je voda koja dolazi u organizam čistija i što je bolje struktuirana, to će ona jače „usisavati" šljaku i bolje ispirati organizam. Zatim ne uzimajte bilo kakav purgativ, j e r se zbog gubljenja vode narušava razmena jona u orga­nizmu, koja se ispoljava u vidu mučnine pa i povraćanja. S ciljem sprečavanja dehidracije organizma, popijte potrebnu količinu vode (obično do 2 litra). Ljudi, koji imaju otoke i mnogo suvišne tečnosti u organizmu, obratno, treba da se uzdržavaju od uzimanja većih količina vode, da je piju pomalo zbog normalizacije, a posle nje, da piju vodu u norm a 1 n i m kol i č i n am a.

Drevni Rgipčani, uoči gladovanja, primenjivali su sred­stva za povraćanje, koja prema njihovom mišljenju bolje otklanjaju osećaj gladi. Obratni tok energije izazvan povra­ćanjem, jako umanjuje osećaj gladi. Pri tome taj mehanizam pomaže bržem uključivanju gornjih kanala za čišćenje. Iz prakse redovnih gladovanja saznaćete da se, u prvom redu, u toku gladovanja s toksinima i šljakom prekriva sluzokoža na jeziku i u usnoj duplji.

Postoji još jedan način za početak gladovanja, koji su primenjivali drevni jogisti. U toku 2-4 i više dana glado­vanja ispija se sva dnevna (a i celodnevna - 24 sata) mokra -

114

ća. Ona dejstvuje kao blagi purgativ, prirodno i bez potresa protemje i otkiseljava ekskrementum, otklanja različite oto­ke, normalizuje mikrofloru i čini mnoge koristi u orga­nizmu.

Opisane terapije za početak gladovanja omogućuju da se organizam već sledećeg dana preorijentiše na endogenu ishranu i da potpuno neutralise osećaj gladi. U retkim sluča­jevima osećaj gladi zadržava se u toku nedelje dana, pa i u toku celog perioda gladovanja. To je moguće u slučaju kad je debelo crevo zagađeno „talogom", kojeg obični klistiri nedovoljno ispiraju, pa se radi toga primenjuju samo urinski klistiri. To je još jedan argument više za pripreme pred početak gladovanja. Na sreću, to se ne dešava često. Nave­deni načini klistiranja u kombinaciji s gladovanjem pomažu da se unište patogene mikroflore želudačno-crevnog trakta za 3-4 dana.

Načini pijenja za vreme gladovanja. Pijenje vode (An­đeo Vode) pomaže bolje razlaganje masti. Radi odstranjiva­nja suvišnog natrijuma iz organizma, koji se „konzervisao" U ćelijama šljake, tokom prvih dana gladovanja popiti litar vode, osim količina koje se preporučuju u navedenim slu­čajevima. Zatim se pijenje vode povećava do 2 litra dnevno (24 sata). Međutim, količina vode određuje se prema indi­vidualnoj konstituciji; s konstitucijom ,,Sluzi." piti manje, s konstitucijom „Vetra" i „Žuči" - malo više. Da bi še smanjile pojave acidozne krize, može se 3-4 dana piti mine­ralna voda ili voda zasićena ugljen-dioksidom. Bikarbonati, koji se nalaze u mineralnoj vodi, ublažuju razvoj acidoze. Za vreme gladovanja više upotrebljavaj ti namagnetisanu vodu - ona energijski veoma dobro pothranjuje organizam.

Proces gladovanja. Kad prestane osećaj gladi dolazi do niza uzastopnih prestrojavanja u organizmu. Povećanje acidoze. Na endogenu, tj. unutrašnju, ishranu na osnovu korišćenja sopstvenih tkiva i gasovitih materija iz atmo-

115

sfere, organizam se ne prilagođava odmah, već u roku od 6 do 10 dana (kod sledećih terapija gladovanja 3-5 dana). Zato, što organizam prilikom gladovanja počinje da proiz­vodi šećer, sopstvene masti i belančevine, u krvi se nago­milavaju kiseli produkti nepotpuno raspadnutih masti (mas­ne kiseline, aceton), „ostaci" belančevina, šljake, toksini i dr. Alkalne rezerve krvi se smanjuju i utiču na samoose-ćanje: javlja se glavobolja, slabost, opšta nemoć. Te pojave mogu postepeno da se povećavaju u periodu od 6 do 10 dana gladovanja.

Kompenzirana aeidoza. Počinje acidozna kriza, posle koje se čovek odmah (ponekad posle jednog sata) oseća mnogo bolje. To znači d a j e aeidoza postala kompenzirana, odnosno stvara se dovoljno šećera koji pomaže da se isko­riste belančevine i masti bez stvaranja produkata nepotpune asimilacije masti. Aeidoza se pri tome nešto smanjuje, ćelije organizma se deblokiraju i prelaze na kvalitetnu unutrašnju ishranu i asimilaciju ugljen-dioksida i azota iz vazduha. Covek sada mnogo manje gubi u težini i lako podnosi gladovanje, dok god ima rezerve masti i belančevina u organizmu. To je za čoveka kvalitetno sasvim drugi princip unutrašnje ishrane i obezbeđenja energijom koji čini čuda izlečenja.

Da bi navedeni procesi bili efikasniji, potreban je oba­vezan režim kretanja, koji će da snabdeva organizam slo­bodnim elektronima, pojačava oksidaciono-obnavljajuće procese, pospešuje cirkulaciju tečnih sredina i pomoću po­jačanog disanja izbacuje oko 150 raznovrsnih materija koje su u gasovitom stanju. Dehidriranost u toku gladovanja samo pogoršava stanje onog koji gladuje.

Vodene terapije kao što su polivanja, tuširanja, kupke, kontrastna tuširanja i banje (saune) preporučuju se za po­boljšanje „čišćenja od šljake" kroz kožu. Treba da se prime­njiiju jedanput ili dva puta dnevno, a sauna jedanput u 2-3

116

dana. Te preporuke treba da se razmatraju u odnosu na čovečiju individualnu konstituciju i godišnje doba. Vojtovič G. A. istiće da sauna, radi lečenja u periodu gladovanja, nije kontraindikativna kao kod ishemije srca i hipertonije.

Klistiri. U vezi sa primenom klistira, različite škole gladovanja imaju različita mišljenja. Neke preporučuju da se primenjiiju klistiri, a neke ne preporučuju. N a š a škola preporučuje da se primenjiiju klistiri, naročito prilikom du­žeg gladovanju. Prvi klistir treba primeniti 24 sata posle dejstva purgativa. Neki autori preporučuju da se primenjiiju dvaput dnevno - ujutro i uveče. Prilikom klistiranja odstra­njuju se nečistoće i žuč, koje dospevaju u debelo crevo. U toku gladovanja žuč se izbacuje iz želuca u vidu žučne kiseline, a kao rezultat toga kvalitetno i potpuno se ras­terećuju žučni kanali, žučna kesica i žučni kanali jetre. V e o m a često izbacuje se sitno kamenje i pesak. Boles­nicima, koj i imaju kamen u žuči, preporučuje se da za vreme gladovanja svakog dana leže jedan sat na desnom boku s termoforom ispod boka. To naknadno omogućuje maksi­malno rasterećenje žučne kesice. Ako se uz to pije sopstveni urin i stave komprese od ukuvanog urina u predelu jetre, efekat će biti znatno veći. Tu terapiju najbolje je primeniti preko noći, jer će se u tom slučaju razdrobiti krupno kame­nje i biće izbačeno bez ikakvih teškoća i komplikacija.

Većina autora preporučuje primenjivanje klistira na jednostavan način — Esmarhovo lonče s 1,5-2 litra tople prokuvane vode. Mogu se dodati 2-3 kristala hipermangana, da bi se voda obojila u bledo-roze boju. U toku gladovanja ne koristiti limunsku kiselinu i jabukovo sirce. Ali, mnogo efikasnije i jednostavnije je primenjivati dvaput dnevno mikroklistire s ukuvanim urinom pomoću gumenog šprica u kojem može da se ulije 100-150 grama urina. Sve zavisi od kvaliteta tečnosti. Prvo, to je prirodna tečnost organizma; drugo, usled visoke koncentracije soli ona ispoljava „otki-

117

dajući" efekat i efekat privlačenja k sebi; treće, u njoj su se zbog prokuvavanja stvorile biološke aktivne materije koje zalečuju zidove debelog creva, a mikroklistiri s ukuvanim urinom snažno privlače na sebe različite taloge sluzi, i otkidajući polipe (pri običnom gladovanju slabo se otki­daju), lece i zalečuju teški kolitis, otklanjaju liemoroide i, četvrto, hrani organizam energijom (slobodnim elektroni­ma) preko receptom debelog creva! Obnavlja se tonus zidova creva i mikroflora i bizo se rasterećuju bubrezi. Ja ne poznajem nijedno bezopasanije i efikasnije sredstvo od klis­tira s urinom ukuvanim do 14 prvobitne zapremine.

Pol Breg ne preporučuje primenjivanje klistira, obja­šnjavajući da naš organizam ima sopstveni snažan sistem za čišćenje. Ali u prvoj etapi, kad je organizam slab i zagađen, klistiri pomažu organizmu. Kad organizam ojača, kratko­trajna gladovanja mogu se, zaista, primenj i vati bez klistira, mada se sve ipak odnosi na individualnu konstituciju. Upamtite to ! Ljudima s konstitucijom „Vetra" veoma su neophodni klistiri; poželjni su za ljude s konstitucijom „Žuči", a bez klistira mogu ljudi s konstitucijom „Sluzi". Preporučujem vam da ih primenjujete s ukuvanim urinom, a u svim drugim varijantama da lično odlučite.

Preporučuje se ispiranje usta prohladnom vodom, može i s odvarima od trava, rastvorom sode-bikarbona. Sve je to neznatno u poređenju s ispiranjem usta sopstvenim urinom. Urin dezinfekuje i izvlači gnoj iz krajnika, korenja zuba, pa i iz nosnog ždrela. Treba ispirati 5-10 puta dnevno, od 5 do 20 minuta. Češće ispirajte i nosno ždrelo. Kiseli mukopoli-saharidi i belančevine u gajmorovim (bočnim) sinusima tako su nabijeni, da će izlaziti u slojevima i u gnojnim grudvicama. Oni kod nekih ljudi izlaze kroz oči - oči poči­nju da se gnoje na hladnoći. Češće ih ispirajte sopstvenim urinom i gnoj će se brzo eliminisati.

118

Za vreme gladovanja ne treba se obući u odelo od sintetike. Sintetika ometa prihvatanje energije iz okolnog prostora i nadražuje kožu.

Ne treba biti u vezi s hranom, jer će se uspeh gladovanja smanjiti za 50%! Neki ljudi, za vreme gladovanja, vole da posmatraju pripremanje hrane ili kad se ona konzumira. Pri tom misle da im je jaka volja i da ih ne privlači hrana. Ipak, u stvarnosti se uključuju određeni mehanizmi - masti prodiru (u vidu znoja) u želudac i prigušuju osećaj gladi. Ne obma-njujte se „povećanom" snagom volje i ne kradite 5 0 % uspe-ha gladovanja.

Ako želite da doprinesete gladovanju, masirajte svoje telo ukuvanim urinom i postići ćete iznenađujuće rezultate. Ako nemate vremena, masirajte makar ruke, noge, lice i vrat. Energija će se jednostavno shvati u vas, povećaće stvaralačku aktivnost u vašem telu i obnavljaće ga.

Za ljude, koji su već više puta gladovali i imaju iskustvo u tome, postavlja se pitanje u vezi sa skraćivanjem roka gladovanja i istovremeno povećanje njegovog učinka. U svakodnevnom životu malo ko uspe da izdvoji tri puta godišnje po 18-20 i više dana za kvalitetno gladovanje (ono se preporučuje ljudima koji posebno lako podnose glado­vanje). 1 ovde, koristeći opštebiološki zakon: pojačanje faze uništavanja, pro uzrokuju pojačanje faze obnavljanja, te sto­ga možemo mnogo da skratimo rokove gladovanja i pove­ćamo njegovu efikasnost, samo ako za vreme gladovanja budemo obavljali veliki deo umerenog fizičkog rada: tr­čanje 30-60 minuta dnevno, vežbe s opterećenjima za izdr­žljivost, polivanje hladnom vodom, vežbe asane jogista, lakši radovi u vrtu itd., sve što nas jako opterećuje. Velika fizička aktivnost pomaže stvaranju i nagomilavanju ogrom­ne količine ugljenikove kiseline, a acidoza se mnogo brže razvija i u kombinaciji s gladovanjem omogućuje da se obavi ogroman fiziološki rad za kratko vreme. Jedan dan

119

takvog aktivnog gladovanja izjednačava se sa 2-4 dana običnog gladovanja. Autor se u to uverio na osnovu sop-stvenog iskustva i savetuje da to rade samo ljudi koji su pripremljeni i iskusni u gladovanju. Gladovanju veoma do­bro pomaže plivanje u moru - izvoru energije — i planinska klima.

Prestanak gladovanja. U idealnom slučaju, s glado­vanjem treba prestati tek posle pojave „vučjeg" apetita, čišćenja jezika ili kad posle klistiranja istekne čista voda. U praksi je potvrđeno da samo pojedinci mogu gladovati, dok je za većinu ono neprihvatljivo. Glavni uzroci su jako zaga­đenje organizma šljakom, koja pri brzom i snažnom izlasku može usmrtiti čoveka, i rokovi gladovanja. Danas malo ko može dozvoliti sebi da gladuje 40 ili čak 50 dana. Zato je frakciono gladovanje, prema Vojtoviču i drugi načini glado­vanja prema Bregu kao i slični njegovim načinima, naj­pogodnija varijanta.

Dakle, vi ste prestali da gladujete. Usna duplja i jezik pokriveni su toksičnim talogom i treba ga očistiti. Neki preporučuju da se bajat hleb natrlja čenom belog luka, da se dobro sažvaće, a zatim ispljune. Tako treba postupiti neko­liko puta. Cen belog luka može se zameniti s j abukom. Pljuvačka, koja se obilno luči, brzo čisti usnu duplju od toksičnog taloga, dok fitoncidna svojstva Čena belog luka ili jabuke neutralizuju otrove.

Posle gladovanja, ishrana treba da ima dva cilja: akti­virati probavne funkcije i nadoknaditi gubitak težine (to ne treba porediti s debljanjem) zbog gladovanja.

Kako se postepeno gubi probavna funkcija organizma, pri prelasku na unutrašnju ishranu, isto tako se postepeno i obnavlja. Unutrašnja ishrana se postepeno gubi, a obnavlja se sposobnost probavnog trakta. Zato se prvih dana obnav­ljanja ishrane ni u kom slučaju ne srne preopteretiti hranom,

120

jer ona nije u stanju da se asimilira i u krajnjem slučaju izlaziće u sažvakanom obliku. Da bi se olakšala probava, treba konzumirati hranu koja se lako asimilira, koja je bo­gata struktuiranom vodom, fermentima, vitaminima, mine­ralnim solima i koja, na osnovu svojih „živih" svojstava, sama sebe probavlja (inducirana autoliza). Brojni primeri pozitivnog prestanka gladovanja potvrđuju da takvu hranu čine svezi sokovi od povrća, a posebno sok od šargarepe. Delotvorno deluje i med razblažen sa struktuiranom vodom. Sokovi od voća svojim kvalitetom zaostaju za navedenim produktima jer nemaju dovoljno mineralnih soli i sadrže dosta šećera koji, radi svoje asimilacije, aktivno koriste minerale iz organizma. Ako ste gladovali pomoću urina, nemojte prestati da upotrebljavate urin, već samo smanjite obroke. Ne preporučuje se konzumiranje kuhinjske soli u toku prve nedelje obnavljanja probave. Vojtovič katego­rički zabranjuje upotrebu soli da bi se sprečilo narušavanje vodene i mineralne ravnoteže. Zavisno od vremena trajanja gladovanja, ishrana pomoću sokova traje od 1 do 2-4 dana. Prvog dana možete piti sok pomešan sa struktuiranom vo­dom. Na primer, 1 litar soka i 0,5 litara vode ili čisti sok po 100-150 grama u jednom obroku. Zatim u roku od 2 do 4 dana počnite oprezno da konzumirate salate od svežeg povr­ća i malo voća. Vojtovič preporučuje da se s biljnom hra­nom koristi i veća količina čenova belog luka 2 4 (10-15 gra­ma), ma kako ste ga individualno podnosili pre gladovanja. Na taj način se sprečavaju svi truležni i toksični procesi, koji nastaju prilikom gladovanja, a u momentu njegovog pres­tanka. Nama je već poznato, da je posle belog luka po fitoncidnim svojstvima, na trećem mestu šargarepa, koja ne samo da odlično izlazi na kraj sa tim procesima, nego i ispira ceo organizam od šljake, održava dezinfekcionu funkciju

24 Usled j a n s k i h svojstava, čen belog luka naglo aktivira organizam, pojačava funkciju doše „Žuči".

121

jetre, i dopunski jača „prvu liniju odbrane' 1 - sluzokožu unutrašnjih organa i organe za izlučivanje.

Takode je potrebno da se organizam snabde s pro­duktima koji sadrže više bioloških aktivnih materija i vita­mina, i koji su bez škroba i koncentrisane belančevine. I ovde je veoma korisna upotreba proklijale pšenice. Ako je upotrebljavate u manjim količinama od 2 do 3 dana, unećete u organizam ne škrob, već sladni šećer sa svim mineralima, vitaminima, feimentima i drugim potrebnim materijama koje neuobičajeno snažno jačaju organizam. Ljudi sa ma­lom telesnom težinom (konstitucija ,, Vetar") mogu u tom periodu dopunski, irz sokove i povrće, konzumirati napitke pripremljene od pivarskog kvasca: pola čaše pivarskog kvasca, pola čaše vode, 2 supene kašike šećera. Sve pomešati i ostaviti da odstoji na toplom mestu 30-40 minuta. Čim se pojavi pena, može se odjednom ispiti puna čaša. To možete uraditi dva puta dnevno. Setite se sledećeg: pro-klijala pšenica bolje pomaže u zimskom, hladnom vremenu (ona deluje zagrevajuće na organizam), a napitak od kvasca pomaže u toplom godišnjem dobu (on rashlađuje). I na kraju, posle 3-5 dana, možete konzumirati kaše skuvane u vodi, u koje dodati malo istopljenog maslaca jer on pojačava „probavim vatru". Osim morskog kupusa, u kaše ne stav­ljajte druge produkte.

A kao rezultat takvog konzumiranja hrane vi ćete akti­virati probavni sistem, bez oštećenja organizma, odgajiti pravilnu mikrofloru i steći prirodne navike za ukuse. Glado­vanje pomaže brzu i kvalitetnu promenu svih probavnih fermenata pri prelasku na novu vrstu hrane.

Posle metode gladovanja treba povećati telesnu težinu, a ona će se najbrže sama povećati u prvim danima posle gladovanja, ako konzumirate svezu biljnu hranu (u z imu dinstanu), koja će vam dati najbolji „građevinski materijal" koji stvara nove ćelije pune života. Ako konzumirate ku-

122

vanu i mešovitu hranu, vi ćete, umesto „stare truleži", od­gajiti „novu trulež". U toku metode gladovanja, kojom se gubi 4-10 kilograma suvišnog i starog, balasthog tkiva, vi ćete ishranom za obnavljanje steći novu telesnu težinu i brzo obnoviti svoje telo.

Posle nedelje, nedelje i po dana preći ćete na pravilnu ishranu: tečnosti pre jela, salate (u zimu, malo dinstanog povrća), kaše, orasi, mahunarke, malo belančevinaste hrane (jaja, meso, mlad kravlji sir i si.).

Sada ćemo razmotriti još jedno važno pitanje. Da bi se kvalitetno produžilo gladovanje, ne upotrebljavajte mlečne produkte u ishrani za obnavljanje (oni, zbog složene asi­milacije i povećane alergizacije organizma, blokiraju uči­nak naknadnog dejstva gladovanja), a takođe ne konzu­mirajte jaja, živinsko meso, crveno meso i mesne prera­đevine. Poboljšana biosinteza ćelija normalno će funkcio-nisati i iz biljne hrane koristiti sve što je potrebno orga­nizmu. Setite se, da za vreme gladovanja organizam stvara takve materije, koje ne može da proizvede prilikom ishrane. Gladovanjem se kvalitetno sintetizuju sve aminokiseline i nema nikakvih nedostataka. Pri gladovanju sintetizuje se tačno onoliko, koliko je potrebno organizmu. Unoseći be­lančevinaste produkte životinjskog porekla, poremećujemo taj mehanizam i dospevamo u potpunu zavisnost i „neza-menljivost". Ako primenjujemo pravilnu ishranu (bez be-lančevina životinjskog porekla i produkata s kvascem - hleb i si.), i povremeno gladujemo, održaćemo biosintezu na najvišem nivou, živećemo dugo i nećemo bolovati.

S obzirom na to da se u toku gladovanja povećava lakoća i suvoća u telu, odnosno dolazi do prestimulacije životnog principa ,, Vetar", čiji se višak nagomilava u de­belom crevu i koji može, u prvim danima posle prestanka gladovanja, da izazove zatvor i ovčiji ekskrenientum, autor preporučuje da se primene mlečno-masni klistiri (20 grama

123

maslaca, rastopljenog u 100-200 grama mleka i jedanput dnevno uneti u debelo crevo pomoću irigatora) ili klistiri s istom količinom ukuvanog urina, prvih 3-4 dana. To se posebno odnosi na ljude koji boluju od hemoroida (koji se od toga mogu ponovo upaliti) kao i na ljude konstitucije „Vetra" i „Žuči". Na taj način otklonićete razne kom­plikacije koje mogu nastati posle prestanka gladovanja.

Eto, to je metoda kojom se realizuje ceo proces gla­dovanja.

P O S T I SPAS

Greši onaj, koji smatra da je post samo uzdržavanje od hrane.

Pravi post je udaljavanje od zla, obuz-davanje jezika, gneva, obuzdavanje pohlepe, neizricanje kletvi, laži i krivokletstva...

sv. Jovan Zlatousti

... prljavština prodire duboko u naše telo i često je uzrok fizičke i duševne bolesti.

Dipak Copra

O terminu „post" već je bilo reči. Post označava zabra­nu upotrebe bilo kakve hrane, a ne uzdržavanje samo od hrane životinjskog porekla. Staro vere i su proklinjali Petra Prvog za slabljenje religije i za transformaciju posta. Naj­pametniji ljudi, koji su živeli u davnini na teritoriji Evropske Rusije, ustanovljujući sistem postova, postavili su nekoliko važnih životnih ciljeva i mnoge su uspeli i da ostvare. Sad nam ostaje da razmotrimo, tačnije da osavremenimo tu

124

Veliku Nauku o postovima, koja je toliko izmenjena - da se ne može prepoznati. Ovde treba imati u vidu tri postavke:

1. Zašto se postovi primenjiiju upravo u određene dane? 2. Protilaktično-lekoviti efekat posta. 3. Poboljšanje čovečijeg genetičkog fonda. Takođe će biti reči o spasenjima (spasenju) i njegovoj

ulozi u čovečijem životu.

Z a š t o se postovi p r i m e n j u j u u o d r e đ e n e d a n e ? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, počećemo, reklo bi se, od sasvim druge teme - na koji način radijacija oštećuje naš organizam? Radijacija predstavlja snažno zračenje energije, koju, zbog njene snage prilikom prodiranja u organe, ćelije organizma ne mogu da asimiliraju te stoga ona u njima prouzrokuje pojavu jonizacije. Jonizacija je odvajanje ato­ma ih molekula pod dejstvom jonskih čestica. Zbog toga se u ćelijama stvara masa radikala • koji počinju da oštećuju njihov nasledni aparat. Raskidaju se dvostruke spirale dez-oksiribonukleinske kiseline - D N K (si. 17) i ribonukleinske kiseline (RNK). Kad se to desi, a to se dešava uglavnom u ćelijama želudačno-crevnog trakta koje se brzo dele, ćelije prestaju da se dele, a sopstveni imuni sistem počinje da ih uništava kao strano telo. U tkivima se razvija destruktivni proces. U takve „mikrorupe", nastale usled prethodno nave­denog procesa, lako prodiru infekcije (kojih ionako ima sasvim dovoljno u želudačno-crevnom traktu) i nastaje sepsa, koja prouzrokuje smrt organizma.

Naučnici su obavili niz interesantnih eksperimenata na pacovima. Jednu grupu pacova su ozračivali ili im davali hranu koja je sadržavala radionukleide, a zatim ih ostavili da gladuju. Radi upoređenja podvrgli su gladovanju i grupu

25 Radika l - biološki veoma aktivan delić molekula, koji, sjedjinavajući se s molekul ima D N K , blokira njihova biološka svojstva.

125

apsolutno zdravih životinja. Fiziološki rok gladovanja pa-cova je 12 dana. Kontrolna grupa zdravih životinja, posle tog roka, potpuno je izumrla, a ozračeni pacovi preživeli su 24 dana i izgledali su bolje, nego ranije i nije moglo biti ni reči o njihovom izumiranju. Istraživači su bili prinuđeni da ih ubiju, a njihovo tkivo su detaljno i brižljivo analizirali i na osnovu analize utvrdili da oni u stvari izgledaju izvanredno, kao mlade, zdrave životinje i nemaju na sebi nikakva ošte­ćenja od radioaktivnosti! Zašto se to dešava? Zato što se pri gladovanju, u toku pojačane biosinteze, potrebna energija (po Isusu Hristu - „Anđeo Svetlosti") i radijacija, koje nisu ranije asimilovane, potpuno rashoduje na to. Zlo se pretvara u blago! Usput je otkriveno i niz drugih mehanizama, koji štite organizam od radijacije za vreme gladovanja. Evo nekoliko:

126

1. S povećanim stvaranjem alkohola, organizam obnav­lja ćelijske membrane. Obnavljanje ćelijskih membrana nije ništa drugo, do pojačanje ćelijskih barijera. Zbog toga sle-deća radioaktivna zračenja ispoljavaju slabiji razarajući uči­nak na ćelije.

2. Povećan sadržaj ugljen-dioksida smanjuje u ćelijama jonizaciju izazvanu radioaktivnim zračenjem.

3. Ćelije želudačno-crevnog trakta najranjivije od radi­jacije, a koje se brzo dele, u toku gladovanja naglo uspo­ravaju svoje deljenje. One su prinuđene da se brzo dele zato što u procesu probave podležu uticaju svojih probavnih fermenata, oštećuju se i ljušte. Organizam, na osnovu brzog deljenja tih ćelija, obnavlja zidove želuca i creva. U toku gladovanja toga nema. Ćelije želudačno-crevnog trakta od­maraju, a energija, koja se ranije trošila na ubrzano deljenje, sada se izdvaja za obnavljanje unutrašnjih struktura, „re­m o n t " raskidanih spirala D N K i RNK. To pomaže i poja­čana biosinteza unutar ćelija zbog fiksacije C 0 2 u njima, ali to se ne dešava u režimu ishrane. Zbog toga, ćelije ne izumiru, ne otkida ih sopstveni organizam i pri prelasku na režim ishrane, kao da se ništa nije dešavalo, ponovo se dele i kvalitetno obnavljaju svoje ranije funkcije. Ali, u režimu ishrane, procesi deljenja i obnavljanja ćelija unutrašnjih struktura ne mogu da se kvalitetno razvijaju , a radijacija to još više pogoršava.

4. Praktična ispitivanja dokazala su da se radijacija i radionukleidi izbacuju iz čovečijeg organizma za svega 12-14 dana gladovanja. Tom prilikom čovek znatno manje gubi telesnu težinu, nego prilikom običnog gladovanja.

Rezultat, već navedenih procesa, koji se postiže pri gladovanju, je potpuno rešavanje problema radioaktivnog zračenja. Zbog toga je A. I. Vorobjov, akademik, posle Černobila odlučio da primeni gladovanje kod ljudi koji su oboleli od akutne radijacione bolesti (kad nastaju rane u

127

želudačno-crevnom traktu). Presađivanje koštane srži i j ake terapije antibioticima u takvim slučajevima su skoro bez-perspektivne, dok su oboleli ljudi pri gladovanju obnavljali svoje zdravlje. Prvi put u svetskoj praksi metod gladovanja je pomogao u slučaju, za koji su bile nemoćne druge, naj­suvremenije (američke i japanske) varijante lečenja! I to nije ništa čudno, jer navedene „varijante lečenja" - plod su veštačke dedukcije, a gladovanje j e - pravi prirodni proces i nema ništa zajedničkog s tim varijantama.

Posle ovog uvoda pređimo na glavno pitanje - zašto se postovi primenjiiju u strogo određenom godišnjem periodu?

Ako uporedimo datume postova sa znacima Zodijaka, videćemo da se tri od Četiri posta podudaraju sa „ognjenim znacima". Božični post (40 dana) podudaran je sa znakom „Strelca"; Uskršnji, Veliki, Časni ili prolećni post (48 dana) sa znakom „Ovna"; Uspenski post - post za Veliku Gos­pojinu (14 dana) sa znakom „Lava", a Petrov post (trajanje posta je nejednako i varira od 8 do 42 d a n a ) 2 6 nastupa u najtoplijem godišnjem dobu - letnja sunčeva prekretnica (solsticijum) 2 7 . U navedenim periodima iz Kosmosa dolazi veća količina energije na Zemlju (si. 18) koja, dejstvujući slično radioaktivnoj, može da izazove poremećaje u radu organizma. Setite se rada Čiževskog A. L. „Zemaljski eho sunčanih bura" i mnogo toga će vam odmah biti jasno. Ako se u to vreme posti, kosmička i povećana količina sunčeve energije biće upotrebljena za stvaranje — pojačanje bio­sinteze. Ako se i dalje konzumira hrana, energija će, ne

26 Petrov post pada u v r e m e najnapornijih poljskih radova, a n jegovo variranje je u vezi sa usklađivanjem prirodnih r i tmova. U godinama kad je velika aktivnost sunca, kad ima v e o m a m n o g o energije, trajanje posta se povećava. U hladnim godinama, obratno, -smanjuje se trajanje posta. O v d e nema nikakve izmene teksta - sve j e p o zakonima Prirode.

27 Pr imedba prevodioca.

128

asimilujući se, izazvati oštećenja u ćelijama, a slobodni radikali će prigušivati rad ćelija i podrivati životni po­tencijal celog organizma. Stoga bakterije i virusi u tom periodu, usled obilja energije, prelaze u aktivno stanje i s uspehom napadaju oslabljeni organizam. Upravo u tom periodu, u ćelom svetu javljaju se epidemije gripa (proleće i početak zime) i kolere (leto). U godinama kad je aktivno sunce, ti procesi su toliko izraženi, d a j e u Srednjem veku zbog njih umro veliki broj stanovnika Evrope! Može se gladovati i u drugo vreme godine, ali kombinacija povišene prirodne energije i gladovanja postiže najbolji efekat, akti-

129

virajući „vatreni pr incip" koji se u toku gladovanja gasi (setite se ajurvedskih preporuka). Drevni mudraci apsolutno su sve uzeli u obzir, a nama ostaje samo da to sledimo.

Prolllaktično-lekoviti uticaj posta. U profilaktici i na jačanju zdravlja post zauzima centralno mesto i umnogome prevazilazi druge prirodne metode lečenja. Postovi su, pre svega, namenjeni za odstranjivanje kiselili mukopolisaha-rida i suvišnih belančevina iz organizma, koje čine glavnu patološku sluz u organizmu i pro uzrokuju kolemiju. Odra-nije nam je poznato, d a j e kolemija (lepljivost) osnova za razvoj praktično svih oboljenja. Osim toga, post rešava drugi važan zadatak — pojačanje biosinteze i poveČanje „osetljivosti" organizma na hranljive materije.

Prvo ćemo razmotriti protivkolemijski efekat posta. Svako godišnje doba, zbog promene klimatskih uslova, is-poljava specifičan uticaj na čovečiji organizam , u k o m e se već obavljaju odgovarajući procesi koji ispoljavaju svoj uticaj na stanje sluzi u organizmu: sluz može da se raz-blažuje, zgušnjava, da zasićuje krvotok ili da se vraća u tkivo. Sve to su različite varijante kolemije. Da bi bilo jasnije uporedićemo Ruski sistem posta s Tibetskim pre­porukama protiv kolemije. Radi toga uporedimo godišnja doba u Rusiji i na Tibetu i to sve pažljivo analizirajmo (si. 18).

Veliki post. U toku zimskog perioda za ishranu se uglavnom koristi hrana, koja ima puno škroba i belančevina, a takođe i masti. Ona utiče na nagomilavanje sluzi u orga­nizmu koja se, usled hladnoće, prenosi iz krvotoka u tkivo i tu se taloži — sabija. U martu-aprilu nastupa sezona „Sluzi" . Sunce toplotom topi kondenzovanu vodu (sneg, led) i ona počinje da teče. Kod nas su se čak i meseci tako nazivali: mart -protaljnik (mesec topljenja, otopljavanja) 2 9, april —

29 Pr imedba prevodioca.

130

vodolija (kišni mesec) . Takav proces je i u našem orga­nizmu — nataložena i malo sabijena u tkivima sluz počinje da se kreće. Njeno pojačano dospevanje u krvotok i odstra­njivanje kroz gornje disajne puteve i pluća preopterećuje te organe, a vlažno, prohladno vreme, obratno, pomaže da se sluz zadrži u organizmu. Uporedo oba procesa, prirodni i unutrašnji podstiću pobuđivanje životnog principa „Sluzi". Ako su procesi onemogućeni, oni, pri običnom režimu is­hrane, pro uzrokuju masovna oboljenja - prehlade. Tibe-tanci, radi profilakse za sezonu „Kraj Z ime" , preporučuju da se pije prokuvana topla voda, odvar od đumbira (đumbir -jako „zagrevajuće i isušujuće" sredstvo), vodi „surov" način života - tj. primoravati sebe na napore, fizičke vežbe i trljati se da bi se odstranila sluz.

Naši preci za razliku od Tibetanaca, postupali su mnogo odlučnije i pametnije. Zašto unositi nešto spolja s ciljem da se sluz izbaci? Pitanje treba resiti iz osnova - omogućiti organizmu uslove, u kojima je prinuđen da se sam aktivira i da zbog toga „pojede" svu sluz. Gladovanje najbolje akti­vira organizam. Gladujući organizam se sam čisti prirodnim putem s preciznom unutrašnjom kontrolom. Veštačke tera­pije, koje predlažu Tibetanci, ne mogu tako kvalitetno da očiste organizam, a još manje da ga aktiviraju.

Petrov post. Prema tibetskom gledištu, u periodu let-njeg solsticijuma, kad je Sunce najtoplije, čovečija snaga slabi. Setite se - u to vreme ste najslabiji, te zbog vrućine čak ne želite ni da jedete. Radi uravnoteži vanj a organizma i obezbeđenja unutrašnjeg komfora, Tibetanci preporučuju da se pije prohladna voda i da se njome polivate, da se obučete u tanko odelo od pamuka i lana (oni hlade telo), da duže boravite na prohladnim mestima ili u senci drveća pri slabom vetru. Sobe treba aromatizirati, jer mirisi pove­ćavaju efekat hlađenja.

131

30 P r i m e d b a prevodioca.

Gladovanje u to vreme je korisno iz sledećih razloga: 1. Glad hladi organizam, a hladnoća prilikom glado­

vanja uravnotežava atmosfersku žegu (letnji solsticij um). 2. Glad suši organizam, što uravnotežuje atmosfersku

vlagu (zaparu), izazvanu intenzivnim isparavanjem vode iz bazena i s površine Zemlje.

3. Glad olakšava organizam, što uravnotežava prirodnu „težinu" prouzrokovanu obiljem atmosferske vode (zapa­rom).

4. Dubinsko slabljenje, prouzrokovano žegom, bolje stimuliše čišćenje — dubinsko čišćenje organizma.

Spasenja: medni, jabukov, orahov. Tibetanci nagla­šavaju, da posle vrhunca žege, kad počinje intenzivno ota­panje snega na planinama, isparavanje vode s kopnene po­vršine Zemlje itd., dolazi do velikog oduzimanja toplote s kopnene površine Zemlje, koje prouzrokuje vremenske pro­mene pri čemu se Zemlja hladi. Oblaci (zbog isparavanja vode) zaklanjaju prostor za prodiranje sunčevih zraka, pa odatle,dolazi do još većeg hlađenja kopnene površine Zem­lje. Nagla promena temperature od žege do hladnoće nepovoljno utiče na životnu delatnost čovečijeg organizma. Zato je u „Cžud-ši", u poglavlju „Sezonski način života", rečeno:

Leti su oblaci na nebu nabrekli od vode, od vetra i hladnoće isparavanja s zemlje i mutne vode guše vatru, zato pribegavaj onom koji stvara toplotu. Jedi hranu sa glavnim ukusima, vruće, masno i si. Pij čaj sa sušnih mesta, živi na gornjem spratu kuće i u toplom. U Rusiji, juli mesec se u narodu naziva „olujni". Kod

nas, kao i na Tibetu, situacija s vremenom je analogna. Stoga i naši drevni mudraci, radi „podizanja telesne vatre", konzumiraju produkte koji imaju zagrevajuća svojstva. Med stvara toplotu u telu i izbacuje sluz, odnosno štiti

132

organizam od vlage koja se javlja u letnjem godišnjem dobu. Jabuke mogu biti kisele i slatke. Kiseo ukus stvara toplotu, pobuđuje apetit i stimuliše probavu. Sladak ukus— jača i povećava telesnu snagu, produžuje život. Orasi imaju „vruća svojstva", sladak ukus i masnoću - t o je prirodni produkt koji vam omogućuje da odolite hladnom vremenu. Pomoću tih produkata naši daleki preci SPAŠAVALI SU SE od nepovoljnih uticaja prirode u pojedinim godišnjim dobima. Zato su ih i nazivali SPASOM ili S P A S E N J E M (medeno, ja bukovo) jer povećavaju telesnu toplotu i guše sluz; ja bukovo spasenje, osim stvaranja toplote, stimuliše apetit i probavne sposobnosti organizma, koje su prethodno ugušene „olujom"; i na kraju, orahovo spasenje pomaže da, prethodno očišćen organizam od sluzi i s povećanom spo­sobnošću probave, dobro asimilira orahe i zbog toga više jača organizam. Sada je jasan i redosled spasenja - ona služe kao svojevrstan sistem za lako i postepeno aktiviranje čo­večijeg organizma posle najtoplijeg godišnjeg doba koje povećava destruktivne procese u organizmu (na primer, vrućina najviše stvara slobodne radikale). Spasenja ukazuju i na to, da u drugo vreme, naročito u periodu vrućine, ti produkti ne pogoduju čoveku, jer još više povećavaju unu­trašnju telesnu vrućinu, koja, pojačana sa spoljašnjom vru­ćinom, prouzrokuje oboljenja u probavnom traktu (jako se pobuđuje životni princip „Žuči"). To je razlog zas to je bilo dozvoljeno da se med, jabuke i orasi upotrebljavaju s ciljem zagrevanja, samo u određeno vreme, tj. krajem leta, ujesen, u zimu i početkom proleća. Takva ishrana stimulisala je ishranu organizma i nije gušila njegovu biosintezu. Pri tak­voj ishrani sagorevali su kiseli mukopolisaharidi i suvišne belančevine, i znatno pojačavali profilaktičan efekat glado­vanja.

