АНТИЧКА КЊИЖЕВНОСТ

Уредник

Др Бранко Гавела

ГАЈ ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАР

ГАЛСКИ РАТ

ГРАЂАНСКИ РАТ

Превод с латинског, предговор и објашњењаДр АХМЕД ТУЗЛИЋ

МАТИЦА СРПСКА

Наслов оригинала

С. Iulii CaesarisBELLUM GALLICUM

COMMENTARII RERUM GESTARUM

COMMENTARII BELLI CIVILIS

Ликовна опремаДУШАН РИСТИЋ.

ГАЈ ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАР

Гај Јулије Цезар, према општем мишљењу нај-већа личност у историји римскога народа, и једанод најгенијалнијих људи што их је дао људски род,потиче од племена Јулијеваца, које, опет према рим-ској традицији, води поријекло од Јула, сина тро-јанскога јунака Енеје. Како је Енеја био син Анхизаи богиње Венере, то је код Римљана била и уко-ријењена традиција да у крви рода Јулијева, папрема томе и у крви Цезаревој, има неке божанскепримјесе. Таква околност и традиција је и руково-дила највећег римског епског пјесника Вергилија дапишући Енеиду, и уздижући до звијезда свога савре-меника цара Аугуста, индиректно укаже и на његовапретходника Цезара, који је утро путеве Римскојимперији. Неколико година доцније, и други великиримски пјесник Овидије почео је своје познато дјелоМетаморфозе стварањем свијета, односно хаосом, азавршио претварањем Јулија Цезара у звијезду теје на тај начин царску кућу уздигао до небеса.

Цезар је рођен у Риму године 101, а према некимверзијама 100. год. старе ере. У 16. години изгубиоје оца Јулија Цезара. Прво васпитање је стекао кодсвоје умне и образоване мајке Аурелије, а затим кодретора Марка Антонија.

Политиком се почео бавити веома рано. Како мује вођа народне странке Марије био тетак, а Цезарје поред тога био први пут ожењен Корнелијом,кћерком народног првака Луција Корнелија Цине, тосе и Цезар приклони народној странци и на тај на-чин дође у сукоб са вођом оптимата Луцијем Кор-нелијем Сулом па побјеже из Рима. Сула ra је,додуше, доцније, на заузимање пријатеља, помило-вао. Али он је већ тада уочио све Цезареве поли-тичке квалитете и амбиције па је пред истим при-јатељима говорио да се у Цезару крије више Марија.

Бојећи се ипак Сулине освете Цезар крену уМалу Азију и ту се показа као одличан војник. При-ликом опсаде града Митилене он доби и прво одли-ковање — Грађански вијенац — (Corona civica).

Да би се усавршио у говорништву, Цезар кренегодине 76. на острво Род код тада чувеног учитељаговорништва Аполонија Молона из Алабанде и ту сезадржа годину дана. Том приликом заробе га гусари,којима је у шали пријетио да ће их једнога данаприковати на крст. То је доцније, пошто је платиовелики откуп и био ослобођен, уистину и учинио.

Послије повратка у Рим Цезарева је политичкакаријера нагло расла. Најприје је изабран за војногтрибуна, да би већ године 68. постао квестор, а 65.едил. Тада је, дијелећи бесплатну храну и приређу-јући сјајне игре, стекао код народа велике симпа-тије. Због тога се био толико задужио да је честоговорио како би му требало више хиљада сестерцијапа да нема ништа.

Године 63. постао је понтифекс максимус, 62. биоје претор, а 61. налазио се у својству пропреторау Оностраној провинцији Шпанији гдје је водиоборбу са Келтиберима и Лузитанима и побиједио их.Тада је стекао и назив — император.

Он је године 60. са Помпејем и Красом склопиотројни савез, такозвани Први триумвират, а већ сли-једеће 59. год. Цезар је постао конзул. Колега уконзулату му је био Марко Калпурније Бибул. Тадаје издао и неколико значајних закона.

По завршеном конзулату Цезар је добио мандатда као проконзул крене у Цисалгошску Галију иИлирик, а наскоро затим и у Трансалпинску Галију.Ту се освајајући Галију, за рачун римскога народа,задржао више од осам година.

Када је сенат, заједно са Помпејем, бојећи сеЦезареве велике популарЈГОсти, покушао да му одузмекоманду и наредио да распусти војску и да се вратиу Рим, Цезар отворено крену против сената и Пом-пеја и тако дође до грађанског рата. Прешавширијеку Рубикон, он брзо среди и прилике у Италији,

8

а затим пређе у Шпанију, гдје свлада Помпејевувојску. Затим се пребаци на Балкан и у одлучнојбици код Фарсала, године 48, поново побиједи Пом-пеја. Вративши се у Рим Цезар буде именован 46.године за диктатора. Та част му је касније биладодијељена на неограничено вријеме.

Како се међутим у Риму налазио и велики бројпристалица републиканске странке, којима се Цеза-рева диктатура није допадала, скована је завјера ион је убијен 15. марта 44. године. Међу убицама субили и његови добри пријатељи Децим Јуније Брути Гај Касије Лонгин.

Поред свога државничког и војничког дара Цезар-се истакао и као одличан књижевник. Најобимнијеи стилски најдотјераније му је историјско дјело За-биљешке о галском рату (Commentarii de bello Gallico)у осам књига. Од тога је седам Цезаревих, а осмује написао његов официр Аул Хирције.

У Забиљешкама о галском рату описани су ра-тови које је Цезар водио не само у Галији, већ и уГерманиш и Британији, гдје је постигао огромануспјех. Цезару је стало да овим дјелом оправда исебе и Римљане због окупације ових земаља и даукаже на своје огромне заслуге за Рим. Коментарису значајни како у историјском, тако исто и у гео-графском погледу: у историјском, јер нам служе каопрвокласан извор за галске ратове, а у географском,јер је у њима доста вјерно изнесена не само топо-графија тих крајева, него су ту описани и народи ињихови обичаји, па се, дакле, Коментарима не ко-ристе само историчари, већ и географи и етнолози,па штавише и војни команданти.

Друго, такође значајно Цезарево историјско дјелоје Забиљешке о грађанском рату (Commentarii debello civili) у три књиге. Како је Цезар ове Комен-таре писао у тешким ратним приликама, чини се даих је писао на брзину па није чудо што су мањи ипо обиму и по вредности, односно стилски слабијиод Коментара о галском рату. Дјело је имало за циљда се сва кривица за рат свали на Цезареве против-

9

нике и укаже на њихову политичку и државничкунеспособност.

Да би изгледао што објективнији, Цезар увијекупотребљава треће лице, а никада прво.

Због лака, једноставна и приступачна стила Це-зареви Коментари се и раније, а и данас се употреб-љавају као класичан пример школске лектире.

Уз Цезарево име везана су још три историјскасписа: О александријском рату (De bello Alexandrino),О афричком рату (De bello Africano) и О шпанскомрату (De bello Hispaniensi). Међутим, сва три овадјела по свој прилици нису Цезарева.

Поред списа историјског карактера Цезар се огле-дао и у другим књижевним врстама. Написао је фи-лолошко дјело De analogia, затим трагедију Едип инеколико пјесама. Познат му је и политички списAnticato.

Цезар се бавио и астрономијом. Тако је у сврхупоправке постојећег календара написао дјело О зви-јвздама (De astris). На томе је послу стекао знатнезаслуге, јер је уз помоћ Созигена извршио реформукалендара.

Иза Цезара су остала и многобројна писма којаимају књижевну вриједност.

Он је издавао и прве новине у Риму, које су сезвале Acta diurna или Acta publica, а садржај им јеитприлике одговарао локалној хроници наших данаш-њих новина.

Цезару су као диктатору биле доступне све озна-ке једнога монарха. Носио је и шарену тогу, и туни-ку са палмовим гранчицама, и ловоров вијенац. Ко-вао је новац са својим ликом, а мјесец Quintilis, којије раније био пети, а послије седми, назван је њего-вим именом Iulius (јули).

А што се тиче Цезарева физичког изгледа идржања његов биограф Светоније саопштава да јебио висока стаса, бијеле пути, црних и живахнихочију, уста нешто пунијих и ћелаве главе. Ћелавостје веома тешко подносио, јер је због ње често биоизвргнут подсмјеху својих противника. Стога му ни-

10

једно од свих одликовања није било тако драго, каоправо да увијек носи ловоров вијенац. Међутим, уви-јек је био гологлав, било по киши или сунчану вре-мену. Борбу је водио или с коња или пјешке. У бара-тању оружјем био је необично вјешт, све је напореЕеома стоички подносио, а велике раздаљине врлобрзо прелазио.

Што се тиче интелектуалних квалитета, сви ис-тичу да је Цезар био надасве бистар и необично па-метан, да је имао велику меморију, а нарочито вели-ки говорнички дар. Уз ово сви признају да није биоосветољубив и да је и личним противницима и по-бијеђеним непријатељима радо праштао.

Цезару се приписују и многе изреке, које су већпостале пословичне. Такве су нпр. „Alea iacta est"(Коцка је бачена), „Veni, vidi, vici" (Дођох, видјех,побиједих), „Et tu, mi fili, Brute" (Зар и ти, синеБруте). А у коликој је мјери био амбициозан, свје-дочи и његова изјава да би „волио у селу бити први,него у Риму други". Све се ове изреке и данас умногим приликама врло често и веома практичнокористе.

Др Ахмед Тузлић

ГАЛСКИ РАТ

ПРВА КЊИГА

1. Цијела Галија је подијељена на три дије-ла. Један од њих настањују Белги, други Акви-тани, а трећи они који се на свом језику зовуКелти, а на нашем Гали. Сви се они међу собомразликују језиком, установама и законима. Галеод Аквитана дијели ријека Гарона, а од БелгаМарна и Сена. Од свих њих најјачи су Белги,јер су од културне и цивилизоване провинцијејако удаљени па трговци с њима сасвим ријеткосаобраћају и не увозе оно што годи људскимсрцима, а и најближи су Германима који прекоРајне бораве и с којим непрестано рат воде. Сто-га дакле разлога Хелвећани остале Гале храбро-шћу надмашују, што се готово у свакодневнимборбама с Германима огледају, било да их одсвоје земље одбијају, било да сами у њиховојземљи рат воде. Један дио, за који је речено дага држе Гали, почиње од ријеке Роне, допиредо ријеке Гароне, океана и земље Белга, а одстране Секвана и Хелвећана пружа се чак до ри-јеке Рајне и простире се према сјеверу. Белгиод крајњих граница Галије допиру до доњег ди-јела ријеке Рајне и окренути су према сјеверу иистоку. Аквитанија се пружа од ријеке Гаронедо планине Пиринеја и онога дијела океана ко-ји допире до Шпаније, а простире се према запа-ду и сјеверу.

2. Код Хелвећана је Оргеториг био далеконајпознатији и најбогатији. Он је за вријеме кон-зулске власти Марка Месале и Марка Пизона,потакнут жељом за влашћу, сковао завјеру плем-ства и наговорио грађане да са цјелокупном имо-

15

вином изађу из земље: јер, како храброшћу свенадмашују, они ће лако загосподарити цијеломГалијом. На то их је утолико лакше наговорио,што су Хелвећани имали веома погодан природ-ни положај: с једне стране били су опасани ри-јеком Рајном, веома широком и јако дубоком,која земљу Хелвећана дијели од Германа, с дру-ге стране врло високом планином Јуром, која јеизмеђу Секвана и Хелвећана, а с треће језеромЛеманом и ријеком Роном, која од Хелвећана од-ваја нашу покрајину. То је био узрок што су сеи мање кретали и што су имали мање могућно-сти да са сусједима ратују. Људи су се наимеиз тога краја, жељни ратовања, осјећали јако не-лагодно, јер су сматрали да им је земља и премаброју становника и с обзиром на ратну славу ти-јесна, будући да се у дужину дростирала двијестотине и четрдесет, а у ширину сто и осамдесетхиљада корака.

3. Таквим околностима наведени, а угледомОргеториговим потакнути, договоре се о ономешто је потребно за поход: да прибаве што већиброј теглеће марве и кола, да обаве што већусјетву, како би на путу имали довољно хране,а да са сусједним државама углаве мир и прија-тељство. Да би те послове обавили, сматрали су дасу им довољне двије године, а законом утврдеда треће године крену. Оргеториг буде изабранза вођу. Он преузе на себе посланство према др-жавама. На том путовању наговори Кастига, Ка-таманталедова сина, Секвана, чији је отац међуСекванима владао дуго година, а римски сенатга назвао пријатељем народа, да у својој државиприсвоји краљевску власт, коју му је отац раниједржао. Исто тако наговори Думнорига, Хедуанца,брата Дивицијакова, који је у оно вријеме у др-жави прво мјесто уживао и у народу јако омиљенбио, да то исто покуша па му још даде и својукћерку за жену. Он их увјери да је врло лакотакав циљ остварити зато што и сам има намјеру

16

да заузме власт у својој држави, а нема сумњеда су Хелвећани у читавој Галији најмоћнији.Убиједио их је такође да ће им и материјалномпомоћу и војском краљевску власт обезбиједити.Таквом бесједом потакнути, они му задају ријечи заклетвом се међусобно обавежу, уздајући се даће, пошто успоставе краљевску власт, као тринајмоћнија и најјача народа моћи да завладајуцијелом Галијом.

4. Та ствар је Хелвећанима преко уходе би-ла дојављена. Оргеторига су присилили да се изокова брани, како је то био њихов обичај. Тре-бало је да осуђени претрпи казну тако да ка ват-ри буде спаљен. На дан, одређен за одбрану, Ор-геториг сву своју фамилију, а било је до десетхиљада људи, сакупи са свмх страна, а све својеклијенте и дужнике, којих је био велики број,онамо доведе, па се уз њихову помоћ извуче дасе уопште не брани. У међувремену, када је озло-јеђено грађанство због тога догађаја покушало дасвоје право оствари и док су власти са села са-купљале мноштво људи, Оргеториг је умро. По-стоји и сумња, као што Хелвећани сматрају, даје сам себи задао смрт.

5. Послије његове смрти Хелвећани покуша-ју да остваре оно што су били одлучшш, да кре-ну из своје земље. Када су дошли до закључкада су за такав подвиг спремни, попале све својеградиће, њих дванаест, око четири стотине селаи остале приватне грађевине, а спале и све житоосим онога што су наумили да са собом понесу,како би, изгубивши наду на повратак кући, билиспремни на све опасности које би могле да ихснађу, и нареде да сваки себи понесе брашна затри мјесеца. Наговоре сусједе Раурике и Тулингеи Латобриге да, угледавши се на исту одлуку, по-што своја села попале, заједно с њима пођу, аБоје, који су преко Рајне боравили и у земљуНорик прелазили и Нореју опсиједали, приме засавезнике и за себе придобију.

17

6. Била су у свему два пута којим су моглиод куће поћи. Један преко Секваније, тијесан иружан, између брда Јуре и ријеке Роне, којим сусе једва једна кола могла провести. Наиме, билосе испријечило веома високо брдо тако да је врломало људи могло да заустави пролаз. Други је биопреко наше покрајине, много лакши и проходни-ји, стога што између земље Хелвећана и Алобро-га, који су раније били покорени, тече Рона иона је на неколико мјеста преко плићака про-ходна. Најудаљенији град Алоброга, а најближиземљи Хелвећана је Генава. Од тога градића пру-жа се мост до Хелвећана. Они су мислили да ћеАлоброге наговорити, јер је изгледало да још ни-су с римским народом у добру, или ће их силомнатјерати да их пусте да преко њихове земљепрелазе. Када је за полазак све било припремље-но, уговоре дан када ће се сви на обали Ронесакупити. Тај дан је био 28. март за вријеме кон-зула Луција Пизона и Аула Габинија.

7. Када је Цезару било јављено да они по-кушавају да преко наше покрајине путују, по-жури из града па што може бржим маршем кре-ну у онострану Галију и стиже у Генаву. Затра-жи од читаве покрајине што већи број војника— у оностраној Галији била је у свему једналегија — и нареди да се разори мост који је биокод Генаве. Када су Хелвећани о његову доласкуобавијештени, пошаљу му као легате најуглед-није грађане, а њих су предводили Намеј и Ве-руклеције. Њихова је дужност била да кажукако им је циљ да без икакве рђаве намјерепутују преко покрајине, јер немају никаква дру-гог пута. Стога моле да им то уз његов пристанакбуде допуштено. Пошто је Цезар имао на умукако је конзул Луције Касије убијен, а војска муод стране Хелвећана разбијена и под јарам став-љена, сматрао је да то не треба допустити. Др-жао је, наиме, да се људи непријатељски распо-ложени, када им се пружи прилика да преко

18

покрајине путују, неће уздржати од насиља излочина. Ипак, да би добио на времену, док севојници по које је био поручио сакупе, одговорилегатима да ће узети рок за размишљање. Акошто желе, нека наврате 13. априла.

8. У међувремену, са оном легијом коју јеуза се имао и са војницима који су се из покра-јине били сакупили, од језера Лемана, које у ри-јеку Рону утиче, до планине Јуре, која дијелиземљу Секванаца од Хелвећана, изведе зид оддеветнаест хиљада корака, а висок шеснаест сто-па и направи шанац. Пошто је тај посао завршио,распореди страже и утврди логор како би их лак-ше, уколико против његове воље покушају прећи,могао спријечити. Када је дошао онај дан, којије с легатима утврдио и када су легати код његанавратили, изјави да према обичају и праксиримскога народа не може никоме пролаз дозволи-ти и стави до знања да ће их, уколико покушајусилу употријебити, спријечити. Хелвећани, прева-рени у таквој нади, повезаше лађе и направишемноге сплавове па неки плићацима Роне, куда јебила најмања дубина ријеке, понекада дању а че-шће ноћу, покушају ако би могли да провале,али због јаких утврда и налета војника, а уз тои стријелама ометани, одустану од такве намјере.

9. Био је преостао преко Секваније један путпреко кога, пошто су се Секвани противили јерје био тијесан, нису могли ићи. Будући да их сасвоје стране нису могли склонити, пошаљу легатеХедуанцу Думноригу да им то он својим заузи-мањем испослује. Думноригов углед и дарежљи-вост су код Секвана много значили. Он је Хел-већанима био пријатељ, јер је из те државе узеоза жену Оргеторигову кћерку, а потакнут и же-љом за краљевском влашћу радио је око превратаи желио да му што више држава, захваљујућиму за доброчинства, буде наклоњено. Стога се ла-ти посла и код Секвана постигне да Хелвећанимадозволе да преко њихове земље прелазе, а утвр-

19

ди и да таоце између себе размијене, да Секванипри пролазу не ометају Хелвећане и да Хелве-ћани без икакве муке и тешкоће прелазе.

10. Цезару је јављено да Хелвећани имајунамјеру да путују преко земље Секвана и Хеду-анаца у земљу Сантона, који нису далеко од зем-ље Толосата, а та је држава у покрајини. Акосе то догоди, сматрао је да ће представљати ве-лику опасност за покрајину, што ће наиме људератоборне, а уз то и непријатеље римског народа,на отвореним и особито плодним мјестима иматикао сусједе. С тога разлога, оном утврђењу којеје био изградио постави за старјешину легата Ти-та Лабијена, а сам крену у Италију брзим мар-шем и ту пописа двије легије, а три које су окоАквилеје зиму проводиле изведе из зимовника,па куда је најближи пут пожури преко Алпа сатих пет легија у онострану Галију. Ту Цеутронии Грајоцели и Катуриги, заузевши узвишенијамјеста, покушају да војсци запријче пут. Поштосу ови у више битака били разбијени, он из Оце-ла, а то је најудаљенији градић у овостраној по-крајини, стигне седмог дана у земљу Воконтијау оностраној покрајини, а одатле у земљу Ало-брога, а од Алоброга доведе војску у Сегусијаве.Ови су први изван покрајине с оне стране Роне.

11. Хелвећани су већ били превели својечете кроз кланце и преко земље Секвана стиглиу земљу Хедуанаца па су им поља пустошили.Како Хедуанци себе и своје нису могли од њихда бране, пошаљу Цезару легате да моле за по-моћ. Кажу да су за све вријеме према рим-ском народу толико заслуга имали да нису заслу-жили да им војска готово на дохват њихова пољапустоши, дјецу у ропство одвлачи, а градовеосваја. У исто вријеме Амбари, рођаци и срод-ници Хедуанаца, обавијесте Цезара да не могулако да спријече насиље непријатеља од пустошења поља. Исто тако Алоброги, који су прекоРоне имали села и посједе, бјежећи дођу до Це-

20

зара и докажу да им није преостало ништа осимкомадића земље. Таквим околностима наведен,Цезар закључи да не смије очекивати да Хелве-ћани стигну међу Сантоне, пошто би могли уни-штити сву имовину његових савезника.

12. Постоји ријека Арар, која преко земљеХедуанаца и Секвана утиче у Рону и тече такои толико споро да се очима не може оцијенитина коју страну тече. Њу су Хелвећани прелазилиповезаним чамцима и сплавовима. Када је Цезарпреко ухода био обавијештен да су Хелвећанивећ превели преко те ријеке три дијела војске, ада је пак четврти дио остао с ове стране ријекеАрара, он са три легије крене из логора око трећестраже и стигне до оних који још нису били пре-шли ријеку. Он на њих навали па пошто су билинеприпремљени и изненађени, добрим дијелом ихпобије, а преостали се у бијег дадоше и у обли-жње шуме склонише. Та се област звала Тигурин.Наиме, цијела држава Хелвеција подијељена јена четири дијела или области. У овој области Ти-гурини су према сјећању наших предака убиликонзула Луција Касија, када је пошао из домо-вине и војску му испод јарма пропустили. Такоје, било случајно било вољом бесмртних богова,та област хелвећанске државе, која је нанијелазнатан пораз римском народу, и прва казну иску-сила. Тиме је Цезар не само јавне, већ и приват-не неправде осветио, јер су Тигурини у истом бо-ју у коме су убили Касија, убили и легата ЛуцијаПизона, дједа његова таста Луција Пизона.

13. Послије ове битке Цезар се побрину да наАрару сагради мост, како би могао да наставипрогон преосталих чета Хелвећана па тако и сво-ју војску преведе. Хелвећани, узнемирени њего-вим изненадним доласком, сазнавши да је он заједан дан урадио оно што су они учинили једваза двадесет дана да би прешли ријеку, пошаљуму легате, на чијем је челу био Дивикон, који јеу касијанском рату био вођа Хелвећана. Он са

21

Цезарем овако уговори: ако римски народ са Хел-већанима буде мир закључио, Хелвећани ће ићии остати у ономе крају гдје Цезар буде одредиои желио да остану, а ако буде истрајао да ихборбом прогони, нека има на уму и негдашњи по-раз римскога народа и недавно јунаштво Хелве-ћана. То што је једну област изненада напао,кад они који су ријеку прешли нису могли својиму помоћ притећи, нека себи у храброст превишене приписује, а њих нека не презире. Они су одотаца и предака тако васпитани да се више храб-рошћу боре него да се варком и лукавством слу-же. Стога, нека има на уму да оно мјесто гдје сусе зауставили не добије име по поразу римскогнарода и пропасти војске и да не остане у таквомсјећању код потомства.

14. Њима Цезар овако одговори: њему се ти-ме пружа мања прилика за сумњу што оне дога-ђаје, које су споменули хелвећански легати, пам-ти и то тим теже подноси што су се догодили ма-ње кривицом римскога народа. Да је био свјестанкакве увреде, не би се било тешко друге чувати.Он је међутим тиме преварен па није ни сматраода је учинио нешто због чега би се бојао, нитије држао да треба да без разлога страхује. А икада би желио да заборави стару увреду, зар башможе да пређе преко нове неправде, што су билипреко његове воље покушали да силом направепут преко покрајине, што су Хедуанце, што Ам-баре, што Алоброге узнемиривали. Овоме требадодати и то да се својом побједом претјерано раз-мећу и диве се што су тако дуго насиље нано-сили. Обичај је, наиме, бесмртних богова да љу-дима које желе због њихових злодјела казнити,још већу срећу и дуготрајнији заборав пружају,како би због промјене ситуације теже осјетилиударац који су им припремили. Па, када је то та-ко, онда ипак, ако му они даду таоце, и он сеувјери да ће учинити оно што обећавају, и акоХедуанцима пруже задовољштину за увреде, ко-

22

је су њима и њиховим савезницима нзнијели, аисто тако и Алоброгима, он ће с њима закључитимир. Дивикон одговори: Хелвећани су од својихпредака тако васпитани да таоце примају а не да-ју, и римски народ је свјестан те чињенице. Торекавши повуче се.

15. Сутрадан покренуше логор с тога мјеста.То исто учини и Цезар и сву коњицу, која је бро-јила четири хиљаде момака, а која је била са-купљена из цијеле покрајине и од Хедуанаца ињихових савезника, посла напријед да види ко-јим крајем неприртељ путује. Они, пратећи од-важно заштитницу, заметну бој са коњицом Хел-већана и мањи број наших паде. Хелвећани,охрабрени том битком, јер су са пет стотина ко-њаника толику силну коњицу растјерали, почешесмјелије заостајати па понекад и својом заштит-ницом наше на борбу изазивати. Цезар је својеод битке одвраћао и сматрао да му је додвољнода у том тренутку онемогући непријатеља у пља-чки и добављању хране. Тако су путовали окопетнаест дана, па између непријатељске заштит-нице и наше претходнице није било већег раз-мака од пет до шест хиљада корака.

16. Цезар је међутим сваког дана опомињаоХедуанце због жита што су га били у име државеобећали. Наиме, због хладноће, жита не само данису била зрела, него чак ни сточне хране нијебило у довољној мјери. Оним пак житом, што гаје ријеком Араром на лађама био дотјерао, мањесе могао користити, јер су Хелвећани пут од Ара-ра били скренули, а он није желио да се од њиходваја. Из дана у дан Хелвећани су одуговлачилии говорили да се сакупља, да се довози и да сти-же. Кад је схватио да га подуго заваравају и дасе приближава дан када је требало да се војни-цима мјери жито, сазва њихове прваке, којих би-јаше у логору повећи број, а међу њима Диви-цијака и Лиска, који је био на челу власти којуХедуанци називају — вергобрет, — а бира се на

23

годину и има власт над животом и смрћу својих,па их жестоко нападе што га, пошто жито неможе ни купити, а ни с поља донијети, у такокритичној ситуацији не помажу, а непријатељису тако близу, а поготово и стога што је, наведенњиховом молбом, рат повео. Још више се пожалишто је тако ни на чему остављен.

17. Тада напокон Лиск, наведен Цезаревомбесједом, изложи оно што раније бијаше скри-вао: да има неких чији углед код народа многозначи и који лично више могу него сама власт.Они бунтовним и опаким говором одвраћају ве-ћину да не доноси храну коју дугује: боље је,ако већ у Галији не могу бити први, да трпе гал-ску него римску власт и да не сумњају да ћеРимљани, ако Хелвећане савладају, заједно саосталом Галијом Хелвећанима слободу одузети.Ти исти људи достављају наше одлуке неприја-тељима, што се у логору догађа, и он их у томене може спријечити. Штавише, он схвата са как-вом је опасношћу то урадио, када је, натјеранневољом, ту ствар Цезару доставио и због чегаје, што је дуже могао, ћутао.

18. Цезар је осјетио како се овим Лисковимговором циља на Думнорига, брата Дивицијакова,али не хтијући да се такве ствари у присуствумногих расправљају, састанак брзо распусти. Ли-ска задржа. Насамо га распита о ономе што је насастанку био говорио. Овај је говорио слободнијеи одважније. То исто и од других потајно затражии сазнаде да је истина да је баш тај Думноригсилно одважан и због дарежљивости у народу ја-ко омиљен, да је жељан преврата, да много годи-на уз јевтин закуп држи царину и све осталехедуанске порезе, па због тога, када се он наме-ће, нико се не усуђује да против њега нуди већуцијену. Таквим поступком је и свој иметак уве-ћао и велике могућности за подмићивање ство-рио. Он о свом трошку издржава и уза се имавелики број коњаника, па не само да у својој

24

земљи, него и код сусједних држава много значии он је због такве моћи мајку у Битуриге удао заондашњег веома позната и моћна човјека, па сеи сам оженио од Хелвећана, а сестру по мајци исвоје рођакиње удао у друге државе. Он је веомасклон Хелвећанима и због ове блискости жели имдобро, а чак лично мрзи Цезара и Римљане, јерје њиховим доласком његова моћ окрњена, а братДивицијак је на старо заслужно и угледно мјестоповраћен. Ако се штогод Римљанима догоди, он сеу великој мјери нада да преко Хелвећана стекнекраљевску власт, а да влада римскога народа гу-би наду не само у такву власт, него и у оно штоима — наклоност. Цезар распитујући такође са-знаде да се несрећна коњичка битка догодилаприје неколико дана, да су Думнориг и његовикоњаници започели тај бијег — јер је Думноригбио на челу коњице, коју су Хелвећани билиЦезару послали — и да је њиховим бјекствомостала коњица преплашена.

19. Сазнавши за ово, пошто су иза тих сум-њи стајале најсигурније чињенице, да је прекосекванске земље Хелвећане превео, да се побри-нуо да се између њих дају таоци, и да је све тобио учинио не само без његове и државне наред-бе, него чак и без њихова знања, због чега га ихедуанске власти оптужују, сматрао је да имадовољно разлога да га или лично казни или на-реди да га држава казни. Свему овоме противиласе једна околност, што је сазнао да код Думно-ригова брата Дивицијака постоји веома великанаклоност према римском народу, а да према ње-му самом гаји највећу љубав, особиту оданост,правичност и умјереност. Бојао се пак да њего-вим кажњавањем не повриједи срце Дивицијако-во. Стога, прије него што је ишта предузео, на-реди да му се Дивицијак позове, па пошто јесвакодневне тумаче удаљио, преко Троцила, пр-вака галске покрајине, свога пријатеља, у когаје у свему имао највеће повјерење, поразговори

25

с њим, а у исто вријеме саопшти и оно што је оДумноригу у његову присуству на састанку Галаречено. Указа и на оно што је сваки о њему по-себно рекао. Не вријеђајући његова осјећања мо-ли и преклиње да послије обављене истраге оњему одлучи или сам, или заповиједи да то учи-ни државна власт.

20. Дивицијак Цезара загрли и уз много сузапоче да га преклиње да му против брата сувишеоштре мјере не предузима. Зна он да је све тоистина и нико није од тога више боли претрпионего он, јер се, док је сам код својих, а и уосталој Галији највећи углед уживеао, а овајопет због младости веома мало значио, његовомпомоћу уздигао. Тим угледом и снагом користиосе не само да му умањи утицај, него му је скорои о глави радио. Ипак се он руководио љубављупрема брату а и јавним мнијењем. Ако би му сештогод од стране Цезара горе догодило, пошто јесам то мјесто пријатељства код њега уживао, ни-ко неће сматрати да се то није догодило његовомвољом па ће се десити да ће читава галска јав-ност од њега леђа окренути. Када је то плачућиуз многе молбе од Цезара тражио, Цезар стиснуњегову десницу и утјешивши га замоли да пре-стане с мољакањем. Указа и на то да је његоваљубав према овоме толика да и увреду премадржави и свој гњев на његову жељу и његовемолбе заборавља. Думнорига себи позва, а добавии брата па му указа на оно зашто му приговара,а поред тога изнесе да и сам зна на што се гра-ђани туже. Препоручи да и убудуће избјегавасва сумњичења и каже да брату Дивицијакуопрашта за оно што је било. Думноригу поставичуваре како би могао да сазна шта ради и с кимразговара.

21. Истог дана је од ухода обавијештен да сусе непријатељи сакупили на подножју брда, осамхиљада корака од његова логора, па посла људеда се обавијесте какав је изглед брда и какав је

26

около успон. Одговор је стигао да је лак. Наредида Тит Лабијен, преторов заступник, у трећојстражи са двије легије и оним водичима који супут познавали, највиши врх брда заузме и пока-за шта му је намјера. Он лично у четвртој стра-жи истим путем, којим су непријатељи ишли,крену према њима и сву коњицу посла напријед.Публије Консидије, који се сматрао за најискусни-јег у војним пословима, а био је и у војсци Лу-ција Суле, а доцније и код Марка Краса, будепослат пред уходама.

22. У саму зору, када је (Луције) Лабијензаузео највиши врх, а сам од непријатељског ло-гора није био удаљен више од хиљаду и пет сто-тина корака, како је доцније од заробљеника до-знао, а нико није знао ни за његов ни за Лаби-јенов долазак, Консидије пусти коња и дотрчик њему па му рече да брдо, које је Лабијен же-лио да освоји, држе непријатељи. То је он дознаопо галском наоружању и знаковима на шљему.Цезар доведе своје чете на оближњи брежуљаки постави у бојни поредак. Лабијен, како му јеЦезар био наредио да не замеће битке док ње-гове чете не буду виђене близу непријатељскоглогора, да се са сваке стране може у исто ври-јеме извршити напад на непријатеља, заузме брдоочекујући наше и уздржавајући се од борбе. Ка-да је дан подобро одмакао, Цезар преко уходадозна да његови држе брдо, да су Хелвећани по-кренули логор и да је Консидије, обузет страхом,оно што није био видио, дојавио као да је видио.Тога дана он на уобичајеном растојању ротјеранепријатеље и на три хиљаде корака од њих по-стави логор.

23. Сутрадан иза тога, пошто су остала свегадва дана када је требало војсци мјерити храну,и пошто од хедуанског утврђеног града Бибракта,надалеко највећег и најбогатијег, бијаше удаљенсамо осамнаест хиљада корака, рачунајући да сене треба бринути о исхрани, скрену с пута од

27

Хелвећана па пожури и окрену према Бибракту.Та намјера непријатељима буде саопштена прекобјегунца Луција Емилија, декуриона галске ко-њице. Хелвећани, било стога што су сматрали дасе Римљани од страха испред њих повлаче, тимвише што дан раније, освојивши више положаје,нису били заметнули бој, било стога што су сепоуздали да могу спријечити довоз хране, про-мијенише одлуку и скренуше с пута па почешенаше са заштитнице прогонити и узнемиравати

24. Када је то Цезар дознао, доведе својувојску на оближњи брежуљак, а коњицу пошаљенапријед да би задржала навалу непријатеља.Сам пак насред брежуљка постави троструки бој-ни ред од четири легије ветерана и заповједи дасе на највишем врху смјесте двије легије, које јенедавно био у овостраној Галији пописао, и свепомоћне чете, и да се сав бријег људима испунии у међувремену цијели пртљаг на једно мјестосакупи па да то мјесто утврде они што су себили смјестили у горњем бојном реду. Хелвећанису са свим својим колима пртљаг пратили и наједно мјесто сакупили, а сами се, у веома збије-ном бојном реду, пошто су сузбили коњицу, на-чинивши фалангу, примакоше нашем првом бој-ном реду.

25. Цезар је склонио од погледа прво свогакоња а затим и коње свих осталих, па пошто је,изједначивши опасност свих, одузео наду на би-јег, своје охрабри и бој заметну. Војници, бацив-ши копља са вишег положаја непријатељску фа-лангу лако пробију. Пошто су је разбили, тргнув-ши мачеве изврше напад на њих. Галима је у бор-би представљало велику сметњу што је више њи-хових штитова једним ударцем копаља било про-бијено и спојено, а пошто се је жељезо савијалопа га нису могли истргнути, нити се са онеспособ-љеном лијевом руком довољно лако борити, то сумноги, трзајући дуго руком, упорно настојали даштит из руке испусте и да се незаштићеним ти-

28

јелом боре. Напокон, ранама савладани, почешеи да узмичу, а пошто је брдо било близу, на раз-даљини од око хиљаду корака, и да се повлаче.Пошто су се Боји и Тулинги, док су их нашипрогонили, брда дохватили, они су са око петнаестхиљада људи непријатељску војску затварали, по-задини као заштита служили и наше с пута саотворене стране нападали, а Хелвећани, који сусе на брдо били повукли, примијете то, те опетпочну наваљивати и битку поново успостављати.Римљани, промијенивши правац свога напада, садвије стране навале: први и други борбени ред дасе одупру побијеђеним и потиснутим, а трећи дазаустави оне што долазе.

26. Тако се у двоструком сукобу водила дугаи жестока борба. Пошто нису могли да одоле на-падима наших, једни се, како су били започелиповуку на брдо, а други се окрену према комории својим колима. Јер за све вријеме ове борбекоја се водила од седмог часа до навече, никоније могао видјети непријатеља с леђа. До каснодоба ноћи битка је стигла и до коморе, јер сумјесто шанца били испријечили кола и са вишегположаја гађали стријелама наше који су стиза-ли, док су опет неки између кола бацали ђилитеи копља и наше рањавали. Ту су заробљени Орге-торигова кћерка и један син. Из те борбе прежив-јело је око сто тридесет хиљада људи и они сунепрестано путовали цијеле ноћи и нису на чи-тавом путу застајали ниједног часа. Четвртогадана стигну у земљу Лингона. Како су се нашии због рањених војника и због сахране погинулихтри дана задржали, нису могли да их гоне. ЦезарЛингонима упути писмо и гласнике да их ни хра-ном нити ичим не помажу. Ако их буду храномпомагали, он ће их у исти ред убрајати као иХелвећане. Када су прошла три дана и сам почеда их са цјелокупном војском гони.

27. Хелвећани притијешњени свакојаком ос-кудицом пошаљу му легате да понуде предају.

29

Када су га ови на путу срели и пред ноге му пали,понизно говорили и плачући мир молили, а оним наредио да његов долазак ишчекују на ономемјесту на коме су се тада налазили, они му сепокоре. Пошто је Цезар онамо стигао, затражиоје таоце, оружје и робове који су њима били при-бјегли. Док се ово истраживало и преносило, иноћ се спустила, око шест хиљада људи оногасела, које се зове Вербиген, било што су страхомобузети да не буду на муке стављани пошто пре-дају оружје, било у нади на спас јер су сматралида се у толиком мноштву предатих њихов бијегможе сакрити, или уопште не дознати, изађу уве-че из хелвећанског логора и крену према Рајнии германској земљи.

28. Када је то Цезар сазнао, нареди онимпреко чије су земље ишли да их траже и повратеако желе да се оправдају, а враћене уброји међунепријатеље. Све остале, пошто су предали таоце,оружје и бјегунце прими на предају. Заповиједида се Хелвећани, Тулинги и Латобриги врате уземљу из које су кренули, а пошто им је потпунонестало хране, да би глад ублажили, нареди Ало-брогима да им спреме нешто жита и да сами гра-диће и села, које су били спалили, поново изгра-де. То је учинио највише с разлога што није же-лио да оно мјесто одакле су Хелвећани отишлиостане пусто, да не би Германи, који преко Рајнестанују, ради квалитета земље прелазили из сво-је земље у земљу Хелвећана па постали сусједипокрајине Галије и Алоброга. Изађе у сусрет имолбама Хедуанаца да Боје, који су били познатипо своме јунаштву, населе у своју земљу. Ови имземљу дадоше и доцније их прихвате под истимправним условима какве су и сами имали.

29. У логору Хелвећана пронађен је списак,састављен грчком азбуком, у коме је поименичнонаведено који би број, који је способан да носиоружје кренуо од куће, а исто тако посебно сунаведени дјечаци, старци и жене. Број свих лица

30

био је: двије стотине шездесет три хиљаде Хел-већана, тридесет шест хиљада Тулинга, четрнаестхиљада Латобрига, двадесет три хиљаде Рауракаи тридесет двије хиљаде Боја. Оних што су моглиоружје носити до деведесет и двије хиљаде. Цје-локупан број је износио до три стотине и шез-десет осам хиљада, а оних што су се повратилиу завичај, по извршеној процјени, како је Цезарбио наредио, изашао је број од стотину и десетхиљада.

30. Пошто је завршен рат с Хелвећанима,легати готово цијеле Галије, прваци државица,дођоше Цезару на честитање. Иако их је за дав-нашње преступе Хелвећана према римском наро-ду казнио, они су били увјерени да се то дого-дило исто тако у корист земље Галије као и рим-скога народа. Таквом одлуком Хелвећани су, иакоје ситуација била најбоља, напустили своје до-мове да би цијелој Галији рат навијестили, власту руке узели и мјесто за свој боравак од великогброја покрајина одабрали и то оно које су сматра-ли да је најпогодније и најплодније па да осталедржавице имају као платише данка. Тражили суда им буде дозвољено да одређеног дана сазовускупштину цијеле Галије и да то учине по Цеза-ревој вољи. Они имају нека питања, која премазаједничком пристанку желе да му поставе. Кадаим је то допуштено, одреде дан за састанак папошто су се заклели да нико ствар не износи навидјело, осим ако то некоме према заједничкомпристанку буде повјерено, међусобно се обавежузаклетвом.

31. Када се скупштина разишла, исти првацидржавица који су ту и прије били навратише кодЦезара и затражише да им буде допуштено да сенасамо с њим договоре о ономе што је корисно иза њих и за све остале. Пошто су то постигли, свисе плачући Цезару пред ноге бацише, заричућисе да ће на томе истрајати и настојати да оно штосу рекли не буде објављено, него да оно што

31

желе и постигну, јер ако буде изашло на видјело,знају да ће бити извргнути највећој муци. У њи-хово име је зборио Хедуанац Дивицијак: „У ци-јелој Галији имају двије странке од којих при-мат код једне држе Хедуанци, а код друге Арвер-ни. Будући да су се они о власт између себе то-лико година борили, слиједи да Арверни и Секва-ни Германе наградом примамљују. Од ових је првооко петнаест хиљада прешло Рајну, а послије судивљачни и необразовани људи завољели земљу,начин живота и галско благостање, па пошто супривукли многе, сада их у Галији има око сто идвадесет хиљада. Са овим су се Хедуанци и њи-хови клијенти једанпут и двапут оружјем суко-били па када су отјерани, велики су пораз под-нијели, а све племство, сав сенат и сву коњицуизгубили. Овим борбама и поразима сломљени,они који су својом храброшћу и гостопримствоми пријатељством римскога народа раније у Галијимногс значили, натјераии су да Секванима дајутаоце, најугледније људе у држави, а заклетвомдржаву обавежу да неће тражити натраг таоце нипомоћ од римског народа мољакати, нити одбијатида стално буду под њиховом влашћу и господ-ством. Он је једини из цијеле државе Хедуанацакога нису могли наговорити да се закуне или дје-цу своју као таоце даде. С тога разлога он је издржаве избјегао у Рим, дошао у сенат да тражипомоћ, јер сам није обавезан ни на заклетву, нина таоце. Али, горе се зло догодило побједницимаСекванима него Хедуанцима, јер је Ариовист,краљ германски, засјео на њихову земљу и трећидио секванске земље, који је у цијелој Галији бионајбољи, освојио, а сада наредио да из друге тре-ћине Секвани одлазе зато што је на неколикомјесеци раније двадесет и четири хиљаде Харудањему било дошло, а за њих је требало припреми-ти мјесто и боравиште. За неколико година дого-диће се да сви из галске земље буду протјерании да сви Германи пређу Рајну, а не треба успоре-ђивати галску земљу са германском. Када је пак

32

Ариовист једанпут галску војску у борби савла-дао, а та се борба догодила код Магетобриге, охо-ло је и окрутно наредио и захтијевао да се каотаоци дају дјеца свих најугледнијих и да се нањих примијене све врсте мучења, ако штогод неби било извршено на његов миг и по његовој же-љи. Он је човјек необразован, напрасит, безобзи-ран и његова се власт не може више подносити.Ако од Цезара и римског народа нема какве по-моћи, сви Гали морају чинити исто што су учи-нили Хелвећани, да се из домовине иселе и дадруго боравиште и друго мјесто удаљено од Гер-мана потраже, па каква их год судбина задеси,прихвате. Ако ово Ариовисту буде дојављено, нетреба сумњати да ће над свим таоцима, који сукод њега, најстрашнију казну извршити. Цезарили угледом својим и своје војске, или новом сла-вом, или именом римског народа може да сприје-чи да већи број Германа не пређе Рајну, а можеи да цијелу Галију штити од Ариовистова на-сиља."

32. Када је Дивицијак изрекао ову бесједу,сви који су били присутни почеше да уз великонарицање од Цезара траже помоћ. Цезар при-мијети да неки од Секвана не поступају онакокако то чине остали, већ да тужно, оборивши гла-ву, гледају у земљу. Зачудивши се упита осталекакав је разлог таквом држању. Секвани ништане одговорише, већ једнако ћутећи тужни оста-доше. Како је то од њих више пут захтијевао иуопште ниједну ријеч извући није могао, Хеду-анац Дивицијак лично одговори: да је то стогашто им је судбина јаднија и мучнија него кодосталих, што се сами чак ни потајно не смијужалити ни помоћ молити, да се боје окрутностиАриовистове баш као да је ту присутан, а и збогтога што се осталим ипак пружа прилика за би-јег, да Секвани, који су Ариовиста примили усвоју земљу, и чије су све варошице у његовојвласти, треба уистину да претрпе све казне.

3 Гај Јулије Цезар 33

33. Сазнавши за те разлоге, Цезар ријечимаохрабри срца Гала и обећа да ће то бити његовабрига, да он гаји велику наду да ће Ариовист,потакнут његовим доброчинством и угледом, учи-нити крај насиљу. Рекавши то, распусти састанак.Према томе, многе су га околности храбриле паје сматрао да о тој ствари треба размислити и датреба нешто предузети, а нарочито што је Хедуан-це, као браћу и рођаке, често од стране сенатапозиване, гледао како их држе у ропству и подстегом Германа, а знао је и да су њихови таоцикод Секвана и Ариовиста па је био свјестан дато, уз толику моћ римскога народа, њему и држа-ви служи на највећу срамоту. Мало-помало, Гер-мани се дакле навикавају да Рајну прелазе и даих велико мноштво у Галију долази, па је на тогледао као на опасност за римски народ и сматраода се дивљачни и необразовани људи неће уздр-жати да, када цијелу Галију буду заузели, какосу то Цимбри и Теутони учинили, у покрајину неуђу, а одатле крену у Италију особито стога штоСекване од наше покрајине дијели Рона, те јесматрао да се тим могућностима треба што пријесупротставити. Сам пак Ариовист толико се ис-пунио охолошћу и толиком обијешћу да је изгле-дао неподношљив.

34. Стога му се учини паметно да Ариовиступошаље легате и од њега затраже да неко мјестоу средини између обојице изаберу за разговор. Онжели да с њима расправи о држави и о најваж-нијим интересима и једне и друге стране. Арио-вист тој делегацији одговори: да њему штогод тре-ба од Цезара, он би код њега дошао, а ако онштогод од њега треба, ваља да код њега и дође.Осим тога, он се и не усуђује да дође без војскеу оне крајеве Галије које Цезар држи, а не можени војску без великог пртљага и напора да сакупина једно мјесто. Њему наиме чудновато изгледашта Цезар, или уопште народ римски, траже уњеговој Галији, коју је у рату покорио.

34

35. Када су ови одговори до Цезара стигли,Цезар му по други пут посла легате са оваквимпорукама: пошто он, обасут толиким његовим иримског народа доброчинствима, јер је за вријемењегова конзулата назван од стране римскога на-рода пријатељем и краљем, њему и римском на-роду на тај начин захвалност исказује, али да сепозван на разговор устеже да дође, и не сматрада треба да о заједничкој ствари разговара и раз-мишља, он, ето, ово од њега захтијева: прво, давише не преводи преко Рајне какав повелик бројљудства у Галију, а затим да таоце, које је добиоод Хедуанаца, врати, а Секванима допусти да узњегово одобрење врате оне које су држали; даХедуанце насиљем не узнемирују и да њима ињиховим савезницима рат не навјештавају. Акото тако буде учинио, онда ће с њим и с народомримским бити у постојаној љубави и пријатељ-ству; а ако то не постигне, он ће, пошто је законзуловања Марка Месале и Марка Пизона сенатодлучио да, ко год добије покрајину Галију, ко-лико то може, чинећи то у корист државе, браниХедуанце и остале пријатеље римскога народа,не заборављајући увреде нанесене Хедуанцима.

36. Ариовист на ово одговори: да према рат-ном праву они који су побиједили заповиједајуоним које су побиједили како год желе. Тако јеисто римски народ навикао да побијеђеним за-повиједа, не по туђем нахођењу, већ по својојвољи. Ако он сам народу римском не прописујена који ће се начин својим правом служити, нијезгодно да га римски народ спречава да оствариправо које му припада. Хедуанцима је наметнуоданак, јер су покушали ратну срећу и дигли сена оружје па били побијеђени. Цезар чини ве-лику неправду што му својим доласком смањујепорезе. Он Хедуанцима неће вратити таоце, нитиће њима ни њиховим савезницима силом рат на-вјештавати, ако на ономе остану на чему су сесложили и сваке године буду данак плаћали. А

35

ако то не буду учинили, далеко ће од њих битибратско име римског народа. А то што им Цезарпоручује да неће увреде нанесене Хедуанцимазаборавити, нико се с њим без своје опасностиније борио. Када буде желио, нека се упусти уборбу па ће сазнати шта су у стању непобијеђениГермани, веома искусни у оружју, који већ четр-наест година нису ушли у затворене просторије.

37. Ово је у исто вријеме Цезару достављенои легати су долазили од Хедуанаца и Тревера:Хедуанци с намјером да се буне што Херуди, којису недавно у Галију били пребачени, пустошењихову земљу, а они нису могли од Ариовистаосигурати мир, чак и када су таоце дали. Тревериопет, што је стотину свебских села запосјело оба-ле Рајне и покушавају да пређу Рајну. На њихо-ву челу су браћа Насуа и Цимберије. Цезар је,жестоко узбуђен таквим околностима сматрао дамора пожурити, јер се не би могао одупријетиако би се каква нова чета Свеба повезала са ста-рим Ариовистовим јединицама. Стога, спремившикомору, убрзаним маршем, што је могао брже, по-жури према Ариовисту.

38. Пошто је три дана провео на путовању,јављено му је да Ариовист жури са свим својимјединицама да освоји Весонцион, највећи секван-ски градић и да је од својих граница одмакао тридана хода. Да се то не би догодило, Цезар је сма-трао да треба бити особито опрезан. Наиме, у тојварошици указала се ванредна прилика за свешто се односило на ратне потребе, а она је и при-родним положајем била тако утврђена да је пру-жала нарочиту погодност за вођење рата, затошто ријека Дубис као шестаром опточена, готовоцијелу варошицу опасује, а остали простор, којиније шири од шест стотина стопа, куда ријеказаобилази, заузима веома високо брдо тако даобале ријеке са обје стране додирују подножјетога брда. Бедем, наоколо изграђен, ствара одњега тврђаву и веже га с варошицом. Цезар по-

36

жури брзим ноћним и дневним маршевима и ту,освојивши варошицу, смјести посаду.

39. Боравећи неколико дана у Весонциону ра-ди набавке хране и осталих потреба, и дознавшиза причање Гала, а и трговаца, који су истицаликако су Германи огромна стаса и невјероватнехрабрости и вјешти у оружју, и говорили да су сечесто с њима сусретали и да им човјек чак ни из-раз лица ни мрки поглед не може да издржи, на-шу војску наједанпут толики страх спопаде дажестоко потресе и срца и осјећање свих. Он сепрво појави код војних трибуна и осталих старје-шина, који су пријатељства ради Цезара из градапратили, а који нису велико војно искуство има-ли. Они су, наводећи овај један а онај опет другиразлог, који му је неопходан за одлазак, молилиЦезара да им по његову пристанку буде дозво-љено да се врате, а неки су опет, немајући кудаод стида, остајали, како би отклонили сумњу устрах. Такви нису могли ни израз лица сакривати,а покаткад се ни од суза уздржати, па повучениу своје шаторе или су се тужили на своју судби-ну, или су са својим пријатељима кукали надзаједничком невољом. По читавом су се логорутестаменти јавно потврђивали. Њиховим причамаи страхом почели су се мало-помало да узнеми-рују чак и они који су велико војно искуствоимали, војници, центуриони и они што су билина челу коњице. Они који су се међу њима сма-трали храбријим, говорили су да се не боје не-пријатеља, већ тијесна пута и великих шума којесу се испријечиле између њих и Ариовиста, илисе плаше да се храна неће моћи без муке достав-љати. Неки су чак Цезару јављали да, када буденаредио да се логор покрене и заставе понесу,војници неће хтјети да изврше ту заповијест, ни-ти ће због страха носити заставе.