Uspenski post - Post za Veliku Gospojinu (Bogo-rodičin post). Krajeni leta vreme je, po pravilu, suvo i

133

toplo. To su povoljni uslovi koji stimulišu životni princip „Žuči". Vratimo se ponovo „Cžud-šiu":

Za vreme letnjeg prohladnog vremena, sunčevi zraci mogu iznenada da uznemire telo i da nagomilavaju žuč, koja će se ujesen pokrenuti. Da biste je smirili, jedite slatko, gorko i oporo, obucite se u odeću natopljenu mirisom kamfora, santala, vetiverije, a u kući rasprskavajte vodu s mirisima. Gladovanje, u to vreme, omogućuje organizmu da iz­

baci žučnu šljaku, koja je nastala zbog upotrebe zagre-vajućih produkata (meda, jabuka i oraha) i tople, suve klime i na taj način sprečava moguću pojavu žučnih poremećaja u jesen, kad je funkcija jetre najslabija i prigušena nepo­voljnim klimatskim uslovima 3 0 .

Posle Uspenskog (Bogorodičinog) posta sledi jedno­dnevni Ivanov post.

Božični post. Sa zahlađenjem i sniženom spoljašnjom temperaturom, u čovečijem organizmu nastaje potiskivanje kiselih mukopolisaharida i belančevina iz krvotoka u tkiva i njihovo taloženje, koje je preduslov za oboljenja „ Vetra" (zatvori, rigidnost itd.). Ako se to ne spreči, tada se u zimu, usled hlađenja, sabijaju navedene materije, koje pro uzro­kuju išijas, slabu pokretljivost, poremećaj cirkulacije krvi, trombozu i drugo. Gladovanje omogućuje čišćenje orga­nizma i sprečava brojna oboljenja. Takav post treba ostvariti u toplom i češće koristiti zagrevajuće vodene terapije (vruće kupke, vlažnu saunu i si.).

Postovima se sprečava nagomilavanje lepljivih materija u organizmu i omogućuje da se pravovremeno izbacuju iz

30 S h o d n o teoriji ,,U-sin" (pet primarnih e lemenata) .

134

organizma. Ako postite, te materije se pod uticajem klime godišnjeg doba prebacuju iz krvotoka i talože u tkivu, u kojem se sabijaju, otvrdnjavaju, poremećuju cirkulaciju kr­vi i ishranu i izazivaju teška oboljenja. Na taj način „s luzne" bolesti deluju na ž u č n e " , a one na bolesti „ vetra " i dovode do teških, zapuštenih oblika poliartritisa, srčanih mana, paraliza, kojima je vrlo teško suprostaviti se,' iako mogu lako da se spreče, ako se profilaktično gladuje i pravilno hrani.

Profilaktično-lekoviti učinak postova je veoma jak i omogućuje obnavljanje i normalan rad organa i čovečijeg organizma. Odlično se obnavljaju endokrine žlezde i nervni sistem, obnavlja kontraktivna sposobnost srčanog mišića (koja se ne može postići nikakvim lekovima), vaskularni sistem i cirkulacija krvotoka i obnavlja sistem interferona, održava se velika osetljivost ćelija prema hranljivim mate­rijama zbog pojačane biosinteze, a takođe i mnoštva drugog, što produžuje stvaralački čovečiji život.

Poboljšanje genetičkog fonda. Čišćenje čovečijeg or­ganizma, izleČenje hroničnih oboljenja i konstantno odr­žavanje biosinteze ćelija na visokom nivou omogućuje da se „remontuju" nasledne osobine i unište slabi i defektni geni. Post vam pomaže da se izlečite od neplodnosti i impo­tencije, koja je posledica veoma jake zagađenosti orga­nizma ili poremećaja biosinteze. Zato zdravi ljudi rađaju zdravu decu, kod kojih odlično funkcioniše intelektualni aparat.

S obzirom na to da se preporučuje polno uzdržavanje za vreme posta, post utiče na natalitet i omogućuje da se izbegne začeće u nepovoljnom vremenskom periodu. Ana­liza datuma rođenja ljudi različitih asocijalnih grupa poka­zala je da na period začeća u dane posta dolazi: 7 2 % samo-

135

ubica, 6 2 % - kriminalaca, 7 2 % - ekstrasensa (medu kojima 8 4 % ljudi s promenljivom psihom). Ogromna energija, koja u to vreme struji iz Kosmosa, nepovoljno utiče na for­miranje fetusa (vidi poglavlje „Život od začeća do rođenja" u knjizi „Osnovna znanja o životu i zdravlju"). Prema astro-loškim podacima, znak Ovna odgovoran je za formiranje glave i upravljanje mozgom. Povrede, koje se dešavaju u to vreme, mogu da se prenesu na čoveka u vidu negativnih psihičkih osobina: samouverenost, lakarazdražljivost i nag-lost. Znak Lava odgovaran je za formiranje kičme i uprav­ljanjem srcem. Psihički poremećaji mogu biti u vidu oho­losti (nadmenosti) i vlastoljublja. Znak Strelca formira ku­kove i slabine i upravlja arterijskim i nervnim sistemom. Na psihičkoj bazi poremećaj može da se ispolji u vidu manije veličine i sklonosti za avanturizme. Da bi se izbegla pojava sličnih ljudi, uporedo s postom, primenjivalo se i polno uzdržavanje.

Zato je začeće posle posta, u vreme kad se obnavljao organizam bilo omogućeno da na svet dođu fizički jaki i intelektualno obdareni ljudi. Prosudite sami, brojni dugo-večni ljudi rodili su se u zimu u znaku Vodolije i Ribe, a koji su začeti u periodu posle Velikog posta. Prema podacima G. J. Vasiljeve i V. P. Kaznačeva od 1800 čuvenih fizičara, astronoma i matematičara, maksimalan broj datuma nji­hovog rođenja takode je bio u znaku Vodolije i R i b e ! 3 1

Shodno tome, postovi i spasenja omogućuje čoveku da se pravilno uključi u energiju Kosmosa, da produži kvali­tetan život i da nastane narod nadaren pameću. Imajte u vidu i istinitu činjenicu koja potvrđuje da su Rusi došli do većine fundamentalnih otkrića u svetskoj nauci, i da se ta naučna otkrića, sada, koriste u ćelom svetu.

31 Članak „O uticaju kosmičkih faktora na biosferu i p r o b l e m ekološkog kalendara' 1 . Zbornik naučnih radova V A G O i G A O AN SSSR, drugo izdanje.

136

Zaključujući o Nauci o gladovanju, može se konsta-tovati, da je ona, u stvari, Božansko učenje, kojim čovek može da se izjednači s Bogom. Ostaje vam samo da pamet­no primenjujete to učenje i da uživate u dragocenim daro­vima - dobrom zdravlju i velikoj mudrosti

Z A K L J U Č A K

Zaključujući ovo poglavlje, naveo bih iskustva nekih ljudi koji su gladovali. Ali pošto je gladovanje - jedno od intimnih osećanja, koje sadiži mnoge nijanse, a koje mogu biti slučajno izostavljene, odlučio sam da opišem lično iskustvo u gladovanju. Počeo sam da gladujem prema Bre-govim preporukama. U početku sam nekoliko puta gla­dovao po 24 sata, a zatim trodnevno. Shvatio sam značaj perioda gladovanja i produžio da gladujem. Usput sam pročitao mnogobrojne knjige o gladovanju i teoretski se pripremio. Zatim sam se odlučio na 7-dnevno gladovanje, kako je preporučio Pol Breg. U tom periodu gladovanja nisam primenio klistire, omršavio sam, postao lakši, ali je naknadni efekat izlečenja bio nedovoljan. Creva su, za vre­me gladovanja, sama funkcionisala 4 dana, izbacila crnilo i zaostali sadržaj koji je bio u njima. To gladovanje bilo je u mesecu aprilu. Zatim sam produžio metod gladovanja -jedanput nedeljno, a u avgustu sam započeo 10-dnevno gladovanje. To sam već uradio sa klistirima, pio sam malo vode, j e r posle klistira nisam osećao potrebu za vodom. Desetog dana ujutro odjednom sam osetio neobičnu lakoću i euforiju, koje nikad nisam doživeo u životu. Nažalost, to stanje je trajalo svega 20-30 minuta, ali sam ga dobro zapamtio. Po pravilu, posle gladovanja hemoroidi su mi nestajali, ali to je trajalo samo do prvog izbacivanja eks-krementuma. Zbog nečega, prvih dana defekacije ekskre-

137

mentura je bio suv, nadraživao je anus, sve je prskalo, upaljivalo se, a slika je i dalje bila ista, kao i pre gladovanja. Jeo sam pred defekaciju, kao što je i preporučeno — voće, povrće i kaše. Utvrdivši da su ti rokovi kratki, zimi sam primenio 18-dnevno gladovanje, ali sam prethodno pročitao rad H. Seltona „Gladovanje vam može spasiti život". Glado­vanje sam primenio u januaru (neki autori su tvrdili da je gladovanje zimi — bolje) i pri tome sam se svakog dana polivao vodom iz bunara, a zima je bila veoma hladna. Koža je počela da mi se mnogo ljušti, a posle svakog polivanja moja koža je bukvalno „gorela". Klistire, takode, nisam nešto naročito primenjivao. Opšte stanje je bilo dobro i bio sam veoma opušten. Oko 16. dana bilo mi je loše, osećao sam vrtoglavicu. Primenio sam klistir i izbacio okamenjeni ekskrementum, koji je i izazvao intoksikaciju. Posle toga mi se povratilo samoosećanje i mada se jezik nije očistio, imao sam želju da jedem. Posle 18 dana gladovanja, prestao sam da gladujem shodno preporukama Seltona i drugih autora, koji su tvrdili da je najbolje prestati s gladovanjem kon­zumirajući pomorandže. Ranije sam ih nabavio, i u početku posle gladovanja sam ih žvakao, pijući sok i bacajući os­tatak ploda, a zatim sam ih drugog dana jeo. Dalje sam prešao na salate, ukratko, sve sam radio kako je propisano u preporukama. Mnogo sam smanjio telesnu težinu. S visi­nom oko 190 cm, težio sam 78 kilograma. Kad sam prvi put otišao u toalet posle gladovanja, bio sam iznenađen — moj ekskrementum je mirisao na voće. Dalje se sve ponavljalo -suvi ekskrementum je delovao nadražujuće na debelo crevo i raniji hemoroidi su se ponovo pojavili. Težinu sam, narav­no, obnovio na 82-87 kg, ali bukvalno posle dve nedelje primetio sam da mi je ispucala zubna gleđ. To me je ogor­čilo i pojačalo pažnju, te više nisam gladovao na duže vreme, zaključivši, da tu nešto nije u redu. Iste godine, ali u proleće, prvi put sam očistio jetru i video sam, koliko je

138

kamenja i drugog izašlo iz nje — gladovanje, avaj, nije moglo kvalitetno da očisti jetru i bude tako efikasno, kao što su to bila naknadna čišćenja jetre. Dalje sam produžio da gladujem jednom nedeljno po 24 sata (ponekad i duže) i uglavnom sam se redovno pridržavao tog programa tokom 2-3 godine. Ponekad sam primenio trodnevno gladovanje i na ličnom iskustvu se uverio, da gladovanje nije bezazlena stvar, a daje Čišćenje jetre mnogo efikasnije. To je trajalo do kraja 1991. Ja sam već iz sve snage primenjivao urino-terapiju, gladovao po tri dana na urinu i osećao sam se veoma dobro.

1 eto na kraju, to je bio decembar 1991. godine, zapo­činjem na osnovu unutrašnjeg instinkta 7-dnev'no gladova­nje na urinu i klistirima s ukuvanim urinom (mikroklistiri po 100-150 grama), polivam se hladnom vodom, i maksimalno se fizički zalažem. I mada je bilo teško, ali rezultati i sve što je iz mene izlazilo, bili su zapanjujući. To gladovanje m i j e dalo ogroman podstrek, pobudilo me na osmišljavanje is­kustava u gladovanju. Postalo mi je jasno da treba gladovati uz velika fizička opterećenja i da se prethodno treba očistiti i uveliko primenjivati urinoterapiju. Mikroklistiri dva puta dnevno po 100-150 grama i trčanje s inercionim napre­zanjima čine velika Čuda, brže orijentišu organizam na unu­trašnju ishranu i odlično čiste. Posle svakog mikroklistira iz mene je izlazilo 100-200 grama staklaste sluzi. Ukuvani urin je izvlačio tu sluz iz organa trbušne duplje, čisteći istovremeno i polne organe. Shvatio sam, da svi problemi u vezi s polnim žlezdama potiću od nagomilavanja sluzi i kile na preponama - takođe, rezultat nagomilavanja sluzi na tim delovima tela je u vezi s njihovom poremećenom i nedo­voljnom ishranom.

Dnevni ciklus urina odlično čisti jetru, a kao rezultat toga je da se posle trčanja želudačno-crevni trakt sam akti­vira i izbacuje staru žuč koja podseća na mazut. Ćelije jetre,

139

ubrzano se obnavljajući, potiskuju iz sebe sav nepotreban sadržaj, organizam se odlično ispira krvlju, zasićuje ug-ljen-dioksidom, od kretanja i disanja dobij a dopunsku ener­giju - intenzivno se obnavlja. Dalja primena mikroklistira posle gladovanja odstranjuje suvi ekskrementum, koji nas­taje zbog viška životnog principa „ Vetar", i ne javljaju se nikakve komplikacije za vreme prestanka gladovanja.

Posebno treba reči o blagotvornom uticaju takvog gla­dovanja na ceo želudačno-crevni trakt. Gladovanje je , samo po sebi, veliki obnavljač ćelija probavnog trakta, a pijenje urina znatno ubrzava taj proces. Setite se, plod u utrobi majke pliva u sopstvenoj mokraći i guta je . Porodiljska mokraća priprema želudačno-crevni trakt za mlečnu ishra­nu. Primena ukuvanog urina u vidu mikroklistira zalečuje uporne kolitise, otkida polipe i druge taloge i patologiju. Ja sam sopstvenim očima video polipe, sluz i sve crnilo koje je izašlo iz mene. Upamtite, ako ne otklonite te otpadne mate­rije iz debelog creva, već jednostavno pređete na pravilnu ishranu, polipi će se prestrojiti na novu ishranu, pri čemu se unutra stvara sluzna sredina koja štiti patologiju, ona kao da odlazi u dubinu, ali će kao i dotada podrivati snagu orga­nizma. Gladovanje i urin omogućuju takve uslove, u kojima će organizam sam pojesti tu sluz i polipe, ili će ih izbaciti napolje.

Zato, što sam mnogo godina posvetio vežbanju s tego­vima i posebno privikao organizam na veliku količinu hra­ne, meni je bilo vrlo „neudobno" da prestanem da kon­zumiram hranu i započnem gladovanje. Saznavši da treba prethodno da se oslobodim od ostataka brane, počeo sam da primenjuje Sank-prakšalanu i sve je bilo dobro, a ponekad sam prvog dana gladovanja primenio nekoliko većih klistira s urinom - takođe je nestao osećaj gladi, i taj proces se nastavio sam po sebi.

Sledeći problem za mene bio je izbor vremena za gla­dovanje. Pažljivo analizirajući hrišćanske postove, ajurved-

140

ske preporuke i mnoge druge, konkretno svoje iskustvo koje mi je ukazalo da je bilo veoma uspešnih i manje uspešnih gladovanja, zaključio sam, a zatim i potvrdio u praksi, da treba gladovati u dane kad iz Kosmosa dolazi maksimalna količina energije, to jest u vreme prolaska stihije „Ognja". Ispostavilo se da se gladovanje lako podnosi u tom periodu. Uopšte, to su prirodni periodi, u kojima organizam nema potrebu za hranom, jer mu je dovoljna spoljna energija. Takva preorijentacija omogućila mi je da izbegnem sve neprijatne posledice, koje izaziva gladovanje, da izvučem maksimalnu korist i da kvalitetno usmerim svoje telo i način života.

Trebalo mi je mnogo vremena da razmislim o problemu prestanka gladovanja i koje naše produkte treba najkorisnije da konzumiram. Većina preporuka stranih iskustava odnosi se na voće i druge produkte, kojih kod nas više nema, a osim toga i ne pristižu nam. Na primer, greške u mom 18-dnev-nom gladovanju bile su: nepravilan izbor vremena gla­dovanja - zima, primenjivanje hladnih terapija koje poja­čavaju rashladne i isušujuće faktore gladovanja, i ishrana pomorandžama prilikom prestanka gladovanja - produkti koji imaju rashladna svojstva. Sve to je toliko pojačalo faktore raspada, da je „skliznula" zubna gleđ. U hladno godišnje doba, ni u kom slučaju, ne srne se prestati glado­vanje s produktima koji hlade organizam. I tako sam posle nedeljnog gladovanja počeo s produktima koji, obratno, zagrevaju organizam: med s toplom vodom, količina je -individualna za svakoga, a zatim konzumiram proklijalu pšenicu u kojoj ima mnogo životne energije i vitamina grupe B. Dalje sam jeo salate (u toplo godišnje doba) ili dinstano povrće (u hladno), zatim kaše kuvane u vodi, dosoljavao sam ih s morskim kupusom. Koristim povrće i kaše žute ili narandžaste boje (šargarepa, prekrupa, proso), jer u njima ima više sunčane energije nego u drugim produ-

141

ktima. Stoga je i pitanje o ishrani za obnavljanje nebitno. Ta hrana, ne samo d a j e bila jednostavna, već i najbolja koju sam konzumirao.

Sad se ushićujem snagom gladovanja, lako i svesno gladujem, kontrolišem ceo proces i dobijam to, što Ja hoću da dobijem od gladovanja. Vi takođe možete da koristite informaciju o gladovanju, koje nema nigde, i da postignete dobre rezultate, a ne da govorite „gladovanje mi ne od­govara". Upamtite istinu, Vi treba da pristupite njemu, a ne ono Vama.

142

DISANJE

Udišući vazduh. Ti udišeš Večnost, a iz­dišući, Ti. si u Njemu rastvoren. To milosrđe je -disanje od Boga, zapamti ovaj nepokolebljivi Zakon.

Meditacioni stihovi

OPŠTE O DISANJU

U ovom poglavlju demantuju se različite protivureč-nosti u vezi s tumačenjem veoma složenog i važnog procesa kao što je disanje i sa savremene tačke gledišta potpuno istinito se rasvetljava njegova suštinu. Pogrešna tumačenja nauke o disanju isključila su dva međusobno povezana procesa, koja su istovremena — razmena gasova i razmena energije organizma s okolnom sredinom, koje se ostvaruje kroz nosnu šupljinu i pluća, ali imaju potpuno različite fiziološke mehanizme. Zato disanje treba razmatrati u svet-lu ta dva procesa.

Shodno tome, disanje je složen i neprekidan biološki proces, koji predstavlja razmenu gasova između organizma i gasovite sredine koja ga okružuje. Zadatak je čitavog čovečijeg disajnog aparata u tome da u organizam unese kiseonik ( 0 2 ) , elemenat neophodan za život, a da izbaci ugljen-dioksid ( C 0 2 ) .

Pre nego što razmotrimo aspekat razmene energije i gasova pri disanju, razmotrimo u celini disajni proces, ana­tomiju disajnih puteva i niz osobina, u vezi s tim procesom.

143

Slika 19 - Unutrašnji nos sa tri nosna kanala: a) Pogled spreda; b) P o g l e d sa strane. Strelice označavaju strujanje vazduha kroz kanale .

Radi lakšeg izlaganja, proces disanja podelićemo na tri stepena: spoljašnje disanje, transportovanje gasova putem krvi i tkivno disanje.

Spoljašnje disanje obavlja se kroz sledeće organe: nos, nosnu duplju (ždrelo), traheje (dušnik), bronhije, pluća i plućne alveole, dok se 1-2% razmene gasova obavlja kroz kožu i probavni trakt.

Prvo strujanje vazduha koji ulazi u organizam prihvata nosna duplja. Anatomski nos se tretira kao spoljašnji i unutrašnji (nosna duplja).

Spoljašnji nos - to je ono što vidimo na licu. Sastoji se od hrskavica pokrivenih kožom. U nozdrvama se koža pre-vija prema unutrašnjosti nosa i postepeno prelazi u sluzo-kožu nosa.

Unutrašnji nos - nosna duplja (si. 19) sastoji se od dve jednake šupljine. U svakoj nosnoj duplji nalaze se po tri nosne školjke: donja, srednja i gornja. Te školjke u svakoj nosnoj duplji čine posebne nosne kanale: donji, srednji i gornji. Svaki nosni kanal, osim propuštanja vazduha, ima i dopunske funkcije.

Na najvišoj taČki donjeg nosnog kanala nalazi se otvor sluzno-nosnog kanala; kroz srednji nosni kanal otvaraju se skoro svi nosni sinusi; kroz gornji nosni kanal otvaraju se zadnje ćelije sitastog labirinta (unutrašnjeg u h a ) 3 2 i kroz otvore sitaste kosti gde se spuštaju mirisni nervi iz šupljine lobanje. Prema tome, deo za mirise ograničenje površinom gornje i delom srednje školjke. Ostali deo nosne duplje je u oblasti disanja.

Vazdušna struja, podižući se uvis kroz nosne otvore, svojom glavnom masom prolazi kroz srednji nosni kanal i u vidu duge se spušta otpozadi i odozdo i usmerava kroz hoanu (zadnji otvor nosne duplje) 3 3 u nosnu duplju. Time se postiže duži kontakt vazduha sa sluzokožom. Strujeći kroz nosnu duplju, vazduh se zagreva, vlazi i pročišćava. Vazduh se vlazi skoro do potpunog zasićenja pomoću nosne sluzi koju luči sluzokoža nosa (oko 500 grama vlage dnevno).

Dalje vazduh Struji kroz ždrelo, grkljan i dospeva u dušnik, koji je u obliku hrskavičeve cilindrične cevi dužine 10-12 cm i prečnika 1,5-2 cm. On je sastavljen od 16-18 hrskavičnih poluprstenova u obliku slova , ,C" međusobno spojenih vlaknastim vezivnim tkivom. Unutrašnji zid duš-nika je obložen trepljastim svetlucavim epitelom, koji spre­čava sitnim stranim telima ulazak u dušnik. Pokreti dlačica svetlucavog epitela omogućuju da se izbaci prašina i druga strana tela dospela u dušnik, ili da ih, zbog velike apsorp-cione sposobnosti epitela, usisa a zatim izbaci kroz unu­trašnje kanale.

Dušnik se račva u dve bronhije, a ove se opet dalje granaju na brojne bronhiole - sitnije kanale za strujanje vazduha. Za razliku od dušnika, bronhije na svojim zido­vima , imaju mišićna vlakna. Sa smanjenjem veličine otvo­ra, mišićni sloj je razvijeniji, a vlakna koso raspoređena;

3 2 P r i m e d b a p r e v o d i o c a . 33 P r i m e d b a prevodioca.

145 144

kontrakcije tih mišića ne izazivaju samo sužavanje otvora bronhija, već i njihovo skraćivanje, pa otuda učestvuju u izdisaju. U zidovima bronhija nalaze se sluzne žlezde koje su obložene svetlucavim epitelom. Zajedničkim radom slu­zne žlezde, bronhije, svetlucavi epitel i muskulatura po­mažu u vlaženju površine sluzokože, rastvaranju i izba­civanju lepljive sluzi kod patoloških procesa, a takođe po­mažu u izbacivanju čestica prašine i mikroba koji su dospeli u bronhije strujanjem vazduha.

Vazduh se, strujeći kroz opisane vazdušne kanale, pro­čišćava i zagreva do temperature tela i dospeva u alveole (si. 20), u kojima se meša s vazduhom koji se tu nalazi i dobija 100-procentnu relativnu vlažnost. Razmena gasova između spoljašnjeg vazduha i krvi u plućima vrši se uglavnom u alveolama, kojih ima više od 700 miliona; one su prekrivene gustom mrežom krvnih kapilara. Svaka alveola ima prečnik 0,2 mm, a debljinu zidova - 0,04 mm. Opšta površina, na kojoj se razmenjuju gasovi, u prošeku iznosi 90 m 2 .

146

Vazduh dospeva u alveole na osnovu promene zapre-mine pluća usled disajnih pokreta grudnog koša. Tako se pri udisaju zapremina pluća povećava, pritisak vazdulia u njima postaje manji od pritiska atmosferskog vazdulia i atmo­sferski vazduh se unosi u pluća. Pri izdisaju zapremina pluća se smanjuje, pritisak vazdulia u njima postaje veći od atmosferskog i vazduh se izbacuje iz pluća. Za vreme udi­saja pritisak u vazdušnim kanalima je 10-25 mm vodenog stuba manji od atmosferskog; za vreme izdisaja on je 20-40 mm vodenog stuba veći od atmosferskog. Sto su intenzivniji udisaji i izdisaji, to je intenzivniji pad pritiska vazdulia u plućima pri udisaju, i povećan pritisak vazduhapri izdisaju.

Sam mehanizam disanja funkcioniše uz učešće dija­fragme i međurebarnih mišića (si. 21). Dijafragma — mi-šićno-tetivna pregrada razdvaja grudni koš od trbušne dup­lje. Njena glavna funkcija je stvaranje negativnog pritiska u grudnom košu i pozitivnog u trbušnoj duplji. Krajevi dija­fragme spojeni su s krajevima rebara, a tetivni centar dija­fragme je srastao s osnovom perikarda. Ona se može upo-rediti s dve kupole, desna se nalazi iznad jetre, a leva iznad slezine. Vrhovi tih kupola usmereni su ka plućima.

Kad se mišićna vlakna dijafragme skupljaju, obe njene kupole se spuštaju, a bočna površina dijafragme odvaja se od zidova grudnog koša. Centralni tetivni deo dijafragme

147

spušta se veoma malo. Usled toga povećava se zapremina grudnog koša odozgo naniže, dolazi do pražnjenja i vazduh ulazi u pluća. Skupljajući se dijafragma pritišće organe trbušne duplje, koji se potiskuju nadole i unapred - istura se trbuh.

Kad se mišićna vlakna dijafragme opuštaju, obe kupole se podižu naviše, potiskivane organima trbušne duplje, u kojoj je pritisak uvek veći od pritiska u grudnom košu. Skupljanje mišića trbušne presije još više pojačava taj pri­tisak. Radi toga smanjuje se zapremina grudnog koša, stvara se pritisak i vazduh izlazi iz pluća.

Kontrakcijom medurebarnih mišića koji podižu rebra izuzev prvog koje ostaje nepomično, povećava se zapre­mina grudnog koša, odnosno pluća. Na taj način pluća mogu da udahnu vazduh spolja, koji dospeva u njih kroz nos, dušnik i bronhije. Izdisaj sledi neposredno posle udisaja vazduha. Grudni koš se sužava i primorava pluća da izbace vazduh, zadržavajući ipak izvestan ostatak tog vazduha (oko 1 litar). Međurebarni mišići, mišići trbuha i dijafragma pomažu da se uradi forsiran izdisaj.

Zavisno od toga, koji su mišići aktivirani za vreme disanja, razlikuju se četiri vrste disanja: donje, srednje, gornje i mešovito.

148

Donje disanje (si. 22), ili „trbušno", „dijafragmalno" — kad u disajnim pokretima učestvuje samo dijafragma, a grudni koš se ne pomera. Pri tome se, uglavnom, vrši venti­lacija donjeg dela pluća i delimično srednjeg dela.

Srednje disanje (si. 23), ili „rebarno", kad u disajnim pokretima učestvuju medurebarni mišići, a grudni koš šeširi ustranu i malo se podiže naviše. Pri tome dijafragma se malo podiže.

Gornje disanje (si. 24), ili „ključnjačno", kad se disa­nje vrši samo zbog podizanja ključne kosti i ramena naviše, a grudni koš je nepokretan i dijafragma delimično uvučena. Pri tome se pretežno vrši ventilacija vrhova pluća i donekle srednjeg dela pluća.

Mešovito disanje (si. 25), ili „potpuno disanje jogista", objedjinava sve već navedene vrste disanja i vrši ravno-mernu ventilaciju svih delova pluća.

Pri mirnom disanju sve alveole istovremeno ne učes­tvuju u disanju, deo alveola je u stanju mirovanja. One se otvaraju pri pojačanom disanju za vreme rada mišića i pri uticaju razređenog vazduha na organizam (u planinama). Prema tome, u plućima, kao i u kapilarima krvotoka, na malom nivou aktivnosti dolazi do naizmeniČnog uključiva-

149

nj a u rad čas jednih, čas drugih „funkcionalnih jedinica" (tj. alveola).

Pluća se, u odnosu na dubinu udisaja i izdisaja, različito pune vazduhom. Vazduh, koji se zatekne u plućima posle maksimalnog izdisaja, naziva se preos ta l im. Zapremina udisaja i izdisaja pri mirnom disanju je 500 mililitara i naziva se disa jnim vazduhom. Razlika između disajnog vazduha i preostalog vazduha koji se izdiše samo pri maksi­malnom izdisaju, naziva se rezervn im vazduhom, a koli­čina vazduha koju čovek može da udahne iznad srednjeg udisaja, naziva se d o p u n s k i m vazduhom. Vazduh, koji ne učestvuje u razmeni gasova, a nalazi se u vazdušnim kana­lima, naziva se š tetnim p r o s t o r o m . Njegova zapremina iznosi približno 150 mililitara. Zbir disajnog, rezervnog i dopunskog vazduha naziva se životna z a p r e m i n a p l u ć a .

Vazduh, koji se udiše, je smeša alveolnog i atmosfer­skog vazduha koji se nalazi u vazdušnim kanalima. Ako bi se sabirao izdišući vazduh po uzastopnim količinama za jedan izdisaj, tada se dobij a sledeće: u početku izlazi vazduh čiji je sastav isti kao i atmosferski, dalje se povećava pro-cenat ugljen-dioksida, a smanjuje procenat kiseonika. Na samom kraju izdisaja u vazduhu se nalazi 5,5 posto ug­ljen-dioksida, a kiseonika samo 14 posto. Razlika se obja­šnjava time, što vazduh koji se izdiše ne sadrži samo vaz­duh, koji popunjava alveole i koji učestvuje u razmeni gasova s krvlju, već i vazduh štetnog prostora.

U odnosu na stepen ventilacije pluća, postoji povr­šinsko i dubinsko disanje. Pri površinskom disanju koristi se samo disajna vazdušna zapremina, a pri dubinskom, osim disajne, koristi se dopunska i rezervna vazdušna zapremina. Zavisno od tog odnosa menja se i frekvencija disanja. Pri površinskom disanju frekvencija je 16-18 puta u minuti, a pri dubokom i sporom- 4-8 puta. Odmah ću naglasiti da duboko i brzo disanje ispira iz organizma ugljen-dioksid,

150

čiji deficit izaziva sužavanje bronhija i krvnih sudova u organizmu, dovodi do kiseoničkog gladovanja moždanih ćelija, srca, bubrega i drugih organa, povisuje arterijski pritisak, narušava razmenu materija. Fiziolog D. Henderson brojnim eksperimentima na životinjama je dokazao štetnost takvog disanja, ubijajući ih brzim i dubokim disanjem. Eks­perimenti su obavljeni početkom XX veka.

Covečije disanje se menja tokom života. Ono je u ra­nom dečijem dobu površinsko. Proporcije tela i unutrašnjih organa ograničavaju razvoj pluća za vreme udisanja. Vaz­duh, koji deca izdišu u ranom dobu, sadrži više kiseonika a manje ugljen-dioksida nego u dece starijeg uzrasta. Frek­vencija disanja je veća, što je dete mlađe: kod novoro­đenčeta - od 40 do 50-55 puta u minuti; kod deteta od 1 do 2 godine - 30-40; od 6 godina - 20; od 10 godina - 18-20.

Tip disanja kod novorođenčeta i odojčeta je - dija-fragmalni (donji), od 2 godine - mešoviti rebarsko-dija-fragmalni, a od 8 do 10 godina kod dečaka se javlja prven­stveno dijafragmalno disanje, a kod devojčica - „ključ-njačno" (gornje).

Disajna funkcija je u najvišem stadijumu posle polne zrelosti i do 40 godina starosti. Posle 40 godina starosti uočava se involucija u plućima. Tako se u bronh ij ama javlja atrofija sluzokože i tkiva ispod sluzokože sa zamenjivanjem njihovog masnog i sklerotičnog vezivnog tkiva, zakreča-vanje hrskavica. To smanjuje elastičnost bronhijalnih ka­nala i tonus. U samom plućnom tkivu nastaje atrofija, koja istanjuje aleveolne pregrade i smanjuje njihovu gipkost, a posledica toga je širenje alveola zbog smanjenja otpora njihovih zidova na atmosferski pritisak. Tako kod novo­rođenčadi prečnik alveola iznosi 0,05 m m , kod odraslog čoveka već 0,2-0,25 mm, a u starosti se povećava do 0,34 mm. Naravno, sve to se odražava na disanje koje postaje sve dublje i dublje pri istoj frekvenciji. Postepenim približa­vanjem čoveka smrti ono postaje još dublje.

151

Zaključujući o opštim podacima o disanju, naglasimo da su pluća ne samo organ za disanje, već i organ za izlučivanje, regulisanje temperature teta i da učestvuju u stvaranju fizioloških aktivnih materija koje su potrebne za regulisanje koagulacije krvi i razmenu belančevina, masti i ugljenih hidrata. Sto je organizam čistiji, to pluća bolje izvršavaju svoje mnkcije, a u suprotnom slučaju ona su uglavnom zauzeta funkcijom lučenja na štetu ostalih fun­kcija.

P R O C E S DISANJA

Posle prvog stepena disajnog procesa — spoljašnjeg di­sanja, razmotri ćemo drugi stepen - transportovanje gasova putem krvi.

Razmena gasova između pluća i krvi vrši se usled raz­like njihovog parcijalnog pritiska. U alveolnom vazduhu kod čoveka se normalno sadrži 5-6% ugljen-dioksida, ki­seonika - 13,5-15% i azota - 80%. Pri takvom procen­tualnom sadržaju kiseonika i opštem pritisku od jedne atmo­sfere, parcijalni pritisak iznosi 100-110 mm živinog stuba (mm ž.st.). Parcijalni pritisak tog gasa u venoznoj krvi koja dospeva u pluća je svega 60-75 mm ž.st. Navedena razlika u pritisku sasvim je dovoljna da obezbedi difuziju u krvi od 6 litara kiseonika u minuti. Ta količina je dovoljna za obav­ljanje najtežih fizičkih radova. Za vreme mirovanja u krv dospeva oko 300 mililitara kiseonika.

Napon (parcijalni pritisak) ugljen-dioksida u venoznoj krvi plućnih kapilara pri mirovanju je - oko 46 mm ž.st., a u alveolnom vazduhu - od 37 do 40 mm ž.st. Kroz životinjske membrane ugljen-dioksid difundira (prolazi) 25 puta brže nego kiseonik, i razlika u pritisku od 6 mm ž.st. je dovoljna da odstrani ugljen-dioksid pri najtežem mišićnom radu.

152

U krvi, koja istiće iz pluća, skoro sav kiseonik se nalazi u hemijskom vezanom stanju s hemoglobinom, a neras-tvoren u krvnoj plazmi. Prisustvo disajnog pigmenta - he­moglobina - u krvi omogućuje da se, pri maloj sopstvenoj zapremini tečnosti, prenosi znatna količina gasova. Uz to hemijski procesi vezivanja i predaje gasova vrše se bez nagle promene frzičko-hemijskih svojstava krvi (koncen­tracije ugljenikovih jona i osmoznog pritiska).

Zapremina kiseonika u krvi određuje se prema količini kiseonika koja može da veže hemoglobin. Reakcija između kiseonika i hemoglobina je povratna. Kad je hemoglobin vezan s kiseonikom on prelazi u oksihemoglobin. Na visi­nama do 2000 metara iznad morske površine arterijska krv je zasićena kiseonikom od 96 do 98%. Pri mirovanju mišića sadržaj kiseonika u venoznoj krvi koja dotiče u pluća iznosi 65-75% od sadržaja kiseonika koji je u arterijskoj krvi. Pri napregnutom radu mišića, ta razlika se povećava.

Pri pretvaranju oksihemoglobina u hemoglobin menja se boja krvi : od svetio crvene boje ona postaje tamno-lju-bičasta i obratno. Sto je manje oksihemoglobina, krv je tamnija. I kad ga ima sasvim malo, onda i sluzokoža pop­rima sivkasto-modru boju 3 4 .

Zasićenje organizma kiseonikom može se izraziti for­mulom: 02 = K (Pa — Pk); gde je Pa — parcijalni pritisak kiseonika u alveolnom vazduhu, Pk — parcijalni pritisak kiseonika u krvi, a K - individualna konstanta.

Sada ćemo detaljno analizirati pokazatelje te formule. „ P a " alveolnog vazduha do visine 2000 metara skoro da se ne menja i mi praktično ne možemo na njega da utičemo, ali zato na „ P k " - parcijalni pritisak kiseonika u krvi možemo

34 Koristeći ta svojstva m o ž e t e kontrolisti stepen zasićenosti organizma kiseonikom pos le disajnog treninga. A k o je konjuktiva očiju svetio crvene boje - sve je normalno, a ako nije - trening je s lab ili nepravi lno vežbate.

153

j ako da utičemo. Povećanje temperature znatno povećava brzinu predaje oksihemoglobina kiseoniku i slabo se ispo-ljava na brzinu reakcije njegovog jedinjenja s kiseonikom u plućima. Smanjivanje „ P k " podstiče povećavanje zasićeno­sti krvi kiseonikom. Tome doprinosi i pomak kiselo-alkalne reakcije (KAR) krvi prema kiseloj strani. Pomak prema alkalnoj strani, obratno, dovodi do povećanog vezivanja kiseonika s krvlju, usled čega oksihemoglobin slabije pre­daje kiseonik tkivima. Najvažniji uzrok promene reakcije krvi je sadržaj ugljenikove kiseline u njoj, koja sa svoje strane, zavisi od prisustva ugl jen-dioksida u krvi. Što je više ugljen-dioksida u krvi, više je i ugljenikove kiseline, pa prema tome veći je i pomak KAR krvi prema kiseloj strani, čime se poboljšava zasićenje krvi kiseonikom i olakšava njegovo prenošenje oksihemoglobinom u tkiva. Pri tome ugljen-dioksid i njegova koncentracija u krvi je najjača od svih već navedenih faktora koji utiču na zasićenost krvi kiseonikom i njegovo prenošenje u tkiva. Ali posebno sna­žan uticaj na „ P k " ima rad mišića ili povećana aktivnost organa, koja izaziva povećanje temperature, znatno stva­ranje ugljen-dioksida, a time i veći pomak prema kiseloj strani i smanjenje napona kiseonika. Upravo u tim slu­čajevima dolazi do najveće zasićenosti krvi i celog orga­nizma kiseonikom. ,,K" - individualna čovečija konstanta, zavisi od mnogih faktora, od kojih su glavni: opšta površina membrana alveola; debljina i svojstva same membrane; kvalitet hemoglobina i psihičko stanje čoveka. Razmotr imo te pojmove detaljno.

1. Opšta površina membrana alveola (slika 26), kroz koju se vrši difuzija gasova, menja se od 30 m2 pri izdisaju do 100 m 2 pri dubokom udisaju.

2. Debljina i svojstva alveolne membrane zavise od pri­sustva sluzi na njoj, koja se luči iz organizma kroz pluća

154

(slika 27), a svojstva same membrane zavise od njene gip­kosti, koja se s uzrastom (starenjem) gubi i zavisi od čo-večije ishrane.

3. Iako su u hemoglobinu heminske grupe (koje sadrže gvožđe) kod svih ljudi iste, globinske (belančevinaste) su — različite, što se i odražava na sposobnost hemoglobina da vezuje kiseonik. Najbolju sposobnost vezivanja hemoglo­bin ima u periodu unutamtrobnog života. Dalje se to svoj­stvo gubi ako ga specijalno ne uvežbavamo.

4. Zato, što u zidovima alveola postoje nervni završeci, to različiti nervni impulsi, izazvani emocijama i si., mogu znatno da utiču na propustljivost alveolnih membrana. Na primer, kad je čovek potišten, on teško diše, a kad je veseo -vazduh sam prodire u pluća.

Zato je veličina ,,K" (individualna konstanta difuznog koeficijenta kiseonika) kod svakog čoveka individualna i zavisi od uzrasta, načina disanja, čistoće organizma i čove-čije emocionalne stabilnosti. Veličina ,,K" kod jednog istog

155

čoveka znatno varira i iznosi 25-65 mililitara kiseonika u jednoj minuti.

Razmena kiseonika između krvi i tkiva je slična raz­meni između alveolnog vazduha i krvi. Zato što tkiva nepre­kidno koriste kiseonik, njegov pritisak opada. Zbog toga kiseonik difundira (prelazi) iz tkivne tečnosti u ćelije, koje ga upotrebljavaju. Osiromašena kiseonikom tkivna tečnost u dodiru sa zidovima kapilara prouzrokuje difuziju kiseo­nika iz krvi u tkivnu tečnost. Sto je veća razmena u tkivu, manji je pritisak kiseonika u tkivu. 1 što je ta razlika između krvi i tkiva veća, to će veća količina kiseonika dospevati iz krvi u tkivo pri jednom te istom pritisku kiseonika u kapi­larnoj krvi.

Proces odstranjivanja ugljen-dioksida podseća na pro­ces opijanja kiseonika. Ugljen-dioksid, koji se stvara u tki­vima pri oksidacionim procesima, difundira se u među-tkivnu tečnost, u kojoj je njegov pritisak manji, a odatle se difundira kroz zidove kapilara u krv, u kojoj je njegov pritisak još manji, nego s t o j e u međutkivnoj tečnosti. Pro­lazeći kroz zidove tkivnih kapilara, ugljen-dioksid se deli-mično direktno rastvara u krvnoj plazmi, kao gas koji se dobro rastvara u vodi, a delimično se vezuje s različitim bazama i stvara bikarbonate. Te soli se zatim razlazu u plućnim kapilarima s izdvajanjem slobodne ugljenikove kiseline, koja se brzo disocira pod uticaj em fermenta ug­ljene anhidraze na vodu i ugljen-dioksid. Dalje, zbog razlike parcijalnog pritiska ugljen-dioksida u krvi i alveolnog vaz­duha, ugljen-dioksid prelazi u pluća iz kojih se izbacuje. Glavna količina ugljenikove kiseline prenosi se uz učešće hemoglobina, koji u reakciji s ugljeničnom kiselinom stvara bikarbonate, a samo se mali deo ugljenikove kiseline pre­nosi plazmom.

Već je ranije ukazivano daje glavni faktor, koji reguliše disanje, koncentracija ugljen-dioksida u krvi. Povećanje

156

C 0 2 u krvi, koji dospeva u mozak, povećava osetljivost disajnog i pneumotaksičnog centra. Povećanje aktivnosti disajnog centra pojačava kontrakciju disajne muskulature, a povećane aktivnosti pneumotaksičkog centra -učestalo di­sanje. Kad se C 0 2 ponovo normalizuje prestaje stimulacija tih centara i frekvencija i dubina disanja vraćaju se na normalan nivo. Taj mehanizam dejstvuje i u suprotnom pravcu. Ako čovek instinktivno uradi nekoliko dugokih udisaja i izdisaja, sadržaj C 0 2 u alveolnom vazduhu i krvi toliko se smanjuje, da kad prestane da diše, duboko disajni pokreti potpuno prestaju sve dok god se ne normalizuje sadižaj C 0 2 u krvi. Zato organizam teži ka ravnoteži, i već u alveolnom vazduhu održava parcijalni pritisak C 0 2 na kon­stantnom nivou.

Sada ćemo razmotriti niz važnih karakteristika, koje utiču na krvotok i razmenu gasova u plućima pri udisaju i izdisaju.

Na sve organe koji su smešteni u grudnom košu prenosi se negativni pritisak, koji stvaraju pluća svojim gipkim privlačenjem. To privlačenje posebno utiče na dotok krvi u srce, zato što se rastežu tanki zidovi vena. Pri maksimalnom udisaju pritisak u grudnom košu opada ispod atmosferskog do 130-180 mm vodenog stuba. Toliko veliki negativni pritisak u grudnom košu izaziva „privlačenje" krvi u krupne vene što olakšava dotok krvi u srce. Ako se zadrži disanje pri udisaju, tada u srce i pluća dolazi više krvi, a postaje i veća ventilaciona površina pluća (oko 100 m 2 ) . Zato, što u tkivima dolazi do konstantnog rashodovanja kiseonika, to će biti efikasniji i njegov prelazak iz alveolnog vazduha u krv i ostvariće se pri manjem parcijalnom pritisku u alveo­lama. Ugljen-dioksid će se, pri zadržavanju disanja, u počet­ku jače difundirati u pluća, ali pošto se on otuda ne odstra­njuje („zabrana") to se i njegov parcijalni pritisak upoređuje

157

s istim pritiskom u krvi i dolazi do njegovog postepenog povećanja u organizmu. Sa svoje strane povećana koncen­tracija ugljen-dioksida u krvi pomaže kivnu oksidaciju i bolje vezivanje i prenošenje kiseonika pomoću hemoglo­bina. Zato zadržavanje disanja pri udisaju odlično stimuliše razmenu gasova u organizmu i pomaže zasićenje organizma s kiseonikom.

Za vreme izdisaja i zadržanog disanja, pri izdisaju do­lazi do drugih promena. Za vreme jakog izdisaja, pritisak u plućima se povećava iznad atmosferskog i dovodi do pritis­kanja šupljih vena na delu kojim ulaze u srce. Usled toga dotok krvi u srce se smanjuje i otežava. Ako se pri tome još zadrži disanje pri izdisaju — srce će raditi „na prazno" kao pumpa u kojoj nema vode. Prirodno, to će se negativno odraziti na njegov rad i ceo krvotok (narušiće se funkcija kivnog pritiska srca). Pluća su za vreme izdisaja i zadržanog disanja pri izdisaju skupljena, i zato u njih dospeva malo krvi i smanjuje se ventilaciona površina (oko 30 m 2 ) . Kiseo­nik praktično ne dospeva u krv, a ugljenikova kiselina se iz krvi ne prebacuje u pluća. To naglo povećava koncentraciju ugljen-dioksida u krvi koji stimuliše disajni centar, a preko hemoreceptora i ceo centralni nervni sistem. Povećanje ug­ljen-dioksida u krvi izaziva oksidaciju krvi i naglo povećava koncentraciju vodonikovih jona. Znači, organizam odjed­nom počinje da upotrebljava elektrone — univerzalnu ener­giju svega živog. Podizanje temperature tela i znojenje za vreme zadržanog disanja pri izdisaju su — prvi i glavni simptom pobuđivanja energije organizma! Otuda zadržano disanje pri izdisaju - snažno stimuliše opštu energiju orga­nizma.

Ako se disanje razmatra s pozicija jin-jang, tada je udisaj (širenje, povećanje prostora, lakoća, hlađenje) —fin proces; izdisaj (sabijanje, vremensko ubrzanje, težina, po­većanje unutrašnje toplote) — jalig proces. Za vreme zadr-

158

žanog udisaja aktivira se fin proces-povećavanje kiseonika u krvi, prelazak ugljen-dioksida iz krvi u pluća (nagomi­lavanje, prelazak iz unutrašnjeg u spoljašnji). Za vreme zadržanog izdisaja aktivira se jang proces - tkiva upijaju (asimiluju) kiseonik, nastaje raspadanje materija sa stva­ranjem energije (prelazak iz spoljašnjeg u unutrašnje, radni ciklus).

Polazeći od do sada izloženog, proistiću sledeće prepo­ruke:

1 - Nikad ne zadržavajte disanje u maksimalnom udi­saju, jer ono može prouzrokovati rastezanje plućnog tkiva, povećanje prečnika alveola, a to će se uopšte nepovoljno odraziti na zdravlje. Ako je potrebno da napravite maksi­malni udisaj, uradite ga bez zadržanog disanja. Zadržavanje disanja pri udisanju preporučuje se u granicama 70-80% dubine maksimalnog udisaja. Pri tome, ukoliko je čovek stariji, utoliko se smanjuje dubina udisaja u korist rebara. Pri udisanju radite više dijafragmom, a umereno među-rebarnim mišićima i ramenima.

2 - Nikad ne zadržavajte disanje na maksimalnom izdi­saju,jer je to siguran uzrok koji će da poremeti rad srca. Ako treba da uradite maksimalni izdisaj, uradite ga bez zadr­žanog disanja. Zadržavanje disanja pri izdisaju preporučuje se u granicama 70-80% maksimalnog izdisaja. S t o j e srce slabije, manja je trajanje zadržanog disanja pri izdisaju. Izdišući, radite više s dijafragmom - to masira unutrašnje organe i srce.

Koliko su opravdane te preporuke? Ako se osvrnemo na iskustva Jogista, tada se glavna disajna vežba izvodi ovako — 1 : 4 : 2 , gde je 1 - vreme udisaja, 4 - zadržano disanje pri udisaju 4 puta veće od vremena udisaja i 2 - vreme izdisaja za 2 puta veće od vremena udisaja. Pri izdisaju nema zadr­žanog disanja. Sve je po fiziologiji od i do.

159

Dišući u ritmu 1 : 4 : 2, jogisti samo povećavaju vreme i vežbaju tri vrste pranajame. Pranajama, pri kojoj udisaj, zadržano disanje i izdisaj traju 12, 48 i 24 sekunde pred­stavlja niži oblik pranajame. Posledica takvog disanja je znojenje tela i odstranjivanje nečistoća iz organizma. Kad vreme udisaja, zadržanog disanja i izdisaja dostiže 24, 96 i 48 sekundi to se naziva srednjom pranajamom. Takvim disanjem telo počinje da drhti zbog prolaska snažne ener­gije. I na kraju, viši oblik pranajame predviđa najduže vre­me udisaja, zadržanog disanja i izdisaja, koje iznosi 36, 144 i 72 sekunde. Zbog praktikovanja višeg oblika pranajame, čovek oseća levitaciju (lebdenje, MS) tela i priliv velikog blaženstva.

ĆELIJSKO DISANJE

Celijskim disanjem naziva se celokupan fermentacioni proces u svakoj ćeliji, usled kojeg se razlazu ugljeni hidrati, masne kiseline i aminokiseline na ugljeniČnu kiselinu i vodu, a oslobođena biološki korisna energija se koristi za životnu delatnost ćelija.

Biološki korisna energija je tok elektrona, koji se sa većeg energijskog nivoa spušta na niži energijski nivo. To se dešava ovako: pod dejstvom fenuenata, molekuli hran­ljive materije (ugljenih hidrata, masti, belančevina) odu­zimaju protone (tj. atome vodonika), a zajedno s njima i elektrone. Taj proces je poznat pod nazivom dehidracija 3 5 . Oduzeti elektroni prenose se na specijalnu materiju, koja se naziva akceptorom 3 6 . Dalje, drugi fermenti oduzimaju elek-

35 Predaja elektrona preko sistema za prenošenje elektrona vrši se n izom uzastopnih reakcija oksidacije-obnavljanja koje se uopš te nazivaju „biološka oksidacija".

36 Specifična jedinjenja, koja obrazuju sistem prenosa elektrona i koja n a i z m e n i č n o oksidiraju i obnavljaju se, nazivaju se „ c i t o h r o m i m a " .

160

trone od primarnog akceptora i prenose ga na drugi i tako dalje, dok se potpuno ne potroši energija elektrona ili dok se ne uskladišti u vidu energije hemijskih veza (ATF) 3 . Na kraju krajeva kiseonik reaguje s jonima vodonika i elek­tronima koji su predali energiju i pretvara se u vodu koja se izbacuje iz organizma. Taj tok elektrona dobio je naziv „elektronske kaskade". Radi bolje očiglednosti, on se može predstaviti u vidu niza vodopada, od kojih svaki vodopad okreće turbinu - daje energiju, dok je potpuno ne preda. Na samom vrhu je „voda" — hranljiva materija, iz koje će se uzimati elektroni i protoni (supstrat), a dole je - „odrađena v o d a " - elektroni i protoni sa smanjenom energijom, sjedi­njeni s kiseonikom (voda) i ono što ostaje od supstrata -podleže lučenju.

Sada razmotrimo taj proces sa stanovišta destruktu-rizacije, entropije, tj. raspada). Svaka molekula hranljive materije ima svoju sopstvenu prostornu strukturu. Pri dehid-raciji jedan ili drugi ferment može da otcepi samo određene atome vodonika, koji zauzimaju određeni prostorni položaj u molekuli. Niz takvih uzastopnih cepanja razlaže materije složene strukture na osnovne sastojke. Vezivnu energiju, koja se oslobađa, koristi naš organizam za sopstveno jačanje - održavanje sopstvene strukture belančevina, masti, ug­ljenih hidrata idr. Na taj način, destruktuirajući hranljive materije, organizam održava strukturu sopstvenog tela na stabilnom nivou.

Ako je hrana prethodno bila destruktuirana (termička obrada, soljenje, sušenje, rafiniranje, sitnjenje itd.), tada će za naš organizam preostati mnogo manje energije, zatvo­rene u preostalim prostoru im vezama. Stoga se snaga ishra-

37 A T F : molekul zvani adenozim-trifostat, pokretač života, nukleotid -gradi blok nukleinske kiseline.

161

ne ne sastoji u kalorijama, već u strukturi hrane. Dužina života ne zavisi od site, već od struktuirane hrane.

Shodno tome, ćelijsko disanje predstavlja proces stva­ranja elektrona, tj. elektroenergije. E. Bol je napravio prora­čune, koji pokazuju koliko se električne energije stvara u organizmu pri cepanju supstrata na vodu i ugljen-dioksid. Polazeći od upotrebe kiseonika od strane organizma od­raslog Čoveka u stanju mirovanja (264 cnrVmin), i činjenice, da svaki atom kiseonika za stvaranje molekule vode zahteva dva atoma vodonika i dva elektrona, Bol je izračunao, da svake minute u svim ćelijama tela u molekulima asimi-lovanih hranljivih materija u procesu biološke oksidacije prelazi u kiseonik 2,86 x IO 2 2 elektrona, tj. ukupna jačina struje dostiže 76 ampera. To je impozantna veličina: j e r kroz običnu sijalicu od 100 vati prolazi struja jačine samo oko 1 ampera.

Prelaženje elektrona iz supstrata u kiseonik odgovara razlici potencijala 1,13 volti; volti pomnoženi s amperima daju vate, tako d a j e 1,13 x 76 = 85,9 vati.

Prema tome, snaga energije koju upotrebljava čovečiji organizam približno je jednaka snazi koju ima 100-vatna sijalica, ali se ipak pri tome u organizmu koristi znatno manje struje pri znatno manjim naponima.

Polazeći od navedenog, razjasanimo ulogu nekih mate­rija u životnom procesu. Hranljive materije namenjene su za stvaranje strukture našeg tela, a one koje su izložene destrukturizaciji — daju nam energiju u obliku elektrona. Konačni produkti destrukturizacije hranljivih materija su: Voda koja nam daje sredinu za životne procese; Ugljen-di­oksid - regulator životnih procesa (menja KAR, aktivira genetički aparat ćelije, utiče na asimilaciju kiseonika u organizmu); Kiseonik, koji se koristi pri disanju, ima skro­mnu ulogu - izbacuje iz organizma elektrone sa smanjenim

162

energijskim potencijalom u vidu konačnih produkata des­trukturizacije - ugljen-dioksida i vode.

S pozicije biogenih elemenata, ugljenik (18%) je veza koja spaja kiseonik (70%) i vodonik (10%). Ne azot, već ugljen ik je osnova života. Zbog toga organizam teži svim silama da ga sačuva, orjentišući sav disajni proces na stabil­no održavanje ugljenika u vidu ugljen-dioksida i drugih njegovih jedinjenja. Smanjivanje ugljenika i njegovih jedi-njenjau organizmu odmah se ispoljavana sve životne važne procese, izazivajući brojna oboljenja.

Eto tako se ostvaruje treći stepen disanja - ćelijsko. Pri kojem se najveća količina ugljen-dioksida dobij a konzu­miranjem hrane koja sadrži ugljene hidrate, a najmanja - od masne i belančevinaste hrane.

„ C I " I „ P R A N A "

Sasvim je nejasno šta se podrazumeva pod pojmovima „ c i " i „prana". Njihov opis daje se u nerazumljivoj ter­minologiji koja je teško primenljiva u praksi. Unesimo novine u tu veoma staru teoriju.

U drevnim kineskim traktatima govori se o „tri dra-gocenosti" : ci, czin i Senj. Ci, czin i šenj - to je naziv za energije, koje održavaju čovečiji život i od kojih nema ništa dragocenijeg na svetu.

1. Osnovna energija - ci, održava organizam i nastaje iz hrane.

2. Velika energija — czin je glavna čovečija energija. Ona izaziva udisaj i izdisaj, skuplja se u grudima i odstra­njuje se kroz nos i ždrelo.

3. Duhovna energija - šenj, nastaje prilikom začeća. Ako se šenj održava - život, a ako se gubi - smrt.

163

U drevnim induskim zapisima - Vedama i Upaniša-dama, takođe se navodi o nekoliko vrsta energije - prane, koje održavaju čovečiji život. U njima se kaže da se prana nalazi u svemu: u hrani, u vazduhu i okolnom prostoru. Posebno se ističe univerzalna energija Kosmosa - Kun-dalini Sakti : glavna energija koja održava čoveka. „Kun-dalini Šakti - najfinija od svega finog, ona čuva tajnu nastanka i potok (bujicu) divne ambrozije (jelo koje daje besmrtnost - nektar) 3 8 , koja ističe iz Brahmana. Njenim sijanjem ozarena je Vasiona. U svakom dejstvu uma ili tela čovek koristi snagu, koju stvara Kundalini Sakti".

U odnosu na čoveka, u induskim zapisima, takođe se govori o tri vida energije: hranljivoj i disajnojprani i ener­giji Kundalini.

1. Hranljiva prana nalazi se u hrani i u vodi i održava fizičko čovečije telo.

2. Disajnaprana nalazi se u vazduhu i održava pransko (energetsko) Čovečije telo, dajući snagu svim fiziološkim procesima u organizmu.

3. Energija Kundalini- izvor svih vrsta energije u čove-čijem organizmu. Logično ona se može uporediti s holo-grafskim čovečijim telom.

Prema tome, mi smo uvezali u jedinstvenu šemu drevne kineske, induske i savremene traktate s kojima se već može raditi.

Sad razmotrimo svaku od tri energije.

Hranljiva prana - energija, koja je predstavljena u hemijskim vezama hranljivih produkata. Destrukturizacija hrane u ćelijama čovečijeg organizma sa stvaranjem slo­bodnih elektrona i jeste „osnovna c i" koja održava fizičko telo

38 Primedba prevodioca.

164

Disajna prana - slobodni elektroni koji se nalaze u prostoru oko nas. Mi živimo u okeanu prepunom elektrona (500-5000 u cm 3 ) . To je „velika energija" - czin.

Energija Kundalini —holografsko polje koje nosi infor­maciju o svim životnim procesima u organizmu. To je -šenj .

Proces stvaranja energije iz hrane već smo razmotrili, kao i ćelijsko disanje.

Disa jna p r a n a - slobodni elektroni i aerojoni, koji dospevaju u naš organizam zajedno s vazduhom. Do toga dolazi na sledeći način (si. 28): kad vazduh prolazi kroz nosnu duplju, koja je puna s nervima koji povezuju njenu sluzokožu skoro sa svim telesnim organima dolazi do upi-janja (apsorpcije) tih elektrona, a preko nervnih kanala - do stimulacije organa. Ali glavna apsorpcija slobodnih elek­trona obavlja se u gornjem nosnom kanalu, m kojem se nalaze receptori miris. Ti receptori stvaraju mirisna polja, pri čijem nadraživanju se šalju snažni nervni impulsi u mirisne glavice, koje se nalaze u lobanji ispod mozga. S mirisnih glavica električni potencijali predaju se na drugi nivo komutacije (prebacivanja) - periformnu koru, a s nje na treći nivo - limbički sistem u hipotalamusu. Ni jedan od drugih analizatora (vid, sluh, ravnoteža, pipanje, ukus) na tercijarnom nivou ne završava se u hipotalamusu, već na odgovarajućim somatosenzornim delovima kore mozga.

Hipotalamus - čudo prirode, hibrid nervnog i endo­krinog sistema. S jedne strane - to je tipično nervno tkivo, koje se sastoji iz ćelija nervnog s i s t e m a - n e u r o n a . Te ćelije, posredstvom brojnih nervnih vlakana, povezane su sa svim delovima nervnog sistema. S druge strane, hipotalamus je — tipična endokrina žlezda koja luči specijalne hormone. Nje­ni hormoni regulišu rad hipofize - žlezde-regulatora mnogih delova endokrinog sistema, a endokrini sistem reguliše ak­tivnost svih bioloških procesa u organizmu. Zahvaljujući

165

a) Vazduh, koji dolazi u nosnu duplju preko mirisa s t imul iše

h ipota lamus a on hipofizu.

b) Hipofiza luči h o r m o n e koji upravljaju akt ivnost ima endokr inog sistema. H o r m o n i endokrinog sistema upravljaju akt ivnošću ćeli jskih t e r m en a ta.

c) Iz pluća u krv dolaze kiseonik i s lobodni elektroni u aku-

punkturni sistem.

d) Završni nivo disanja - ćelijski. P o m o ć u spoljašnjeg disanja m o ž e m o regulisati tok svih unutarćeli jskih procesa: nagomilavat i C O , , aktivirati unutarćeli jske procese i ćelijsku sintezu.

166

neobičnoj građi, hipotalamus pretvara brze signale, koji dolaze iz nervnog sistema, u spore, ali specijalizovane reak­cije endokrinog sistema. Zato je hipotalamus - glavni regu­lator vegetativnih (koji se obavljaju nesvesno) procesa i energetske razmene.

Ovde je važno da se shvati sledeće: hrana, koja dospeva u organizam, posebno termički obrađena, neće se probav­ljati sama od sebe. Kvalitet i brzina probave (otcepljenje elektrona od hranljivih supstrata) zavise od aktivnosti pro-bavnih fermenata. Uopšte aktivnost našeg organizma, nje­gova otpornost na nepovoljne spoljašnje faktore zavisi od aktivnosti fermenata. Ali i fermenti nisu aktivni sami po sebi i njih treba aktivirati. Zbog čega oni postaju aktivni?

Aktivnost fermenata zavisi od dva faktora: upravljač­kog i energetskog. Organizam mora da upravlja brzinom fermentacionih reakcija i da dostavlja energiju pojedinim sistemima. Upravljanje se postiže pomoću endokrinog sis­tema, a dovođenje potrebne energije pomoću akupunktur-nog sistema koji dostavlja slobodne elektrone s velikom kinetičkom energijom.

Eto tako, disanje upravo posredstvom lanca: nos, miris, hipotalamus, hipofiza, endokrini sistem, fermenti — omo­gućuje da se upravlja unutarćelijskim reakcijama; a posred­stvom lanca: pluća, akupunkturni sistem, fermenti - snab-devanje unutarćelijske reakcije energijom u vidu slobodnih elektrona s velikom kinetičkom energijom. O tome govore induski zapisi i kineski traktati, iako „osnovna energija" nastaje iz hrane, ali njeno stvaranje zavisi od „velike ener­gije" - glavne čovečije energije, koja dospeva kroz nos, ždrelo, pluća i skuplja se u grudima. Zato se i dešava, da fizička snaga i životne manifestacije ne zavise toliko od hrane, koliko od pravilnog disanja 3 9. U tome je suština

39 To je dokazano savremenim naučnim istraživanjima. Pročitajte po­glavlje o akupunkturnom sistemu.

disanja (pranajame). Upravljajući disanjem (pranajamom), mi upravljamo telesnim funkcijama. Zbog toga se disanje (pranajama) u sistemu Joge nalazi iznad kretanja (asana).

Odavde slede dva zaključka: s to je veća površina pluća, veća količina slobodnih elektrona može dospeti u naš orga­nizam; što se duže vremena zadržava ta površina pluća, veća količina elektrona će prodirati u organizam. Sad nam je postao jasan ritam disanja 1 : 4 : 2 , koji su predložili drevni jogisti. Glavno, pri udisaju je - potpuno raširiti pluća, ali ih ne rastezati. Zadržano disanje pri udisaju omogućuje pro­puštanje maksimalne količine slobodnih elektrona kroz plu­ćne membrane, a trajanje zadržanog disanja omogućuje da se aktiviraju receptori u organizmu i u plućima i zbog toga oni mnogo bolje apsorbuju i prenose elektrone u akupunk-tumi sistem. Zadatak izdisaja je - izbaciti iz pluća što je moguće više vazduha koji ne sadrži slobodne elektrone (aerojone), ali pri tome ne izbacivati ugljen-dioksid. Zato se izdisaj vrši dva puta duže i više s povlačenjem dijafragme naviše.

I još jedno važno objašnjenje. Disanje se aktivira i za vreme fizičkog rada. Na primer, trčanja. Zadejstvuju se potpuno isti mehanizmi: kroz nos - hipotalamus itd., a kroz pluća - akupunkturni sistem itd., ali se ne postiže takav efekat u nagomilavanju energije i jačanju tela. Zašto? Kad čovek trči ili fizički radi, kinetička energija elektrona se troši za održavanje aktivnosti fermenata, tj. oni odmah pro­rade i rasejavaju se u vidu toplote. Drugi je slučaj kad čovek sedi bez ikakvih pokreta i diše, postepeno produžujući zadr­žano disanje pri udisaju, što omogućuje da se organizmu dostavi povećana količina slobodnih elektrona. Pošto se oni ne rashoduju, oni cirkulišu u akupunkturnom sistemu i do­vode do porasta snage tog sistema. Više energije nago­milava se u čakrama, zadebljavaju akupunkturni kanali i širi se i postaje kompaktnije plazmeno telo (pransko telo). U p ­

ravo zato se statično vežbanje u Jogi i Cigunu (stajanje uspravno) više ceni, nego dinamika. Zato ako ste nepokretni zbog bolesti, a možete da dišete, imate veoma dobre šanse da pravilno dišući zasićujete svoj organizam energijom i da savladate svoju bolest.

D u h o v n a energi ja (energija Kundalini) - je najfiniji oblik energije koja je prisutna u našem telu. Jogisti kažu da život nije ništa drugo, nego visokofrekventna struja, kon-centrisana u mozgu i n koštanoj srži i koja preko nerava dospeva u sve uglove tela.

Da bih samom sebi razjasnio suštinu ovog pitanja, vra­tio sam se na embrionski stadijum i pogledao kako se stvara centralni nervni sistem. U početku se stvara ćelijska ploča, koja se naziva embrionalnim diskom. Na njenoj sredini nastaje primarna nervna ploča, koja već ima segmente. Svaki segment je odgovoran za formiranje specifičnih struktura mozga. Nervna ploča brzo raste, njeni krajevi se zadebljavaju i izdižu iznad pr imame ćelijske ploče, a posle nekoliko dana se približavaju jedna drugoj i srastaju po srednjoj liniji, stvarajući nervnu cevčicu. Na tom kraju cev-čice, gde se naknadno formira glava, pojavljuju se tri speci-jalizovana nadimanja - primami moždani mehurovi. Ostali deo nervne cevčice pretvara se u koštanu srž.

Prošavši kroz niz uzastopnih metamorfoza, nervna cev-čica se pretvara u mozak i u koštanu srž. Nervna materija mozga sastoji se 8 0 % iz vode. Kod odraslog čoveka gornji kraj cevčice ima fini otvor. Tako, „meko t e m e " (fontanela) kod dece poslednje se okoštava od svih kostiju lobanje, a kod čuvenih senzitiva (na primer, kod Vange) ono nije ni zaraslo. Jogisti to mesto na temenu nazivaju „Brahma-Ran-d h r a " („Brahmina rupa").

Autor daje sebi za pravo da da sledeće tumačenje te energije i proces njenog nagomilavanja. Ta energija nije ništa drugo do hronalno polje čoveka, koje u sebi sadrži

169

potpunu informaciju o svim životnim procesima organizma. Hronalna energija ispoljava svoje prisustvo, jedno od m n o ­gih, kao telo misli ili holografsko telo koje se vidi u „zra­cima Kirlijana".

Da bi konstantno postojalo „osvetljavanje" holograma (si. 29), potreban je odgovarajući konstantan dotok te ener­gije spolja. Hronalnih zračenja u prostoru oko nas ima previše (si. 30), a najjače zračenje potiče od Sunca. Zadatak našeg organizma je da, od mnoštva tih zračenja, izabere zračenje koje po svojoj frekvenciji najbolje odgovara našem organizmu 4 0 . Voda odlično prima i otpušta hronalnu ener­g i j u - ona je njen kondenzator. Kosti predstavljaju filter koji

40 U datom slučaju reČ je samo o j e d n o m ispoljavanju univerzalne Kundal ine Šakti.

170

Strelice, koje padaju na čoveka, su hrononi različitih frekvencija. Od mnoštva hronona, naš organizam apsorbuje samo h r o n o n e potrebne frekvencije. Ti hrononi se koncentr išu u nervnom sistemu odakle p o ­n o v n o zrače radi stvaranja holografskog tela.

Crvenkasto-žuta boja upravo i sadrži h r o n o n e odgovarajuće frek­vencije.

A n đ e o Svetlosti, po I. Hristu, nije ništa drugo nego zračenje hro­nona koji nas p u n e energijom. Osnovni uslov za biranje hronalne ener­gije je - obnažit i svoje telo.

propušta i naknadno kondenzuje (po principu efekta šupljih struktura) hronone odgovarajuće frekvencije. Nervno tkivo, koje se nalazi u koštanoj „futroli" je rezonator-akumulator i preraspodeljivač te energije, pri čemu hronalnu energiju najbolje odabire i akumulira glava.

Hronalna materija „vol i" da se koncentriše (da se zguš­njava) na granicama razdvajanja sredina, a na glavi i u samoj glavi ima ih nekoliko. Tako se kosa ne samo kon­centriše, nego i usmerava u glavu. Površina velikog mozga

171

je puna brazda i vijuga koje znatno povećavaju njegovu površinu, a shodno tome povećava se i površina koncen­tracije. Oblik lobanje je kao i oblik jajeta da bi pomogao „zatvaranje" i koncentraciju hronona 4 1 . Otuda se sva energija preraspodeljuje naniže po kičmenom stubu i dalje se koristi za stvaranje rukovodećeg modela - holografskog tela.

Prema drevnim indijskim zapisima, glava je - najvaž­niji deo tela, iz koje struj i naniže „nebeski nektar" - yfsoma\ koji daje telu život. Navedeno objašnjenje autora u izvesnoj meri objašnjava taj proces i preporučuje da se svesno radi u tom pravcu.

Neki ljudi osećaju zračenje hronalne energije, koja im s visine pada na glavu. Na primer, evo čega se seća P. K. Ivanov („Istorija Paršeka"):

„Nailazio sam na takvo strujanje vazduha, da nisam morao da ga se bojim kao glavnog izvora. Trčao sam vrlo brzo po posejanoj pšenici, a s visine sam uvlačio vazduh u sebe da bih se zasitio i da ne moram da jedem. Mogao bih zamoliti čoveka da nešto pojedem, ali ja nisam bio tada taj čovek koji bi živeo zbog parčeta hleba — ja sam u to vreme živeo zbog Vasione, koja je na moje telo padala s visine.

Kako se kaže, „ne u obrve, već u same o č i ! " Osećaj pritiska na glavu veoma pomaže asimilaciju

hronalne energije, te je zato oblik frizure kod drevnih mu­draca, naročito na Istoku, predstavljao posebnu lopticu ili upredene pramenove kose na glavi.

Sa smanjivanjem potencijala hronalnog polja, iz orga­nizma se zrače hrononi sa smanjenom potencijalnom ener­gijom, a na njihovo mesto iz glave i koštane srži dolaze novi. Na taj način organizam konstantno „filtrira" kosmičko zračenje, birajući ono koje mu je potrebno, destruktuira ga

41 Na tom principu zasnovan je „Rajhov akumulator" , koji omoguću je da se energija akumulira i da se pomoću nje lece ljudi.

172

(smanjuje energiju hronalne čestice), stabilise svoje holo­grafsko telo na račun energije destrukturizacije, a prerađeno zrači napolje u vidu različitih polja: električno, toplotno, magnetno itd.

Eto, i tu je protivurečnost između kompaktnog - fizič­kog i finog - holografskog tela. Hrana jača fizičko telo, ali svojim hologramom „gasi" fino holografsko telo. To je zato što se u organizam unosi hrana druge rezonantne frekven­cije nego što je naša. To dovodi do gušenja kao i u prvom slučaju. Izbor produkata ishrane klatnom (frekvencijama, MS) omogućuje odabiranje produkata ishrane odgovara­jućih frekvencija. Ako vam se spava posle jela (pod uslo-vom da se niste prejeli), to znači da ta hrana nepovoljno utiče na vas. San obnavlja, jača hologram. Umerena, pra­vilno odabrana hrana i uzimanje sopstvenog urina veoma jača holografsko telo, ali smanjuju fizičko. Između ta dva tela treba pronaći odgovarajuću ravnotežu koja će doprineti opštem boljitku.

U zaključku bih istakao, da je čovečiji organizam -biomašina, koja radi na energiji destrukturizacije hrane, vazduha i kosmičkog zračenja. Pri tome, duhovna energija (jedan od oblika Kundaline) održava holografsko telo i upravlja disajnom i bran lj ivom energijom. Disajna prana održava pransko (energijsko) telo i kontroliše procese nasta­janja energije iz hrane. Hranljiva prana (energija hrane) održava fizičko telo, a njeni finiji sastavni delovi jačaju pransko i holografsko telo. Naravno, sve tri prane (energije) moraju biti međusobno uravnotežene, i samo u tom slučaju može se postići savršeno zdravlje i maksimalno trajanje života.

173

DISANJE I RAD M O Z G A

Rad mozga umnogome zavisi od vrste disanja. Frek­vencija disanja i naizmenično disanje kroz levu ili desnu nozdrvu mnogo utiču na funkcije mozga.

Naš mozak sastoji se iz dve polulopte (hemisfere, MS) -leve i desne. Svaka hemisfera upravlja samo funkcijama koje su joj svojstvene. Navodimo nekoliko njihovih funk­cija:

Leva hemisfera mozga Logička ili analitička funkcija

Diskretnost Rečitost Računanje Uzastopnost (naizmeničnost)

Desna hemisfera mozga Emocionalna ili intu­itivna funkcija Neprekidnost Cutljivost Geometrija Paralelnost

S obzirom na to da je naš život vezan i za jezik, reč, analizu, sintezu, i sam predstavlja linearno dejstvo za posti­zanje nekih ciljeva, leva hemisfera svakodnevno stimuliše svoj razvoj i veoma je razvijena. Desna hemisfera, obratno, za svoj razvoj ne dobij a dovoljno emocionalnih stimulusa i intuitivnog pothranjivanja, koji su u vezi s podsvesnim nivoom. Zato ona znatno zaostaje od leve hemisfere, iako je funkcija te hemisfere, takođe, važna kao i leve. Zbog toga gubi se unutrašnja harmonija i čovek se razvija jednostrano. Upravo zbog tog razloga većina ljudi je lakovema, površna i ne prodire u suštinu problema. Ta zakonitost ispoljava se i u procesu lečenja - niko neće ozbiljno da radi na sebi već očekuje brzi uspeh. Takvi ljudi ne žele da preuzmu obavezu i odgovornost za održavanje sopstvenog zdravlja i poro­dičnog blagostanja - oni preživljavaju. Zato većina ljudi treba da stimulišu desnu hemisferu mozga s ciljem da je

174

usavršavaju i harmonizuju. U tom slučaju nam pomaže i disanje.

Retko ko se upitao, zašto imamo dve nozdrve i jedno grlo za disanje? Ja sam propratio nastajanje spoljašnjih disajnih organa na čovečijem embrionu trudnice i razjasnio da, u početku, čovečiji embrion ima jedan otvor koji se zatim pregradom razdvojio na dva i formirao nos itd. Kao što su nedavno naučnici ustanovili, da disanje kroz levu nozdrvu pomaže hlađenje mozga, a kroz desnu - zagre-vanje. Višegodišnja iskustva jogista ukazuju na to, da svaka nozdrva, kroz koju se pretežno diše, stimuliše odgovarajući deo tela. Shodno tome, dišući naizmenično kroz jednu i drugu nozdrvu, možemo da harmonizujemo rad mozga.