40. Када је то дознао, сазове збор свих родовавојске, сакупи на том збору центурионе и жесто-ко их оптужи што су сматрали да треба да се

37

распитују и расуђују о томе на коју ће странуили према каквој одлуци ће он да их води. Арио-вист је, док је Цезар био конзул, одвећ силножелио да успостави пријатељство са римским на-родом. Зашто сада неко треба да сматра да ће онтако непромишљено одступити од обавезе. Он јесклон да вјерује да, пошто се сазнају његови за-хтјеви и размотри правичност његових услова, не-ће одбити ни његову, нити римског народа накло-ност. Ако он, наведен бијесом и лудошћу навије-сти рат, чега се дакле плаше, или зашто се неуздају у своје јунаштво или његову опрезност?Огледали су се с тим непријатељем, према памће-њу наших предака, са Цимбрима и Теутонима,које је Гај Марије распршио, када се очигледночинило да војска заслужује не мању славу од за-повједника. Окушали су се такође и недавно уИталији, приликом робовског устанка, којима супомогли у извјесној мјери искуство и дисциплина,које су од нас прихватили. Да се закључити коли-ки значај има упорност и по томе што су неприја-теље, раније слабо наоружане, а којих су се безразлога бојали, доцније добро наоружане, побјеђи-вали и као побједнике. Напокон, ово су они истиГермани са којим су се Хелвећани, не само усвојој него чак и у њиховој земљи често сукоб-љавали и већином их савладавали, а они ипакнису могли да се мјере с нашом војском. Ако ихузнемирује несрећан рат или бјекство Гала и акоза то распитују, могу сазнати да их је Арио-вист, пошто су Гали били дуготрајним ратом из-мучени, а он их је више мјесеци у логору окру-женом барама држао и није им могућности заборбу пружао, без наде на борбу, раштркане иизнемогле напао и побиједио, више разборитошћуи лукавошћу, него храброшћу. Таквој разборито-сти против варвара и неискусних људи било јемјеста, те се чак ни он сам није надао да се нашавојска може преварити. Они свој страх крију усимулирању око прехране и напора које намеће

38

путовање, дрско се понашају, било да не вјерујуу способност заповједника, било да се усуђују даму и сами савјете дају. А то је његова брига.Секвани, Леуци и Лингони добављају храну, јерје већ и по њивама жито сазрело па ће и сами закратко вријеме о путу моћи да суде. А што кажуда неће наређења слушати и да неће заставе но-сити, то њега, Цезара, нимало не узбуђује. Он,наиме, зна да они којима се војска није покора-вала нису имали среће или због рђава поступка,или је због неког неваљала чина откривено кори-стољубље. Хелвећанима су добро познате његовачеститост кроз читав живот и његова срећа у ра-ту. Стога ће он показати оно што је наумио даостави на дуже вријеме и исте ноћи око четвртестраже покренуће логор да што прије могне са-знати да ли код њих више вриједи стид и дуж-ност или страх. Ако, међутим, нико не пође зањим, он ће ипак кренути само са десетом легијому коју не сумња и она ће му бити тјелесна стра-жа. Цезар је овој легији нарочито ласкао и уњу се, због храбрости, највише уздао.

41. Пошго је Цезар одржао овакав говор, задивно чудо, сва се мишљења промијенише и на-стаде веома велико усхићење и жеља да се водират. Прво му се десета легија преко војних три-буна захвали што је о њој изрекао најбољи суд,увјеравајући га да је за вођење рата потпуноспремна. Затим се договоре и остале легије савојним трибунима и центурионима првих редовада се пред Цезарем оправдају, да они сматрају даникада нису ни сумњали, нити се бринули, нитије њихово, већ заповједниково, да доноси посљед-њу одлуку о рату. Пошто им је извињење прихва-ћено, и пошто је такав Дивицијаков поступакодобрен, јер је њему од Гала највише вјеровао,да је више од педесет миља унаоколо могао по-вести војску по отвореним мјестима, крену сед-мога дана око четврте страже, како је био рекао.Како путовање није прекидао, уходе су га обави-

39

јестиле да су Ариовистове чете удаљене од нашихдвадесет и четири хиљаде корака.

42. Дознавши за Цезарев долазак, Ариовистму упути легате: да оно што је раније из разго-вора захтијевао може слободно да се изврши, јерје сматрао, пошто се близу примакао, да он томоже без опасности урадити. Цезар понуду неодбаци, пошто је сматрао да се овај већ враћаздравом разуму, јер оно што је раније на његовумолбу одбијао, итекако обећава, па је тако гајиовелику наду да ће се Ариовист уразумити збогмногих услуга које су му учинили и он сам иримски народ. Утврђен је и дан за преговоре, пе-ти од тога рока. Међутим, пошто су често измје-њивали изасланике и с једне и с друге стране,Ариовист затражи да Цезар не доводи на разго-вор неког од пјешака. Он се боји да не буде путемзасједе опкољен, па нека и један и други дођес коњицом, иначе под другим условима неће доћи.Цезар није хтио да се због наведеног разлога пре-говор одлаже, а није се усудио ни да своју без-бједност повјери галској коњици па одлучи да јенајцјелисходније да, пошто се галским коњаници-ма одузму сви коњи, војници, легионари десетелегите у које се иајвише уздао, узјашу на коње,да их има као најпоузданију заштиту ако муштогод буде затребало. Када се то десило, некакаввспник десете легије духовито рече: да Цезарчини више него што је обећао. Обећао је да ћеимати десету легију мјесто преторске кохорте, аон је убраја у коњицу.

43. Била је велика равница и на њој се уз-дизао доста висок брежуљак. Ово мјесто је билоподједнако удаљено од Ариовистова и Цезаревалогора. Онамо су, како је речено, дошли на прего-вор. Цезар постави легију, коју је био довео, надвије стотине корака од онога брежуљка. Исто сетако и Ариовистови коњаници зауставише на јед-наком растојању. Ариовист затражи да се прего-вори воде с коња и да поред њих по десеторо до-

40

веду на преговоре. Када су тамо стигли, Цезар напочетку бесједе напомену своје и сенатске услугеи како га је сенат назвао краљем и пријатељем,како су му слати обилни дарови и објасни да јетаква част припадала малом броју људи и да сето обичавало чинити само за велике услуге. А он,иако није имао ни права, ни оправдана разлога затакав захтјев, захваљујући наклоности и дареж-љивости Цезаревој и сенатској, таква је признањастекао. Указао је још и на то какви су древнии оправдани разлози за блиске везе између њихи Хедуанаца, какве су одлуке сената, колико путасу и какве части њима указиване, тако да суХедуанци за читаво вријеме имали превласт уцијелој Галији, чак прије него су наше пријатељ-ство стекли. Такав је обичај римскога народа дажели да савезници и пријатељи не само ништаод свога не губе, већ да у наклоности, достојан-ству и части и већи буду. А ко би могао да до-зволи да се њима одузме оно што су допринијелиза пријатељство римскога народа. Затим затражиисто оно што је легатима ставио у задатак: да ниХедуанцима, ни њиховим савезницима рат не на-меће, да таоце поврати, а ако ниједан дио Германакући не може да пошаље, а оно бар да не допу-сти да ико више Рајну прелази.

44. На захтјеве Цезареве Ариовист украткоодговори, а о својим врлинама много наприча:Рајну је прешао не својом вољом, већ замољен ипозван од Гала; кућу је и родбину напустио узвелику наду на велику награду. Он има бораии-ште у Галији које су му сами уступили, и таоцекоји су дати уз њихов пристанак, а данак примапрема ратном праву које побједници практикујуи намећу побијеђеним. Није он Галима, већ суГали њему рат навијестили. Све су галске држа-ве дошле да га нападну и против њега окренулилогор и све је те војске у једној борби растјераои надвладао. Ако поново желе да штогод поку-шају, он је спреман да се поново бори, а ако хоће

41

да у миру уживаЈу, ниЈе право да одричу данакшто су га досада по својој вољи плаћали. Прија-тељство римскога народа треба да му служи напонос и заштиту, а не на штету, а он је то с так-вом надом и тражио. Ако римски народ опростиданак и оне што су се предали изручи, исто ће сетако радо одрећи пријатељства римскога народакако га је био прихватио. То што дакле мноштвоГермана у Галију преводи, то чини стога да себеобезбиједи, а не да Галију осваја. За такав чин до-каз му је и то што није дошао непозван и штоније рат навијестио, него се бранио. Он је у Га-лију дошао прије него римски народ. Никада при-је ових дана римска војска није прешла границегалске провинције. Шта он то хоће? Зашто је до-шао у његове крајеве? Ова Галија је његова про-винција, као што је она наша. Као што њему неби требало допустити да на нашу земљу вршинапад, исто смо тако ми неправични што се уњегово право мијешамо. Што каже да је Хедуанценазвао браћом, није он толико прост и неук дане схваћа ситуацију па да у најновијем рату сАлоброгима не зна да Хедуанци нису помагалиРимљанима, нити да су Хедуанци у борбама, којесу водили са Секванима, имали помоћ римскогнарода. Требало би да сумња да је Цезарево при-јатељство несигурно стога што држи војску у Га-лији, да њега онемогући. Ако се не удаљи и вој-ску из ових крајева не повуче, неће га држати запријатеља, већ за непријатеља. А ако га убије,он ће многим племићима и првацима римскога на-рода постати драг, јер је то сам од њих дознаопреко њихових гласника, чију наклоност и прија-тељство може задобити његовом смрћу. А ако бу-де одступио и Галију му у слободни посјед пре-дао, он ће му се великом наградом одужити икоје год ратове буде желио да води, он ће их безикакве његове муке и опасности извести.

45. И Цезар је у том смислу опширно гово-рио због чега не може да одустане од намјере.

42

Нити његов нити обичај римскога народа не под-носи да напусти најзаслужније савезнике и да недржи да је Галија више Ариовистова него рим-ског народа. Арверне је и Рутене у рату савладаоКвинт Фабије Максим и њима је римски народопростио и није их у провинцију претворио, нитиим је данак наметнуо. Када би се на какво нај-старије вријеме требало осврнути, најправеднијеби било да у Галији буде управа римског народа,а ако би се требало на одлуку сената обазирати,Галија треба да буде слободна, па и када би билау рату савладана, желио је да се она користисвојим законима.

46. Док се тако на састанку расправљало, Це-зару је јављено да Ариовистови коњаници при-лазе ближе брежуљку, јашу према нашим поло-жајима па камење и стријеле на наше бацају.Цезар заврши говор, врати се својим и нареди имда уопште ниједне стријеле не бацају на неприја-теље. Наиме, иако је видио да ће борба с коњицомбити без икакве опасности за изабрану легију,ипак је сматрао да не треба пружити могућностда се каже за непријатеље да их је он на вјерусакупио, а затим на превару уништио. Пошто семеђу војском раширио глас с каквом је дрскошћуАриовист на састанку цијелу Галију Римљанимаодрицао, како су његови напали наше коњанике,и како је тај догађај одложио преговоре, војскуобузе много већи жар и воља за битку.

47. Послије два дана Ариовист посла Цезарулегате. Жели да с њим расправља о оним ства-рима које су између њих биле започете, а нисудовршене: да, или поново одреди дан за састанак,или, ако му се ово не свиђа, да му неког од сво-јих легата пошаље. Цезару се разлог за разговорније учинио неопходан, тим више што се дан ра-није Германи нису могли уздржати да нас не на-падају стријелама. Мислио је да ће бити врлоопасно да шаље свога легата и да га ставља преддивље људе. Као најприхватљивије чинило му се

43

да пошаље Гаја Валерија Процила, сина Гаја Ва-лерија Кабура, младића веома велике храбростии људских врлина, чијем је оцу Гај ВалеријеФлак даровао грађанско право, а такође и збогвјерности и познавања галског језика, којим сеи Ариовист због дуге праксе добро служио, а ниГермани нису имали разлога да му што нажаоучине. С њима заједно пошаље му и Марка Ме-тија, који је уживао Ариовистово гостопримство.Нареди им да оно што Ариовист буде рекао за-памте и да му доставе. Када их је Ариовист кодсебе у логору опазио, повика у присуству својевојске: зашто су к њему дошли? да ли да га ухо-де? А када покушаше да говоре, забрани им ибаци их у окове.

48. Истога дана он дигне логор и на шест хи-љада корака од Цезарева логора постави нови подбрдом. Сутрадан проведе војску покрај Цезаревалогора и на двије хиљаде корака изнад њега по-стави свој, с циљем да Цезару спријечи довоз хра-не од Секвана и Хедуанаца. Од тога часа Цезарје свих пет дана своју војску пред логор изводиои у бојни ред постављао да би Ариовисту, уколикоби желио да се у борби огледа, пружио таквумогућност. Све ове дане Ариовист задржа војскуу логору и сваки дан би се огледао у коњичкојборби. Овакав је био начин борбе у којој су сеГермани вјежбали: било је шест хиљада коња-ника, а у истом броју и веома хитрих и храбрихпјешака, које су из цијеле војске сваки по једногбирали ради своје сигурности. Са овим су се убиткама сукобљавали и овим би коњаници, акоситуација буде тежа, прилазили и у помоћ при-трчавали, а ако би ко услијед тешке ране с коњапао, њега би опколили. Ако би требало да се по-даље крене, или брже одступи, код њих је брзиназахваљујући вјежбању била толика да су се,ухвативши се за гриву, у трци с коњима изјед-начавали.

44

49. Када је Цезар дознао да се Ариовист др-жи логора, онда он, да не би за дуже вријеме биоонемогућен у довозу хране, изнад онога положајана коме су Германи били засјели, изабра погодномјесто за логор, удаљен од њих око шест стотинакорака, па пошто постави троструки бојни ред,дође до тога мјеста. Нареди да први и другибојни ред остане под оружјем, а да трећи утврђу-је логор. Ово мјесто је, како је речено, било уда-љено од непријатеља шест стотина корака. Арио-вист посла онамо око шеснаест хиљада лако нао-ружаних људи, да та војска наше плаши и у из-вођењу утврда омета. Али, и Цезар исто тако на-реди, као што је раније био одлучио, да два бојнареда потискују непријатеља, а да трећи довршипосао. Пошто је логор утврђен, остави ту двијелегије и дио помоћних чета, а остале четири по-вуче у већи логор.

50. Идућег дана Цезар према својој навициизведе своју војску из оба логора па од већеглогора само мало крену, постави бојни ред и пру-жи непријатељу могућност за борбу. Када сазна-де да они чак ни тада не полазе напријед, окоподне врати војску у логор. Тада напокон Арио-вист посла дио војске да освоји мањи логор. Бор-ба се с обје стране жестоко водила, све до навече.При заласку сунца Ариовист повуче у логор сво-ју војску пошто је многе ране и задао и задобио.Када је Цезар заробљенике распитивао с ког раз-лога Ариовист није био одлучан у борби, сазнадеда је за ово узрок тај што код Германа постојиобичај да њихове домаћице гатањем и врачањемодлучују да ли треба битку заметнути или не.И оне овако рекоше: Германи побједу неће моћида извојују, ако прије млађака буду борбу за-метнули.

51. Иза тога сутрадан Цезар остави посаде иједном и другом логору, колико му се учинило даје довољно, а све крилне одреде постави на видикнепријатељу испред мањег логора, јер је према

45

броју легијских војника био слабији од непри-јатеља, а да би се наоко крилним одредима кори-стио, пошто сам устроји троструки бојни ред, при-ђе чак до непријатељског логора. Тек тада су Гер-мани били принуђени да из логора изведу својувојску. Распореде је према племенима у једнакимразмацима: Харуде, Маркомане, Трибоке, Вангио-не, Немете, Седусије и Свебе. А затим сав тајбојни ред опасаше колима и таљигама да никомене би оставили никакву наду у бијег. Тамо по-ставише жене које су раширених руку и кукају-ћи молиле оне што су полазили у бој, да их непредају Римљанима у ропство.

52. Цезар појединим легијама стави на челопо једног легата и квестора да буду свједоци ње-гова јунаштва, а сам с десног крила заметну бој,јер је дознао да је та страна најслабија тачка не-пријатеља. И тако наши, на дати знак, на непри-јатеља навале, а и непријатељи су исто тако из-ненада и брзо ударили да није било прилике дасе копља на непријатеље баце. Пошто су одбаци-ли копља, почела је изблиза борба мачевима. АлиГермани, како им је био обичај, створе на брзинусвоју фалангу и одбију ударце мачева. Миоги на-ши војници у фалангу су упадали, штитове ру-кама отимали и поврх тога ране задавали. Кадаје непријатељски бојни ред са лијевог крила раз-бијен, и у бијег натјеран, Германи су са десногкрила, захваљујући великој и бројној надмоћно-сти, жестоко притискивали наш бојни ред. Пуб-лије Крас, који је, као младић био на челу ко-њице, посла у помоћ нашима који су били у не-вољи трећи бојни ред, јер је био лакше наоружанод оних који су се по бојишту кретали.

53. Тако је борба изједначена, па сви непри-јатељи окрену леђа не мислећи да бјеже пријенего што стигну до ријеке Рајне. Ту врло малиброј, или поуздавши се у снагу пожури да пре-плива, или пронашавши сплавове, нађе себи спас.Међу овима је био и Ариовист, који дочепавши се

46

чамца привезана за обалу побјеже на њему, доксу све остале наши коњаници наставили да про-гоне и убијају. Ариовист је имао двије жене,једну по народности Свебу, коју је од куће повео,а ДРУгу Норику, сестру краља Вокциона, којом сеу Галији оженио и коју му је брат послао. Објесу у том бијегу страдале. Имао је и двије кћери,од којих је једна убијена а друга заробљена. ГајВалерије Процил, док су га у бијегу чувари око-вана са три ланца водили, наиђе на Цезара, којије коњицом гонио непријатеље. Баш тај моменатје Цезара толико одушевио колико и сама по-бједа, јер је видио да је његов интимни прија-тељ и гост, веома честит човјек, из покрајинеГалије, отргнут из непријатељских руку и њемуупућен. Тај дакле случај, услијед Процилове не-среће, ништа није умањио Цезарево уживање ирадост. Процил је испричао како су у његову при-суству три пута коцку бацали да ли да га одмаху огњу спале, или да га сачувају за другу при-лику. Захваљујући коцки, он је, ето, остао жив издрав. Исто је тако нађен и Цезару доведен иМарко Метије.

54. Када је глас о овој борби стигао на онустрану Рајне, Свеби, који су били стигли до обалеРајне, почеше да се кући враћају. Њих Уби, којису најближи Рајни, тјерајући преплаше и многеод њих побију. Цезар, завршивши за једно љетодва највећа рата нешто раније него што је годиш-ње доба изискивало, доведе војску у Секванију назимовање. За старјешину зимовника постави Ла-бијена, а сам крену у овострану Галију да одржизборове.

47

ДРУГА КЊИГА

1. Док је Цезар боравио у овостраној Галији,често су, као што смо горе истакли, до њега сти-зала дошаптавања, а исто је тако био обавије-штен Лабијеновим писмом да су сви Белги, закоје смо рекли да чине трећи дио Галије, противнарода римског завјеру сковали и између себетаоце измијенили. А ево који су узроци завјере:прво, што су се бојали да наша војска, пошто ци-јела Галија буде покорена, не продужи освајањеи њихове земље, а затим, што су од неких Галабили узнемиривани, с једне стране од оних којинису хтјели да Германи у Галији дуже бораве, пасу тешко подносили што војска римског народа уГалији зимује и ту се одомаћује, а с друге одоних који су због превртљивости и лакоумноститежили за промјеном поретка, а најпослије и однеких који су у Галији били моћни и имали сред-ства да придобију људе, па су се краљевства сву-да присвајала, а они су то теже могли постићипод нашом влашћу.

2. Узнемирен оваквим гласинама и писмима,Цезар сакупи у овостраној Галији двије нове ле-гије па почетком љета посла легата Квинта Пе-дија да их одведе у унутрашњу Галију. Он лич-но, чим је почела пристизати сточна храна, и самдође војсци. Сенонима и осталим Галима, који субили сусједи Белга, стави у задатак да оно штосе збива сазнају и да га о томе обавијесте. Онису га сви непрестано обавјештавали да се четекупе и војска на једно мјесто доводи. Тада је тексхватио да не треба да одгађа, већ да на њих кре-не. Пошто је храна осигурана он покрену логор

и отприлике за петнаест дана стиже до земљеБелга.

3. Када је тамо изненада и брже него што јеико могао замислити стигао, Реми, који су одБелга Галији најближи, пошаљу му легате Икци-ја и Андекумборија, прваке државе, да му саоп-ште да они себе и сав свој иметак предају на ми-лост и немилост народу римском, да се нису сло-жили са осталим Белгима и да нису ковали завје-ре против римског народа, а да су спремни и датаоце дају, да заповијести извршавају, да их уградове примају и да их храном и осталим потре-бама помажу. Сви су други Гали под оружјем, аГермани, који с ове стране Рајне бораве, с њимасу се сјединили, а толико је код свих њих огор-чење да чак ни Свесионе, браћу своју и рођаке,који се истим правом и истим законима служе ис њима исту власт и управу дијеле, нису моглиодвратити да уз ове не пристану.

4. Када их је испитао које су то и какве др-жаве, и колика им је војна снага, ово је открио:већина Белга потиче од Германа, они су одавнопрешли Рајну и због плодности земље ту су се изауставили. А Гале, који су та мјеста насељавали,они су отјерали и само су они, према памћењу на-ших предака, док је цијела Галија пустошена,спријечили Теутоне и Цимбре да упадају у нашуземљу. То је разлог што су они због сјећања нате догађаје стекли велики углед и велику војнуснагу. Реми су говорили како су све испитали штосе тиче њихова бројног стања, стога што су каосродници и рођаци били у вези, па су дознали ко-лику је помоћ на заједничком састанку Белгасваки обећао за вођење тог рата. С обзиром најунаштво, на углед и на бројно стање, међу њиманајвише вриједе Беловаци, који могу да сакупесто хиљада наоружаних војника, а од тога бројаобећали су шездесет хиљада одабраних. За себетраже команду у цијелом рату. Свесиони су њи-хови сусједи и они имају веома пространа и веома

48 4 Гај Јулије Цезар 49

плодна поља. Код њих је био краљ, колико се јошми сјећамо, Дивицијак, најмоћнији у читавој Га-лији, који је држао у рукама како велики дио на-ше земље, тако исто и Британије. Сада је краљГалба и на њега је, због правичности и мудрости,а по жељи свих, пренесена цјелокупна ратна ко-манда. Имају дванаест градова и обећавају педе-сет хиљада наоружаних војника, колико управои Нерви, који се међу њима сматрају као најдив-љачнији, а највише су и удаљени. Петнаест хиља-да обећавају Атребати, десет хиљада Амбијани,двадесет и пет хиљада Морини, девет хиљада Ме-напи, десет хиљада Калети, а исто толико Велиокаси и Вироманди, деветнаест хиљада Атуатуци.А Кондруси, Ебурони, Цероси и Цемани, који сеједним именом називају Германи, рачунају са че-трдесет хиљада.

5. Пошто Цезар Реме охрабри и уз пријазнеријечи испрати, нареди да цијели сенат пред ње-га доће и да му се као таоци доведу дјеца првака.Све је то с њихове стране до одређеног дана са-вјесно извршено. Он сам пружи Хедуанцу Дивм-цијаку највећу подршку и увјери га колико једржави стало да се ради општег интереса војскарасцјепка, како се не би морали с толиком силому исто вријеме сукобити. То се може постићи акоХедуанци доведу своје чете на границе Беловакаи почну њихова поља пустошити. Уз овакве на-логе он га од себе отпусти. Пошто је видио да мусве чете, збијене на једно мјесто, прилазе, и до-знао од ухода које је био послао, као и од Ремада нису далеко, пожури да преко ријеке Аксоне,која је на крајњим границама ремским, преведевојску и ту постави логор. Тај положај и обалеријеке осигуравали су једно крило логора, чувалионо што је било иза њега у позадини и постиглито да се храна од Рема и из осталих држава могладо њега без опасности доставити. На тој ријецибијаше мост. Ту он постави стражу, а на другојстрани ријеке остави легата Квинта Титурија Са-

50

бина са шест кохората и нареди да се логор оси-гура бедемом високим дванаест стопа као и јар-ком дубоким осамнаест стопа.

6. Од овога логора на осамнаест хиљада ко-рака био је ремски градић по имену Бибракт.Њега су Белги уз велики притисак почели с путада нападају па се тога дана једва одржао. А евона који начин нападају Гали и Белги: пошто семноштво људи по свим бедемима растури, са свихстрана се почне бацати камење, зид се испразниод бранилаца па када направе корњачу, прилазекапији и бедем поткопавају, а онда остало иделако. Јер, када толико мноштво почне да бацакамење и копља, нико не може да се на бедемуодржи. А када је ноћ донијела крај опсади, Ик-ције Рем, који је међу својим уживао великиуглед и љубав, а тада је био на челу града и биоједан од оних који су као легати били дошли кодЦезара поради мира, упути гласнике да кажу даон, ако му се не укаже помоћ, не може вишеиздржати.

7. Цезар око пола ноћи, послуживши се истимвођама који су као гласници од Икција били дош-ли, посла грађанима у помоћ стријелце Нумиде иКрићане и праћкаше Балеарце. Њиховим дола-ском код Рема се уз наду на одбрану појави и же-ља за нападом, а непријатељима с истог разлогаишчезну нада да загосподаре градићем. Стога сусе нешто мало покрај града задржали, њиве рем-ске опустошили и пошто су сва села и грађевине,докле су могли допријети спалили, крену са свимчетама према Цезареву логору и на непуне двијехиљаде корака поставе логор. Овај се логор, какосе могло распознати према диму и ватрама, пру-жао у ширину на више од осам хиљада корака.

8. Цезар одлучи да се од борбе уздржи првозбог мноштва непријатеља, а друго због особитогувјерења у њихову храброст. Ипак је у коњичкимокршајима свакодневно испитивао колико непри-

51

јатељ има храбрости и у шта се наши смију по-уздати. А када се освједочио да наши нису сла-бији, јер је мјесто испред логора за постројењебојног реда по природи згодно и прикладно, по-што је овај брежуљак, гдје је логор био постав-љен, издигнут нешто мало изнад равнице и толи-ко се на супротну страну у ширину пружао ко-лико је мјеста могао да заузме постављени бојниред, а с обје стране је био стрм и са лица благонагнут па мало-помало прелазио у равницу, онс обје стране тог брежуљка изведе попречни ша-нац на око четири стотине корака, а на крајњимшанчевима подигне тврђавице и ту смјести ката-пулте да не би непријатељи, када буду поставилибојни ред, били бројно надмоћнији и борећи се састрана могли да их опколе. Учинивши то, оставиу логору двије легије, које је недавно био попи-сао, да може ако би се указала потреба притећи упомоћ, а осталих шест легија постави у бојни редпред самим логором. Исто тако и непријатељисвоје чете из логора изведоше и постројише.

9. Између наше и непријатељске војске нала-зило се велико мочварно земљиште. Непријатељису ишчекивали не би ли га наши прешли, а нашису опет добро наоружани намјеравали, ако би овипочели да га прелазе, да их у томе спријече и даих нападну. У међувремену, између два бојнареда вођена је коњичка борба. Како ни једни нидруги нису почели да прелазе мочвару, а коњичкабитка је за наше била повољнија, Цезар својеповуче у логор. Непријатељи одмах с тога мјестапожуре ријеци Аксону, која је, како је истакнуто,текла иза нашег логора. Ту су они, пронашавшиплићаке, покушали да пребаце дио својих четас намјером да, ако могну, освоје ту тврђаву, којомје заповиједао Квинт Титурије, и да разоре мост,а ако не буду могли, да опустоше ремска пољакоја су нашим за вођење рата била од великекористи па да нашим спријече добављање хране.

52

10. Обавијештен од Титурија, Цезар преведепреко ријеке цјелокупну коњицу, лако наоружанеНумиђане, праћкаше и стријелце па навали нанепријатеље. На том се мјесту заметне жестокабитка. Наши нападну неспремне непријатеље по-ред ријеке и од њих велики број побију, а остале,који су врло одважно преко њихових тијела по-кушали да пређу, помоћу многих стријела одбијуи прве који су били прешли, опколивши их ко-њицом поубијају. Када су непријатељи дознали даих је нада у освајање града и прелазак ријекеизневјерила, када су видјели да наши ради борбене иступају на незгодно мјесто и када их почеда мучи глад и оскудица, сазваше збор па одлучеда је најбоље да се сваки својој кући врати и дасе одасвуд сакупе да бране оне у чију земљу Рим-љани најприје буду војску довели. Боље је, наиме,борити се у својој него у туђој земљи и користитисе обиљем домаће хране. На такав их је закључакуз остале разлоге навела и чињеница што су билидознали да се Дивицијак и Хедуанци приближујуземљи Беловака. Нико није могао да их наговорида се дуже задржавају, нити да својима помоћпружају.

11. Пошто је такав закључак донесен, окодруге страже, уз велику буку и галаму изађошеиз логора без икаквог одређеног реда и команде,јер се свако на путу гурао за прво мјесто и жу-рио да кући стигне па се тако догодило да је по-крет изгледао веома сличан бијегу. Сазнавши од-мах преко ухода за овај догађај, а бојећи се изасједе, јер још није био открио због чега су од-ступили, Цезар задржи војску и коњицу у ло-гору. У рану зору, пошто су уходе догађај разја-сниле, посла цијелу коњицу да задржава пред-њу чету, а као заповједнике постави им КвинтаПедија и Луција Аурункулеја Коту и нареди даих слиједи легат Тит Лабијен са три легије. Онинападну предње чете и гонећи их више хиљадакорака поубијају велики број оних што су били

53

у бијегу. Док се и посљедња чета до које су билистигли заустављала и напад наших војника хра-бро задржавала, први, чувши вику, и видећи ра-стурене бојне редове, потраже спас у бијегу, по-што је изгледало да су далеко од опасности и даих никаква невоља а ни команда не задржава.Тако наши без икакве опасности у току цијелогадана побију мноштво њихових, а пред залазаксунца престану и, како је било наређено, у ло-гор се повуку.

12. Сутрадан, прије него су се непријатељиод страха прибрали, Цезар одведе војску у зем-љу Свесиона, који су били сусједи Ремима, папреваливши дуг пут пожури према градићу Но-виодуну. Ту покуша да га с пута освоји, јер јечуо да је без бранилаца, али због ширине шанцаи висине бедема, иако га је мало људи бранило,није га могао освојити. Утврдивши логор, подиг-не заштитне кровове и почне да припрема све штоје било потребно за опсаду. У међувремену, ве-лико мноштво Свесиона, који су били у бјекству,нагрне те ноћи у град. Поставивши на брзинузаштитне кровове крај града, подигавши насипи изградивши куле Гали, уплашени величиномграђевина, које нити су раније видјели нити суза њих чули, а и хитрином римских војника уз-немирени, пошаљу Цезару легате ради предаје,а пошто су Реми замолили да их поштеде, ониу томе и успију.

13. Пошто Цезар прмми прваке града као та-оце и два сина самога краља Галбе, и пошто мује цијело оружје из града предато, прими Све-сионе на предају и војску поведе против Бело-вака. Како су се с цијелом имовином били скло-нили у град Братуспанциј, а Цезар је с војскомод тога града био далеко око пет хиљада корака,сви старији, изашавши из града, почеше ширитируке према Цезару и гласно стављати до знањада му долазе на вјеру и под власт и да се неборе против римскога народа. На исти начин, по-

54

што је пришао граду и ту логор поставио, дјечации жене према своме обичају раширених руку сабедема замоле од Римљана мир.

14. Дивицијак, у име ових — јер се послијеодласка Белга, пошто је распуштена и војска Хе-дуанаца, бијаше њему приклонио — узе ријеч:Беловаци су за читаво вријеме били у добрим ипријатељским односима према држави Хедуанаца,ЕЛИ, натјерани од својих првака, који су говорилида је Цезар Хедуанце у робље претворио, подно-се све срамоте и увреде, па су се од Хедуанацаодметнули и народу римском рат навијестили.А они, који су били присталице такве одлуке, по-што су схватили какву су несрећу земљи наније-ли, побјегли су у Британију. Не само Беловаци,него и Хедуанци, моле да се према њима пока-же благ и милостив. Ако то буде учинио, он ћеојачати углед Хедуанаца код свих Белга, а нањихову су помоћ и материјална средства навиклиприликом предузимања ратова, уколико их буде.

15. Цезар рече да ће их због угледа Дивици-јакова и угледа Хедуанаца примити под окриљеи да ће их заштитити, а како је држава међу Бел-гима уживала велики углед и истицала се мно-штвом становника, затражи шест стотина тала-ца. Пошто су му ови предати и пошто је цјело-купно оружје из града покупљено, он крене изтога мјеста и дође у земљу Амбијана, који себеи све своје без оклијевања предадоше. До њиховесу земље допирали Нерви. Пошто се Цезар о њи-хову карактеру и њиховим обичајима распитао,дознао је ово: трговци немају до њих никакваприступа, не допуштају да се увози ништа одвина и осталих ствари које се односе на раскош,јер сматрају да од таквих предмета дух слабиа снага попушта. То су људи дивљачни и великехрабрости, који грде и оптужују остале Белгешто су се римском народу предали, а отаџбинуи част под ноге бацили. Тврде да неће ни легате

55

слати, нити ће икакав мировни угавор прихва-ТИТИ.

16. Пошто је три дана преко њихове земљепутовао, сазнао је од заробљеника да ријека Са-бис није од логора удаљена више од десет хи-љада корака. Преко те ријеке сви су Нерви засје-ли и ту очекују долазак Римљана заједно са сво-јим сусједима Атребатима и Виромандуима — јерсу и једне и друге наговарали да исту ратну сре-ћу окушају — а уз то очекују још и војску Ату-атука, а она је већ на путу. Изгледа да су и же-не, и оне који су према годинама за борбу неко-рисни, пребацили у онај простор у коме због ба-ра војсци прилаза није било.

17. Када је за те догађаје сазнао, посла на-пријед уходе и центурионе да изаберу згодномјесто за логор. Многи од Белга који су се преда-ли, и осталих Гала који су идући за Цезарем за-једно путовали, а неки од њих, како се доцнијеод заробљеника сазнало, посматрали тих дана на-чин путовања наше војске, стигну ноћу до Нерва.Ови им саопште да се између појединих легијаналази велики број товарних кола и да неће би-ти никакве тешкоће, пошто прва легија у логордође, а између осталих легија остане велика пра-знина, да се она под теретом нападне. Када будеразбијена и пошто им комора буде одузета, дого-диће се да се остале неће усудити да дају отпор.У прилог томе је ишла такође и одлука онихшто су ствар достављали, а то је стога што Нервиод давнина као коњаници нису ништа представ-љали нити се до дана данашњега у том правцуоспособљавају, него све што могу то је да каопјешаци нешто вриједе, да би лакше коњицу су-сједа, када би њима пљачке ради долазила, оне-могућили, посјекли њежна стабла и ставили гу-сто грање, које расте у ширину, па би још ипомоћу купина и трња, које је расло између њих,постигли да ова жива ограда попут зида пружизаштиту. Туда се не само није могло проћи, него

56

чак ни поглед није могао продријети. Како је овајначин одбране нашој војсци ометао пут, Нервису сматрали да се не треба оглушити о савјеткоји им је дат.

18. Оваква је била природа мјеста које сунаши изабрали за логор: брежуљак од врха јед-нако стрм нагињао се према ријеци Сабису, којусмо горе споменули. Од те ријеке на једнакомуспону, на другој страни и насупрот овоме, из-диже се брежуљак, чији је доњи крај на двијестотине корака брисан, а горњи дио шумовиттако да се није могло лако видјети шта се тамоналази. Између тих шума непријатељи су се по-тајно сакривали, а на отвореном мјесту, дуж ри-јеке, видјеле су се малобројне коњичке страже.Дубина ријеке је била око три стопе.

19. Пошто је Цезар коњицу напријед послао,слиједио ју је с цјелокупном војском, али начини поредак војске друкчије се понашао него штосу Белги Нервима доставили. Наиме, како се не-пријатељима приближавао, Цезар је према сво-јој навици водио шест легија без пртљаге, а изањих је остављао пртљагу цијеле војске. Затимби двије легије, које су посљедње биле пописане,заклањале цијелу војску и служиле као заштитакоморе. Наши коњаници са праћкашима и стри-јелцима, прешавши ријеку, заметнуше бој. Доксу се они враћали својим у шуму, и из шуме по-ново на наше наваљивали, наши се нису усуђи-вали да их у одступању тјерају даље од границедо које су се пружала отворена мјеста. У међу-времену, шест легија које су биле прве стиглераспоредише рад и почеше да утврђују логор. Ка-да опазе прву комору наше војске, они који субили у шуми скривени, а то им је вријеме одго-варало да заметну бој, пошто у шуми војску ибојне редове поставе, а и сами се охрабре, изне-нада у тренутку који им је одговарао да отпочнуборбу са свом војском напријед излете и нападнуна наше коњанике. Пошто су их наши растјера-

57

ли и невјероватном брзином потиснули, дотрчедо ријеке тако да се чинило да су скоро истовре-мено и крај шуме, и на ријеци, и већ у нашимрукама. Такође истом брзином појуре супротнимбрежуљком на наш логор и на оне што су билизаузети послом.

20. Цезар је морао да у исто вријеме све ура-ди: да заставу напријед истакне, а то је био знаккада треба потрчати на оружје, да трубом да знак,да с посла позове војнике који су били мало по-даље отишли ради тражења грађе за насип, дапостроји бојни ред, да охрабри војнике, да дадезнак за напад. Велики дио тих послова ометалису краткоћа времена и напад непријатеља. Тимневољама су двије околности ишле у прилог, зна-ње и војничко искуство, јер су се, поучени у ра-нијим биткама, могли и сами исто тако ваљаноодлучивати шта треба радити, а да од других по-уку не узимају. А и Цезар је био забранио поје-диним легатима да се од својих легија удаљују,док се логор не утврди. Они због близине и брзи-не непријатеља нису од Цезара очекивали никак-ве заповјести, већ су лично управљали како имсе свидјело.

21. Пошто је наредио да се уради оно што јетребало, Цезар крене, куда га пут нанесе, да хра-бри војнике и стигне до десете легије. Пошто кра-ћом бесједом охрабри војнике толико да задржеу сјећању своје пријашње јунаштво, да се духомне поколебају и да напад непријатеља храбро из-држе, а будући да непријатељи не бијаху даље,већ колико се могло копљем добацити, даде знакда се битка заметне. Исто тако, у циљу храбрења,крену и на другу страну и сусретне се са бор-цима. Вријеме је било толико оскудно, а дух не-пријатеља за борбу толико одважан, да није билоприлике не само да се ставе одликовања, него чакни да се навуку шљемови и да се са штитова ски-ну навлаке. Свако се заустави на оном мјесту накоје га је случај нанио па чим би прве заставе

58

опазио, уз њих би се и прикључио да не би, тра-жећи своје, губио на времену.

22. Постројивши војску више онако како суто изискивали природа мјеста, нагиб брда и вре-менске потребе, а не војно правило и ред, јер сусе раздвојене легије, једна с једне а друга с дру-ге стране, непријатељима супротстављале па језбог густих ограда, које су биле како смо ранијенавели по средини разметнуте, поглед био оне-могућен, те се ни извјесне помоћне чете нису мо-гле размјестити ни предвидјети шта је којој стра-ни било потребно, а нису се могла ни сва наре-ђења извршавати. Стога су у тако неуједначенојситуацији и посљедице такође различите.

23. Војници девете и десете легије, како сусе на лијевој страни бојног реда били постројили,баце копља на Атребате — јер је њима припадалаона страна — од трке и умора исцрпљене, а одрака измучене па их са вишег положаја у ријекубрзо натјерају. И, док су они покушавали да ри-јеку препливају, ови их почну прогонити и ве-лики број побију мачевима. Ни сами се нису ус-тручавали да пређу ријеку и да прелазећи по-ново на непогодну мјесту и настављајући биткунатјерају у бијег непријатеље, који су се одупи-рали. Исто тако на другој страни двије раздвоје-не легије, једанаеста и осма, пошто су поразилеВиромандује, са којим су дошле у сукоб, водилесу битку са вишег положаја на самим обаламаријеке. А скоро по читаву логору, који је био опу-стио и с чела и с лијеве стране, пошто се на де-сном крилу зауставила дванаеста, а недалеко одње седма легија, сви Нерви, под вођом Бодуогна-том, који је имао главну команду, појурише у ве-ома стиснутом реду према оној страни чији једандио поче с отвореног бока легије опкољавати, адруги највише мјесто логора нападати.

24. У то исто вријеме су наши коњаници илако наоружани пјешаци, који су с њима заједно

59

били, а за које сам рекао да су при првом непри-јатељском нападу били растјерани, пошто су се улогор повукли, пошли су у сусрет непријатељи-ма, али су се поново повукли на другу страну.У међувремену коморџије, које су са задњих ка-пија и највишег врха брда опазиле да наши каопобједници прелазе ријеку, крену у пљачку. Аликада се обазријеше и видјеше да се непријатељпо нашем логору креће, стрмоглаво се дадоше убијег. Истовремено се заори јаук и лелек онихшто су са пртљагом стизали па су престрашениједни на једну, а други на другу страну срљали.Треверски коњаници, о чијем јунаштву међу Га-лима влада јединствено мишљење, узбуђени свимовим догађајима, а ове су њихове власти послалеу помоћ, стигли су до Цезара. Али, када видјешеда је логор испуњен мноштвом непријатеља, дасу наше легије потиснуте и да се налазе скороопкољене, да су нумиђански кочијаши, коњаниции праћкаши раштркани и растјерани и да бјежена све стране, кренуше кући, изгубивши надуна спас. Својој управи јаве да су Римљани растје-рани и савладани, а да је непријатељ постао го-сподар њихова логора и коморе.

25. Пошто је охрабрио десету легију Цезарсе упути ка десном крилу своје војске. Ту је при-мијетио како су његови притијешњени, како вој-ници дванаесте легије, пошто су бојне знаковена једно мјесто збили, сами себи представљајутерет у борби. Утврдио је да су сви центурионичетврте легије поубијани, а убијен је и застав-ник, а застава изгубљена, а затим да су скоро свицентуриони осталих кохората били или рањениили поубијани, а међу њима и примипил ПублијеСекстије Бакул, веома храбар муж, многим и те-шким ранама измучен тако да се већ није могаони на ногама држати. Он је видио да су осталибили у закашњењу, да неки из позадине изморе-ни измичу из боја и избјегавају оружје, док не-пријатељи, наилазећи са чела, са нижег положа-

60

ја, борбе не прекидају, него с обје стране нава-љују, да је ситуација критична и да нема никаквепомоћи која би се могла послати. Тада неком вој-нику из позадине истргне штит, јер је и сам тамобез штита био дошао, па ступи у први бојни реди позивајући центурионе, а храбрећи осталевојнике, нареди да се заставе понесу, а манипулиразриједе, како би се могли мачевима послужити.Његовим доласком војницима је враћена нада иокријепљен дух, а пошто је сваки желио да предочима војсковође покаже како у крајњој опа-сности по себе извршава задатак, то је и нападнепријатеља нешто заустављен.

26. Када је Цезар видио да је непријатељ иседму легију ставио на искушење, упозори војнетрибуне да легије мало збију и да, окренувшизаставе, навале на непријатеља. Они то учине икако су једни другим у помоћ притицали, а нисусе ни бојали да их непријатељи с леђа опколе,почеше се одлучније одупирати и храбрије бори-ти. У међувремену, војници двију легија које суу позадини служиле као заштита комори, поштоје борба навијештена, брзо крену и непријатељих опази с врха брда. А Тит Лабијен, дочепавшисе непријатељског логора па посматрајући са ви-шег положаја како се ситуација у нашем логоруразвија, посла нашим у помоћ десету легију. Ка-да су они по бијегу коњаника и кочијаша дозналикако ствар стоји, и у коликој се опасности налазии наш логор и легија и врховни командант, ни-шта им не преостаде него да што брже ударе понепријатељу.

27. Њиховим доласком ситуација се толикоизмијенила да наши, па чак и они што су билиисцрпљени ранама и попадали, ослонивши се наштитове, поново успоставе борбу, а кочијаши, по-сматрајући преплашене непријатеље, чак и нена-оружани полете на наоружане. Коњаници опет,да би срамоту због бијега храброшћу искупили,истицали су се на свим мјестима у жељи да се

61

покажу пред војницима легионарима. Но, и не-пријатељи су исто тако, у посљедњој нади успас, показали толику храброст да су, кад су импрви попадали, најближи до њих наступали намјесто палих па преко њихових тијела водилиборбу. Када су и ови попадали и када су им ље-шеви сложени на гомилу, они што су преосталина наше су као на гомиле бацали стријеле, акопља у међувремену дочекивали и одбацивалите се могло закључити да није узалуд што сељуди толике храбрости усуђују да пређу најши-ру ријеку, да се попну на највише обале, да са-владају најтежи положај, јер је тако велико оду-шевљење учинило лаким оно што је било нај-теже.

28. Пошто је ова битка завршена па је племеи име Нерва доведено готово до истребљења, онистарији, за које смо били рекли да су заједно садјецом и женама пребачени у баре и мочваре,сматрали су, када је ова битка објављена, да по-бједницима не предстоји никаква сметња, а поби-јеђенима никаква безбједност. Они што су пре-живјели, уз заједнички пристанак пошаљу Це-зару легате, предају му се и спомињући пораздржаве рекоше да су спали од шест стотина натри сенатора, а од шездесет хиљада људи једвана пет стотина који се могу оружја прихватити.Њих је Цезар, изгледа дирнут милосрђем, каобиједнике и покајнике веома брижно заштитио идозволио да се користе својом земљом и градо-вима, а сусједима је наредио да се и они и њихо-ви уздржавају од неправде према њима.

29. Атуатуци, о којима смо раније говорили,крену Нервима у помоћ са свим јединицама. Ме-ђутим, када су сазнали за исход ове битке, с пу-та се кући врате. Пошто су све своје градове итврђаве напустили, преведу све своје грађане уједан град који је природа ванредно осигурала.Иако је он са свих страна имао врло високе сти-јене и стрме стране, само је с једне стране био

62

преостао благо уздигнут прилаз, највише двијестотине стопа у ширину. Ово су мјесто били оси-гурали двоструким и врло високим зидом, а за-тим су стијене огромне тежине и одвећ оштреколце на бедем наслагали. Они су и сами посталиод Цимбра и Теутона који су, када су у нашупровинцију и Италију путовали, оставили с онестране ријеке онај пртљаг који са собом нисумогли вући ни носити. Уз њега су поставили сво-ју стражу и заштиту од шест хиљада људи. По-слије њихове пропасти, много година су их узне-миравали сусједи, тако да су им сада рат наме-тали, а сада се опет од рата бранили. На крајусу уз пристанак свих уговорили мир и ово мјестосеби као боравиште изабрали.

30. У први мах, када је стигла наша војска,они су из града често нападали и у мањим окр-шајима се с нашим сукобљавали, а затим, кадасу се опасали шанцем од дванаест стопа, а у оп-сегу од петнаест хиљада корака, и обезбиједилигустим тврђавицама, нису више напуштали град.Када су видјели да су заштитни кровови изведе-ни, насип изграђен, а подалеко и кула поставље-на, прво су се са зида исмијавали, а затим и гла-сно изругивали стога што се таква зграда на то-ликом размаку подиже: зар да се у такве рукеили у такве снаге поуздају људи да могу на бе-дем поставити такву грдосију од куле, наравно собзиром на људе тако ситна раста — јер је већи-ном свима Галима због њихових крупних тијеланаш мали раст служио на подсмјех. — ?

31. Међутим, када су видјели да се ова спра-ва уистину покреће и бедемима приближава, уз-немирени новом и неуобичајеном грдосијом, по-слаше Цезару легате за мир и они му овако ре-коше: они не сматрају да Римљани без божанскепомоћи рат воде, пошто могу таквом брзином дапокрећу тако високе справе и да се из близинеборе. Они су говорили да себе и сву своју имовинустављају под њихову власт. Једино моле и пре-

клињу да их не лишава оружја, ако случајно збогсвоје благости и питомости, о којој су и сами оддругих чули, одлучи да Атуатуци буду помило-вани. Њима су скоро сви сусједи непријатељи изавиде њиховој храбрости, и од њих се, ако бипредали оружје, не би могли да бране. Боље имје да им се све друго деси, да претрпе ма каквунезгоду од римског народа него да их они мучеи убију, а били су навикли да њима господаре.

32. Цезар им на то одговори: он ће више понавици него по заслузи поштедити грађанство акосе буде предало прије него што бојни ован додир-не бедем, а за предају нема никаква услова осимда се оружје положи. Он ће им учинити оно штоје и Нервијима учинио и сусједима ће наредитида поданицима римског народа не наносе никаквенеправде. Када им је ова одлука саопштена, ре-коше да ће учинити све што је заповијеђено. По-што је велика количина оружја бачена са зидау шанац, који се налазио испред града, тако дасу гомиле оружја биле готово изједначене са нај-већом висином зида и насипа, ипак је око једнетрећине, како се доцније сазнало, у граду сакри-вено и задржано. Они су тај дан отворили капијеи искористили мир.

33. Цезар нареди да се пред вече капије зат-воре па да војници изађу из града како грађанине би претрпјели какво насиље. Они су, како седознало, према раније донесеном закључку вје-ровали да ће наши, пошто се изврши предаја,страже одвести и оне неће тако савјесно дужноствршити па су дјелимично с оним оружјем што суга задржали и посакривали извршили напад нанаше, а дјелимично са штитовима направљенимод коре или исплетеним од шибља, а њих су че-сто, како је то оскудица у времену изискивала,опшивали крзнима. За вријеме треће страже, атгзгледа да је то представљало најпогоднији тре-нутак за напад на наша утврђења, они изненадаизврше из града јуриш са свим четама. Када се

64

на брзину, како је Цезар раније био заповиједио,ватром дао знак за случај опасности, из првихредова онамо потрчаше, а непријатељи прихватетакву борбу као храбри људи који су морали дасе у посљедњој нади на спас боре на незгоднумјесту против оних који са насипа и кула бацахустријеле, када се сва нада у спас састојала једи-но у храбрости. Пошто је побијено око четирихиљаде људи, остали су у град отјерани. Сутраданпослије тога, разваливши капије које већ никоније бранио и убацивши наше војнике, Цезар про-даде цјелокупни плијен овога града. Обавијештенје од оних који су куповали да је број заробље-ника износио педесет и три хиљаде.

34. У исто вријеме обавијестио га је ПублијеКрас, кога је са једном легијом био послао про-тив Венета, Венела, Осисма, Кориосолита, Есуви-ја, Аулерка и Редона, приморских држава, којележе уз океан, да су се све те државе предалеримском народу и да су подвргнуте под његовувласт.

35. Пошто је то извршено и пошто је цијелаГалија покорена па је такав глас о томе ратудопро и до варвара, она племена која станују пре-ко Рајне упутила су римском народу посланствада обећају да ће таоце дати, а наређења изврша-вати. Како је Цезар журио у Италију и Илирик,нареди да му поново дођу идућег љета. Он личнокрену међу Карнуте, Анде и Туроне и у оне др-жаве које су биле близу оних мјеста гдје је ратводио, па пошто је из зимовника извео легије,крену у Италију. Због тих успјеха одређено јепрема Цезареву писму петнаестодневно славље,а то прије овога времена није никоме успјело.

5 Гај Јулије Цемр 65

ТРЕЋА КЊИГА

1. Када је кренуо у Италију, Цезар упутиСервија Галбу са дванаестом легијом и дијеломкоњице у земље Нантуата, Венагра и Седуна, ко-је се простиру од земље Алоброга, језера Леманаи ријеке Роне до врхова Алпа. Узрок упућивањаје био што је желио да осигура пут преко Алпа,којим су трговци обичавали да путују уз великуопасност и велике царине. Дозволио му је да натим мјестима смјести легију ради зимовања, уко-лико оцијени да за то постоји потреба. Пошто јеГалба неколико битака срећно окончао и многењихове државе освојио, и када су му са свихстрана легати послати а таоци дати, закључи мири одлучи да двије легије смјести у Нантуате, а дасам зимује са осталим кохортама оне легије у за-сеоку Верагра, који се зове Октодур. Тај заселакје смјештен у долини, а уз њега се стере омањаравница и одасвуд је опасан веома високим бр-дима. Будући је он подијељен на два дијела, је-дан дио тога засеока уступи Галима, а други пра-зан, који су они напустили, даде кохортама. Томјесто утврди бедемом и јарком.

2. Пошто су у зимовнику провели више данаи пошто је наредио да се жито онамо пренесе,изненада је обавијештен преко ухода да су се изоног дијела засеока, који је Галима био уступио,сви ноћу разишли, а да је брда изнад њих запо-сјео велики број Седуна и Верагра. Догодило се изнеколико разлога да су Гали изненада донијелиодлуку да рат обнове и легију потисну: првошто су презирали ту легију која није била нипотпуна, пошто су јој двије кохорте, које су билепослате ради тражења хране, биле одсјечене, а

66

она је и сама била малобројна, а и многи су сеопет војници били удаљили, а затим и то што сусматрали да се због неравна терена, када сами удолину навале и стријеле избаце, чак ни првињихов напад не може издржати. Уз то су још жа-лили што су им Римљани дјецу као таоце одвели,а били су увјерени да Римљани покушавају дазаузму врхове Алпа не само ради путовања, већда их у вјечиту својину узму и таква мјеста про-винцији припоје.

3. Примивши такве вијести, Галба на брзуруку сазове састанак војних старјешина и за-тражи њихово мишљење. Како, наиме, ни изград-ња зимовника ни утврђења није била потпунодовршена, нити се за набавку жита и остале хра-не показало довољно бриге, пошто су сматралида се, због предаје примљених талаца не требаплашити рата, а толика је опасност избила мимоочекивања, па кад су још видјели да су скоро свевише положаје заузели наоружани војници, а онинису могли ни у помоћ прискочити ни затворе-ним путевима храну доставити, скоро у очајнојситуацији чула су се на том састанку мишљењакако треба да се, напустивши комору и извршив-ши јуриш, истим путевима којима су онамо стиг-ли потражи спас. Међутим, већини се допаде дасе такав закључак остави за крајњу нужду, а дасе у међувремену покуша срећа и брани логор.