U drevnoj i kod nas malo izučavanoj Svara-jogi (jogi zvuka) ovako se navodi o disanju kroz levu nozdrvu. Disa­nje kroz levu nozdrvu je lunarno zračenje, po prirodi žen­stveno (jinsko), i ono hrani i čisti. Prema tantrama, leva strana je magnetna, ženstvena i emocionalna po prirodi. Disanje kroz levu nozdrvu daje energiju mozgu. Za vreme žarkog (toplog) dana, preporučuje se da leva nozdrva bude otvorena, da bi se izbalansirala sunčana energija koja nam dospeva u dnevno vreme. U traktatu „Džnana Svarodaja" preporučuju se radnje koje poboljšavaju blagostanje u to vreme i kad se diše kroz levu nozdrvu.

O disanju kroz desnu nozdrvu navodi se sledeće. Di­sanje kroz desnu nozdrvu predstavlja sunčano zračenje, muško (Jangsko) po prirodi, rušilačko (destruktivno, pogub­no) i na osnovu toga, ono privremeno povećava životnu snagu i izdržljivost. Desna strana (desno) smatra se elek­tričnom, muškom i racionalnom po prirodi. Disanje kroz desnu nozdrvu aktivira telo. Za vreme prohladnih noći pre­poručuje se da bude otvorena desna nozdrva, da bi se iz­balansirao uticaj hladne noći na organizam. Disanje kroz desnu nozdrvu preporučuje se za fizički rad, rasprave (bo-

175

renje) i takmičenja (utakmice). Aktivirajući disanje kroz levu nozdrvu danju, a kroz desnu noću, može se povećati životna snaga i produžiti život.

Da biste se uverili u pravilnost sve navedenog, pos-matrajte se u ogledalu kad vam je zapušena jedna nozdrva. Obično se stiće utisak da je odgovarajuća polovina tela nemoćna i odrvenela.

M E T O D IZBORA „HRANLJIVE P R A N E "

Metod izbora „hranljive prane" treba sbvatati kao pro­ces stvaranja povoljnih uslova u organizmu radi kvalitetne destrukturizacije hrane na ćelijskom nivou (ćelijsko disa­nje). Za tu svrhu najbolje su tri metode disanja: metod voljne likvidacije dubokog disanja Butejko K. P., disanje kroz cevčicu i „disanje embriona".

M e t o d Bute jko. Konstantin Pavlovič Butejko nije slu­čajno otkrio sopstveni metod disanja. Sticajem okolnosti i dobra moć opažanja pomnoženi sa znanjem omogućili su mu da to uspešno uradi.

Butejko se oduvek interesovao za medicinu i on se posle završene srednje stručne škole upisao u višu medicinsku školu. Za vreme školovanja u višoj medicinskoj školi kod njega se pojavila zloćudna (maligna) hipertonija opšteg oblika. Krvni pritisak 220/120, glavobolja, nesanica, bolovi u srcu i mnogo drugog. Budući da se sam bavio problemima te bolesti, izračunao je da bi mogao da živi približno godinu i po dana. Kao lekar znao je d a j e lečenje medikamentima beskorisno. Za tu godinu i po dana treba da pronađe nešto što nije trivijalno, a koje bi mu spasilo život. Butejko je počeo da eksperimentiše - disao je snažno punim plućima, duboko. Rezultat disanja - vrtoglavica, stezanje slepoočni-ca, pogoršanje rada srca i opšta slabost. Kad je, obratno,

176

usporavao disanje, oživljavao je posle nekoliko minuta. Noću između 9. i 10. septembra 1952. nastala je teorija, koja je naučno potvrđena. Stožer tog metoda je dejstvo uglje­nikove kiseline u organizmu, a uzrok oboljenja - duboko disanje koje tu kiselinu ispira iz organizma. Butejko je zatim u laboratoriji „Klimatske biologije", koja je u sastavu Sibir­skog odeljenja Akademije nauka, pomoću savremenog ure­đaja koji istovremeno snima 24 parametra o stanju čove-čijeg organizma, detaljno izučio funkcionisanje bolesnog i zdravog organizma. Dobijeni podaci obrađeni su na elek­tronskim računalima i dobijene su matematičke zavisnosti između funkcija. U jednostavnom i dostupnom metodu is­traživanja rezultati su pokazali:

1. Povećanje dubine disanja ne povećava kiseonik u ćelijama našeg organizma, već obratno. Zbog toga, što se ugljen-dioksid 25 puta brže ispira iz organizma nego kiseo­nik, dolazi do njegovog deficita. Rezultat je pogoršanje uslova prelaska kiseonika iz hemoglobina u tkiva (Veri-go-Borov efekat) i nastupa kiseoničko gladovanje celog organizma.

2. Promena unutrašnje sredine ćelija, zbog ispiranja ug­ljenikove kiseline, remeti rad 700 fermenata i 20 vitamina! Zbog toga se ometa razmena materija i energije u orga­nizmu osnovi života.

3. Smanjivanje ugljen-dioksida u ćelijama pobuđuje će­lije (smanjuje prag pobuđivanja). To pobuđuje nervni sis­tem sa svim štetnim posledicama koje otuda nastaju.

4. Zaštitna reakcija, usled gubitka ugljen-dioksida u or­ganizmu, dovodi do spazmi bronhija i krvnih sudova i do nngomilavanja sluzi u organizmu.

Polazeći od sopstvene prakse, Butejko tvrdi da postoji jedna bolest - duboko disanje i da ona ima 150 simptoma! Navodimo nekoliko simptoma bolesti dubokog disanja koji

177

nestaju tokom procesa njegovog eliminisanja metodom voljne likvidacije dubokog disanja (VLDD).

Nervni sistem: glavobolja (ponekad slična migreni), vrtoglavica, nesvestica (ponekad s epileptičnim grčevima); narušen san, nesanica, sanjivost i drugo; šum u ušima, slabljenje pamćenja, brzi umni zamor, plabovitost, razdra-žljivost, slaba koncentracija, osećanje bezrazložnog straha, apatija, oslabljen sluh, parestezija (uključujući potpuni gu­bitak svih osetljivosti, najčešće osetljivosti udova), trzanja u snu, tremor, tik (grč); pogoršanje vida, povećanje staračke dalekovidosti, različita svetlucanja u očima, mreža pred očima itd., povećanje interokularnog pritiska, bolovi pri pokretanju očiju naviše ili u stranu, prolazna razrokost; radikuliti itd.

Vegetativni nervni sistem: diencefalne i vegetodis-tonične krize, između ostalog: znojenje, zimogrožljivost, naglo hlađenje i zagrevanje, bezrazložna drhtavica, nesta­bilnost telesne temperature tipa termoneuroze itd.

Endokrini sistem: simptomi hipertireoze, debljanje ili mršavljenje, pojave patološkog klimaksa, narušavanje men­strualnog ciklusa, toksikoza trudnoće, fibromi, impotencija itd.

Sistem disanja: spazme grkljana i bronhija (napadi astme), napadi astme pri fizičkom opterećenju i za vreme mirovanja, učestalo duboko disanje uz učešće dopunske disajne muskulature, gubitak pauze posle izdisaja i za vreme mirovanja, disajna aritmija ili povremeni osećaj nedostatka vazduha, osećaj nepotpunog udisaja, osećaj ograničenosti pokretanja grudnog koša (stešnjenost u grudnom košu), strah od zagušljivosti, otežano disanje kroz nos za vreme mirovanja i pri manjem fizičkom opterećenju, rinitis po tipu vazomotornog rinitisa, sklonost prehladnim oboljenjima, a u vezi s tim katar disajnih puteva, bronhitis, grip itd., suvi kašalj ili sa sluzi, suvoća u ustima ili u nosnom ždrelu,

178

hronični tonzilitis, laringitis, maksilarni sinuzitis, čeoni si-nuzitis, akutni emfizem pluća, intersticijalna pneumonija, bronhoektaze, spontani pneumotoraks, gubitak osećaj a mi­risa, različiti bolovi u grudnom košu, poremećaj u držanju tela, deformacija grudnog koša, otečenost iznad ključnjače (emfizema vrhova pluća) itd.

Srčano-vaskularni sistem i sistem krvotoka: tahi-kardija, ekstrasistolija, paroksizmalna tahikardija, spazam krvnih sudova udova, mozga, srca, bubrega, belančevine u mokraći, dizuretiČne pojave, nikturija i druge, hlađenje, zimogrožljivost udova i drugih delova tela, bolovi u predelu srca, stenokardija, povećanje ili smanjenje arterijskog pri­tiska, teleangiektazija, varikozno proširenje vena i hemo-roida, krtost krvnih sudova i kapilara, a u vezi s tim i krvarenje desni, česta krvarenja iz nosa itd., osećaj pulzacije u raznim delovima tela, pulzirajući šumovi u ušima, vas-kularne krize,infarkt miokarda, insult, povećano zgruša-vanje krvi, trombi (tromboflebitis), smanjenje alkalnih re­zervi krvi, elektrolitni poremećaji, eozinofilije, hiper- ili hipoglobulija, promene u krvi, smanjenje parcijalnog pri­tiska kiseonika u arterijskoj krvi u početnom stadijumu bolesti i suprotne promene na završnom stadijumu bolesti itd.

Sistem probave: smanjenje, povećanje i poremećaj apetita, suvišno lučenje pljuvačke ili suvoća u ustima, pore­mećaj ili gubitak ukusa, spazme jednjaka i želuca (bolovi u desnoj podrebrici, u podbradku itd.), kolitis (zatvori, pro-livi), diskinezija žučnih kanala, gorušica, često podrigivanje (recidiv, MŠ), muka, povraćanje, meteorizam, neki oblici gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu itd.

Koštano-mišićni aparat: slabost mišića, bizo fizičko zamaranje, podmukli bolovi u mišićima, grčenje mišića, najčešće grčenje mišića nogu (mišića listova nogu i mišića stopala), drhtavica raznih grupa mišića, pojačanje ili slab-

179

ljenje tomisa mišića, atrofija mišića, bolovi u cevastim kos­t ima itd.

Koža i sluzokoža: suvoća kože (ihtioza), pustulozne ospe (akne), kožni svrab, ekcem, psorijaza, sklonost glji­vičnim oboljenjima, bledilo kože sa sivom nijansom, akro-cijanoza, kvinkeovi otoci, pastoznost lica, ekcemski ble-faritis, cijanoza (modrenica) itd.

Poremećaji u razmeni: debljanje, mršavljenje, lipo-matoza, infektivni infiltrati, osteofiti i taloženje soli u zglo­bovima po tipu gihta (kostobolje), taloženje holesterina na koži (najčešće na obrvama), hipoksija tkiva, skriveni otoci, poremećaj tkivne razmene po tipu alergijskih reakcija itd.

Pre nego što započnemo izlaganje o metodi VLDD-a, preciziraćemo pomoću cifara s ta je duboko disanje.

Tabela 1.

UTICAJ D I S A N J A N A Č O V E Č I J E Z D R A V L J E

180

Primedba: FP - frekvencija pulsa u minuti; FD - frekvencija

disanja u minuti (broj udisaja i izdisaja); % CO - procenat sadržaja

ugl jen-dioksida u alveolnom vazduhu; AP - automatska pauza,

s p o n t a n o zadržano disanje posle izdisaja (najvažnija karakteristika,

pošto pri tim pauzama se ne gubi ugljenikova kiselina); KP - kontrolna

pauza zadržanog disanja posle srednjeg izdisaja do prve poteškoće; VP

- voljna pauza, zadržano disanje od prve poteškoće do granične (iz

pauze izlaziti češćim, ali ne dubokim disanjem, dišući kroz malo

zapušen nos); MP - maks imalna pauza, zbir KP i V P .

Navedena tablica prikazuje nivo stanja našeg zdravlja. Tako, na primer, ako vam je frekvencija pulsa (FP) 60 ud/min; frekvencija disanja (FD) - 8; automatska pauza posle izdisaja (AP) - 4; maksimalna pauza (MP) - 120 sek., to znači da kod vas sadržaj ugljen-dioksida u alveolama pluća iznosi 6,5 procenata i vi ste potpuno zdrav čovek. Ako su vaši pokazatelji iznad norme - vaše zdravlje je iznad prošeka. Ako su pokazatelji ispod norme - vi ste čovek koji duboko diše i vaše zdravlje je ispod normalnog nivoa. To je, u stvari, predpatološko stanje. Zavisno od toga, koliko ti pokazatelji odstupaju iznad ili ispod propisane norme — vi ste izvanredno izdržljivi ili bolesni.

Zdrav čovek diše na sledeći način: udisaj, izdisaj i automatska pauza (AP) koja nastaje spontano. Zatim se proces ponavlja. Butejko ceo metod svodi na to, da se obolelom čoveku, koji duboko diše, vrati automatska pau­za. Iz prakse je poznato da se automatska pauza obnavlja posle 3-godišnjih redovnih vežbi. Ona treba stalno da se k o n t r o l i š e - tada je uspeh zagarantovan.

Vežbanje prema datoj metodi: udobno šesti, leda is­pravljena, povući vrat naviše, mke staviti na kolena ali da se ne dodiruju. Tada se maksimalno opustiti i smiriti disanje i puis. Pri opuštanju posebno prekontrolisati opuštanje rame­na, ruku (posebno pregibe ruku i šake), lice (naročito mišiće oko očiju i čelo), noge (naročito stopala), mišiće grudnog koša, trbuha i dijafragme. Ako vam se za vreme vežbanja

181

mnogo naprežu leđa, naslonite ih na naslon, ali da budu uspravna.

Sad izmerite frekvenciju vašeg puis (FP), frekvenciju disanja (FD) i kontrolnu pauzu (KP). Još j ednom napo­minjem, da kontrolnu pauzu, tj. zadržano disanje posle običnog izdisaja treba zadržati do prve poteškoće. Ako to budete duže držali, dobićete netačne početne podatke. Tako, ako je vaša KP - 15 sekundi (norma - 60 sek.), 60 : 15 = 4, pokazuje da vi pri svakom udisaju udišete 4 puta više vazduha nego što je potrebno 4 2 . Sva ta merenja zapišite u svesku i dalje ćete prema njoj proveravati proces vežbanja.

Kad zauzmete odgovarajući položaj za vežbu, počnite postepeno da smanjujete dubinu disanja dovodeći je do prestanka disanja. Tom prilikom treba da se oseća blaži nedostatak vazduha. Spoljašnje disanje treba da bude nepri-metno. Smanjenje dubine disanja pomaže podizanje očiju naviše (podbradak se ne podiže) i blago napućivanje usna.

Postoje brojna uputstva za primenu metode VLDD-a, u kojima su date razne varijante vežbanja. Zato ću se osvrnuti nazvanični i zvor-časopi s „Priroda i čovek", br. 5 od 1989. u kojem je članak K. P. Butejka „Čišćenje disanjem".

Dubinu disanja treba smanjivati šest puta dnevno u 24.oo, 4.oo, 8.oo, 12.oo, 16.oo i 20.oo časova, od toga dva ciklusa u noćnim časovima. U svakom ciklusu pet poku­šaja (proba), a najbolje je vežbati tako da u toku pete minute već ne možete da dišete u izabranom režimu. Vreme probe

42 Zato, š to Butejko apsolutno ne uzima u obzir energijski aspekt disanja i sve svodi na ispiranje ugl jenikove kiseline iz organizma, to dolazi do raznih terminoloških obrtaja koji ne odražavaju s tvarnu suštinu disanja. Streljnikova uz ima u obzir s a m o energijski aspekt, ne upuštajući se uopšte u fiziologiju i ulogu ugl jenikove kiseline. R a d i toga se autor, izlažući m e t o d e m a k s i m a l n o pribl ižne originalu, koristi nj ihovim mislima, koje ne odražavaju stvarnost, ali vi treba o t o m e da budete upoznati .

182

se dalje povećava do 10 minuta. Kad ovladate tim ritmom pređite na drugi stepen i ponovo se trudite da još više smanjite dubinu disanja i dišite u novom režimu disanja u početku do pet, a zatim do deset minuta. Takvih stepena smanjivanja disanja je nekoliko. Da pređete s jednog režima na drugi možete samo u slučaju da ste potpuno savladali prethodni režim i da se ne vratite na prethodno disanje.

Prema tome, vi ste tokom 5 minuta (a kasnije 10) smanjivali dubinu disanja. Zatim izmerite KP. To je jedna proba. Dalje ponovo smanjujete dubinu disanja u toku 5 minuta i izmerite KP - to je druga proba, i tako redom do pet proba. Posle pete probe, završen je prvi ciklus vežbi koji je trajao 5 proba po 5 minuta, plus vreme potrošeno na KP i ukupno vreme jedne vežbe 30 minuta u slučaju 5-minutne probe i oko jednog sata u slučaju 10-minutne probe. Posle završene vežbe izmerite FP i FD.

Svaki ciklus (vežba) izgleda ovako: Prvi ciklus - u 24 sata (ponoć) FP = FD = KP = (tj.

podaci na početku vežbanja). T, = K P , = (T, — to je vreme probe koje je 5 ili 10

minuta, a KPj - kontrolna pauza posle probe). T 2 = K P 2 = T 3 = K P 3 = T 4 = K P 4 = T 5 = K P 5 = Sada još izmerite FP i F D . Drugi ciklus (vežbanje) je u 04.oo časa i sve se ponav­

lja. Vežbe u toku dana (24 sata) završavaju se proračunom KPs — aritmetička sredina izmerenih 36 KP u toku 24 sata. Tu cifru takođe zapisati u svesku i posle toga prema tim podacima pratiti dinamiku uspeha vežbanja.

Kriterij umi pravilnog vežbanja su: manji nedostatak vazduha na početku 5-minutne probe koji prelazi u veoma

183

izabranom režimu"); osećaj toplote s prelaskom na znojenje i čak znojenje; povećanje KJ? od jedne do druge probe iz dana u dan. Na samom početku vežbanja KP se može povećavati veoma sporo ili da stoji na mestu. To znači da organizam koristi ugljen-dioksid, koji se nagomilao za vre­me vežbanja, a nema ga dovoljno da bi se koncentrisao u krvi. Zato nemojte da mislite da nepravilno postupate, nas­tavite da vežbate i KP će početi polako da raste.

Takav program treba da sledite dok god ne postignete lako zadržavanje disanja do 60 sekundi. Posle toga možete vežbati 2 puta dnevno tokom godine dana. Vežbe treba da traju 1 sat: ujutro posle ustajanja i uveče pre večere. Posle godinu dana pređite na jednu vežbu u trajanju od 1 sata i to pre večere, a ujutro pro veri te lako zadržano disanje (KP) koje ne srne biti manje od 60 sekundi. Posle 0,5-1 godine prekidate vežbanje (a može se i produžiti) i radite sledeće: 1 - proverite ujutro KP, da ne bude niža od 60 sekundi i 2 — upražnjavajte lake fizičke vežbe koje pomažu nagomila­vanje ugljenikove kiseline u organizmu.

Ako vam KP ujutro počne da opada, obavezno utvrdite uzrok i otklonite ga. Ako KP i dalje opada, ponovo vežbajte prema već navedenim pravilima.

Na povećavanje dubine disanja, tj. smanjivanje KP uti­ču:

1. Hronični tonzilitis, holecistitis, apendicitis, bronhitis i pneumonija.

2. Sve što sadrži puno kofeina: kafa, kakao, čaj, čoko­ladne bombone.

3. Antibiotici, spazmatici i drugi slični lekovi. 4. Alkohol, nikotin i narkotici. 5. Hipodinamija (nedovoljno hodanje - bolest sedenja,

MŠ). 6. Toplo vreme, prekomeran boravak u sauni i druge

terapije u vezi sa toplotu. 7. Negativne emocije.

184

7. Negativne emocije. 8. Položaj očiju naniže. 9. Obilna i kombinovana ishrana. Belančevinasti pro­

dukti: meso svih vrsta (uključujući i ribu), jaja, mlečni produkti, takode agrumi i hleb s kvascem.

Nagomilavanje ugljen-dioksida u organizmu je stepe-nasto - svakih 5-7 dana (kod svakog je strogo individualno) KP se povećava za nekoliko sekundi. To su stepeni disanja za vreme kojih se ono smanjuje po dubini, a istovremeno se povećava količina ugljen-dioksida u organizmu. Ta pre­strojavanja u organizmu ispoljavaju se u vidu krize čišćenja, po Butejku - lomovi (preokreti). Prema tvrđenju Butejka treba da bude 8 lomova. Za vreme lomova, mogu se odrediti oboleli organi i sistemi. Sto su oni bolesniji (oštećeniji), lom je jači (kriza čišćenja i lečenja). Posebno su teški lomovi sa zaokruženim ciframa i savetuje se da se oni preskoče. Naj­teži je prvi lom zato što se prvo obnavlja kiselo-alkalna reakcija (KAR) krvi - to je velika negativna kriza. Sledeći lomovi su sve slabiji i slabiji. Jedan lom (preokret) može da traje od tri do šest nedelja. Sve zavisi od stepena oboljenja (oštećenja). Što pre otpočne lom, sledeći lomovi biće slabiji. Da bi brže došlo do loma treba nakratko držati noge u hladnoj vodi. Za vreme lomova, mogu da odreaguju mesta koja su davno zarasla. Na primer, opekotine iz detinjstva, mesta ranjavanja itd. Upamtite - bez lomova (krize čišćenja, lečenja i energijskih kriza) nema izlečenja. Sestomesečni lom je obavezan ako se dobro povećava KP.

Predvečerje lomova (krize) i simptomi samog loma (krize)

1. Slab san i bolesna želja za spavanjem. 2. Razdražljivost. 3. Plačljivost. 4. Smanjenje apetita.

185

5. Intenziviranje (komplikacija) svih hroničnih obo­ljenja.

6. Bolovi na ranije povredenim mestima (opekotine, posekotine, rane itd.).

7. Glavobolja. 8. Proliv. 9. Pojačano mokrenje. 10. Krvarenje sa sluzi ili služenje iz nosa i desni. 11. Pre početka loma, lakše je zadržavanje disanja nego

ranije — povećava se KP. 12. Mogu se javiti halucinacije. 13. Grčevi. 14. Muka, ponekad povraćanje. 15. Svrab kože. 16. Koprivnjača. 17. Ekcem. 18. Alergijska kijavica. 19. Smanjenje radne sposobnosti. 20. Bolovi u srcu. 2 1 . Šum u glavi, vrtoglavica i glavobolja. 22. Astma i kašalj. 23 . Jako mržnjenje nogu, i drugi simptomi zavisno od

oboljenja (oštećenja). Prema tome, na osnovu simptoma loma (krize) može se

utvrditi koji su organi i sistemi organizma oboleli (ošte­ćeni).

1. Ako je narušen san, javlja se glavobolja, razdraže-nost, plačijivost itd. - veoma je oštećen nervni sistem.

2. Muka, gorušica, povraćanje - obolela jetra. 3. Halucinacije, ako je oštećena psiha. 4. Grčevi - nedostatak vitamina grupe B. 5. Kašalj - hronični bronhitis. 6. Bolovi u srcu, šum u glavi, astma itd. - oštećen srčani

vaskularni sistem.

186

7. Ako mrznu noge - oštećeni krvni sudovi nogu.

8. Ako se pojačava a s t m a - o š t e ć e n e su bronhije i pluća.

Saveti Konstantina Pavloviča Butejka pomoći će vam da normalno savladate lomove (krize čišćenja i druge krize).

1. Ništa se ne bojte, sve će proći i neće se ništa loše desiti. Na primer, mnogi bolesnici se uspaniČe kad ugledaju šlajm (sluz) i crne, sasušene komadiće neprijatnog mirisa -čiste se bronhije. Ili ne mogu da zaspu ili nemaju apetit, plaču, nesnalažljivi su itd. - kad prođe lom (kriza), sve se normalizuje.

2. Čim uočite da kod vas započinje lom, odnosno usled već navedenih situacija i komplikacija počinje da vam opa­da K P , odmah preduzmite mere za održavanje KP: a) ura­dite još jednu probu uz vežbu; b) ako se veoma teško ostvaruju zadržana disanja - parite noge u toku vežbi i ne pregrejavajte ih do znojenja. Možete popiti 200-250 grama vruće vode u toku 10-15 minuta, a zatim posle 15-20 minuta počnite da vežbate. Možete primeniti i tople kupke, oprati glava vrućom vodom, stavljati obloge od slačice na grudi, trljati grudi toplim rukama (posebno za vreme kašljanja).

3. Ako imate veliku krizu, iako ste preduzeli propisane mere i ne možete da održavate raniji nivo KP, ne uzbudujte se, uradite još jednu-dve vežbe preko norme s ciljem da pojačate nagomilavanje ugljen-dioksida i kiseonika u orga­nizmu.

4. Ako vam se ne jede - ne prisiljavajte sebe da jedete, ali zato pijte više tečnosti da biste ispirali šljaku.

5. Za vreme krize strogo sledite principe pravilne ishra­ne i potpuno isključite produkte koje smo prethodno naveli.

6. Za vreme krize naročito je jak kašalj (intenzivira se bronhitis), nastojte da ga umirite po svaku cenu: trljajte nosnu kost, trljajte grudi toplom rukom, stavljajte obloge od slačice i dr.

187

7. Više hodajte na svežem vazduhu, ali ne spavajte i ne ležite. Ako postane neizdržljivo, odspavajte 30-35 minuta i ponovo hodajte i redovno upražnjavajte disajne vežbe.

Za vreme vežbanja, prema metodi Butejka, oseća se nedostatak kalijuma, kalcijuma i natrij uma u organizmu. Njih treba obavezno nadoknaditi konzumiranjem hrane, ko­ja u većoj količini sadrži navedene mikroelemente. Te pro­dukte konzumirajte 10 dana, a zatim pauzirajte 10 dana. 1, obratno, kad se u organizmu pojavi suviše kalijuma, nastaje kijavica. U toku jednog ili u toku dva dana ne konzumirajte produkte koji sadrže kalijum 4 3 .

Butejko je izvrsno ovaplotio zavete drevnih mudraca: „Pre nego što počneš da lečiš drugog, izleči se sam. Pre nego predložiš nešto drugom, isprobaj to na sebi". Saznanja, do kojih je on došao, veoma će biti korisna, naroČjto u praksi, ljudima koji će primenjivati i druge metode disajnih vežbi.

U zaključku navodim dva primera lečenja pomoću VLDD-a koja je iz sopstvene prakse opisao K. P. Butejko.

Prvi p r i m e r . Bolesnik S. N., star 40 godina, mehanički inženjer, ranije majstor sporta u klizanju, hospitalizovan hitnom pomoći 08.06.1980.god. s dijagnozom: atopična bronhijalna astma, učestali napadi, astmatiČno stanje, sr­čane i plućne mane Il-III stepena, hormonalno zavisan, polialergija na mirise i lekove: seduksen, korglikon itd. Zali se na astmu zbog koje se, pretežno noću i pri najmanjem fizičkom opterećenju, javljaju 10-15 teških napada gušenja, jak kašalj s teškim iskašljavanjem šlajma, astma za vreme mirovanja, znojenje, slabost, lupanje srca, loš san, meteo-labilnost, osećaj straha, razdražljivost. Boluje od aprila 1976. - dok je bolovao od gripa, primio je venozno injekciju poliolukina, posle koje je došlo do pojave prvog teškog napada gušenja - astmatično stanje trajalo je dva meseca.

188

Od prvih dana oboljenja primao je prednizolon do 60 mg, hidrokortizon 300 mg, a zatim polkartolon 32 mg dnevno. Dana 12. 8. 76. izvršena operacija korena na levom plućnom krilu, posle koje se stanje pogoršalo. Od 13. 9. do 30. 12. 76. bio je u alergijskom odeljenju oblasne bolnice u gradu Novosibirsku s dijagnozom: Čvorni periarteritis, predakutno progresivno stanje sa sindromima bronhijalne astme, pre-luritis, koronaritis i žarišnim promenama u miokardu, nefri-tis, neuritis, oštećenje želudačno-crevnog trakta, kaheksija. U bolnici je utvrđeno da je invalid II, a zatim I grupe. Bolesnik je kasnije lečen 15 puta u stacionarima, ali bez-uspešno. Specijalistička ispitivanja i lečenje kod alergologa nisu obavljena zbog njegovog teškog opšteg zdravstvenog stanja. Poslednje ispitivanje započeto je 04. 6. 80. godine, kad je zbog napada gušenja 6 puta dnevno pozivao hitnu pomoć. Bio je hospitalizovan u astmatičnom stanju 11 .6 . 80. godine, osim jake terapije (bronholitici, lekovi za srce, hormoni, sedativi) bolesnik je u toku noći, bez kontrole, obavio dve potpune inhalacije s astmopentom i novodri-nom. Zdravstveno stanje se znatno pogoršalo i pozvana je ekipa za reanimaciju. Bez obzira na to što su preduzete reanimacione mere nije se mogla potpuno otkloniti astma. Dana 12. 6. 80. godine na bolesniku je primenjen način VLDD-a. Svi medikamenti, osim prednizolona, zamenjeni su, doza prednizolona, koju je bolesnik redovno upotreb­ljavao poslednje 3,5 godine (35 mg dnevno), duplo je sma­njena. Prilikom pregleda stanje bolesnika je bilo teško, izrazita astma u stanju mirovanja uz učešće dopunske disaj­ne muskulature. Bolesnik je zauzimao nužni položaj, hrop-tao je pri disanju i disao kroz usta, cianoza usna, grudni koš raširen u donjem delu i fiksiran pri udisaju, frekvencija disanja - 32 u minuti. KP - 2-3 sekunde. Metodu VLDD-a odmah je prihvatio, i posle 2-3 minute kašalj i napad gušenja su prestali, smanjilo se lupanje srca i poboljšalo se opšte

189

43 Slatko voće i povrće.

stanje organizma. Odmah je primenjena ventilaciona proba: duboko disanje (12 udisaja za 30-40 sekundi) izazvalo je kašalj i napad gušenja, telesnu drhtavicu, učestalo lupanje srca, koji su nestali za 2-3 minuta pri ponovljenoj metodi VLDD-a. Na taj način, proba je bila pozitivna i specifična, potvrdivši zavisnost bronhospazmi, kašlja i lupanja srca od hiperventilacije. Bolesnik se dalje naučio da samostalno otklanja napade kašlja i gušenja. Napadi su prestali od prvog dana otklanjanja hiperventilacije i potreba za medikamen-tnom terapijom je potpuno otpala. Smanjene doze pred-nizolona privremeno su zadržane. Prvi put za nekoliko po-slednjih meseci bolesnik je bio znatno aktivniji, s lobodno se šetao po hodniku i penjao po stepenicama na 3. sprat. Dru­gog dana vežbi, kad se nivo C 0 2 povećao sa 24,4 na 31,5 mm ž. St., a KP sa 3 na 12 sekundi, uočeni su simptomi reakcije izlečenja: glavobolja, povišena temperatura do 39° koja je trajala 4 sata. To je bilo propračeno obilnim lu­čenjem šlajma - sluzi (do 150 ml), čepićima i tegobama. Šlajm je izlazio lako, bez naprezanja. Smanjio se apetit, pojačala se žeđ i lučenje gorke lepljive pljuvačke koja je mirisala na ranije primenjivane lekove. Učestali su mokre­nje i stolica. Te pojave su trajale 24 sata, posle toga stanje se poboljšalo. Normalizovao se san, apetit, prestalo je ubrzano lupanje srca, prestala je astma, prestao kašalj, otklonjena slabost i prestalo znojenje. Osmog dana, kad se nivo C 0 2

povećao sa 31,5 na 37,5 mm ž.st., a KP se povećala do 20-30 sekundi, uočena je povratna reakcija čišćenja: bolovi u mišićima, ponovo je izlazilo mnogo šlajma; ispoljavanje reakcije trajalo je kraće, nego prvi put. Desetog dana hospi­talizacije otpušten je s odeljenja sa znatnim poboljšanjem. Fizički je aktivan. Sposoban za rad. U narednom periodu posmatranja, preko 1,5 godine dana, uočeni su redi napadi bronhijalne astme koji su bili u vezi s prekidom kontrole disanja i putovanja na južnu obalu Krima.

190

D r u g i p r i m e r . Bolesnik Š., star 6 godina. Došao je na ambulantno lečenje metodom VLDD-a 19. 11. 1980. s dija­gnozom: težak oblik atopičke bronhijalne astme, , astma-tički status, plućne i srčane mane, vazomotorna rinopatija, polialergija. Zali se u vezi s astmom, zbog koje se, pretežno noću i posle najmanjeg opterećenja, javljaju 6-7 teških na­pada gušenja dnevno (24 sata), jak kašalj s otežanim iska-šljavanjem šlajma koji ponekad izaziva povraćanje, astma pri fizičkom opterećenju, kijavica, znojenje, zimogrožlji-vost, slabost, loš san, razdražljivost, plačljivost, kožni svrab i zatvori. Kad je bio star tri meseca, oboleo je od astme. Teški napadi gušenja i astmatično stanje trajali su nekoliko dana pa i nedelja. U toku 6 godina života 18 puta je bio na stacionarnom lečenju u specijalističkim odeljenjima, od toga 5 puta - u reanimacionim odeljenjima. Urađeno mu je 10 bronhoskopija. U poslednjoj bronhoskopiji, posle ftoro-tanske narkoze, bolesnik je zapao u krajnje teško stanje i priključen je na aparat za veštačko disanje. Celu 1979. godinu proveo je lečeći se u stacionaru. Primenjena terapija, između ostalog i hormonalna terapija, nije postigla željeni efekat i remisiju za sprečavanje napada gušenja. Osim obič­ne terapije, bolesnik je bez kontrole koristio 4 inhalacije u trajanju po 15-20 minuta (novodrin, euspirin, alupent, sal-bumator). Uočeno je da bolesnik ne podnosi interferon, albucid, ftorotan, sobnu prašinu, miris jele (smreke), grož­đe, jabuke, paradajz, sajre (vrsta ribe), bakalar i druge pro­dukte. Pri pregledu konstatovano je : srednje teško stanje, hrapavo disanje i kroz usta, uz učešće pomoćne muskula­ture. Grudni koš raširen naročito u donjem delu, na svim plućnim poljima masa suvih i vlažnih hroptanja, frekvencija disanja - 30 u minuti. KP - 3 sek., puis - 118 otkucaja u minuti, tahikardija, tonovi prigušeni. Metodu VLDD-a je odmah prihvatio i posle 10-15 minuta otklonio astmatično stanje. Duboko disanje (12 udisaja za 39-40 sekundi) iza-

191

Tabela 2.

S A D R Ž A J K I S E O N I K A I U G L J E N - D I O K S I D A U A L V E O L N O M V A Z D U H U U O D N O S U N A P O V E Ć A N J E Z A P R E M I N E

D I S A J N I H P U T E V A

T a b e l a 3 .

O D G O V A R A J U Ć E P O V E Ć A N J E Z A P R E M I N E D I S A J N I H P U T E ­V A P O P A R C I J A L N O M P R I T I S K U K I S E O N I K A U O D N O S U N A

N A D M O R S K U V I S I N U

192

zvalo je kašalj, zapušenje nos, napad gušenja i pojačano lupanje srca. Simptomi prouzrokovani hiperventilacijom nestali su za 5-7 minuta pri ponovljenom smanjenju disanja. Na taj način proba je bila pozitivna i specifična i potvrdila da bronhospazma, kašalj, zapušen nos i lupanje srca zavisi od hiperventilacije. Dete je od prvog dana naučilo da samo­stalno zaustavlja napade kašlja i kijavicu. Napadi su bili redi (1-2 puta dnevno) i lakši, rede se uzimali lekovi. Šestog dana prestali su napadi gušenja i bila je nepotrebna terapija lekovima. Bolesnik je postao aktivniji, prvi put je u životu slobodno hodao u sobi, penjao se stepenicama na 3. sprat, šetao po ulici. Šestog dana lečenja, kad se KP povećala sa 3 na 9-10 sekundi, a nivo C 0 2 u alveolama povećao od 27,3 do 31,8 mm ž.st., uočena je reakcija za izlečenje u vidu sla­bosti, glavobolje, smanjenja apetita, lučenja gorke lepljive pljuvačke sa zadahom, povraćanja, učestalog mokrenja i defekacije. S kašljem je obilno izlazio gust lepljivi šlajm. Te pojave trajale su 24 sata. Bolesniku nije bila potrebna do­punska terapija, a zdravstveno stanje se poboljšalo. No-rmalizovao se san, apetit, nestali su astma, znojenje i sla­bost. Četrnaestog dana lečenja, kad se nivo C 0 2 povećao sa 31,8 na 35,6 mm ž.st. i KP do 20 sekundi, uočena je druga reakcija izlečenja: nastali su bolovi u mišićima celog tela, obilna lučenja iz nosa, temperatura 37,6-39,7° i ponovo je izlazilo mnogo šlajma. Ti simptomi su trajali oko 7 dana. Pri dostizanju KP 30-40 sekundi, prestala su klinička ispo-ljavanja alergije i neprijatni mirisi. Prvi put, posle 6 godina života, u njegovoj kući je postavljena jelka čiji miris on nije podnosio. Posle lečenja, šetao je u svim vremenskim uslovima, po nekoliko sati dnevno i primenjivao vodene terapije. Na posmatranju je 4 godine. Za to vreme nisu uočene komplikacije bronhijalne astme, alergijske reakcije i prehladna oboljenja, poboljšalo se opšte zdravstveno stanje i potpuno su nestali napadi gušenja.

193

Disanje kroz cevčicu. Ovu metodu predložio je Anton Galuzin. Suština disanja kroz cevčicu sastoji se u tome da se poveća štetan prostor (vidi poglavlje „Opšti podaci o disa­nju") disajnih puteva na osnovu cevčice određenih dimen­zija. U slučaju povećavanja zapremine disajnih puteva, tj. dužine cevčice, koncentracija kiseonika i njegov parcijalni pritisak u alveolnom vazduhu (a preme tome i u krvi) opada, a ugljen-dioksida raste. Opadanje parcijalnog pritiska ki­seonika uočljivo je s povećavanjem nadmorske visine. Veli­čina tog opadanja može da se uporedi s nadmorskom visi­nom (tabela 3).

Dakle, pri disanju kroz cevčicu (dopunsko štetno pros­transtvo — DSP) može nastati parcijalni pritisak koji je srazmeran bilo kojoj zadatoj visini. Ipak, za razliku od stvarnog boravka na visini, nedostatak kiseonika biće pro-praćen povećanjem sadržaja ugljen-dioksida.

Za povećavanje zapremine disajnih puteva (PZDP) ko­riste se cevčice unutrašnjeg prečnika 30 mm i dužine 42,5; 99,5; 156; 227; 284 i 355 cm. Shodno tome zapremina cevčica je 300, 700, 1100, 1600, 2000 i 2500 ml.

Pod istim uslovima obavlja se i disanje po metodi Bu­tejko, samo se stavlja maska s cevčicom. Na samom po­četku treba osloboditi pluća od preostalog vazduha, i zato treba uraditi nekoliko izdisaja pri kraćem udisaju koji ne srne biti dubok. Kroz cevčicu treba lagano disati i normalno. Količina kiseonika se smanjuje zbog pogoršane ventilacije pluća, dok se količina ugljen-dioksida povećava. Taj proces se dalje stabilizuje i zavisi od dužine cevčice, a čovek je na strogo izabranom režimu apsorpcije ugljenikove kiseline i kiseonika.

Anton Galuzin sam je vežbao jednom dnevno, ujutro, počevši vežbu u trajanju od 5 minuta. U početku je dužina cevčice bila 0,8 metra. Vreme disanja svakodnevno je pove­ćavao za 1-2 minute, i postepeno produživao cevčicu. Pri

194

disanju nije primenjivao nikakve voljne napore. Ritam di­sanja menjao se samostalno. Svakako, da bi se sama od sebe pojavila želja za zadržavanjem disanja. Sad mu je ritam disanja 4-6 u minuti. Samo disanje je veoma lako, prijatno i neprimetno. Sad vežba po 30 minuta, dužina cevčice j e - 2 , 3 metra.

Posle 3,5 meseca takvih vežbi prestala je glavobolja, povećala se umna radna sposobnost i prestala su osećanja koja su zavisila od vremenskih uslova. Primetno mu se povećala fizička radna sposobnost, a istovremeno smanjila potreba za hranom, a s tim u vezi i posebna potreba da konzumira meso. Nestao je hronični dermatitis. Anton Ga­luzin je veoma zadovoljan s tim disanjem koje pospešuje zdravlje, zadovoljstvo i radost. Vi ga možete, takođe, prak-tikovati prilikom gledanja televizijskog programa.

Disanje embriona. To je drevni način disanja koji nema nedostatke dva prethodna savremena načina disanja. Njegovu primenu upravo je preporučio Isus Hristos. U tom disanju odlično se kombinuju oba faktora: zasićenje orga­nizma kiseonikom i maksimalna upotreba slobodnih elek­trona. Zato ja, od navedenih metoda disanja, preporučujem da se primenjuje ova varijanta.

S ciljem da biste postigli željeni cilj vežbajte 30-50 minuta, 3-4 puta dnevno. Na primer, u 06.oo, 12.oo, I 8 . 0 0 i 2 4 . 0 0 . Naravno, treba započeti s 5-minutnim vežbanjem i postepeno ga povećavati do navedenog vremena.

Tehnika izvođenja vežbe: šesti pravo, leda uspravna, oči zatvoriti. Vazduh udisati polako kroz nozdive, tako lagano da ne srne da se čuje nikakav šum, a udisaj prekinuti kad počne da se širi grudni koš. Zatim zadržati disanje s to je moguće duže, a u krajnjem slučaju toliko vremena, koliko je potrebno da odbrojite od 1 do 120. Posle toga potpuno izdahnuti vazduh kroz usta (bolje je kroz nos) i tako lagano, da se labudovo pero, okačeno ispred lica, ne pomeri. Zatim ponovo sledi udisaj, zadržavanje i izdisaj, itd.

195

Teorijski cilj tog proces je da se vratite na disanje slično plodu u utrobi majke, pri kojem embrion stalno raste i ništa ne gubi. Idealno bi bilo zadržano disanje za vreme koje je potrebno da se odbroji od jedan do hiljadu, jer vazduh obnavlja i oživljava čovečiji organizam.

Vazduh treba da bude živ, a ne mrtav. Tu vežbu upra-žnjavajte između ponoći i podneva. U tom periodu vazduh je živ - jatig. Između podneva i ponoći j e - j l n .

Čovek, koji primenjuje izabranu disajnu vežbu, mora da bude vegetarijanac. Osim obnavljanja organizma, kako ka­žu drevni mudraci, to disanje pomaže odvraćanju misli i ima za posledicu dobru koncentraciju uma. Ono donosi zdravlje i potpuno spokojstvo.

M E T O D IZBORA „DISAJNE P R A N E "

Pod metodom „disajne prane" podrazumeva se proces apsorpcije i raspodele slobodnih elektrona u organizmu pomoću disanja. Da bi se postigao taj cilj, najbolje pomažu tri metode disanja: „metod Streljnikove", varijanta joginog disanja „Satnam" i „Bhastrika-pranajama' ,.

METOD A. STRELJNIKOVE

Aleksandra Nikolajevna je nekad i sama bila glumica i pevalaje. Zatim je izgubila glas i lečila je majka Aleksandra Severova, pedagog za oblikovanje glasa koja je uspešno odabrala disajne vežbe. Aleksandra Nikolajevna sistema-tizovala je te vežbe i tako je nastala gimnastika disanja Streljnikove. Kad je dobila diplomu pedagoga-vokaliste počela je da radi s pevačima. Povratila im je glas, vežbala s njima pevanje pred nastupima i obnavljala intonaciju. Zatim

196

je uočila, da se organizam leci zajedno s glasom, a naročito organi za disanje. Stoga je počela da prima obolele ljude. Slava o neobičnoj gimnastici disanja i o čudotvornoj lekarki pročula se u Moskvi i prenela po celoj zemlji. Streljnikova je, početkom sedamdesetih godina, patentirala svoj metod gimnastike disanja i počela zvaniČno da leci astmatičare.

Sta predlaže Streljnikova? „Naš predak je stalno miri­sao vazduh: „Ko može da me pojede? Koga mogu da pojedem?", kao što rade sve divlje životinje, inače ne bi preživele. Miris vazduha može da uputi na skrivenog ne­prijatelja ili na dobitak. I mi uvežbavamo udisaj predaka -prirodni udisaj ograničene aktivnosti. Izdisaj se obavlja spontano... naš udisaj mora da bude uznemiren ' .

Njen metod disajnih vežbi nazvala je „paradoksalna gimnastika disanja" koji se svodi na četiri pravila.

Prvo pravilo. Mislite: „Miriše na garež! U z b u n a ! " I ne udišite glasno da biste se čuli u celoj sobi, već mirišite vazduh kao kad pas njuši trag životinja. Ukoliko prirodnije, utoliko bolje. Udišući, ne trudite se da se nadimate iz sve snage - to je velika greška - uvlačiti vazduh da biste ga što više udahnuli. Udisaj mora da bude kratak i aktivan. Mis­lite samo o udisaju. Imajte stalno na umu da se udisaji istovremeno obavljaju s kretanjem. Izdisaj - rezultat udi­saja. On je po prirodi slabiji od izdisaja.4 4 Vežbajte aktivan udisaj i spontano pasivan izdisaj, jer oni održavaju prirodnu dinamiku disanja.

Drugo pravilo. Ne nastojte da izdisaj posle udisaja nestane kako hoće i kad god hoće - bolje kroz usta, nego kroz nos. Ne pomažite mu. Mislite: „Miriše na garež! Uzbu­n a ! " I izdisaj će spontano nestati. Oduševljavajte se udisa­j ima i kretanjem, i sve će proći; s to je aktivniji udisaj, lakše će proći izdisaj. Nemoguće je napumpati automobilsku gu-

44 U stvarnosti je obratno, pročitajte teorijski deo o disanju.

197

mu i dr., ako se dejstvuje na osnovu principa: pasivan lagan udisaj, aktivan lagan izdisaj. Shodno tome, nemoguće je po tom principu napuniti vazduhom najsitnije disajne puteve pluća. 4 5 A u živoj prirodi sve što se ne koristi - odumire.

Treće pravilo. Naduvajte pluća, kao što se pumpaju gume, u ritmu pesama i plesova. Sve fraze pesama i plesova izvode se s 8, 16 i 32 takta. Ovaj proračun je fiziološki logičan. Dok uvežbavate pokrete i udisaje, brojite do 4 i 8, a ne do 5 i 10. Dosadno je brojati u sebi - pevajte. N o r m a sati - 1000-1200 naših udisaja, a može i više - 2000 (za obolele od infarkta - 600).

Četvrto pravilo (veoma važno). Uzastopno uradite to­liko udisaja, koliko možete lako da uradite u datom momen­tu. U teškom stanju - po 2, po 4, po 8 udisaja, sedeći ili ležeći; u normalnom - stojeći po 8, 16, 32 udisaja. Poste­peno postignite 1000-1200 udisaja. Što se lošije osećate, to se više bavite gimnastikom , ali se češće odmarajte. Uradite 4000 udisaja dnevno, ali ne odjednom, to je dobra norma za ozdravljenje.

Streljnikova dalje preporučuje da se nozdrvama povrati prirodna pokretljivost. Radi toga predlaže sledeću vežbu:

Stav stojeći, ruke niz telo, noge raširene u širini ramena: radite kratke udisaje kao da primate injekciju, ušmr-kavajući glasno nosem. Ne stidite se zbog zvuka. Primo­rajte nozdrve da se spoje u momentu udisaja. Mi stežemo gumenu krušku, da bi iz nje prsnulo. Tako isto treba stegnuti stranice nosa, da bi ubrizgali vazduh u telo.

Vežbajte po 2, po 4 udisaja zaredom. Stotinu udisaja. M o ž e i više, da biste osetili da se nozdrve pokreću i da vas slušaju.

Da biste lakše shvatili našu gimnastiku, uradite sledeću vežbu: Koračajte u mestu i istovremeno sa svakim korakom

45 To j o š j e d n o m potvrđuje da Streljnikova apsolutno nije shvatila m e h a n i z a m izlečenja na osnovu sopstvenog metode.

198

- udisaj. Desna-leva noga, desna-leva, udisaj-udisaj. A ne udisaj-izdisaj, kao u običnoj gimnastici.

Posle toga preporučuju se pokreti glavom: 1. Zaokreti. Okrečite glavu udesno-ulevo u ritmu ko-

račanja. I istovremeno sa svakim okretanjem - udisaj no­sem. Kratak, kao injekcija, šuman - da se čuje u ćelom stanu. Prvog dana po 8 udisaja uzastopno. Ukupno 96 udi­saja. Može i dva puta po 96 udisaja.

2. „Uši". Klimajte glavom, kao da nekome govorite: ,,Aj-aj-aj, kako vas nije st id!" Trudite se da ne pokrećete telo. Radi druga grupa mišića. Desno uvo ide prema desnom ramenu, levo - prema levom. Ramena su nepokretna.

3. „Malo klatno". Klimajte glavom unapred-unazad, udisaj-izdisaj. Mislite: „Odakle miriše na garež? Odozdo? Odozgo?"

„ U š i " i „malo klatno" uradite najmanje po 96 udisaja za svaki pokret, po 8, 16 ili 32 udisaja zaredom koliko god možete lako da uradite. Može i dve stotine - 192 udi-saja-kretanja glavom pri svakom udisaju. Mislite: „Primo­ravam nozdrve da se pokreću, kao nikad do sada, da se slepljuju u momentu udisaja".

Posle razgibavanja počinje se s glavnim pokretima (slika 31).

/. „Mačka". Setite se mačke koja se prikrada da bi uhvatila vrapca. Ponavljajte njene pokrete - malo čučnuvši , njišite se Čas udesno, a čas ulevo. Telesnu težinu prenosite Čas na desnu, čas na levu nogu u ritmu njihanja. Ljut i to udišite vazduh zdesna, sleva, u ritmu koraka. Uradite dva puta po 96 udisaja. Može i više. Ta vežba ponekad zau­stavlja napade astme. Ako se loše osećate, vežbu raditi sedeći.

2. „Pumpa". Uzmite u ruke savijene novine ili štapić i izvodite pokrete kao da pumpate automobilsku gumu. Udi­saj - u drugoj polovini naklona. Završen naklon - završen

199

Slika 31 - Glavni pokreti gimnastike disanja Streljnikove metode.

200

udisaj. Pošto su nakloni kao opruge, ne savijajte se do kraja. Ponavljajte udisaje često, ritmično i lako istovremeno s naklonima. Sto više nakloni podsećaju na pumpanje gume, to su bolji rezultati. Tako treba raditi 3-4 puta dnevno. Uradite taj p o k r e t - udisaj još više, nego sve ostale: 3,4 i čak 5 puta dnevno, po 96 za jednu vežbu. Udisaj, kao injekcija, trenutan. Od svih naših pokreta-udisaja, taj udisaj postiže najbolje rezultate. On zaustavlja astmatiČni napad, srčani napad i napad jetre zato što se iz nje ispumpava suvišna žuč, koja izaziva taj napad. Za vreme napada, uradite taj pokret — udisaj po 2, po 4 udisaja zaredom sedeći udobno na kraju stolice. Oduprite se nogama o pod, a rukama o kolena i pumpajte vaše žive gume u ritmu pulsa, da biste ih spasili od gušenja. Ne usporavajte to, ali se češće i duže odmarajte, nego kad se bavite gimnastikom u normalnom stanju.

Streljnikova je uočila jednu karakterističnost: kad nešto boli - šesti, sagnuvši se. U slučaju srčanog napada ili napada astme, glavobolja i drugih bolova - savijamo se unapred, sedimo sagnuti. Bolovi su različiti, a zaštita je jedna - naklon unapred. To nije slučajno, već je to instin­ktivno samoodržanje. 4 6

3. „Obuhvati ramena". Pluća imaju dva obimna ku-pasta krila. Uska pri vrhu, a šira u osnovi. Shodno tome, ako vi udišući, širite ruke — vazduh prodire ka uskim vrhovima. Ako obgrlite ramena - vazduh povećava zapreminu pluća od njihovog vrha do osnove i ne izobličuje ih.

Podignite ruke u visini ramena. Okrenite dlanove prema sebi i postavite ih ispred grudi nešto niže od vrata. Zamah­nuti ruke u susret jedne drugoj tako, da leva ruka obgrli desno rame, a desna - levo pazuho, to jest ruke pokrećite paralelno u odnosu jedne na drugu u ritmu koraka za šetnju i

46 Instinkt samoodržanja ispoljava se u sabijanju hronalnog polja, koje, sabijajući se, ublažuje bol i obnavlja strukturu.

201

istovremeno strogo sa svakim zabacivanjem ruku ponav­ljajte kratke udisaje. Zamišljajte: „Zatvaram tamo gde se bolest raširila". Uradite 2 puta po 96 udisaja.4 7 Uzastopno toliko, koliko ih možete lako uraditi. Zamišljajte: „Ramena pomažu udisaju".

4. „ Veliko klatno". To je kombinacija pokreta kojom se postižu najbolji rezultati - „ p u m p e " i „obuhvati ramena" . U ritmu koraka — naklon napred, ruke ispružene prema zemlji — udisaj, naklon nazad, ruke podižu ramena — takode udisaj. Napred-nazad, udisaj-udisaj, tik-tak, tik-tak, kao živo kla­tno. Uradite 2 puta po 96, otpočinjući kretanje — prvih stotinu od „pumpe", drugu - od „obuhvati ramena".

Završna objašnjenja Aleksandre Nikolajevne o njenoj gimnastici: „Na osnovu 40-godišnje prakse znam: naša gimnastika smanjuje uznemirenost i normalizuje pritisak i temperaturu. Pri povišenoj temperaturi bavite se gimnas­tikom ležeći ili sedeći, pri normalnoj — stojeći.. Ako imate više od 60 godina — oprezno: po 8 udisaja zaredom, a ako vam je manje godina, slobodno se bavite gimnastikom i merite temperaturu. Ona će se normalizovati posle svakog pumpanja, spuštajući se za 0,5°, ako je temperatura ispod 39° odnosno, 0,3° ako je temperaUira veća".

Pumpanje—jedina nada pri otoku pluća. Ono odlično utiće na štitastu žlezdu i sastav krvi; kod dijabetesa sma­njuje procenat šećera, a kod leukemije povećava procenat hemoglobina, pri čemu neuobičajenom brzinom. Njena pri­mena je veoma uspešna i kod tuberkuloze. Oprezno treba da ga primenjiiju samo teški srčani bolesnici. Početi od 600 udisaja u toku jednog vežbanja, zatim 800, 1000, 1200 itd.

Kod 4-5. vežbe lako se radi 2000 udisaja. Ako vam je teško, znači da negde grešite. Tražite grešku. To se najčešće

47 Ja bih svetovao da se uradi 108 puta i da se bazira na delj ivom broju od: 99, 8 1 , 72, 63. 54, 45, 36, 27, 18, 9, 108 - sveti broj, a njegov delitelj - 9, u kojima je aktivirana magija cifara.

202

dešava kad težite da udišete - uzimate više vazduha. Ne­mojte to da radite. Baveći se gimnastikom ljutite se na bolesti, ljutite se na svoju slabost i one će nestati. Upamtite: udisaj - ne zapreminski, već aktivni.

Ako vam se posle 15-20 minuta vežbanja pojavi astma -ne plašite se. Nastavite s vežbanjem, ali ne uradite 960 udisaja (u toku jedne vežbe), već upola manje. Odmor 15-20 minuta, pa — drugu polovinu. Astmu zaustavite pokretima glave, „ p u m p a " i „mačka" po 2, po 4 udisaja zaredom i produžite da se borite, jer je naša gimnastika jača od bolesti.

Komentar. Mehanizam dejstva disanja po Streljniko-voj opisan je u časopisima na primitivnom, skoro dečijem nivou s upotrebom reči „očigledno". Ja sam u svom izla­ganju posebno naglasio zadebljanim slovima te reči koje odražavaju samu suštinu tog metode. I - Kratki, kao injek­cija, udisaji, glasno ušmrkavajući nosem s jakim akcentom za mi risanje. Upravo takvo disanje omogućuje da se pro­pusti najveća količina vazduha kroz nos, da se nadražuju mirisna polja i reguliše dejstvo na ceo fennentacioni čo­večiji aparat. 2 - Udisaji kratki i urađeni sa skupljenim grudnim košem ne dozvoljavaju da se ispira ugljen-dioksid - on se nagomilava u organizmu, normalizuje unutrašnju sredinu radi obavljanja bioloških reakcija. 3 -Pokret ima stimuliše se stvaranje ugljen-dioksida i dopunjava orga­nizam energijom - slobodnim elektronima koji se aktiviraju i dospevaju u akupunkturni sistem zbog rada mišića. Upra­vo ti efekti i obezbeđuju pumpanje organizma energijom o kojoj govori Streljnikova.

Krečući se i obavljajući takvo disanje - čovek podseća na dinamo-mašinu, u kojoj su ruke i trup rotor, a sopstvena aura — stator; krv - rotor, a telo u kojem je zamrznuto magnetno polje - stator. I kao posledica, što je više takvih kretanja-disanja -više je i energije u organizmu što i po­tencira Aleksandra Nikolajevna. Vazduh pri tome treba da

203

struji kroz nosnu šupljinu, a to je potpuno fiziološki oprav­dano i približava nas disanju kao u novorođenčeta, koje diše 40-55 puta u minuti, a u vazduhu, koji izdiše, sadrži više kiseonika i manje ugljenikove kiseline, što ukazuje na lošu ventilaciju pluća (za stvaranje veće koncentracije ug­ljen-dioksida u plućima) i aktiviranje mirisnih recepto-ra-pobudivača hipotalamusa i limbičkog sistema koji regu-lišu hranljivu „pranu".

JOGINO DISANJE „Sat-nam " (slika 32).

To je poseban način disanja, koji se primenjuje u Kun-dalini-Jogi radi pobuđivanja energije. Mene je zapanjila prefinjenost tog metoda i njeni brojni efekti.

Vežbanje: sedite na pete, ispružite ruke iznad glave, a ramena da vam pokriju uši (slika 32a). Ukrstite sve prste osim kažiprsta. Kažiprsti treba da stoje uspravno (slika 32c). Počnite da pevate „Sat-nam" s osećaj em i konstantnim (stalnim) ritmom približno osam puta za deset sekundi. Reč „Sat " proiznosite oštro - kao pisak i trbuh se grči prema kičmenom stubu. To je oštar (nagli) izdisaj s izgovaranjem reči „Sat" . Izgovarajući reč „ n a m " , udišete kroz nos tačno toliko dugo, koliko traje izgovaranje same reči. Trbuh se pri tome opušta, to je vrlo kratak udisaj. Tačnije rečeno, tu nema ni udisaja, ni izdisaja. Izgovarajući oštro reč „Sat " vi činite izdisaj, on je zapreminski mali, isto to se dešava i s udisajem - on ne postoji, izgovarajući reč „ n a m " , koliko je vazduha uneto - to i jeste udisaj. On je takode veoma mali po zapremini.

Na taj način u predelu pupka nastaje ritmično osci-latorno kretanje. Izgovarajući reč „Sat" treba da stegnete anus i da ga blago povučete naviše, a pri udisaju izgo­varajući „ n a m " - da ga opustite.

204

To disanje treba uvežbavati minimum tri minute, zatim polako udahnuti i ravnomerno - potpuno napuniti pluća, zadržati disanje i, naprežući sve mišiće od zadnjice naviše -sve do ramena, jako se napregnuti. Zamislite da vam ener-

205

gija protiće kroz najvišu tačku lobanje. Zatim treba da se opustite dvostruko više nego s to je trajalo to disanje.

To disanje namenjeno je zdravim ljudima, koji žele da za ceo dan prikupe jako električno punjenje. U početku se vežba tri minute, a zatim šest minuta odmora. Zatim se trajanje vežbe povećava: tri minute disanja, minuta pot­punog odmora, još tri minute disanja i tek posle toga 12 minuta potpunog odmora. U daljem vežbanju postepeno se povećava trajanje tog disanja, dok se ne dostigne 15 minuta disanja, 10 minuta prekid i ponovo 15 minuta disanja, pa duboko opuštanje 20-30 minuta.

Postepeno, za vreme uvežbavanja tog disanja, osetićete kako vam telo počinje da bruji od energije koja protiće kroz njega. Sve radite pametno i postepeno.

S tim disanjem aktiviraju se fiziološki i energijski me­hanizmi:

1 - pumpanje velike količine vazduha kroz nos s efek­tima koji zbog toga slede;

2 — loša ventilacija pluća u kojima se nagomilava ug­ljenikova kiselina i efekti koji iz toga proizilaze;

3 - efekat niskofrekventnih oscilacija (vibracija) u plaz-menom telu, koje nastaju zbog izgovaranja reči-zvuka „ n a m " (to više podseća na zvuk u nosu, nego na reč); efekat visokofrekventnih oscilacija u plazmenom telu, koje nastaju zbog izgovaranja reči-zvuka „Sat";

4 - oscilacije trbuha u predelu pupka izazivaju skup­ljanje i širenje plazmenog tela u kojem je zamrznuto mag­netno polje, što izaziva pojavu jakih telesnih struja;

5 - stezanje anusa pri izdisaju i pri izgovaranju reči „Sat", po zakonu raspodele energije, koncentriše energiju u tom delu tela u kojem je irzima receptor anusa. Ruke po­dignute naviše usmeravaju je naviše duž kičme;

6 - krajnje naprezanje svih mišića s misaonom pred-stavom-impulsom te energije, podstiče pojavu bujice slo­bodnih elektrona i njihovo usmeravanje naviše;

206

7 - vrši se blago ritimično masiranje svih unutrašnjih organa, jača srce zbog ritmičnog povećavanja i smanjivanja krvnog pritiska, koji nastaje usled pokretanja pupka čiji je rad sličan radu pumpe;

8 - balansiraju se tri donje čakre, koje su odgovorne za psihičke poremećaje a koji nastaju na osnovu seksualnosti i p rekomemog umnog rada.

Prema tome, ti načini disanja omogućuje vam da kon-trolišete uporne polne nagone (želje) i da usmerite seksu­alnu energiju na stvaralački i lekoviti rad organizma.

U zaključku, napominjem - uvažavajte unutrašnju moć tog disanja. Pripremajte se za njega postepeno, ne žureći. To disanje aktivira sve nivoe našeg bića. Ako su energijski kanali blokirani, a vi ste veoma uporni u vežbanju tog disanja, možete dobiti snažan energijski udar. Opreznost i postepenost - to je glavni zadatak kojeg treba da se pri­državate pri izvođenju te vežbe.

BHASTR1KA PRANAJAMA

U prevodu s induskog jezika znači „kovački meli". Kako kovački meh služi za ubacivanje velike količine vaz­duha u peč, tako i ova vežba pomaže ubacivanju vazduha u naš organizam.

Vežba je vrlo jednostavna: sedite uspravno, zapušite desnu nozdrvu velikim prstom (palcem) i uradite tih i veo­ma lagan udisaj - izvršavajući uzastopno donje, srednje i gornje disanje. Čim ste završili s udisajem, otvorite desnu nozdrvu, a levu zapušite domalim prstom i uradite kroz desnu nozdrvu tihi, produženi izdisaj uz maksimalno praž­njenje pluća i maksimalno podizanje dijafragme naviše, da bi se na trbuhu formiralo udubljenje. Posle toga odmah uradite tihi, otegnuti udisaj kroz desnu nozdrvu, a izdisaj -

207

tih i otegnut uradite kroz levu nozdrvu. Dalje se čitav ciklus ponavlja. To je jedna „Bhastrika pranajama". Kao što vidite, ona je vrlo prosta, ali veoma efikasna.

Pri vežbanju tog disanja na organizam se ispoljavaju sledeći uticaji:

1 - ritam disanja. Što je ritam disanja veći, jače je pobuđen čovek. 1 obratno, stoje on niži, čovek je spokojniji, njegov mozak odmara i organizam se opušta.

Ako frekvencija disanja nije veća od 8 puta u minuti, glavna endokrina žlezda organizma — hipofiza, počinje efi­kasnije da radi. Ako čovek počne da diše s frekvencijom ispod 4 puta u minuti, čvorugasta žlezda (epifiza) počinje kvalitetno (potpuno) da funkcioniše. A pošto epifiza ima ulogu sinhronizatora smene dana i noći u organizmu, s kojom je u vezi aktivnost cirkulacije energije kroz kanale akupunkturnog sistema, teško je proceniti njenu pravilnu aktivnost za čovečije zdravlje. Osim toga pravilan rad te žlezde je u vezi sa nekim sidhama (savršenstvima), kao što je vidovitost i dr.

Bhastrika-pranajama upravo i pomaže normalizaciju funkcije epifize, jer se frekvencija disanja pri njenom vež­banju smanjuje do 3-2 puta u minuti. U stvari, stepeni super izdržljivosti po Butejku predstavljaju 4-3 disanja u minuti.

2 — uravnotežujući uticaj (delovanje) na levu i desnu polusferu mozga posredstvom naizmeničnog disanja kroz levu i desnu nozdrvu.

3 - skupljanje i širenje plazmenog tela sa zamrznutim magnetnim poljem. Maksimalno podizanje trbuha naviše pri izdisaju i njegovo izbacivanje napred pri udisaju stvara jake struje u organizmu, koje u organizmu izjednačavaju asimetriju energije, koja se spolja ispoljava u viduznojenja i tome slično.

4 - snažan masažni efekat na organe trbušne duplje.

208

Setite se knjige „Čišćenje organizma", stranica 63. Sva-ma Šivananda veoma dobro razjašnjava blagotvorni uticaj tog disanja.

M E T O D STVARANJA „ D U H O V N E E N E R G I J E "

Ima nekoliko metode stvaranja „duhovne energije" — sabijanja holografskog tela. Ali prvi i glavni je - ne činiti ništa, što podstiče njegovo smanjivanje i rasejavanje.

Prekomerno i često konzumiranje hrane i neuredan ži­vot podstiču njegovo smanjivanje. O tome je bilo govora, zato se ovde nećemo detaljno zadržati.

„Duhovnu energiju" rasejava preterano brbljanje, kon­fuzno razmišljanje, velike emocije i sklonost za nestva-ralačka maštanja. Za borbu protiv toga, još u davna vre­mena, razrađeni su sledeći metodi: „zavet čutanja" - protiv brbljivosti; „jednomišljenje" - pomoću molitva i mantra (molitve po Budi, MŠ), „misaoni zavet čutanja", koncen­tracija na sebi samom — „biti tu i sada" - protiv konfuznog razmišljanja, velikih emocija i fantaziranja.

Na primer, sv. Serafini Sarovskij koristio je zavet čuta­nja, molitve, isposništvo i mnogo drugog. Porfirije Ivanov izmislio je sopstvenu molitvu-pošalicu, koju je nazvao „Himna života":

Ljudi su Gospodu verovali kao Bogu. On nam je na Zemlju sišao sam. Smrt kao takvu tera, a život izdiže do slave.

Kad se ljudi penju na brežuljak, oni gromko izgovaraju reči: To je naše rajsko mesto, čovekova slava je besmrtna.

2 puta

2 puta

209

Ta molitva-himna uvek je odzvanjala u njegovom srcu, skoro svakog minuta. On je s njom otpočinjao i završavao dan.

Postepeno nagomilana „duhovna energija" u čovečijem telu stvara čuda i daje sidhe - tj. različita savršenstva.

Sad možemo da razmotrimo metode stvaranja „duhov­ne energije". Naravno, ima ih veoma mnogo. Razmotri -ćemo sledeće dostupne metode: opuštanje, misaona raspo­loženja (stanja), koncentraciju na sopstveno telo sa zami­šljanjem unutrašnje svetlosti i „udisaji života".

O p u š t a n j e . Suština ovog metode je veoma jednostav­na, ali je primena veoma teška. Treba leći u postelju i opustiti sve mišiće, smiriti disanje i ne razmišljati. Kad se prekine svaka misaona delatnost i „prodrete" u nešto , ne osećaj ući telo i nemajući svest, a zatim se „trgnete" ose­ćaj ući ponovo sebe, tad ćete osetiti posebnu svežinu i ener­giju u organizmu. To znači da ste sabili svoje holografsko telo, tj. prikupili „duhovnu energiju". Ako to sistematski praktikujete, bićete u tom stanju svaki put brže i sve brže i ono će vam veoma koristiti.

Saveti Pola Brega, koje navodimo, pomoći će vam da ovladate opuštanjem.

- Da biste se opustili i zaspali (prodrli), treba da zamra­čite sobu, isključite radio itd., legnete leđima na krevet sa ispruženim niz telo rukama, ali da ga ne dodiruju, i da svoje percepcije (zapažanja) svedete na minimum. Odmorite ruke, stavite ih s dlanovima naniže na postelju. Ispružite noge da se međusobno ne dodiruju. Glava treba da bude u vodoravnom položaju na malom jastuku, što zavisi od vas koji vam je položaj udobniji. U početku ne zatvarajte oči i ne gledajte u jednu tačku ispred sebe, već ih pokrećite naviše i naniže ili u stranu. Posle takvih pokreta vaše oči same će se zatvoriti. Misaono stalno pratite pokrete očnih jabučica i opustićete vaše mišiće, i to će na kraju opustiti ceo vaš organizam i potpuno vam obnoviti lagan san.

210

Pokretom ruke ili noge ili promenom položaja tela pre­kidate unutrašnji relaksacioni proces, a mišići, koji su već postigli izvestan stepen relaksacije, u tom slučaju, moraju ponovo da otpočnu taj ceo proces. Mišići, koji su pre­napregnuti, neće biti u lagodnom stanju i ako ih pokrećete, samo ćete produžiti njihovo neudobno stanje. Proces opu­štao ja tih mišića može da traje od 10 do 15 minuta. Opušteni mišići treba da budu u lagodnom stanju, a ako se potpuno opustite, bićete neuobičajeno mirni (spokojni). Neudobnost bilo kojeg mišića ili grupe mišića ukazuje na njihovu pre-napregnutost i da im ne dozvoljavate da se opuste.

Misaona raspoloženja (stanja). Covečiji mozak je -pravo čudo prirode. Koristeći „Zakon srodnosti", mozak može namenski da bira i koncentriše hronalnu energiju rasejanu u okolnom prostoru koja je sačinila holografsko telo. 1 ne samo d a j e bira, već i d a j e unosi u svoje telo ili organe. Na primer, evo staje napisao Maj Mihajlovič Boga-čihin u članku „Svet koji mnogi ne v ide" (časopis „Svet", 2/90): ,,U atmosferi se uočavaju tečni ugrušci „ci" zlat-no-žute boje različitih oblika: dugačke trake, lopte i drugi oblici. Uspelo je da se oni pobude na poseban način i da udu u telo".

Da biste prikupili i usmerili hronalnu energiju iz okol­nog prostora u svoj organizam, treba šesti ili leći, opustiti telo i zamisliti, s to je moguće jasnije, samog sebe ili neki or­gan koji je idealno zdrav i obasjan zlatnom sunčanom svet-lošću. Što je jasnija i realnija slika, efekat je veći. Dalje tu sliku treba da predstavite u sebi ili u neki organ i u mislima govorite, na primer, da srce postaje idealno zdravo, da odlično radi, da se snažno snabdeva krvlju i tako dalje, u tom smislu vodite „razgovor" sa samim sobom ili sa svojim nekim organom. Zadržati „sliku" i voditi „razgovor" u traj­anju 30-60 minuta. Što je više oštećen organ, biće vam potrebno više vremena da to uradite, a u težim slučajevima -

211

ceo dan. Rezultat nećete dugo čekati a on će prevazići sva vaša očekivanja, jer nema ničeg snažnijeg od Zivotvorne (Stvaralačke) Misli.

Da biste postigli dobar misaoni metod potrebno je da mnogo radite. Specijalan drevni jogin metod „tratak" pomo­ći će vam da ovladate tom metodom. Njegova suština je u tome da postavite neki predmet u visini vaših očiju na rastojanju 1,5-2 metra ispred vas - najpogodnije plamen svece. Gledajte direktno u plamen, a zatim polako zaklopite oči i sa zaklopljenim očima trudite se da vidite plamen svece na sredini čela čija se slika postepeno razlaže. Gledajte na taj način, a zatim vizuelno zamislite objekat sa zaklopljenim očima. Treba ponavljati dok god se ne ugleda slika plamena sa zaklopljenim očima, kao i s otvorenim očima. Naravno, za to je potreban ne samo jedan mesec nego više meseci, ali će rezultati biti efektni. To treba vežbati 20-40 minuta dnevno svakog dana. Kad po svojoj želji budete mogli da sa zaklopljenim očima „vidite" bilo koji predmet kao najavi (u stvarnosti) - postigli ste željeni rezultat. Sad treba vizuelno da zamislite predivno, zdravo, mlado telo i da ga „nadenete" na svoje telo, ili da razgledate u anatomski atlas i vizuelno zamislite organ zlatne boje koji vam je potreban. Dalje postupajte na opisan način. Ko uspe da ovlada do savr­šenstva ovom metodom ili njegovim varijantama, može da čini čuda. Navešću nekoliko primera iz prakse.

Tvorac metode „usmeno-slikovitog, emocionalno-volj-nog upravljanja čovekovim stanjem" Georgij Nikolajevič Sitin demobilisan je iz vojske kao invalid, jer je teško ranjen. Prve eksperimente za postizanje voljnih stanja (ras­položenja) je primenio na sebi, a 1957. medicinska komisija g a j e proglasila sposobnim, bez ograničenja, za vojnu služ­bu. Suština njegove metode, osim opisanog, bio je izbor najefikasnijih reči i rečenica, koje ispoljavaju maksimalno lekovito dejstvo na ceo organizam ili na posebni organ. Na

212

primer, glavni detalj raspoloženja za lečenje srca je bio: ,,U moje srce uliva se zdrava preporođena mladost, moje srce potpuno se obnavlja, moje srce je novo, rađa se kao preporodeno-mlado, nedirnuto srce". Prema tome, slična voljna stanja (raspoloženja) možete odabrati za sebe što zavisi i od reči koje vas najviše „diraju". U današnje vreme u Sitinovoj kartoteci zajedno s varijantama, klasifikovano je preko 20 hiljada voljnih stanja (raspoloženja) i dalje se radi na pisanju novih tekstova koji se odnose na lekovita dejstva.

Čuveni ekstrasens Vladimir Ivanovič Safonov postupa ovako:

- Ja ništa novo nisam izmislio, jednostavno sam se uverio u postojanje bioloških sati u mom mozgu, i dobio njihovu praktičnu potvrdu da se može njima upravljati, ne pribegavajući nikakvim stranim silama i uticaj ima.

Da bi se to ostvarilo, treba uzeti neki dan iz vašeg života od pre pet ili više godina koji pamtite (kad niste osećali umor zbog starosti, smanjenja), dan kad nije bilo nikakvog povoda da se uznemiravate zbog svog zdravlja i umora od starosti.

Taj dan za vas treba da bude srećan, da biste ga dobro pamtili. Stoga treba da se sećate tog dana. Vi treba da zamislite (i da verujete u to) da ste ponovo takvi, kakvi ste bili u to vreme — zdravi, bezbrižni i srećni. To znači ponovo proživeti u prošlom vremenu! Makar jedan sat, dva ili ceo dan. Što više, to bolje, pod uslovom da te uspomene ne budu inserti „trake sećanja", već naizmenična reprodukcija proš­losti, minut za minutom, čas za časom. Samo tad možete očekivati ono što želite — povratak kazaljke biološkog ča-sovnika unazad prema boljem stanju zdravlja.

Posle jednočasovnog boravka u svojoj prošlosti, u do­gađajima za čije je ostvarenje potreban ceo dan, a oni se ponovo „proživljavaju" za jedan čas kao u ubrzanim film­skim kadrovima, organizam se puni energijom za koju je

neizvesno odakle potiče i koja se može uporediti sa dozom za doping koju upotrebljavaju neki sportisti. Ali samo taj „doping", dobijen iz sopstvene prošlosti, nema nikakvih pogubnih posledica i ne izaziva slabljenje i depresiju, j e r organizam jednostavno dobij a jedinstvenu besplatnu neo­čekivanu dotaciju bioenergije. 4 8

Misaona koncentrisanost — način mišljenja — može se preneti i na drugog čoveka, pothranjujući ga „duhovnom energijom". Evo slučaja iz prakse čuvene lekarke u svetu Džune Davitašvili:

— Jednog dana, kasno uveče, neko je stidljivo pozvonio na vratima m o g stana. Izvukla sam se iz postelje i otvorila vrata. Ušla je mlada, ali izmučena žena s uplakanim očima.

„Džuna, pomozite mi! Moj sin umire ." Brzo sam se obukla i pošle smo u noć. Kad smo ušli u

kuću, svi pogledi bili su upereni ka meni i svi su očekivali čudo. DeČak je jedva disao.

„Po svoj prilici počela su da otiću pluća. Mi više ničim ne možemo da p o m o g n e m o " — tiho je prozborio jedan od lekara.

Dečak na umoru, odjednom je otvorio oči. Gledao je u mene tako molećivo, da sam počela da molim Prirodu da mi pomogne. Dodimula sam ga, a zatim čuteći uradila sve moguće manipulacije koje sam znala. Radila sam dugo i iskreno. Međutim, shvatila sam da dečak umire i kad sam završila, takođe Čuteći pošla prema vratima, a majka se s nadom skoro bacila preda me:

„Kaži mi Džuna, da li će živeti moje dete?" Nisam joj odgovorila. Srce mi je bilo puno boli, a oči

pune suza.