4. Послије краћег времена једва да се пру-жила прилика да се нареди и изврши оно што јебило одлучено, кад оно непријатељи на дати знакса свих страна дотрчаше па почеше бацати ка-мење и копља на бедем. Наши су се прво зајед-ничким снагама жестоко супротставили и ниједнустријелу са вишег положаја нису узалуд бацили,па кад би се учинило да је који дио логора остаобез људи и да је нападнут, тамо се журило и по-моћ пружала. Али се њихова надмоћност огледалау томе што су услијед дуготрајне битке изморенинепријатељи из борбе измицали, а други им са

67

свјежим снагама прилазили. То се нашим збогмалог броја људи није могло догодити па не са-мо да се премореном да одступи од борбе, него чакни рањеном, није пружала могућност да напустионо мјесто гдје се зауставио и да се својим по-Врати.

5. Пошто се борба већ више од шест сати не-престано водила, па су нашим не само снаге, негочак и стријеле недостајале, а непријатељи чешћенаваљивали, а уз то су наши ослабили те они по-чеше насип разваљивати и шанчеве испуњавати,ситуација постаде крајње критична. ПублијеСекстије Бакул, центурион примипила, за когасмо рекли да је у боју с Нервима био допао мно-гих рана, а исто тако Гај Волусен, војни трибун,човјек и великог искуства и храбрости, дотрчашеГалби и увјерише га да је једна једина нада даизврши јуриш и у томе потражи посљедњи спас.Стога он сазове центурионе и на брзину обави-јести војнике да мало у борби предахну, а дасамо стријеле, које непријатељ одапиње, дочеку-ју и да се од умора опораве, а послије нека надати знак из логора провале и сву наду на спасу храброст положе.

6. Оно што им је наређено учине и, извр-шивши изненада јуриш са свих капија, не пру-же непријатељу прилику да сазна шта се збиванити да се прибере. А када се ситуација такоокренула, оне који су били дошли у нади да за-господаре логором, опкољене са свих страна, по-хватају па од тридесет хиљада и више, а позна-то је да је толики број варвара у логор био до-шао, трећину побију, а остале преплашене натје-рају у бијег и не допусте им да се чак ни навишим положајима задрже. Када су тако све не-пријатељске чете растјеране и оружја лишене,повуку се међу своја утврђења. Како послије за-вршене битке Галба није желио да срећу чешћекуша, а имао је на уму да је у зимовник с дру-гим циљем дошао, и видио да је на друкчију си-

68

туацију наишао, руковођен највише оскудицому житу и храни, идућег дана, попаливши свезграде оног засеока, крену натраг у провинцијупа не ударивши ни на каква непријатеља, и незаустављајући се на путу, приведе легију здравуи читаву у Нантуате, а одатле у Алоброге и тузазими.

7. Послије тих догађаја Цезар је сматрао даје Галија у ствари већ покорена, јер су Белги са-владани, Германи истјерани, а Седуни у Алпамапобијеђени. Стога он почетком зиме крене у Или-рик, пошто је желио да и те народе походи иупозна њихове области, кад наједампут букнурат. А узрок тога рата био је ово: младић Публи-је Крас зимовао је са седмом легијом сасвим бли-зу мора, у земљи племена Анда. Он је, пошто јеу овим крајевима владала велика оскудица у жи-ту, многе префекте и војне трибуне ради житапослао у сусједне државе, а из те групе је ТитТерасидије послат међу Унеле и Есувије, МаркоТребије Гал у Кориосолите, а Квинт Веланије саТитом Силијем у Венете.

8. Углед ове државе је надалеко највећи ме-ђу свим покрајинама морске обале, јер Венетиимају и највећи број лађа с којим имају обичајда плове у Британију, а знањем и праксом у по-морским пословима остале надмашују па због ве-лике буре на мору и отворена океана, пошто имаразасутих лука које држе у рукама, они, што сунаучили да морем господаре, готово једини узима-ју царине. Ови су почели да задржавају Силија иВелана, јер су сматрали да ће преко њих задо-бити таоце које су Красу били предали. Сусједи,наведени њиховим угледом, пошто су галске од-луке брзе и неочекиване, с истога разлога задр-же Требија и Терасидија, па пославши на брзинулегате преко својих се првака међусобно закунуда неће ништа радити осим уз заједнички закљу-чак и да ће сви сносити исти исход судбине. Оста-

69

ле државе потакну да истрају у борби за слободу,коју су од предака примили и да не дозволе дападну у римско ропство. Пошто је цијела морскаобала за њихов приједлог придобивена, пошаљуПублију Красу заједничку делегацију тражећи даим врати таоце, ако жели да дође до својих.

9. Када је Цезар о тим догађајима од странеКраса био обавијештен, пошто је и сам био по-више удаљен од њега, нареди да се у међувреме-ну на ријеци Лигеру, која утиче у океан, саграделађе, да се из провинције добаве веслачи, а мор-нари и кормилари припреме. Пошто су ти пословибрзо обављени, сам, како је могао, с обзиром нагодишње доба, пожури војсци. Венети, а исто та-ко и остале државе, сазнавши за Цезарев долазак,и схвативши у исти час колико су зло на се на-товарили тиме што су легате, чије је име код свихнарода увијек било свето и неповредиво, код се-бе задржали и у окове бацили одлуче да премаобиму опасности изврше припреме за рат и даприбаве највише онога што се односи на бродо-ве, и то уз велику наду, јер су се уздали у при-роду мјеста. Они су знали да су копнени путевиисприсијецани мочварама, да је пловидба отежа-на због непознавања мјеста и малобројних лука,али су вјеровали да наше војске због недостаткахране не могу код њих дуже остати. Па да се чаксве против очекивања догоди, они су итекако улађама моћни. Запазили су да Римљани немајуу лађе никаква поуздања, нити познају плићаке,луке и острва оних мјеста гдје су намјеравалида воде рат, а пловидба на затвореном мору јесасвим другачија него на пустом и отвореном оке-ану. Када су донијели овакве одлуке, утврде гра-дове, жито са поља у градове пренесу, а лађе унајвећем могућем броју довезу у земљу Венета,гдје је, како је познато, Цезар намјеравао да от-почне рат. Као савезнике за тај рат позову себиОсисме, Лексовије, Намнете, Амбилиате, Морине,Диаблинте и Менапије, а позову и помоћне чете

70

из Британије, која се налази насупрот тим кра-јевима.

10. За вођење рата постојале су оне потешко-ће које смо управо навели, али има много разло-га који су Цезара на овај рат потицали: пониже-ње због задржаних коњаника, побуна послијепредаје, одметање послије давања талаца, завје-ра толиких држава, а особито и то да не би оста-ли народи сматрали, ако се овај случај занемари,да се то и њима може допустити. Стога, када јесхватио да скоро сви Гали раде око преврата и дасе за рат својски и брзо припремају, да сви људипо природи теже за слободом, а услове ропствамрзе, прије него што је већина држава склопилазавјеру, сматрао је да треба војску расподијелитии на широко раздвојити.

11. Зато посла легата Тита Лабијена са ко-њицом Треверима, који су најближи ријеци Рај-ни. Нареди му да оде до Рема и осталих Белга ида их држи у покорности, а да сузбије Герма-не, за које се говорило да су их Белги у помоћпозивали, ако покушају да силом пређу ријеку.Нареди Публију Красу да са дванаест легијскихкохората и великим бројем коњице крене у Акви-танију, да ти народи не би слали помоћне чете уГалију и да се толики народи не би повезали.Легата Квинта Титурија Сабина посла са три ле-гије међу Унеле, Кориосолите и Лексовије да сепобрине да њихову војску држи на одстојању.Младога Децима Брута стави на чело флоти игалским лађама за које је био наредио да се изПиктона и Сантона, а и из осталих покорених об-ласти сакупе па нареди да што може прије кренедо Венета, а он лично са пјешачким јединицамакрене у истом правцу.

12. Положаји градова имали су углавном та-кав изглед да, смјештени на крајњим косама иобронцима, ни пјешацима нису дозвољавали при-ступ у вријеме када плима с мора надође, а то се

71

увијек догађа у размаку од дванаест часова, ани лађама, јер опет када се плима повуче, лађена плићацима страдају. Тако је и у једном и удругом случају спријечено освајање градова. Иако би кадгод почели да очајавају због судбине,обузети случајном величином посла, када би мо-ре било потиснуто бедемом и великим насипимаи када би били изједначени са овим градским бе-демима, тада би, притјеравши велики број лађа,а за то су имали највећу могућност, све својеодвозили и у оближње градове повлачили па бисе ту истим погодностима положаја бранили. Овосу тим лакше највећим дијелом љета радили, штосу наше лађе бурама биле задржаване и што јепостојала велика тешкоћа за пловидбу по пустоми отвореном мору, за вријеме великих плима, аи због ријетких и готово никаквих лука.

13. Њихове су дакле лађе биле овако сагра-ђене и опремљене: доњи дио лађе је нешто про-странији него у наших, како би лакше могле даподнесу плићаке и осјеку, предњи дијелови сусасвим усправни, а исто тако и крме прилагође-не за велике таласе и буре. Све су лађе саграђенеод храстовине, како би издржале ма какву силуили ударац. Попречне клупе од греда, висине јед-не стопе, приковане су жељезним ексерима деб-љине палца. Сидра су утврђена жељезним лан-цима, а коже и фино учињена крзна служе мјестоједара, било због недостатка лана или непозна-вања његове употребе, или вјероватно због тогашто су сматрали да се не могу лако поднијети то-лике буре океана, толики ударци вјетра и да сепомоћу једара не може лађама с толиким теретомуправљати. Судар са овим лађама је за нашуфлоту био такав да је предност била само у јед-ном: у брзини и покрету весала, а што се тичеосталог, према природи мјеста и снази буре, зањих је то било прикладније и повољније. Нашелађе наиме, нису могле оштетити њихове ни кљу-ном — толико су биле чврсте — нити се због ви-

72

сине копље могло лако добацити тако да су се систога разлога теже одржавале помоћу веза. Узто још, када би вјетар почео бјеснити, његовој сусе сили лакше предавале и на плићацима се си-гурније држале, а плимом одбачене нису се пла-шиле стијена ни литица па су због свега тога на-ше лађе имале разлога да се боје.

14. Када је Цезар, освојивши подоста градова,сазнао да је толики труд узалуд предузет и да сепослије заузимања градова бјекство непријатељане може спријечити, нити им се може нашкоди-ти, одлучи да треба флоту сачекати. Пошто је онастигла, и пошто су је непријатељи угледали, окодвије стотине и двадесет најспремнијих и свимврстама наоружања најприправнијих лађа кренуиз луке и према нашим се зауставе; али ни Бру-ту, који је био на челу војске, нити војним три-бунима ни центурионима, којима су поједине ла-ђе биле повјерене, није било довољно јасно штада раде или какав начин борбе да предузму. Зна-ли су, наиме, да се кљуном не може штета нано-сити па и кад би куле подигли, ипак би их виси-на крми са непријатељских лађа надвисивала тене би могли да са нижег положаја стријеле лакодобацују, а оне што их Гали бацају тешко би па-дале. Једна је ствар коју су наши припремилибила од велике користи: то су били веома оштрисрпови, насађени и приковани за мотке, rio обли-ку слични зидним срповима. Њима су, пошто биброд био покренут веслима, прекидали конопцекоји су привезани и притегнути и који су везалимотке уз јарболе. Пошто се они прережу, моткесаме од себе падају, те стога, како се код свихгалских лађа нада састојала у једрима и брод-ским справама, кад се оне онеспособе, престаје икорист од лађа. Остатак борбе састојао се у хра-брости којом су се наши војници лако истицали,тим више што се борба водила пред Цезаревимочима и очима цијеле војске, тако да никакавнимало значајнији подвиг није могао бити скри-

73

вен: наиме све брежуљке и виша мјеста, одаклесе отварао поглед према оближњем мору, држа-ла је војска.

15. Када су, као што смо рекли, мотке укло-њене и када по двије и по три лађе једну опко-лише, војници се натјецаху да се уз огроман на-пор пребаце на непријатељске лађе. Пошто вар-вари видјеше шта се збива, јер су многе лађебиле заузете па у таквој ситуацији није било ни-каква излаза, пожурише да у бијегу покушајусрећу. И када су већ окренули лађе на ону странукуда је дувао вјетар, изненада завлада таква ти-шина и мир да нису могли да се с мјеста макну.Ето, баш тај догађај веома много допринесе да сепосао до краја приведе. Наши су их људи наимепрогонили, па су једну по једну лађу заузимали,тако да је врло мали број од читава низа, захва-љујући ноћи, стигао до копна, јер се борба водиласкоро од четвртог часа па до заласка сунца.

16. Том битком је докрајчен рат Венета и чи-таве приморске обале. И када се омладина и сви,чак и они озбиљније доби који су нешто значилии неког угледа имали, онамо сакупе, тада на јед-но мјесто сабију остатак лађа, што год их је било.Пошто су их изгубили, остали нису могли ни дасе некуда повуку, нити на ксгји начин да градо-ве бране. Стога себе и своја добра предају Цезару.Цезар одлучи да на њих примијени оштрију ка-зну, како би се варвари убудуће озбиљније одно-сили према праву легата. Зато сав сенат поби, аостале одведе у робље.

17. Док се ово с Венетима одигравало, КвинтТитурије Сабин стиже у земљу Венета са онимчетама које је од Цезара био добио. Њима је каозаповједник био Виридовиг и имао врховну ко-манду над свим оним државама које су се биле•отцијепиле. Од њих је био сакупио војску и мно-гобројне чете, те су кроз то неколико дана Ау-лерци, Ебуроици и Лексовији, пошто су побили

74

свој сенат, јер нису хтјели да буду зачетници ра-та, затворили капије и са Виридовигом се удру-жили. Уз то се са свих страна из Галије бјешесакупило мноштво пропалих људи и разбојника,а њих је нада у пљачку и жеља за ратовањемодвлачила од земљорадње и свакодневног посла.Сабин се налазио у логору на згодном мјесту усваком погледу, док је Виридовиг засјео премањему на размаку од двије хиљаде корака и сва-кога дана, пошто би извео чете, пружао би при-лику за борбу, тако да је Сабин не само непри-јатељима служио на презир, него су га чак инаши војници у разговору излагали подсмјеху, атолики је опет страх показивао, да су се већ ињегови непријатељи усуђивали да приђу логор-ском шанцу. То је чинио с тог разлога што јесматрао да уз толико мноштво непријатеља, осо-бито ако је он одсутан, а он је имао врховну ко-манду, не треба бој заметати осим на равномпољу, или ако се заповједнику укаже каква при-лика.

18. Када се то мишљење о његову страхупотврдило, он изабере између оних који су узњега били ради помоћи некаква Гала, човјека по-годна и лукава. Наговори га уз велику наградуи обећање да пређе непријатељима и поучи гашта треба да учини. Када се овај као бјегунацпребаци непријатељу, изложи страх Римљана иобавијести их у каквој се невољи Цезар због Ве-нета налази, а да ће најкасније, већ идуће ноћиСабин потајно из логора војску извести и кре-нути да би Цезару пружио помоћ. Када су то чу-ли, сви повичу да не треба пропустити приликуда се посао добро изведе, и да треба кренути пре-ма логору. На овакву одлуку је много штоштаГале наводило: оклијевање Сабиново прошлихдана, увјеравање бјегунца, оскудица у храни, очему су водили врло мало рачуна, нада у рат сВенетима, као и то што људи обично радо вјеру-ју у оно што желе. Таквим околностима наведени

75

Виридовига и остале вође не пусте са састанкаприје него што изнуде пристанак да ће се оружјалатити и логору пожурити. Пошто је пристанакизнуђен, весело, као да је побједа задобивена, са-купе грање и пруће па њима испуне римске ро-вове и крену према логору.

19. Логорско мјесто бијаше издигнуто, про-стирући се на благој падини на око хиљаду ко-рака. Овамо крену брзим маршем, како би сеРимљанима дало што мање времена да се сакупеи наоружају па стигоше као без душе. Сабинохрабри своје људе и оним што су борбу ишче-кивали даде знак. Пошто је непријатељима сме-тао терет који су носили, нареди да се изненадаизврши напад кроз двије капије. Догоди се и збогпогодна мјеста, и због незнања и умора неприја-теља, храбрости и искуства војника у ранијимбиткама, да баш ни први наш напад не издржа-ше, већ смјеста лађе окренуше. Наши их војници,прибравши снаге, потјераше и велику их силупобише, а коњаници гонећи остали мањи број, ко-ји је у бијегу био умакао, пусте. Тако је у једандан и о поморској бици Сабин, и о Сабиновојпобједи Цезар био обавијештен и сви се градовиодмах Титурију предадоше. Наиме, као што јегалско срце одважно и спремно да прими борбу,тако им је дух мекан и веома мало отпоран у при-мању пораза.

20. Скоро у то исто доба стигао је ПублијеКрас у Аквитанију, која је како је речено, и попространству покрајина и по броју људства сма-трана за трећи дио Галије. Он је схватио да требада води рат на оним мјестима гдје је прије неко-лико година легат Луције Валерије Преконин, по-што му је војска растјерана, био убијен и одаклеје проконзул Луције Манлије, када је изгубиокомору, био побјегао па је зато сматрао да му јеитекако потребно да буде опрезан. Стога, поштоје сакупио храну и сабрао помоћне чете и ко-њицу, а осим тога поименично позвао многе хра-

76

бре људе из Толосе, Каркасона и Нарбоне — а тосу вароши покрајине Галије, сусјетке ових краје-ва — уведе војску у земљу Сотијата. Сазнавшиза његов долазак, Сотијати сакупе многе чете икоњицу, у чему су били најјачи па, ударившипутем на нашу војску, заметну први коњички бој,а затим, пошто им је коњица била разбијена, акако су их и наши прогонили, изненада се појавепјешадијске јединице које су биле у долину смје-стили као засједу. Они нападну наше војнике ко-ји су били раштркани, и обнове борбу.

21. Битка је вођена дуго и жестоко, и док суСотијати, уздајући се у своје побједе у претход-ним биткама, сматрали да спас цијеле Аквитанијезависи од њихове храбрости, наши су опет хтје-ли да сагледају шта могу да постигну без војско-вође и без осталих легија, а под вођом, млади-ћем. Непријатељи, најпослије изнурени ранама,окренуше леђа. Пошто их је убијен повећи број,Крас поче уз пут да осваја град Сотијата. Какосу се они храбро одупирали, направи заштитнекровове и куле. А када они с једне стране поку-шаше напад, а с друге копајући подземне рово-ве и доводећи под насип заштитне кровове — ау том су послу Аквитани далеко најискуснијистога што код њих на многим мјестима постојемајдани бакра — схватише да се због опрезностинаших у том погледу ништа не може постићи,пошаљу Красу легате и замоле да их прими напредају. Када су у томе успјели, заповијеђеноим је да положе оружје, што они и учине.

22. И док је пажња свих наших била усмјере-рена на то што се збивало, Адиатун, који је имаоврховну команду, сакупи шест стотина оданмхмомака, које Гали солдуријима називају — ањихов је задатак да се сроде у свим животнимприликама заједно са оним на чије су се прија-тељство ослонили, али, ако им се путем силекаква невоља догоди, да заједнички или исту не-даћу поднесу или себи смрт задају. Међутим, от-

77

како људи памте још се нико није нашао ко бисе супротставио да умре, ако би неко с ким јепријатељство засновао био убијен. Када Адиатунпокуша да с њима изврши напад, дигавши с онестране тврђаве вику, и кад војници потрчаше наоружје па се ту отвори жестока битка, он, сатје-ран у град, ипак испослова код Краса да се ко-ристи истим условима предаје.

23. Пошто је оружје и таоце примио, Краскрену у земљу Вокатија и Тарусатија. Тада текварвари узнемирени, јер су били дознали да јеград, који је и природним положајем и људскомруком утврђен, ипак освојен за неколико дана,колико је требало да се до њега стигне, почеше насве стране легате упућивати, завјере ковати, та-оце између се давати и војску припремати. Чаксу легати упућивани и у оне државице које су уовостраној Шпанији, а сусједи су Аквитаније, пасу отуда позиване помоћне чете и вође. Када суови уз велики сјај и уз велико мноштво људистигли, покушају да поведу рат. И заиста су иза-брали оне вође које су се заједно са КвинтомСерторијем више година дружиле и за које се сма-трало да у војном послу имају огромно знање.Они према навици римског народа одлуче да иза-беру мјеста, осигурају логор и нашим спријечедовоз хране. Када Крас сазна да се његове четезбог малог броја не могу лако распоредити, да сенепријатељ и креће и путове заузима и логорудовољно заштите оставља, а да се број неприја-теља из дана у дан повећава, сматрао је да нетреба оклијевати да ступи у борбу. Када је оваодлука стигла пред ратни савјет, и када је дознаода сви имају једнако мишљење, одреди дан заборбу.

24. у рану зору, пошто су све чете изведенеи двоструки бојни ред успостављен, а помоћнечете у средини бојног реда размјештене, ишче-кивао је какву ће одлуку непријатељи донијети.Иако су сматрали да ће се због мноштва својих

78

људи и старе ратне славе, а против мало нашихбезбједно борити, ипак су држали да ће, поштозапосједну путеве и одсијеку довоз хране, сигур-није и без икаква губитка побједу задобити. Алиако се Римљани због оскудице у храни почну даповлаче, одлучили су да ће их неприпремљене ипод теретом на путу нападати. Када су вође ова-кав закључак одобриле, држале су се логора, иакосу римске чете биле изведене. Уочивши оваквузгоду, пошто су непријатељи, који су били пла-шљивији, својим оклијевањем и премишљањем"учинили да су наши војници постали одлучнијиза борбу, и када су се зачули гласови свих да нетреба више чекати да би се на логор пошло,Крас све охрабри и према жељи свих крену пуглогора.

25. Док су ту једни ровове испуњавали, дру-ги су, бацајући мноштво стријела, одбијали бра-ниоце са бедема и утврђења, а војници који супомагали и у које се Крас није много уздао, до-хватајући камење и стријеле за борбу и бусењекоје је наслагано уз ровове, пружали су изгледи слику бораца. Међутим, исто тако и непријате-љи примише борбу чврсто и тако смионо, да стри-јеле, бацане са вишег положаја, нису узалуд па-дале. А коњаници, обишавши непријатељски ло-гор, јавише Красу да логор са главне капије нијебаш брижљиво утврђен па му је лак приступ.

26. Крас подстакне командире коњице да, узвелику награду и обећања, своје распале и изнесеим шта жели да се уради. Они, како је било на-ређено, изведоше оне кохорте које су биле остав-љене да штите логор и радом неослабљене па ихдужим путем наоколо проведоше, како се не бимогле примијетити. Док су очи и пажња свихбиле уперене на борбу, стигоше хитро до онихутврђења која смо споменули, па пошто их по-руше, нађоше се у логору непријатеља прије негосу их ови могли видјети или сазнати шта се тодогађа. Тек онда када се са оне стране зачула

79

вика, наши удвострученим снагама почеше же-шће нападати, а то се већином догађа када по-стоји нада у побједу. Опкољени са свих страна иизгубивши наду у све, непријатељи пожуре да саутврђења скачу и да у бијегу спас траже. Ко-њица их је на потпуно отвореним пољима упорнопрогонила и од педесет хиљада, колико је познатода се из Аквитаније и Кантабрије ту било саку-пило, једва да је остао четврти дио, који се ка-сно у ноћ повуче у логор.

27. Чувши за ову битку, највећи дио Акви-таније предаде се Красу, а поред тога посла итаоце. У тој маси су били: Тарбели, Бигериони,Птијани, Вокати, Тарусати, Елусати, Гати, Ауски,Гарумни, Сибулати и Кокосати. Мањи број уда-љенијих народа, поуздавши се у годишње доба,пошто је зима наилазила, пропусти да то уради.

28. Готово у исто вријеме Цезар, иако је ље-то било скоро на измаку, ипак стога што је чи-тава Галија била покорена, а Морини и Менапијису још били остали под оружјем, и никада мунису послали легате за мир, рачунајући да сетај рат може брзо окончати, поведе онамо вој-ску. Међутим, они на сасвим други начин негоостали Гали почеше рат водити. Пошто даклесхватише да су велики народи, који су се у бор-би сукобили, растјерани и надвладани, а они суимали непрегледне шуме и мочваре, преселишеонамо себе и све своје. Када је Цезар стигао доулаза у ове шуме и одлучио да постави логор, ау међувремену још није био примијетио непри-јатеља, наједампут, док су се наши били раштрка-ли на послу, они са свих страна из шуме иско-чише па на наше нападоше. Наши брзо пограбеоружје па их у шуме потјераше и пошто су ихмного побили, гонили су их даље на неподеснамјеста, али су и извјестан број својих изгубили.

29. За оно неколико дана што је још пре-остало Цезар одреди да се шуме сијеку, али да

80

неко на ненаоружане и неискусне војнике не бимогао да изврши напад, сву ону грађу што јебила посјечена наслага и окрену према неприја-тељу па умјесто насипа постави са обје стране.Преваливши за неколико дана невјероватном бр-зином огроман простор, наши су се докопали не-пријатељске стоке и задњих дијелова коморе. Доксу непријатељи журили гушћим шумама, насталоје такво невријеме да је рад за невољу прекинут,а услијед непрекидних киша наши војници нисумогли под шаторима дуже издржати. Стога, опу-стошивши им сва поља и попаливши засеоке изграде, Цезар повуче војску на зимовање кодАулерка и Лесковија, а такође и у остале гра-дове који су недавно ратовали.

6 ГцЈ Јулцје Цезар 81

ЧЕТВРТА КЊИГА

1. Оне зиме која је настала, а то је било го-дине конзуловања Гнеја Помпеја и Марка Краса,Усипети Германи, а исто тако и Тенктери пре-шли су са великом масом људи ријеку Рајну, не-далеко од мора у које Рајна утиче. Разлог за пре-лажење је био тај што су их Свеби у току вишегодина узнемиривали, ратом мучили и у земљо-радњи ометали. Племе Свеба је надалеко највећеи најратоборније од свих Германа. Каже се даимају стотину општина из којих сваке године,ратовања ради, изведу из земље по хиљаду на-оружаних војника. Остали, који код куће остану,хране и себе и њих. А ови опет наизмјенично,пошто прође година, нађу се под оружјем, докони други остају код куће. И тако се ни посаооко земље а ни ратна обавеза не прекида. Кодњих нема никакве приватне ни посебне земље иније дозвољено остати дуже од године дана радиобрађивања. Не живе много од жита, већ најве-ћим дијелом од млијека и стоке, а много време-на проводе и у лову па им та околност и врстахране и свакодневно вјежбање и слободан живот,будући да од малих ногу нису навикли ни накакву обавезу ни стегу, снагу јача и ствара људеогромне тјелесне величине. Навикли су се такођеи на то да ни на најхладнијим мјестима немајуникакве одјеће осим крзна, због чије оскудицеим је велики дио тијела го, а купају се у рије-кама.

2. Трговце примају више зато да могу оношто су у рату задобили продати, него што желеда им се икаква ствар увезе. Штавише, не служесе увезеним коњима, у којима Гали нарочито

82

уживају и за које плаћају веома високу цијену,већ оне што су се код њих ождријебили, маленеи кржљаве, свакодневном вјежбом тако оспособе,да им служе и за највећи терет. У коњичким окр-шајима често с коња скачу па с ногу борбу воде,а и коње су научили да на истом мјесту останупа им се, ако дође до невоље, брзо враћају, а сањихова гледишта ништа није срамније ни ку-кавичкије него се служити седлима. Стога се, ма-кар били и малобројни, усуђују да ударе на макоју масу коњаника на седлима. Не трпе уопштеда им се вино увози, јер сматрају да његовом упо-требом људи постају млитави и њежни за подно-шење напора.

3. Они сматрају да је највећа дика за држа-ву ако су јој поља од граница што удаљенија, счиме се доказује да се велики број држава неможе супротставити њеној сили. Стога се каже дас једне стране од Свеба има око шест стотинахиљада корака празна простора. На другој стра-ни су им сусједи Убији чија је држава, какоГермани држе, била пространа и напредна и онису, иако припадају истом племену, од осталих ма-ло углађенији, стога што до Рајне допиру и штотрговци до њих много долазе, па су и сами збогблизине навикли на галске обичаје. Иако их Све-би, стављајући их у честим ратовима на иску-шење, нису могли због пространства и угледадржаве из земље истјерати, ипак им данак на-метну и учине их много понизнијим и слабијим.

4. У истом положају били су и Усипети иТенктери, које смо горе споменули, и који су го-динама и годинама насиље Свеба подносили па суипак са земље најпослије отјерани, те пошто су тригодине лутали по многим германским крајевима,стигну до Рајне. Те области су Менапији насеља-вали и на обје рјечне обале имали њиве, зградеи засеоке. Али, преплашени доласком толикогмноштва, иселише из оних зграда које су прекоријеке имали те су, распоредивши страже, омета-

83

ли Германе да прелазе Рајну. А ови све покуша-ше, па када се ни силом, због оскудице у лађаманису могли борити, нити потајно због менапиј-ских лађа прећи, направе се да се тобоже повла-че на своје положаје и у своја мјеста. Када суна путу провели три дана, поново се врате, па,прешавши с коњицом читав тај пут за једну ноћ,нападну необавјештене и изненађене Менапије,који су преко ухода о доласку Германа обавије-штени па су се у своје засеоке преко Рајне поно-во вратили. Пошто су их побили и њихове лађезаузели, онај дио Менапије, који је био прекоРајне, прије него што је био обавијештен, пређеријеку па пошто им све зграде заузму, преосталидио зиме проведу хранећи се њиховим залихама.

5. Обавијештен о овим догађајима, а бојећисе превртљивости Гала, пошто су у преузимањуобавеза непоуздани и већином сањају о преврату,Цезар закључи да им ништа не треба повјера-вати. У крви је наиме галској да и путнике, чаки кад се противе, натјерају да стану па што годје који од њих о ма чему чуо или дознао испиту-ју, а трговце у градовима маса опколи па их на-гони да кажу из којих крајева долазе и какве сувијести тамо чули. Тим вијестима и причама на-ведени, често доносе веома важне закључке закоје треба да се одмах покају будући да се овислуже неистинитим шапутањима и већином импружају измишљене одговоре, према њиховојжељи.

6. Знајући за такву њихову навику, а да сене би изложио тежем рату, Цезар крену премавојсци раније него што је имао обичај. Дошавшитамо, дознао је да се догодило оно од чега је стра-ховао: да су неке државе Германима биле упути-ле делегације, да су они позвани да одступе одРајне и да ће им они припремити све што будутражили. Таквом надом потакнути, Германи сусе већ по ширем простору кретали и стигли уземљу Ебурона и Кондруса, који су били шти-

84

ћеници Гала. Позвавши галске прваке, Цезар јесматраода треба да се прави како не зна за оноо чему је обавијештен, па пошто им је срца уми-рио и охрабрио, поручи да се спреми коњица иодлучи да са Германима заметне бој.

7. Пошто су намирнице припремљене и ко-њаници одабрани, предузе пут у она мјеста закоја је слушао да у њима има Германа. Када јепут од њих био удаљен неколико дана, легати имстигоше и ово рекоше: Германи нису раније рим-ском народу рат навјештавали нити су пак, акоби били узнемиривани, од оружја одустајали ни-ти га одбијали. Таква је навика Германа насли-јеђена од предака да се, ко год им рат наметне,одупру, а не да моле. Ипак ово истичу: дошли сунепозвани, из кућа истјерани, па ако Римљанижеле њихово пријатељство, могу им бити кори-сни пријатељи, било да им дају поља или да задр-же она што су их оружјем задобили. Цредностдају једино Свебима, којима чак ни бесмртни бо-гови не могу бити равни. Уосталом, нема никогана земљи кога не би могли побиједити.

8. На ово Цезар, како му се учинило да јепаметно, одговори, а овакав је био завршетак го-вора: да с њима, уколико у Галији буду остали,не може бити никаква пријатељства и да нијеправо да они који нису у стању да своју земљуочувају туђу освајају, и да у Галији нема никак-вих пустих поља која би се особито толикој масибез повреде закона могла дати. Али им је сло-бодно ако желе да се настане у земљи Убији чијису легати код њега и који се жале на неправдеСвеба и од њега помоћ траже, па ће он то одУбија и захтијевати.

9. Легати рекоше да ће то они својим доста-вити па пошто се о свему размисли, да ће сепослије три дана Цезару вратити. У међувременузатражише да он логор ближе не примиче. Це-зар рече да им чак ни то не може испословати.

85

Он је наиме сазнао да је велики број коњаникас њихове стране послат преко Мосела Амбивари-тима ради пљачкања и набавке хране. Рачунаоје да се ови коњаници очекују и да се због тогацијела ствар одуговлачи.

10. Мосел истиче из брда Восега, које је уземљи Лингона и пошто прими неки рукав одРајне, који се зове Вакал, ствара Батавско острвопа недалеко од тога мјеста, на осамдесет хиљадакорака, утиче у океан. Рајна пак извире у Лепон-тима, који Алпе насељавају и на дугачком про-стору брзо протиче кроз земљу Нантуата, Хел-већана, Секвана, Медиоматрика, Трибока и Треве-ра па када се приближи океану, разлијева се навише страна, ставрајући многа огромна острва, чи-ји је знатан дио насељен дивљачним и варварскимнародима. Међу њима су и такви за које се држида се хране рибом и птичијим јајима. Она утичеу океан многим ушћима.

11. Када је Цезар од непријатеља био удаљеннајвише дванаест хиљада корака, њему се, какоје уговорено, поврате легати и, пошто га на путудостигну, скрушено га замоле да дубље не про-дире. Пошто у томе нису успјели, молили су гада оним коњаницима, што су пред војском ишли,нареди да се уздрже од борбе, а да њима пружимогућност да Убијима легате пошаљу. Ако имњихови прваци и сенат уз заклетву вјеру задају,они изјаве да ће на онај начин поступати какото Цезар буде захтијевао, а да би те послове оба-вили, нека им да тродневни рок. Цезар је мислиода је све ово уперено на то да би се у року од тридана њихови коњаници, који су били удаљени,могли повратити. Ипак рече да тога дана нећеићи напријед више од четири хиљаде корака и торади добављања воде, а они нека се сутрадан ушто већем броју овамо сакупе, како би о њиховимзахтјевима могао нешто дознати. У међувременупрефектима, који су са цијелом војском ишли на-пријед, стави до знања да јаве војсци да непри-

86

јатеље борбом не узнемирују, а ако сами будуузнемиривани, нека се уздрже док и сам с војскомне стигне ближе.

12. Међутим, чим су непријатељи наше коња-нике опазили, а било их је пет хиљада, иако саминису имали више од осам стотина коњаника, јерсе они који су били кренули преко Мосела радидобављања хране још нису били вратили, а нашисе нису ничега бојали, пошто су њихови легатимало прије од Цезара били отишли, а тог дана сумолили и за примирје, изврше напад на наше ибрзо их преплаше. А када су се наши поново оду-прли, они према својој навици скоче на ноге папробадајући одоздо коње, многе наше оборе, аостале у бијег натјерају и толико их престраше,да од бијега нису прије одустали него су се нашојвојсци на видику појавили. У том боју је од на-ших коњаника убијено седамдесет и четворо, амеђу њима и веома храбри јунак, Писо Аквитан,од врло висока рода, чији је дјед у својој државиуживао краљевску власт и наш га је сенат назваопријатељем. Када је овај брату, који је од непри-јатеља био опкољен, пришао у помоћ, истргне гаиз опасности, а и сам је оборен са рањеног коњаврло храбро одолијевао, што је више могао. Аликада је, пошто је многе ране задобио, опкољен паои када је то брат, који је већ из борбе био исту-пио, издалека примијетио, подбоде коња па кренуу сусрет непријатељима и буде убијен.

13. По завршетку битке Цезар је сматрао даод оних који су варком и лукавошћу, тобоже мо-лећи мир, са своје стране рат наметнули, не требада прима легате у аудијенцију нити да прихватањихове предлоге. Држао је да није нимало памет-но да ишчекује док се непријатељске чете пове-ћају и коњица поврати. Сазнавши за галску пре-вртљивост, осјећао је какав су углед непријатељикод њих у једној борби били стекли па је мислиода им не треба дати времена да доносе одлуке.Пошто је те ствари расправио и с легатима и кве-

87

стором се о плану посавјетовао, како не би којидан за борбу пропустио, догоди се нешто што мује много ишло у прилог. Наиме Германи су сутра-дан изјутра, служећи се истом невјером и претва-рањем, а добавивши прваке и старије људе, у ве-ликом броју дошли код њега у логор да, како сепоговарало, себе оправдају што су противно уго-вору, за који су се и сами залагали, заметли бор-бу раније, а да у исто вријеме, ако штогод могу,и преваром за примирје постигну. Цезар радостан,што су ови дошли на мету нареди да их задрже,а он лично изведе из логора све чете, а исто такои коњицу, јер је сматрао да је у недавном ратупрестрашена, па зато нареди да и она иде за вој-ском.

14. Када је троструки бојни ред успостављени пошто је пут од осам хиљада корака преваљен,стиже раније до непријатељског логора него штосу Германи могли осјетити шта се збива. Таквимоколностима изненада преплашени, као и брзиномнашег доласка и њихова одласка, пошто им сеније дало времена да одрже састанак и да се латеоружја, нису били начисто да ли је боље да про-тив непријатеља војску поведу, или да логор бра-не, или пак да у бијегу спас траже. Њихов страхсе испољавао у граји и збрци, па наши војниципод утиском недавне преваре провале у логор.Они што су на лицу мјеста могли оружје дохва-тити мало се нашим одупру па између кола и ко-море започну битку, док преостала маса дјеце ижена — јер су са цијелим породицама од кућабили пошли и Рајну прешли — на све стране почеда бјежи. Цезар посла коњицу да их гони.

15. Када Германи, зачувши иза леђа вику,видјеше да им њихове убијају, одбаце оружје инапусте ратне заставе па из логора излете, а кадасу стигли до Мосела и Рајне, изгубе наду у даљибијег, и како их је велики број поубијан, осталисе у ријеку стрмоглавише и ту од страха и умора,а уз то још и рјечном матицом тјерани, главом

88

платише. Наши се сви до једнога, и поред страхаод толиког рата, повуку у логор здрави и читави,уз врло мало рањених, јер је број непријатељскихглава износио три стотине и тридесет хиљада. Це-зар оним које је у логору био задржао пружи мо-гућност да га напусте. Они, бојећи се галских каз-ни и мучења, јер су им пустошили њихова поља,изјавише да желе да код њега остану. Њима Це-зар поклони слободу.

16. Пошто је завршен германски рат, Цезарс многих разлога одлучи да му треба прећи Рајну.Најоправданији је од њих био тај што их је, кадаје видио да се Германи тако лако поводе и у Га-лију долазе, желио да их застраши због њиховогпоступка, када буду схватили да римска војска иможе и да се усуђује да пређе Рајну. Треба дода-ти још и то да је онај дио коњице Усипета иТенктера, који сам горе споменуо, прешао Рајнуи у борби није учествовао, већ се послије бјекствасвојих повукао преко Рајне у земљу Сугамбра ис њима се повезао. Када им је Цезар упутио иза-сланике да затраже да му се предају они који суи њему и Галији рат навијестили, они одговоре:да римска власт граничи Рајном па ако сматра даније право што су Германи преко његове вољепрешли у Галију, зашто захтијева да нешто у сво-јој власти и моћи има и преко Рајне? Убији пак,који су једини од становника који су живјелис оне стране Рајне Цезару легате послали, прија-тељство склопили и таоце предали, скрушено сумолили да им помоћ пошаље, пошто их Свеби сил-но прогоне, а ако је спријечен државним посломда то учини, нека бар пребаци војску преко Рајне.То ће им бити довољна помоћ и нада за будућ-ност. Такво име и мишљење ужива код њих рим-ска војска, па чак и код најудаљенијих народа,да послије Ариовистова пораза, и пошто се одиг-рао овај најновији бој, могу бити сигурни уз до-бар глас и пријатељство римског народа. Они обе-ћају и велики број бродова за превоз војске.

89

17. С ових разлога што сам их споменуо, Це-зар је одлучио да пређе Рајну. Он је међутимсматрао да лађама није сасвим сигурно прелазитипа је закључио да то не доликује ни његову угле-ду, нити угледу римског народа. Стога, иако сенајвећа тешкоћа за грађење моста била исприје-чила због ширине, брзине и дубине ријеке, ипакје држао да то мора извршити, иначе да војскуна други начин уопште не може превести. Планмоста је овако заснован: по двије греде, стопу ипо дебеле, с доње стране мало зашиљене сразмјер-но с дубином ријеке, на размаку од двије стопемеђуособно је везао. Њих је спуштене помоћусправа у ријеку забадао и маљевима забијао, неокомито као колце, већ стрмо и попут крова, далрема природи ријеке буду нагнуте. Уз њих јеисто тако поставио двије супротне греде, на истиначин спојене на размаку од четрдесет стопа, с до-ње стране окренуте према снази и навали ријеке.Два коца спуштена одозго са гредама од двијестопе и колико је веза ових греда била размак-нута подупирала су се с оба краја двјема спојни-цама с крајње стране. Када би се они одвојили ина супротној страни спојили, грађевина је билатако солидна и такве врсте израде да су се, тимшто је снага воде више надирала, везе чвршћеодржавале. Ове су се греде повезивале поставље-ном грађом равно по дужини моста, а биле су по-кривене моткама и плетерима. На исти начин ко-ци су на доњој страни били укосо забијени па суслужили мјесто овна и повезани са читавом гра-ђевином издржавали су рјечну снагу, а други сту-бови су, исто тако изнад моста, били постављенина осредњем размаку да би се, ако варвари пустепањеве стабала или лађе, снага тих предмета овомодбраном смањила па тако не би шкодили нимосту.

18. Након десет дана откако се грађа почеладовозити, сав посао је био довршен и војска јепреведена. Цезар, оставивши с обје стране моста

90

јаку стражу, крене у земљу Сугамбра. На путуму у међувремену стигну легати из многобројнихдржава па им он, када су га молили за мир ипријатељство, љубазно одговори и нареди да мусе таоци доведу. А Сугамбри, од онога временакада се мост почео градити, спремни за бијег понаговору оних који су се од Тенктера и Усипетамеђу њима налазили, изађу из своје земље па сесклоне у пусте крајеве и у шуме.

19. Цезар је у њиховој земљи провео неко-лико дана па пошто је све засеоке и зграде по-палио, а жита покосио, повуче се у земљу Убијаи обећавши им своју помоћ, ако их Свеби будупрогонили, сазнаде од њих ово: када су Свебипреко ухода сазнали да се мост гради, одржали супо својој навици састанак и послали гласнике насве стране да се народ из градова исели, да дјецу,жене и иметак у шумама оставе и да се сви, којису у стању да се лате оружја, на једном мјестусакупе, а то изабрано мјесто представља скоросредишњи положај оних области које Свеби др-же. Одлучено је да ту сачекају долазак Римљанаи да се ту боре. Када то Цезар дозна, заврши свеоне послове због којих је био одлучио да војскупреведе, да Германима улије страх, да Сугамбреосвети и да Убије ослободи опсаде, па послијесвега осамнаест дана, колико је провео преко Рај-не, сматрајући да је довољно учињено и за славуи за добробит римског народа, повуче се у Галијуи разори мост.

20. За онај мали дио љета који је преостао,иако у овим крајевима пошто је сва Галија окре-нута сјеверу, зиме долазе раније, Цезар науми даипак крене у Британију, јер је дознао да је ско-ро у свим галским ратовима нашим непријатељи-ма с те стране упућивана помоћ. Па иако је недо-стајало времена за вођење рата, ипак је сматраода ће му бити од велике користи ако макар ступина острво, размотри особине људи и упозна мје-ста, луке и прилазе, а све је то Галима било ско-

91

ро непознато. Наиме, тамо не иде олако никоосим трговаца, нити је њима самим ишта познатоосим приморских обала и оних крајева који сеналазе према Галији. И тако, пошто је сазваотрговце са свих страна, није могао дознати николика је величина острва, ни који и какви наро-ди ту станују, ни какав им је начин ратовања, никаквим се уредбама служе, нити која су приста-ништа погодна за више већих лађа.

21. Да би то сазнао прије него изврши поку-шај, а држећи да је Гај Волусен за то погодан, онга упути с ратном лађом. Стави му у задатак дасе, пошто све сазна, што прије врати. Он личнокрену у Морине са свим јединицама, јер је одатлепрелаз у Британију био најкраћи. Нареди да сеовамо сакупе лађе одасвуд из сусједних крајева,као и флота коју је прошлога љета био изградиоза венетски рат. Када су међутим сазнали за ње-гову одлуку, која је преко трговаца стигла у Бри-танију, легати многих држава са острва дођошеда му обећају да ће таоце дати и да ће се запо-вијести римскога народа покоравати. Саслушавшиих, он им љубазно обећа, охрабри их и наговорида при таквој одлуци остану па их поврати кући,а с њима заједно и Комија, кога је лично, поштоје Атребате савладао, поставио ондје за краља ичију је храброст и оштроумност провјеравао, закога је држао да му је вјеран и за кога се сма-трало да му углед у овим крајевима много значи.Нареди му да обиђе државе, које год може, даих придобије да се ставе под римско окриље и даогласи да ће и он тамо брзо доћи. Када је Волусенсве те крајеве извидио, колико му се за то пру-жила прилика, није се усудио да из лађе изађе ида се варварима повјери, те се пети дан вратиЦезару и саопшти му шта је тамо запазио.

22. Док је Цезар боравио у овим крајевимаради припремања лађа, из већег дијела Моринадођу му легати да се оправдају за раније донесе-ну одлуку, што су се као људи неотесани и нена-

92

викли на наш начин живота упустили у рат сримским народом, па обећају да ће извршити оношто им буде заповиједио. Цезар, рачунајући даму је ово доста добро дошло, јер није желио даиза себе остави непријатеља, нити је због годиш-њег доба имао могућности за вођење рата, а сма-трајући да тако безначајне ствари нису прече одБританије, затражи од њих велики број талаца.Пошто су му ови доведени, он их прими под окри-ље. Када је сакупио и превукао око осамдесет те-ретних бродова, што је сматрао да је довољно запребацивање двију легија, све ратне лађе које јепоред тога имао раздијели квестору, легатима ипрефектима. Уз ово је било осамнаест теретнихлађа, које је од тога мјеста задржавао вјетар наосам хиљада корака па нису могле да стигну уисту луку. Њих је раздијелио коњаницима. Оста-лу војску предао је легатима Квинту ТитуријуСабину и Луцију Аурункулеју Коти да је одведуу Менапије и у она моринска села из којих мулегати нису били стигли. Публију Сулпицију Ру-фу нареди да чува луку са оном посадом, за којује држао да је довољна.

23. Средивши те послове уграби згодно ври-јеме за пловидбу па некако око треће страже пу-сти коњанике да изађу до краја пристаништа инареди да се у лађе укрцају и да га слиједе. Доксу се они нешто мало спорије одлучивали, онлично, око четвртог часа дана, са првим лађамастигне до Британије и ту опази по свим брежуљ-цима распоређене и наоружане непријатељске је-динице. Положај овога брда је био такав да су сестрми брегови дотицали мора и да су се са вишихмјеста могле одапињати стријеле. Сматрајући даово мјесто није никако погодно за искрцавање,чекао је усидрен до девет часова док су се осталелађе онамо сакупљале. Позвавши дакле легате ивојне трибуне, изнесе оно што је од Волусена до-знао, као и оно што би желио да се ради, паупозори да све те послове треба да на један миг

93

и у једном тренутку извршаваЈу, како то војничкипрописи и поморске прилике захтијевају, јер онеимају брзу и несталну мијену. Пошто их отпусти,искористи у исто вријеме повољну плиму па дав-ши знак и подигавши сидра, крену од тога мјестана око седам хиљада корака и заустави лађе наотвореној и равној обали.

24. А варвари, сазнавши за намјеру Римљанаи пославши коњицу и борце на колима на онајначин како су се већином у борби научили кори-стити, идући за преосталом војском, спречавахунаше да изађу из лађа. Највећа невоља је билашто лађе због величине нису могле да се зауставеосим на дубини, а војницима пак, на непознатиммјестима, с немоћним рукама, притиснутим вели-ким и тешким теретом оружја, у исти час је тре-бало и с лађа скакати и на таласима се држати ис непријатељима се борити. А непријатељи на-против, крећући се или по суху или по плиткојводи, слободних удова, а по добро познатим мје-стима, смјело су одапињали стријеле и узнемири-вали ненавикле коње. Наши, преплашени таквимоколностима и уопште ненавикли на такав начинборбе, нису се истицали истом живахношћу итрудом како су то научили да се користе у пје-шачкој борби.

25. Када је то Цезар опазио, нареди да сератне лађе, чији је и изглед био необичнији одварварских, и покрет при употреби слободнији,мало одмакну од теретних лађа, веслима покрену,и отворено према непријатељској страни поставепа затим праћкама, стријелама и бацачима непри-јатеље потјерају и узнемире, а такав је поступакишао нашим јако на руку. Наиме, и због изгледалађа, и покрета весала, и неуобичајене врсте ба-цача, варвари застадоше и само мало устукнуше.И док су наши војници оклијевали, а највишезбог дубине мора, онај што је носио орла десетелегије, преклињући богове да тај подухват легијина добро испадне рече: „Скачите, војници, ако не

94

желите да се орао непријатељу препусти, а ја ћузаиста своју обавезу према држави и врховном за-повједнику испунити." Када је то громким гласомизрекао, скочи с лађе и поче да носи орла преманепријатељу. Тада наши, храбрећи се међусобно,како им се не би толики кукавичлук приписао,сви са лађа поскачу. Када су их са оближњихлађа опазили, на исти начин се у њих угледашепа се непријатељима приближише.

26. Борба се с обје стране жестоко водила.Наши су се ипак борили без реда, јер нису моглини борбене редове одржати, нити се одлучно су-протставити, а ни заставе слиједити, већ би сеједан с једне, а други с друге стране, с којом годби се заставом сусрели, придруживали. Неприја-тељи напротив, пошто су им сви плићаци билипознати, када би са обале неке појединце, који сус лађа силазили, опазили, коње би подбадали паби их неспремне нападали те би већина опколиламањину. Други су опет са отворене стране стрије-ле на све бацали. Када је то Цезар опазио, наре-ди да се чамци ратних лађа, а исто тако и изви-ђачки бродови напуне војницима па је оним, којеје примијетио да су у невољи, притицао у помоћ.Чим наши на сухо крочише, уз помоћ оних којису их пратили, изведоше јуриш на непријатељепа их у бијег натјераше. Нису их могли далекогонити, јер коњаници нису били у стању да седрже правца и да стигну до острва. Цезару је однегдашње среће једино то недостајало.

27. Чим се непријатељи савладани у борбиод бијега опоравише, одмах пошаљу Цезару лега-те ради мира, обећавајући да ће таоце дати и штобуде наредио да ће извршити. Са овим легатимаје дошао заједно Комије Атребат, а раније самбио споменуо како га је Цезар у Британију слао.Они га, када је из лађе изашао и попут говорникаЦезареве наредбе изложио, ухвате и баце у око-ве, а затим, пошто се борба завршила, пусте па умолби за мир оптуже масу за овај догађај и за-

95

моле да им се опрости због рђава поступка. Цезарсе жалио што су сами од себе, пославши легате,тражили мир, а без икаква разлога изазвали рат,али рече да им ту непромишљеност опрашта пазатражи таоце. Неки од њих одмах дадоше једандио, а други рекоше да ће дати док за неколикодана поруче по њих из удаљенијих крајева. Умеђувремену нареде да им се њихови људи у зем-љу поврате те се прваци са свих страна почешесакупљати па себе и своје државе стављати подЦезареву заштиту.

28. Када се на такав начин закључио мир,четврти дан, пошто се из Британије дошло, осам-наест лађа, за које је раније речено да су узелекоњанике, отплове из горње луке уз благи вјетар.Када су се Британији приближавале и из логорасе видјеле, изненада се дигла таква бура да нијед-на од њих није могла држати правац, већ су сеједне онамо одакле су кренуле враћале, а другесу према доњој страни острва, која је ближа за-паду, уз велику опасност за се биле одбациване.Ипак су оне, бацивши сидра, док су их таласи устрашној ноћи запљускивали, из нужде на пу-чину изведене и према копну упућене.

29. Догоди се да је те ноћи био пун мјесеци тај дан обично изазива на океану највеће мор-ске плиме, а то је нашим било непознато. Тако јеу исто доба и ратне лађе, које је Цезар на сухобио извукао, захватила плима, а теретне, које субиле привезане за сидра, оштећивало је невријемепа наши нису имали никакве прилике ни да се упослу нађу, нити да у помоћ притекну. Како сумноге лађе разбијене, а остале, пошто су им сеужета, сидра и остала опрема откинули, посталесу некорисне, па као што се могло и очекивати,настао је велики немир у цијелој војсци. Уоста-лом, није било ни других лађа с којима би се мог-ли вратити, а није било ничега што је било по-требно за поправак лађа. А како је свима било

96

познато да у Галији треба зимовати, храна у овиммјестима није била за зиму припремљена.

30. Када се за то дозиало, прваци Британије,који су се послије битке код Цезара били састалии међусобно разговарали, разаберу да Римљанинемају коњице, лађа и хране и сазнају да је ло-гор сиромашан и да стога има и мало војника, ато и због тога што је Цезар пребацио легије безкоморе. Зато су сматрали да ће бити најбоље акоизазову устанак, па на тај начин омету довоз хра-не и осталих војних потреба, и тако ствар одложедо зиме. А када они буду савладани, или им по-вратак спријечен, уздали су се да нико доцнијенеће прећи у Британију да води рат. Стога по-ново створе завјеру па почну мало-помало из ло-гора излазити и своје потајно са поља дозивати.

31. А Цезар, иако још није био упознао њихо-ве намјере, ипак је, и по судбини својих лађа ипо томе што су пропустили да дају таоце, назираода ће се догодити оно што се и догодило. Стога сеза сваки случај почео припремати. Он је наимеи жита с поља свакога дана у логор прикупљао, аграђу и жељезни материјал са лађа које су нај-теже биле оштећене користио за поправак оста-лих. Наредио је да се са копна добави и оно штоје за тај посао било потребно. Како су то војни-ци радили с највећом марљивошћу, иако је биоизгубио дванаест лађа, постигао је да се са оста-лим могло угодно путовати.

32. Док се то догађало, пошаље по обичајуједну легију да тражи храну, а та се легија зваласедма и до тога часа не бијаше никакве сумње урат, јер је један дио људи остао на пољима, аостали пак боравио у логору. Они који су предвратима логора били на дужности јавише Цезаруда се на оној страни, на којој је легија путовала,види већа прашина него што би иначе била. Цезарпосумња на то да су варвари донијели некаквунову одлуку па нареди да кохорте које су стајале

7 Гај Јулије Цезар 97

на стражи на ону страну с њим крену, а да двијеод преосталих на стражу наступе, да се осталенаоружају и да одмах за њим пођу. Пошто су семало подаље од логора удаљили, опази да непри-јатељи његове потискују, да ови тешко одолије-вају и да се, пошто је легија била згуснута сасвих страна, стријеле бацају. Како је у осталимкрајевима све жито било пожњевено, а један диојош био преостао, непријатељи су се, нагађајућида ће тамо наши доћи, ноћу у шумама притајилипа су затим наше војнике, разасуте м при жетвизатечене, јер су били одложили оружје, изненаданапали, мањи број поубијали, а остале, који сунесигурне редове помели, преплашили и у истовријеме коњицом и колима опколили.

33. Овакав је начин борбе с кола: прво се насве стране провозају и стријеле одапну па збогсаме панике коња и шкрипе точкова обично ре-дове ускомешају, а када се међу коњичке ескад-роне увуку, са кола искачу и с ногу се боре. Ко-чијаши се међутим из борбе помало повлаче итако кола поставе да, ако их маса непријатељапотисне, имају према својим олакшан повратак.Тако у борбама показују покретљивост коњаникаи чврстину пјешака и тако свакодневном праксоми вјежбом постижу да су навикли да на неравнуи стрму мјесту подбодене коње зауставе, за кратковријеме обуздају и окрену, преко руде претрче,на јарму се зауставе, а одатле веома брзо на колаускачу.

34. Цезар је нашим, који су оваквим околно-стима (због новог начина борбе) били збуњени, унајзгоднији час пружио помоћ, пошто се његовимдоласком непријатељи зауставише, а наши одстраха прибраше. Када се то догодило, сматраоје да је непогодно вријеме да се непријатељ иза-зива и борба замеће па се задржа на свом мјестуи када је прошло мало времена, легије у логорповуче. Док се ово догађало и док су сви нашибили заузети, они који су били по пољима рази-

98

ђоше се. Буре су се више дана непрекидно смје-њивале па су и наше у логору задржавале и не-пријатеље од борбе спрјечавале. Варвари су ме-ђутим упутили гласнике на све стране, обавије-стили своје о малом броју наших војника и ука-зали на то колика им се прилика пружа да се,уколико би Римљане из логора истјерали, доко-пају плијена и да се заувијек ослободе. Поштосу тако на брзину сакупили велику масу пјешади-је и коњице, стигоше у логор.

35. Иако је Цезар видио да ће се догодитиисто оно што се посљедних дана збивало, да ћенепријатељи, ако буду разбијени, опасност избје-ћи помоћу брзине, ипак наиђе на око тридесеткоњаника које је предводио Комије Атребат, о ко-ме је раније било говора, па построји бојни редиспред логора. Пошто је битка заметнута, непри-јатељи не могавши више да одолијевају нападунаших, окренуше леђа. Наши су их на толикомразмаку слиједили, колико су трком и снагом мог-ли постићи па многе од њих поубијају, а затимсе, попаливши села дуж и попријеко, повукоше улогор.

36. Истога дана легати које је непријатељ по-слао дођоше Цезару ради мировног преговора. Це-зар им број талаца, које је раније био одредио,удвостручи и заповиједи да их изведу на копно,пошто је сматрао да због скоре равнодневнице нетреба по рђавом времену предузимати пловидбуса слабим лађама. Ипак се дочепа повољна вре-мена па мало послије пола ноћи пусти лађе и онесве неоштећене стигоше до копна. Само двије одњих, и то теретне, нису могле да стигну у истулуку у коју су дошле остале, па су се нешто нижеудаљиле.

37. Када се око три стотине војника са тихлађа било искрцало и када су према логору кре-нули, Морини, које је Цезар полазећи у Британи-ју као поданике оставио, наведени надом на пли-

99

јен, с почетка се са не баш тако великим бројемнаоколо поставише и наредише да наши, ако нежеле да буду поубијани, одложе оружје. Када сусе ови начинивши круг почели бранити, на викуљуди брзо се сакупи око шест хиљада војника.Када је тај случај достављен, Цезар посла својиму помоћ цјелокупну коњицу из логора. Наши вој-ници зауставише међутим напад непријатеља ивише се од четири часа храбро борише, па, задо-бивши и мало рана, велики број непријатеља поу-бијаше. Пошто се наша коњица на видику указа-ла, непријатељи одбацивши оружје окрену лађе,али их је велики број и побијен.

38. Идућег дана Цезар посла легата Тита Ла-бијена против Морина, који су били дигли буну,са легијама које је из Галије био повратио. Кадаови због пресахлих мочвара нису имали куда дасе повуку, а тим су се склоништем лањске годинебили користили, сви готово падоше под Лабијено-ву власт. А легати Квинт Титурије и Луције Ко-та, који су довели легије у област Менапија, по-што им сва поља опустоше, жита покосе, а зградепопале, јер су се сви Менапији били повукли унајгушће шуме, врате се Цезару. Цезар одредида све легије зимују међу Белгима. Свега двиједржаве пошаљу онамо таоце, а остале то зане-маре. Послије ових догађаја сенат је према Цеза-реву писму одредио двадесетодневно славље.

100

ПЕТА КЊИГА

1. За владе конзула Луција Домиција и АпијаКлаудија, Цезар одлазећи из зимовника у Итали-ју, како је то сваке године обичавао да чини, за-повиједи легатима које је био поставио на челолегија да преко зиме изграде што могу више лађаи да се постарају да старе поправе. Указа им ина њихову величину и облик. За брзо утоварива-ње и извлачење сагради их нешто плиће од онихс којима смо навикли да се служимо по нашеммору, а нарочито што је сазнао да ту због честихпромјена плиме и осјеке настају мањи таласи, аза терет и превожење великог броја теглеће мар-ве требало је да буду нешто шире од оних којекористимо у осталим морима. Наредио је да свеоне буду брзопловке, а у том случају низина мно-го значи. Заповиједи да се добави из Шпаније ионо што је потребно за опрему лађа. Пошто јелично у овостраној Галији завршио скупштину,кренуо је у Илирик јер је чуо да Пирусти прова-љују и пустоше крајње дијелове провинције. Ка-да је онамо стигао, затражи од држава војнике панареди да се сакупе на одређеном мјесту. Поштосе то разгласило, Пирусти му пошаљу легате дага обавијесте како ништа од тих напада није учи-њено према званичном одобрењу, и истакну какосу спремни да због испада на све могуће начинепруже задовољштину. Саслушавши њихова изла-гања, Цезар затражи таоце и заповиједи да се од-ређенога дана доведу, а ако тако не буду учинили,стави им до знања да ће државу ратом присилити.Када су они тога дана доведени, како је био на-редио, постави по градовима судије да воде пар-нице и изричу казне.

101

2. Пошто је то урадио и скупштину одржао,врати се у овострану Галију, а затим се опет упу-ти војсци. Када је тамо стигао, обишао је све зи-мовнике и нашао да су војници уз примјерно на-стојање и при потпуној оскудици свега припре-мили око шест стотина лађа оне врсте коју смораније описали, као и двадесет и осам ратних, имало је недостајало па да се за неколико данамогну поринути у море. Похваливши војнике ионе што су руководили послом, указа на оно штожели и нареди да се све сакупе у луци Итију.Сазнао је да је најпогоднији прелаз у Британијуодатле удаљен око тридесет хиљада корака одкопна. За тај посао остави војника колико му сеучинило довољно. Он сам крену са четири легијебез коморе и са осам стотина коњаника у земљуТревера, јер они нити су на састанке долазили,нити су се наредби покоравали, а говорило се даи Германе преко Рајне узнемирују.

3. Ова држава је по коњици најјача у цијелојГалији и, како смо раније истакли, допире до Рај-не. У тој су се држави двојица између себе бори-ла за превласт, Индутиомар и Цингеториг. Чимсе дознало за долазак Цезаревих легија, један одњих дође код њега и увјери га да ће му он и свињегови бити на услузи, да неће напустити прија-тељство римског народа и изложи шта се у Треве-рима догађа. А Индутиомар одлучи да сакупи ко-њицу и пјешадију па склони у шуму Ардуенуоне, који због година нису могли бити под оруж-јем. Та шума је огромне величине и усред земљеТревера а пружа се од ријеке Рајне до границеРема. Тада поче да припрема рат. Али, пошто сунеки прваци из ове државе, и угледом Цингето-риговим привучени, и доласком наше војске пре-страшени, Цезару дошли и сваки посебно почелида моле за своје ствари, јер држави не могу дапомогну, Индутиомар, бојећи се да га сви не на-пусте, посла Цезару легате: да он стога није хтиода се од својих удаљава и да њему долази да би

102

грађанство лакше у послушности држао и каконеук народ не би, одласком цјелоку^шог племства,у неку заблуду запао. Ето зато је држава у њего-вој власти, па ако Цезар допушта, он ће у логордоћи па ће његовој пажњи препустити своју суд-бину и судбину грађана.

4. Иако је Цезар схватао с каква се је разлогатако говорило и која га је околност од заснованеодлуке одвраћала, ипак, да не би био присиљен даљето проведе у Треверима, припреми све за рат уБританији и нареди да му Индутиомар дође садвије стотине талаца. Пошто су ови, а међу њимаи његов син и сви рођаци доведени, он их је по-именично позивао. Тјешио је Индутиомара и сав-јетовао да остане покоран. Но исто тако позиваоје себи и треверске прваке па је једнога по једно-га придобио за Цингеторига, јер је знао да он тос једне стране заслужује, с друге стране је сма-трао да му је од велике користи што му угледмеђу његовим нарочито вриједи, а и његову јеособиту наклоност према себи запазио. Чињеницуда му углед код његових слаби, Индутиомар јетешко поднио, а пошто је већ отприје према намабио непријатељски расположен, овом увредом сејош више разбјеснио.

5. Средивши те ствари Цезар стиже с легија-ма у луку Итиј. Ту сазнаде да шездесет лађа, ко-је су у Мелдима биле саграђене, пошто су билебуром одбачене, нису могле да држе правца и дасу се вратиле онамо одакле су кренуле, док оста-ле нађе спремне за пловидбу и снабдјевене свимпотрепштинама. На истом мјесту се сакупи ко-њица иијеле Галије, њих четири хиљаде и првацисвих држава, а међу њима врло мало оних чијује вјерност према себи запажао па одлучи да их уГалији остави, а да остале умјесто талаца са со-бом поведе, јер се, пошто и сам буде одсутан, бо-јао побуне у Галији.

103

6. Са осталим је заједно био и Хедуанац Дум-нориг, о коме је раније било говора с наше стране.Он се одлучио да га у првом реду има уза се,пошто је знао да је жељан преврата, жељан вла-сти, да је велике храбрости и да међу Галимаужива велики углед. Уз то треба додати и оношто је рекао Думнориг на скупштини Хедуанаца,да власт над грађанима прелази са Цезара на ње-га, а ту су изјаву Хедуанци тешко прогутали пасе нису ни усудили да Цезару шаљу легате радикаква приговарања или мољакања. За ту чиње-ницу је Цезар дознао од својих гостију. Он првопокуша да свакојаким молбама постигне да би raу Галији оставио, а то с једне стране што се нена-викао на пловидбу бојао мора, а с друге што јеговорио да га вјерски разлози спречавају. Поштоје видио да му се то онемогућава и не дозвољава,изгуби сву наду у успјех па поче да буни првакеГалије, да појединце посебно зове и наговара ихда остану јединствени, да их плаши и застрашу-је: не догађа се без разлога да се Галија лишавацјелокупног племства, јер то је Цезарева тактикада оне за које се устручава да их на очигледГалије уништи, све у Британију спроводи и убија,а осталим вјеру задаје и заклетву намеће да свеоно што буду сазнали да је Галима од користи,заједничком одлуком прихвате. То је Цезару савише страна достављено.

7. Чувши за то, Цезар, који је угледу хеду-анске државе толико допринио, одлучи да Дум-норига на све могуће начине укроти и онемогући,а када је видио да његова непромишљеност свевише узима маха, сматрао је да се треба побрину-ти како ни њему ни држави не би могао нанијетикакве штете. Стога се око двадесет и пет даназадржао на оном мјесту, пошто је сјеверозападнивјетар кор ометао пловидбу, а он обично добардио године дува по овим крајевима. Он се трудиода на сваки начин држи Думнорига у покорности,јер је дознао за све његове одлуке. Напокон се

104

дочепа повољна времена па нареди да се војниции коњаници на лађе укрцају. И док су срца свихбила раздрагана, Думнориг се, без Цезарева зна-ња, поче да повлачи кући са хедуанским коњани-цима. Када је то јављено, Цезар прекиде путова-ње и све послове остави за доцније, а велики диокоњице посла да га прогони и нареди да се врати,а ако буде пружио отпор, или се не буде покорио,заповиједи да га убију, рачунајући да овај у ње-гову одсуству неће ништа паметно учинити, акосе већ у његову присуству оглушио о његово на-ређење. Овај, позван да се врати, поче међутимда се одупире и оружјем брани и да своје навјеру заклиње, често вичући како је он слободани из слободне државе. А они, како је то билозаповијеђено, човјека опколе и убију, а хедуанскисе коњаници сви Цезару поврате.

8. Пошто је то извршено, поручи Лабијену,који је на копну са три легкје и двије хиљаде ко-њаника остао да чува луку, да се брине за пре-храну и да сазна шта се у Галији догађа па дапрема времену и прилици доноси одлуку. Он пакса пет легија и истим бројем коњаника, које јена копну био оставио, уз смирај сунца одријешилађе и уз благи африк се извезе, па око поланоћи, када је вјетар био престао, не одржа пра-вца. већ струјом подаље одбачен, када се зорапојавила, опази како му је Британија остала с ли-јеве стране. Тада, користећи поново промјенуструје, потруди се да се помоћу весала докопаонога краја острва на коме је, како је прошлогаљета дознао, најбоље пристаниште. При томе јетребало особито похвалити храброст војника, јерсу они на тешким превозним лађама, не прекида-јући посао око веслања, изједначили правац саратним лађама. До Британије се са свим лађамастигло некако око подне и на том крају се непри-јатељ није опазио, него су се, како је Цезар доц-није од заробљеника дознао, многе чете, када суонамо преплашене од многобројних лађа стигле,

105

видјеле у једно вријеме са лањским и приватнимлађама, које је свако себи ради сопственог задо-вољства правио. Било их је више од осам стотинаи оне су се са обале удаљиле и ,на горње поло-жаје склониле.

9. Цезар је војску искрцао и заузео згодномјесто за логор, па када је од заробљеника дознаокоје су мјесто посјеле непријатељске чете, оставина мору десет кохората и три стотине коњаника,да буду лађама као заштита, па око треће стражекрену према непријатељу, водећи тим мању бри-гу за лађе, што их је привезане за сидра оставиона ниској и отвореној обали. Тој стражи и лађамапостави за команданта Квинта Атрија. Сам ноћуизађе, па преваливши дванаест хиљада коракаопази непријатељске чете. Они су се с коњицоми колима кретали према ријеци и почели да савишег положаја наше ометају и битку замећу.Одбијени од коњице, повукоше се у шуме и до-чепаше се мјеста које је било и природним поло-жајем и грађевином особито утврђено, а то су,како re чинило, за домаћи рат још раније билиприпремили. Пошто су густа стабла посјекли, свису прилази били закрчени. Они су сами ријетководили борбу из шуме, а наше су спречавали дапровале у тврђаву. Али војници седме легије на-праве корњачу и до утврђења начине насип паосвоје положај и из шума их истјерају, при чемузадобију и нешто рана. Али Цезар забрани да их,док су бјежали, даље прогоне, јер није био вјештположају мјеста, а желио је, пошто је већи диодана прошао, да остане времена и за изградњулогора.

10. Сутрадан изјутра распореди војнике и ко-њанике и у три правца посла експедицију да про-гоне оне што бјеже. Пошто су они превалили по-доста пута и били са видика јако удаљени, коња-ници Квинта Атрија дођоше да јаве Цезару какосе прогале ноћи дигла велика олуја и како су ско-ро све лађе оштећене и на обалу бачене, пошто

106

их ни сидра, ни ужета нису могла задржати, а ниморнари ни кормилари нису могли силној буриодолијевати па је тако услијед судара лађа пре-трпљена велика штета.

11. Када је за то Цезар дознао, нареди да селегије и коњица поврате и отпор дају, а и сам севрати лађама и видје пред својим очима скороисто што је од гласника и из писама дознао. Ипаксе чинило да се, пошто је изгубио око четрдесетлађа, остале уз велики труд могу поправити. Стогаодабере мајсторе из легије и нареди да се осталипозову са копна. Лабијену је писао да са онимлегијама које су с њим, што може више лађа са-гради. Он сам, иако је случај захтијевао многотруда и напора, одлучи да је ипак најзгодније дасе све лађе повуку и једним утврђењем повежус логором. На тим пословима проведе десет данатако да војници чак ни ноћу нису прекидали пос-ла. Када је лађе повукао и логор нарочито осигу-рао, оставио је исте чете које су раније служилелађама као заштита, а сам је кренуо онамо одаклесе био вратио. Пошто је тамо стигао и пошто сусе већ са свих страна британске чете на том мје-сту биле сакупиле, врховна команда и руковође-ње ратом према заједничкој одлуци повјерена јеКасивелауну, чију земљу од приморских државадијели ријека која се зове Тамесис, удаљена одмора око осамдесет хиљада корака. Њему су и ураније вријеме, када су са осталим државама сту-пали у непрестане ратове, а сада узнемирени на-шим доласком, Британци предали команду у свимратним операцијама.

12. Унутрашњи дио Британије је насељеноним који кажу да су према усменој предаји ро-ђени на самом острву, а приморски оним који суради пљачке и наметања рата из Белгије прешли— и они се скоро сви називају по именима онихдржава у којима су рођени па су овамо стигли —а послије рата су ту остали и почели земљу обра-ђивати. Постоји небројено мноштво људи, а зграде

107

су им веома честе и скоро сасвим сличне галским,а и стоке има огроман број. Служе се или златнимновцем или жељезним штапићима, измјеренимпрема одговарајућој тежини, умјесто новца. Ту сеу средини земље јавља и калај, а у приморскимкрајевима и жељезо, али у незнатној количини.Употребљавају и туч, који увозе. Дрвета има сва-ке врсте, као и у Галији, осим букве и јеле. Сма-трају да је гријех јести зеца, кокошку и гуску,али их ипак гаје ради забаве и увесељавања. Кра-јеви су им топлији него у Галији и са мањимхладноћама.

13. Острво има облик троугла чија је једнастрана окренута према Галији. Један угао овестране, који је окренут према Кантију, куда при-стају скоро све лађе из Галије, гледа према исто-ку, а доњи према југу. Та се страна простире наоко петсто хиљада корака. Друга је окренута пре-ма Шпанији и западу, а на тој страни је Хибер-нија, два пута мања, како се мисли, него Бри-танија, али се налази на истом размаку колико јеиз Галије у Британију. На половици овога путаје острво које се зове Мона. Сматра се да осимтога тамо има са супротне стране још доста мањихострва о којима су неки писали да им ноћ трајенепрекидно тридесет дана. Ми испитујући нисмоо томе ништа сазнали, осим што смо на извјеснимводеним часовницима видјели да су ноћи краћенего на копну. Дужина ове стране је, према њихо-ву мишљењу, седамсто хиљада корака. Трећа јестрана према сјеверу и према њој нема никаквеземље, већ угао те земље гледа према Германији.Сматра се да она у дужину износи осамсто хиља-да корака. Тако цијело острво износи у опсегу двамилиона корака.

14. Од свих ових надалеко су најуљуднији оништо насељавају Кантиј, а то је приморска област,и њихов начин живота се не разликује много одгалског. Они у унутрашњости већином не сијужита, него живе од млијека и меса, а одјевени су

108

у крзна. Сви се пак Британци мажу сачем, а тодаје плавичасту боју, те стоГа при сусрету у борбиимају страшнији изглед. Коса им је спуштена ичитав им је дио тијела обријан осим главе и гор-ње усне. Имају по десет и по дванаест заједнич-ких жена, а највише браћа с браћом, а родитељис дјецом, и дјеца која се роде сматрају се дјецомоних којима је нека дјевојка прије доведена.

15. Непријатељски су се коњаници и борцис кола у борби с нашом коњицом жестоко суко-били, али ипак тако да су наши на свим пољимабили надмоћнији па су их у шуме и брда отјералии, пошто су их подоста побили, још су их рев-носније прогонили, али су и неке своје изгубили.Али они, док су наши за неко вријеме били не-опрезни и утврђивањем логора заузети, изненадаиз шуме искоче па извршивши јуриш на оне, којису пред логором били на стражу постављени, за-метну жестоку борбу. Но, када је Цезар послао упомоћ двије кохорте, и то прве од двије легије, икада су се оне постројиле на веома малом раз-маку, наши су војници због новог начина борбебили престрашени. Стога они провале веома смје-ло кроз средину па се одатле здрави и читави по-вуку. Тога дана је погинуо војни трибун КвинтЛаберије Дур. А они, пошто је више кохората при-текло у помоћ, буду одбијени.

16. У читавом овом начину ратовања, кадасе пред очима свих и пред логором води битка,разумљиво је што су наши због тешког наоружа-ња били мање способни за такву врсту неприја-тељске борбе, пошто нису могли да прогоне онекоји су се повлачили, нити су се усуђивали да сеудаље од бојних знакова. Коњица се дакле бо-рила уз велику опасност због тога што су се оничак и хотимице већином повлачили, а када бинаше од легија мало одмамили, са кола би скака-ли па би се с ногу у неравноправну положају бо-рили. Начин коњичке борбе је наиме једнак и заоне који одступају и за оне који нападају, те је

109

стога доносио исту опасност. Томе треба додатида се никада не боре збијени, него на великимразмацима разбијени, а имају и распоређене стра-же па једни друге непрестано измјењују, а здра-ви и свјежи уморне на дужности смјењују.

17. Идућег дана непријатељи се далеко одлогора по брежуљцима зауставише па почеше дасе поријетко показују и наше коњанике, нештомање него дан раније, на борбу изазивају. Али уподне, када је Цезар послао ради набавке сточнехране три легије и цјелокупну коњицу са легатомГајем Трибонијем, кад оно изненада непријатељинавале са свих страна на сакупљаче хране, алитако да не остадоше удаљени од застава и легија.Пошто су наши извршили жесток јуриш, отјерашеих и не престадоше да их прогањају док, поуздав-ши се у помоћ, јер иза себе угледаше легије, ненатјераше непријатеље у паничан бијег. А кадапобише велику масу, не дадоше им прилике нида се приберу, нити да с кола поскачу. Послијетога бијега разиђоше се помоћне чете, које су сеса свих страна биле сакупиле, па се након тоганепријатељи нису никада борили против нашихса свим четама.

18. Када је Цезар дознао за њихову одлуку,доведе војску на ријеку Темесис у земљу Каси-велаунову. Та ријека се једино на једном мјесту,и то тешко, може прегазити. Када је тамо дошао,опази да су на другој обали ријеке смјештене ве-лике чете непријатеља. Обала је пак била утвр-ђена оштрим забијеним колцима, а колци исте вр-сте били су забијени и ријеком покривени. Са-знавши за то од заробљеника и избјеглица, Цезарпошаље коњицу напријед и заповиједи да легијеодмах узастопце крену. А војници су таквом бр-зином и таквом силом кренули, да, иако су им сесамо главе из воде помаљале, непријатељи нисумогли да зауставе напад легија и коњаника, већсу обале напустили и у бијег се дали.

110

19. Касивелаун је, како смо горе навели, изгу-бивши сваку наду на борбу, отпустивши већидио чета, и задржавши око четири хиљаде бора-ца, посматрао наше кретање с борних кола, пома-ло би с пута скретао, па би се по непроходним ишумовитим мјестима склањао и са оних предјела,за које је сазнао да ћемо ми преко њих путовати,стоку и људе с поља у шуму тјерао. Када би сенаша коњица упутила ради плијена и пљачкенешто слободније на поља, он би по свим путеви-ма и стазама борце из шума упућивао па би сеуз велику погибељ по нашу коњицу сукобљаваос њима и тако их онемогућавао да се крећу. Оста-ло је на томе да Цезар није трпио да се удаљујеподалеко од легије и да се непријатељу, пусто-шећи поља и изазивајући пожаре, само толикоштете наноси, колико напора војници легионаримогу на путу да поднесу.

20. Међутим Тринованти-држава готово нај-јача у тим крајевима, одакле је Мандубрације каомладић Цезару вјерност исказао и на копно мудошао, а отац му је у тој држави био задобиокраљевство па га је Касивелаун убио, а он личноу бијегу смрт избјегао — пошаљу Цезару легатеи обећају да ће му се предати и наредбе изврша-вати. Они моле да Мандубрација заштити од Ка-сивелаунова насиља, да га пошаље у државу дајој буде на челу и задобије власт. Цезар затражичетрдесет талаца и храну за војску, а посла имМандубрација. Они наређења брзо изврше и тао-це, у одређеном броју, и храну пошаљу.

21. Док је Тринованте у заштиту узимао иод сваког војничког насиља бранио, Ценимагни,Сегонтиаци, Анкалити, Биброци и Каси пошаљуделегацију и предају се Цезару. Он је од њихдознао да Касивелаунов град није далеко од тогамјеста, а осигуран је шумама и мочварама, гдјесе склонио доста велики број људи и стоке. Бри-танци га наиме зову градом, пошто су непроходнешуме осигурали насипом и јарком и навикли да

111

иду тамо како би избјегли непријатељски напад.У том правцу крену с легијама. Ту нађе мјестокоје је изванредно утврђено и природним поло-жајем и људским радом. Ипак покуша да га на-падне са двије стране. Непријатељи мало заста-доше, али јуришу наших војника не могоше одо-љети па се с друге стране града извукоше. Ту језатечен и велики број стоке, а многи су похвата-ни и поубијани у бијегу.

22. Док су се догађаји у тим крајевима такоодигравали, Касивелаун посла гласнике у Кантиј,за који смо горе споменули како је на мору икако су на челу тих покрајина била четири кра-ља: Цингеториг, Карвилије, Таксимагул и Сего-вакс па им нареди да, пошто саберу све чете, при-морски логор изненада нападну и да га опсједну.Када су ови до логора стигли, наши изврше ју-риш, па пошто многе од њих поубију, а штавишеи познатог војводу Луготорига заробе, своје здра-ве и читаве натраг доведу. Пошто је овај рат об-јављен и пошто је земља бмла опустошена, при-сиљен највише тиме што су се државе одметле,Касивелаун упути Цезару легате са АтребатомКомијем ради предаје. Како је Цезар био одлучиода због честих побуна зимује у Галији и није пре-остало много љета, а знао је да ће се и то брзопровући, затражи таоце и одреди шта ће Брита-нија римском народу сваке године од пореза пла-ћати. Касивелауну припријети и упозори га даМандубрацију и Триновантима не чини штете.

23. Примивши таоце повуче војску према мо-ру и нађе оспособљене лађе. Пошто их је спустиоу море, имајући велики број заробљеника, а уз тосу неке услијед буре биле и страдале, одлучи давојску на двапут пребаци. Тако се догоди да се одтоликог броја лађа, при толиким пловидбама, ниове, а ни лањске године, уопште ниједна лађакоја је војнике превозила не изгуби, а од онихкоје су се празне са копна враћале — пошто сусе војници из првог превоза искрцали, и оних за

112

које се Лабијен доцније побринуо да се изграде, абило их је шездесет — веома мали број је стигаона мјесто, док су остале готово све биле одбачене.Како их је Цезар неко вријеме узалуд очекивао,да не би због годишњег доба, пошто је наступиларавнодневица, у пловидби био спријечен, натјеранневољом војнике густо збије, па када је насталанајвећа тишина и када је наступила друга стра-жа, раном зором их откопча, дочепа се копна исве лађе неоштећене преведе.

24. Пошто су лађе склоњене, и пошто је скуп-штина Гала у Самаробриви одржана, а како јеопет те године због суше жито у Галију достаријетко стизало, присиљен је био да војску друк-чије него ранијих година у зимовник смјести илегије у више држава распореди. Од њих је једнудао легату Гају Фабију да је води у Морине, дру-гу Квинту Цицерону у Нервије, трећу ЛуцијуРосцију у Есувије, а четвртој нареди да са ТитомЛабијеном зимује у сусједству Тревера, у Ремима.Три је смјестио у Белгију и ставио им за коман-данте квестора Марка Краса и легате Луција Му-нација Планка и Гаја Требонија. Једну легију,коју је у посљедњи час с оне стране Пада биопописао, и пет кохората, посла у Ебуроне, чији јенајвећи дио између Мосела и Рајне, а они су билипод влашћу Амбиорига и Катуволка. Наредио једа овим војницима буду команданти Квинт Титу-рије Сабин и Луције Аурункулеј Кота. Када јена такав начин легије распоредио, мислио је даће моћи веома лако да ублажи оскудицу у живот-ним намирницама. А зимовници свих ових легија,осим оне коју је био предао Луцију Росцију даје води у најпокоренију и најсмиренију област,допирали су на сто хиљада корака. Он лично ме-ђутим, док не буде сазнао да су легије смјештенеи зимовници обезбијеђени, одлучи да остане уГалији.

25. У Карнутима је био Тасгеције од јакоугледне куће, чији су преци у својој држави до-

8 Гај Јулије Цезар 113

били власт. Њему је Цезар, због његове врлинеи оданости, пошто се у свим ратовима користиоњеговим ванредним подухватом, вратио положајпредака. Њега, који је већ трећу годину владао,непријатељи су јавно убили по наговору многихдржавних органа. Тај је догађај Цезару саопштен.Бојећи се, пошто се то тицало многих, да се држа-ва због њихова утицаја не одметне, заповиједи даЛуције Планк са легијом крене брзо из Белгије уКарнуте да ту зимује, и да оне за које дозна даје на њихов потицај Тасгеције смакнут ухвати ињему пошаље. Међутим, сви легати и квесторикојима је легије био предао обавијестили су гада су у зимовнике стигли и да је мјесто за зи-мовник осигурано.

26. За петнаест дана отприлике, откако сестигло у зимовник, почела је изненадна буна иодметање од стране Амбиорига и Катуволка. Кадасу ови изашли на границе своје земље да Сабинуи Коти буду при руци, и када су жито у зимов-ник дотјерали, Индутиомарови Тревери потакнутигласинама нахушкају своје, па изненада, обо-ривши се на дрвосјече, стигну с великом че-том да опсиједају логор. Када су се наши набрзину латили оружја па се попели на ша-нац и с једне стране били надмоћнији одшпанских коњаника који су били истрчали, не-пријатељи, изгубивши наду, повукоше своје одопсаде. Тада по своме обичају повичу да неко однаших изађе на разговор: они желе да нешто ка-жу од заједничког интереса и надају се да се натај начин неспоразуми могу изгладити.

27. Њима је ради преговарања послат римскивитез Гај Арпиније, рођак Квинта Титурија и не-ки Шпанац Квинт Јуније, који је и раније имаообичат да по налогу Цезареву више пута долазиАмбиоригу. Пред њима је Амбиориг говорио уовом смислу: он признаје да Цезару веома многодугује за услуге које му је чинио, јер је његовимзаузимањем био ослобођен данка, што је био при-

114

моран да га плаћа својим сусједима Атуатуцима,и што му је Цезар повратио и сина и братића, ко-је су Атуатуци, када су ови послати међу таоцима,у ропству и оковима код себе држали. Оно штоје чинио при опсади логора није чинио према соп-ственом нахођењу или вољи, већ под притискомграђана, и његова је власт таква да већина имаисто толико права према њему колико он премавећини. С друге опет стране, за државу је биоузрок рата то што се није могао супротставитиизненадној завјери Гала. То он може лако да до-каже, јер у пракси није толико наиван да би сеуз своју слабу снагу могао поуздати, да се њего-вом војском може савладати римски народ. Али,у Галији постоји заједничка одлука: овај дан јеодређен да се нападну Цезареви зимовници дакаква легија не би могла да другој легији притек-не у помоћ. Он није могао да Гали Галима одбијузахтјеве, а особито када се чини да је донесензакључак да се поврати заједничка слобода. По-што је томе, колико захтијева љубав према отаџ-бини, удовољио, сада има на уму захвалност заЦезарева доброчинства: он позива и преклиње Ти-турија да се уиме гостопримства побрине за својспас и спас војске. Велика чета најмљених Гер-мана прешла је Рајну и она ће за два дана стићи.До њих стоји одлука да ли желе да војнике, при-је него то сусједи осјете, изведу из зимовника иодведу Цицерону или Лабијену, од којих је једаноко педесет хиљада корака, а други нешто вишеод њих удаљен. Он то обећава и заклињући сетврди да ће дозволити слободан пролаз прекоземље. Док то чини, он се и за државу брине, јерсе и зимовника ослобађа, а и Цезару исказујезахвалност за његове заслуге. Рекавши то, Ам-биориг се удаљи.

28. Арпиније и Јуније доставе легатима оношто су чули. А они су, збуњени изненадним до-гађајима, иако се то с непријатељске стране при-чало, сматрали да се та ствар ипак не смије за-

115

немарити. На то их је особито упућивала окол-ност што се је непозната и незнатна држава Ебу-рона усудила да римском народу на своју рукунаметне рат, а то је било тешко вјеровати. Стогаизнесу ствар пред вијеће, а онда се међу њимапојави велика неслога. Луције Аурункулеј, и мно-ги војни трибуни и центуриони првих редова,сматрали су да се ништа неопрезно не смије чи-нити, нити без Цезареве заповиједи из зимовни-ка излазити. Уз то су вјеровали да се како мудраго јаке чете, па макар и германске, од утвр-ђена зимовника могу задржати, а као доказ свје-дочи то што су први напад непријатеља веомахрабро издржали и уз то им још и поразе нано-сили. Њих не мучи прехрамбена ситуација, а по-моћ ће и из оближњег зимовника од Цезара сти-ћи. Напокон, зар има ишта ниже или срамнијенего по непријатељском диктату одлучивати онајкрупнијим стварима.

29. Насупрот томе, Титурије је викао да ћеони то касно учинити, када се састану веће четенепријатеља, удружене с Германима, или ако су-сједни зимовник претрпи какву несрећу, а и рокза доношење одлуке је кратак. Он сматра да јеЦезар кренуо у Италију, иначе Карнути не бидонијели закључак да убију Тасгеција, нити биЕбурни, да је он овдје, због толиког презира пре-ма нама напали на логор. Он не гледа на одлукунепријатеља, него на стварност, он је надомакРајне, а смрт Ариовистова представља за Германевелики ударац као и наше раније побједе. Галија,која је римској власти подвргнута, бјесни због то-лико претрпљених неправди, а угасила јој се инегдашња ратна слава. Напокон, ко би то могаозамислити да се Амбиориг без извјесне наде од-лучио на одлуку такве врсте. Његово је мишљењеу оба случаја одређено, па ако не дође до густа,ми ћемо без икакве опасности стићи до најближелегије. Ако цијела Галија пристане уз Германе,једини спас се састоји у брзини. А какав би пак

116

исход имала одлука Коте и оних који се нисусложили? Ако у њој и нема привремене опасно-сти, оно би се сигурно требало бојати глади збогдуготрајне опсаде.

30. Пошто је таква расправа с обје страневођена и пошто су се Кота и први редови жестокоуспротивили: „Па нека вам буде, када тако же-лите", рече Сабин, а затим још јачим гласом, та-ко да га је сва војска чула, додаде: „Нисам ја ме-ђу вама такав да се страшно бојим смртне опас-ности. Ако се нешто озбиљније догоди, они ћезнати да од тебе траже одговорност и они би, сеако ти будеш дозволио, прекосутра повезали санајближим зимовником па би са осталим подноси-ли ратну невољу и не би одбачени, и од осталихдалеко одвојени, гинули од оружја или глади."

31. Са састанка се подигоше па и једни и дру-ги пружише руке и замолише да не би својимнеслагањем или пркосом довели ствар до највећеопасности, а ствар је једноставна: било да остануили да оду, ако сви само једно осјећају и одобра-вају. Напротив, он у неслози не назире никакваспаса. Ствар се расправљајући протегну до поланоћи. Кота, напокон убијеђен, пружи руку и Са-биново мишљење побиједи. Објављено буде даће се кренути у рану зору. Остали дио ноћи про-ведоше не спавајући, а за то је вријеме свакивојник одабирао шта може са собом понијети, ашта је опет присиљен да од оруђа у зимовникуостави. Сви разлози буду размотрени, јер оклије-вање не би прошло без опасности, а умор војникаи несаница би опасност чак и повећали. Тако урану зору крену из логора, као да су увјерени даим је савјет дат не од непријатеља, већ од најве-ћег пријатеља Амбиорига, а ишли су у веома ду-гој колони и са веома много пртљаге.

32. А пошто су непријатељи по ноћној буции покрету стража осјетили њихов долазак, поста-ве у шумама страже на три стране, на згодну и

117

скровиту мјесту, па на око двије хиљаде коракаишчекиваху долазак Римљана. Када се већи диовојске спустио у велику долину, изненада се саобје стране те долине показаше непријатељи паиочеше позадину стјешњавати, а прве редове припењању ометати, те тако на најнеповољнијем мје-сту по наше заметнуше битку.

33. Тек тада Титурије, који није ништа рани-је предвидио, постаде узнемирен па поче трчка-рати и кохорте распоређивати, али је све то ипакизгледало да ради са страхом и као да су га свинапустили, јер се то већином догађа оним који суприсиљени да у току рада доносе одлуку. А Коти,који је помишљао да га то може на путу задеситипа с тога разлога није био присталица одласка,ништа није недостајало с обзиром на заједничкиинтерес, те је и у позивању и у храбрењу војникаиспуњавао дужност заповједника, а у борби дуж-ност војника. Како су због дужине колоне тешкомогли да све само по себи обављају, и да пред-виде шта све и на коме мјесту треба да ураде,наредише да се огласи да пртљагу одложе и укруг се поставе. Иако ту одлуку није требало утаквом случају одбити, она ипак испаде незгодна.Наиме, и нашим војницима спласну нада и непри-јатеље учини одважнијим за борбу, пошто је из-гледало да је то учињено само уз највећи страхи очајање. Осим тога догоди се — што је и треба-ло да се догоди да су се војници свуда од заставаосипали и да је свако журио да оно што је сма-трао за најдрагоцјеније по пртљази тражи и пљач-ка, те је све било испуњено виком и јауком.

34. Али и варвари су имали план. Наиме, њи-хове вође разгласише по читавом кругу да се ни-ко с мјеста не удаљује. Плијен је њихов и њимаприпада све што Римљани буду оставили, а уо-сталом сматрају да је све уложено у побједу. Јед-наки су били и по храбрости и по жељи за борбу.Премда су и војсковођа и срећа наше били напу-стили, ипак су наду за спас улагали у храброст,

118

и колико год би пута која кохорта протрчала, с тестране би падао велики број непријатеља. При-мијетивши то, Амбиориг нареди да се објави дастријеле издалека не бацају, да ближе не прилазе,већ на коју страну Римљани буду извршили на-пад, нека се отуда повлаче, јер им се не може збоглаког наоружања, а и због свакодневног вјежба-ња, ништа наудити пошто ће оне који се будубојним знаковима повлачили поново нападати.

35. Пошто су заповијед сви веома савјесноизвршавали, која год би кохорта из круга изашлаи напад извршила, непријатељи би веома хитроузмицали. Требало је међутим да се тај крај ого-ли па да са отворене стране стријеле дочекују.Када су се поново на оно мјесто одакле су биликренули почели враћати, и када су их они којису одступали, као и они који су веома близу ста-јали, опколили, а хтјели би пак да држе положај,нити је положај давао прилику за јунаштво, ни-ти су стијешњени могли да избјегну стријеле којесу бацане од толике масе. Ипак су, и погођенимногим невољама, и претрпјевши многе ударце,одолијевали, а када је прошао већи дио дана, иакосу се од ране зоре до осмога часа борили, ништанису учинили што би за њих било недостојно.Тада Титу Балвенцију, који је прошле године биопримипил, човјеку храбру и велика угледа, коп-ље прободе оба стегна, а Квинт Луканије од исто-га сталежа, борећи се врло храбро, док је опко-љеном сину притицао у помоћ, буде убијен. Ле-гата Луција Коту, док је бодрио све кохорте ибојне редове, погоди праћка посред уста.

36. Када је узбуђен таквим догађајима КвинтТитурије издалека опазио Амбиорига како својебодри, посла му свога тумача Гнеја Помпеја дамоли да њега и војнике поштеди. Овај замољенодговори: ако жели да с њим разговара, допуште-но му је, а он се нада да се од већине може по-стићи оно што се односи на добробит војника, ињему уистину ништа неће бити нажао учињено

119

и за то му задаје ријеч. Он се са рањеним Котомпосавјетовао да се, ако му се свиђа, повуку изборбе па са Амбиоригом заједно поразговарају,а нада се да за своју добробит и за добробит вој-ника може нешто испословати. Кота одби да идекод наоружана непријатеља и на томе чврстоостаде.

37. Сабин нареди да га у тај час прате војнитрибуни које је око себе имао, и центуриони пр-вих редова, па како Амбиоригу ближе приђе, по-зван да одложи оружје, послуша наређење, а за-повиједи и својим војницима да то исто учине.Док су дакле између себе о условима расправља-ли и док је говор с Амбиоригове стране био хо-тимично подужи, Титурије полако завараван будеубијен. Тада пак по своме обичају најаве побједу,дигну грају па изврше јуриш и наше војникедоведу у забуну. Ту буде убијен и Луције Котаборећи се са доста великим бројем војника. Оста-ли се у логор, одакле су били изашли, повуку.Међу њима заставник Луције Петросидије, иакоје био притијешњен великим бројем непријатеља,пронесе орла преко насипа па и сам борећи севеома храбро погину пред логором. Они до ноћиједва издрже опсаду, а у току ноћи се сви до јед-ног, изгубивши наду на спас, поубијају. Малиброј, извукавши се из борбе, по несигурним путе-вима кроз шуме стигне у зимовник код легатаТита Лабијена и обавијести га о ономе што јеучињено.

38. Охрабрен овом побједом Амбиориг кренуодмах с коњицом у Атуатуке, а они су били су-сједи његова краљевства, не заустављајући се нипреко ноћи ни преко дана и нареди да га коњицапрати. Када је ситуацију изложио и Атуатукеосоколио, стиже сутрадан у Нервије и упозори ихда не испусте прилику да се заувијек ослободеи казне Римљане због насиља која су подносили.Он саопшти како су два легата убијена и какоје велика маса војске страдала. Никако није теш-

120

ко да легија, која са Цицероном зимује, буде из-ненада нападнута и потучена. Обећава да ће утом послу бити помагач. Овом бесједом лако при-доби Нервије.

39. Стога смјеста посла гласнике до Цеутрона,Грудија, Левака, Плеумоксија и Гејдумна, а сви суони под њиховом влашћу, да сакупе што могнувише чета и неочекивано дојуре до Цицероновазимовника, док још није до њега стигао глас оТитуријевој смрти. Уз ово се још догоди — а тоје морало да буде — да су неки војници, који сусе у шуме ради дрва и грађевног материјала билиудаљили, изненада били похватани. Пошто су ихс великом војском опколили, Ебурони, Нервији,Атуатуци и сви њихови савезници и штићениципочеше нападати на легију. Наши се брзо латеоружја па се попну на насип. Тај дан се је тешкоиздржао, јер су непријатељи сву наду полагали убрзину па када су се те побједе дочепали, по-уздали су се да ће заувијек остати побједници.

40. Цицерон је одмах послао Цезару писмо и.обећао велике награде оним који му га предају.Како су сви путеви били опсједнути, изасланицибуду похватани. Ноћу је од грађе, коју су радпутврђења били приредили, невјероватном брзи-ном било подигнуто најмање стотину и двадесеткула, а оно, што је изгледало да утврди недостаје,буде довршено. Сутрадан непријатељи сакупе да-леко више чета, опсједну логор и испуне јарак.Наши на исти начин, као и дан раније, пруже от-пор. Исто се то узастопце догоди и слиједећихдана. Рад преко ноћи није прекидан ниједног ча-са. Ни болесним, ни рањеним није се пружилаприлика да се смире. Што год је било потребноза опсаду идућег дана, преко ноћи би се припре-мило. Тако буде израђено много нагорјелих кола-ца и велика количина зидних копаља. Куле сепоподе, а прсобрани од љесе исплету. И сам Ци-церон, иако је био њежна здравља, чак ни ноћновријеме није себи за починак остављао па су шта-

121

и за то му задаје ријеч. Он се са рањеним Котомпосавјетовао да се, ако му се свиђа, повуку изборбе па са Амбиоригом заједно поразговарају,а нада се да за своју добробит и за добробит вој-ника може нешто испословати. Кота одби да идекод наоружана непријатеља и на томе чврстосстаде.

37. Сабин нареди да га у тај час прате војнитрибуни које је око себе имао, и центуриони пр-вих редова, па како Амбиоригу ближе приђе, по-зван да одложи оружје, послуша наређење, а за-повиједи и својим војницима да то исто учине.Док су дакле између себе о условима расправља-ли и док је говор с Амбиоригове стране био хо-тимично подужи, Титурије полако завараван будеубијен. Тада пак по своме обичају најаве побједу,дигну грају па изврше јуриш и наше војникедоведу у забуну. Ту буде убијен и Луције Котаборећи се са доста великим бројем војника. Оста-ли се у логор, одакле су били изашли, повуку.Међу њима заставник Луције Петросидије, иакоје био притијешњен великим бројем непријатеља,пронесе орла преко насипа па и сам борећи севеома храбро погину пред логором. Они до ноћиједва издрже опсаду, а у току ноћи се сви до јед-ног, изгубивши наду на спас, поубијају. Малиброј, извукавши се из борбе, по несигурним путе-вима кроз шуме стигне у зимовник код легатаТита Лабијена и обавијести га о ономе што јеучињено.

38. Охрабрен овом побједом Амбиориг кренуодмах с коњицом у Атуатуке, а они су били су-сједи његова краљевства, не заустављајући се нипреко ноћи ни преко дана и нареди да га коњицапрати. Када је ситуацију изложио и Атуатукеосоколио, стиже сутрадан у Нервије и упозори ихда не испусте прилику да се заувијек ослободеи казне Римљане због насиља која су подносили.Он саопшти како су два легата убијена и какоје велика маса војске страдала. Никако није теш-

120

ко да легија, која са Цицероном зимује, буде из-ненада нападнута и потучена. Обећава да ће утом послу бити помагач. Овом бесједом лако при-доби Нервије.

39. Стога смјеста посла гласнике до Цеутрона,Грудија, Левака, Плеумоксија и Гејдумна, а сви суони под њиховом влашћу, да сакупе што могнувише чета и неочекивано дојуре до Цицероновазимовника, док још није до њега стигао глас оТитуријевој смрти. Уз ово се још догоди — а тоје морало да буде — да су неки војници, који сусе у шуме ради дрва и грађевног материјала билиудаљили, изненада били похватани. Пошто су ихс великом војском опколили, Ебурони, Нервији,Атуатуци и сви њихови савезници и штићениципочеше нападати на легију. Наши се брзо латеоружја па се попну на насип. Тај дан се је тешкоиздржао, јер су непријатељи сву наду полагали убрзину па када су се те побједе дочепали, по-уздали су се да ће заувијек остати побједници.

40. Цицерон је одмах послао Цезару писмо иобећао велике награде оним који му га предају.Како су сви путеви били опсједнути, изасланицибуду похватани. Ноћу је од грађе, коју су радиутврђења били приредили, невјероватном брзи-ном било подигнуто најмање стотину и двадесеткула, а оно, што је изгледало да утврди недостаје,буде довршено. Сутрадан непријатељи сакупе да-леко више чета, опсједну логор и испуне јарак.Наши на исти начин, као и дан раније, пруже от-пор. Исто се то узастопце догоди и слиједећихдана. Рад преко ноћи није прекидан ниједног ча-са. Ни болесним, ни рањеним није се пружилаприлика да се смире. Што год је било потребноза опсаду идућег дана, преко ноћи би се припре-мило. Тако буде израђено много иагорјелих кола-ца и велика количина зидних копаља. Куле сепоподе, а прсобрани од љесе исплету. И сам Ци-церон, иако је био њежна здравља, чак ни ноћновријеме није себи за починак остављао па су шта-

121

више и војници долазили и наговарали га да сеприпази.

41. Тада вође и прваци Нервија, који су кодЦицерона имали некакав приступ за разговор иразлог за пријатељство, рекоше да желе да раз-говарају. Када им се пружила прилика, споме-нуше оно исто што је Амбиориг са Титуријемрасправио: да је сва Галија под оружјем, да суГермани прешли Рајну, да се Цезарев зимовник,а и остали зимовници нападају. Штавише, напо-менуше и Сабинову смрт, а као доказ да је исти-на наведу Амбиорига. Рекоше да гријеше они којисе некаквој помоћи надају од оних који у себенемају поуздања. Ипак су Цицерону и римскомнароду тако склони, да не приговарају ни збогчега осим зимовника и не желе да ова навиказастари, а допуштено им је да из зимовника без-бједно оду и да без страха, у које год крајевежеле, крену. Цицерон на то само једну одговори:није обичај римскога народа да од наоружана не-пријатеља прима икакав услов, а ако желе да од-ложе оружје, нека га узму као помоћнмка и некаЦезару пошаљу легате. Он се нада да ће, с обзи-ром на његову праведност, постићи оно што будутражили.

42. Преварени у тој нади Нервији опашу зи-мовник шанцем од десет и ровом од петнаест сто-па. Овако су они од нас научили и према праксииз ранијих година, а поучили су их и неки зароб-љеници из војске на које су наишли, Али нијебило при руци никаква жељезног оруђа, које бибило од користи за ту врсту посла, па су билиприсиљени да мачевима бусење сасијецају, а дарукама и кабаницама земљу црпају. По томе сепослу могло сазнати и за велики број људи, јер суза мање од три часа извели утврђење од три хи-љаде корака у опсегу, а за остале дане куле у ви-сини насипа, па су почели да припремају и правесрпове и корњаче, а у то су их исти заробљенициупутили.

122

43. Када се седми дан опсаде дигао великивјетар, почели су да из праћки бацају ужаренекугле од меке иловаче и усијане стријеле на ку-ћице, које су на галски начин биле сламом покри-вене. Оне су се зачас упалиле и због великогвјетра по сваком логорском мјесту ватру разније-ле. Непријатељи су уз велики поклич, као да јепобједа већ задобивена и осигурана, почели давуку куле и корњаче и да се степеницама пењуна насип. Али је код војника била толика храб-рост и толика присебност духа да се, иако су опа-зили да пламен са свих страна лиже и да их ве-лика маса стријела гађа, да сва њихова пртљагаи сав иметак гори, нико није не само са насипасклонио да би се удаљио, него се штавише нијеготово ни окренуо и сви су се жестоко и веомајуначки борили. Тај дан је за наше био најмуч-нији, али је ипак имао такав исход да је баштога дана највећи број непријатеља био рањен иубијен, тако да су се под самим иасипом збили ида посљедњи првим нису одступа омогућавали.Када је међутим пламен мало попустио и при-макнута кула на једном мјесту насип дотицала,центуриони треће кохорте, са онога мјеста гдје сустајали, одступише и све своје покренуше па ма-шући и вичући почеше звати непријатеље да уђуако желе, али се нико од њих не усуди да се по-јави. Тада су били са свих страна узнемириваникамењем које је бацано, а и кула је запаљена.