48 K a k o je v a ž n o pravi lno interpretirati svoja zapažanja i osećaje. Safonov je nesvesno opisao mehanizam „Zakona srodstva (s l ičnosti)", kad mozak, nastrojen na mladost, počinje da apsorbuje njemu svojstvenu energiju.

214

Prepustila sam suzama na volju, žureći da što pre vidim svog malog sina, koji je vršnjak tog nesrećnog deČaka kome nisam mogla da pomognem. Brzo sam svukla odeću i legla pored sina. Vaha (njen sin), verovatno je već odavno zas­pao, a ja nisam nikako mogla da zaspim i sve više sam privlačila njegovo malo telo. Odjednom mi se pričinilo da moj sin nije pored mene, već taj pomodreli zadihan dečak, koji umire, ne u toj meni nepoznatoj kući, već ovde - pored mene. Grleći Vahu, trudila sam se da što brže zagrejem njegovo telo (krv), molila sam sina, koji je navodno postao taj nesreću i dečak, da me ne napušta.

U dvorištu je bila tamna noć, a tu — kroz moje ruke —kao da su prolazili topli sunčani zraci, 4 9 i blistava svetlost zvez-da i duge, šum kiše i lepršanje lišća — sve to što vezuje čoveka sa životom, sve to što mu daje snagu. Ja već odavno nemam predstavu o vremenu, i moj život je mis­lima prešao u život dečaka, kucanje mog srca pomagalo je kucanju njegovog srca, i ja sam samo osećala da se telo malog čoveka puni nekakvom svetlosnom snagom...

Ujutro me je probudio oštar zvuk telefonskog zvona. „Džuna, hvala! M o m sinu je bolje i lekari se sada

nadaju..." Koncentracija na sopstvenom telu sa zamišljanjem

svetlosti. Ispostavilo se, da biste misaono privukli hronalnu energiju s potrebnom frekvencijom u svoj organizam, pot­rebno je da u mislima „vidite" raskošnu sunčanu svetlost. Hronalna energija sadrži potpunu informaciju o vasionskim osnovama: oscilatorne, obrtne, magnetne i druge čestice. Hronalno zračenje odvlači sve te čestice, ali postoji i pov­ratna sprega. Bujica fotona, magnetno polje i druga polja i zračenje obavezno sadrže hronalnu podosnovu. Veoma je

49 U teškom trenutku, možete koristiti već opisano i spasiti život svojim najbližima.

215

komplikovano predstaviti hronalnu bujicu (tok), ali zato svetlost, koja sadrži određenu energiju hronalnog polja u našem organizmu, može lako da reprodukuje naš misaoni aparat. To znači da, ako zamišljamo svetlost na račun efekta prenosa, mi koncentrišemo hronalno polje. To je sva suština koncentracije u sopstvenom telu sa zamišljenom svetlošću u njemu.

Radi toga treba da sednete ili legnete, da se opustite, „smir i te" disanje i misli, i kao što je osetila Džuna Davi-tašvili, zamislite s to je moguće jasnije da se vaše telo puni svetlosnom snagom koja i jeste sam ž i v o t - Kundalini Šakti. Kao rezultat toga treba da bude jaka emocija od unutrašnje svetlosti, da se oseti toplota koja se širi u telu, „Puls Života", da se osete mnoge mogućnosti i tome slično. U tom stanju treba biti 20-40 minuta.

Usporeno, ravnomerno disanje pomoćiće vašoj koncen­traciji. Tako, pri udisaju punite se živom svetlošću, a pri izdisaju zamišljate da s vazduhom, kao da je crni dim, izbacujete bolesti iz sebe. Setite se postulata starih: „Misao vodi energiju („ci", „pranu"), energija vodi krv, a krv nosi hranljive materije". Eto to je lekoviti lanac takvog disanja.

Slično tome čini i J. Gurjanov iz Sevastopol ja: - Vi ste, sigurno, nekad videli ugalj koji se gasi u vatri.

Ležeći na leđima, zaklopite oči i opustite se. Udahnite vazduh polako i potpuno kroz nos. Zadržite disanje toliko koliko možete da izdržite, bez naprezanja. Koncentrišite se na bolno mesto i polako izdišite kroz nos, usmeravajući u mislima biotokove (biostrujanja) iz pluća na bolno mesto. Istovremeno zamišljajte kao da na mestu s bolovima, poči­nje da se žari truli ugalj, koji se postepeno razgara i postaje svetliji, i počinje da zrači toplotu. Uradite nekoliko vežbi takvog disanja. Pri svakom izdisaju ugalj se razgara, crve-niji je, a toplota jača. Potrudite se da osetite tu toplotu i zamislite crvenu svetlost koju zrači ugalj. Ako se posle 5-10 minuta ne smanje bolovi, ponavljajte vežbu.

216

„Udisaj i ž ivota" . Ovaj način disanja veoma malo se praktikuje, ali se zato o njemu mnogo govori. Naziv takvog načina disajnih vežbi uzeo sam od P. K. Ivanova. Evo kako Ivanov opisuje to disanje:

- Kad sednete i treba da jedete (a takođe pre polivanja -tuširanja), obavezno morate da naterate sebe da kroz grkljan maksimalno udišete vazduh iz atmosfere, sa visine u Pri­rodi. Ta vežba disanja pomaže organizmu dobru razmenu materija. Vazduh sadrži životnu snagu koja je potrebna za dug život.

- M i sa tim produktima gutamo vazduh - vazduh je prodirao svaki put s hranom i mi smo ga gutali. A sada vazduh, prirodno popunjava unutrašnjost tela. Zbog te po-punjenosti, telo nema potrebu da upotrebljava suvišno.

Tehnika vežbanja tog disanja je : izaći na ulicu, podig­nuti glavu naviše, otvoriti usta i polako udišući vazduh kroz nos (a ne kroz usta), zamisliti da uvlačite vazduh sa visine. Pri tome javlja se piskav zvuk u grkljanu. Kad završite udisaj, potrebno je da uradite pokrete gutanja i misaono rasporedite „duhovnu energiju" u ćelom telu, ili je kon-centrišete na bolesno mesto ili organ. Time učvršćujete, odnosno sabijate hronalno polje koje je „podriveno" bo­lešću. Ne preporučuje se da se takvo disanje primenjuje više od 3 do 4 puta, mada se može praktikovati 2-10 puta u toku dana.

Ako vam zamišljanje dobro uspe, osetićete odmah na­gomilanu energiju i pri trećem udisaju nećete moći da pro­gutate uzetu energiju - sve je maksimalno nabijeno. Postoje ljudi, među kojima na primer, J. Andrejev, koji za jedan takav udisaj povećavaju sopstvenu težinu za 1-1,5 kilo­gram!

Slično disanje majstori „ciguna" obavezno primenjuju na kraju vežbanja. Oni tokom uvežbavanja laganih i ravno-mernih pokreta kao da „namotavaju" „duhovnu energiju"

217

okolnog prostora oko sebe i istovremeno sakupljaju plju­vačku u ustima. Oni u završnoj fazi kompleksa vrše ravno-meran udisaj, opuštaju polako ruke niz telo i učine tri po­kreta gatanja, i pritom gutaju sakupljenu pljuvačku. Pri tome oni zamišljaju, da naniže, u donj-tjanj (energijski centar) izbija energija koja se koncentrisala za vreme vežba­nja.

Posle tog vežbanja, koncentrisati misli na to da se ener­gija koncentrisala na jednom mestu i da nikuda ne odlazi. Ako to ne uradite, energija koja se prikupila u vama, može se rasplinuti.

Navodimo prostu vežbu disanja, kojom se onemogu­ćuje nestajanje (rasplinjavanje) prikupljene energije, a koja, takode pomaže u njenom prikupljanju. Udišući, zamislite da se širite. Van granica vašeg tela pojavljuje se svetlosna kopija, koja se sve više i više povećava: sto metara u preČ-niku, dvesta, kilometar, sto kilometara itd. Zamišljate sebe kao da ste takav svetleći junak. Kad ste potpuno udahnuli, zadržite disanje koliko možete i tu sliku predstavite sebi jasnije. Pri izdisaju, zamišljajte da tu svetleću figuru uvla­čite u sebe i u mislima je „utapkavajte" u kičmu. Svaku disajnu vežbu završite takvim disanjem.

Porfirije Komejevič Ivanov perfektno je ovladao vešti-nom prikupljanja „duhovne energije" („azot živog karak­tera") pomoću jednog udisaja. Evo kako je on to radio prema recima očevidaca. Priča D. Kondrašina: ,,I još jedna osobina tog čoveka. Vizuelno je izgledalo kao da menja rast, ponekad je izgledao visok, a ponekad je rastao do neba".

Zinaida Makarova: „Za sve godine istraživanja, živeo je na kraju životne snage, koju je trenutno obnavljao putem otvorenog izdisaja... kao u nekom svetlećem omotaču. Ljudi su videli njegovu veličinu kao neko svetleće telo i nisu mogli da shvate kakvo je to telo".

218

Ako i vi posvetite dovoljno vremena na razvoj snažnog misaonog načina predstavljanja, nećete imati energijskih problema i dobićete toliko energije koliko zaželite.

Z A K L J U Č A K

Mislim da je prvi put u popularnoj literaturi na tako visokom nivou razmotreno pitanje disanja. Ponovimo bitne momente.

„Hranljiva p r a n a " - h r a n a , voda, kiseonik, ugljen-diok­sid održavaju naše telo. „Disajna prana" - slobodni elek­troni, koji aktiviraju mozak kroz nosnu duplju, a preko mozga i endokrini sistem, daju potrebnu snagu fizičkom telu. „Duhovna energija" preko akupunkturnog sistema up­ravlja funkcionisanjem fizičkog tela i pranskom energijom. Nižim nivoom (fizičkim telom) - ustima upravlja se pomo­ću srednjeg nivoa (pranskog tela) - nos, a sa oba nivoa upravlja gornjim nivoom (holografskim t e l o m ) ' - remenom glave.

Po pravilu, ljudima nedostaje disajne prane i „duhovne energije". Od nedostatka prve, usporava se probava hrane i asimilacija materija, smanjuje se radna sposobnost, slabi imunitet i nastaje sklonost ka bolestima. Od nedostatka druge - nastaje bezvoljnost, preživljavanje i odstupanje pred teškoćama. Zato, pretežno treba da se radi na raz­vijanju i jačanju pranskog i holografskogtela, odnosno da se jačaju odgovarajućom energijom.

Osim već navedenog, pri izvođenju disajnih vežbi, iz­bor vežbi i njihovu težinu treba uskladiti s individualnom konstitucijom.

Ljudi s konstitucijom „Žuči " treba više da dišu kroz levu nozdrvu, naročito u toplom godišnjem dobu. Pri tome

219

udisaj se vrši kroz levu nozdrvu, a izdisaj kroz desnu. Takvim disanjem postiže se rashlađujući efekat. Zbog toga što oni imaju dobru probavu (funkcija „disajne prane") , njima se preporučuje da više upražnjavaju disajne vežbe za sticanje „duhovne energije".

Ljudi s konstitucijom „Sluzi" treba više da dišu kroz desnu nozdrvu. Takvo disanje zagrevaće njihov organizam i isušiti mu suvišnu vlagu. Takvim ljudima veoma dobro pogoduje disanje po Streljnikovoj i „Sat-Nam" metodi koji povećavaju probavne sposobnosti organizma, i na osnovu kojih se snažno masiraju mlitavi (tromi) organi trbušne duplje. Potrebno je tako disati do znojenja i trpeti žeđ i treba piti vodu što je moguće manje. Voda pomaže stvaranju masti u organizmu. Kad debeo čovek manje pije, dešava se obratan proces - nastaje voda iz masti čiji je rezultat sma­njivanje telesne težine.

Ljudi s konstitucijom „Vetra" treba da dišu naizme-nično kroz obe nozdrve. Takvo disanje uravnotežiće njiho­vo psihičko stanje i dovesti organizam u ravnotežu. Njima posebno pogoduje „Bhastrika-pranajama" s usporenim tem­pom. Njihova prirodna živahnost će se uravnotežiti, a život­ni procesi biće lakši i brži. To će se posebno blagotvorno ispoljiti na njihov san i probavu.

U mlađem uzrastu, više koristite disanje koje norma­lizuje psihu i stimuliše stvaralačke sposobnosti. U srednjem uzrastu, težište je na disanju koje aktivira ceo organizam, da biste se mogli potpuno i kvalitetno realizovati i postizati uspehe. 1, na kraju, na poslednjoj trećini životnog puta, poklonite više vremena sticanju „duhovne energije", a ma­nje je trošite.

Ima mnogo metoda disanja, ali u ovom poglavlju je dat univerzalni ključ za njih, i na osnovu njihove primene mo­žete samostalno da odaberete bilo koji metod disanja i da ga znalački primenjujete.

220

VODENE TERAPIJE

Ispiranje organizma omogućuje deset pred­nosti: jasnoću uma, svežinu, bodrost, zdravlje, snagu, lepotu, mladost, čistoću, /epu boju kože i pažnju lepih žena.

Iz Ajurvede

U V O D

Voda - izvor života čini glavnu masu tela (dve trećine), u kojoj su sve manifestacije organizma: tok bioloških reak­cija, transportovanje gasova i materija, prenošenje nervnih impulsa, sposobnost da se asimiluje i predaje toplota, asimi­lacija i prenošenje različitih zračenja i, na kraju, ona je naj-srodnija s elektronom - univerzalnom energijom Vasione.

Dva od tri životna principa - „Sluz" i „ Ž u č " - u svom sastavu sadrže vodu. Sto organizam više sadrži „akt ivne" vode, intenzivnije su životne manifestacije (na primer, kod dece), i obratno, s t o j e ima manje, teži je život (na primer, kod starih ljudi).

Progresivan gubitak vode, u toku života, uočava se kod svih živih bića i predstavlja jedan od bioloških zakona. Stoga se održavanjem optimalne količine „akt ivne" tečnosti u organizmu može povećati kvalitet života i njegovo tra­janje.

Covečanstvo je davno uočilo sposobnost vode da odr­žava čovečiju snagu i zbog toga su prve i glavne fizij atrij ske terapije obavljane vodom. Njihova znalačka i blagovre-

221

mena primena veoma pomaže čoveku, i obratno, neznalaČka obično mu šteti.

Različiti običaji i obredi, u vezi sa vodom, služe kao efikasno sredstvo za održavanje i poboljšavanje čovekovog zdravlja.

U istoriji čovečanstva bio je period, koji je potvrdio koliko se pogubno odrazilo nepoštovanje elementarnih higi­jenskih pravila na ljudsko zdravlje. Stari hrišćani, izopaČivši učenje Hrista, odbacili su higijenske terapije u vezi sa vo­dom i telom, kao đavolje. Ljudi su prestali da se umivaju i brinu o čistoći tela. Na primer, kraljica Spanije Izabela Kastiljska (kraj XV veka) priznala je, da se za ceo život oprala svega dva puta - pri rođenju i na dan svadbe. Kćerka jednog od francuskih kraljeva umrla je zbog vašljivosti. Ludvik XIV izdao je specijalni ukaz (proglas), kojim je naredio da se ne štedi na jakim mirisima, da bi se neutralisao njihov smrad koji potiče od tela i odeće. O prostom narodu nema se šta reči. Usled nečistoće i nedovoljne lične higijene harale su po Evropi takve epidemije kuge i kolere, koje su u j ednom naletu odnele u grob jednu četvrtinu njenog stanov­ništva!

M E H A N I Z M I UTICAJA V O D E N A ČOVEČIJI O R G A N I Z A M

Potrebno je da se upoznamo s osnovnim mehanizmima dejstva vode na čovečiji organizam, koji će sve dovesti u simetričan i jasan sistem, i pomoći da se izbegnu greške koje često nastaju prilikom upotrebe vode.

Mnogobrojni umni ljudi svog vremena govorili su o primeni vode s ciljem lečenja i jačanja čovečijeg organizma. Koristimo njihove misli i iskustvo kao polaznu tačku da bi ih potkrepili novim naučnim podacima.

222

Shodno tome, evo šta su govorili drevni i savremeni mudraci o lečenju vodom.

„Otac medicine" Hipokrat ovako je pisao o vodi. Da biste se izlečili i bili zdravi, treba crpiti životnu snagu koja se nalazi u prirodi. Zato treba pribeći prirodnim metodama lečenja, na primer, lečenje vodom. Voda može da dejstvuje na telo vlaženjem, hlađenjem i zagrevanjem. Izaziva nadra-žaje i reakciju i utiče mehanički i hemijski. Može dati toplotu i oduzeti je . Slana voda čini kožu toplom i suvom. Hipokrat je posebno cenio tople i vruće kupke. „Kupke pomažu protiv mnogih oboljenja, kad sve drugo prestane da pomaže" . Primenjivao ih je kao sredstvo za preznojavanje protiv groznice. Govorio je da tople kupke dobro pomažu kod oboljenja organa za disanje i probavu, smiruju nervni sistem, eliminišu drhtavicu i grčeve i omogućuju lak san.

Galen je tvrdio, da organizam, koji stari, treba na bilo kakav način zagrevati i vlažiti. On je visoko cenio banjsku terapiju koja po njegovom mišljenju poboljšava ktvotok, a samim tim povećava i životni tonus.

Avicena je pisao, da različite vežbe i vodene terapije pojačavaju krvotok, regulišu disanje i razmenu materija i da utiču na opšte izlečenje. On je bio vatreni pobornik banje (saune), smatrajući je odličnim higijenskim i lekovitim sredstvom. Umerena primena saune, govorio je on, pomaže kod nervnih poremećaja i nesanice. Avicena je propisivao upotrebu saune protiv paralize, spazme celog tela pa i protiv mamurluka. Savetovao je preznojavanje u sauni radi spre­čavanja katara gornjih disajnih puteva. Vrelina saune, sma­trao je on, koristi obolelima od pleuritisa, kod slabog varenja i slabosti želudačno-crevnog trakta i kod gubitka apetita. Suva sauna olakšava obolelima od vodene bolesti i onima koje „ l o m i " u zglobovima. Za obolelog od žutice „često kupanje u sauni je - osnova čitavog lečenja". Sauna pomaže kod bolova u mokraćnoj bešici, otežanog mokrenja i opšte slabosti organizma.

223

Utemeljivač hirurgije Ambruaz Pare (1509. - 1590.) učinio je preokret u vezi s lečenjem prostrelnih rana i odu­stao od primene, u to doba, metode spaljivanja rana sa vrelim uljem. On je preporučivao jednostavno i bezbolno lečenje. „Mi smo zaboravili lekovita svojstva vode, - go­vorio je Ambruaz Pare. - Neću da razočaram ljude, koji veruju da se rane leČe pomoću obloga (zavoja) natopljenim u obajanoj vodi, ali sam lično duboko ubeden da u tom slučaju pomaže samo obična voda koja čisti ranu i otklanja upalu".

Sebastijan Knejp, na osnovu svog 30-godišnjeg iskus­tva u vezi s metodom lečenja vodom, ovako se izrazio o delovanju vode na Čovečiji organizam:

1) Šta je to bolest i koji je opšti uzrok svih bolesti? Sve te bolesti, ma koje im bilo ime, po mom ličnom

mišljenju, imaju svoju osnovu, svoj uzrok, svoj koren, svoj početak u krvnim poremećajima koji su prouzrokovani sla­bom cirkulacijom krvi ili nekvalitetnim sastavom krvi ili zbog drugih tkiva u organizmu koja slabe sastav krvi i njenu cirkulaciju. Krv protiće kroz kanale krvotoka u ćelom telu, napaja svaki njegov deo, svaki organ, hrani ga i oživljava. Cirkulacija krvi u organizmu obavlja se po strogom redo-sledu: svako brže ili slabije cirkulisanje krvi i svaki strani el­ement koji dospe u nju narušavaju normalnu cirkulaciju krvi u organizmu i izazivaju poremećaj i oštećenje krvi koji prouzrokuju organska oboljenja u organizmu.

2) Kako se postiže izlečenje? Odgovoriću na vaše pitanje. Lečenje je veoma lako,

jednostavno i skoro bez greške, ako unapred znate da svaka bolest nastaje usled oštećenja krvi!

Tada lečenje ima dvostruki zadatak: treba da uspos­tavite pravilnu cirkulaciju krvi, ako je narušena ili da se potrudite da odstranite iz krvi sve s toje loše u njoj kao i sve

224

njene pokvarene sokove i materije koje narušavaju njen sastav.

Drugog rada, u tom slučaju nema, osim da se ojača oslabljeni organizam.

3) Na koji način voda doprinosi izlečenju? Tri bitna svojstva vode: da rastvara, da odstranjuje

(polako pere) i da jača organizam. Ta svojstva vode su dovoljna, da bismo potvrdili da voda leci sve uopšte izlečive bolesti, jer pri lečenju svakom primenom vode nastojalo se da se odstrani uzrok bolesti.

Zbog toga, moguće je : a) Rastvoriti u krvi bolesne materije; b) Odstraniti rastvoreno; c) Obnoviti pravilnu cirkulaciju krvi posle takvog

čišćenja; d) Više ojačati oslabljen organizam, odnosno osposobiti

ga za nove aktivnosti. Čuveni niski naučnik-lekar, A. S. Zalmanov, u svojoj

knjizi „Tajna mudrost čovečijeg organizma" (Lenjingrad, „Nauka" , 1966.g.) piše da je ž i v o t - stalno kretanje tečnosti između ćelija i u ćelijama. Kad je u čovečijem organizmu kretanje tečnosti normalno, regulisano, sve ide dobro. Ako se naruši tok tih životnih sokova, čovek poboleva.

Sistem kapilara - to je svojevrsni vaskularni skelet, koji orošava (vlazi) svaku ćeliju organizma. U svakom organu koji slabo funkcioniše, po pravilu, nalazi se posekotina ili proširenje ili suženje kapilara. Zalmanov je svoj metod lečenja nazvao „kapilarna terapija". Da bi se efikasno delo-valo na kapilare, on je preporučivao da se primeni terapija s povišenom temperaturom - sauna i kupke.

U vezi s tim, U „Fizioterapeutskom priručniku" u redak­ciji kandidata medicinskih nauka I. N. Sosina (Izdavačko preduzeće „Zdravlje", Kijev, 1973.g.) u poglavlju „Lečenje v o d o m " ukazuje se na osnovni mehanizam dejstava toplih i

225

hladnih terapija. Prema zakonu antagonizma u krvotoku (hemodinamici) Dastra i Mora, hladne terapije, sužavajući sudove (vaskule) kože, šire sudove trbušne duplje. Tople terapije - obratno, šire kožne sudove i sužavaju sudove trbušne duplje.

Međutim, pri ograničenom temperaturnom dejstvu (lo­kalna kupka, kompresa) dolazi do istorodne segmentne re­akcije koja se ne potčinjava zakonitostima. Na primer, za-grevanje podbratka izaziva proširenje sudova želuca; hla­đenje kože na čelu - sužavanje moždanih sudova.

Posle ovakve uvodne informacije, mogu se izvesti uop-štavanja i dopune. Istovremeno, u ovom poglavlju, hoću da vam pokažem pri menu univerzalne metode, kojom se obja­šnjava princip dejstva vodenih terapija na čovečiji orga­nizam. On se bazira na dva pristupa: jin-jang i Tri doše (tri životna principa — Doše: Sluzi-Kapha, Vetra-Vata i Zu-či-Pitta).

Evo osnovnih mehanizama uticaja vodenih terapija na čovečiji organizam.

1. Razvojni (Usavršavajući )-To je jedan od osnovnih mehanizama uticaja vodene terapije na čovečiji organizam s višestrukim dejstvom koji nas približava unutarutrobnom stadijumu razvoja sa svim njegovim prednostima.

2. Rastvarajući i eliminišući - Vodene terapije omo­gućuju da se rastvore i odstrane razne štetne naslage (talo­ženja) iz organizma.

3. Mehanizam koji normalizuje krvotok - Primena hladnih i toplih vodenih terapija omogućuje da se aktivira unutrašnji i spoljašnji krvotok, što dovodi do njegove nor­malizacije.

4. Zagrevajući i vlažeći - Vodene terapije pomažu za-grevanje organizma i njegovo zasićenje vodom. To posebno koristi starijim ljudima i ljudima s konstitucijom „Vetra".

226

5. Energ i j sk i i st imulišući - Zbog dejstva na kožu pos­tižemo jak stimulišući efekat na neivni i akupunkturni sis­tem.

6. Lekovit i - Zato, što za vreme vodenih terapija dolazi do asimilacije vode i zajedno s njom rastvaranja materija, koje prouzrokuju posebne reakcije u organizmu a koje za­vise od svojstava asimiliranih materija.

Sad ćemo detaljno da razmotrimo već navedene meha­nizme i vodene terapije, koje ih pobuđuju.

RAZVOJNI MEHANIZAM VODENIH TERAPIJA

Čovečiji organizam započinje svoj razvoj u vodenoj sredini. Ona je, po mnogim pokazateljima, najpovoljnija za taj razvoj. Utvrđeno je da, ako se dete posle rođenja češće drži u vodenoj sredini (kadi), ono će se razvijati mnogo brže, a njegovo zdravlje će biti bolje nego s to je kod „kop­nenih" vršnjaka.

U kontaktu sa vodom zadejstvovani šu mnogi važni razvojni mehanizmi:

a) stalno navlažena koža „usisava" u sebe slobodne elektrone, kojih u vodi ima mnogo više nego u vazduhu;

b) plivanje i gnjuranje u vodi sa zadržanim disanjem nagomilava i zadržava velike količine ugljenikove kiseline u organizmu. Kao rezultat toga dva gore navedena meha­nizma nastavljaju snažno da stimulišu biosintezu;

c) smanjenje telesne težine u vodi detetu omogućuje da se mnogo lakše i slobodnije kreće, a to će se pozitivno odraziti na njegov opšti razvoj. Znatno je olakšana cir­kulacija krvi, a krv raznosi hranljive materije do raznih delova tela;

d) naučnici su ustanovili da je svaki mališan, od mo­menta rođenja pa do pola godine starosti, sposoban da se

227

slobodno održava na vodi bez pomoći sa strane. Ako se nastavi da se uvežbava ta genetska sposobnost, neće se ugasiti, a dete počinje pre da pliva, nego da hoda. Važno je da se ne propusti vreme.

Igor Čarkovskij uveliko propagira svoj metod „rađanja u vodi" i „bebi-jogu" (jogu za bebe). Kao što je praksa pokazala, taj metod je veoma efikasan za daljnji razvoj dece i oslobađanje od porođajnih trauma. (Mladi roditelji ovo treba da imaju u vidu.)

Evo šta kaže o Igoru Čarkovskom i njegovom „ruskom metodu", vodeći američki specijalista za prirodno lečenje, doktor Stiv Moris:

— Zapravo, ja i moje kolege doputovali smo u SSSR da bismo detaljno izučili „ruski metod". Saznali smo mnogo toga, o čemu ranije nismo ni predpostavljali. Na primer, u vodi se mogu odgajati nedonoščad i slabašna deca. Naj­čudnije otkriće za mene je bilo, da su bebe, koje su dobile traumu mozga usled dugotrajnog porođajnog gušenja, uspe-le da obnove svoje umne sposobnosti zbog intenzivnih tre­ninga u vodi. Vaš zemljak (sugrađanin) Konstantin Butejko to objašnjava time da, bebe, pri čestim i dužim potapanjima (zagnjurivanjima) u vodu, ne dišu. 5 0 Rezultat toga je da se u krvi povećava sadržaj ugljen-dioksida, koji prouzrokuje re-flektorno širenje sudova mozga, a hemoglobin počinje bolje da predaje kiseonik nervnim ćelijama. Ishrana mozga se naglo poboljšava - on može da obnavlja (regeneriše) ošte­ćene strukture i da stvara nove. Tome umnogome doprinosi intenzivna hidromasaža bioloških aktivnih tačaka koje na koži predstavljaju centralni nervni sistem.

50 K a o što n a m je poznato iz prakse, mi svako zagnjurivanje u vodu vr š imo sa zadržanim udisajem. E v o j o š j e d n e potvrde, da je potrebno, kao i jogisti, zadržavati disanje na 8 0 % udisaja.

228

Vodene terapije kao što su kupanja u kadi i bazenu, a i polivanja vodom, takode pomažu i odrasloj deci, ali ne u toli­koj meri, kao mališanima (bebama). Pri tome voda mora biti topla - indiferentna. Može se koristiti prohladna i hladna voda za polivanje u trajanju 5-10 sekundi.

RASTVARAJUĆI l ODSTRANJUJUĆI MEHANIZAM VODENIH TERAPIJA

Bilo kakva stvrdnjavanja u organizmu ukazuju na pre-pobuđenost životnog principa „Vetar", koji u organizmu prouzrokuje suvoću i hladnoću, tj. stvaraju uslove, koji pomažu stvaranju čvrstih materija. Skupljanje, sabijanje, kristalizacija - to je /Y///g-proces. Zato, da bi se sprečilo skupljanje i sabijanje, potreban je suprotan - raširujući ////-proces. Na taj način, za protivtežu suvoći i hladnoći (ili vrućini i suvoći) u organizam treba obezbediti vlagu i top­lotu. Tople i vruće terapije u vezi s vodom, upravo to podstiću.

Da bi se odstranilo rastvoreno, treba raširiti kanale: krvne i limfne, a takođe i pore na koži. To sve pomaže ////-procesu — širenje i usmeravanje iz sredine napolje. A postoje voda idealni upijač, prenosnik i izlučivač (radijator) toplote, ona će pomagatiy///-procesu.

Ako u toplu vodu dodate isparljive materije, koje još više pojačavaju propustljivosttela i uz to doprinose tome, da se toplota „razbija" i „rasejava", tada će usled takvog spa­janja efekat biti mnogostruko pojačan. Zbog toga se u vodu dodaju odvari koji sadrže isparljive aromatične materije.

Najjača terapija, namenjenaza rastvaranje štetnih mate­rija u organizmu, je parno kupatilo (sauna). Osim što dobro zagreva organizam, otvara i pore na koži, kojim se podstiče obilno znojenje i odstranjivanje rastvorenih materija napo­lje kroz kožu.

229

Tople i vruće kupke imaju nešto slabije dejstvo. Ako se one primenjuju uz dodatak isparijivih materija, tj. s odva-rima trava i drugih materija, efekat rastvaranja se pojačava. Zato, što lučenje kroz kožu nije jako, kao u sauni, glavno lučenje obavljaju bubrezi. Stoga, ako imate slabe b u b r e g e -parite se, a ako je bolesna koža - primenjujte kupke.

Kontrastne terapije, tj. kombinacija toplog i hladnog, usmeravajući tok krvi čas prema koži, a čas u dubinu orga­nizma, pomažu bolje ispiranje sveg nepotrebnog.

Evo kako Knejp savetuje da se primenjuju kupke: - Ući u kadu, (a) napunjenu toliko vodom, da voda

prekriva celo telo. U kadi se zadržati 25-40 minuta. Zatim brzo preći u drugu kadu (b) s hladnom vodom i zagnjuriti se do glave u vodi; ako nemate drugu kadu, tada, s to je moguće brže, polijte telo hladnom vodom. Hladna kupka ili poli­vanje mora da se završe u toku 1 minute. Zatim, ne brišući se, brzo se obući i kretati se po sobi ili na vazduhu sve dok god se telo potpuno ne osuši i zagreje (najviše za pola sata).

Drugi način: Kada je napunjena kao u prvom slučaju, ali temperatura

vode je nešto veća u njoj — od 32 do 34 stepena. Tempe­ratura vode ove kupke ne srne da bude iznad 35 stepeni, niti ispod 28 stepeni.

U toplu kadu ulaziti ne jedanput, već tri puta, tako isto i u hladnu - tri puta. To je takozvana „kupka s trostrukom p r o m e n o m " :

10 minuta u toploj kadi, 1 minut - u hladnoj,

10 minuta - u toploj, 1 minut - u hladnoj,

10 minuta - u toploj i 1 minut u hladnoj kadi.

Uvek treba završiti s hladnom kupkom. Zdravi, snažni ljudi sedaju u kadu s hladnom vodom i potapaju se do vrata.

230

Osetljivi ljudi sedaju u kadu i brzo sapim grudi i leđa, ne potapajući se u vodu. Polivanje celog tela može potpuno da zameni hladnu kadu ljudima koji se boje hladne vode. Nikad se ne srne kvasiti glava. Ako ste je slučajno pokvasili, treba je dobro osušiti.

Dalji postupak, naročito koji se odnosi na kretanje posle kupanja, isti je kao i u prvom slučaju.

Ovde moram da navedem neke primedbe. Ja nikad ne propisujem tople kupke bez hladnih kupkih ili hladno poli­vanje posle njih. Povišena temperatura, naročito ako dugo traje, ne jača već slabi ceo organizam; ona ne samo da ne kali kožu već je čini mnogo osetljivijom na hladnoću; ona, na kraju, ne štiti već podvrgava opasnosti. Topla voda otva­ra pore kroz koje prodire hladan vazduh i čije se posledice vrlo bizo javljaju. Hladne kupke posle toplih ili hladna poli­vanja to otklanjaju (ja ne poznajem ni jedan način primene tople vode, posle koje ne sledi primena hladne); hladna voda jača (okrepljuje) i snižava povišenu temperaturu; ona osve-žava, odstranjuje suvišnu vrućinu i, na kraju, štiti zatva­rajući pore i jačajući kožu.

I ovde, kao uopšte kod svih toplih kupanja, ja nikad ili vrlo retko upotrebljavam samo toplu vodu za zdrave ljude, već joj uvek dodam odvar od raznih lekovitih trava.

Radi boljeg rastvaranja, primenjujem odvare od sle-dećih biljaka: tiunja od sena, grančice bora i slamu od ovsa.

Kupka s trunjem od sena. Vrećicu sa 1-1,5 kilogram suvog sena potopiti u posudu sa 7-8 litara vruće vode i pustiti da odstoji 15-20 minuta (savremeni fizioterapeuti savetuju da se kuva 1 sat). Zatim odvar sipati u kadu s toplom vodom. Voda poprima boju kafe, otvara pore i pojačava cirkulaciju krvi. Te kupke veoma dobro zagrevaju telo. Zdravi ljudi mogu d a j e primenjuju u bilo koje vreme. Trajanje terapije 10-15 minuta.

231

Kapka sa borovim grančicama. Uzmite iglice od bora (što svežije, tim bolje), sitno iseckati grančice i naseckati šišarke o d j e l e (smreke) i sve to pomešati (oko 1 kg suve materije), staviti u posudu u koju uliti 7-8 litara vode i kuvati pola sata. Zatim, kao i u prethodnom primeru, sipati u kadu s toplom vodom. Ova kupka dobro deluje na bubrege i mok­raćnu bešiku i uglavnom deluje na kožu, stimuliše je (a preko nje se stimuliše centralni nerv/ni sistem-CNS), jača i čisti krvne sudove. Ova kupka prijatno miriše, jača orga­nizam, koristi starijim ljudima kod kojih su oslabljene život­ne delatnosti.

Kupka odovseneslame. Uzeti oko 1 kg isitnjene ovsene slame, staviti u vrećicu i kuvati u 7-8 litara vode pola sata. Zatim, sipati u kadu i primeniti terapiju. Od već opisanih kupki, ona najbolje jača i najkorisnija je za bubrege, mok­raćnu bešiku i kod reumatskih bolova.

Mešovite kupke. Mešovitim kupkama nazivaju se kupke u kojima je pomešan odvar od nekoliko biljaka. Na primer, odvar od trunja sena i ovsene slame. Pritom je važno da se obe biljke kuvaju zajedno.

Na sličan način pripremaju se i druge kupke: od nane, kamilice, cvetova lipe itd.

Prema tome, za rastvaranje šljake i drugih supstanci koje su se nataložile u organizmu, primenjuje se opšta vodena terapija - sauna i kupke u kadi. Za dejstvo na lokalne delove tela primenjuje se lokalna vodena terapija: ogra­ničeno dejstvo parom, polukupke itd.

Topla sedeća kupka. Ta kupka odlično zagreva organe male karlice i trbuha, pomažući protiv raznovrsnih obo­ljenja u tom delu tela. Zato, što se tu nagomilavaju štetne supstance (sadržaj debelog creva) treba ih redovno odstra­njivati. Da biste povećali učinak, upotrebljavajte odvare od poljskog rastavića (Equisetum arvense), ovsene slame, tru­nja od sena i si. Odvari se pripremaju na isti način naveden

232

poljskog rastavića (Equisetum arvense), ovsene slame, tru­nja od sena i si. Odvari se pripremaju na isti način naveden za prethodne kupke, ali u manjim količinama. Trajanje terapije oko 15 minuta. Terapija se primenjuje 2-3 puta nedeljno.

Polukupka sa odvarom od poljskog rasta vi'ca pomaže kod različitih oboljenja bubrega, kamenčića u bubrezima, otežanog mokrenja i bolova u krstima (slabinama) usled prehlade.

Polukupka sa ovsenom slamom — odlično sredstvo pro­tiv svih oblika bolova („sevanja") u kostima (bolesti „Vet-ra ).

Polukupka sa trunjem od sena deluje slabije od pret­hodnih, ali je veoma dobra protiv zastoja krvi, slabljenja želuca, zatvora i nagomilavanja gasova.

Tople kupke za noge. Ima nekoliko varijanata. 1. U toplu vodu (25-26°C) staviti pregršt soli (tome se

mogu dodati dve pregršti drvenog pepela u svojstvu adsor-benta) i dobro izmešati. Trajanje terapije 10-15 minuta. So, rastvorena u vodi, kao s t o j e ukazivao Hipokrat, čini kožu toplom i suvom. Sve to pomaže stvaranju toplote u telu. (Važno za one kojima je stalno hladno).

2. Kupka za noge od trunja sena (stabljika, lišća, seme-na i dnigog).

Sipati 3-5 pregršti trunja od sena u ključalu vodu, posu­du zatvoriti i ostaviti da se ohladi do 25-26 stepeni. Ta kupka je , u stvari, metod za rastvaranje, oslobađanje i ja­čanje nogu i veoma je korisna kod bolova u nogama, zno-jenja nogu, otvorenih rana na nogama, kod otoka, gihta (kostobolje), hrskavičnih čvorića, zagnojavanja između prs­tiju nogu, ozleda nastalih upotrebom tesne obuće i tome slično. Evo šta kaže Knejp o takvim kupkama za noge: „Uopšteno mogu reči, da te kupke odlično pomažu ako su nožni sokovi nezdravi i skloni razlaganju. Jedan gospodinje

233

čeno U odvaru s trunjem sena, za jedan sat g a j e izlečila od užasni li patnji.