44. У легији су били веома храбри људи цен-туриони Тит Пулон и Луције Ворен који су севећ приближавали првим редовима. Они су сеизмеђу себе стално препирали који је од којегбољи и за све се вријеме врло љубоморно оти-мали о положај. И док се од њих Пулон веомаодважно крај утврђења борио, рече: „Зашто се,Ворене, устручаваш, или какву то можда приликуочекујеш да искушаш своје јунаштво? Овај ћедан показати ко је вјера, а ко је невјера." Какото рече иступи испред тврђаве па према оној не-

123

пријатељској страни, која је изгледала да је нај-гушћа, појури. Али, ни Ворен се међутим не за-држа на шанцу, већ, бојећи се свакојака оговара-ња, пође за њим. Када се нашао на осредњем раз-маку, Пулон пусти копље на непријатеља и јед-нога, који је из масе био истрчао, погоди. Док јеонај погођен издисао, непријатељи га штитовимазаклоне, а на овог сви стријеле одапну и не да-доше му прилике да се извуче. Пулонов штит бу-де пробијен и копље се забоде у ремен. Тај уда-рац му одбије корице па када је покушао да изву-че мач, заустави му десну руку и тако га онеспо-собљена непријатељи опколе. Њему притрча су-парник Ворен па му се у невољи нађе на помоћи.Сада наједанпут сва руља са Пулона навали наовога те се мислило да је погођен копљем. Воренсе с мачем прихвати борбе изблиза, па пошто јеједног убио, остале мало потиснуо и док је сверевносније наваљивао, оклизну се у јаму. Поновому Пулон, док је био опкољен, приђе у помоћпа се обојица здрави и читави, пошто су многепобили, уз највећи тријумф врате у тврђаву. Такоје случај кроз натјецање и борбу обојицу измије-нио да један другоме као супарник послужи напомоћ и спас и немогуће је оцијенити који је ко-га у храбрости више надмашио.

45. Колико је из дана у дан опсада била жеш-ћа и љућа, а нарочито откако је велики број вој-ника био ранама исцрпљен, па је борба сведенана мало бранилаца, толико су чешће писма и глас-ници Цезару слати. Од њих је један број ухва-ћен па је наочиглед наших војника мучен и уби-јан. Унутра у логору налазио се један Нервије,по имену Вертикон, од врло угледна рода, који јеод почетка опсаде био побјегао Цезару и исказаому своју оданост. Он наговори роба да уз великунаграду и с надом на ослобођење однесе Цезаруписмо. Овај га пронесе умотано у копље, и Галшетајући између Гала без ичијег сумњичења до-

124

ђе до Цезара. Од овога је дознао о опасности укојој је Цицерон и легија.

46. Примивши писмо, Цезар одмах око једа-наестог часа дана посла гласнике у Беловаце кве-стору Марку Красу, чији је зимовник био удаљенод њега на двадесет и пет хиљада корака, и на-реди да легија у пола ноћи крене и да брзо доњега дође. Крас крену са гласником. Другога по-шаље легату Гају Фабију да доведе легију у зем-љу Атребата, пошто је знао да му тим правцемтреба путовати. Лабијену је писао да, ако имамогућности, притече држави у помоћ и нека с ле-гијом дође у земљу Нервија. Он је сматрао даостали дио војске, пошто је нешто више био уда-љен, не треба очекивати. Из оближњег зимовни-ка сакупи око четири стотине коњаника.

47. Око трећег часа обавијести га претходницао Красову доласку па тога дана превали двадесетхиљада корака. Он постави Краса за командантау Самаробриви и даде му легију, јер је ту биооставио војну пртљагу, државне таоце, званичнаакта и сву храну коју је тамо био допремио, какоби зиму преживео. Фабије се, како је било на-ређено, не задржа много и са легијом се сусретена путу. А Лабијен, пошто се сазнало за смртСабинову и за покољ кохората, када су све једи-нице Тревера код њега стигле, бојећи се, ако кре-не из зимовника, да не буде изгледало као дабјежи и да неће моћи одољети нападу непријате-ља, особито што је био свјестан да су се они но-вом побједом узохолили, одговори Цезару писмомуз какав ризик жели да легију изведе из зимов-ника па описа и догађај у Ебуронима. Обавијестига да су се све треверске пјешадијске и коњичкејединице смјестиле на три хиљаде корака од њего-ва логора.

48. Цезар је његову одлуку одобрио па иакосе помисао на три легије била смањила на двије,ипак је једину могућност у заједнички спас нала-

125

зио у брзини. Убрзаним маршем стиже у земљуНервиЈа. Ту од заробљеника дознаде оно што секод Цицерона збивало, и колико је ситуација кри-тична. Тада неког од галских коњаника наговорида уз велику награду однесе Цицерону писмо. Оноје било написано грчком азбуком и послато да неби, уколико би било откривено, непријатељи са-знали наше намјере. Ако не би могао циљу стићи,посавјетова га да копље, пошто писмо буде при-везано уз ремен, завитла посред логорских утвр-да. У писму пише да он са легијама креће и брзоће стићи па га соколи да се држи негдашњегјунаштва. Гал, бојећи се опасности, баци копљеонако како му је било савјетовано. Оно се случај-но заустави на кули и наши га два дана нисупримијетили, а трећи дан га опази некакав вој-ник, па пошто га скину, посла га Цицерону. Он гапрочита и на збору војника објави па све обузеогромно весеље. Тада су се издалека видјели ди-мови пожара и та појава разби сваку сумњу удолазак легије.

49. Сазнавши преко ухода за ситуацију, Галинапусте опсаду па са свим четама крену премаЦезару. Било их је око шездесет хиљада наору-жаних. Када му се указала прилика, Цицерон одистога Вертикона, кога смо горе споменули, за-тражи Гала да писмо достави Цезару и упозорига да опрезно и пажљиво путује, а у писму на-писа како су се непријатељи од њега били удаљи-ли, а да сада читава маса креће према њему. Кадаје то писмо око пола ноћи донесено, Цезар својеобавијести и подиже им борбени дух. Сутрадан урану зору покрену логор, па пошто је прешаочетири хиљаде корака, опази преко долине и по-тока мноштво непријатеља. Велику је опасностпредстављала борба са тако малим четама, на таконеповољном мјесту. Пошто је тада знао да је Ци-церон ослобођен опсаде, спокојно је размишљао опопуштању у брзини. Он се заустави и што јемогао на равнијем мјесту подиже логор, који, иако

126

је по себи био незнатан, једва седам хиљада љу-ди, осим тога без икакве пртљаге, ипак, помоћууских стаза, што је могао више стијесни, а то снамјером да га непријатељ потпуно занемари. Умеђувремену, пошто је послао уходе на све стране,дозна и којим путем може најлакше прећи до-лину.

50. Истога дана, након што се крај воде одиг-рало неколико незнатних коњичких битака, и јед-ни и други се повуку на свој положај: Гали, јерсу очекивали обилније чете које још нису билестигле, а Цезар, ако, показујући тобоже страх,случајно могне непријатеља на своју страну при-мамити, па с ове стране долине пред логором бит-ку заметнути, а ако му то не пође за руком, даонда испита путеве па да уз малу опасност долинуи ријеку пређе. У рану зору непријатељска секоњица приближи логору па с нашим коњаницимазапоче битку. Цезар заповиједи да се коњаницихотимично повуку и у логор склоне, а да се уисти час логор са свих страна вишим насипомосигура, капије затворе и да се, обављајући тајпосао, што више трчи и као у страху послује.

51. Непријатељи, намамљени свим тим поступ-цима, преведу чете и на неповољном мјесту за-почну борбу па штавише, пошто су се били одво-јили од насипа, приђу ближе, а стријеле са свихстрана унутар тврђаве баце. Гласницима, које суунаоколо били разаслали, нареде да огласе да,ако неки Гал или Римљанин жели да прије тре-ћег часа код њих дође, то ће му бити дозвољенои без опасности, а послије тога неће бити могуће.Но, они наше потцијене и на тај начин што сузазидали капије са по једним редом бусења па јеизгледало да се онамо не може провалити, те јед-ни почну насип руком разваљивати, а други јар-кове испуњавати. Тада Цезар изврши јуриш кро-за све капије па пустивши коњицу, натјера такобрзо непријатеље у бијег, да се уопште нико бор-

127

бе ради не заустави те их велики број поубија,а све војнике лиши оружја.

52. Бојећи се да даље иступа, јер су се шумеи мочваре биле испријечиле — а видећи да се натоме мјесту чак ни малена штета не може нани-јети — истога дана стиже до Цицерона са свимсвојим очуваним јединицама. Он се чудио подиг-нутим неприј атељским кулама, корњачама и утвр-дама, а када је извео легију, сазнаде да чак нисваки десети војник није остао без ране. Из свегатога закључи уз какву су се опасност и уз каквусу се храброст ти догађаји одигравали. Цицероназбог његове заслуге, а и легију похвали, а цен-турионе, једног по једног и војне трибуне позвапа према Цицеронову свједочењу дозна да су билиособито храбри. О Сабинову и Котину случају бу-де обавијештен од заробљеника. Сутрадан одржаскупштину, указа на јуначко држање, а војникеутјеши и охрабри: то што су легатовом кривицоми неопрезношћу претрпјели пораз, треба тим рав-нодушније поднијети што су уз наклоност бесмрт-них богова и уз храброст осветили пораз, а нинепријатељско радовање није дуготрајно, нити ћенаша жалост трајати дуже времена.

53. Лабијену је у међувремену преко Реманевјероватном брзином допро глас о Цезаревој по-бједи па иако је од Цицеронова зимовника билодалеко шездесет хиљада корака, Цезар је онамостигао послије деветог дневног часа. Прије поланоћи настаде вика на капији логора, која је одстране Рема била знак за Лабијена да се побједапроглашава и да му упућују честитке. А када јеова вијест стигла до Тревера, Индутиомар, који јебио одлучио да идућег дана нападне Лабијеновлогор, одбјеже ноћу и све чете поврати у Тревере.Цезар поврати Фабија са легијом у зимовник, асам одлучи да око Самаробриве проведе зиму сатри легије у три зимовника. Како су се у Галијипојавили толики нереди, одлучи да сам прекоцијеле зиме остане код војске. Када се наиме та

128

немила вијест о Сабиновој смрти пронијела, свесу галске државе о рату вијећале, гласнике иделегације на све стране слале и испитивале как-ву одсудну одлуку да донесу и одакле да ратзапочну па су се на усамљеним мјестима одржа-вали и ноћни састанци. Цезару готово ниједанчасак у цијелом зимском периоду није прошао безбриге и да није какву вијест о намјерама илипокрету Гала примио. Између осталог био је оба-вијештен и од квестора Луција Росција, кога јебио поставио за команданта тринаесте легије, какосу многе чете Гала, из оних држава које се зовуАреморике, дошле да га нападну и од његова сузимовника удаљене највише осам хиљада корака,али, када је стигла вијест о Цезаревој побједи,оне су се разишле, тако да је повлачење билопопут бијега.

54. А Цезар је, позивајући себи прваке свакедржаве, па једне плашећи тиме што је доказиваода зна шта се догађа, а друге храбрећи, великидио Галије држао у покорности. Ипак су Сенони,а та је држава међу Галима особито јака и уживавелики углед, покушали да према јавној осудиубију Каварина, кога је Цезар код њих био поста-вио за краља, а његов брат Моритасг и његовипреци су, по доласку Цезареву у Галију, били за-добили краљевину. Када је то предосјетио и биопобјегао, прогонили су га све до границе па су гаи из краљевине и из куће истјерали и Цезарупослали легате да се оправдају. Када је наредиода цијели сенат код њега дође, нису се наредбипокорили. А толико је код људи варвара значилото што су се нашли неки људи који су били ко-ловође у наметању рата и таква је промјена рас-положења изазвана код свих да је осим Хедуана-ца и Рема — којима је Цезар увијек особиту частисказивао, једним због старе и вјечите вјерностипрема римском народу, а другим због најновијихуслуга у галском рату — готово свака државанама била сумњива. И не знам да ли се томе

129

треба чудити како с многих других разлога, таконајвише и стога што су они који су се у ратномјунаштву над свим племенима истицали, толикоизгубили на његову лијепу мишљењу и веоматешко патили што су морали да подносе римскогосподство.

55. Тревери пак и Индутиомар нису кроз ци-јелу зиму пропустили ниједан часак а да прекоРајне не пошаљу легате, не узнемире државе, необећају новац и пошто је велика маса наше вој-ске убијена, не говоре да је преостао много мањидио. Ипак ниједну германску државу није могаосклонити да пређе Рајну, иако кажу да су онидва пута покушавали, у Ариовистову рату и при-ликом преласка Тенктера, али да среће неће вишекушати. Преварен у тој нади, Индутиомар лочеда исто тако сакупља чете, да вјежба, да од су-сједа коње набавља, а ускоке и кажњенике поцијелој Галији уз велике награде себи примам-љује. И толики је већ углед таквим поступцимау Галији стекао, да су му са свих страна изаслан-ства стизала па су наклоност и пријатељство изванично и у своје име молила.

56. Када је схватио да му сами од себе до-лазе, с једне стране Сенони и Карнути и да ихпрогања савјест због злочина, а с друге да Нер-вији и Атуатуци Римљанима рат припремају ида ће му недостајати чете добровољаца, ако изсвоје земље буде кренуо, навијести скупштинупод оружјем. Овакав је према галском обичајупочетак рата. Ко од свих наоружаних младићаонамо, куда се према општем закону морају са-купити, посљедњи између њих стигне, тај на очи-глед масе буде на свакојаке муке стављан и уби-јен. На тој скупштини свога зета Цингеторига,првака друге странке, кога смо раније поменули,а који је Цезару исказао вјерност и од њега сеније одвајао, огласи за непријатеља и иметак музаплијени. Пошто је то извршио, изјави предскупштином да су га позвали Сенони и Карнути

130

и многе друге галске државе. Он намјерава датамо иде преко земље Рема и да пустоши њиховапоља, а да прије него што то учини нападне Ла-бијенов логор. Оно што је желио да учини, то ипредузе.

57. Пошто се Лабијен налазио у веома утвр-ђеном логору, како по природи мјеста тако и пограђевини, никакве се опасности није бојао низа себе ни за легију, а премишљао је да у рат-ним операцијама не пропусти никакву прилику.Стога, дознавши преко Цингеторига и његовихрођака за Индутиомаров говор, који је у скупшти-ни држао, посла гласнике у сусједне земље, аодасвуд позва и коњанике па им заказа и одређе-ни дан за састанак. Индутиомар се међутим готовосвакога дана са цјелокупном коњицом шетао ис-пред његова логора, с једне стране да упозна по-ложај логора, а с друге да води разговор или даизазива страх. Коњаници су већином издалекабацали стријеле преко насипа. Лабијен је својељуде у тврђави задржавао па је свим средствимакојима је могао страх увећавао.

58. Индутиомар је из дана у дан с већим пре-зиром логору прилазио па је овај једне ноћи, по-што је упустио коњанике свих сусједних држава,за које се побринуо да се позову, уз толику разбо-ритост помоћу стража све своје у логору задржаода се тај поступак ни на који начин Тревериманије могао ни дојавити ни пренијети. МеђутимИндутиомар, према свакодневној навици, приступилогору и ту проведе добар дио дана. Коњанициодапну стријеле и уз много погрдних ријечи по-зову наше на борбу. Како наши нису давали ни-каква одговора, они су се, када се указала прили-ка, раштркани и разасути разишли. Лабијен из-ненада испусти цијелу коњицу кроз двије капије,посавјетова их и строго упозори да, док су не-пријатељи престрашени и у бијег натјерани —јер је видио да ће се догодити оно што се и до-годило — сви до једног нападну Индутиомара и

131

да нико никога другога не рањава прије него његаубијена види, пошто није желио да се он, докдруги оклијевају, дочепа прилике да побјегне.Оним ксји га буду убили обећа велике награде,а коњаницима посла у помоћ кохорте. Срећа сеосмјехну одлуци човјека па када сви нападошена једнога, Индутиомар, ухваћен на самом пли-ћаку ријеке, буде убијен, а глава му однесена улогор. Враћајући се, коњаници побију оне којесу могли да стигну. Дознавши за овај случај, четеЕбурона и Нервија, које су се биле сакупиле, ра-зиђу се, а мало послије тога догађаја Цезар јеимао мирнију Галију.

132

ШЕСТА КЊИГА

1. Цезар очекујући с много разлога веће ко-мешање у Галији одлучи да преко легата МаркаСилана, Гаја Антистија Регина и Тита Секстијапокупи војску, а у исти час затражи од проконзу-ла Гнеја Помпеја, који је с државних разлога,иако са заповједничком влашћу, остао поред гра-да, да нареди да они које је из Цисалпинске Га-лије као конзул на заклетву придобио, под за-ставе дођу и к њему крену. Много му је билостало до тога да Гали и даље мисле и да се чиникако су снаге Италије такве да се, иако је нештопораза у рату било, могу не само кроз кратко ври-јеме обновити, већ да се чак могу и већим четамаојачати. Пошто је то Помпеј и за љубав државеи пријатељства учинио, а и преко својих људипопис војске брзо обавио, прије него се зима за-вршила покупи и доведе три легије. Подвостру-чивши број оних кохората које је са Квантом Ти-туријем био изгубио, он доказа и брзином и вој-ском шта су у стању учинити дисциплина и снагаримског народа.

2. Када је Индутиомар, као што смо саопшти-ли, био убијен, Тревери пренесу власт на његоверођаке. Они су сусједне Германе узнемиривали инису престајали да обећавају новац. Када то однајближих не могну постићи, покушају од онихудаљенијих. Придобивши неке државе, они сеизмеђу себе закуну и таоцима се за новац по-брину. Амбиорига и другарством и савезом уза сепривежу. Када је Цезар за то дознао, и када јевидио да се рат одасвуда припрема, да се Нервији,Атуатуци и Менапији, пошто су се повезали сасвим Германима с ове стране Рајне, налазе под

133

оружјем, да Сенони на наређење нису одговорилии да са Карнутима и сусједним државама зајед-нички вијећају, да Тревери Германе честим деле-гацијама узнемирују, сматрао је да му на рат тре-ба раније помишљати.

3. Стога, иако зима још није била престала,сакупивши четири најближе легије, изненада кре-ну у земљу Нервија па прије него што су се моглиили сакупити или склонити, зароби велики бројстоке и људи. А када тај плијен војницима усту-пи и поља опустоши, натјера их да на предајудођу и да му таоце дају. Пошто тај посао брзообави, легије опет у зимовник врати. Почеткомљета сазва скупштину Галије, како је то обичавао,па када су остали, осим Сенона, Карнута и Тре-вера, стигли, сматрајући то као почетак рата иодметништва, а да би изгледало да све друго за-поставља, пренесе скупштину у град ПарижанаЛутецију. Ови су граничили са Сенонима и премасјећању предака у једну су се државу спојили,али се сматра да у то одметништво нису уплете-ни. Пошто је таква одлука са говорнице саопште-на, он истога дана крену у Сеноне и брзим мар-шем онамо стиже.

4. Када је сазнао за његов долазак, Акон, ко-ји је био зачетник тога плана, нареди да се већи-на сакупи у градове. Онима који су покушали дато прије учине јаве да су Римљани већ стигли.Они у невољи одустану од најмере и пошаљу Це-зару легате да моле за опрост. Уз помоћ Хедуана-ца, с чијом су државом од давнина били у прија-тељском односу, приступе Цезару. Цезар им, намолбу Хедуанаца, радо опрости и прими извиње-ње, јер је сматрао да је љетње доба за ратовањеа не за вођење истраге. Пошто је затражио таоце,стотину их предаде Хедуанцима на чување. Наисто мјесто Карнути пошаљу легате и таоце иискористе Реме као посреднике, под чијом сузаштитом били, па добију исти одговор. Цезар

134

заврши скупштину па затражи од држава коња-нике.

5. Покоривши овај дио Галије, сав се и срцеми душом прихвати рата са Треверима и Амбиори-гом. Нареди да Каварин са сенонском коњицом кре-ие с њим, да се каква буна не би изродила, билозбог огорчења овога човјека, било што је сам насе навукао гњев државе. Пошто је те ствари сре-дио, као сигурно је сматрао да се Амбиориг у бор-би неће огледати па је о његовим намјерама по-чео у себи размишљати. Менапији су били сусједиебуронске земље, заштићени непрегледним моч-варама и шумама, и они једини из Галије никаданису Цезару слали легате ради мира. Знао је даони и Амбиориг гаје пријатељске односе, а истотако дознао је да је преко Тревера постао прија-тељ с Германима. Сматрао је да му треба ту по-моћ одбити прије него што га изазове на рат, дасе не би у безизлазном положају или Менапијимаодметнуо или био присиљен да се удружи с Гер-манима с оне стране Рајне. Када је овакву одлукудонио, послао је Лабијену у Тревере пртљагу ци-јеле војске па је наредио да двије легије кренупрема њему. Он лично са пет лако наоружанихлегија пође у Менапије. Ови нису створили ни-какву јединицу као обезбјеђење мјесту, него супоуздавши се у шуме одбјегли и све своје онамопренијели.

6. Пошто је Цезар са легатом Гајем Фабијеми квестором Марком Красом раздијелио чете и набрзину изградио мостове, крену у три правца пазапали зграде и засеоке, а задоби и велики бројстоке и људи. Присиљени таквим околностима,Менапији му пошаљу легате да моле за мир. А он,добивши таоце, одлучно изјави да ће их сматратинепријатељима ако когод Амбиорига или његовелегате буде примио у своју земљу. Пошто је тоосигурао, остави на мјесто страже Комија Атреба-та с коњицом, а сам крену у Тревере.

135

7. Док је Цезар тако радио, Тревери су се,сакупивши велике чете пјешадије и коњице, при-премали да Лабијена са једном легијом, која је уњиховој земљи зимовала, нападну. И већ су одњега били удаљени само два дана хода, кад оносазнају да су стигле двије легије које је Цезарпослао. Када су поставили логор на петнаест хи-љада корака, одлуче да сачекају помоћ Германа.Сазнавши за намјеру непријатеља, а уздајући седа ће му се због њихове неопрезности указати не-каква прилика за борбу, Лабијен остави пет ко-хората као заштиту комори, а он са двадесет ипет кохората и великом коњицом крену на непри-јатеља па на размаку од хиљаду корака поставилогор. Између Лабијена и непријатеља налазиласе ријека са тешким прелазом и стрмим обалама.Њему ни саму није напамет падало да је прелази,нити је мислио да ће је непријатељ прелазити.Нада на помоћ је из дана у дан била све већа.Пошто се причало да се Германи приближују, хо-тимично се и јавно говорило да он неће себе исвоју војску извргавати несигурној судбини, негоће сутрадан у рану зору покренути логор. Овакавподатак брзо стиже до непријатеља, јер је у ве-ликом броју галских коњаника било неких којеје природа гонила да буду наклоњени галскојствари. Лабијен сакупи ноћу војне трибуне и првередове па им саопшти каква му је намјера, а даби код непријатеља на лакши начин створио увје-рење да га је страх, нареди да се уз већу грајуи галаму, него је то у обичају код римскога на-рода, покрене логор. Он таквим поступком пред-стави покрет као бијег. Ово је такође, услиједтолике близине логора, достављено непријатељимаприје зоре.

8. Тек што је задња чета била изашла изванутврда, кад оно Гали, међусобно охрабрени, да неби очекивани плијен из руку испустили — поштоби дуго било очекивати помоћ Германа, док суРимљани били престрашени, а не би смјели до-

136

пустити ни да им углед трпи, па да се уз толикувојску не усуде да нападну тако малу чету, а осо-бито ону која бјежи и која је ненаоружана — нехтједоше да се предомишљају да ријеку пређу ида на незгодну мјесту бој заметну. Лабијен, пре-досјећајући да ће се то догодити, а да би све с овестране ријеке примамио, послуживши се истомварком као да иде, полако је одмицао. Тада по-шаље комору мало напријед па пошто је смјестина некакву брежуљку, рече: „Ето, војници, пру-жила вам се прилика коју сте очекивали. Стога,,држите непријатеља на неповољну и неравноправ-ну положају и покажите исту храброст пред на-ма војводама, коју сте често показивали пред вој-сковођом и сматрајте као да је и он ту и да сво-јим очима посматра." У исти час окрену заставупрема непријатељу и нареди да се војска поставиу строј па, пославши неколико ескадрона каопомоћ комори, остале коњанике распореди по кри-лима. Наши одједампут дигоше грају па упутекопља према непријатељима. Када видјеше даони за које су вјеровали да искључиво бјеже, ми-мо очекивања и непријатељски расположени пре-ма њима са бојним знаковима наступају, не мого-ше напад издржати, већ се при првом налету, на-тјерани у бијег дохватише оближњих шума. Ла-бијен их је у стопу пратио па пошто је великиброј побио, а многе заробио, послије неколикодана опет задоби државу. Наиме, Германи којису у помоћ прискакали, дознавши за бијег Тре-вера, повукоше се кући. С њима су били и њихсу пратили Индутиомарови рођаци, који су биливође побуне, па су се из државе удаљили. Цин-геторигу, за кога смо навели да је од почеткаостао вјеран, предато је прво мјесто и власт.

9. Пошто је Цезар из Менапија дошао у Тре-вере, одлучио је да с два разлога пређе Рајну.Један од њих је био што је Треверима послатапомоћ против њега, а други да Амбиориг не бимогао да код њих има уточиште. Када је ово учи-

137

нио, одлучио је да мало повише од онога мјеста,куда је раније војску провео, сагради мост. Премапознатом и прорачунатом начину, а уз велики на-пор војника, дјело буде изведено за неколико да-на. Пошто је у Треверима оставио крај моста јакустражу да се не би с њихове стране изненадапојавила каква буна, остале чете и коњицу пре-баци. Убији, који су раније таоце били дали и напредају дошли, пошаљу му легате, да би се оправ-дали, и они саопште како из њихове државе по-моћ у Тревере није упућивана, нити су они пре-кршили задану ријеч. Они га моле и преклињу даих поштеди да не би, због опште мржње премаГерманима, казну платили праведни мјесто кри-вих, а ако жели, они обећају да ће дати више та-лаца. Пошто је Цезар ствар испитао, дознао једа је помоћ од Свеба била слата. Он прихвати за-довољштину од Убија, а према Свебима претражиприлазе и путеве.

10. Међутим, послије неколико дана Убијм суга обавијестили да Свеби све чете сакупљају наједно мјесто и да оним народима, који су под њи-ховом влашћу, шаљу поруке да им пошаљу по-моћне чете за пјешадију и коњицу. Дознавши заово, побрину се за храну, а изабере и подесномјесто за логор. Убијима нареди да доведу стокуи да сав свој иметак са поља сакупе у градове,надајући се да се варвари и неискусни људи, на-тјерани оскудицом хране, могу привољети на не-равноправан услов ратовања. Уз то заповиједида међу Свебе често шаљу уходе и дознају штасе код њих догађа. Ови изврше заповијед па по-што је прошло неколико дана, пошаљу извјештај:сви су се Свеби, пошто су о римској војсци си-гурни подаци стигли, са свим својим четама ичетама савезника, које су били сакупили, дубокона крајње границе повукли. Ту има шума Ваце-нис, у коју су дубоко продрли, а она се исприје-чила као природни зид па штити Херуске од Све-

138

ба, а Свебе од Херуска. Свеби су одлучили да че-кају долазак Римљана на почетку те шуме.

11. Пошто се стигло до овога мјеста, чини седа није наодмет изнијети нешто и о обичајимагалским и германским и изложити у чему се овинароди између себе разликују. У Галији, не самоу свим државама, окрузима и • срезовима, негоскоро и у појединим кућама, постоје странке, а тестранке имају прваке за које се сматра да премањихову мишљењу имају највећи углед, а од миш-љења и суда ових зависи посљедња одлука у свимпословима и намјерама. Због тога је то, како из-гледа, од старине установљено да не би когод ународу од неког моћнијег био прикраћен. Никопак не подноси да се његови нападају и у непри-лику стављају, а ако когод друкчије ради, тајникаква угледа међу својим не ужива. Исто ова-ко уређење је углавном у цијелој Галији, јер сунаиме све државе подијељене у двије странке.

12. Када је Цезар у Галију дошао, прваци јед-не странке су били Хедуанци, а друге Секвани.Ови други, пошто су сами мало значили, јер јенајвећи углед од старине био код Хедуанаца, а узто су имали и много присталица, придобију Гер-мане и Ариовиста те их уз велике жртве и обе-ћања себи примаме. Међутим, послије многихсрећно завршених борби, пошто су Секвани цје-локупно племство Хедуанаца побили, они су такосилно узнапредовали да су велику масу хедуан-ских присталица себи привукли. Од њих су каотаоце добили синове првака па су их натјералида се и званично закуну да против Секванаца нећековати никаква плана, те су један дио силом осво-јене земље запосјели и власт у цијелој Галијизадобили. Таквом невољом притијешњен, Диви-цијак крену у Рим да од сената тражи помоћ, алисе поврати необављена посла. Доласком Цезаревимситуација се измијенила, па су таоци Хедуанцимавраћени, стара клијентела је поново створена, анова преко Цезара стечена, а то с разлога што су

139

они који су пристали уз пријатељство Хедуанацаувидјели да се користе бољим условима и правич-нијом влашћу, а уосталом да су им углед и до-стојанство порасли па су тако Секвани изгубилипреимућство. На њихово мјесто наступили су Ре-ми, за које се знало да код Цезара уживају под-једнаку наклоност. Они који због старих неприја-тељстава не могоше да се ни на који начин при-кључе Хедуанцима, предадоше се Ремима каоштићеници. Ови су их врло савјесно пазили, пасу тако и нови и изненада стечени углед чували.Ситуација се тако развила да су се Хедуанци сма-трали за кудикамо већу господу, а друго мјестопо угледу заузели су Реми.

13. У цијелој Галији постоје два сталежа онихљуди који нешто значе и неки углед уживају.Народ се наиме сматра скоро као робље, који сепо себи ништа не усуђује и не пушта се ни накакав збор. Многи се, било што су дугом или ве-ликим порезима или насиљем моћних угњетавани,предају у ропство племићима па ови према њимаимају сва она права која имају господари премаробовима. А од ова два сталежа једно су друиди,а друго витезови. Ови први руководе вјерскимритуалом, брину се о јавним и приватним жртва-ма и тумаче свете обреде па им велики број мла-дића долази ради науке и они код њих уживајувелики углед. Они дакле готово о свим јавним иприватним размирицама доносе рјешења, па акосе догоди какав злочин, ако је извршено убиство,ако постоји свађа око насљедства или међа, онио свему томе одлучују па награде и казне одре-ђују. Ако се когод, било као приватно лице или узваничном послу њиховој одлуци не покори, онига лише вјерских обавеза, а таква је казна кодњих најтежа. Оне који су на такав начин изоп-штени, стављају у ред проклетника и зликовацапа сви од њих зазиру, а дотицај и разговор с њи-ма избјегавају, како не би због додира неко злодоживјели, а ако штогод захтијевају, никакво им

140

се право не омогућава, нити им је икаква частдоступна. Дакле, на челу свих ових друида нала-зи се један који међу њима ужива највећи углед.Када овај умре, ако се неки од преосталих истичедостојанством, насљеђује га, а ако их је вишеједнаких, онда се на изборима друида гласа, апонекада се чак и оружјем о превласти обрачу-навају. Они се у одређено доба године састану уземљи Карнута, а та се област сматра срединомцијеле Галије, и то на посвећеном мјесту. Овамосе сви одасвуд, који имају каквих несугласица,сакупе, па се њиховим одлукама и пресудама по-вињавају. Сматра се да је наука у Британији про-нађена, а одатле у Галију пренесена па и данасони који желе да се с њом поближе упознајувећином одлазе онамо ради учења.

14. Друиди су навикли да не иду у рат и неплаћају са осталим ни заједничког пореза, а осло-бођени су војске и опроштени свих обавеза. При-мамљени таквим наградама, а и сами од себе, мно-ги се науци посвећују па их родитељи и рођацитамо шаљу. Прича се да тамо изучавају великиброј стихова. Стога неки и по двадесет година нанауци остану. Они сматрају да науку није дозво-љено писменим путем преносити, премда се у јав-ним и приватним пословима служе обично грчкомазбуком. Чини се да су то завели с два разлога,што не желе да се наука по народу шири и штосматрају да се они који се учећи у књигу поузда-вају, мање труде да памте. Тако се већином до-гађа да се захваљујући књизи марљивост у уче-њу и памћење запоставља. Особито желе да и тоистакну да душе не умиру, већ послије смрти пре-лазе с једних на друге, а то, како они мисле, по-тиче на храброст, пошто се занемарује страх одсмрти. Осим тога много расправљају и о звијез-дама и њихову кретању, о величини земље и пла-нета, о природним појавама, о снази и моћи бе-смртних богова па и то на омладину преносе.

141

15. Други сталеж је витешки. Они, ако је как-ва потреба или искрсне какав рат — а то је пријеЦезарева доласка било у обичају да се скоро сва-ке године догоди, да су или сами насиља прово-дили, или су их, ако их је неко наметао, одбијали— сви проводе у борби и што је ко од њих породу или војној снази угледнији, то има уза севише присталица и клијената. Они знају само затакав углед и моћ.

16. Сав је галски народ одвећ одан религијипа с тога разлога они који су нападнути тешкимболестима, као и они који се у борбама и опасно-стима налазе, или приносе људе као жртве, илисе завјетују да ће се они жртвовати па се за так-ве жртвене обреде користе друидима као извр-шиоцима. Они држе да се божанској вољи неможе удовољити уколико се живот човјека неоткупи животом човјека, а имају и на јавниммјестима за ту сврху постављене жртвенике. Дру-ги опет имају огромне кипове, чију утробу, испле-тену шибљем, испуне ЖИЕИМ људима па, поштоих потпале, људи обузети ватром издишу. Сма-трају да су казне оних који су ухваћени у крађиили разбојништву, или каквом преступу, дражебесмртним боговима, али ако их нема довољноте врсте, они приступају чак и кажњавању неви-них.

17. Од богова највише штују Меркура. Њего-вих светилишта има највише. Кажу да је он про-налазач свих вјештина, да је водич на путевимаи путовањима, а сматрају да има највећу моћ икод стицања новца и у трговини. Послије његаАполона и Марта и Јупитра и Минерву. О њимаимају скоро исто мишљење као и остали народи:да Аполон тјера болести, да је Минерва дала по-четке заната и умјетности, да Јупитер држи не-беско царство, да Март води ратове. Када одлучеда се у борби огледају, њему завјетују већиномоно што у рату задобију, а пошто побиједе, за-плијењене животиње жртвују, а остале ствари на

142

једно мјесто сакупе. У многим државама могућеје видјети подигнуте гомиле ових предмета напосвећеним мјестима. А поријетко се догоди дапонеко занемари свету обавезу па или оно штоје заплијењено код себе крије, или оно што је из-ложено однесе, а за преступ такве врсте одређенаје најтежа казна са стављањем на муке.

18. Сви Гали истичу да су постали од оца Ди-та и кажу да им је та предаја од друида. Зато,размак сваког времена не завршавају бројем да-на, него ноћи. Рођендане и почетке мјесеци и го-дина тако гледају да дан слиједи иза ноћи. Уосталим правилима живота у томе се отприликеод осталих разликују што својој дјеци, док јошнису одрасла да могу да одговоре на војну оба-везу, не допуштају да им на јавном мјесту при-лазе и што сматрају да је срамота да син дјечи-јег узраста јавно сједи у присуству оца.

19. Колико новца мужеви од жена на име ми-раза добију, толико од свога иметка, по извршенојпроцјени, са миразом саставе. О овом цјелокуп-ном новцу води се заједнички рачун и камате сечувају па ко од њих двоје надживи, њему при-падну оба дијела са каматама из прошлих година.Мужеви према женама, а исто тако и према дје-ци, имају власт над животом и смрћу. А када до-маћин из одличнијег рода умре, његови се рођацисастану па ако им је смрт постала сумњива, тадаврше истрагу над женама као над робљем и акоштогод открију, тада их огњу и свим мучилимаизвргавају и убијају. Погреби су према галскомобичају сјајни и скупи, зато све што држе да јеживим срцу било прирасло, штавише и животиње,на ватру приносе, а мало прије овога временаробове и клијенте, за које се знало да су их овивољели, заједно су, приредивши им достојан по-греб, спаљивали.

20. Државама које се сматрају да своју по-литику ваљано воде законом је прописано да, ако

143

когод нешто о државној ствари, било шапутањемили причањем, од сусједа дозна, властима доста-ви и да о томе ни с ким другим не расправља, јерје познато да се често неопрезни и неуки људилажних гласина плаше и на зло наводе, а затимо најважнијим стварима закључке доносе. Властикрију оно што сматрају да је потребно, а штосматрају да је од користи саопштавају маси. Го-ворити о државном поретку дозвољено је самона збору.

21. Германи се од оваквог начина живота мно-го разликују, јер нити имају друида који вјерскимритуалом руководе, нити маре за жртвене обреде.Они држе само до оних богова које виде и чијомсе помоћу очигледно користе: до Сунца, Вулканаи Мјесеца, а за остале нису чули чак ни по при-чању. Сав им се живот састоји у лову и у дјелат-ностима војне природе, а од малих се ногу при-викавају на напор и издржљивост. Они који ме-ђу њима остану најдуже као нежење, уживајунајвећу похвалу, пошто сматрају да то учвршћујестас, потхрањује снагу, а јача живце. Доћи допредставе о жени прије двадесете године сматра-ју за најсрамнији чин, но ипак се то тако не скри-ва, јер се и измијешани у ријекама купају и каопокриваче употребљавају коже и мале комадекрзна, док им је велики дио тијела го.

22. Земљорадњом се не баве, а добар дио њи-хове исхране састоји се од млијека, сира и меса.Нико нема одређене међе или сопствене земље,него власт и прваци из године у годину племени-ма и рођацима, када се заједно састану, коликоим се земље и на коме мјесту свиди, додјељују, апослије годину дана присиљавају их да на другустрану одлазе. За такав поступак наводе многоразлога: да не би, обузети сталном навиком, љу-бав према вођењу рата замијенили земљорадњом,да се не би трудили да стекну веће површине пада јачи са посједа тјерају слабије, да не правемасивнијих зграда за зиму и избјегавање врућине,

144

да се не појави каква похлепа за новцем, а усли-јед тога се стварају и страначка удружења и раз-мимоилажења и да напокон у народу одржавајурасположење, када свако види да му је иметакизједначен са оним најмоћнијим.

23. За државе представља највећи понос акоимају око себе, пошто опустоше земљу, што ширененасељене просторе. Они то сматрају као знакхрабрости, што истјерани непријатељи одступајуса земље, и што се нико не усуђује да се крајњих задржава. Истовремено сматрају да ће натај начин бити безбједнији што ће нестати страхаод изненадна упада. Када се држава или од на-метнутог рата брани, или га сама намеће, изаберусе старјешине које ће руководити тим ратом иимати власт над животом и смрћу. У миру немакикакве заједничке управе, него прваци покраји-на и села међу својим правду кроје и размирицестишавају. Разбојништва, која се догађају изванграница сваке државе, не представљају никакавпорок, већ се то чини, како они истичу, радивјежбања омладине и разбијања досаде. А каданеки од првака на збору изјави да жели битивођ, они што желе да га слиједе скоче, намјеручовјека одобре па му и своју помоћ обећају, ањих похвали и велики број људи. Они пак, за ко-јим не буду пошли, сматрају се као отпадници ииздајице па им се доцније ни у чему не вјерује.Госта увриједити сматрају као гријех и који годим из било кога разлога дођу, штите их од не-правде и сматрају их неповредивим. Овима сусвачија Ерата отворена, а обезбијеђена им је ихрана.

24. Било је то у раније вријеме када су ГалиГермане храброшћу надвисивали па су им штави-ше и ратове наметали, а због великог броја људии оскудице у земљи они су и колоније прекоРајне оснивали. Стога су она мјеста у Германијикоја су најплоднија, око шуме Херциније, а закоју знам по причању да је била позната Ерато-

10 Гај Јулије Цезар 145

стену и неким Грцима, а коју они зову Орцини-јом да су је освојили Волке Тектосаги и ту сенаселили. То племе се до дана данашњега у томекрају задржало и слови као особито праведно, аужива и ратну славу. Како су Германи и данасостали при истој оскудици, сиромаштву и стрпљи-вости као и раније, а употребљавају и исту хрануи врсту одјеће, а Гале међутим близина провин-ција и добро познавање прекоморске робе наводина благостање и уживање, навикли су да их по-лако надјачају и у многим борбама савладају пасе чак ни у храбрости нису могли с њима поре-дити.

25. Ширина ове шуме Херциније, која је гореспоменута, износи за лако наоружане пјешаке де-вет дана хода и није се могла друкчије означитипошто нису знали мјере за путеве. Она почињеод земље Хелвећана и Немета и Раурака па уравном правцу с ријеком Дунавом допире до зем-ље Дака и Анартија. Одавде скреће од ријеке налијеву страну у разним правцима. Због величине,она дотиче границе многих народа па тако неманикога у овој Германији који би рекао да је илистигао до краја те шуме, чак када би и шездесетдана путовао, или дознао од кога мјеста почиње,а познато је да се у њој и многе врсте звијерикоте, које се не виђају по другим мјестима. Овосу њихове врсте које се од осталих највише раз-ликују, а заслужују да се спомену.

26. Постоји говече, наизглед јелен, код когасе из средине чела између ушију помаља рог,повиши и усправнији од оних рогова који су намапознати. С његова врха, попут длана руке, гранесе широко разилазе. Исти је изглед женке и муж-јака, а исти им је и облик и величина рогова.

27. Постоје исто тако и оне животиње што сезову алке. Њихово је тијело, као и шаренило крз-на посве слично козама, али се величином нештоистичу. Оне су шукаве и имају цјеванице без ко-

146

љена и зглобова, не лијежу ради спавања и немогу се, ако којим случајем погођене падну, ус-правити ни подигнути. Њима служе мјесто по-стеља стабла уз која се прибију, па се тако самомало наслоњене дограбе и сна. Када ловци по њи-ховим траговима познају гдје се обично скривају,они на том мјесту све дрвеће или из корјена пот-копају, или стабла само посијеку да управо из-гледа тако као да стоје. Пошто се ту по обичајунаслоне, оне својом тежином стабла притисну пасаме заједно падају.

28. Трећа врста су они што се зову ури. Онису величином нешто мањи од слона, а изглед, бојаи облик им је као у бика. Њихова снага је велика,а велика је и брзина па ни човјека а ни звијерикоје угледају не штеде. Њих опрезно у јаме хва-тају и убијају. На том се послу младићи уче из-држљивости и у тој се врсти лова вјежбају, паони који их највише убију и пред свијет роговедонесу, а они служе као доказ, стичу и највећуславу. Али, не могу да се на људе навикну и дасе припитоме па макар били и малени ухваћени.Ширина рогова, као и облик и изглед, много серазликује од рогова наших волова. Њих пажљивообраде, сребром по рубовима опточе па на најот-менијим гозбама употребљавају мјесто чаша.

29. Пошто је Цезар од ухода Убија дознао дасу се Свеби у шуме повукли, бојећи се оскудицеу храни, јер се, како смо горе истакли, Германивеома мало занимају земљорадњом, одлучи дакрене не тако далеко, како код варвара страхзбог његова повратка не би сасвим ишчезао,а да би и њихове помоћне чете зауставио, павративши војску, задњи крај моста, који је доди-ривао обале Убија, у дужини од двије стотинестопа разори. На крају моста подиже кулу одчетири спрата, а ради чувања моста постави стра-жу од дванаест кохората па то мјесто и великимутврдама осигура. Као осигурање томе мјесту ипосади стави за команданта младог Гаја Волкација

147

Тула. А када је жито почело да зрије, он личнокрену у рат против Амбиорига преко шуме Ардуе-не, а она је у цијелој Галији највећа и она одобала Рајне и земље Тревера допире до Нервија,а у дужину се простире више од пет стотина хи-љада корака. Напријед посла са цјелокупном ко-њицом Луција Минуција Басила, ако би могао даштогод искористи од брзог путовања или времен-ских прилика. Опомену га да забрани да се ватреу логору ложе, да ни издалека не би било каквазнака о његову доласку, а уз то му каза да и онодмах долази за њим.

30. Басил уради како му је заповијеђено. Набрзину, мимо сваког очекивања, пређе пут памноге затече изненађене на пољима. Према њихо-ву упутству пожури према Амбиоригу, за кога сеговорило да се налази на том мјесту са мало ко-њаника. Али срећа, како у многим стварима такои у војном погледу, много значи. Тако се је, на-име, уз необичну околност догодило да баш на ње-га неопрезна и неспремна наиђе и сви његов до-лазак опазе прије него што су стигли глас и ви-јест, а имао је тако велику срећу да је, иако мује отет сав војни прибор који је око себе имао,а кола му и коњи били заплијењени, ипак избје-гао смрт. Али, то се догодило и стога што су ишуме, којима је била окружена зграда — а таквасу обично пребивалишта Гала, који ради избјега-вања врућина већином траже близине шума иријека — а и његови пратиоци и рођаци на тијес-ну мјесту мало зауставили надирање наших ко-њаника. Док су се ови борили, неко га је одњегових попео на коња па су шуме сакриле бје-гунца. Тако је и код западања у опасност и кодњена избјегавања срећа много значила.

31. Није јасно да ли Амбиориг по свом нахо-ђењу није сакупио војску, пошто је сматрао, дасе у борбу не треба упуштати, или што је биовременски ограничен и изненадним доласком на-ших војника спријечен, а с обзиром што је вјеро-

148

вао да га прати остала војска. Али, сигурно је даје, пославши по земљи гласнике, наредио да сесвако побрине за се. Један дио их побјеже у шу-му Ардуену, други у непрегледне мочваре. Оникоји су океану били најближи, сакрили су се поострвима које обично ствара љетна суша. Многису кренули из своје земље па су себе и своја доб-ра повјерили оним најудаљенијим. Катуволк,краљ половине земље Ебурона, који је заједно саАмбиоригом савез склопио, годинама већ опхрван,пошто напор у рату или при бијегу није могао даподноси, проклињао је Амбиорига свакојакимклетвама, пошто је он био творац таквога плана,па се затим соком од тисовине, које у Галији иГерманији има у изобиљу, отровао.

32. Сегни и Кондурси од племена и масеГермана, који се налазе између Ебурона и Треве-ра, послали су Цезару легате с молбом да их неводи на списку непријатеља и да не сматра даје код свих Германа, који се налазе с ове странеРајне, једнака кривица, јер они нису никако нарат помишљали и нису Амбиоригу никакву по-моћ слали. Пошто је Цезар код испитивања за-робљеника схватио случај, наредио је да му Ебу-роне, ако који из бијега буду стигли, доведу, паако тако буду учинили, он им неће нападати зем-ље. Распоредивши затим чете у три дијела, пре-несе комору свих легија у Атуатуку. Ту је иметврђаве. Она је скоро насред земље Ебурона, гдјесу се Титурије и Аурункулеј били смјестили радизимовања. То је мјесто уз остале разлоге сматраода је погодно и стога што су утврђења лањскегодине остала неоштећена па је олакшан и напорвојника. Као заштиту комори остави четрнаестулегију, једну од оне три, које је недавно пописаои из Италије био довео. На чело тој легији и логорупостави Квинта Тулија Цицерона и додијели мудвије стотине коњаника.

33. Распоредивши војску нареди да Тит Ла-бијен крене према океану и оне крајеве који

149

допиру до Менапија. Гаја Требонија са истим бро-јем легија посла да пљачка у оном крају који ле-жи уз Атуатуке. Одлучи да са остале три ле-гије лично иде према ријеци Скалди, која утичеу Моселу, и према крајњим дијеловима Ардуене,пошто је био чуо да је Амбиориг у том правцу самало коњаника кренуо. На одласку изјави да ћесе вратити послије седам дана, јер је знао да то-га дана дугује жито оној легији која је билаостављена као посада. Лабијена и Требонија јесавјетовао да тога дана наврате, ако би државимогли бити од користи па да, пошто поново ску-ју план и проуче непријатељске намјере, могнуна неки други начин рат започети.

34. Није било, како смо горе истакли, никак-ве одређене чете, нити градића, нити посаде, којаби се оружјем бранила, већ на све стране распр-шена маса. Гдје год би коме скривена долина илишумовито мјесто и непроходна мочвара некаквунаду у заштиту или спас пружала, ту би засјео.Ова су мјеста сусједству била позната па је билапотребна велика опрезност, не за сигурност цијелевојске — јер се никаква опасност није могла дого-дити, пошто су сви били престрашени и разасу-ти — него да се поједини војници сачувају, а тосе ипак с једне стране тицало спаса војске. На-име, и жеља за плијеном многе је повише уда-љавала, а шуме због несигурних и скривенихпутева спречавале су их да се у збијеним редо-вима крећу. Ако су жељели да се посао обавии да се клица разбојничка у коријену уништи,требало је послати више чета и довести војнике.Ако је хтио да се манипули уз заставе задрже,како то захтијева утврђено правило и навикаримске војске, онда је само мјесто варваримаслужило као заштита па појединцима није недо-стајала смјелост да из прикрајка вребају и онешто су се раштркали, нападају. У таквим тешко-ћама пазило се, колико је то разборитост могла даоцијени, да се радије код наношења штете нешто

150

и пропусти, иако су срца свих пламтЈела за осве-том, него да им се штета, уз извјесну опасност повојску, наноси. Цезар разасла гласнике у сусјед-не државе и све их позва да у нади на плијенпљачкају Ебуроне, да се радије у шумама животГала неголи војник легионар извргне оопасности,а да се у исто вријеме, када се разаспе толикамаса, затаре и коријен и име државе због таквогнедјела. Са свих страна се велики број брзо са-купи,

35. Ово се догађало у свим ебуронским кра-јевима и очекивао се седми дан до којега је Це-зар био одлучио да се легија врати комори. Овдјесе могло видјети колико у рату значи срећа икакве све случајеве доноси. Када су, како смонавели, непријатељи били распршени и престра-шени, није било ниједне чете која би дала макармало повода за страх. Преко Рајне је до Германадопро глас да Ебуроне пљачкају и да се шта-више сви позивају на пљачкање. Сугамбри саку-пе двије хиљаде коњаника, који су најближиРајни, а горе смо истакли како су они из бијегаприхватили Тенктере и Усипете. На тридесет хи-љада корака испод онога мјеста на лађама и спла-вовима пређоше Рајну ондје гдје је мост био до-вршен, и гдје је Цезар био оставио посаду. Првоприђоше граници Ебурона и похватају многе ко-ји су се у бијегу били разасули, а дочепају се ивеликог броја стоке, за којом су варвари веомапохлепни. Намамљени плијеном крену даље. Ни-су их ни мочваре — јер су били рођени у рату иразбоју — ни шуме зауставиле. Код заробљеникасе распитају на којим мјестима борави Цезар паоткрију да је кренуо даље и сазнају да се свавојска разишла. Ту један од заробљеника рече:„Зашто идете за овим јадним и танким плије-ном, а вама доликује да будете тако срећни? Затри часа ви можете стићи у Атуатуку, а тамо јеримска војска пренијела сву своју имовину. По-сада је тако незнатна да се чак ни зид не може

151

штитити нити се ико усуђује да крене изванутврђења". Германи, када им се указа прилика,плијен кога су се дочепали оставе на сигурно мје-сто, а сами крену у Атуатуку и послуже се истимводичем по чијем су казивању ово и сазнали.

36. Цицерон, који је за све раније дане премаЦезаревој наредби војнике у логору уз највећуопрезност задржавао па чак није дозвољавао ни-један слуга да изађе изван утврђења, седмога да-на изгуби наду да ће Цезар у погледу броја данаодржати ријеч, јер је чуо да је подаље кренуо,а није кружила никаква вијест о његову поврат-ку. У исто вријеме узнемирен је био и причамаоних који су његово стрпљење називали скорозаточењем, пошто није било препоручљиво изла-зити из логора. Не очекујући да му се може натри хиљаде корака догодити незгода, јер је предњим стајало девет легија и веома јака коњица,а непријатељи били растурени и готово униште-ни, посла пет кохората по жито у оближња поља,а између њих и логора био је у свему један бре-жуљак. Из легија су остали у логору многи бо-лесни војници од којих је у овом временском пе-риоду оздравило око три стотине па су под за-ставом заједно послати. Осим тога, велико мно-штво слугу и велика маса теглеће марве, а тоје у логору било заостало, крену када им се пру-жи прилика.

37. У то исто вријеме Германи случајно по-крену коњанике па одмах оним истим правцем,куда су били дошли, покушају да на задњу ка-пију у логор провале. Но, како су се шуме с тестране биле испријечиле, наши их не опазишедок се логору не приближише, тако да они тр-говци који су под шанцем били шаторе разапели,нису имали прилике да се повуку. Наши се, из-ненађени новом ситуацијом, избезуме и кохортана стражи једва издржа први напад. Непријатељиби одасвуд нагрнули, да су имали какав пролаз.Наши су капију тешко чували, а остале прилазе

152

је и само мјесто у виду тврђаве бранило. По чи-тавом логору је владао немир и један је другогапитао за разлог нереда. Нису водили бриге никуда да понесу заставе, нити гдје сваки треба дадржи положај. Један је већ јављао да је логоросвојен, а други је тврдио да су војска и војсково-ђа уништени и да су варвари стигли као побјед-ници. Највише их је себи утувило празновјернемисли због мјеста па су несрећу Коте и Титурија,који су у истој тврђави пали, имали пред очима.Док су тако сви били преплашени и престравље-ни, код варвара је завладало мишљење да унутра,како су од заробљеника сазнали, нема никаквестраже. Они покушаше да провале па сами себеосоколише да такву прилику из руку не испусте.

38. У посади је био остављен болесни ПублијеСекстије Бакул, који је код Цезара водио при-мипил, а њега смо споменули описујући ранијебитке, и већ пети дан није имао хране. Он, изгу-бивши наду на свој спас и спас свију, ненаору-жан из шатора иступи, опази како непријатељипријете и како је ситуација сасвим критична, папограби оружје од најближих и стаде на капију.За њим пођу центуриони оне кохорте која је би-ла на стражи, па заједнички борбу мало зауста-ве. Секстије се онесвијести, јер допаде тешкихрана, па је једва с руке на руку пренесен и спа-сен. За то вријеме остали се толико ослободе дасе усуде да у логору остану и да се као браниоциистакну.

39. Пошто се међутим храна потрошила, на-ши војници очују вику, а коњаници истрче на-пријед и сазнају како је ситуација опасна. Овдједакле нема никакве утврде која би преплашенеприхватила, већ само тек прикупљени војници ивојничком послу невјешти, који су исколачилиочи према војним трибунима и цеитурионима паишчекују шта ће ови предузети. Нико није такохрабар да га не би нова околност збунила: вар-вари, опазивши издалека заставе, одустану од оп-

153

саде. Прво повјероваше да су се вратиле легијеза које су од заробљеника сазнали да су подаљеодмакле, а доцније, потцијенивши мали број љу-ди, са свих страна изврше напад.

40. Слуге истрче на оближњи брежуљак.Одавде брзо одбијене, пребаце се међу заставе иманипуле. Тим више препадну плашљиве војнике.Једни су помишљали да направе клин и да брзопровале — па пошто је логор тако близу, ако бинеки дио био опкољен и пао, поуздају се да сенеки могу спасти — а други опет да се на оброн-ку зауставе, па да сви доживе исту судбину. Тостари војници не прихвате, а они су, како смо тонапоменули, заједно под заставом кренули. Итако храбрећи један другог, под вођством рим-скога витеза Гаја Требонија, који им је био по-стављен за команданта, провале посред неприја-теља па сви здрави и живи стигну у логор. Њихсу у истом походу слиједили коњаници и кочија-ши па захваљујући војничкој храбрости буду спа-сени. А они што су се на обронку били зауста-вили не послуже се ни тада никаквим војничкимискуством, нити остану на оном плану који субили изабрали, да се са вишег положаја бране, анису могли да опонашају ни ону снагу и брзинукоја је очигледно другим била од помоћи, већ,покушавши да се повуку у логор, спусте се наврло непогодно мјесто. Центуриони, од којих некииз нижих редова осталих легија бијаху због хра-брости унапријеђени у више редове, а да не биизгубили раније стечену војничку славу, погину-ше борећи се веома храбро. Један дио ових вој-ника, пошто су непријатељи отјерани, спасио сеизнад очекивања па је здрав и читав стигао улогор, док је други, окружен варварима, иастра-дао.

41. Германи се, изгубивши наду у опсаду ло-гора, пошто су видјели да су се наши склонилиу утврђења, повукоше преко Рајне са оним пли-јеном који су били у шумама оставили. А код

154

непријатеља је чак и послије одступања такавстрах владао да Гај Волусен, када је те ноћи по-слат с коњицом стигао у логор, није могао вје-ровати да Цезар долази са неоштећеном војском.Такав је страх обузео срца свих да су, пошто сусве чете биле уништене, одсутна духа говориликако се сва коњица повратила и- како Германи неби нападали на логор да је војска неповријеђена.Цезарев долазак уклони тај страх.

42. Пошто се повратио, а ратне прилике једобро познавао, потужио се што су кохорте билеуклоњене са стражарског мјеста и посаде — дачак ни најмању прилику за несрећу није требалопружити — а сматрао је да је и срећа у изненад-ном непријатељском нападу много помогла, шта-више и због тога што је од истога шанца и логор-ске капије одвратила варваре. Изгледа да се усвему овоме треба највише чудити што су Гер-мани, који су прешли Рајну с намером да Амбио-ригову земљу пустоше, допрли до римскога ло-гора. Тиме су Амбриоригу учинили најпријатнијууслугу.

43. Цезар крену да поново узнемирује непри-јатеље па сакупивши из сусједних земаља великиброј коњаника, разасла их на све стране. Којегод би засеоке и зграде опазили, они би палили,стоку уништавали, а плијен се догонио из свихкрајева. Жито се трошило не само због толикемасе људи и стоке, него је и због годишњег добаи кише полегло, тако да, ако би се који на часакбили сакрили, изгледало је да им послије доласкавојске, због оскудице у храни, предстоји пропаст.А често су долазили у такву ситуацију, пошто сетолика коњица на све стране раздијелила, да сузаробљеници увјеравали како су Амбиорига го-тово у бијегу видјели и штавише, како им јошније сасвим испред очију ишчезнуо. Мислили суда ће, пошто уложе наду и предузму бескрајнинапор, код Цезара моћи да стекну највећу накло-ност и да ће трудом готово природу побиједити

155

па је увијек изгледало да је до врхунске срећемало недостајало, а он се склоњен по пећинамаили шумама или гајевима извлачио, а ноћу скри-вен уз пратњу од највише четири коњаника по-тражио би друге крајеве и области и усуђивао бисе да једино њима повјери свој живот.

44. Опустошивши на такав начин земље, Це-зар због губитка двију кохората повуче војску уземљу Дурокорта Рема па сазвавши збор у томкрају Галије, одлучи да поведе истрагу о завјериСенона и Карнута, а такође и против Акона, којије био творац такве одлуке. Пошто је тешку оп-тужбу изнио, овај је према обичају предака пре-трпио најтежу казну. Неки бојећи се суда побје-гоше. А када је и њих осудио на прогонство, смје-сти у зимовник двије легије у земљу Тревера,двије у Лингоне, а шест осталих у Агединк, уземљу Сенона, па спремивши храну за војску,онако како је био одлучио, крену у Италију даодржи скупштину.

156

СЕДМА КЊИГА

1. Пошто је Галија покорена, Цезар, како јебио одлучио, крену у Италију да одржи скуп-штину. Ту дозна о убиству Публија Клодија ибуде обавијештен о закључку сената да сви мла-дићи Италије положе војничку заклетву, па од-лучи да по цијелој Италији изврши регрутацију.Та се вијест брзо разгласи по оностраној Гали-ји. Сами Гали додају и шапутањем пронесу, аизгледало је да то ситуација захтијева, да се Це-зар због грађанског устанка задржао и да збогтоликих размирица не може војсци да дође. При-нуђени овим догађајем, а већ су се и раније жа-лили како су подвргнути власти римскога народа,почну да слободније и одважније доносе одлукуо рату. Прваци Галије заказаше састанке по шу-мовитим и забаченим предјелима па се потужена Аконову смрт и изјаве да такав случај можеи њих задесити. Они се пожале и на судбину ци-јеле Галије па свакојаким наградама и обећањимапотраже такве који би започели рат, па и уз опа-сност по сопствени живот, вратили Галији слобо-ду. Рекоше да треба нарочито водити рачуна дасе Цезар од војске одвоји прије него што њиховетајне одлуке изађу на видјело. То је лако, поштосе ни легије не усуђују да у одсуству војсковођеизађу из зимовника, а нити војсковођа може дабез заштите дође до легије. Најпослије, боље јебити и убијен на бојном пољу, него не задобитистару ратну славу и слободу, коју су од предакаприхватили.

2. Док се о овоме расправљало, Карнути обе-ћају да ради заједничког добра неће презати ниод какве опасности и да ће између свих пет, први

157

рат повести. Пошто у садашњој ситуацији не могуизмеђу себе да буду без талаца, а да ствар не биизашла на видјело, донесу војне емблеме па за-траже да се закуну и вјеру задају. На тај начинсе одржава њихова најсвечанија церемонија даих, када се објави почетак рата, остали неће оста-вити. Пошто су похвалили Карнуте, и пошто сусви који су били присутни положили заклетву,одреде рок за тај чин и разиђу се са скупштине.

3. Када тај дан освану, Карнути под вођ-ством двојице очајних људи, Котуата и Конконе-тодумна, на дати знак на Ценаб јурну на римскеграђане, који су се ту с трговачких разлога билисмјестили, а међу њима и поштованог витеза ГајаФуфија Циту, који је према Цезареву наређењубио на челу прехране, убију, а њихов иметак раз-грабе. Вијест се о томе брзо разнесе по свим гал-ским државама. Јер, гдје год се који крупнији изначајнији догађај збије, они га објаве виком попољима и разним дијеловима. Одатле га осталиодмах прихвате и сусједима га пренесу, као штосе и тада догодило. Наиме, оно што се у Ценабупри рађању сунца догодило, прочуло се у земљиАрверна прије него је истекла прва стража, а тоје раздаљина од сто шездесет хиљада корака.

4. На сличан начин и Верцингеториг, синЦелтилов, поданик Арверна, младић силно моћан,чији је отац у цијелој Галији имао превласт, ас тога разлога што је желио краљевину, грађанису га убили, сазва своје клијенте па их лакораспали. Када се сазнало за његову одлуку, уста-ло се на оружје. Он је онемогућен од свога стрицаГобанициона и осталих првака који су сматралида се у такву авантуру не треба упуштати. Истје-ран је из града Герговије. Ипак не одустаде однамјере, него по пољима изврши регрутацију бес-кућника и пропалица. Пошто је такав одред саку-пио, кога год би из града сусрео, навратио би гана своју идеју и наговорио да се ради заједничкеслободе лати оружја. Пошто је сакупио велике

158

чете, он je своје противнике, који су га малораније изагнали, истјерао из државе. Његови гапрозваше краљем. Уз то посла и делегације на свестране па моли и куми да остану на ријечи.Затим брзо придоби уза се: Сеноне, Парисије, Пик-тоне, Кадурке, Туроне, Аулерке, Лемовике, Андеи све остале који допиру до океана. Уз пристанаксвих, врховна команда пређе на њега. А када јетакву власт стекао, затражи од свих ових државатаоце и нареди да му се доведе и извјестан бројвојника. Одреди и колику количину оружја којадржава и до којег времена има да припреми, анарочито се побрину и за коњицу. У управи узнајвећу озбиљност додаде и највећу строгост, аоне који би бмли колебљиви уз највећу казнуотријезни. Када би се наиме догодио већи преступ,кажњавао би ватром и свим мучилима, а ако бислучај био лакши, слао би их кући, пошто би имодсјекао уши или ископао по једно око да такослуже за примјер другима, па да и величиномказне престраше и остале.

5. Поред оваквих казни брзо сакупи војскупа са неколико чета посла у Рутене ЛуктеријаКадурка, човјека силне храбрости, а сам кренуу Битуриге. По његову доласку Битуриги пошаљуХедуанцима легате, а с њима су били у добру,да траже помоћ, како би лакше могли одољетинепријатељским четама. Хедуанци по савјету лега-та пошаљу у Битуриге као помоћ чете коњице игпешадије, које је Цезар код војске био оставио.Када су стигли до ријеке Лигера, која дијелиБитуриге од Хедуанаца, запрже се ту неколикодана и не усудивши се да пређу ријеку, врате секући, а нашим легатима јаве да су се вратили,бојећи се невјере Битурига. Дознали су, наиме,да је Битуригима било у плану да их ако бипрешли ријеку, с једне стране они сами а с другеАрверни, опколе. Да ли је то због тога што суга легатима изнијели, или су то учинили потак-нути невјерством, нама није ништа познато и

159

изгледа да се као сигурно не може тврдити.Послије њихова одласка Битуриги се одмах саАрвернима повежу.

6. Пошто је о тим догађајима Цезару у Ита-лију јављено и када је већ дознао да су градскеприлике, захваљујући храбрости Гнеја Помпеја,дошле у нормалније стање, крену у Трансалпин-ску Галију. Када је онамо стигао, појавио се вели-ки проблем, на који би начин могао да стигнедо војске. Наиме, ако би легије послао у провин-цију, држао је да ће се оне у његову одсуствуна путу сукобити, а ако пак лично крене војсци,видио је да чак ни оним који су у то вријеме из-гледали мирни не може своју судбину у потпу-ности повјерити.

7. У међувремену је у Рутене послат Лукте-рије Кадурк, који је ту државу спријатељио сАрвернима. Он је затим кренуо у Нитиоброге иГабале па је с обје стране таоце примио, и саку-пивши велику чету пожури у Нарбонску провин-цију да нападне с противне стране. Када се топрочуло, Цезар је сматрао да је од свега најпречеда крене у Нарбон. Пошто је тамо стигао, охрабрипрестрашене, а посаде одреди у Рутенима, којису у провинцији, у Волцима, Ареокомицима, Толо-сатима и око Нарбона, а та су мјеста граничилас непријатељима. Одреди да се дио војске из ггоо-винције, као и допуна коју је био довео из Ита-лије, састану у Хелвима, који опет допиру доАрверна.

8. Послије таквих припрема, пошто је већЛуктерије био потиснут и уклоњен, јер је сматраоопасним да уђе међу заштићена мјеста, кренуо јеу Хелвије. Иако је брдо Цебена, које раздвајаАрверне од Хелвија, у најнезгодније годишњедоба, због врло високог снијега ометало саобраћај,ипак, разгазивши снијег од пет стопа у висину ина тај начин отворивши пролаз, уз највећи напорвојника стиже у земљу Арверна. Када их је изне-

160

нада напао, јер су сматрали да су Цебеном каобедемом осигурани, пошто у то годишње доба чакни човјеку појединцу стазе нису биле проходне,он нареди коњаницима да се што је могуће даљеразиђу и да непријатељима што више страха за-дају. Ово се брзо и причањем и преко гласникапренесе до Верцингеторига. Њега престрашениАрверни опколе па га стану преклињати да имсе побрине за иметак и да не допусти да их непри-јатељи опљачкају, а особито када види да се саврат на њих свалио. Ганут њиховим молбама, по-крену логор из Битурига према Арвернима.

9. А Цезар се у овим мјестима задржа двадана, пошто је унапријед наслућивао да ће се тодогодити са Верцингеторигом па се, под изгово-ром да жели да допуни и сакупи коњицу, удаљиод војске. На чело тих чета стави младога Брутаи препоручи му да се коњаници на што ширемпростору разиђу, а он ће настојати да се од логоране удаљава више од три дана. Када је те ствариуредио, на изненађење свих својих, што је могаобржим маршем стиже у Вијену. Ту затече чилукоњицу, коју је прије више дана био послао, па непрекидајући ни дневног ни ноћног марша, кренупреко земље Хедуанаца у Лингоне, гдје су зимо-вале двије легије, да би, ако би. му Хедуанцирадили о глави, то на брзину предусрео. Када јетамо стигао, упути поруку осталим легијама па јесве на једно мјесто пре сакупио него што се Арвер-нима могло јавити о његову доласку. Дознавшиза то, Верцингеториг поново повуче војску у Биту-риге, а одатле крену и поче да опсиједа Горго-бину, градић Боја, које је ту, потучене у ратус Хелвећанима, Цезар био смјестио а затим ихХедуанцима предао.

10. Та је околност код доношења одлуке пред-стављала за Цезара велику неприлику: да се неби, ако у преосталом дијелу зиме задржи легијена једном мјесту, када хедуански плаћеници буду

U Гај Јулије Цезар 161

савладани, цијела Галија одметла, јер је видиода пријатељи од њега не могу очекивати никаквепомоћи. А ако их раније из зимовника изведе,мучила га је брига хоће ли патити од отежаногдовоза хране. Чинило се да је ипак боље свеневоље подносити, него претрпјевши толику сра-моту свим својим из воље изаћи. Стога је нагово-рио Хедуанце да достављају намирнице, а Бојимаје послао људе да их обавијесте о његову доласкуи да им напомену да на задатој ријечи остануи да напад непријатеља јуначки издрже. Поштоје у Агединку оставио двије легије и комору ције-ле војске, крену у Боје.

11. Када је другога дана стигао пред сенонскиград Велаунодун, да не би иза себе оставио какванепријатеља и да би на што једноставнији начиндошао до хране, одлучи да га опсједне, па га задва дана опаса насипом. Трећи дан, пошто су изграда послати легати ради предаје, нареди да сеоружје покупи, стока на средину изведе и да седаде шест стотина талаца. Легата Гаја Требонијаостави да то изврши, а да би што прије завршиопутовање, сам крену у карнутски град Ценаб. Текшто је стигла вијест о опсади Велаунодуна, онису се, пошто су рачунали да ће се тај посао подужеотезати, припремали за помоћ коју би онамо по-слали ради заштите Ценаба. Овамо је стигао задва дана. Поставивши логор испред града, а оме-тен дневним временом, одложи опсаду за другидан и нареди војницима све оно што је за такавпосао потребно. Пошто је мост на ријеци Лигерудопирао до града Ценаба, а бојећи се да не биноћу побјегли, заповиједи да двије легије подоружјем остану будне. Грађани Ценаба, нештоприје пола ноћи изашавши у тишини из града,почеше прелазити ријеку. Када је то преко уходасаопштено, Цезар, запаливши капије, пусти унутралегије којима је наредио да буду спремне. Он гра-дом тако загосподари, да је врло мали број непри-јатеља измакао, и сви су готово били похватани,

162

пошто су тјескобе моста и путева великом бројуљуди онемогућавале бијег. Он град опљачка испали, војницима плијен поклони, војску преведепреко Лигера и стиже у земљу Битурига.

12. Кад је Верцингеториг сазнао за Цезаревдолазак, одустаде од опсаде и крену Цезару усусрет. Био је одлучио да опсједне град БитуригаНовиодун, који се налазио на путу. Када су муиз тога града легати били дошли да моле да имопрости и живот поклони, да би остале пословена брзину завршио, а тиме се у већини случајевакористио, заповиједи да се оружје покупи, коњиизведу и таоци предају. Пошто је дио талацавећ предат, док се остало пописивало и поштосу центуриони и нешто мало војника били пуште-ни унутра да одузимају оружје и теглећу марву,издалека је опажена непријатељска коњица којаје ишла испред Верцингеторигове војске. Чим сује грађани опазили и поуздали се у помоћ, дигошевику па се почеше оружја лаћати, капије затва-рати и бедем испуњавати. А када су центуриониу граду по давању галских сигнала опазили да онинешто ново намјеравају, са исуканим мачевиманападну на капије па све своје здраве и читавеповрате.

13. Цезар нареди да се коњица изведе из ло-ropa па заметну коњичку битку, а својим, којису већ били у шкрипцу, посла у помоћ око четиристотине германских коњаника, за које се одлучиода их од почетка има уза се. Њихов јуриш Галинису могли зауставити, па пошто су многе изгу-били и у бијег натјерани били, повукоше се ујединицу. Када су ови потучени, грађани Ценабапоново преплашени ухвате оне за које су сма-трали да су они узрок побуне грађана па ихЦезару доведу, а и они му се предају. Завршившите послове, Цезар крену на град Битурига Аварик,који је у тој земљи био највећи и најутврђенији,а околина му је имала веома плодну земљу. Он се

163

надао да ће, када тај град освоји, државу Биту-рига подвргнути под своју власт.

14. Верцингеториг, претрпјевши толике стал-не поразе у Велаунодуну, Ценабу и Новиодуну,позва своје на састанак. Ту изложи да рат требаводити на сасвим други начин него што је вођен.На све начине треба настојати на томе да се Рим-љанима онемогући добављање сточне и људскехране. То је лако, пошто сами имају довољнокоњице и што им годишње доба иде у прилог.Трава се не може косити, а непријатељи, којису се за невољу из града разишли, могу се напа-дати и коњаници их могу све свакога дана уни-штавати. Осим тога, треба ради заједничког инте-реса заборавити на угодности фамилијарног жи-вота па спалити засеоке и зграде на читавомпростору, докле се чини да би могли да дођу радисточне хране. А таквих средстава има у изобиљу,јер на чијој се земљи рат води, њеним се сред-ствима и снабдијева. Римљани или неће оскудицеподносити или ће уз велику опасност од логорадаље одлазити па није важно да ли ће их самеубијати или ће их коморе лишавати, пошто, кадасе она изгуби, рат је немогуће водити. Осим тога,градови, који нису утврђени и природним поло-жајем од сваке опасности обезбијеђени треба дасе спале, како не би били склониште за домаћекод избјегавања војске, а ни Римљанима ишлина руку за обилно снабдијевање и одвлачење пли-јена. Ако то изгледа тешко и мучно, треба по-мишљати да је много теже ако се дјеца и женеу ропство одводе, а њих саме убијају, што је иприродно да се побијеђеним догађа.

15. Овај је приједлог одобрен уз пристанаксвих па је за један дан спаљено више од дваде-сет битуришких градова. Исто се то догоди и уосталим државама. На све су се стране опажалипожари. Иако су ово сви уз велику жалост под-носили, ипак су то себи представљали као утјеху,јер су се уздали да ће, пошто се извојује побједа,

164

оно што су брзо изгубили поново стећи. На зајед-ничком се састанку расправљало о Аварику, да лида се спали или да се брани. Битуриги падну накољена пред све Гале да их не присиљавају даготово најљепши град цијеле Галије спале својимрукама, који служи држави на понос и дику. Реко-ше да ће га лако бранити и због. природног поло-жаја, а он је и са свих страна ријеком и мочваромокружен, и има један, и то врло тијесан пролаз.Молиоцима буде учињено на вољу, с тиме што сеВерцингеториг с почетка није сложио, а доцнијеје пристао попустивши и молбама њих самих ииз самилости према народу. У граду се изаберуспособни браниоци.

16. Верцингеториг пође за Цезарем лаганијиммаршем па изабере мјесто за логор, осигураиомочварама и шумама, а од Аварика далеко шесна-ест хиљада корака. Ту је преко извјесних уходау појединим дневним периодима дознавао шта сеу Аварику догађало и наређивао шта треба да серади. Сву је нашу сточну и људску храну над-зирао, а оне који су се били из нужде подаљеразишли, нападао је и задавао им тешке муке,иако су се наши, колико се могло оцијенити ипредвидјети, супротстављали и по неодређену вре-мену и у разним правцима ишли.

17. Пошто је поставио логор на оном дијелуграда који је, како смо горе споменули, прекинутријеком и мочваром имао тијесан приступ, почеда прави насип, да примиче бојне колибе и дагради двије куле, будући да је природни поло-жај спрјечавао да град буде опкољен бедемом.Иије престајао да за храну опомиње Боје и Хеду-анце од којих једни, пошто се нису ничим зани-мали, нису много ни од користи били, а други сане тако великим могућностима, јер је држава биламала и нејака па оно што су имали брзо су по-трошили. Пошто је војска била погођена оскуди-цом у храни, а и због сиромаштва Боја и небриге

165

Хедуанаца, затим и због паљења зграда, дотле седошло да су војници по више дана били безхране, па би, добавивши стоку из удаљених засе-лака, глад ублажавали, а ипак се ниједан гласод њих није чуо који би био недостојан величинеримскога народа и пређашњих побједа. Штавише,када би Цезар при занимању поједине легије пози-вао и говорио да ће, ако би оскудицу дуже подно-сили, напустити опсаду, сви су од њега захтије-вали да то не чини: они су тако кроз више годинапод његовом командом успјели да не доживеникакву срамоту и да никад не поклекну не свр-шивши посла: они ће држати за срамоту ако бизапочету опсаду напустили. Боље је да сви искусегорчину, него да не освете римске грађане који суу Ценабу због невјере Гала настрадали. Ово суисто поручивали центурионима и војним трибу-нима да се преко њих достави Цезару.

18. Када су већ куле били бедему примакли,Цезар дозна од заробљеника да је Верцингеториг,пошто је потрошио сточну храну, помакнуо логорближе Аварику и да је сам, ради засједе са коњи-цом и лако наоружаним јединицама кренуо онамогдје је сматрао да ће наши идућег дана доћи посточну храну. Сазнавши за то кренуо је у тишиниоко пола ноћи према непријатељском логору истигао изјутра. Они брзо преко ухода сазнадошеза Цезарев долазак, па кола и своју комору скло-не у густе шуме, а све чете построје на истакнутуи отворену мјесту. Када се то дознало, Цезарнареди да се свежњеви сакупе, а оружје при-преми.

19. Брежуљак је био с доње стране благонагнут. Њега је скоро са свих страна окружи-вала неприступачна и непроходна бара, широканајвише педесет стопа. На том су се брежуљкуГали, пошто су порушили мостове, а поуздавшисе у природан положај, задржавали, па су, по-дијељени на племена, све плићаке оне баре узпомоћ сигурних стража држали. Били су тако

166

спремни да, ако би Римљани покушали да ту барусилом пређу, они би их, пошто се у воду заглаве,са вишег мјеста потискивали па би онај ко јеизблиза видио мјесто мислио да су готово равно-правни за борбу, а онај ко би опазио неједнакеуслове, знао да се истичу уз пусто симулирање.Цезар је озлијеђене војнике, због тога што сунепријатељи на тако малом размаку његово при-суство могли да поднесу, и очекивали знак за бор-бу, упозорио уз какав би се губитак и уз смртколико храбрих људи морала платити побједа,па када је видио да их је тако охрабрио, да радисвоје славе не презају ни од какве опасности,морао би себе оптужити ако не сматра да је њиховживот скупоцјенији од његове славе. Пошто јевојнике тако утјешио, истога дана их повратиу логор, а остало што је било потребно, за опсадуграда одлучи да изврши.

20. Када се Верцингеториг до својих вратио,оптужен је за издају јер је логор покренуо ближеРимљанима, јер је с цијелом коњицом био одсту-пио, јер је без наређења толике чете напустио,јер су због његова одласка Римљани тако лакои брзо дошли, а све се то није могло догодитислучајно или без договора и он жели да има овокраљевство Галије вмше по Цезареву пристаику,него по њиховој наклоности — па на такав начиноптужен, одговори на то: то што је логор покренуо,учинио је због оскудице у сточној храни и нањихов наговор, а што је пришао ближе Римља-нима, примамљен је био положајем мјеста којесе само без утврђења брани, а на мочварном мје-сту нису се могли надати помоћи коњаника, аи онамо куда су кренули били су од користи.Врховну власт никоме није хотимично предао, дане би према жељи већине био натјеран на борбу,а видио је да због мека срца сви томе нагињу,јер не могу да напор дуже поднесу. Ако су Рим-љаии случајио дошли, ако су на миг некаквесудбине позвани, треба захвалити томе што су

167

могли да са вишег мјеста примиЈете и њиховмали број и да презру храброст, а они што се нисуусудили борити, срамно су се повукли у логор.Он од Цезара не жели путем издаје никакве вла-сти, пошто се то може кроз побједу задобити иона је њему и свима Галима осигурана. Штавише,он им је враћа ако мисле да му тиме већу частуказују, него што изгледа да од њега помоћ при-мају. „А да би схватили", рече „да ја то искреноговорим, чујте римске војнике." Тада на срединуизведе робове које је код прикупљања хране пријенеколико дана био похватао, па их глађу и око-вима био измучио. Ови, већ раније поучени штаће изјавити ако их буду питали, рекоше да сувојници легионари који су натјерани глађу инемаштином из логора изашли, ако би могли даштогод жита или стоке на њивама нађу. Сличнуоскудицу трпи сва војска, па нити је пак ичијаснага довољна, нити може подносити војничкинапор. Стога је војсковођа одлучио да ће, ако кодопсаде града не буде имао кикаква успјеха, затри дана војску повратити. „Ове повластице, вој-ници", рече Верцингеториг „имаћете од мене, когапотварате за издају, а видите да је мојим настоја-њима, а без ваше крви, побједничка војска глађуготово уништена и ја сам се побринуо да је нијед-на држава, када се из срамног бијега буде вра-ћала, не прими у своју земљу."

21. Цјелокупна маса ускликну и по обичајуоружјем зазвекета, а таквог се поступка држепрема оним чији говор одобравају. Верцингеторигје веома велики вођа и у његову поштену намјеруне треба сумњати, нити се с више мудрости ратможе водити. Одлуче да се десет хиљада ода-браних момака из свих чета пошаље граду у по-моћ и сматрају да заједнички спас не треба повје-рити само Битуригима, пошто су држали да сеготово сав спас састоји у томе што би тај градзадржали.

168

22. Јединственом јунаштву наших војникасупротстављале су се свакојаке смицалице Гала,јер је то племе врло вјешто да све опонаша и радионо што од других прими. Они су наиме конопимаи српове одбијали, а кад би их захватили, спра-вама су их унутра увлачили. Насип су рушилиподземним прокопима, и то тим вјештије што кодњих постоје многи жељезни рудници па је свакаврста ровова позната и њоме се користе. Савпак бедем са сваке стране кулама прекрију, а овекожама превуку. Тада би уз честе дневне и ноћнејурише или на насип ватру бацали, или војнике,послом заузете, нападали, или би висину нашихкула, колико би их насип. изграђен преко данаиздигао, на тај начин изјеначавали што би узсвоје куле стубове доградили па када би рововеотворили, бранили би се зашиљеном гредом иужареном смолом као и камењем веома великетежине, те су тако спрјечавали приближавањебедему.

23. Сви су дакле галски зидови отприликеоваквог облика. Греде усправне без прекида, којесу по дужини на једнаким размацима растављенепо двије стопе, забадају се у земљу. Оне се из-нутра повежу и с много земље испуне, а они раз-маци које смо споменули, великим стијенама сес предње стране подупру. Када се оне поставе иповежу, други ред се преко тога дода да онај истиразмак задржи, а греде се међусобно не додирују,већ једна другу на истим размацима, пошто сеизмеђу њих поставе стијене, чврсто држе. Такосе читав посао непрестано одвија док се одгова-рајућа висина зида не испуни. Овакав објекат нијенеизгледан како по своме облику и разноликоети,пошто се измењују греде и стијене које се у равнојлинији држе свога правца, тако он има и огроманзначај и успјех у одбрани градова, јер каменчува од пожара, а дрвени материјал од овна и онпомоћу повезаних греда од четрдесет стопа не

169

дозвољава да се оно што је унутра спојено можеда пробије или разруши.

24. Уз ове толике невоље и уз онемогућенуопсаду, иако су војници за све вријеме збогблата — студени и непрекидних киша — билизаустављани, ипак су уз непрекидан напор свето савладали и за двадесет и пет дана шанац,три стотине и тридесет стопа широк, а осамдесетстопа висок, изградили. Када је он непријатељ-ски зид скоро дотицао, а Цезар према навици раднадгледао и војнике соколио да се ни часак вре-мена при послу не би пропустио, нешто малоприје треће страже опазили су како се шанац,који су непријатељи из прокопа запалили дими,а у исто се вријеме по цијелом зиду диже галамаи с обје стране кула на двије капије напада. Једнису бакље и сухо дрво са зида издалека на шанацбацали, а смолу и остале предмете, којима сешоже ватра изазвати, завитлавали да се тешкомогло разабрати куда би требало најприје трчатиили коме у помоћ прискочити. Ипак, пошто супрема Цезаревој замисли двије легије увијек исподлогора дежурале, а више их се, распоредившивријеме налазило на послу, брзо се догоди да суједни одустали од провале, а други повукли кулеи разорили шанац па тако сва сила појури излогора да гаси ватру.

25. Када се на свим мјестима водила борба, аостали дио ноћи већ био прошао и непријатељимасе нада на побједу стално повраћала, тим вишешто су видјели спаљене кровове кула и сматралида наши на отвореном простору не могу лако при-тицати у помоћ, а уз то су сами освјежени замје-њивали уморне и сматрали да сав спас Галијетреба да се уложи у тај временски простор, догодисе пред нашим очима нешто што изгледа дазаслужује помен и што смо сматрали да сене смије мимоићи. Некакав Гал испред капи-је града бацао је у ватру из правца кулес руке на руку додате куглице од лоја и

170

смоле. Погођен стријелом са десне стране изди-шући паде. Док је лежао, један од најближихприђе и настави исти посао. А када је и други наисти начин погођен стријелом издисао, приђе мутрећи, а трећем четврти. То мјесто браниоци нисуоставили празно прије него је насип угашен и докније, пошто су се непријатељи са сваке странеповукли, дочекан крај борбе.

26. Гали су све покушали, али им ништа нијеполазило за руком па сутрадан донесу одлуку дапо наговору и наређењу Верцингеторигову побјег-ну из града. Покушавши да то учине у глухо добаноћи, надали су се да ће у томе успјети без вели-ког губитка својих, зато што Верцингеторивог ло-гор није био далеко од града, а непрегледнамочвара, која се била испријечила, успоравалаје Римљане у прогањању. И већ су се припремалида то ноћу учине, кад оно домаћице на срединуистрче па кукајући и бацајући се на кољенаиспред својих свакојаким молбама затраже да њихи дјецу, која су им заједничка, а природна немоћи слабашне снаге их онемогућују да бјеже, непри-јатељима не предају да их муче. Када су видјеледа они при својој одлуци остају, а како при вели-кој опасности страх већином не признаје мило-срђа, почеше викати и Римљанима указивати набијег. Тим страхом обузети Гали, одустану однамјере, да им римска војска и путеве не би за-крчила.

27. Идућег дана, пошто Цезар помакну кулуи уради послове које је имао у плану, удари ве-лика киша. Он је сматрао да је таво невријемекорисно за остварење намјере, пошто је видио дасу и страже по бедему мало неопрезно распоре-ђене, па стога нареди да се његови при послумало спорије крећу и показа им шта жели. Наго-вори легије, које су спремне између заштитнихкровова биле постојано сакривене, да једанпут затолике своје напоре искористе плод побједе, аоним што се први буду попели на бедем обећа

171

награде па војницима даде знак за напад. Овиизненада са свих страна долетјеше па бедем брзоиспунише.

28. Непријатељи, запрепаштени новом ситуа-цијом, са бедема и кула одбачени, по тргу се ипо отворенијим мјестима попут клина распоре-дише с тим циљем да се, ако иџ се с које странебуде у сусрет дошло построје у бојни ред иодупру. Када су видјели да нико на равно мјестоне силази, него да су са свих страна на цијеломбедему опкољени, а бојећи се да им се нада убијег потпуно не изјалови, одбаце оружје па пери-ферне дијелове града у паничном јуришу потраже.Ту један дио због тијесног излаза на капијамапригњече војници, а други, који је већ изашаоиз капије, побију коњаници. Ту није било никогакоме је плијен на ум падао. Тако озлојеђени избог покоља у Ценабу и напорне борбе, не поште-дише ни старце, ни жене, ни дјецу. Најпослије,од читава оног броја који је износио око четрдесетхиљада, једва их је осам стотина, чувши првипоклич, из града истрчало па здраво и живо доВерцингеторига стигло. Он их касно, већ у дубо-кој ноћи и тишини из бијега прихвати. Бојао седа се у логору због њихове трке и сажаљењапрема њима не појави међу свијетом каква буна,па је далеко по путу распоредио своје рођакеи прваке државе и побринуо се да буду размје-штени и до својих доведени, према томе који једио логора од почетка припадао којој скупини.

29. Слиједећег дана сазове збор па их утјешии охрабри да превише не клону духом и да се непреплаше због несреће. Римљани нису побиједилихраброшћу нити у борби, већ некаквом вјештиноми знањем при опсади, а у томе су они сами билиневјешти. Варају се они који у рату очекују самоповољан исход. Њему се никада није свиђало дасе Аварик брани, а у томе су му они сами свје-доци, али то се догодило због неразбористостиБитурига, а и због превелике понизности осталих,

172

па су ту несрећу претрпјели. Он ће ипак то већимуспјесима брзо надокнадити. Јер оне државе којесе са осталим Галима разилазе, он ће својим за-узимањем повезати и један ће поредак у цијелојГалији завести, а таквом се савезу чак ни цијелисвијет не може одупријети. Он сматра да је тоготово изведено. Међутим, право. је од њих захти-јевати да ради заједничког спаса одлуче да логорутврде да би тако изненадне нападе непријатељалакше могли подносити.

30. Ова је бесједа Галима била драга, а нај-више стога што није био клонуо духом, пошто јепретрпио толики пораз и није се потајно скриваои поглед масе избјегавао. Сматрало се да он умислима више предвиђа и предосјећа, јер је, докје још ситуација била повољна, помишљао даАварик треба прво спалити, а затим напустити.Дакле, иако у осталих војсковођа несреће угледумањују, код овога се напротив, послије претрпље-ног пораза, достојанство из дана у дан повећавало.У исти час, према његовом увјеравању, надали сусе и у припајање осталих држава, а у то су врије-ме Гали прво одлучили да утврде логор, па суљуди, ненавикли на посао, тако били у души збу-њени, али су све што им се наређивало сматралида треба да трпе и подносе.

31. Исто онако како је обећао, Верцингеторигје у глави и премишљао да њихове државе при-поји, па им је прваке поклонима и обећањимапримамљивао. За овај посао изабрао је одговарају-ће људе, од којих би се сваки могао врло лакопридобити, или варљивим ријечима или прија-тељством. За оне што су, када је Аварик биозаузет били побјегли, побрину се да их наоружаи опреми, а у исти час да се смањене јединиценадопуне. Од државе затражи извјестан број вој-ника да их толико и тога дана буде доведено улогор, и нареди да се сви стријелци, којих је уГалији био превелик број, сакупе и њему доведу.Таквим се поступцима брзо надокнадило оно што

173

је у Аварику било изгубљено. У међувремену,краљ Нитиоброга Теутомат, Оловиконов син, чи-јег је оца наш сенат назвао пријатељем, са вели-ким бројем својих коњаника и с оним које је изАквитаније био довео дође к њему.

32. Цезар је у Аварику провео више дана паје ту, пошто се дочепао веома велике количинежита и осталих потреба, опоравио војску од на-пора и оскудице. Већ се зима била скоро заврши-ла, када је и само годишње доба позивало на во-ђење рата, па је одлучио да крене на непријатеља,било да га могне из мочвара и шума примамити,било опсадом притиснути. Легати хедуанских пр-вака дођоше код њега да моле да у часу највећенужде држави притекне у помоћ, јер је стваркрајње критична. Они су навикли да се од давнихвремена бира по један старјешина и да кроз го-дину дана ужива краљевску власт, а сада властдрже двојица, и сваки каже да је изабран по њи-ховим законима. Од њих је један Конвиктолитав,напредан и сјајан момак, а други Кот, од веомастаре куће, а иначе човјек јако силан и моћан ис великим родбинским везама, чији је брат Ва-летијак прошле године исту управу држао. Сваје држава под оружјем, одвојен сенат, одвојеннарод, и сваки има своје клијенте. Ако се неслогабуде и даље задржала, догодиће се па ће се једнастранка с другом сукобити. А да се то не догоди,стоји до његове предузимљивости и угледа.

33. Иако је Цезар сматрао да је одустајање одрата и непријатеља опасно, ипак је знајући доброкакве се несреће из неслоге могу изродити, а да неби таква, и римском народу тако привржена др-жава, коју је и сам цијенио и свим могућим одли-ковао, убрусила у насиље и оружје, и да не биона странка која се у се мање узда од Верциге-торига помоћ затражила, држао је да такву мо-гућност треба предусрести. Како према хедуан-ским законима, оним који врше врховну власт,није допуштено из земље отићи, да не би изгле-

174

дало да је штогод од њихова права и закона окр-њио, одлучи да сам крене међу Хедуанце па савсенат, и оне међу којима је било несугласица, по-зва себи у Децетију. Када се тамо скоро цјело-купно грађанство сакупило, добили су обавјеште-ње како је потајно и уз мало позваних, на другоммјесту и у друго вријеме него што је требало дабуде, брат брата за владара прогласио, иако зако-ни забрањују да се двојица из исте породице, доксу обојица у животу, не само на врховно мјестобирају, него им се чак не допушта да буду у се-нату. Натјерао је Кота да напусти власт, а наре-дио да власт преузме Конвиктолитав, кога су све-штеници према државном обичају, док није биока власти, изабрали.

34. Пошто је донио оваку одлуку, опоменуоје Хедуанце да забораве на несугласице и разми-моилажења и пошто се свега окану, у томе ратуучествују па да, када Галија буде савладана, одњега очекују оне награде које су заслужили. Не-ка му сву коњицу и десет хиљада пјешака брзопошаљу, а он ће их ради осигурања хране рас-поредити по посадама. Војску раздијели на двијестране: четири легије даде Лабијену да их у Се-ноне и Парисије одведе, а шест лично поведе дужријеке Елавера у Арверне до града Герговије. Диокоњице њему додијели, а дио себи остави. Дознав-ши за то, Верцингеториг разори све мостове теријеке, па с друге стране ријеке крену на пут.

35. Када су обје војске једна другој биле навидику и готово једна према другој подигле ло-гор, размјесте уходе, како Римљани не би гдјегод,пошто саграде мост, чете превели. Цезар је биоу великој неприлици и стога што би га ријекавеликим дијелом љета ометала, и што се пријејесени Елавер готово не може плићаком прећи.Стога, да се то не би догодило, постави логор ушумовиту крају, у правцу једнога од оних мосто-ва за које се Верцингеториг побринуо да се по-руше, па се сутрадан заустави са двије легије на

175

скровиту мјесту, а остале са читавом комором,као што је био уобичајио посла, и тако размаченеке кохорте да је изгледало како је број легијапотпун. Пошто им је наредио да што је вишемогуће крену напријед, јер је већ према добудана нагађао да су стигли у логор, на истим сту-бовима, чији је доњи дио био здрав, поче да по-правља мост. Када је то сасвим брзо завршио илегије превео, а за логор згодно мјесто изабрао,остале чете повуче. Верцингеториг, сазнавши зато, да не би био присиљен да се бори против својевоље, брзим маршем крену напријед.

36. Цезар је са тога мјеста пети дан хода сти-гао у Герговију, па водећи истога дана лаку коњич-ку битку и посматрајући положај града, који јесаграђен на веома високом брду и који је имаотешке прилазе, изгуби наду у његово освајање теодлучи да не треба мислити на опсаду прије негосе побрине за храну. А Верцингеториг поставилогор на брду близу града па размјести око себечете појединих држава на осредњим размацима,посебно одвојене, а затим заузе све брежуљке наоној коси, куда се могло сагледати, а то је пред-стављало страшну слику. Нареди да му првационих држава, које је себи за савјет био изабрао,свакога дана раном зором наврате било да имштогод саопшти или да какав спис ријеши. Онготово ниједан дан није пропустио, а да у коњич-ку битку не убаци стријелце па тако искушавакакве и у кога од његових има одважности ихрабрости. Управо према граду био је брежуљак,под самим подножјем, особито утврђен и са свакестране одсјечен, па ако би га наши држали, чи-нило се да би већим дијелом спријечили непри-јатеље и од воде и од слободне паше. Али, онису то мјесто држали уз јаку опсаду. Ипак, у глуходоба ноћи, Цезар изађе из логора и прије него сеиз града могло притећи у помоћ, растјера посаду,дочепа се мјеста и ту смјести двије легије. За-тим изведе јарак од дванаест стопа, и то од гор-

176

њег логора према доњем, како би појединци моглида се безбједно крећу од изненадна непријатељ-ског напада.

37. Док се то око Герговије догађало, Хеду-анац Конвиктолитав, за кога смо споменули какому је Цезар повјерио управу, примамљен новцемкоји су Арверни нудили, дође на разговор са не-ким омладинцима чији је првак био Литавик, адођоше и његова браћа, младићи из веома углед-не фамилије. С њима подијели награду и упозориих да имају на уму да су рођени у слободи и навласти. Једино је хедуанска држава та која веомасигурну галску побједу омета и због чијег се угле-да остале држе, па ако се она придобије, Римља-нима у Галији неће бити мјеста за опстанак. Цезарму је учинио извјесну услугу, али ипак тако даје од њега добио оно на што има највеће право, алион полаже више на заједничку слободу. Заштодакле Хедуанци Цезару као судији за своја пра-ва и законе радије долазе него Римљани Хедуан-цима. Младићи су брзо и наговором власти и на-градом заведени. А када су обећали да ће битипрви у том подвигу, истраживали су начин какода то остваре, пошто се нису уздали да се државаможе навести да неопрезно предузме рат. Одлу-чено је да Литавик буде на челу оних десет хи-љада које су Цезару послате у сврху рата, а дасе исти побрине да се оне доведу и да његовабраћа Цезару пожуре. Одлуче и на који начинтреба да се остало уради.

38. Када је Литавик, примивши војску, одГерговије био далеко око тридесет хиљада кора-ка, сазва изненада војнике па ће у сузама: „Вој-ници". рече, „куда идемо? Сва је наша коњица,све је племство изгинуло, а прваци државе Епо-редориг и Виридомар су од стране Римљана заиздају набијеђени и без саслушања суда убијени.Ово упитајте оне који су истом покољу измакли,јер мене, пошто су ми браћа и сви рођаци побије-ни, бол спречава да искажем шта се то догађало."

177

Изведени су они које је био поучио да кажу штоје желио, а исто тако да изложе пред масом и оношто је Литавик изјавио: да су сви хедуански ко-њаници поубијани, јер се причало да су се с Ар-вернима договарали, а они су се сами крили из-међу масе војника и побјегли испред покоља. Хе-дуанци повичу и Литавика преклињу да им дасавјет. „Као да је баш сада", рече, „вријеме засавјетовање, и као да не треба да кренемо премаГерговији и да се баш ми с Арвернима удружимо,или да оклијевамо па да Римљани дојуре и данас послије припремљеног злочина побију. А за-тим, ако у нама има каква јунаштва, осветимосмрт оних који су потпуно невино погинули ипобијмо ове разбојнике." Показа им и на рикскеграђане, који су, уздајући се у његову заштиту,заједно ишли. Он је непрестано отимао великуколичину жита и хране, а њих је окрутно мучиои убијао. По читавој хедуанској држави разаслагласнике па оста при истој лажи о убиству вите-зова и првака. Наговори их да на исти начин,као што је и сам учинио, своје неправде освете.

39 Хедуанац Епоредориг, младић из врло ви-сока рода, а по фамилији јако моћан и с њим за-једно Виридомар, исте доби и угледа, али неравану соју, кога је Цезар од Дивицијака добио па га саниска положаја до највећег достојанства уздигао,поименично позвани дођоше код њега с извјеснимбројем коњаника. Између њих је постојала борбаоко превласти па се у том супарништву једанборио за Конвиктолитава, а други свим силамаза Кота. Сазнавши од њих за Литавикову одлуку,Епоредориг, некако око пола ноћи достави стварЦезару. Моли га да не допусти да држава збогрђава става младића изгуби приј атељство рим-ског народа. Он предвиђа да ће се то догодитиако се толико хиљада људи са непријатељима по-веже, а њихову судбину нити могу рођаци зане-марити, нити држава олако схватити.

178

40. На ову вијест Цезар обузет силном бри-гом, јер је увијек држави Хедуанаца особито на-клоњен био, без икаква оклијевања изведе излогора четири лако наоружане легије и цијелукоњицу, а у том раздобљу не остаде му временада сједини логор, јер је изгледало да све стојидо брзине. Легата Гаја Фабија остави у логору садвије легије као заштиту. Када је наредио да сеЛитавикова браћа ухвате, дознаде да су мало ра-није одбјегли непријатељима. Војнике охрабри даим у тешкој временској ситуацији не додије на-порно путовање, а како су сви пламтјели од жељеза борбом, крену напријед двадесет и пет хиљадакорака и опази хедуанску војску па јој убацившикоњицу успори и спријечи кретање, а свима при-пријети да не би кога убили. Тада заповиједи дасе Епоредориг и Виридиомар, за које се држалода су убијени, прошетају између коњаника и сво-је позову. Дознавши за то, а откривши и Литави-кову превару, Хедуанци почну руке дизати и пре-дају истицати па одбацивши оружје почну по-низно молити да им поклони живот. Литавик сасвојим клијентима, којима према обичају Галаније допуштено да чак ни у крајњој нужди гос-подаре напусте, побјеже у Герговију.

41. Пошто је Цезар у хедуанску државу по-слао гласнике да саопште како су његовом доб-ротом остали живи, а могао их је према ратномправу да убије, даде војсци три ноћна часа за по-чинак па покрену логор према Герговији. Некакона половини пута коњаници, које је Фабије по-слао, изложе у којој је мјери ситуација опасна.Они истакну како је логор опсједнут силном вој-ском, и како су здрави често изморене смјењива-ли, а наше непрекидним дејством у напетости др-жали, и како им је често због пространства лого-ра требало непрестано остати на насипу. Збогмногих стријела и свих врста копаља многи сурањени. Да би се томе одољело, од велике су ко-ристи били бацачи. Послије њихова одласка Фа-

179

бије је оставио само двије капије, а остале је за-зидао, заклоне је на насипу додавао па се тако заидући дан за сличан случај припремао. Сазнавшиза то, Цезар, уз особити напор војника, стиже улогор прије сунчева изласка.

42. Док се ситуација око Герговије тако раз-вијала, Хедуанци, примивши од Литавика првевијести, не оставе себи ни часа за размишљање.Једне тјера лакомост, друге гњев и непромишље-ност — а она је највише урођена код оне врстељуди — који и безначајну вијест сматрају за го-тову ствар. Они имовину римских грађана опљач-кају, покоље изврше и људе у ропство одведу.Конвикталитав потакну народ на обијест да би се,када дође до себе, стидио послије извршеног зло-чина. Марка Аристија, војног трибуна, који је пу-товао до легије, давши часну ријеч, одведу изграда Кавилона. И оне који су се ту задесилиради трговине натјерају да то исто учине. Њих суодмах на путу нападали па су им сву робу оду-зимали, а оне који су се противили, и дању иноћу су гњавили. Како су многи с обје странебили поубијани, велико мноштво људи потакнуна оружје.

43. Када се међутим пронијела вијест да свењихове војнике Цезар има у рукама, они пожуреАристију и истакну како то није учињено премајавном мнијењу, па отворе истрагу о опљачканимимањима. Имање Литавиково и његове браће кон-фискују, а затим пошаљу Цезару легате да сеоправдају. То учине зато да би своје опет натрагповратили, али окаљани злочином и заслијепљенидобитком од иметка који су опљачкали, а та сествар тицала многих, затим забринути и страхомод казне, почну потајно доносити одлуке о уласкуу рат, а осталим државама досађивати са делега-цијама. Иако је то Цезар дознао, ипак ослови ле-гате што је могао пријазније. Ништа он због не-укости и простодушности државу теже не осуђу-је, нити је његова добра воља према Хедуанцима

180

мања. Очекујући и сам већу побуну у Галији, ада га све државе не би притијесниле, донесе од-луку на који ће начин из Герговије одступити ипоново цијелу војску сакупити да се не би чини-ло да одлазак, изазван страхом од расула, изгледапопут бијега.

44. Док је о овоме размишљао, указала се из-гледа прилика да се ситуација добро одвије. Кадаје наиме био дошао у мањи логор да разгледапосао, опази бријег који су непријатељи држали,али без људи, а он се ранијих дана због масеједва могао назирати. Зачудивши се упита избјег-лице за разлог, а они су њему свакога дана у ве-ликом броју придолазили. Сви су се слагали, а тоје већ и сам Цезар преко ухода био дознао, даје сљеме онога брда готово равно, али шумовитои уско, и да је туда пролаз на другу страну гра-да. Они се за ово мјесто жестоко боје, и већ друк-чије и не мисле него када би Римљани заузелиједан брежуљак, да би изгубили и други, па јеизгледало да би били скоро опкољени и од свакогаизлаза и набавке хране одсјечени. Верцингеторигје све позвао да то мјесто осигурају.

45. Када је то дознао, Цезар посла онамо окопола ноћи многе ескадроне коњице и заповиједида се нешто бучније по свим мјестима крећу. На-реди да се велика количина пртљаге и мазги излогора изведе, да се са њих скину самари, а дагоничи са шљемовима, тобоже као у коњаника,јашу око брегова. Додаде им и мањи број коња-ника да се истицања ради на ширем простору по-казују. Нареди да се сви на дугачком опсегу држеистих праваца. Ово је из града, какав је био видикиз Герговије на логор, изгледало далеко, па сена тако великом простору није ни могло раза-брати шта је у ствари. Једну легију посла премаистој коси, па пошто је мало кренула, зауставије на нижем мјесту и сакри у шумама. Гали оз-биљно посумњају и све чете пребаце онамо прематврђави. Цезар је опазио да је непријатељски ло-

181

гор празан, па пошто је уклонио обиљежја сво-јих војника, и сакрио бојне знакове, преведе не-што војске из великог логора у мали, како не бибили из града опажени, па легатима, које је биоставио на чело појединих легија, откри шта жели.Нарочито их упозори да војнике држе на окупу,да се не би у жељи за борбом и у нади за пли-јеном повише удаљавали, а изложи им и каквунезгоду представља неповољан положај мјеста.Све се то може једино брзином избјећи, и све за-виси од околности, а не од борбе. Пошто је то из-ложио, даде знак па са десне стране у исто ври-јеме другим правцем посла Хедуанце.