3. Kupka za noge od ovsene slame. Kuvati ovsenu sla­mu oko pola sata i odvar, ohlađen do 25-26 stepeni, upotreb­ljavati u trajanju 20-30 minuta za kupku nogu. Doziranje ovsene slame isto je kao i u prethodnoj terapiji sa senom.

Osvrnimo se ponovo na iskustvo Knejpa: „Na osnovu iskustva, mogu reči da ne postoji sredstvo koje je adekvatno tim kupkama, kad je u pitanju razmekšavanje različitih stvrdnuća na nogama. One odlično pomažu kod reumatizma zglobova, gihta, žuljeva, noktiju koji urastaju ili su pod gnojem, vodenih plikova nastalih prilikom hodanja. Čak se, otvorene i zagnojene rane na nogama, kao i ozlcde od razjedajućeg znojenja nogu, lece tim kupkama.

Jedan gospodin odsekao je žulj na svojoj nozi. Zlo­ćudna upala, koja je nastala na nozi, navela je na pomisao da je reč o trovanju krvi: tri ovsene kupke dnevno i zamo-tavanje nogu u tkaninu, natopljenu u tom istom odvaru, izlečilo ga je za 4 dana".

Da biste pojačali dejstvo kupke za noge, koje su nave­dene pod brojem 2. i 3., primenjujte ih trostruko: 10 minuta toplo dejstvo, 1 minut hladno i tako još dva puta. Polukupke i kupke za noge uvek završite s ispiranjem nogu u hladnoj ili prohladnoj vodi.

Sad nam je jasan metod rastvaranja vodenih terapija, i možemo preći na mehanizam odstranjivanja. Mehanizam odstranjivanja zasniva se na tome, da različita umotavanja i komprese deluju na organizam mnogo duže, nego što je slučaj u već navedenim terapijama za rastvaranje (1-2 i više sati) i primenjuju se mnogostruko. Pri tome se javlja efekat „usisavanja" sveg štetnog, koje se nalazi u telu. Ta pojava zasniva se na zakonu Osmoze — vodu upija telo, a obratno mokra tkanina upija šljaku, toksine i tome slično. To traje sve dok god se ne izjednači koncentracija šljake u orga-

234

nizmu i u mokroj tkanini. To obično traje 1-2 sata. Zatim, posle izvesnog vremena može se uraditi novo umotavanje i nastaviti s odstranjivanjem štetnih materija iz organizma. Posle toga Čaršav treba obavezno oprati - on je natopljen toksinima, a u nekim slučajevima i zaudara.

Kao i u prethodnom slučaju, postoje opšte i lokalne terapije. U opštoj terapiji primenjuje se donje umotavanje, kratko umotavanje i mokra košulja. U lokalnoj terapiji primenjuju se komprese (obloge). Sve te terapije treba pri­menj ivati s odvarima od trava koje smo već naveli.

Pre nego što pređemo na opis umotavanja, razmotrimo koje umotavanje je bolje upotrebiti - toplo ili hladno. Toplo umotavanje, po zakonu jin-jang, delovaće na spoljašnje slojeve tela (kožu), i potvrđuje zakon antagonizma u hemo-dinamici. Hladno će delovati obratno — na unutrašnje orga­ne. Te osobine treba koristiti za odstranjivanje šljake iz unutrašnjih organa ili spolja sa kože.

Uz to, potrebno je da poznajete i dejstvo zakona jin-jang: jin rađajang, i obratno - jang rađa jin; prekomeran jin prelazi u jang i obratno. Drugim recima, hladna, pasivna umotavanja — jin, stvaraće u organizmu svoju suprotnost — toplotu, kretanje, i), jang. Topla umotavanja - vruća, aktiv­na — jang, stvaraće u organizmu svoju suprotnost - slab­ljenje i smanjivanje produkcije toplote, tj. jin. Na osnovu tih teorijskih postavki proistiće jedna od glavnih preporuka za primenu vodenih terapija: vruće kupanje završiti s kratko­trajnim hladnim kupanjem. Ova postavka potvrđena je u praksi. Evo šta tim povodom kaže Sebastijan Knejp: „Topla voda opušta i raznežava, a hladno kupanje posle toga jača, prekaljuje i podstiče zdrav razvoj tela".

Donje u m o t a v a n j e propisuje se, uglavnom, kod obo­ljenja nogu i trbuha. Umotavanje započinje od ramena (is­pod pazuha) i završava se do vrhova prstiju na nogama.

235

Glava, vrat, ramena i ruke su slobodni i treba da se prekriju nečim toplim, da ne bi u njih prodro vazduh.

Donje umotavanje ovako se obavlja: na čaršav prostrt na madracu (krevetu), staviti dužom stranom široko vuneno ćebe. Lanena tkanina za umotavanje treba da bude velika da bi se s njom moglo 2-3 puta omotati celo telo i noge. Udvostručivši tkaninu, tako je natopiti, da iz nje ne kaplje voda i prostreti je u obliku pravougaonika na vuneno ćebe. Zatim leći na tu tkaninu i tako se umotati, da ni jedan deo trupa ne ostane nepokriven. Posle toga čvrsto okolo umotati vuneno ćebe da bi se sprečilo prodiranje vazduha kroz omotač i odozgo staviti perinu.

Odmah obratite pažnju na to da se čvrsto uvijete vune­nim ćebetom i da se pokrijete perinom da bi se sprečilo prodiranje vazduha kroz omot. Suština tih radnji je, da se u organizmu posle hladnog umotavanja, pobude toplota i kre­tanje (aktiviraju se procesi razmene) — mokro platno počinje da upija šljaku. Ako koža nema kontakta sa platnom, do toga neće doći. Uz to, kožu morate održavati toplom i vlažnom, da bi bolje lučila štetne materije iz organizma i povećala količinu toplote u telu. Vuneni materijal zadržava toplotu i zagreva telo, a perina još više povećava efekat zadržavanja toplote.

U tako zatvorenom, vlažnom i toplom prostom, kao u majčinoj utrobi, započinju posebni procesi - koji čiste i lece organizam. Nastanak znoja ukazuje na proces čišćenja i predstavlja kriterijum za efikasnost te terapije. Ako je malo znoja ili ga uopšte nema, nedovoljno je čišćenje organizma.

Terapija traje 1-2 sata. To umotavanje uvek se primenjuje s drugim primenama

vode i ima pretežno zagrevajuće, izlučujuće i rastvarajuće dejstvo u organima trbušne duplje.

Preporučuje se da dodate u vodu odvare od trunja sena, šaši (Carex), borovih grančica i ovsene slame. Šaš zame-

236

njuje trunje sena i poljski rastavić i veoma je korisna kod otežanog mokrenja, a kao sporedno sredstvo, u bubrezima s kamenčićima. Odvar od ovsene slame odlično deluje protiv bolova u kostima, gihta, kamenčića i peska u mokraći; borove grančice eliminišu nagomilane gasove u trbuhu.

Kratko umotavanje. Možete ga primenjivati sami. Ono povećava količinu toplote u telu, a smanjuje previše jaku vrućinu. Umotavanje započeti ispod pazuha, a završiti ga skoro do kolena. Parče platna presaviti 4-6 puta, natopiti ga, pažljivo ga ocediti i čvrsto umotati oko tela. Prodiranje vazduha sprečava se pomoću vunenog ćebeta, a potrebna toplota postiže se pomoću perine. U odnosu na zdravstveno stanje, može se primeniti mlaka ili veoma hladna voda. Terapija traje 1-2 sata.

Ovo umotavanje je veoma dobro ako se primeni je­danput nedeljno, kao profilaksa, jer vas štiti od mnogih oboljenja. Ono čisti bubrege, jetru, trbuh, izbacuje nago­milane gasove, bolesne sokove i suvišnu tečnost. Kratko umotavanje potpuno odstranjuje bolesti srca i želuca, koje nastaju na osnovu pritiska gasova i nestaju s njihovim od­stranjivanjem. Može se i spavati tako umotan, i pritom će biti lagan san. Ovakvo umotavanje pogoduje starijim lju­dima kojima dehidrira organizam.

Mokra košulja. Običnu lanenu spavačicu (pižamu) čija je dužina do vaših peta, namočiti u vodi, iscediti i obući se u nju. Dalje - leći u postelju, pokriti se vunenim ćebetom i prekriti perinom. Ako se čovek ne prekrije perinom teško će se postići potrebna količina toplote. Samo vuneno ćebe je nedovoljno. Nepoštovanje tog pravila svodi efikasnost na nulu svih navedenih terapija, koje se odnose na umotavanje. Zapamtite to. Terapija traje 1-2 sata. Može se spavati i u košulji.

Mokra košulja otvara pore i izvlači bolesne sokove (slično flasteru), smiruje (vlaga-y//? - smiruje), ravnomerno

237

raspoređuje toplotu i poboljšava opšte stanje organizma. Da bi mokra košulja bolje „prijanjala' uz telo, možete je namo­čiti u vodu u koju ste dodali sirce ili je osolili.

I još jedno upozorenje: sve terapije, koje se odnose na hladnu vodu ili umotavanje, treba raditi na prethodno zagre-janom telu.

Na sličan način stavljaju se komprese: stavlja se tkanina natopljena u vodi, i umotava s vunenom maramom. Ako se kompresa stavlja na trup, odozgo treba staviti perinu.

V O D E N E TERAPIJE Z A N O R M A L I Z A C I J U K R V O T O K A

Naravno, do sada,sve navedene terapije u prvom ili drugom stepenu normalizuju krvotok. One su veoma jedno­stavne i svakom dostupne. Ali ako želite i imate vremena, možete primeniti kupke po Zalmanovu — terpentinske kup­ke. Osim normalizacije kapilarnog krvotoka, one blago­tvorno deluju kod hroničnih oboljenja organa za oslonac i kretanje, s izraženim bolnim sindromom. To nije ništa dru­go, nego jako narušavanje principa „Vata".

Terpentinske kupke primenjiiju se sa dve emulzije: be-lom i žutom. Nekoliko reči o terpentinu i njegovim svoj­stvima. Teipentin se dobij a iz borove smole. Ima rastva-rajuća, stimulišuća i dezinfekciona svojstva. U lekovite svr­he upotrebljavali su ga šumeri (sumeri?), drevni Egipčani, Grci i Rimljani. Tkanina, u kojoj je umotan egipatski faraon i koji je preležao 4000 godina u grobnici, bila je natopljena smolom. Savremeni istraživači uverili su se da ta smolasta impregnacija, ni do danas, nije izgubila svojstva da uništava mikrobe. Eto zašto se primenjiiju vruće terapije s Cetinom bora, jer one sadrže terpentin!

238

Terpentin odlično rastvara, lako prodire kroz kožu i deluje na nervne završetke. Terpentinske kupke sa žutom i belom emulzijom poboljšavaju kapilarni i limfni tok, pove­ćavaju životnu energiju svake pojedinačne ćelije i orga­nizma u celini. Kupke s belom terpentinskom emulzijom prvenstveno stimulišu kapilare, a kupke sa žutom emul­zijom poboljšavaju razmenu materija u organizmu, pomažu rastvaranju naslaga soli u zglobovima, tetivama i na zido­vima kapilara (vaskulum).

Sastav bele emulzije. U emajliranom loncu rastvoriti 3 grama salicila u 250 grama ključale vode. U to nasuti sitno narendan dečiji sapun (20 grama). Smešu mešati staklenim štapićem dok se lonac podgreva na slaboj vatri. U lonac naliti 250 grama visokokvalitetnog terpentina i, ponovo pažljivo izmešati, zatim nasuti u bocu sa širokim grlićem i dobro zatvoriti.

Sema seansi. Prva seansa - 25 grama emulzije naliti u kadu s vodom čija je temperatura 37°C; druga - 30 grama i 37,5°C; treća - 35 grama i 38°C; četvrta - 35 grama i 38,5°C; peta - 40 grama i 39°C; šesta - 45 grama i 39°C; se­d m a - 50 grama i 39°C; osma - 55 grama i 39°C; deveta -60 grama i 39°C; d e s e t a - 6 5 grama i 39°C; j e d a n a e s t a - 7 0 grama i 39°C; dvanaesta - 75 grama i temperatura vode 39°C.

Emulziju prethodno promućkati i naliti u kadu pre nego što je napunite vodom. Trajanje prve seanse - 12 minuta, a svih sledećih - po 15 minuta. Kupke primenjivati dvaput nedeljno.

Sastav žute emulzije: 300 grama ricinusovog ulja naliti u emajlirani lonac zapremine 2-3 litra i staviti ga u drugi lonac s vodom, napravivši vodeno kupatilo. Kad voda pro­ključa, u emajlirani lonac naliti 40 grama natrijumove luži­ne (natrijum koji nagriza) rastvorene u pola litre vode. Staklenim štapićem mešati dok se ne dobije gusta kašasta masa. Zatim u to naliti 225 grama oleinske kiseline i ponovo

239

- najmanje 30 minuta - mešati dok se ne dobije tečna prozračna masa žute boje. Skinuti lonac sa vatre (isključiti šporet) i u lonac naliti 750 grama visokokvalitetnog ter-pentina. Razliti emulziju u boce i čvrsto ih zatvoriti.

Za primenu terapije, u kadu s vrućom vodom, naliti emulziju. Sema seansi: prva seansa - 40 grama emulzije, temperatura vode u kadi 38°C; druga - 45 grama i 38°C; treća - 50 grama i 38,5°C; četvrta - 55 grama i 38,5°C; peta - 60 grama emulzije i temperatura vode 39°C. Sledeće kupke primenjuju se na način naveden za petu seansu (60 grama i 39°C). Trajanje prve i druge seanse — po 12 minuta, treće, četvrte i pete - po 15 minuta. Treba uraditi 12 kupki. Seanse se obavljaju svakog drugog dana.

Ako vam je koža mnogo osetljiva, pre primene kupke, namažite vazelinom polni organ i anus. D e o tela u predelu srca ne treba potapati u vodu, zato što te terapije iritiraju srce. Ako ste umorni, odmorite se pola sata pre nego što ćete da primenite terapiju. Treba se postepeno potapati u vodu.

Kriterijum efikasnosti tih terapija je osećanje peckanja, koje se zamenjuje s pečenjem, na kraju ili posle terapije. Reakcija ne srne biti duža od 30 do 45 minuta; ako je reakcija duža, pri sledećoj kupci ne treba povećavati koli­činu emulzije.

Mogu da se primene terpentinske kupke za noge s 10 grama emulzije, a mogu se kombinovati kupke sa žutom i belom emulzijom. One omogućuju da se bolje deluje na krvne sudove i ceo organizam.

Veoma je važno održavati dobar krvotok u glavi i u očima, imati čiste gajmorove (maksilarne, MS) i čeone sinuse. S uzrastom, tu se nagomilava mnogo sluzi koja se „utabava", izaziva brojna oboljenja i dovodi do prevre-m e n o g gubitka vida i oštećenja mozga. Mnogi ljudi, upravo zbog toga, gube vid, nose naočare, a očistivši mozak on se

240

može povratiti. Za tu svrhu pogodne su proste i efikasne vodene terapije.

K u p k a za glavu. Ona veoma dobro održava sudove u mozgu u zdravom i gipkom stanju, a takode „otkiseljava" „utabane" sluzi i nju naknadno odstranjuje. Kupka mora da bude kontrastna. Glava se prvo zagnjuri u posudu s toplom vodom 5-7 minuta, ali tako da deo glave s kosom bude zagnjuren u vodi. Posle toga glava se odmah zagnjuri u prohladnu vodu 15-30 sekundi. To ponavljati 2-3 puta. Posle terapije nasuvo istrljati glavu i kosu i ostati u toploj prostoriji u kojoj nema promaje. Kupka se primenjuje 2-3 puta nedeljno dok god se ne postignu željeni rezultati. Tak­va kupka jača kosu.

K u p k a za oči. Kupka može biti hladna ili topla. Ako se primenjuje hladna kupka, tada lice s otvorenim

očima zagnjuriti u hladnu vodu i u njoj dizati 15 sekundi. Zatim se glava podiže i posle 15-30 sekundi ponovo se u vodu zagnjure čelo i oči. To se može ponavljati 4-5 puta.

Topla kupka za oči obavija se s vodom čija je tem­peratura 24-26°C, posle koje uvek sledi hladna, ili se jedno­stavno umiva hladnom vodom. Pri tome se, u toplu vodu, može dodati odvar od raznih biljaka. Naročito je dobro ako se doda pola supene kašike isitnjene mirodije.

Shodno tome treba imati u vidu, da hladna voda odlično deluje na zdrave, ali slabe oči. Ona jača i osvežava organ vida spolja i iznutra. Topla kupka za oči primenjuje se radi rastvaranja i izbacivanja napolje gnoja iz čeonih i mak-silarnih sinusa.

241

EFEKTI V O D E N I H TERAPIJA

ZAGREVAJUĆI I VLAŽEĆI EFEKAT VODENIH TERAPIJA

Svakako, sve navedene vodene terapije doprinose vla-ženju i zagrevanju čovečijeg organizma. Nije potrebno da ih nabrajamo, ali mehanizme u vezi s vodenom terapijom koji su navedeni ili nisu pre navedeni, treba detaljno izdvojiti.

Kako deluje potapanje i toplota na kožu? Koža je najveći i najvažniji čovečiji organ. Njena povr­

šina je u prošeku 1,5 m , a težina - 2 0 % od opšte težine čovekovog tela. Ona obavlja nekoliko važnih životnih fun­kcija:

1. Zaštitna. Koža je „futrola" u kojoj se nalazi naš orga­nizam.

2. Regulisanje toplote. Isparavajući vodu kroz pore ko­že, čovek se štiti od pregrevanja. Sužavanje kožnih sudova i zatvaranje pora pomaže da se toplota sačuva u organizmu.

3. Povezujuća. Zato što se koža, nervi i materija mozga razvijaju iz jednog te istog embrionskog listića, oni su u odraslom organizmu međusobno povezani. Koža - govorio je A. S. Zalmanov, - to nije pasivna pokrivka, namenjena samo za to da bi štitila naše telo. To nije ograda između čoveka i sveta, već sredstvo za vezu između našeg orga­nizma i spoljašnje sredine. Spoljašnja sredina neprekidno deluje na nas, a koža je - svojevrsni periferni mozak, koji percipira te uticaje i prenosi ih dalje u mozak, koji daje komande unutrašnjim organima da se maksimalno prila­gode na oscilacije spoljašnje sredine.

4. Zaštitna. Koža ima bakterocidna svojstva. Sadrži li-zocim, koji je poguban za mnoge bakterije. Prema prora­čunima američkog bakteriologa Teodora Rozberija, na po­vršini čovečijeg tela intenzivno dejstvuje 15 triliona mikro-

242

ba! Samo čista, zdrava, vlažna i elastična koža može us­pešno da se suprotstavlja navali te koncentracije. Otuda proizilazi, ako je ona čista, njene bakterocidne funkcije su povećane. Ako nisu, ona postaje gnezdo zaraze i preko nje nastaju infekcije. Prema najnovijim istraživanjima nauč­nika, koža aktivno učestvuje u stvaranju prirodnog imuni­teta.

5. Energetska funkcija kože. Koža je dostavljač slobo­dnih elektrona u akupunkturni sistem. O tome smo već detaljno objasnili.

6. Disajna. Koža dišući, pomaže plućima. Uopšte, ako se uspe da kožno disanje bude na potrebnom nivou, čovek može da čini čuda. Na primer, P. Ivanov, koristeći kožno disanje, mogao je dugo da ostane pod vodom.

7. Izlučujuća. Kroz pore kože luče se mnoge materije, štetne po organizam. Kvalitetno lučenje kroz kožu znatno olakšava rad bubrega i drugih organa za lučenje - produžuje im životni vek.

Kroz lojnežlezde luči se posebna emulzija, zbog koje se štiti koža od isušivanja i postaje gipka i blistava. Ako se koža ne neguje, zagađuje se sopstvenim lučenjima i prestaje kvalitetno da obavlja već navedene funkcije. Usled toga oštećuje ceo organizam.

U drevnoj prošlosti velika pažnja se poklanjala nego-vanju kože. Drevni Rimljani su prilikom susreta pitali jedan drugog: „Kako se znojiš?" Od svih načina negovanja kože vodene terapije najviše su cenjene, a naročito terapije s parom i masažom.

Setite se, da u prošeku, pod običnim, normalnim uslo-vima, naša koža luči dnevno oko 500 grama znoja. Ako se niste prali - kupali dva dana, na koži će ostati sloj šljake i druge izlučevine od jednog litra znoja. Takva koža prestaje kvalitetno da obavlja svoje funkcije i naseljava se mikro­bima. Zbog toga redovno jedan-dva puta dnevno obavite

243

razna sapiranja s ciljem da održavate čistoću kože. Ta pre­poruka zapisana je u zborniku drevnih zakona „ M a n u " (pr­vog čoveka na zemlji).

Kako zagrevanje deluje na čovečiji organizam?

Od tri životna principa, samo jedan — „ Ž u č " — stvara toplotu u organizmu i sastoji se iz primarnih elemenata „Vatre" i „Vode" . Zato ga spoljašnja toplota, a posebno vlažna sauna, stimuliše i aktivira sve funkcije koje zavise od elemenata koji čine taj princip. Razmotrimo najvažnije.

1. Probavna funkcija. Lekari su konstatovali da terapije sa saunom smanjuju želudačnu kiselinu i zajedno s njom stimulišu apetit.

Terapija u sauni blagotvorno utiče na obolele od dija­betesa. Dijabetes — bolest ne samo razmene materija već i probave. Vrelina saune stimuliše te funkcije i pomaže nor­malizaciju zdravlja. Zato, što koža u dijabetičara postaje bleda, suva, ljušti se itd., treba se dobro pobrinuti o koži. Toplota i vlažnost i tu pojačavaju disanje kroz kožu i krvo­tok i na taj način deluju na normalizaciju kože. A pošto sauna poboljšava rad bubrega, ona istovremeno štiti od kožnih oboljenja kao što su flirunkuloza i ekcem koji su saputnici dijabetesa. Naravno, tako snažno delovanje saune mogu da koriste samo oboleli od dijabetesa i koji nisu slabi i iscrpljeni.

Stara poslovica kaže: „Kožne bolesti se lece u crev-ima". Svaka bolest kože je - erupcija (izbacivanje) tok­sičnog sadržaja napolje, pokušaj organizma da se oslobodi njegovih nagomilanih otrovnih materija. Otuda dijabetes i kožne bolesti imaju zajedničku osnovu u potpunom zaga­đenju organizma i kvarenju njegovih „životnih sokova". Oslobodivši organizam od nečistoća, mi ćemo odstraniti dijabetes i izlečiti kožu.

244

2. Imuna funkcija. Veštačko povećanje temperature uništava ili sprečava aktivnost mnogih uzročnika bolesti. Temperaturni prag osetljivosti niza patogenih mikroorga­nizama niži je od temperaturnog praga, koji su u stanju da podnesu ćelije čovečijeg organizma. Na taj način, veštačko povećanje temperature u organizmu pomaže da se unapred spale patogeni mikrobi, pre nego što uspeju da nanesu štetu. Uz to, vrelina saune uopšte stvara sterilnost, a u organizmu se povećava količina leukocita - proždrljivaca mikroba.

Prema podacima nemačkih biohemičara, temeljno za­grevanje u sauni pomaže da se aktivno stvaraju interferoni u organizmu — materije koje su sposobne da savladaju štetno dejstvo virusa gripa.

M a n n e d fon Ardene, zajedno s profesorom Herbertom Krausom, koristi saunu u kompleksu s drugim terapeutskim metodama za lečenje sarkoma. Oni tvrde: da bi spontano uginula ćelija raka, treba stvoriti jako kiselu unutrašnju sredinu u organizmu, koja aktivira fermente u ćelijama i za nekoliko sati treba da se poveća temperatura do 40°C. Samo pri takvom kombinovanom dejstvu, dolazi do odumiranja i odvajanja ćelija raka.

3. Vidna funkcija. Terapija saunom blagotvorno deluje na oštrinu vida. Desetominutni boravak u sauni povećava svetlosnu osetljivost skoro za jednu trećinu.

4. Umna funkcija. Toplota stimuliše rad mozga i po­boljšava kvalitet umnog procesa. Na primer, Arhimed nije slučajno otkrio svoj čuveni zakon, kupajući se u kadi. Mno­gi istaknuti naučnici, na primer, I. Mečnikov, su to nagla­šavali.

5. Zagrevajući ivlažeći efekat vodenih terapija pomaže opuštanju mišića, tetiva (vezivnog tkiva) i zglobova. Ako čovek pliva u toploj vodi u kojoj je telesna težina mala, smanjiće se opterećenje na sve zglobove, a naročito na kičmu. Kombinacija opuštanja i smanjivanja gravitacionog

245

opterećenja omogućuje da se, prilikom plivanja i drugih vodenih terapija, postave kičmeni pršljenovi na svoja „stal­n a " mesta, da se lako nameštaju zglobovi i da se lece povrede i rastezanja. Svi ti efekti izraženi su u poslovici: „Banja leci, banja pari, banja sve na mesto stavi".

6. O mehanizmu zasićenosti organizma toplotom i vla­gom već je dovoljno rečeno. Ponovimo, da je on veoma delotvoran ljudima starijeg doba i u staračkom dobu. U dehidriranom organizmu stežu se zglobovi i tetive, koje savijaju čoveka i vuku ga ka zemlji. Suva koža, koja do­stavlja malo slobodnih elektrona u organizam, izaziva opa­danje snage. Suva i zategnuta koža slabo izbacuje šljaku. Nagomilana šljaka prouzrokuje različita oboljenja i povrede koje su, pretežno, svojstvene osobama u staračkom dobu. Rasudite sami, evo glavnih bolesti starosti: ateroskleroza -zagađenost krvnih sudova; arterijska hipertonija — da bi se progurala krv kroz sužene arterije, treba povećati pritisak, zbog toga nastaje naknadna iscrpljenost srca; ishemijska bolest srca i mozga: glavni uzrok — suženje arterija; rak i dijabetes — nastaju u unutrašnjoj nečistoći. Opadanje top­lotnih svojstava organizma utiče na imunitet organizma. Otuda laka predisponiranost starijih ljudi na različite infek­cije, gnojne rane (čireve) itd. Smanjena probavna funkcija. Produkti hrane ne samo da ne hrane organizam već ga i opterećuju.

Zato se u drevnom medicinskom traktatu ,,Čžud-ši" kaže, da su zagrevanje i vlaženje organizma pomoću kupki i terapija s parom (sauna) kontraindikativne kod teške pokret­ljivosti, krivljenja i grčenja udova i širenja otrova u miši­ćima.

„Vodene kupke... One lece rasprostranjen otrov (izvla­če štetna isparavanja kroz pore kože), zastarelo žarište, koje je u telu, bolesti kivnih sudova, tešku pokretljivost i grčenje zglobova, savijanja, sasušivanje mišićne mase" .

246

Ljudi, koji su ovladali vodenim terapijama, posebno terapijama s parom, mogu da stvaraju čuda. Na primer, traje uspomena na ženu, koja je u 70-oj godini starosti bila sveza i privlačna kao devojka. I to zato sve s to je volela da pravilno i redovno primenjuje vodene terapije. Ona je veoma često koristila saunu.

Sada nam postaje jasno koliko je ogromna korist od vlaženja (kvašenja) i zagrevanja organizma vodenim tera­pijama.

ENERGIJSKI I STIMULIŠUĆI EFEKAT VODENIH TERAPIJA

I tako, dođosmo do jednog veoma interesantnog pita­nja: na osnovu čega se stvara energija prilikom primene vodene terapije? Odmah ću odgovoriti, postoji jednostavna terapija, koja, više od svih, daruje čoveka energijom, i o njoj će biti reči.

Metod polivanja hladnom vodom odavno se koristio radi kaljenja organizma. Praktikuju ga monasi Japana i Tibeta, on nije za javnost i čuva se kao tajna. Ljudi koji to poznaju, crpe energiju i postižu izvanredne rezultate. Poli­vanje je mnogo praktikovao Porfirije Ivanov.

Glavni efekat hladnih polivanja, a još bolje veoma hlad­nih polivanja celog organizma, je dejstvo na plazmeno telo. Plazmeno telo, u izvesnoj meri, prevazilazi konture fizičkog tela i ćelom svojom dužinom - spolja i u dubini ima istu temperaturu. Dok god traje brzo i jako dejstvo vrlo hladne vode odjednom po celoj površini kože, hladi se, prirodno, i plazma. Hladna plazma odlazi u unutrašnjost organizma, a na njeno mesto dolazi topla plazma. Nastaje jaka struja, koja, trenutno, ponovo puni ceo organizam, hiperpolarizuje membrane ćelija i izaziva aktiviranje genetskog aparata.

247

Drugim recima, aktivira upravo to, što dovodi do obnav­ljanja organizma i povećanja njegove snage.

Dejstvo treba da bude kratkotrajno - 2-3 sekunde, i odjednom na celo telo. Tek tada će potpuno doći do izražaja taj efekat, čudo-efekat. Da ste pravilno primenili terapiju dokazuje nastajanje toplote odmah posle hladne opekotine, i da se koža isparava.

Takav efekat može se postići samo, ako se zagnjurite u vodu s glavom nadole i odmah iskočite iz vode, ili ako stanete ispod manjeg vodopada, kao što su radili monasi, ili, još jednostavnije — ako se polijete hladnom vodom iz kofe. Često pitaju, da li se ta terapija može zameniti s tušem? Može, ali će efekat biti slabiji. Osnovno je, da voda mora svojom masom da sklizne niz kožu, a ne u obliku poje­dinačnih mlazeva. Mlazevi se, prelazeći po koži od glave do nogu, brzo zagrevaju i nema trenutnog hlađenja tela, koje se dešava kad voda, svojom masom, sklizne niz telo, hladeći ga naglo i ravnomemo.

Važno je znati sledeće: Polivanje se može primeniti samo na toplo telo i zato se prethodno zagrejte; posle poli­vanja uđite u toplu prostoriju i, ne brišući se, intenzivno se krećite dok god se ne zagrejete i dok god se ne osuši koža. Ako to ne radite, osetićete tokom vremena da se telo „plaš i" te terapije, skuplja se, ne želi d a j e primenite. Koža postaje suva, ljušti se, mogu se pojaviti bolovi u krstima i u karlič-no-bedrenim zglobovima - simptomi pobuđivanja „Vetra". Pri tome, sve se javlja tako neprimetno, d a j e teško otkriti gde je napravljena greška, koja se sastoji u nepravilnom ponašanju pre i posle te terapije.

Mnogim ljudima ona će se učiniti odviše surova, oni se nje boje. Zapamtite, naglo i brzo dejstvo ledene vode ne samo da hladi naš organizam već i izaziva „opekot inu" kože - u tome je sva suština. Zagrejte se pre primene te terapije — ne budite lenji. Tada će i „opekotina" da bude jače izražena i telo se neće „plašiti". Na početku primene te terapije, i u

248

hladno godišnje doba, možete uraditi obilazili manevar koji razvija ljubav prema toj terapiji i sprečava komplikacije. Uzmite dve kofe napunjene vodom: jednu s toplom, a drugu s hladnom vodom. Prvo se polijte s toplom, a zatim s hladnom vodom. Efekat će biti izvanredan, a sama terapija biće prijatna i vi ćete je zavoleti kao šoljicu dobre kafe. Ako ne primenite terapiju, osećaćete se kao da niste u svojoj koži. Nedostajaće vam ta svezi na i snaga kojom vas ona dariva.

Energijski uticaj pročišćavajuće osobine vode ispoljiće se na našu auru — jajasti elektronski omotač. Kad čovek pliva ili roni u vodi patogena energija, koja se „prilepila" uz telo ili parazitira na auri, prelazi s tela u vodu. S t o j e voda hladnija, bolje je takvo energijsko čišćenje.

Patogena energija — to je jak jang (fina, pokretna), a hladna voda - jak jin (materijalizovana, inertna) koje se prilikom sjedinjavanja međusobno neutralizuju. Rezultat je da se organizam Čisti od osnove (uzroka) bolesti, a kad ne postoji uzrok, telo se samo leci. To se najbolje može uraditi s brzim i naglim polivanjem celog tela ledenom vodom (1-7°C). Savetujem vam da, pri tome, koristite princip kon-trastnosti - kofa s toplom, a zatim ledenom vodom. Topla voda privlači patologiju prema spoljašnjem kožnom omo­taču, a ledena je šapne. P. Ivanov je ovako govorio: „Vaz­duh izvlači, voda sapire, a zemlja upija". Da bi se postigao takav efekat, treba da se polivate na ulici. Izađite na ulicu, podignite glavu uvis, otvorite usta i udahnite kroz nos. Odmah ćete osetiti da vazduh struji kroz gornje nosne ka­nale i kroz grkljan u pluća. U mislima udišite vazduh iz dubine Kosmosa, polako, udišući ga do maksimuma. Zatim zadržite vazduh u sebi, napregnite se i prospite vodu na sebe. Naprezanje istiskuje unutrašnju patologiju iz tela, vo­da je sapire, a zemlja prihvata. Ova varijanta se radi na prethodno zagrejanorn telu s fizičkim vežbama i uz upo­trebu samo veoma hladne vode.

249

Posle prolaska ledenog talasa niz vaše telo, stojite topli, preporođeni i koža vam se isparava. Ako ste veoma oset-ljivi, tad ćete „ugledati" u vodi, koja vas sapire, nešto štetno, tamno, teško, opterećujuće i potpuno nepotrebno vašem organizmu.

Efekat takvog lečenja i čišćenja zapazili su drevni mu­draci i utemeljili ga u Bibliji frazom: „Idi i okupaj se u Jordanu, i tvoje telo će se izlečiti, i ti sam ćeš se očistiti".

A evo još jednog mehanizma energetskog pothranji­vanja s vodom. Voda u otvorenim rezervoarima upija u sebe kosmička zračenja - apsorbuje energiju spin talasa. Poseb­no se ceni „zvezdana vodica", tj. voda koja je odstojala preko noći. Ona je puna kosmičkog zračenja i veoma koris­na. Sunce pri izlasku svojim zracima prekida tu informaciju, i zato je potrebno da se kupate, da biste se pothranili kos-mičkom energijom, pre svitanja. Ko se u to vreme kupao, on zna koliko ta voda osvežava i pothranjuje organizam ener­gijom.

Morska voda naročito upija mnogo energije u sebe. Zbog rastvaranja velike količine različitih soli u njoj, ona poprima određenu strukturu koja je povoljna za kretanje elektrona. Čovečije telo u vodi je potrošač te energije i aktivno je apsorbuje. Zato, što koža sadrži mnogo mine­ralnih materija - slana voda je odlično pothranjuje. Kao rezultat toga koža ovlažena i snabdevena mikroelementima mnogo bolje obavlja svoje funkcije - isporučioca energije organizmu.

Sad porazgovarajmo o stimulišućem efektu vodenih terapija i njegovoj fiziološkoj osnovi.

Zato, što je koža - periferni mozak, svi signali s nje odlaze u centralni nervni sistem. Oni dospevaju kao „kon­taktni čvor" između unutrašnje i spoljašnje sredine - hipo­talamus. Hipotalamus na to reaguje aktiviranjem endokri­nog sistema, a taj sistem, posredstvom hormona, aktivira svaku ćeliju. P. Ivanov je tim povodom rekao: „Sve bolesti,

250

koje tako muče čoveka, po buđenju centralnog nervnog dela mozga (hipotalamus je upravo u centru mozga) prirodno nestaju - to je stvarna istina".

Ostaje nam da razmotrimo: koje je dejstvo delotvornije - hladno ili toplo. Toplo, mi znamo da opušta, a hladno — aktivira. Ali najhitnije je u samoj koži. Utvrđeno je da, na svakom kvadratnom centimetru kože, približno 12-14 nerv­nih završetaka reaguju na hladnoću, a samo 1-2 na toplotu. Stoga hladno polivanje idealno pogoduje tome. Postoji i druga, još jača terapija — „snežno buđenje". Snežno buđenje organizma je u tome, da kad pada prvi sneg, on u snežnim pahuljicama akumulira i kondenzuje veliku količinu ener­gije. Kad obnažen Čovek legne i zatrpa se snegom - „zakopa se", taj sneg će se prilepiti uz telo. Umotan u takvu „bundu", čovek ulazi u toplu prostoriju, u kojoj se sve dešava. Sneg se topi - narušava se njegova struktura i oslobađa se energija. Koža se, obratno, jako hladi, vlazi - aktivira se i struktuira. Sve to, međusobno se kombinujući, postiže takav efekat, s kojim se ništa ne može uporediti. Probajte, i sami ćete se uveriti u istinitost.

Ipak, ja nisam pristalica primene suviše dugih hladnih terapija koje traju preko 1 -2 minute. Poznato je , da brzi i jaki nadražaji aktiviraju funkcije organizma, a jaki i dugotrajni, obratno: guše, pa i blokiraju funkcije organizma, pomažući samim tim prodiranje u organizam patološke bioklimatske energije - hladnoće, suvoće itd.

LEKOVITI EFEKAT VODENIH TERAPIJA

S obzirom na to da se u vodi nalaze različite materije u rastvorenom stanju, one mogu da dospeju kroz kožu u organizam i izazovu koristan ili štetan efekat. Razmotrimo te efekte s najsavremenije tačke gledišta.

251

Toplota vode širi kožne pore, aktivira receptore aku-punkturnih tačaka, koje poboljšavaju unošenje slobodnih elektrona u telo. Pojačanje toka slobodnih elektrona u telu, povećava efekat superprovodljivosti u akupunkturnim ka­nalima. Sirenje pora na koži i superpro vodljivost su fizio­loški mehanizmi, koji pomažu da se efikasno dostavljaju različite materije sa površine kože u organizam. Prema tome, ako je okolna voda zasićena bilo kakvim materijama, one će obavezno dospeti u organizam. Terapija sa kupkama realizuje taj efekat. U datom slučaju materije dospevaju u organizam u homeopatskim dozama i ispoljavaju blago­tvorno (povoljno) dejstvo bez sporednih efekata. Međutim, to j e samo j edan momenat delovanj a rastvorenih materij a na organizam.

Drugi momenat je fenomen dejstva na daljinu (dis-tanciono dejstvo), koji čini spoljašnje dejstvo materije na biološki objekat (čovečiji organizam). Energijsko informa-ciona svojstva materije (leka, hemijskih materija, bioloških tkiva itd.) rasprostiru se u prostoru slično talasima. Ako to zračenje dospe (padne) u bilo koji materijalni objekat (čo-večije telo), deo energije zračenja se apsorbuje i objekat, koji je to zračenje apsorbovao, poprima svojstva objekta koji zrači. Mnogobrojni eksperimenti potvrdili su, da se takvo dejstvo najbolje ostvaruje kroz akupunkturne tačke (za tri sekunde). Ako je ta ista materija dospelau organizam, ona dejstvuje znatno sporije, prema stepenu njene asimi­lacije u krv.

Treći momenat je u homeopatiji. Termin homeopatija proizilazi iz grčkih reči: „homoios" — „sličan" i „ p o t o s " — „stradanje, bolest", drugim recima, „slično se leci s l ičnim". Ta nauka zasnovana je na sledećim postavkama:

1. Zakon Arndta-Sulca, prema kojem slabi nadražaji po­jačavaju biološke pojave, jake - koče, vrlo jake - paralizuju.

2. „Slično se leci sličnim". Pri lečenju bolesti treba primeniti male doze tih materija, koje kod zdravog čoveka u

252

velikim dozama prouzrokuju pojave, koje su veoma slične s imptomima date bolesti. To je prva postavka (teza) homeo­patije - „zakon sličnosti".

3. Druga postavka je - „patogeneza lekova", odnosno na zdravim ljudima treba isprobati dejstvo lekova u dozama koje ne lece, već su toksične, da bi se ustanovili patogeni simptomi koje oni prouzrokuju.

4. Treća postavka homeopatije. Za lečenje se doznačuju minimalne doze tih materija, koje u većim dozama prou­zrokuju s imptome te ili druge bolesti. Zbog toga, takve se materije mnogostruko razblažuju 100, 1000, milion i više puta i na osnovu toga se i postiže minimalna doza.

Shodno učenju utemeljivača homeopatije S. Hanema-na, pri mnogostrukom razblaživanju lekovitih materija (le­kova) dolazi do povećavanja njihovih lekovitih svojstava. Takvo povećanje lekovitih svojstava pri smanjivanju doze, Haneman je nazvao „dinamizacijom", „potenciranjem" kao rezultat ispoljavanja ranije „skrivenih sila". Lupičev N. L., radeći na katedri refleksoterapije pri Centralnom institutu za usavršavanje lekara ordena Lenj ina, u svojoj knjizi „Elek-tropunkturna dijagnostika, homeopatija i fenomen distan-cionog dejstva" tim povodom piše sledeće: „Razblaživanje lekova u vodi ili drobljenje u neutralni prašak u odnosu 1 : 1000, 1 : 1000000 i u većoj razmeri nije umanjilo njihovo lekovito dejstvo. Iznad svega, pokazalo se, da se s pove­ćanjem stepena razblaživanja, povećalo i dejstvo lekova, te je potrebno naglasiti... Stvar je u tome da, posle 23-de­cimalnog razblaživanja (D 23), ne ostaje ni jedna molekula pr imame materije. A lekovit efekat se ispoljava sve većom i većom jačinom. Homeopatija ne deluje samo na bolest već i na ceo organizam".

Na osnovu toga, može se zaključiti da, pri velikom razblaživanju (potenciranju) materija više ne deluje, već njeno veoma snažno energijsko informaciono polje. Smatra

253

Tabela 4.

T R A J A N J E DEJSTVA R A Z L I Č I T I H P O T E N C I J A H O M E O -P A T S K I H P R E P A R A T A

se, da više potencije del uju u većem stepenu na psihu čo­veka, a niže - na funkcije organa i tkiva. Različite potencije imaju i različito dejstvo trajanja.

Uopšte metod homeopatije je dobar, ali svakom leku odgovara strogo određeno vreme, tokom kojeg je moguće pozitivno dejstvo na organizam konkretnog bolesnika. AJco je potencija leka jednaka energiji oboljenja (imajući u vidu sličnost), za izlečenje je dovoljna jedna doza. Ako je po­tencija nepravilno odabrana i veća od potrebne, suvišna energija će po principu sličnosti prouzrokovati oboljenje. Ta dva faktora, da tačno uskladi ne može ni svaki viso-kokvalifikovan lekar.

Jedna od varijanata homeopatije je „izoterapija", koja se odlikuje time, što se za pripremanje rastvora ne koriste materije, koje u toksičnim dozama izazivaju kod čoveka s imptome koji podsećaju na određenu bolest, već se koriste neposredni uzročnici bolesti - toksini, patološki izmenjeno tkivo i izlučevine iz organizma. Polazeći od zakona slično­sti, te materije mogu se upotrebiti prilikom lečenja bolesti,

254

kojima su propraćene. Takvi lekovi nazivaju se „nozo-dima".

Sad, poznavajući tri već navedena momenta: aktiviranje kožnog omotača, mehanizam distancionog dejstva i homeo­patiju, preostaje nam da odaberemo takvu terapiju koja bi ih objedinila. Po logici stvari jasno je, da ona mora da bude u vezi s toplom vodom i zasićena „nozodima". Nozodima je prepuna naša mokraća, čija je energija jednaka energiji samog oboljenja, a sam „nozod" odgovara toj bolesti koja ga je stvorila. Zato, sjedini všj sopstveni urin s vodom, dobij amo veoma efikasno i apsolutno bezopasno sredstvo za izbavljenje od sopstvenih oboljenja. A takvo sredstvo je urinska kupka, odnosno minske kupke!

Pri leČenju urinskim kupkama, treba da se „shvati" veoma bitan momenat - odrediti vreme kad se bolest po­goršava i ugušiti je terapijom kupki. Obično, čovek sam dobro oseća pogoršanje bolesti, i u to vreme treba da pri-meni kupku. Opisana tri momenta odrediće sami sve ostalo (potrebno).

Autor nam preporučuje sledeće urinske kupke: Kupke sa sopstvenim svežim urinom. U tu svrhu uz­

mite sopstvenu dnevnu mokraću, nalijte je u kadu s toplom vodom i primenite je kad se bolest pogorša. Koristite i drugu varijantu: uzmite svu sopstvenu noćnu mokraću i, u mo­mentu pogoršanja bolesti, primenite s njom kupku. Nije obavezno sipati sav urin u kadu, možete se ograničiti na jednu punu čašu sakupljenog urina, pa i manje. Uopšte, tu je široko polje za primenu, ali preporučujem vam da ne sipate svu vašu mokraću u kadu, da biste izbegli moguće predo-ziranje.

Kupke s mokraćom deee ili mladih i zdravih ljudi. U tu svrhu sakupite dnevnu ili noćnu dečiju mokraću ili mok­raću mladog i zdravog čoveka, obavezno vašeg pola. Nalijte u kadu s toplom vodom i odsedite u njoj 10-20 minuta.

255

Shodno fenomenu distancionog dejstva, energijsko-in-formaciono zračenje mladog organizma zapisano u njego­vom urinu, apsorbovaće vaš organizam i vi ćete, hteli to ili ne, poprimiti neki deo njegovih mladih svojstava. Ako se takve kupke primenjuju redovno, 1-2 puta nedeljno u toku godine dana, efekat podmladivanja biće veoma vidljiv (ose-tan).

K u p k e s u k u v a n i m u r i n o m . Sakupite 0,5-2 litra uku­vanog urina do 1/4 prvobitne zapremine urina. Ukuvani urin pripremiti na sledeći način: sakupiti mokraću u količini od 4 litra (može se koristiti i urin svih ukućana) i kuvati je u otvorenoj emajliranoj posudi dok god ne ostane 1 litar, tj. 1/4 pivobitne zapremine. Ne mora se pripremiti odjednom, može se pripremati nekoliko puta. Na primer, ukuvate litar urina, dobijete 250 grama i čuvate ga u frižideru. Ukuvani urin može da bude u frižideru nedelju dana, a da se ne ukvari. Zatim ukuvajte još litar i tako dalje, dok ne dobijete potrebnu količinu. Ukuvani urin nalijte u kadu s toplom vodom i primenite kupku od 10 do 20 minuta.

Pri ukuvavanju urina jako se koncentrišu soli u njemu -naše soli. Zato takve kupke pomažu zasićenju našeg orga­nizma svim neophodnim mineralima. U rafiniranoj hrani savremenog čoveka njih je veoma malo.

Prilikom ukuvavanja urina, u njemu se stvaraju bio­loške aktivne materije nebelančevinaste prirode, koje imaju lekovito dejstvo nekoliko puta jače od običnih stimulatora belančevinaste prirode.

U ukuvanom urinu postoje sopstvene isparijive materije koje lako prodiru u telo, jer su srodne s njim.

Kombinacija već opisanih i drugih mehanizama dej­stva, ispoljava jako preporođujući efekat na Čovečiji orga­nizam. Poboljšava se funkcija kože, pojačava se energija i aktiviraju se životni procesi.

256

TERAPIJE S P A R O M

S obzirom na to da je bilo reči o mehanizmu uticaja (dejstva) terapija s parom, preći ćemo neposredno na same terapije i tehniku njihovog realizovanja.

Terpije s parom mogu biti lokalne, opšte, s vlažnom i suvom parom.

Sledeća pravila pomoći će vam da pravilno primenite opštu terapiju s parom.

1. Ne idite u saunu (parno kupatilo) posle konzumiranja obilne hrane. U tom slučaju sauna je štetna. Ali ne srne se ići ni na gladan stomak (natašte). Pojedite nešto lagano - povr­će, voće, blagu kašu.

2. Najbolje je opariti se ujutro, tj. posle 9-10 sati. Orga­nizam se odmorio za vreme sna, pun je snage, i lako ćete podneti tu terapiju koja opterećuje srce. Znajte, sauna je -svojevrstan trening koji stvarno može da zameni fizičko opterećenje.

3. Postepeno se privikavajte na vrelinu saune i ne penjite se, odmah, na gornje ležište u sauni za parenja. Popnite se na visinu, na kojoj ćete se dobro osećati.

4. Ako ste promrzli idući ka sauni, pre ulaska u saunu stavite noge u lavor s toplom vodom i postepeno dolivajte toplu vodu. Ostanite tako 10-15 minuta. Posle toga, kad osetite toplotu u telu, možete ući u saunu.

5. Iz higijenskih razloga, preporučuje se, da se saperete (istuširate, MS) pre ulaska u saunu, ali tom prilikom ne smete da kvasite glavu, inače u sauni može doći do njenog pregrevanja. Posle toga se istrljajte peškirom dok se ne osušite - vlaga sprečava znojenje, i uđite u saunu.

6. Poželjno je da stavite bilo kakvu kapu na glavu da biste sprečili pregrevanje, a uz to treba da imate pri sebi vunenu rukavicu ili specijalni grebač za skidanje-otiranje znoja, jer on takode ometa znojenje. Skidajući znoj s vune-

257

nom rukavicom, istovremeno čistite kožu od odumrlog oro-žavelog sloja.

7. Posle ulasku u saunu, 3-4 minuta odsedite na dnu saune da biste se privikli na vrelinu saune, a još bolje bi bilo da legnete. U ležećem položaju vrelina saune deluje ravno-mernije na telo. Kad ležite, mišići se brže opuštaju, a to vam omogućuje da ih proparite iz temelja. Prema tome, poza u sauni je ležeća ili sedeća po-turski.

8. Posle izlaska iz saune, istuširajte se toplom, a zatim prohladnom vodom. Može se naglo pustiti hladna voda na 5-10 sekundi ili se zagnjuriti u bazen. Posle toga, odmorite se, osušite se i uputite kući, ako ne želite da ponovo prime­nite terapiju.

Kako se pariti s metlicom? Metlice mogu biti, uglav­nom, brezove i hrastove. Pre ulaska u saunu, treba ih ras­pariti, usled čega njihove isparljive materije prodiru u telo i blagotvorno na njega utiču.

Ako je metlica sveza, treba je blago saprati i ona će biti spremna za upotrebu. Ako je suva, prvo je saperite, a zatim je stavite u lavor napunjen toplom vodom. Nemojte je pariti u ključaloj vodi. To je nepravilno - brzo opada lišće. Prema tome, posle držanja metlice u toploj vodi, sipajte u lavor vruću vodu. Pokrijte lavor s drugim lavorom radi boljeg parenja. Posle toga, metlica je meka i iz nje se oseća miris. Metlica se može saprati i staviti u podnožju ležaja u sauni. T a m o će se sama raspariti ako je sauna vlažna.

Smisao parenja s metlicom sastoji se u tome, da se njome potiskuje vruć vazduh prema telu, ali ne i da se šiba. Metl icom se radi lagano, kao lepezom, jedva dodirujući telo. Prvo se prelazi preko nogu, zadnjice, leda i ruku — od nogu do glave i obratno. To se ponavlja nekoliko puta. Pri radu s metlicom treba da osećate prijatan vruć vetrić. i tek posle toga, možete se blago išibati metlicom. Zatim se istrljajte metlicom, kao likom od lipe. Jednom rukom pridr-

258

žavajte metlicu za rukohvat (dršku), a dlanom druge ruke pritiskajte lišće uz telo.

Eto, to je bitno šta treba da znate kad koristite saunu. A sad razmotrimo kakva je razlika između save i vlažne pare.

U sauni sa suvom parom mnogo se više znoji. Vruća, suva para je - jak jang, koji u organizmu izaziva svoju suprotnost —jin, tj. luči se voda (znoj). Zbog toga se postiže dublji rad kožnog omotača, organizam se suši i obilno izlučuje šljaku. Suva para je efikasna protiv raznih oblika vodene bolesti, a na to je ukazivao i Avicena.

Suva para je antagonist životnog principa „Vetar", čiji višak u organizmu izaziva suvoću i hladnoću. Zato suvom parom isteruju biopatogenu energiju hladnoće, koja je pro­drla u organizam i koja „ l o m i " u zglobovima.

Ako posmatramo geografski razmeštaj sauna sa suvom parom, one se, uglavnom, nalaze na severu - Finska, Kare-lija. Zato što je tamo klima vlažna i hladna (Karelija -zemlja jezera) tokom većeg dela godine, narodna mudrost je tome suprostavila terapiju sa suvom parom koja otklanja (izgoni) hladnoću i vlažnost.

Suva para veoma pogoduje ljudima s konstitucijom „Sluzi". Poznato nam je, da suvišak sluzi unosi vlažnost i hladnoću u organizam. Suva, vruća para će ih idealno urav-notežavati. Zato debeli ljudi mogu da omršave i da se dobro osećaj u, primenjujući suvu paru.

Vlažna para, koja donekle otežava znojenje, iznutra jako zagreva telo. Po svojoj prirodi to je više jin, koji, dejstvujući na organizam, stvara u njemu svoju suprotnost—

jang. I stvarno, vlažna para snažno stimuliše životni princip „ Ž u č i " koji se sastoji iz primarnih elemenata „ V o d e " i „Vatre". Primenom te terapije poboljšava se probava, raz­mena materija i dr. Na tu činjenicu, takođe, je ukazao i Avicena, govoreći, da sauna pomaže kod nesvarljivosti pro­dukata, slabe probave i gubitka apetita.

259

Stoje para vlažnija, ona efikasnije isteruje iz organizma biopatogenu energiju suvoće, koja prouzrokuje „sušenje m e s a " i tešku pokretljivost u zglobovima. Vlažna sauna, u kojoj je vazduh, prema recima A. N. R. Sančes, autora prvog iscrpnog traktata o ruskoj banji (sauni): „Toliko topao... kakvim se i samo telo snabdeva", veoma je pogodna ljudima s konstitucijom „Vetra" i starijim ljudima.

Klima u evropskom delu Rusije nije tako surova, kao na Severu, te nema potrebe ni za jakom vrućinom, niti za suvoćom. Uz to, naučnici-lekari su, svestrano istražujući terapije u sauni s različitom vlažnošću i temperaturom, zaključili da, radi boljeg ličnog osećanja i korisnijeg uticaj a na organizam, para treba da bude vlažna i ne toplija od 100°C.

Kontraindikacije opštim terapijama u sauni su sledeće: kod akutnih stadijuma bilo kojih bolesti; kod pogoršanja hroničnog oboljenja s povišenom temperaturom. Kod obo­ljenja srca - endokarditis, miokarditis, perikarditis, kod upale koronarnih sudova, srčanih oboljenja sa s imptomima tahikardije i svih oblika hipertonije propraćene srčanim i bubrežnim manama (nedostacima). A, takođe, kod malo-krvnosti, jako izražene skleroze sudova, epilepsije i nekih drugih oboljenja.

Sad treba da razmotrimo vrlo važno pitanje - kako se ponašati posle terapije u sauni? Zato što čovek, u jednoj seansi u sauni, znojenjem izgubi od 500 do 1500 grama vode, on želi da pije. I mnogi posle saune piju čaj, pivo i tome slično. To nije dobra varijanta i može se postupiti mnogo bolje.

Gubitak vode iz organizma omogućuje velike moguć­nosti za obnavljanje organizma pomoću terapije sa sokom. Znojeći se, gubite tečnost sa šljakom i drugim štetnim mate­rijama, a upotrebljavajući sveže iscedene sokove od povrća i voća, akumulirate čistu, struktuiranu, zasićenu bioplaz-

260

m o m i biološki aktivnim materijama vodu. U tome je velika razlika. Pri tome sve se obavlja prirodno bez stresova, nego pri terapiji detoksikacije organizma, koja upućuje na kon­zumiranje tropskog voća i sopstvenu životnu snagu. Tri dana uzimaćete purgative i sedeti na WC šolji, izbacujući iz sebe 3-4 litra zagađene (otpadne) tečnosti. Uradivši j ednom slično čišćenje, malo je verovatno da ćete zaželeti da ga ponovo uradite.

Primenjujući saunu 2-3 puta nedeljno, vi ćete izvršiti sličnu detoksikaciju za svega tri nedelje. Pri tome, uživaćete u toploj pari (2-3 ulaska u saunu po 5-10 minuta), u bodroj hladnoj vodi i u božanstvenom ukusu svežih isceđenih so­kova.

Prema tome, kad dođete kući, odmah pripremite i ispijte 0,5 litra i više soka od šargarepe, ili sok od jabuka i cvekle (450 grama jabukovog i 50 grama soka od cvekle), ili druge sokove što zavisi od godišnjeg doba. Zatim možete da konzumirate salatu i kaše. U toku dana, još jedanput, popijte istu količinu soka. Receptura sokova opisana je u knjizi „Ishrana i hrana". Sledećih dana, posle saune, pravilno se hranite, a posle sledeće saune - primenite masažnu (kon-centrisanu) terapiju pomoću sokova. Upamtite zavet veli­kog drevnog rimskog lekara Asklepiada - lečite se brzo, pravilno i prijatno.

Lokalne terapije s parom. Opisaćemo tri najprime-njivanije lokalne terapije s parom: za glavu, noge i donji deo trbuha (parna kupka na noćnoj stolici - noćnoj posudi).

1. Terapija sparom za glavu. Namenjena je za čišćenje kože lica, glave, omekšavanje i odstranjivanje čvrstog (zgu­snutog) sadržaja maksilarnih i čeonih sinusa, čišćenje nos­nog ždrela i protiv prehlada. Uspešno razmekšava sluz (šlajm) u plućima i deluje protiv bolova u ramenima i na vratu. Trajanje te terapije, kao i uopšte svih drugih lokalnih terapija s parom je 15-20 minuta. Ne preporučuje se više od

261

2 do 3 takve terapije za nedelju dana. One jako opuštaju (slabe) organizam. Posle te terapije, preporučuje se tuširanje prohladnom vodom, ne kvaseći glavu, koje traje 10-30 se­kundi. Zatim, treba intenzivno hodati radi zagrevanja i pot­punog sušenja tela.

Tu terapiju primeniti ovako: uzeti veliko vuneno ćebe i dve stolice, jednu višu za sedenje i drugu nižu — na kojoj će biti posuda. Kao izvor pare može se koristiti tek skuvan krompir, obična proključala voda, zagrevati vodu i u nju staviti kamenje i tome slično.

Obnaživši se do pojasa, stavite izvor pare na nižu sto­licu, sedite na višu stolicu i prekrijte se ćebetom. Nagi­njanjem glave prema izvoru pare, regulišite- zagrevanje glave.

Potrebno je u vodu dodati trave: žalfiju, mentu (nanu), zovu, bokvicu, cvet lipe, koprivu, trunje sena, ali od svih trava najbolje je dodati supenu kašiku mlevene mirodije.

2. Terapija s parom za noge. Ona se preporučuje protiv različitih oboljenja nogu: jako znojenje nogu, oticanje nogu, zastoj toka krvi, hladnoće u nogama, a takođe i kod suvih nogu.

Terapiju primeniti ovako: u lavor naliti ključalu vodu i na nju staviti daščicu za noge. Sedite na stolicu, stavite noge na daščicu, umotajte dobro noge vunenim ćebetom i napa-rite. Raditi to 1-2 puta nedeljno, a naknadno polivajte noge prohladnom ili hladnom vodom.

3. Terapija s parom na noćnoj stolici (nokširu). Ako nemate nokšir, možete upotrebiti kom ili neku staru posudu za kuvanje. Iznad kofe ili posude za kuvanje stavite dasku od WC šolje ili drugu dasku za sedenje. Zatim napunite jednu trećinu posude s ključalom vodom, obnaženi ispod pojasa sedite na dasku i umotajte se vunenim ćebetom do pojasa, da para ne bi isparavala i da trup ne bi' bio izložen vazduhu. Obnažen je samo donji deo tela. Takvo zagrevanje

je veoma važno za rastvaranje i izbacivanje patoloških tvo­revina koje su se nagomilale u maloj karlici. Ta terapija veoma pogoduje ženama koje imaju različite zatvore, ciste, a takođe i kod oboljenja bubrega i mokraćne bešike, hemo-roida itd.

Zato što zagrevanje tog dela tela izaziva obilno zno­jenje, 15-20 minuta posle primenjene terapije, kad se obilno znojite, najbolje je leći u postelju i u njoj se znojiti izvesno vreme. I tek posle toga primeniti kratkotrajno hladno dejstvo.

Kao uvek, preporučuje se da se dodaju trave u vodu: odvar od poljskog rastavića za regulisanje mokrenja; kod oboljenja bubrega i kamenčića u bubrezima i mokraćnoj bešici - odvar od ovsene slame; trunje sena - kod zatvora.

Z A K L J U Č A K 1 P R E P O R U K E

Dođosmo do kraja ovog poglavlja. Neosporno je da važnost, efikasnost, dostupnost i jednostavnost Čine vodene terapije moćnim prirodnim lekovitim faktorom. Najveća glupost je ne iskoristiti to darovano bogatstvo. Ali, da se ne bi „opekli na vodi", ponovimo još jednom pravila i saveteza primenu vodenih terapija, koje su krajnje savesno proverili naši preci.

1. Toplo kupanje završi prohladnim. Topla voda sla­bi i opušta (jin); hladna stimuliše i jača (jang). Kombinacija toplog i hladnog čelici telo i podstiče zdrav razvoj (jin i jang uravnotežuju).

2. Primenjuj hladne terapije na toplo telo. Ako se ne pridržavate ovog pravila, naročito u hladno i suvo godišnje doba, pre ili kasnije biopatološka energija suvoće i hladnoće prodreće u vaše telo i prouzrokovati neprijatnosti. Malo ko zna, d a j e najprekaljeniji čovek savremenosti Porfirije Iva-

263 262

nov, koji je voleo hladnoću i kovao je u zvezde, svake nedelje u svom domu pripremao pravu saunu s ciljem isteri-vanja već navedenog.

3. Nemojte se brisati posle primene vodenih terapija. Na granicama razdvajanja sredina stvara se posebna aktivna zona, u kojoj su energijski procesi znatno jači, nego u dubini. Kad se ne brišemo, ti čudo-procesi, po stepenu sušenja, postaju naši i daruju organizmu dopunsku energiju. Zato posle primene bilo koje vodene terapije, uđite u toplu prostoriju u kojoj nema promaje i aktivno hodajte, zagre-vajte se i na taj način sušite. Može se obući odeća na mokro telo. Osim toga, ravnomerno i pravilno se raspoređuje pri­rodna toplota. Prema pogledima Knejpa - „Unutrašnja top­lota tela koristi vodu, koja se nalazi na spoljašnjim omo­tačima (koži, MŠ), kao materijal za nastajanje najveće i in­tenzivne toplote".

4. Na veliku vrućinu ne dodaj i i jaku hladnoću. Ako postoji vrućina od upale (tu je mnogo krvi), postupiti na sledeći način - ne uništavati je jakom hladnom terapijom, već raspodeljujući krv po ćelom telu, primenite vodene terapije na suprotne delove tela. Na primer, od vrućine vas boli glava - stavljajte komprese na noge.

5. Primenjuj hladne terapije češće, nego tople. Pro­hladna kupanja i polivanja, pri pravilnoj primeni, stimulišu naš organizam. Mogu se primeniti dva puta u toku dana, a u žarkom godišnjem dobu i više puta.

Kupanje u toploj vodi podstiče čišćenje kože. Zato, što se u toku dana (24 sata), u normalnim uslovima izluči 500 grama znoja kroz pore kože, treba ga saprati. Zato je do­voljno svakodnevno tuširanje toplom vodom, koje završiti s hladnom vodom.

Za jedan dan, u prošeku, odumire i obnavlja se 1/20 deo kožnog omotača. Potpuno obnavljanje kože vrši se za 20 dana. Odumrle i orožavele ćelije stvaraju sloj, koji otežava

264

disanje kroz kožu i lučenje šljake. Uz to odumrle ćelije same sebi predstavljaju hranljivu sredinu za mikroorganizme. Što je veći sloj odumrle kože, bolji su uslovi za život kolonijama mikroba. Da ne biste dozvolili gore navedeno, negujte svoju kožu, primenjuj ući jednom nedeljno vruće kupke ili saunu. Zimi se to može raditi dva puta nedeljno, isterujući ujedno suvoću i hladnoću.

6. Topla voda rastvara, a hladna odstranjuje. Kori­stite osobine vodenih terapija u borbi protiv svojih bolesti, kako je to radio P. Ivanov.

„Evo šta sam ja otkrio: ne samo da banja, sauna čisti već i hladnoća još bolje čisti sluz i bilo koju nečistoću iz or­ganizma. Ah, deco moja mila! Kad biste vi znali, s t a j e to hladnoća! Kakva je to snaga, kakva radost, kakva blagodet! Kako ona leci, kako čisti, kako jača svaku ćeliju i aktivira centralne ćelije mozga i ceo nervni sistem, svaki kapilar! Kakvu sreću i zdravlje daruje!"

Ako toplota stvara u organizmu destruktivne procese, u vezi s raspadom i rastvaranjem, tada hladna obratno - vrši strukturizaciju telesnih struktura s izbacivanjem napolje sveg suvišnog. I stvarno, voda pri ključanju i zamrzavanju izbacuje sve iz sebe.

7. Primenjuj ući vodene terapije, uvek imajte u vidu svoju konstituciju. Ovo pravilo pominje se u svakom po­glavlju. Autor nastoji da to pravilo utuvi u glavu svakom čitaocu.

Prema tome, ljudima s konstitucijom „Sluzi" najbolje pogoduju tople i suve terapije; s konstitucijom „ Ž u č i " -umerene; s konstitucijom „Vetra" - vlažne i tople. Ljudi poslednjeg tipa treba češće da primenjiiju vodene terapije, nego prva dva tipa. Počevši redovno da primenjujete vodene terapije, naročito prekaljujućeg svojstva, uverićete se u vrednost navedenih preporuka.

265

TERMINOLOŠKA OBJAŠNJENJA

Aeidoza Povećanje kiselosti tečnosti organizma zbog poreme­

ćaja materija n organizmu. Adrenalin Hormon nadbubrežne žlezde koji se luči u krv (podiže

nizak krvni pritisak); proizvodi se i veštački (sintetički). Aminokiseline Organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi

razlaganja belančevina u procesu varenja. Anabolizam Biološki procesi prometa materija u toku kojih orga­

nizam izgrađuje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju, razvoju i obnavljanju tkiva.

Angina pektoris Bolest srca, arterioskleroza srčanih arterija; srčani gr­

čevi, stezanje grudi. Anus Cmar, završetak zadnjeg creva. Apsorbovanje Proces kojim se hranljivi sastojci prevode u krvotok. Aritmija Neravnomernost, nepravilnost u ritmu otkucaja srca. Astma Teško oboljenje bronhija; sipnja, zaduha, povremeno

gušenje. Atonija Mlitavost, tromost; bezglasnost, klonulost, slabost tkiva

i mišića. Autoliza Omekšanje i raspadanje tkiva nakon smrti.

266

Bioenergija Energija svih živih bića, svih životnih procesa, zbi­

vanja.

Biosinteza

Stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama; osnovni oblik je fotosinteza.

Defekacija

Fiziološki čin izbacivanja izmeta iz debelog creva. Degeneracija

Pogoršavanje bioloških oblika organizma živih bića. Dehidracija Stanje koje nastaje usled prekomernog gubljenja vode

iz organizma. Depresija Utučenost, potištenost, klonulost psihičke energije. Dijabetes

Šećerna bolest; ogleda se u povećanom izlučivanju mo­kraće, u stalnoj žeđi, a u težim slučajevima i u mršavljenju.

Distonija i distonacija 1. medicinski odsustvo tonusa mišića tela, labavost u

držanju, čest pratilac apatije i depresije; 2. nesklad tonova, disharmonija, nesuglasje, odudaranje od pravog tona.

Distrofija 1. poremećaj u ishrani tkiva nekog organa ili čitavog

organizma; 2. gladovanje, izgladnelost. Diuretičan Koji teži da pojača odstranjivanje mokraće iz orga­

nizma. D N K Dezoksiribonukleinska kiselina; nukleinska kiselina u

hromozomima koja predstavlja sastavni deo hemijske os­nove.

267

Džul (v. i kalorija) Prema međunarodnom sistemu mernih jedinica (SI sis­

tem) energetska vrednost hrane izražava se u džulima (kJ). Kako je ranije energetska vrednost hrane izražavana u kalo­rijama, pa se to i danas često čini, treba znati da jednoj kaloriji odgovara oko 4,2 džula (u stvari, 4,186 džula).

Ekskrement (latinski: e x c e r n e r e - izdvojiti, izlučiti; e x c r e m e n t u m -

izmet) izmetina. Embolija Začepljenje krvnih sudova zgrušanom krvlju, vazdu­

hom ili mašću, što izaziva zastoj u cirkulaciji krvi i ishrani nekih tkiva.

Endokrine žlezde Sistem žlezda s unutrašnjim lučenjem koje svoje proi­

z v o d e - h o r m o n e - izlučuje u krv, limfu ili nervni sistem, j e r nemaju izvodne kanaliće. U endokrine žlezde spadaju: hi­pofiza, štitasta žlezda, paratireoidne žlezde, nadbubrežne žlezde, gušterača (pankreas), polne žlezde (testis i jajnik) i druge.

Energetika 1. deo fizike koji proučava energiju; 2. deo tehnike koji

proučava načine dobijanja i iskorišćavanja prirodnih izvora energije; 3. iskorišćavanje takvih izvora.

Fosfati 1. soli fosforne kiseline; 2. minerali koji poseduju ove

soli. Fotosinteza Proces u kojem živi organizmi, pretežno biljke, uz su-

delovanje sunčanih zraka, od jednostavnih jedinjenja stva­raju sebi hranu i mogućnost za opstanak.

Fruktoza i Fruktuoza Voćni šećer.

268

Glukoza (glikoza) Grožđani šećer, organsko jedinjenje iz grupe mono-

saharida. Hemoglobin Materija (supstanca) u krvi koja joj daje crvenu boju i

prenosi kiseonik kroz krvne sudove. Hipertenzija 1. povećani krvni pritisak, prejak pritisak krvi; 2. pre-

napetost uopšte. Hipertonija Povećani krvni pritisak u arterijama. Hipertrofija Preterano povećanje obima nekog telesnog organa ili

tkiva, odnosno celog organizma usled prekomemog hra­njenja ili nekog bolesnog procesa.

Hipofiza Mala žlezda u mozgu sa isključivo unutrašnjim luče­

njem; proizvodi neke hormone koji deluju na spolne žlezde, na jačanje kosti i dr.

Hipotalamus Deo mozga u kojem su centri vegetativnog živčanog

sistema. Hipotonija (v. hipertenzija) Holecistitis Upala, zapaljenje žučne kesice. Hormoni Produkt, tvar žlezda za unutrašnje lučenje koja ima

sposobnost da podstiče ili koči različite funkcije organizma. Inervacija Uticaj živaca na rad organa; povezanost organa živcima

sa centralnim nervnim sistemom. Infarkt Obamrlost (u mozgu, srcu, bubrezima i dr.) zbog začep­

ljenja u krvnim sudovima, s to je opasno po život.

269

Infiltrat Pojava koja nastaje kad u tkivo prodru zarazne klice; na

zdravom tkivu zarazne klice naprave tačkice (npr. bacil tuberkuloze).

Interferon Belančevina koju izlučuju ćelije organizma; ona im

služi kao odbrana od raznih virusa koji ih napadaju. Intoksikacija Trovanje, oštećenje organizma otrovnim materijama. Involucija 1. u biologiji: nazadovanje, propadanje nekog organa ili

organizma; suprotno: evolucija; 2. zaplet, zapletenost, za­mršenost.

Ishemija Sprečenost priticanja krvi usled pojave grča u nekom

krvnom sudu, npr. u mozgu. Ishijas (išijas, ishialgija) Oboljenje živaca na zadnjoj strani buta noge, sa jak im

bolovima duž prostiranja živaca, počev od krsta pa sve do nožnog stopala.

Kalorija (v. i džul) Raniji način izražavanja energetske vrednosti hrane,

koji je danas zamenjen džulima. Jednoj kaloriji odgovara 4,186 džula, a jednom džulu oko 0,24 kalorije (kcal).

Kancerogen Izazivač raka, koji stvara rak. Katabolizam Razgradnja, razlaganje hranljivih materija u organizmu

i njihovo korišćenje; suprotno: anabolizam. Katatonija

Duševna bolest, oblik šizofrenije; karakteriše se stalnim ponavljanjem besmislenih pokreta ili ukočenošću mišića, gubitkom kontakta s okolinom, sumanutošću i dr.

Kolitis Upala, zapaljenje debelog creva.

Koloid Tvar koja se nalazi u stanju visoke razdrobljenosti do

molekula (npr. belančevine), ali ne obrazuje kristale. Metabolit Produkt procesa metabolizma. Metabolizam Izmena materije u telu, fizičko-hemijski proces prerade

hrane u organizmu, što omogućuje rast i njegovo održa­vanje, te normalno funkcionisanje.

Micelija Vegetativno telo gljiva koje se sastoji iz vrlo tankih

isprepletanih niti. Monosaharidi Hemijski jednostavni ugljeni hidrati, naročito laktoze. Mukopolisaharid Gusta želatinska masa koja se može naći na mnogim

mestima u telu; ona slepljuje ćelije i podmazuje zglobove. Nelritis

Zapaljenje bubrega. O s m o z a Sposobnost mešanja tečnosti kroz tanku opnu, propus-

tljivu opnu koja ih razdvaja. Pankreatitis Zapaljenje gušterače ili pankreasa koje se može pojaviti

u akutnom obliku (akutni pankreatitis) ili kao hronični zapa-ljenski proces. Uzroci koji dovode do akutnog i hroničnog pankreatitisa su mnogobrojni.

Paroksizam 1. oštar početak neke bolesti ili naglo, iznenadno pogor­

šanje bolesti; 2. najveći stupanj nekog osećanja, kulminacija gneva ili očaja, vrhunac neke strasti, uzbuđenosti uopšte.

271

Patologija Bolest. Nauka o bolestima i raznim oblicima u kojima

se one javljaju. Poliartritis Zapaljenje zglobova, reumatizam u zglobovima. Profilaksa Zaštita zdravlja, čuvanje od mogućih bolesti (grana

higijene preventivne medicine); predohrana, preventiva. Protein Belančevina, glavni sastojak protoplazme biljnih i živo­

tinjskih tkiva, ima ga i u krvi, mesu, mleku, kostima, kosi; najvažnija hrana organizma, koji bez nje ne može da živi.

Protoplazma Osnovna supstanca žive ćelije (biljne ili životinjske).

Rigidnost

Bolest, trajna ukočenost mišića.

Sekret: 1. tečnost koju luče neke žlezde; 2. tajna, zagonetka; 3.

tajni pečat vladara; 4. nužnik, zahod. Shizofrenija (šizofrenija)

Duševni poremećaj koji se sastoji u izvesnom cepanju duhovne ličnosti, ispoljava se u naglom menjanju pravca mišljenja, nedostatku jedinstva htenja, nadmoćnosti unu­trašnjeg života i u izbegavanju spoljašnjeg sveta (naročito se javlja kod tzv. mladalačkog ludila).

Sindrom (a) Skup simptoma koji se istovremeno javljaju kod jedne

ili više bolesti. Solsticij um (solsticija)

Astronomski: tačka na ekliptici u kojoj se Sunce nalazi oko 22 juna (dugodnevica, letnja solsticija) i 22 decembra (kratkodnevica, zimska solsticija).

272

Spazma Stezanje mišića kao refleksni pokret; trzaj, grč. Stenokardija Stezanje srca, praćeno teškim disanjem i jakim bolo­

vima; v. angina pektoris. Tahikardija Ubrzano lupanje srca usled nervoze, uzbuđenja i si. Toksin Organski otrov proizveden u živim ili neživim orga­

nizmima. Toksini Otrovi životinjskog, biljnog ili bakterijskog porekla. Tonzilitis Zapaljenje krajnika. Tromb Zgrušana krv koja se stvara u arteriji, zgrušak, usirak (v.

tromboza). Tromboflebitis Upala, zapaljenje vena s trombozom. Tromboza Začepljenje krvnih sudova usled zgrušavanja krvi. Ugljeni hidrati Zajedno s mastima, glavni energetski izvor organizma,

pri čemu jedan gram ugljenih hidrata, slično belančevi-nama, daje oko 16 džula (4 kalorije). To je više nego dvo­struko manje u poredenju s mastima, čiji jedan gram daje približno 36 džula (9 kalorija). Pojavljuju se u dva oblika, kao prosti ugljeni hidrati (ili šećeri) i složeni ugljeni hidrati (škrob i biljna vlakna). Nalaze se pretežno u namirnicama biljnog porekla. Bogati izvori ugljenih hidrata su žitarice, odnosno brašno, hleb i razne vrste peciva, zatim pirinač, krompir, razne vrste voća i povrća. Rafinisani šećer, koji se kao takav kupuje u trgovini, predstavlja čist ugljeni hidrat, a njemu se po bogatstvu približava med. Sasvim je razumljivo

273

da su i sve namirnice kojima je dodat šećer bogat izvor ugljenih hidrata. Dnevne potrebe odrasle zdrave osobe u ugljenim hidratima kreću se između 200-250 grama.

Urati Soli mokraćne kiseline. Varikozan Proširenih vena, otečenih vena, kvrgav. Varikozitet Proširenost vena, bolesno oticanje vena. Vaskularan Koji se tiče krvnih sudova; pun kivnih sudova.

274