46. Градски је бедем од равнице и почеткауспона у равном правцу, а без икаква завоја, биоудаљен хиљаду и двије стотине корака, и што годсе овдје обилажењем постигло да би се избјегластрмина, за толико би се повећала дужина пута.Гали су, да би успорили наш напад, од великихстијена подигли зид од шест стопа, а с доње сустране, напустивши сав празан простор, горњидио брда све до градског бедема испунили веомачестим утврдама. На дати знак војници брзо сти-гоше до тврђаве, па прешавши је загосподаре сатри утврде. А код освајања логора таква је билабрзина да је краљ Нитиоброга Теутомат, изне-нада затечен у шатору како се преко подне од-мара, са откривеним доњим дијелом тијела, нарањеном коњу једва измакао из руку војникакоји су пљачкали.

47. Проводећи оно што је у глави замислио,Цезар нареди да се засвира одступање и зауставеодреди десете легије са којом се налазио. Аливојници осталих легија не чуше гласа трубе, по-што се доста велика долина била испријечила,но ипак их војни трибуни и легати, како је Цезарбио наредио, зауставише. Међутим, понесени на-дом у брзу побједу и бијег непријатеља, и срећнимбиткама из ранијих времена, сматрали су да имништа није толико мучно да то не би могли храб-

182

рошћу постићи, па стога и не одустадоше од про-гона непријатеља, прије него се приближише град-ском бедему и капијама. Тада пак, пошто са свихстрана града настаде вика, они што су били вишеудаљени, престрашени изненадном галамом, асматрајући да је непријатељ међу зидовима, из-вукоше се из града. Домаћице су са бедема одјећуи сребро бацале, па разголићених прса и са испру-женим рукама, истурајући се напријед, Римљанепреклињале да их поштеде, а не као што су учи-нили у Аварику, да се чак ни од жена и дјеценису уздржали. Неке опет, са зида спуштене заруке, предаваху се војницима. Луције Фабије,центурион осме легије, за кога је познато да јетога дана међу својим говорио како је примам-љен авариценским наградама па да неће допусти-ти да се ико прије њега попне на зид, наиђе натројицу својих манипулара па подигнут од њихпопе се на бедем, а сам опет прихватајући њих,једног по једног извуче на зид.

48. Међутим, они који су се на другој страниграда, као што смо раније истакли, ради обезбјеђе-ња били сакупили, чувши прво вику, а затим јоши честим гласинама узнемирени како град држеРимљани, послаше напријед коњанике па брзимтрком онамо појуре. Како је који од њих првидолазио, под бедемом би се заустављао па је такоброј својих бораца повећавао. А када их је вели-ка маса стигла, домаћице, које су мало прије пре-ма Римљанима са бедема руке пружале, почешеда своје преклињу и да према галском обичајурасплетену косу показују и дјецу преда се изно-се. Римљани нису имали равноправну борбу, нис обзиром на положај, ни број војника, па у истичас, изморени и трчањем и ширином бојног поља,не могоше да свјежим и здравим одоле.

49. Када Цезар видје да се чете на незгоднумјесту боре, а непријатељске јединице повећава-ју, бојећи се за своје, поручи легату Титу Сек-стију, којега је као старјешину био оставио у ма-

183

њем логору, да кохорте из логора брзо изведе пада их испод најнижег брежуљка с десне странеод непријатеља построји. Ако буде видио да сунаши потиснути са положаја, нека престраши не-пријатеље, како се не би могли слободно кретати.И он лично, са онога мјеста гдје се био зауставио,крену напријед са легијом па очекиваше исходбитке.

50. Када се борба веома жестоко прса о прсараспламсала, и када су се непријатељи у положаји бројно стање, а наши у храброст поуздали, нашису изненада угледали Хедуанце с отворене стра-не, а њих је Цезар био послао другим путом сдесне стране, да раздвоје јединицу. Ови, збогсличности у оружју, наше жестоко преплаше паиако су их опазили са десним откривеним раме-нима, а то је био знак мирољубивости, ипак сувојници сматрали да су то непријатељи намјерноучинили да их преваре. У исто вријеме центурион 'Луције Фабије, и они који су се заједно попелина бедем, опкољени и побијени бацани су са зи-да. Када је Марко Петроније, центурион исте ле-гије, покушао да развали капију, маса га је при-тијеснила па, изгубивши вјеру у се, пошто је до-пао многих рана, својим манипуларима који суга пратили рече: „Зашто ја себе заједно с вамане могу спасити, ја ћу се уистину за ваш животпобринути, јер сам вас у жељи за славом повукаоу опасност. Ви искористите прилику и водите ра-чуна о себи." У исти час јурну посред непријате-ља па двојицу уби, а остале мало одгурну од ка-гшје. Док су његови покушавали да му притекнуу помоћ, рече: „Узалуд се трудите да ми животспасите, јер мени недостаје и крв и снага. Стогаодступите док је још прилике и повуците се улегију." И тако борећи се, послије краћег временападе и постаде спасилац својих.

51. Како су наши са свих страна били при-тијешњени и изгубили четрдесет и шест центури-она, одбачени су с положаја. Али је десета лешја

184

Гале, који су одвећ смјело ишли напријед, успо-рила па се као заштитница на нешто равнијеммјесту зауставила. Њу затим измијене кохортетринаесте легије, које изведене из малог логораса легатом Титом Секстијем заузму виши поло-жај. Чим се легије дограбише равнице, окренушебојни ред против непријатеља.. Верцингеториг сподножја брда врати своје у тврђаву. Тога данаје изгубљено нешто мање од седам стотина вој-ника.

52. Идућег дана Цезар сазове скупштину панепромишљеност и лакомост војника покуди, јерсу сами по себи доносили одлуке да крену кудаим се свиђало или да раде шта хоће, а на датизнак за одступање нису стали, нити су их војнитрибуни и легати могли зауставити. Он изложи:шта значи неповољан положај мјеста и шта јелично код Аварика осјећао када је, затекавшинепријатеље без вође и без коњице, сигурну по-бједу испустио, да не би чак ни мали пораз уборби због неравноправна положаја доживио. Ко-лико се њиховој великој одважности дивио, којуни логорска утврђења, ни висина брда, нити град-ски бедеми нису могли зауставити, толико је ку-дио слободно понашање и тврдоглавост, будући.да су сматрали да се боље разумију у побједу иисход рата него војсковођа. Он исто толико одвојника очекује скромности и уздржљивости ко-лико храбрости и смјелости.

53. Пошто је одржан овај састанак и пошто јена крају говора охрабрио војнике да не би збогтога клонули духом и да не би то, што је нерав-ноправан положај проузроковао, приписали храб-рости непријатеља, а затим, судећи о истом по-ходу оно што је и раније мислио, изведе легијеиз логора па на згодну мјесту построји бојниред. Пошто Верцингеториг исто тако оста у твр-ђави и не спусти се на равно мјесто, овај, послијелагане коњичке борбе и то успјешне, врати војскуу логор. Када је то исто и слиједећег дана ура-

185

дио, сматрао је да је довољно учинио да ослабигалско хвалисање и да охрабри срца војника. Та-да покрену логор према Хедуанцима. Пошто чакни тада непријатељи нису пошли за њим, он тре-ћега дана поправи мостове на ријеци Елаверу патим путем преведе војску.

54. Ту, поздрављен од стране Хедуанаца Ви-ридомара и Епоредорига, дознаде да је Литавиккренуо са цјелокупном коњицом да буни Хедуан-це па их је требало претећи да се обезбиједи др-жава. Иако је већ у много чему Цезар прозреохедуанску невјеру и сматрао да се њиховим од-ласком расуло државе убрзава, ипак је мислио даих не треба задржавати, да не би изгледало илида им неправду наноси, или да пружа некаквусумњу у страх. Када су ови полазили, изложиукратко своје заслуге према Хедуанцима, каквеих је и како понизне примио, сатјеране у градове,кажњене одузимањем земље, отимањем свих са-везника, наметањем данка и давањем талаца, ау какву их је срећу и у какво благостање довео.Он их је на само у пријашње стање повратио, већје изгледало да су премашили достојанство иуглед свих времена. Пошто је дао такве поруке,отпусти их од себе.

55. Новиодун је био хедуански град, изграђенна згодну мјесту уз обале Лигера. Цезар овамосакупи све галске таоце, храну, државни новац ивелику количину своје и војничке пртљаге. Овамоупути и велики број коња, купљен за овај рат уИталији и Шпанији. Када су Епоредориг и Вири-домар тамо стигли и били обавијештени о држав-ним приликама, да су Хедуанци примили Литави-ка у Бибракту — а тај град код свих ужива ве-лики углед — да су се код њега састали поглаварКонвиктолитав и велики дио сената, а Верцинге-торигу су легати јавно послати да закључе мири пријатељство, сматрали су да такву прилику нетреба пропустити. Стога, пошто су у Новиодунупобили чуваре и оне који су овамо дошли ради

186

трговине, а новац и коње између себе подијелили,побринули су се и да се државни таоци доведу уБибракт код поглавара. Град, за који су држалида се сам по себи не може одржати, спале, да неби Римљанима био од какве користи, храну којусу у тај моменат могли однијети лађама одвуку,а остало у води и ватри униште. Сами почеше даод сусједних покрајина траже војску, да на оба-лама Лигера распоређују посаде и да на свиммјестима показују коњицу ради утјеривања стра-ха, а уз то да би Римљане у добављању животнихнамирница онемогућили, или их натјеране глађуиз провинције протјерали. На такву их је надунаводило то што је Лигер због снијега надошаопа је изгледало да се уопште не може плићакомпрећи.

56. Сазнавши за то, Цезар је сматрао да акосе код изградње мостова буде извргао опасности,мора пожурити да заметне борбу прије него сеонамо сакупи више чета. Да не би наиме, промије-нивши одлуку, путовање усмјерио према провин-цији, како су неки из страха сматрали да је тонеопходно учинити, а пошто су га спрјечавалиругло и срамота, затим испријечено брдо Цебена,а онда и непроходни путеви, а највише што сестрашно бојао за одвојеног Лабијена, и за онелегије које је заједно био послао, он одвећ уси-љеним маршем уз дневно и ноћно путовање, амимо сваког очекивања стиже до Лигера па уз по-моћ коњаника нађе плићак, за нужду прихватљив,тако да су само мишице и рамена могла бити сло-бодна од воде да држе оружје. Распоредившикоњицу, која је снагу воде задржавала и на из-ненађење непријатеља, који су на први погледбили збуњени, преведе војску здраву и читавупа дочепавши се на пољима жита и обиља стокеи снабдјевши војску свим потрепштинама, одлучида путује у Сеноне.

57. Док се то код Цезара догађало, Лабијенону допуну која је раније из Италије била дошла

187

остави у Агединку да служи као заштита комори,па са четири легије крену у Лутецију. То је градПаризија, а смјештен је на острву ријеке Сене.Сазнавши од непријатеља за његов долазак, изсусједних се држава сакупише многе чете. Врхов-на власт предата је Камулогену Аулерку, који је,готово клонуо од старости, ипак, због изванредногпознавања војне тактике, мзабран на тај положај.Када је он опазио да се бара, која утиче у Сену,у недоглед стере, па сав онај крај чини јако не-приступачним ту се, заустави па одлучи да нашимомета прелаз.

58. Лабијен је прво покушавао да начини за-штитне кровове, да плетерима и насипом испунибару и да осигура пут. Пошто је схватио да би тотешко ишло, изађе из логора у тишини око трећестраже, па истим путем куда је био дошао стижеу Метлосед. То је град Сенона, смјештен на остр-ву Сене, као што смо мало прије рекли за Лу-тецију. Заплијенивши око педесет лађа, брзо ихповеза па у њих убаци војнике, и док су грађани,од којих је велики број био позван у рат, новомситуацијом били преплашени, он без борбе завла-да градом. Поправивши мост, који су непријатељиранијих дана били разорили, преведе војску паниз ријеку настави пут према Лутецији. Непри-јатељи, сазнавши за то од оних који су из Метло-седа били избјегли, нареде да се Лутеција спалии мостови тога града разоре, а сами крену са барепа се на обали Сене према Лутецији насупротЛабијенову логору зауставе.

59. Већ се чуло да је Цезар из Герговије оти-шао, већ су се проносили гласови о одметништвуХедуанаца и другом устанку у Галији, па су Галиу разговорима тврдили како је Цезару онемогуће-но путовање преко Лигера и како је, погођен оску-дицом у храни, кренуо за провинцију. Беловаци,дознавши дакле за одметништво Хедуанаца, којису већ отприје били непоуздани, почеше четесакупљати и рат јавно припремати. Тада је Ла-

188

бијен, у тако мутној ситуацији закључио да мутреба донијети сасвим друкчију одлуку него јераније мислио и да с циљем да штогод задобијенепријатеља не узнемирује, већ да војску здравуи читаву у Агединк поврати. Наиме, с једне стра-не су пријетили Беловаци, а за ту се државусматра да је у Галији најхрабрија, а другу јеКамулген, пошто је припремио и уредио војску,држао под руком: а затим и што је легије, раз-двојене од посаде и коморе, веома велика ријекарастављала. Када су се изненада толике невољеиспријечиле, увидио је да спас треба тражити уодважности и храбрости.

60. Стога је пред вече сазвао збор и упозориоих да оно што је наредио марљиво и савјесно из-вршавају, а онда је по једну лађу, које је изМетлоседа довезао, дао римским коњаницима пакада се завршила прва стража, нареди да четирихиљаде корака низ ријеку у тишини крену и дага ту очекују. Пет кохората, које је сматрао дасу за борбу најслабије, остави логору као заштиту,а нареди да пет осталих из исте легије пођу упола ноћи уз ријеку са цијелом комором и уззаглушну буку. Наиђе такође и на сплавове паи њих уз велики клепет весала покрену и на истустрану упути. Нешто мало касније и сам са трилегије тихо изађе па крену према оном мјестугдје је наредио да се лађе притјерају.

61. Када су тамо стигли, непријатељске ухо-де, које су биле свуда уз ријеку распоређене, из-ненађене су, јер се наједампут дигло велико не-вријеме а и наши су их напали. Војска и коњицапод командом римских коњаника, којима је тадужност повјерена, брзо буду пребачене. Скороу једно вријеме непријатељима је пред зору јав-љено да је у римском логору мимо обичаја дигну-та галама, да уз ријеку иде велика војска, да сена истој страни чује клепет весала и да се малониже војници бродовима превозе. Чувши таквевијести, а сматрајући да легије на три мјеста

189

ријеку прелазе и да сви, узнемирени због хеду-анског устанка, бијег припремају, они и своје чететакође на три стране расподијеле. Оставивши по-саду насупрот логору и пославши малу чету пре-ма Метлоседу да иде толико напријед колико лађебуду напредовале, остале чете одведу против Ла-бијена.

62. У рану зору су и сви наши били пребаче-ни и непријатељска се војска назирала. Лабијенје подсјетио војнике да задрже у сјећању и нег-дашње јунаштво и веома успјешне борбе и дазамишљају да је ту Цезар лично присутан, подчијом су командом непријатеље често савладавалипа даде знак за бој. При првом налету са десногкрила, гдје се седма легија била зауставила, не-пријатељи буду потиснути и у бијег натјерани.На лијевом опет, а тај положај је држала двана-еста легија, иако су први редови непријатељастријелама погођени попадали, ипак су се осталивеома одлучно одупрли и ниједан није давао сум-ње у бијег. Вођа непријатеља Камулоген личноје прилазио својим и храбрио их. И док је тадаисход побједе био још неизвјестан, кад оно јавишетрибунима седме легије шта се на лијевом крилудогађа те они иза непријатељских леђа легијупоказаше и бојне знакове истурише. Па чак ниу том моменту нико није са положаја устукнуо,него су сви опкољени и поубијани. Та иста суд-бина је задесила и Камулогена. А они који су узаштитници према Лабијенову логору били остав-љени, када су чули да је борба започела, кренусвојим у помоћ и освоје бријег, али не могну из-држати напад наших побједоносних војника. Такоих измијешане са својим бјегунцима, пошто их нишуме ни брда нису сакривала, побије коњица.Када је ова борба завршена, Лабијен се повратиу Агединк, гдје је била остављена пртљага цијелевојске, а одатле са свим јединицама стиже доЦезара.

190

63. Пошто су сазнали за издају Хедуанаца,рат се распламса. Делегације су разаслане на свестране. Оне су се трудиле да, колико год су могле,пријазношћу, угледом и новцем побуне државе, априхвативши таоце, које је Цезар код њих биооставио, смрћу су плашили оне који су оклије-вали. Хедуанци затраже од Верцингеторига дакод њих дође и понесе план о вођењу рата. Кадаим је то пошло за руком, навале да им се предаврховна команда, а када је ствар кренула наопа-ко, закажу скупштину цијеле Галије у Бибракту.Са свих страна се сакупе у великом броју. Стварбуде припуштена гласању већине и сви до једногпризнају Верцингеторига за војсковођу. На овојскупштини су били одсутни Реми, Лингони и Тре-вери, ови што су се држали римског пријатељ-ства, а Тревери, што су били повише удаљени ишто су их Германи прогонили, а и због тога штосу за вријеме цијелога рата били одсутни и штони једним ни другим помоћ нису слали. Хедуан-ци су врло тешко подносили што су лишени стар-јешинства, тужили су се на промјенљиву срећуи прижељкивали Цезареву наклоност, а ипак сенису усуђивали да своју одлуку, пошто је ратпредузет, према другим мијењају. Младићи Епо-редориг и Виридомар покоре се Верцингеторигусасвим преко воље.

64. Он осталим државама наметну таоце тенајпослије одреди и дан за извршење те одлукеи заповиједи да се овамо сви коњаници, њих пет-наест хиљада, сакупе. Тада изјави да ће пјешади-јом коју је раније имао бити задовољан и да нећеокушати срећу или се у борби огледати, него ће,пошто обилује коњицом, а то је веома лако, Рим-љане у добављању хране и паше спрјечавати.Нека они само мирне душе своју храну уништава-ју и зграде пале, и нека гледају да уз такво жрт-вовање иметка вјечну власт и слободу постигну.Пошто је то закључио, затражи од Хедуанаца иСегусиава, а они су сусједи провинције, десет хи-

191

љада пјешака и уз то додаде и осам стотина ко-њаника. За команданта им постави брата Епоре-доригова и нареди да се Алоброгима навијести рат.С друге стране посла Габале и сусједне засеокеАрверна у Хелвије, а исто тако и Рутене и Ка-дурке у земљу Волка и Арекомика да их пљач-кају. На сличан начин је потајним гласинама иделегацијама бунио Алоброге, пошто се надао даим сјећање на прошли рат још није ишчезло. Њи-ховим првацима обећа новац, а држави опет властнад читавом провинцијом.

65. За све ове случајеве била су предвиђенаобезбјеђења од двадесет и двије кохорте, које јеиз саме провинције био сакупио легат ЛуцијеЦезар и на све стране упутио. Хелвији су своје-вољно са сусједима дошли у сукоб па су потисну-ти, а када су Гај Валерије Домнотаур, Кабуровсин, првак државе и многи други изгинули, натје-рани су међу градске зидове. Алоброги су, распо-редивши на Рони густе страже, уз велику бригуи пажњу чували своју земљу. Пошто је Цезардознао да су непријатељи у коњици надмоћнији,и пошто су сви путеви били затворени, па се ни-чим из провинције и Италије није могао користи-ти, посла људе преко Рајне у Германију, у онедржаве које је ранијих година покорио. Од њихзатражи коњанике и лако наоружане пјешакекоји су навикли да међу њима замећу битке. Ка-да су ови дошли, а имали су рђаве коње, онодузе коње од војних трибуна и осталих римскихкоњаника па чак и од добровољаца те их разди-јели Германима.

66. Док се то међутим догађало, непријатељ-ске чете из Арверна и коњаници, који су из чи-таве Германије били затражени, стигоше. Поштоих се сакупила велика маса, а Цезар је путоваоу Секване, преко далеке земље Лингона, да билакше могао провинцији пружити помоћ, Вер-цингеториг се смјести са три логора, удаљен одРимљана на око десет хиљада корака. Позвавши

192

на састанак команданте коњице, истакну како једошло вријеме побједе, како Римљани бјеже изпровинције и одлазе из Галије, а то им је засададовољно за стицање слободе. Од тога за будућимир и спокојство има мало користи, јер када са-купе већи број чета, они ће се повратити и нећебити рату краја. Нека их стога под теретом напуту нападну. Ако пјешаци буду својим приско-чили у помоћ и на томе се задржали, путовањесе неће моћи одвијати, а ако — оно у што се вишеузда да ће се догодити — оставивши пртљагу,поведу бригу о својој глави, биће лишени и до-стојанства и онога што им је најпотребније. Однепријатељских се коњаника нико наиме не усу-ђује да изађе из строја, у што дакле ни сами нетреба да сумњају. А да би то што одважније из-вршили, он ће све чете пред логором држати ито ће непријатељима служити на страх. Коња-'ници повичу да то треба озваничити најсвечани-јом заклетвом, да се онај који не пројаше двапуткроз непријатељску војску не прима под кров ида му се не допушта прилаз дјеци, родитељимаи жени.

67. Пошто је предлог прихваћен и пошто сусви положили заклетву, идућега дана, подијелив-ши коњицу на три дијела, двије се чете са двијестране показаше па једна поче да с предње стра-не ствара сметњу. Када је то јављено, Цезар за-повиједи да исто тако и његова коњица, на тројераздијељена, крене против непријатеља. На свестране је вођена једнака борба. Војска се зауставипа се пртљага између легија прихвати. Ако би сеопазило да је нашим на некој страни тешко, илида су више притијешњени, Цезар би наредио дасе онамо бојни знакови понесу и борба усмјери.Такав поступак је и непријатеље у нападу успо-равао и наше у нади на помоћ храбрио. Германи,дочепавши се напокон са десне стране најви-шег врха, потисну с положаја непријатеље, а онешто су бјежали зајуре све до ријеке, гдје се Вер-

13 Гај Јулије Цезар 193

цингеториг са пјешадијским јединицама био зау-ставио, па многе поубијају. Опазивши то, остали,бојећи се да не буду опкољени, дадоше се у би-јег. На све стране настаде покољ. Три су најод-личнија Хедуанца заробљена и Цезару предведе-на: Кот, заповједник коњице, који је прошлихизбора био у неслози са Конвиктолитавом и Ка-варил, који је послије Литавикова одметања биостарјешина пјешадијских јединица, а затим и Епо-редориг, под чијим су се вођством прије доласкаЦезарева Хедуанци борили са Секванима.

68. Када је сва коњица у бијег натјерана,Верцингеториг је своје чете, онако како их јепред логором био поставио, повукао, па одмахпредузе пут у Алезију, град Мандубија и наредида се пртљага из логора изнесе и да га слиједи.Пошто је Цезар пртљагу на оближње брдо од-везао и двије легије као заштиту осталим оста-вио, наставио је пут, колико је то доба дана до-пуштало, па када је око три хиљаде са зачељапобијено, другога дана подиже логор код Алезије.Размотривши положај града и преплашивши не-пријатеље, пошто им је коњица, у чији су се родвојске највише уздали, била разбијена, охрабривојнике за посао па поче да опседа град.

69. Сам град Алезија био је на врху бре-жуљка, на одвећ истакнуту положају, па је из-гледало да га је могуће само опсадом освојити.Два подножја овога брежуљка запљускивале суријеке са двије стране. Испред града се шириларавница око три хиљаде корака у дужину, а сасвих осталих страна брежуљци једнаких врхова ина истом размаку опкољавали су град. Подбедемом,а та страна брежуљка гледа према истоку, галскесу чете биле испуниле сав тај простор, па извелеод блата јарак и зид од шест стопа у висину.Опсег те тврђаве, коју су Римљани градили, из-носио је десет хиљада корака. Логор је био по-стављен на згодну мјесту, а уз то су изграђене идвадесет и три тврђавице на којима би се преко

194

дана постављале страже, да се какав напад из-ненада не догоди. Њих су ноћу исто тако чувалистражари и јако обезбјеђење.

70. Када је посао био завршен, заметну секоњичка битка на оној равници за коју смо гореспоменули да је смјештена између брежуљакау дужини од три хиљаде корака. Борба је с објестране вођена великом жестином. Цезар је нашимкоји су били у неприлици слао Германе, а легијеје поставио пред логор да не би непријтељскапјешадија изненада напала. Пошто је легијамазаштита осигурана, нашим дух порасте, а непри-јатељи натјерани у бијег сами су себи због масељудства правили сметње, и како су капије осталепотијесне, они су се сабијали. Германи крену не-што одлучније све до утврда. Настаде велико кр-вопролиће. Неки, оставивши коње, покушаше дашанац пређу и зидове од иловаче прескоче. Це-зар нареди да се легије, које је пред шанцем биопостројио, помакну мало напријед. На исти начинсе ускомешају и они што су били у тврђавама.Гали, мислећи да управо крећу на њих, повичу наоружје. Неки преплашени провале у град. Вер-цингеториг нареди да се капије закључају, да ло-гор не остане празан. Пошто су многи побијени, аподоста коња похватано, Германи се повуку.

71. Верцингеториг, прије него су Римљани до-вршили тврђаве, донесе одлуку да сву коњицуноћу отпреми. Онима који су одлазили нареди дасваки иде у своју државу па да све оне који премадобу старости могу понијети оружје, дигну навојску. Он изложи своје заслуге према њима изакле их да воде рачуна о његовој глави, и дањега, који је веома заслужан за заједничку сло-боду, не изруче непријатељима да га муче. Уко-лико не буду довољно опрезни, он изјави да ћеосамдесет хиљада изабраних момака заједно сњим изгинути. Када је прорачунао, изашло једа хране има једва за тридесет дана, али се узштедњу може издржати чак и нешто дуже. По-

195

што је ова наређења издао, око друге страже упу-ти у тишини коњицу онамо гдје је наш посао биопрекинут. Нареди да му се сва храна достави, аодреди и смртну казну за оне који се не будупокоравали. Стоку, која је била сва сила, а којаје била дотјерана од Мандубија, раздијели на сва-кога појединца, а за жито одреди да се штедљи-во и помало дијели. Све чете, које је пред градомбио смјестио, повуче у град. На тај се начин при-премао да дочека галске помоћне чете и да при-преми рат.

72. Сазнавши за то од бјегунаца и заробљени-ка, Цезар одреди овакав начин утврђења. Изведејарак од двадесет стопа са окомитим странама,тако да је тло тога јарка ишло у ширину, коликосу горњи дијелови били размакнути. Сва осталаутврђења подиже на четири стотине стопа изатога јарка. То је учинио с разлога и из нужде паје обухватио велики простор, како војници не бимогли цијелу грађевину лако опколити, или масанепријатеља изненада или ноћу до тврђаве дотр-кивати, или пак на наше, који су преко дана билизаузети послом, стријеле бацати. Оставивши тајпростор, изгради два јарка, петнаест стопа широ-ка а исто толико дубока, чију унутрашњост намјестима равним и ниским испуни вода, доведенаса ријеке. Послије тога изгради шанац и насип оддванаест стопа. Овоме додаде прсобран и крилапопут јеленских рогова да саставе заклоне ибедем и да успоре пењање непријатеља, а окоцијелог простора подиже и куле међу којима јебио размак од осамдесет стопа.

73. Потребно је било у исто вријеме и грађудобављати и по храну ићи и утврђења изграђива-ти, па су се стога наше чете, које су се подаље одлогора кретале, смањивале. Понекада би Гали по-кушали да наше послове ометају па да из градакроз многе капије с највећом силом нападну. За-то је Цезар сматрао да уз ове послове треба јоштога додати, како бл се уз мањи број војника

196

тврђаве могле бранити. Стога су, посјекавши стаб-ла, или сасвим јаке гране, па огуливши их и за-оштривши им врхове, подигли непрекидне јарковепет стопа високе. Ту су они колци укопани и одоз-до повезани, да се не би могли ишчупати, стрши-ли из грања. По пет редова је било међусобноспојено и испреплетено па они који би тамо уни-шли, сами би запињали о веома оштре колце.Њих су звали вучјим јамама. Испред ових, укосим редовима унакрст распоређених јама, иско-пали су рупе три стопе у дубину, које су премадну биле нешто уже. Овамо су округло коље,дебљине стегна, на врху зашиљено и опаљено,забијали тако да се није више од четири прстапомаљало из земље. Истовремено, ради појачањаи учвршћења, по једну су стопу на крајњем днуземљом набијали, а остали се дио јаме покриваошибљем и прућем да се замка сакрије. По осамредова ове врсте било је направљено и међусобнопо три стопе растављено. То су због сличностис цвијећем називали љиљаном. Испред овога кол-чићи, стопу дугачки, са насађеним жељезним ку-кама, читави су се у земљу забадали и свуда суна осредњим размацима били разбацани, а звалису их шиљцима.

74. Завршивши те послове, одабрао је крајевешто је могао равније према природном положајупа, обухвативши четрнаест хиљада корака, изгра-ди са супротне стране утврђења истога облика,против вањског непријатеља, тако да чак ни ве-лика маса, ако се то догоди па коњица одступи,не би могла да опколи посаде у тврђавама. А дане би био присиљен да уз извргавање опасностиизлази из логора, нареди да сви имају прибавље-ну сточну и људску храну за тридесет дана.

75. Док се то код Алезије догађало, Гали, са-звавши збор првака, одлуче да се не позову свикоји могу оружје носити — како је то Верцинге-ториг мислио — него да треба свакој држави од-редити извјестан број како би се могао, када због

197

толике масе настане збрка, и ред очувати и својераспознавати и опскрбу на уму држати. Затра-жили су од Хедуанаца и њихових клијената Сегу-сијава, Амбиварета, Аулерка, Брановика (Блано-вија) тридесет и пет хиљада људи, исто толикиброј од Арверна, придодавши Елеутете, Кадурке,Габале и Велавије, који су навикли да буду подвлашћу Арверна. Од Секвана, Сенона, Битурига,Сантона, Рутена и Карнута дванаест хиљада, одБеловака десет, а исто толико од Лемовика. Поосам од Пиктона и Турона, и Паризија и Хелве-тија, по шест од Свесиона, Амбијана, Медиоматри-ка, Петрокорија, Нервија, Морина и Нитиоброга,по пет од Аулерка и Ценомана, а исто толико одАтребата, по четири од Велиокаса, Лесковија иАулерка. Од Ебуровика по три, од Раурака и Бо-ја по двије, а по десет хиљада од свих државакоје допиру до океана и зову их, како су навикли,Ареморицима, а у том колу су Кориосолити, Ре-дони, Амбибарији, Колети, Осисми, Венети, Лемо-вици и Унели. Од ових Беловаци нису послалисвоју квоту, јер су у своје име и по својој оцјениговорили да ће с Римљанима водити рат и да сенеће ничијој власти покоравати. Ипак, на молбуКомија, пошаљу за његову љубав, у свему дви-је хиљаде.

76. Поузданом и корисном услугом овога Ко-мија, Цезар се, како смо раније навели, у Бри-танији користио и због његових заслуга је наре-дио да му држава буде ослобођена пореза, а по-вратио му је права и законе па му је чак уступиои Морине. Ипак је мишљење цијеле Галије оковраћања слободе и поновног стицања негдашњератне славе било такво да их нису ганула нидоброчинства ни сјећање на пријатељство, већ сусви и морално и материјално пригрлили тај рат.Сакупили су осам хиљада коњаника и око двијестотине и педесет хиљада пјешака, а то се у хеду-анској земљи проконтролисало, пребројало и стар-јешине одредиле. Врховна команда је повјерена

198

Комију Атребату, Хедуанцима Виридомару и Епо-редоригу и Арверњанину Веркасивелауну, Вер-цингеторигову рођаку. Овима су придодати и оникоји су из држава изабрани, а према чијем би сенахођењу рат водио. Сви одушевљени и пуни по-уздања крену у Алезију и од свих не бијаше ниједног јединог који би сматрао да се и сам погледна толико мноштво може издржати, а особито унеизвјесној борби, када се битка из града водилана јуриш, а на пољу се толике чете коњице ипјешадије опажале.

77. А они што су у Алезији били опсједнути,пошто је прошао дан на који су од својих оче-кивали помоћ, потрошивши сву храну, а не зна-јући шта се у Хедуанаца догађа, сазову збор паодлучиваху о својој коначној судбини. Када суизречена разна мишљења, од којих је један диорачунао на предају, а други на борбу, докле годснаге могну издржати, чини се да не би требаломимоићи Критогнатов говор због његове јединстве-не и опаке окрутности. Он је рођен у Арвернима,у одличној кући, па је уживао и велики углед.„Ништа", рече, „нећу да говорим о мишљењуоних који најсрамније ропство називају именомпредаје и сматрам да њих не треба убрајати уграђане, нити припуштати на састанке. Хтио бихда се сложим с оним који одобравају напад ипрема чијем савјету, а уз пристанак свих вас, из-гледа да тиња успомена на негдашње јунаштво.Срцу је својствена њежност, а не храброст, па нималу невољу не може да поднесе. Лакше се нађуони који од своје невоље пођу у смрт, неголи оникоји бол стрпљиво подносе. А ја бих такво миш-љење одобрио — толико код мене достојанствозначи — када бих видио да се ништа осим наше-га живота неће жртвовати, али, у доношењу од-луке обазримо се на цијелу Галију коју позивамода нам помогне. Шта мислите, како би се осјећалинаши рођаци и сродници када би на једном мје-

199

сту било убијено осамдесет хиљада људи, а онибили присиљени да, тако рећи, на истим љешеви-ма воде борбу? Немојте да их лишите ваше помо-ћи, јер су они ради вашега добра своју ствар за-немарили, и немојте лудошћу или својом неоп-резношћу, или слабошћу духа цијелу Галију наплећа положити и вјечитом ропству извргнути.А зар ви зато што на одређени дан нису дошлисумњате у њихову вјерност и постојаност? Пашта онда? Да ли сматрате да се Римљани у онимудаљеним утврђењима свакога дана вјежбају радизабаве? Ако вас њихови гласници не могу увјери-ти да је сваки прилаз опкољен, нека вам онда по-служе као свједоци да се приближава њихов до-лазак. С тога разлога, обузети страхом, и дан иноћ се налазе на послу. Какав је дакле мој са-вјет? Да се учини оно што су наши преци учи-нили у борби са Цимбрима и Теутонима, која ни-како није била равноправна: они су у градовенатјерани и сличној невољи изложени, тијелимаоних, који су с обзиром на старост изгледали не-корисни, живот одржавали и нису се непријатељупредавали. Када за такав случај не би ималипримјера, сматрам да би га ипак, слободе ради,требало створити и као најљепши примјер потом-ству предати. Јер шта је томе рату било слично?Пошто је опустошена Галија и нанесен јој великипораз, па штавише и нашој земљи, Цимбри су сеједнога дана иселили и друге земље потражили,а права, законе, земље и слободу нама оставили.Шта напокон Римљани друго траже или шта же-ле осим да, руковођени завишћу, онима за којесу сазнали да су у рату племенити и храбри,земљу и државу заузму и вјечно им ропство на-метну? Ни они нису никада под другим условимарат водили. Ако то што се код удаљенијих народадогађа не знате, обазрите се на сусједну Галију,која је претворена у провинцију, а пошто су сеправа и закони измијенили, подвргнута је сјекира-ма и притиснута вјечитим ропством."

200

78. Пошто је ово мишљење изложено, одлучеда они који су због здравља или старости неко-рисни за рат изађу из града, а да све раније негосе одлуче за Критогнатов предлог испитају. Так-вим се предлогом ипак треба радије користити,ако их нужда натјера или помоћ закасни, него сепредавати или мировни уговор прихватити. Ман-дубији, који су их у град примили, натјерају ихда са дјецом и женама изађу. Када су приступилиримским утврђењима, кукајући су уза све молбепреклињали да их, пошто их у ропство приме,храном помогну. А Цезар, пошто по бедему по-стави страже, забрани да их прихвате.

79. Међутим Комије и остале вође, којима јеприпуштена врховна власт, са свим четама стигнуу Алезију па заузевши бријег са вањске странезауставе се, удаљени од наших утврда највишехиљаду корака. Идућег дана, пошто изведу ко-њицу из логора, испуне читаву ону равницу за ко-ју смо казали да се пружа у дужини од три хи-љаде корака, а пјешадијске јединице построје навише положаје, повучене мало од онога мјеста. Саграда Алезије пружао се поглед на поље. Када супримијетили ову помоћ, међу њима настаде че-ститање и срца свих разиграју се од радости. Сто-га се, изведавши чете, зауставе пред градом, панајближи јарак плетерима покрију и насипом ис-пуне, а себе за напад и сваку случајност при-преме.

80. Пошто је Цезар распоредио војску на објестране тврђаве, како би свако, ако буде требалог

своје мјесто држао и познавао, нареди да се коњи-ца из логора изведе и битка заметне. Из свакоглогора, који је свагдје заузимао највиши врх, пру-жао се поглед и сви су војници с напрегнутомпажњом ишчекивали исход борбе. Гали убаце ме-ђу коњанике ријетке стријелце и лако наоружанеборце, који су својима приликом одступања у по-моћ притицали, и навалу наших коњаника задр-

201

жавали. Многи од ових, изненада рањени, исту-паху из борбе. Пошто су Гали сматрали да суњихови у борби надмоћнији, а видјели да су нашиуслијед њихова мноштва са свих страна прити-јешњени, и они што су се у тврђавама задржава-ли, и они што су у помоћ прискакали, виком икликтањем бодрили су срца својих. А због тогашто се борба водила наочиглед свих, па се нијемогло сакрити да ли се борац држи истински иликукавички, и једне и друге су потицали на храб-рост и жеља за славом и страх од срамоте. Какосе од подне па скоро до запада сунца борба во-дила уз неизвјестан исход, Германи на једнојстрани збију ескадроне, јуришају на непријатељепа их протјерају, а када су ови у бијег натјерани,побију опкољене стријелце. На исти су начин инаши са других страна прогонили непријатеље,који су се повлачили, па их све до логора тјерали,и нису им пружали прилике да се приберу. А оникоји су од Алезије кренули, жалосни што им сепобједа изјаловила, повукоше се у град.

81. Када је прошао један дан, Гали су и затако кратко вријеме прикупили велику количинуплетера, љестви и кука па усред ноћи, изашавшиу тишини из логора, приђу утврдама у равници.Они изненада дигоше вику, како би тим знакомони што су били у граду опсједнути могли битиобавијештени о њихову доласку. Затим се спремеда плетере напријед истуре, да праћкама, стрије-лама и камењем наше узнемирују и да остало,што се односи за опсаду, припремају. У исто ври-јеме, пошто се зачула вика, Верцингеториг својимвојницима даде знак трубом, па их из града из-веде. Наши, како им је ранијих дана свакомесвоје мјесто било одређено, приђу утврђењима, папраћкама тежине једне фунте, и кочићима којесу на послу били раздијелили, и оловним зрнимапотјерају Гале. Како се због сумрака није видјело,обје стране допале су многих рана. Многе стрије-

202

ле су из бацача одапете. А легати Марко Анто-није и Гај Требоније, којима су те стране билеприпале за одбрану, с које стране би дознали дасу наши притијешњени, њима би из удаљенијихтврђавица људе доводили и у помоћ слали.

82. Док су Гали од утврда били повише уда-љени, успијевали су више због обиља стријела, акада су ближе приступили, или су не очекујућиза колце запињали, или су наишавши на јамепропадали, или су, погађани зидним копљима санасипа и кула, гинули. Пошто су одасвуда допалимногих рана и нису провалили ни у једну тврђа-ву, а зора се приближавала, бојећи се да са отво-рене стране од горњег логора на јуриш не будуопкољени, повукоше се својим. А они унутра, доксу износили оно што је Верцингеториг за нападбио припремио, прво јарак испуне и задржавшисе подуже на томе послу дознају да су њиховиприје одступили него што су се утврдама прибли-жили. Тако се необављена посла поврате у град.

83. Двапут уз велики губитак одбијени Галипосавјетоваше се шта да раде. Добаве оне што сувјешти крају, па од њих дознају положај и утвр-де горњег логора. Са сјевера је био брежуљаккоји наши, због величине опсега, нису могли даобухвате опкопом. У нужди, и готово на неповољ-ну и мало нагету мјесту, поставили су логор. Шегасу држали Гај Антистије Регин и Гај КанинијеРебил са двије легије. Када су уз помоћ уходаупознали крајеве, вође непријатеља изаберу изчитаве масе шездесет хиљада људи из оних др-жава за које влада мишљење да су најхрабрије.Они заједно потајно закључе шта и под каквимусловима треба да се ради, а одреде и дан за на-пад, када буде изгледало да је подне. Овим чета-ма поставе за старјешину Арверна Веркасивелау-на, једног од четири војводе, рођака Верцингето-ригова. Он, за прве страже, изашавши из логораи прешавши пут скоро за вида, сакри се иза брда

203

и нареди да се војници од ноћнога рада опораве.Када се већ чинило да се подне приближава, онкрену према оном логору који смо раније споме-нули, а у исто вријеме коњица поче да прилазиутврдама у равници, а и остале се чете почешепред логором појављивати.

84. Верцингеториг је с куле у Алезији по-сматрао своје па изађе из града и изнесе мотке,бојне справе, српове и остало што је ради нападабио припремио. Борба је вођена у исто вријемена свим мјестима и све је покушано, па која јетачка изгледала најслабија, у том се правцу тр-чало. Римска војска је због оволиких утврда биларазједињена па није могла да лако приспије насве стране. За застрашивање наших много је зна-чила и вика, која се нашим борцима појавила изалеђа, пошто су видјели да се њихова опасностсастоји у туђој храбрости. Већином наиме, свешто је одсутно људска срца све жешће потреса.

85. Цезар се дочепа згодна мјеста и дозна штасе на ком крају догађа, па угроженим притече упомоћ. И једни и други су имали на уму да је товријеме једино које највише одговара за борбу:Гали, ако не буду порушили утврде, изгубићесваку наду на спас, а Римљани, ако рат добију,очекују крај свих мука. Највише је притиска билокод горњих утврђења, куда је, како смо истакли,Веркасивелаун упућен. Нераван положај и стрмбрежуљак играли су значајну улогу. Једни одап-ну стријеле, а други направивши корњачу приђу,а онима што су били уморни, здрави дођу јна за-мјену. Земља, коју су сви бацали на тврђаву,отвори пут Галима и оно што су Римљани подземљом крили затвори. Нашим је већ недостајалои оружја и снаге.

86. Када је сазнао за то, Цезар посла Лабије-на са шест кохората у помоћ оним што су билиу невољи, и нареди му да, ако не могне издржа-

204

ти, пошто одводе кохорте, провали и борбу по-веде, али нека то чини само у случају нужде.Лично посјети остале и охрабри их да не клонупред тешкоћом. Он им изложи како се срж свихранијих борби састоји у томе дану и часу. А оништо су унутра, изгубе наду на положаје у пољузбог великих утврда па се покушају успети настрма мјеста, па овамо донесу оно што су билиприпремили. Мноштвом стријела узнемире оне ко-ји су се с кула борили, па насипом и плетеримајаме испуне, а срповима бедем и прсобран раз-вале.

87. Цезар прво посла са кохортама младогБрута, затим са осталим легата Гаја Фабија, анајпослије и сам, пошто се борба жешће развија-ла, доведе здраве у помоћ. Када је борба обнов-љена и када су непријатељи одбијени, пожурионамо куда је био послао Лабијена па из оближ-њег логора одведе четири кохорте и нареди да гадио коњаника прати, а да други обилази вањскаутврђења и са леђа напада непријатеља. Будућида ни насипи, а ни јаме навалу непријатеља ни-су могле зауставити, Лабијен сакупи једанаест ко-хората, које је доведене из оближњих посада слу-чај нанио, па преко гласника обавијести Цезарашта сматра да треба чинити. Цезар пожури даучествује у борби.

88. Сазнавши за његов долазак по боји одјеће,а такво је обиљежје обичавао да у борби носи, ивидећи ескадроне коњаника и кохорте, којима јебио заповиједио да га прате, а уз то су се са ви-ших положаја опажали ови обронци и долине, не-пријатељи заметну битку. Пошто се са обје стра-не зачула вика, њу поново са бедема и са свихтврђава вика прихвати. Наши се, оставивши коп-ља, прихвате борбе мачевима. Наједампут се при-мијети коњица иза леђа па се и остале кохортеприближе. Непријатељи окрену леђа, а оним штосу бјежали коњаници крену у сусрет. Настаде

205

страшан покољ. Војвода и првак Лемовика Се-дул буде убијен, а Арверн Веркасивелаун је живпри бијегу ухваћен. Цезару су достављена седам-десет и четири бојна знака. Мало их се неповри-јеђених од толиког броја у логор врати. Посма-трајући из града покољ и бијег својих, и изгу-бивши наду на спас, они повуку чете из тврђава.Када се то чуло, наједампут из галског логора на-стаде бијег. Да нису због честих притицања упомоћ и напора преко цијелог дана војници билиизморени, све би непријатељске јединице моглиуништити. Око пола ноћи послата коњица пођеса задњом четом. Велика маса буде заробљена иубијена. Остали се у бијегу разиђу по државама.

89. Идућег дана Верцингеториг сазва збор пасаопшти да је тај рат предузео не ради својихпотреба, већ ради заједничке слободе, а будућисе судбини треба предати, он им се на два начинануди, било да његовом смрћу Римљанима задо-вољштину пруже, било да желе да га жива пре-дају. Цезару се у сврху овога пошаљу легати. Оннареди да се оружје преда и да се прваци пред-веду. Сам пак у тврђави пред логором заузе мје-сто и тамо војводе буду предведене. Верцингето-риг се предаде, а оружје се баци. Задржавши Хе-дуанце и Арверне, не би ли преко њих могаодржаве придобити, од осталих заробљеника ције-лој војсци уиме плијена предаде по једно лице.

90. Када је то извршио, крену на Хедуанце идржаву опет доби у руке. Легати, које су Арвер-ни онамо послали обећају да ће извршити штобуде наредио. Он затражи велики број талаца.Легије посла у зимовнике. Хедуанцима и Арвер-нима врати око двадесет хиљада заробљеника.Заповиједи да Тит Лабијен са двије легије и скоњицом крене међу Секване и додијели му Мар-ка Семпронија Рутила. Легата Гаја Фабрија и Лу-ција Минуција Басила са двије легије смјести уРеме да их од сусједних Беловака каква невољане задеси. Гаја Антистија Регина посла у Амбива-

206

рете, Тита Секстија у Битуриге, Гаја КанинијаРебила у Рутене са по једном легијом. Квинта Ту-лија Цицерона и Публија Сулпиција остави уКавилону и Метискону код Хедуанаца на ријециАрару ради хране. Сам одлучи да зимује у Биб-ракту. Када се сазнало за овогодишње подвиге,одређено је да се у Риму двадесет дана држизахвална служба.

207

ОСМА КЊИГА

Притијешњен твојим непрекидним наваљива-њем, Балбе, прихватио сам се веома тешке оба-везе да се не би ово моје свакодневно извлачењечинило не као испричавање због тешкоће, већкао одбијање због лијености. Коментаре нашегЦезара о јуначким подвизима у Галији ја самдотјерао, пошто се његови ранији списи не могумјерити са оним каснијим. Оно најновије недовр-шено, од александријских догађаја до њихова за-вршетка, ја сам завршио, али не до краја грађан-ског рата, чији конац никако не видимо, већ докраја Цезарева живота. Камо среће да они којиих буду читали могну дознати како сам се безвоље прихватио да их пишем, како бих лакшебио ослобођен приговора због наивности и тврдо-главости што сам упао међу Цезареве списе. По-знато је наиме међу свима да други нису ништатако мајсторски саставили што би љепотом над-машило ове коментаре. Они су издати како биисторичари имали појма о томе догађају и свиих до те мјере одобравају, да изгледа да је исто-ричарима материјал одузет, а не уступљен. Затај посао је наше удивљење ипак веће него удив-љење других, јер други знају како их је лијепо икритички саставио, а ми опет како је то лако ибрзо учинио. При Цезару је била како највећаспособност и љепота у писању, тако и најдубљеубјеђивање у излагању својих одлука. Мене нијезапало ни то да будем присутан ни у алексан-дријском ни у афричком рату, и премда су намти ратови дјелимично из разговора с Цезарем по-знати, ипак друкчије слушамо оно што нас новими чудним утиском одушевљава, а друго је опет

208

оно што ћемо према освједочењу говорити. Али,док ја очигледно сакупљам све разлоге за изви-њење, како се не бих с Цезарем поредио, а сма-трам да би ме неки према свом мишљењу могли сЦезарем поредити, преузимам на се одговорностзбог безобзирности. У здрављу!

1. Пошто је цијела Галија савладана, а Цезарод прошлога љета није пропустио ни часа у ра-товању, желио је да војнике у тишини зимовни-ка од толиких напора одмори. У исто вријеме јав-љено је како многе државе поново кују план орату и стварају завјере. За ту могућност се каонајвјероватнији разлог наводило то што је свимаГалима било познато да се, ни с каквом масомсакупљеном на једно мјесто, Римљанима не могусупротставити, осим ако у исто вријеме више др-жава на разним странама буде навијестило рат,а тада римска војска неће имати ни помоћи нивремена да на све допре. Не би требало да некадржава одбије нешто што је непријатно, акоби се остале тиме могле дочепати слободе.

2. Да се такав став Гала не би учврстио, Це-зар постави за заповједника свога зимовника кве-стора Марка Антонија. Он лично, уочи првога ја-нуара уз заштиту коњице крену из града Биб-ракта према тринаестој легији, коју је био смје-стио недалеко од земље Хедуанаца, у земљи Би-турига и припоји јој једанаесту легију, која јебила најближа. Оставивши двије легије да чу-вају пртљагу, осталу војску је одвео у најбога-тије крајеве Битурига који, пошто су пространуземљу и многе градове имали, нису могли једномлегијом из зимовника бити спријечени да ратприпремају и завјере кују.

3. Услијед изненадна Цезарева доласка дого-ди се нешто што је и разумљиво да се догодионим који су били неприправни и одсјечени. Доксу наиме без икаква страха њиве обрађивали,римска коњица их је напала прије него су могли

14 Гај Јулије Цезар 209

у градове побјећи. Чак је и онај обични знак не-пријатељског напада, који се редовно по запа-љеним кућама распознаје, изостављен према Це-заревој наредби, да му не би, ако подаље крене,недостајала довољна количина сточне хране ижита, а да се и непријатељи не би због пожарапрепали. Када је више хиљада војника заробље-но, преплашени Битуриги, који су прву навалуРимљана успјели избјећи, побјегоше у сусједнедржаве, било шта су се поуздали у гостољуби-вост појединаца или у заједничке одлуке. Но уза-луд: Цезар убрзаним маршем у сва мјеста стижеи ниједној држави не даде прилике да размишљаприје о туђој, него о својој глави. Таквом брзиномје и вјерне пријатеље задржавао, и оне што суоклијевали, на мировне уговоре присиљавао. Ка-да су Битуриги видјели да им је уз Цезаревомилосрђе повратак отворен, и да су му осталедржаве у знак пријатељства предале таоце безикакве казне, и да су на вјеру примљене, то истои они учине.

4. Због толиког напора и стрпљивости, поштосу за зимских дана, при веома тешким путова-њима и неподношљивој студени, врло упорно назадатку истрајали, Цезар је војницима обећао подвије стотине сестерција, а центурионима по то-лико хиљада, као поклон на име плијена, па по-што легије поврати у зимовник, сам се послијечетрдесет дана повуче у Бибракт. Док се ту бавиосудским пословима, Битуриги му пошаљу легатеда траже помоћ против Карнута, на које су сетужили да су им рат навијестили. Сазнавши зато, мада је у зимовнику провео највише осамна-ест дана, четрнаесту и шесту легију одведе са ри-јеке Арара. Ту их је смјестио, како и сам у ра-нијем коментару истиче, да би олакшао довоз хра-не. Затим крену са двије легије да прогони Кар-нуте.

5. Када је глас о војсци допро донепријатеља,Карнути, поучени невољом других, напустивши

210

засеоке и градове које су били на брзину изгра-дили како би могли хладноћи одолијевати па суза нужду и у малим кућама становали — поштосу наиме раније били савладани, па су многе гра-дове напустили — распрше се и побјегну. А по-што Цезар није желио да војнике извргне стра-шним бурама, које у то вријеме највише бјесне,постави логор у карнутском граду Ценабу пасмјести војнике дјелимично у галске куће, а опетједним дијелом под шаторе, који су били набрзину саграђени и сакупљеном сламом прекри-вени. Ипак посла коњанике и помоћне пјешадиј-ске јединице на све стране, за које год се гово-рило да их непријатељ напада, и то не бијашеузалуд: наши су се наиме војници враћали, по-што би се у већини случајева дочепали великогплијена. Пошто се Карнути притиснути зимскимневољама и страхом од опасности, а истјерани изкућа не усудише да се ни у једном мјесту зау-ставе, нити да се за најљућих бура под зашти-том шума склоне, они се, изгубивши велики бројсвојих, раштркани разиђу по сусједним држа-вама.

6. Цезар је сматрао да је довољно ако у нај-теже годишње доба растјера чете које су се саку-пиле, да се не би изродио почетак каква рата а,колико је могао процијенити, закључио је да уљетњем периоду никакав велики рат не можебукнути. Гаја Требонија са двије легије, које јеса собом имао, смјести у Ценабу у зимовник. Онје лично од многих ремских делегација обавије-штен да Беловаци, који ратном славом све Галеи Белге надмашују, а уз њих и сусједне државепод вођством Кореја Беловака и Комија Атреба-та, војске спремају и на једно мјесто сакупљајуда са свом силом изврше притисак на земљу Све-сиона, који су били Ремима подређени. Сматраоје да се то тиче не само његова достојанства, негои спаса, а да савезници не би доживјели каквунезгоду, а они су веома заслужни за државу, по-

211

ново позва из зимовника једанаесту легију, а ГајуФабију посла писмо да двије легије, које су с њимбиле, доведе, а једну од двије затражи од ТитаЛабијена. И тако, како су прилике у зимовникуи ратне потребе изискивале, он је уз непрекиданнапор легијама наизмјенично наметао обавезу дабуду у покрету.

7. Када је сакупио ове чете, крену на Бе-ловаке, па, поставивши логор у њиховој земљи,посла на све стране ескадроне коњаника да по-хватају неке од којих би могао да сазна намјеренепријатеља. Коњаници, извршавајући наређење,јаве да је у зградама нађен мали број и уз тони они нису били остали да обрађују поља — по-што су се са свих страна били врло опрезно од-селили — него су ради ухођења били враћени.Када их је Цезар питао на коме је мјесту најви-ше Беловака и каква је њихова намјера, сазнаоје да су се сви Беловаци који се могу оружја ла-тити на једном мјесту сакупили. Исто су такоАмбијани, Аулерци, Калети, Велиокаси и Атреба-ти изабрали мјесто за логор у шуми опкољенојмочваром, па су сву пртљагу у удаљеније шумедонијели. Има много првака који се заузимају зарат, али се већина највише покорава Кореју, по-што су дознали да је њему име римскога народанајмрже. Прије неколико дана Комије је из ово-га логора отишао да доведе Германе у помоћ, аони су у непосредној близини, и има их невјеро-ватно много. Беловаци су, наиме, уз пристанаксвих вођа и уз највећу жељу народа одлучилида се, ако Цезар, како се говори, стигне са трилегије, понуде за борбу, како не би били приси-љени да се доцније уз биједне и мучне услове сацијелом војском боре. Ако би довео више чета,одлучили су да остану на оном мјесту, које субили изабрали да Римљанима онемогућавају дадођу до сточне хране, која је због годишњег до-ба како оскудна тако и растурена, а уз то да им

212

из засједа ометају добављање хране и осталихпотреба.

8. Пошто је то Цезар сазнао, а већина се стим слагала, и држао да су одлуке које су пред-лагане пуне мудрости и далеко од варварске не-опрезности, одлучио је да свим средствима требанастојати да непријатељи што прије, потцијенив-ши мален број његових људи, крену у борбу.Имао је седму, осму и девету легију, које су би-ле особито храбре, а у једанаесту се полагаланајвећа нада и она је представљала одабрану мла-деж која, иако са осам година службе, у поређе-њу са осталим још није била стекла углед древно-га јунаштва. Стога, сазвавши збор, изложи свеоно што му је било достављено па охрабри срцавеликог броја војника. Ако случајно са три леги-је, колико их је било на броју, могне намамитинепријатеље на борбу, он би бојни ред тако по-стројио да седма, осма и девета легија иду ис-пред цјелокупне пртљаге, а да затим сва та прт-љага, која је ипак била осредња, како је то напоходима уобичајио, иде уз једанаесту. Таконепријатељи не би могли стећи представу о некојвећој маси, како су сами жељели. С тога разлогаје војску готово у четвороуглу постројио и довеоје на видик непријатељима брже него су то ониочекивали.

9. Када су Гали видјели да се легије изненадасигурним кораком у борбеном реду приближавају,а њихове су одлуке, пуне самопоуздања стигле идо Цезара, они, било због опасности од борбе, би-ло због изненадна доласка, било због ишчекивањанаше одлуке, построје чете пред логором па од-ступе са горњег положаја. Премда је Цезар же-лио да ступи у борбу, ипак, чудећи се толикојнепријатељској сили, постави логор у долини, ви-ше у дубину засјеченој, него у ширину отвореној,насупрот непријатељском логору. Затим нареди дасе исти осигура насипом од дванаест стопа, дасе мала ограда према омјеру његове висине изгра-

213

ди, да се ископа двоструки Јарак од петнаест сто-па, да се на малим размацима подигну куле ви-сине три спрата, па да се повежу попођеним мо-стовима, чији су чеони дијелови осигурани огра-дицом од шибља. Тако би се бранили од непри-јатеља двоструким јарком и двоструким редомбораца од којих би један био на мостовима да сависине буде сигурнији, па да стријеле смјелије иподаље одапиње, а други, који би био постављенближе непријатељу, на самом насипу, да буде мо-стом заштићен од стријела које су падале. Наизлазима је поставио капије и високе куле.

10. Разлог за овакво утврђење био је дво-струк. Надао се, наиме, да ће и величина гра-ђевине и његов тобоже страх варварима поуздањеулити, а пошто је требало подаље кренути да сенабавља сточна храна и жито, видио је да се ло-гор са мало војске самим утврђењем може бра-нити. Међутим, мањи број би с обје стране не-престано претрчавао између два логора па би окомочваре марширали, а ту мочвару би понекаданаше и галске и германске чете прелазиле и упор-но непријатеље прогониле, или су опет неприја-тељи, прелазећи исту, наше подаље потискивали.Догађало се да при свакодневној набавци сточнехране — а то се морало догодити, пошто се дотакве хране долазило иза ријетких и раштрканихзграда — сакупљачи буду опкољени јер би понепроходним мјестима били раздвојени. Иако јета околност осредњу штету у теглећој марви иробовима нашим наносила, ипак је варваре нанепромишљене закључке наводила, тим вишешто је Комије, за кога сам рекао да је отишаода сакупи чете Германа, био дошао са коњаници-ма, с чијим су доласком варвари ипак били оду-шевљени, мада их на лицу мјеста није било вишеод пет стотина.

11. Када је Цезар опазио да се непријатељ,заштићен мочваром и природом мјеста, у утврђе-

214

ном логору више дана задржава, и да се без поги-бељне борбе, ако не би имао више војске, њиховлогор не може нападати, нити мјесто утврдамазатворити, посла писмо Требонију да што можебрже позове тринаесту легију, која је са лега-том Титом Секстијем у Битуригима зимовала, пада онда брзим маршем са три легије код његадође. Сам је пак наизмјенично слао коњаникеРема и Лингона и осталих држава као заштитукод сакупљања сточне хране, а позвао их је у ве-ликом броју да задрже изненадни напад неприја-теља.

12. Како се то свакодневно догађало, па јевећ услијед навике и опрезност ослабила — а тосе већином догађа код дужег времена — Белова-ци, сазнавши за свакодневни боравак наших ко-њаника, изаберу чету пјешака па по шумовитимпредјелима распореде засједе и сутрадан пошаљуонамо коњанике да најприје наше намаме па даих затим опколе и из засједе нападну. Таквој не-срећи Рема узрок је и случај што су они тогадана обављали службу. Када су наиме изненадаопазили непријатељске коњанике, па као бројча-но надмоћнији потцијенили мањи број неприја-теља и жестоко их напали, пјешаци су их са свихстрана опколили. Они су таквим нападом билиизненађени па су се брже него што је праксау коњичкој бици, повукли, изгубивши Вертикса,првака државе и заповједника коњице. Он сезбог старости једва могао служити коњем, али гаипак према галском обичају године нису спреча-вале да се прихвати дужности заповједника, по-што није желио да се без њега борба води. Какосе рат по непријатеље повољно развијао, а поштоје и првак и заповједник Рема убијен, то су не-пријатељске снаге порасле и ојачале. Тај случајје нашим послужио као опомена да своја борави-шта распоређују, пошто околину савјесно испи-тају и да непријатеља, који се повлачи, опрезнијепрогоне.

215

13. У међувремену, свакодневне борбе наочи-глед и једнога и другога логора нису се прекида-ле по плитким и проходним мочварним мјестима.У таквој борби Германи, које је Цезар на Рајнузато био довео да се међу коњаницима боре, по-што су сви непоколебљиво прешли мочвару, и по-што су при отпору мањи број побили, преосталусу масу непрекидно прогонили. Због тога су сепрепали не само они што су изблиза били при-тијешњени, или издалека рањавани, него чак иони што су имали обичај да се држе мало подаљекао резерва. Они су срамно побјегли и нису се,често и уз губитак виших положаја, оканили би-јега прије него што су се или у свој логор пову-кли, или понеки, страхом обузети, још и даљебјежали. Сва је војска њиховим поразом биладотле узнемирена да се једва могло процијенитида ли су били обијеснији при мало срећнијимоколностима, или плашљивији при осредњим не-срећама.

14. Пошто су више дана у истом логору про-вели, и пошто су дознали да су легије и легатГај Требоније ближе приступили, вође Беловака,бојећи се сличне опсаде као код Алезије, ноћуотпусте оне за које су држали да су или због го-дина или немоћи били слабији или неспособни заоружје. Заједно с њима пошаљу и осталу пртља-гу, и док су њихову несређену и раштркану го-милу распоређивали — јер је било уобичајено даГале прати велико мноштво кола па чак и лаконаоружане чете — затекла их је зора. Тада сучете наоружаних војника постројили пред сво-јим логором да Римљани не би почели да их про-гоне прије него поворка њихове пртљаге подаљеодмакне. А Цезар је сматрао да на њих, док семогу на тако стрмом брежуљку одупирати, нетреба нападати, нити треба легије све дотле при-ближавати док варвари са тога мјеста не могнубез опасности одступати, јер ће војници бити унепосредној близини. Стога, када је видио да је

216

због мочваре која се испријечила логор од логорараздвојен, а таква сметња може код прелаза дауспори брзину напада, и када је опазио да је онајбрежуљак што се преко мочваре пружа готово донепријатељског логора, средином долине одијељенод њихова логора, прекрије мостовима мочвару,пребаци легије, па на брзину стиже до највишеравни брежуљка, која је са два краја била осигу-рана стрмим странама. Пошто смјести легије, сти-же на врх брежуљка па на том мјесту постројивојску, одакле одапете стријеле из бацача могу дадопру до непријатељског бојног реда.

15. Будући да варвари, уздајући се у природ-ни положај, нису одбијали да се боре, ако биРимљани случајно покушали да се спусте подбријег, а нису се усуђивали да мало-помало ра-спусте распоређене чете, да не би раштркани лу-тали, остадоше у бојном реду. Сазнавши за њихо-ву тврдоглавост, Цезар построји двадесет кохо-рата, па размјеривши на томе мјесту простор залогор, нареди да се логор утврди. Пошто су ра-дови довршени, постави постројене легије испреднасипа, а коњанике са заузданим коњима распо-реди по стражарским мјестима. Када су Беловацивидјели Римљане спремне за потјеру, а да на ис-том мјесту не могу преноћити нити дуже временабез опсаности остати, донесоше о своме повлаче-њу овакву одлуку. Ондје, гдје су се зауставили,снопље од сламе и шибља, а тога је у логорубила велика количина, — јер је у ранијим Цеза-ревим коментарима било истакнуто да Гали има-ју обичај да се у бојном реду заустављају — пре-бацујући с руке на руку испред бојног реда поре-дају па сасвим при крају дана, на објављени знаку исти час запале. Тако густ пламен цијелу вој-ску сакри од погледа Римљана. Када се то догоди,варвари се у жестоком трку дадоше у бијег.

16. Иако Цезар због пожара са супротне стра-не није могао опазити повлачење непријатеља,ипак је посумњао да је таква одлука донесена

217

због бијега, па легије у покрет стави а ескадронепосла у потјеру. Он лично, бојећи се засједе, дасе непријатељ не би на једном мјесту зауставиои покушао да наше на незгодно мјесто намами,крену нешто доцније. Пошто су се коњаници бо-јали да уђу у дим и веома густ пламен, а ако сунеки уз више храбрости били и ушли, једва су исами предње дијелове својих коња опажали, абојећи се уз то и засједе, Беловацима су пружилиприлику да се слободно повуку. У таквом бијегупуном страха а истовремено и лукавости, непри-јатељи су били без икаква губитка и кренули на-пријед, натвише десет хиљада корака, па су навеома обезбијеђеном мјесту поставили логор. Ода-тле су, пошто би често коњанике и пјешаке ра-споредили у засједе, Римљанима код добављањасточне хране стварали велике неприлике.

17. Како се то чешће догађало, Цезар је однеког заробљеника дознао да је Кореј, вођа Бе-ловака, изабрао шест хиљада веома храбрих пје-шака, а од цијелог броја хиљаду коњаника, па ихје по засједама распоредио на оном мјесту за којесе претпостављало да ће Римљани у њега збогобиља жита и сточне хране слати људе ради оп-скрбе. Пошто је дознао за ту одлуку, Цезар из-веде више легија него што је имао обичај, а икоњицу, којој је као задатак наметнуо да добав-љачима хране служи као заштита, посла напри-јед. Уз њу је додао лако наоружане помоћне чете,а сам са легијама пожури што може више.

18. Када су непријатељи, распоређени по за-сједама, одабрали себи поље за вођење борбе, аоно се на све стране ширило највише хиљаду ко-рака, осигурано са свих страна врло непристу-пачним шумама или јако дубоком ријеком, онису га попут обора засједама опасали. Дознавши занепријатељски план, наши и срцем и оружјемспремни за окршај, а будући су их и легије пра-тиле, нису одбијали никакве борбе, већ је ескад-рон по ескадрон стизао на оно мјесто. Када је

218

Кореј сматрао да му се њиховим доласком пру-жила прилика да води борбу, прво се показа самалим бројем војника, а затим изврши нападна најближе ескадроне. Наши упорно издрже на-пад оних из засједе, али се већина не сакупи наједном мјесту, а то се већином догађа у коњичкимбиткама, како због извјесног страха, тако што сеи због њихова мноштва претрпи пораз.

19. Пошто су се са наизмјенично распоређе-ним ескадронима разријеђени борили, и нису до-звољавали да им њихови са страна буду опкоље-ни, док се Кореј борио, остали провале из шума.Уз велики окршај изроди се борба на разне стра-не. И док се битка дуже времена са једнаким из-гледима водила, мало-помало изађе из шума по-стројена велика маса пјешака која наше коњани-ке натјера на повлачење. Овим притекну у помоћлако наоружани пјешаци, за које сам саопштио ка-ко су послати испред легија, па умијешани међуна-ше ескадроне одважно заметну бој. Неко вријемеје борба вођена једнаком упорношћу, а затим ка-ко то из ратне тактике произлази, они што суиздржали прве нападе из засједе самим тим по-стали су надмоћнији, јер иако неискусни, нисупретрпјели никакве штете од оних из засједе. Умеђувремену легије приступе ближе, а истовре-мено су чести гласници и нашим и непријатељимадојављивали да долази војсковођа са построје-ним јединицама. Сазнавши за то, наши се поуз-дају у помоћ кохората, па се жестоко побију дане би изгледало, ако би се борба доцније повела,да побједничку славу дијеле са легијама. Непри-јатељи попусте у одушевљењу, па се у разнимправцима дадоше у бијег. Али узалуд: каквим сунаиме тешким положајем мјеста жељели да Рим-љане онемогуће, тим истим су лично били оне-могућени. Најпослије, побијеђени и разбијени, из-губивши већи дио људства, разбјеже се без циљакуда их је случај носио, једни држећи се шума,а други ријеке. Ипак су их наши, прогонећи их

219

упорно, уништавали при бијегу. Међутим, поразникако није натјерао побијеђеног Кореја да сеповуче из борбе и да се дохвати шуме или да сена позив наших присили на предају, већ напро-тив, веома се храбро борећи и многе рањавајући,присилио је гњевом изазване побједнике да гаобаспу стријелама.

20. Док се ситуација тако развијала, Цезарупаде у свјеже трагове рата, па сматрајући да ћепобијеђени непријатељи, када приме вијест о то-ликом поразу, напустити логорски положај, за ко-ји се говорило да од тога окршаја није удаљентамо и овамо више од осам хиљада корака папремда је видио да је прелаз преко ријеке тежак,ипак преведе војску и крену напријед. А Бело-ваци и остале државе, пошто се мали број, и торањених, повукао и захваљујући шумама несре-ћу избјегао, уза све невоље, сазнавши за пораз,за погибију Корејеву, за губитак коњице и нај-храбријих пјешака, закључе да Римљани долазе,па изненада уз звук трубе сазову скупштину ијавно затраже да се легати и таоци Цезару по-шаљу.

21. Пошто су такав закључак сви одобрили,Комије Атребат прибјеже оним Германима од ко-јих је за тај рат чете у најам узео. Остали су изпрвих стопа послали Цезару легате и замолилида се таквом казном према непријатељу задовољи,коју ако би без борбе могао непокореним иамет-нути, због своје благости и човјекољубивости ни-када не би уистину наметнуо. Коњичке снаге Бе-ловака су уништене, многе хиљаде изабраних пје-шака су погинуле и једва су гласници покољизбјегли, а Беловаци су ипак, и уз толику не-срећу, од тога рата имали велике користи, јер јеКореј, творац рата и хушкач масе, био убијен.Никада, наиме, сенат за његова живота није имаоу држави толико моћи, колико је то имао неукинарсд.

220

22. Док су легати тако молили, Цезар им јеово споменуо: прошле године у исто доба Белова-ци, су а и остале галске државе, предузели рати они су од свих при закључку чврсто остали, аније их предаја других упутила на здрав разум.Он зна и разумије да се кривица за грешку нај-лакше приписује умрлим. Нико пак нема толикоснаге да, и против воље првака и уз отпор сена-та и док то сви добри одбијају, уз ;слабу снагународа, потиче на рат и да је у стању да га води.Он ће ипак бити задовољан онаквом казном как-ву су сами на се навукли.

23. Слиједеће ноћи легати донесу својим од-говоре и побрину се за таоце. Легати и осталихдржава, које су ишчекивале расплет код Бело-вака, дигну се на ноге. Они предају таоце и извр-ше наређење осим Комија, кога је страх спреча-вао да своју судбину повјери било чијој заштити.Јер још прошле године, док је Цезар у Овостра-ној Галији правду дијелио, Тит Лабијен је сазнаода Комије буни државе и кује завјеру противЦезара, али је држао да се његово вјероломствоможе сузбити, а да то никако не буде на непо-штен начин, пошто је сматрао да он, позван улогор, неће доћи, а да га при таквом покушајуне би учинио опрезнијим, послао је Гаја Волусе-на Квадрата да покуша да га при тобожњој ау-дијенцији убије. За такав подвиг предао му јеизабране и повјерене центурионе. Када је дошаона разговор и када је Волусен Комија, како је тодоликовало, за руку прихватио, центурион, билошто је био узбуђен и на задатак ненавикао, билошто су га они који су Комију били блиски спри-јечили, није успио да овога убије, али му је ипакпрвим ударцем мача главу унаказио. А када суса свих страна тргли мачеве, намјера је била иједних и других не толико да се боре, колико дасе разбјеже: наших што су вјеровали да је Ко-мију задата смртоносна рана, а намјера Гала штосу се сазнавши за завјеру више препали, него што

221

су видјели. Када се то догодило, говорило се какоје Комије донио одлуку да се никада не нађе ублизини ниједног Римљанина.

24. Када је Цезар, пошто су најратоборнијаплемена савладана, видио да нема више ниједнедржаве која би припремала рат у коме би му сесупротставила, већ да су се неки из градова исе-лили и са поља разбјежали, како би постојећипоредак избјегли, одлучио је да војску распустина све стране. Уза се задржа квестора Марка Ан-тонија са дванаестом легијом. Легата Гаја Фа-бија са двадесет и пет кохората посла у најудаље-нији крај Галије, пошто је чуо да ту има некихдржава под оружјем, а сматрао да двије легије,које држи Гај Каниније Ребил, који се опет на-лазио у тим крајевима, нису довољно јаке. Он се-би позва Тита Лабијена, а петнаесту легију, којаје с њим била у зимовнику, упути у горњу Ита-лију да штити колоније римских грађана, да сене догоди каква несрећа слична оној која је про-шлог љета, провалом варвара, задесила Тергести-не, које су Илири изненадном пљачком и напа-дом уништили. Сам крену да пљачка и пустошиАмбиоригову земљу, али како се није надао дањега престрашена и на бијег спремна под својувласт може подвргнути, сматрао је да ће његовудостојанству најбоље одговарати да му земљу пу-стоши, а становнике, зграде и стоку уништава.Тако ће Амбиориг, због претрпљених пораза, на-вући на се мржњу, па уколико неке од његовихсудбина поштеди, уопште неће имати повратка удржаву.

25. Пошто је на све стране Амбиоригове др-жаве разаслао легије или помоћне чете и све уби-ствима, пажарима и пљачком опустошио, и поштоје побио и заробио велики број људи, посла Лаби-јена са двије легије у Тревере, а та се државазбог близине Германије била навикла на свако-дневне борбе, па се с обзиром на начин живота идивљину није много од Германа разликовала, ни-

222

ти је икада извршавала заповијести, осим кадаби је војска натјерала.

26. Међутим, када је легат Гај Каниније пре-ко Дуратијева писма и обавјештења дознао да јевелико мноштво непријатеља стигло у земљуПиктона, а он је, премда се један дио његове др-жаве био одметнуо, са Римљанима заувијек упријатељству остао, пожури у град Лемон. Поштоје тамо стигао и од заробљеника подробније са-знао да је Думнак, вођа Анда, опколио Дуратијаса више хиљада војника и да га у Лемону опси-једа, а будући се не усуђује да слабе легије преднепријатеље изложи, поставио је логор на утвр-ђену мјесту. Када је Думнак чуо да се Канинијеприближава, окрену све чете према легијама паодлучи да опсиједа римски логор. Пошто је вишедана у опсади провео, па и поред великог губиткасвојих ниједан дио тврђаве није могао да разори,поново се врати да опсиједа Лемон.

27. У исто вријеме легат Гај Фабије примина вјеру многе државе, таоцима се осигура, аКаниније га писмом обавијести шта се у Пикто-нима догађа. Сазнавши за те догађаје, крену даДуратију пружи помоћ. А Думнак се, чувши задолазак Фабијев, и изгубивши наду ако у истодоба буде приморан да трпи вањског непријатеља,и да се обазире на грађане, и да их се плаши, по-вуче с војском из тога мјеста. Сматрао је да нећебити довољно безбједан уколико преко ријеке Ли-гера, коју је требало због величине мостом прећи,не преведе чете. Премда Фабије још није биодошао на видик непријатељу, нити се са Кани-нитем повезао, ипак је поучен од оних који супознавали природу мјеста као сигурно сматраода ће застрашени непријатељи кренути премаоном мјесту куда су имали намјеру. Стога кренус војском према истом мосту и нареди да коњицатолико иде напријед испред легија, колико би јојтребало, када буде кренула, да се у исти логорврати, а да коње не замори. Наши су коњаници,

223

како је било заповијеђено, слиједили и нападалиДумнакову војску па су је, док је преплашенабјежала и под теретом била, на путу нападали, акада су многе побили, великог су се плијена до-чепали. Пошто су задатак тако добро извели,вратили су се у логор.

28. Идуће ноћи посла напријед коњанике та-ко припремљене да се и у борбу упусте, и војскузадрже док и сам не стигне. Према његову наре-ђењу, а тако је ситуација захтијевала, заповјед-ник коњице, Квинт Атије Вар, човјек и особитоодважан и разборит, охрабри своје, па идући занепријатељском војском, ескадроне дјелимично напогодним мјестима распореди, а дјелимично скоњицом борбу заметну. Непријатељска се коњи-ца одлучније одуприје, пошто им пјешадија по-може коњаницима, наступајући против наших считавом јединицом. Уз жесток окршај разви себорба. Наши, наиме, потцијенивши раније савла-дане непријатеље и мислећи да их прате легије,нешто од стида због одступања, а нешто и оджеље да сами докрајче рат, веома се храбро су-кобе с пјешацима. А непријатељима, који су вје-ровали да неће стићи већи број чета, како су тодан раније сазнали, изгледало је да се указалаприлика да униште нашу коњицу.

29. Пошто се неко вријеме борба највећомжестином одвијала, Думнак построји бојни ред,како би повремено био од помоћи својим, кад ононаједампут стигоше згуснуте легије на видик не-пријатељу. Када су их запргпаштени варварскиескадрони и преплашена непријатељска војска, споворком коморе, која се била препала, угледали,уз вику и панику разасути на све стране дадошесе у бијег. А наши коњаници, који су се малоприје сукобили са оним што су пружали отпор,одушевљени и радосни због побједе, дигоше сасвих страна велику грају па опкољени оним штосу се повлачили, колико су коњске снаге билеспособне за прогањање, а деснице за убијање,

.224

толико их у тој борби побију. И тако је више оддванаест хиљада бораца, или оних што су одстраха бацили оружје, погинуло, а заплијењена јеи велика количина пртљаге.

30. Из тога је бијега, како је познато, Драпетиз племена Сенона, чим се Галија одметнула, са-купио са свих страна пропале људе, позвао наослобођење робове, привукао из свих држава из-бјеглице, а примивши и разбојнике, ометао Рим-љане у комори и довозу хране и са највише двијехиљаде људи кренуо према провинцији, а исто-времено уз његову одлуку пристао је и Луктеријеод рода Кадурка. За њега је из ранијег комен-тара познато да је при првом устанку у Галијижелио да изврши напад на провинцију. Легат Ка-ниније пожурио је са двије легије да их прогони,да се не би, због штете или страха провинције,од пустошења пропалих људи, претрпјела великасрамота.

31. Гај Фабије са осталом војском крену уКарнуте и остале државе за које је знао да суим чете у оној борби, коју је са Думнаком во-дио, страдале. Није дакле помишљао да ће онипослије најновијег пораза бити смиренији, али акоим се даде простора и времена, по наговору истогаДумнорига, могли би да се побуне. У том слу-чају ће, код преузимања држава, Фабија пратитинајвећа срећа и брзина. Јер Карнути, иако честоузнемиривани, никада нису помишљали на мир,али пошто предадоше таоце, дођоше на предају.А остале државе које се налазе на крајњим гра-ницама Галије, и везане су с океаном, а зову сеАреморике, потакнуте угледом Карнута и дола-ском Фабијевих легија, без оклијевања извршезаповиједи. Думнак, истјеран из своје земље, лу-тајући и скривајући се, и сам је био присиљенда пође до крајњих граница Галије.

32. А када су Драпет и с њим заједно Лук-терије сазнали да легије и Каниније долазе и

15 Гај Јулије Цезар 225

сматрали да без велике опасности, пошто их вој-ска прогони, не могу прећи границе провинције,а такође да немају прилике да се слободно ски-тају и разбојничка дјела врше, задржаше се уземљи Кадурка. Ту Луктерије који је код својихграђана, за бољих времена много значио и увијеккао вођа у доношењу одлука око преврата великиуглед код варвара уживао, уз помоћ својих иДрапетових јединица заузе град Укселодун, којије био под заштитом, а природним положајем осо-бито утврђен па и грађане уза се придоби.

33. Чим је Гај Каниније онамо стигао и схва-тио да су све стране града веома стрмим кли-сурама осигуране, који је, и када га нико не бибранио, ипак био тешко приступачан за борцекоји би се пењали, и када је видио велику пртља-гу грађана, коју ако би покушали у потајном би-јегу да изнесу, не би могли избјећи не само ко-њицу, него чак ни легије, раздијели кохорте натроје, постави три логора на најистакнутијем по-ложају, а од њих мало-помало, колико је војскамогла да поднесе, поче подизати насип око града.

34. Када то грађани опазише, имајући у видувеома жалосну успомену на Алезију, побојашесе сличне могућности за опсаду, а од свих најви-ше Луктерије, који је искусио невољу оне суд-бине, па упозори да треба водити рачуна о житу.Уз пристанак свих одлуче да, пошто ту оставеједан дио војске, сами са лако опремљеним љу-дима крену да добаве храну. Пошто је такав зак-ључак одобрен, исте ноћи и Драпет и Луктерије,оставивши двије хиљаде бораца, изведу остале изграда. Ови се задрже неколико дана па из земљеКадурка, од којих су једни жељели да их по-могну у добављању хране, а други нису моглиспријечити да је не узму, набаве велику количи-ну жита. Понекад би пак у ноћним походима илогор наших нападали. С тога разлога је Кани-није оклијевао да цио град опаше утврдом, пошто

226

не би могао подигнуту грађевину Јштитити, илиби на много мјеста морао слабу заштиту поста-вити.

35. Пошто је сакупљена велика количина жи-та, Драпет и Луктерије се зауставе на свега де-сет хиљада корака од града и одатле мало-пома-ло довезу жито у град. Сами међусобно подијелепровинције: Драпет се заустави да са дијеломвојске служи као заштита логору, а Луктериједотјера у град крдо теглеће марве. Распоредившина том мјесту страже, око десетог сата ноћи од-лучи да шумским и тијесним путовима добавижито у град. Када су логорске страже осјетилењихов топот и када су уходе, послате да испита-ју шта се то догађа, доставиле извјештај, Кани-није са наоружаним кохортама из најближег ло-гора пред саму зору нападне на добављаче жита.Ови се престрашени изненадном невољом разбје-же до својих стража. Када су то наши видјели,још жешће иападну на наоружане људе и не до-пусте да ико од тога броја буде жив заробљен.Одатле побјеже и Луктерије са малим бројем вој-ника и не врати се у логор.

36. Каниније је, пошто је борба срећно окон-чана, дознао од заробљеника да се са Драпетомналази дио војске у логору удаљеном највишедванаест хиљада корака. Како је то од многихсазнао, закључио је да може лако, пошто је једанвођа побјегао, остале престрашити и савладати, асматрао је за велику срећу што нема никога које из покоља у логор побјегао да би Драпету до-нио вијест о претрпљеном поразу. Но, како у по-кушају не видје никакве опасности, цијелу коњи-цу и германске пјешаке, момке силне брзине, по-сла према непријатељском логору, а сам једну ле-гију раздијели на три логора, а другу, лако оп-ремљену, поведе са собом. Када је непријатељимаближе приступио, сазнаде од ухода, које је бионапријед послао, како је њихов логор — а то јетако рећи пракса варвара — напустио више по-

227

ложаје и спустио се на обале ријеке, а да су Гер-мани и коњаници, док су то сви за неозбиљнодржали, изненада дотрчали и битку заметнули.Чувши за то доведе наоружану и постројену ле-гију. Тако изненада, на дати знак, са свих странасви положаји буду заузети. Када се то догодило,Германи и коњаници, видјевши знакове легије,заметну жестоку борбу. Кохорте одмах одасвудаизненада нападну па све побивши и заробившидочепају се великог плијена. У тој борби је и самиДрапет био заробљен.

37. Пошто је Каниније битку веома срећноизвео, а да скоро ниједан војник није ране допао,врати се да опсиједа грађане, па пошто је спољ-њег непријатеља уништио, пред којим је од стра-ха био спријечен да страже раније расподијелии грађане утврђењем опколи, нареди да се сасвих страна изведу радови. Идућега дана стижеонамо са својим четама Гај Фабије и припремисе да опсједне дио града.

38. У међувремену Цезар остави код Белова-ка Марка Антонија са петнаест кохората, како сеБелгима не би поново пружила прилика да до-носе одлуку о преврату. Сам пак обиђе осталедржаве и затражи многе таоце, а срца свих, којису били у страху, утјеши и смири. Када је сти-гао у Карнуте, за које је Цезар у ранијем ко-ментару рекао да се у њиховој држави зачеопочетак рата, запазивши да се они нарочито боје,пошто су свјесни чина, а да би државу што пријеослободио, затражи да се Котуат, зачетник тоганедјела и хушкач на рат, казни. Иако се овај чакни својим грађанима није повјеравао, ипак је бр-зо, уз напор свих, пронађен и у логор предведен.Цезар је уз највеће наваљивање војника и противсвоје воље био присиљен да га казни, пошто суму изнијели све невоље и штете које су у ратупретрпјели. Тако је он шибањем онесвијештен итијело му је сјекиром раскомадано.

228

39. Ту га је Каниније често писмима обавје-штавао шта се догађало са Драпетом и Луктери-јем и при каквој су одлуци грађани остали. Прем-да је њихов мали број потцјењивао, ипак је сма-трао да њихову тврдоглавост треба оштро казни-ти како цијела Галија не би држала да јој недо-стаје не снаге, него одлучности да се одупре Рим-љанима и да не би остале државе, угледајући сеу тај примјер, а уздајући се у природни поло-жај, извојевале себи слободу. Он зна да је свимаГалима јасно да му је преостало једно љето у ње-говој провинцији, па ако га буду могли издржати,изгледало је да се не треба више бојати никаквеопасности. Зато остави легата Квинта Калена садвије легије, који ће га слиједити обичним мар-шем, а сам са цијелом коњицом пожури премаКанинију, што може брже.

40. Када је Цезар, супротно ономе што су свиочекивали, стигао у Укселодун и примијетио даје град грађевинама опкољен, а да се од опсадени на који начин не може одустати и уз то до-знао од бјегунаца да грађани обилују великомколичином жита, одлучи да покуша да непријате-љу одсијече воду. Ријека је дијелила веома ду-боку долину, која је опкољавала готово цијелобрдо на коме је био изграђен град Укселодун,окомит са свих страна. Природа мјеста није до-пуштала да се ријека одврати, јер је текла јакодубоким подножјем па се ни на коју страну нијемогла скренути дубоким јарковима. Грађанима једакле и силазак у оном правцу био превише стрм,па ако би их наши ометали, нити би могли безрана и опасности ријеци прилазити, нити се узстрми успон враћати. Сазнавши за ту њихову те-шкоћу, Цезар распореди стријелце и праћкаре, ауз то размјести по неким мјестима и бацаче преманајлакшим силазима па тако онемогући грађани-ма воду с ријеке.

41. Касније их се сакупила сва сила на једномјесто да иду по воду. Под самим дакле градским

229

зидом избијао је велики извор воде, на оној стра-ни која је била одвојена од ријечног тока на раз-маку од скоро три стотине стопа. Док су осталиприжељкивали могућност да се грађани од овогизвора одбију, Цезар је једини то уочио, па почеда с оне стране према брду заштитне кровове при-миче и шанац гради, и то уз највећи напор и не-прекидну борбу. Тада грађани дотрче са вишегположаја, те издалека започну битку без опасно-сти, па многе који су пркосно наступили израња-вају. Наши се војници ипак нису плашили дакровове довуку па да помоћу напора и труда са-владају потешкоће. У исто вријеме изграде по-кривене подземне прокопе до водених жила и из-вора, а таква се врста посла могла урадити безикакве опасности и непријатељске подозривости.Насип је подигнут шездесет стопа у висину и уњему се смјести кула од десет спратова, не башда буде изједначена с бедемом — то се наименикаквом градњом није могло постићи — него данадмаши висину извора. Када су са ње стријелепомоћу бацача одапињали, грађани нису могли дабез опасности иду на извор по воду па је стогане само ситна и крупна марва, него је чак и ве-лика маса људи патила од жеђи.

42. Уплашени таквом невољом, грађани на-пуне посуде лојем, смолом и иверјем па их за-паљене на наше направе завитлају, а у исто ври-јеме заметну веома жестоку борбу, како би од-вратили Римљане да, с обзиром на опасност одборбе, не гасе пожар. Изненада изби велики пла-мен на самим грађевинама. Што год би прекострма мјеста било бачено, то би било задржаванокрововима и насипом и захватало би баш оношто му је сметало. Наши војници, напротив, иакосу били притијешњени и опасним начином борбеи неравноправним положајем, ипак су све врлохрабро подносили. Битка се дакле водила и нависоку мјесту и наочиглед наше војске, а са свихстрана се орила силна вика. Стога се свако, ко се

230

је нарочито истицао, што је више могао излагаостријелама и ватри непријатеља да би на тај на-чин његово јунаштво било очигледније и увјер-љивије.

43. Када је Цезар видио да је већи број ње-гових рањен, нареди да се са свих страна градакохорте попну на бријег па, правећи се да железаузети бедем, са свих страна дигну грају. Поштоје то учињено, престрашени грађани, како нисубили упознати шта се на осталим мјестима збива,позову натраг борце који су опсиједали зграде, паих по зидовима распореде. Ето тако наши, кадаје борби дошао крај, зграде које су биле пламеномобузете дјелимично погасе а дјелимично развале.Како су се грађани чврсто одупирали, они су усвојој намјери и истрајали, иако је један дио стра-дао од жеђи, а најпослије су жиле изворске во-де прокопима пресијечене и одвраћене. Пошто јето учињено, извор изненада потпуно пресуши идо толиког очајања доведе грађане да су поми-шљали како се то догодило не људским чином,већ вољом богова. Стога се присиљени нуждомпредадоше.

44. Иако је Цезар знао да је његово мило-срђе свима познато, па се није бојао да би моглоизгледати како је нешто због окрутне природесвирепо чинио, а није видио излаза својим пла-новима уколико би више људи на такав начинплан донијело, сматрао је да остале треба застра-шити примјерном казном. Зато свима који су но-сили оружје одсијече руке и живот поклонида би тиме казна зликоваца била убједљивија.Драпет, за кога сам рекао да га је Каниније за-робио, било због увреде или бола од окова, билозбог страха од теже казне, неколико се дана одјела уздржавао па је на тај начин и скончао. Уисто вријеме Луктерије, о коме сам писао да је избитке побјегао, када је доспио у руке Еспанактаиз Арверна — често се, мијењајући мјеста, мно-гима на вјеру предавао, јер се чинило да нигдје

231

неће без опасности боравити, а био је свјестанкаква непријатеља треба да има у Цезару — ње-га је Еспанакт Арверн, највећи пријатељ рим-скога народа, без икаква оклијевања везана предЦезара довео.

45. У међувремену је Лабијен у Треверимакоњички рат с успјехом водио па пошто их јемного побио, а побио је и Германе, који никоменису против Римљана помоћ ускраћивали и њи-хове је живе вође подвргао под своју власт, амеђу њима Сура Хедуанца, који је и по јуна-штву и по соју уживао велики углед, а сам одХедуанаца у то доба остао при оружју.

46. Сазнавши за тај догађај, а видећи да сусе на све стране Галије борбе повољно одвијалеи судећи да ће Галија овога љета бити побије-ђена и савладана, а пошто у Аквитанију никаданије сам улазио, већ ју је преко Публија Красанеким дијелом покорио, кренуо је са двије легијеу онај крај Галије да ту проведе посљедње данељета. Тај посао је између осталога брзо и срећнозавршио. Све су му, наиме, аквитанске државепослале легате и предале таоце. Када је те посло-ве обавио, сам је уз заштиту коњаника кренуо уНарбону, а војску је довео у зимовник: четирилегије смјестио је у Белгију, са легатима МаркомАнтонијем, Гајем Требонијем и Публијем Вати-нијем, а двије је легије одвео међу Хедуанце закоје је знао да у цијелој Галији уживају највећиуглед. Двије је поставио међу Туроне према гра-ници Карнута да држе читаву ону област која јевезана за океан, а преостале двије у земљу Ле-мовика, недалеко од Арверна, да не би који диоГалије остао празан и без војске. Неколико једана лично провео у провинцији па је на брзинусве скупштине посјетио, за јавне размирице са-знао, оним што су имали лијепих заслуга награ-де подијелио. — Ту је стекао и највећи увид как-во је ко држање имао приликом побуне у ције-лој Галији, коју је он онемогућио уз вјерност

232

и помоћ оне провинције — а кад је све то завр-шио, повуче се са легијама у Белгију па у Не-метоцени проведе зиму.

47. Ту дознаде да се Комије Атребат са ње-говом коњицом сукобио. Када је наиме Антониједошао у зимовник и држава Атребата била поко-рена, Комије је послије онога рањавања, које сажгоре споменуо, био навикао да својим грађанимакод свих устанака буде при руци. А да не би не-достајао савјетник и вођа оним који траже борбу,док се држава Римљанима покоравала, он је сасвојим коњаницима хранио и себе и своје од оти-мачине, а како су путеви били несигурни, пре-сретао је сву храну која се довозила у римскггзимовник.

48. Антонију је био додијељен командант ко-њице Гај Волусен Квадрат, који је с њим зи-мовао. Њега је Антоније послао да прогони непри-јатељску коњицу. Волусен је уз ону храброст,.која је код њега била изузетна, додао још и ве-лику мржњу према Комију па је тим више чи-нио оно што му се заповиједало. Стога, распоре-дивши засједе, чешће је његове коњанике напа-дао и борбе успјешно водио. Када је посљедњипут дошло до жешћег окршаја, Волусен у жељида ухвати самога Комија поче га уз мало људиупорно прогонити, а овај у паничном бијегу Во-лусена подалеко одвуче па изненада позва својеу заштиту и помоћ, како његове ране, на преварузадобииене, не би остале неосвећене и окренувшикоња смјелије од осталих крену на команданта.То исто учине сви његови коњаници па мањиброј наших потиснуше и нападоше. Комије маму-зама подбоде коња и састави са Квадратовим ко-њем па га душманским копљем и уз силну снагупогоди посред бутине. Пошто је командант рањен,наши се нису предомишљали да се зауставе и да,окренувши коње, почну гонити непријатеља. Ка-да се то догодило, многи непријатељи, уз одлучаннапад наших буду оборени и рањени па је тако

233

један дио у бијег натјеран, а други похватан. Тује несрећу војвода избјегао захваљујући брзиникоња. И поред тако успјешне борбе, командантсе, тако тешко рањен да је мзгледало да ће муживот бити у опасности, врати у логор. Комиједакле, било што је искалио свој гнев, било што јевелики број своје војске изгубио, посла Антонијулегате, па давши таоце увјери ra да ће се наћиондје гдје му буде наредио и извршити оно штобуде заповиједио, али једино то моли да му сеузме у обзир страх па да се не суочава ни с јед-ним Римљанином. Када је Антоније оцијенио дањегова молба потиче од истинскога страха, указаму милост и прими таоце.

Ја знам да је Цезар сваке године саставио поједан коментар, али не сматрам да и ја то морамучинити, пошто слиједећа година конзулске вла-сти Луција Паула и Гаја Марцела није донијеланикаквих особитих догађаја. Ипак, да не би ко-год остао необавијештен у којим су мјестима Це-зар и војска у то вријеме били, одлучио сам дасе нешто мало напише и уз овај коментар при-ложи.

49. Када је Цезар у Белгији зимовао, једанједини циљ је имао да државе веже на прија-тељство и да никоме не пружа ни наде ни разло-га за рат. Исто тако није желио да му предодлазак искрсне прилика да води рат да не би,када буде намјеравао да војску повуче, некакавсукоб преостао који би сва Галија радо и без по-стојеће опасности прихватила. Стога, позивајућиљубазно државе, обдарујући прваке највећимпоклонима и не намећући никакве нове терете,Галију, толиким несрећним ратовима измучену,уз бољи услов за покореног, лако одржа на миру.

50. Пошто је провео вријеме у зимовнику,упркос навици крену у Италију, што је могаобржим маршем да позове муниципије и колонијеи препоручи им за свештеничку службу свогаквестора Марка Антонија. Тада се је сукобљавала

234

жеља колико страсно за човјека који му је биосрцу прирастао и кога је мало раније био упутиода се бори за свештеничку част, толико и оштропротив власти мањине, која је, пошто би МаркоАнтоније био одбијен, жељела да умањи Цезаревуглед при одласку. Иако је на путу био чуо, пријенего што је дошао до Италије, да је овај постаоаугур, сматрао је ипак као обавезну дужност даобиђе муниципије и колоније, да им се захвалишто су у великом броју Антонију поклонили по-вјерење. Истовремено је и себе и свој углед коднатјецања за идућу годину препоручио, пошто супротивници без мјере хвалили изабране конзулеЛуција Лентула и Гаја Марцела, који су сву части углед од Цезара одузели, а Сервију Галби оте-ли конзулат иако је према резултату избора бољепрошао, јер је с њим био повезан и као приснипријатељ и као легат по дужности.

51. Цезарев дочек од стране свих муниципи-ја и колонија био је изузетан и с обзиром на по-част и с обзиром на љубав. Наиме, тада је првипут долазио послије онога свеопштег рата у Га-лији. Ништа није заборављено што се могло за-мислити за украс капија, путева и свих мјестакуда је Цезар требало да прође. Силна свјетинаје са дјецом кретала у сусрет и на свим мјестимасу приношене жртве, а тргови и храмови су билизаузети простртим столовима па се могла прет-постављати радост најсјајнијег тријумфа. Толикоје ето било раскоши код богатих, а задовољствакод сиромашних.

52. Када је Цезар све покрајине римске Га-лије највећом брзином прокрстарио, вратио се вој-сци у Неметоцену, па пошто је позвао легије изсвих зимовника, које су биле покрај земље Тре-вера, крену онамо и ту изврши смотру војске. Начело римске Галије постави Тита Лабијена, какоби је код натјецања за конзулат с већим повје-рењем придобио. Он је лично толико путовањапредузимао, колико је сматрао да је довољно да

235

се промијене мјеста ради здравља. Премда је тучесто слушао да Лабијена узнемирују његови не-пријатељи, и био обавијештен да се на томе радида му се по одлуци мањина, а уз то и према зак-ључку сената одузме неки дио војске, ипак оЛабијену није ништа вјеровао, а није се могаони одлучити да штогод предузме против сенатскеодлуке. Сматрао је, наиме, да ће уз слободно од-лучивање отаца сенатора његово гледиште лакобити прихваћено. Јер, када се народни трибунГај Курион прихватио да брани став и углед Це-зарев, а често је сенату указивао на то да, акокога мучи страх од Цезарева оружја, онда и Пом-пејева власт и оружје исти такав страх државизадају, па нека зато и један и други оставе ору-жје и распусте војску. На тај ће начин и државабити слободна и имаће своје право. Он није самона то указивао, него је штавише и сам почео даизноси своје гледиште. Да се то не би догодило,конзули и Помпејеви пријатељи у противномуспјеше и тако отежући Цезарев план онемогу-ћише.

53. Ово је била велика потврда сената и од-говарала је ранијем гледишту. Јер, када је про-шле године Марко Марцел напао на Цезареводостојанство, па је против закона Помпејева иКрасова прије времена изнио пред сенат ствар оЦезаревим провинциј ама, дата су мишљења, алије Марцел, из мржње према Цезару, испољио не-слагање и тражио за себе све почасти, но сенатје у већини преко свега тога прешао. Тиме се ни-су поколебала мишљења Цезаревих непријатеља,него су били потакнути да створе што више мо-гућности којим би се сенат могао присилити даодобрава оно што сами буду одлучивали.

54. Затим је донесен сенатски закључак да урат с Партима једну легију пошаљу Гнеј Помпеј,а другу Гај Цезар и да се ове двије легије очи-гледно једном одузму. Наиме, Помпеј је прву ле-гију, коју је Цезару био послао, а била је састав-

236

љена од регрутације из Цезареве провинције, та-ко рећи од својих дао. Цезар је ипак, иако нијепостојала ни најмања сумња у намјеру његовихпротивника, легију повратио Помпеју и у својеиме наредио да се петнаеста, коју је у Овостра-ној Галији држао, према сенатској одлуци преда.На њено мјесто посла у Италију тринаесту легијуда служи као обезбјеђење посади, одакле је од-ведена петнаеста. Он је лично војсци распоредиозимовнике: Гаја Требонија са четири легије смје-сти у Белгију, Гаја Фабија са истим бројем одведемеђу Хедуанце. Тако је дакле сматрао да ће Га-лија бити најсигурнија ако Белги, чија је хра-брост врло велика, и Хедуанци, чији је углед нанајвишем степену, војскама буду опкољени. Онсам крену у Италију.

55. Када је тамо дошао, дознаде преко кон-зула Марка Марцела да су двије легије које јепослао, а требало их је према сенатској одлуциодвести у рат с Партима, Гнеју Помпеју предатеи у Италији задржане. Због те околности, иаконико није сумњао шта се против Цезара припре-ма, Цезар ипак закључи да се све мора подноситидок постоји нека нада да је боље о миру расправ-љати него рат водити. И он тако отпутова.

ГРАБАНСКИ РАТ

ПРВА КЊИГА

1. Пошто је (од Фабија) конзулима предатописмо Гаја Цезара, они су једва допустили, узнајвеће залагање народних трибуна, да се у се-нату прочита. И заиста, није се могло постићида се оно што је у писму изнесе пред сам сенат.Конзули су поднијели извјештај о држави. КонзулЛуције Лентул обећао је сенату и држави да сенеће о њих оглушити ако желе да смјело и храб-ро кажу своје мишљење. Ако се пак на Цезарабуду обазирали и у његову се милост уздали, каошто су то у раније вријеме чинили, он ће се самсвоје одлуке држати и неће се угледу сената по-коравати, а уз то може стећи Цезареву наклоности пријатељство. У истом смислу је говорио и Сци-пион: да Помпеју не пада на ум да напусти др-жаву ако га сенат буде слиједио. Ако међутимбуде оклијевао и спорије дјеловао, узалуд је ње-гова помоћ ако сенат буде желио да га преклиње.

2. Изгледало је да ова Сципионова бесједапотиче из Помпејевих уста, јер је сенат одржаваосједницу у граду, а Помпеј је био одсутан. Некоби држао и понешто умјеренији говор, као штосе у такав говор с почетка упустио Марко Марцел,како није потребно да се о томе подноси извје-штај сенату прије него што се по цијелој Итали-ји изврши регрутација и војске буду пописане.Уз такву би се гаранцију сенат сигурно и сло-бодно одлучивао да оно што жели и одлучује, аопет је Марко Калидије сматрао како је потребнода Помпеј крене у своје провинције да не би би-ло каква разлога за рат, јер се Цезар боји, по-што су му одузете двије легије, да не би изгле-дало како их Помпеј на његову штету чува и

16 Гај Јулије Цезар 241

пред градом задржава, а и Марко Руф је готовобио пристао уз Калидијево мишљење, измијенив-ши нешто мало садржај. Ших је све укорио, на-пао и изгрдио конзул Луције Лентул. Он је изја-вио да уопште неће износити Калидијев предлог,а Марцел, преплашен пријетњама, одустаде одсвога предлога. Тако је и због конзулових ријечи,и страха од присутне војске, и пријетњи Помпеје-вих пријатеља већина натјерана и против вољеприсиљена да пристане уз Сципионово мишљење:да Цезар одређенога дана распусти војску, а акото не буде учинио, изгледа да би нешто радиопротив државе. Супротставили су се народни три-буни Марко Антоније и Гај Касије. Одмах је по-ведена расправа о приговору трибуна. Падоше итешке ријечи, и што је ко жешће и безобзирнијеговорио, то су га Цезареви непријатељи у све ве-ћој мјери хвалили.

3. Када се пред вече разишао сенат, Помпејје све, који припадају његову сталежу, себи по-звао. Он спремне похвали и унапријед охрабри,а слабиће прекори и отријезни. Многи су се ода-свуд, из старих Помпејевих војски, у нади на на-граду и добивање сталешке части сакупили, амноги су из двије легије, које је Цезар био пре-дао, ппзвани. Град и само зборно мјесто испунилису трибуни, центуриони и добровољци. У сенат сесакупе сви пријатељи конзула, Помпејеви рођации они што су с Цезарем били у старом неприја-тељству. Њиховим ријечима и присуством слаби-ћи се поплаше, а они што су оклијевали охрабре,али је већини била одузета могућност да слобод-но одлучује. Цензор Луције Пизон обећа да ћеићи Цезару, а исто тако и претор Луције Росције,да га о тим стварима обавијесте. Да би тај посаообавили, затраже рок од шест дана. Неки су чакподнијели предлог да се легати Цезару пошаљупа да му вољу сената изложе.

4. Против свега овога искрсну отпор, и свимасе супротстави говор конзула Сципиона и Катона.

242

Катона подстакну старо Цезарево непријатељствокао и гњев што је на изборима одбијен. Лентулаје опет узбуђивао велики дуг, нада у војску и про-винције, као и примамљивост краљевског звања,па се међу својим хвалио како ће он бити другиСула, коме ће припасти врховна власт. Сципионаје обузимала иста нада у провинцију и у војске,а њих ће, тако је мислио, дијелити с Помпејемпрема сродству, али у исто вријеме хватао га јестрах од суда, а уздизало га хвалисање његовихи ласкање моћних, који су тада у државној хи-јерархији и судовима веома много значили. СамПомпеј, подстакнут од Цезаревих непријатеља,пошто није желио да ико с њим у достојанствубуде изједначен, сав се од његова пријатељствабио удаљио и са заједничким непријатељима при-јатељство склопио, а сам се уз њихов највећи дио,у оно вријеме родбинских веза, био повезао с Це-зарем. Истовремено, био је озлојеђен и због сра-моте двију легија, које је с пута по Азији и Си-рији под своју власт и господство подвргао, а за-тим је настојао да се ситуација окрене и ка ору-жаној борби.

5. С ових разлога све се радило на брзину инесређено. Нити су Цезареви рођаци имали време-на да га обавијесте, нити се народним трибунимапружила прилика да отклоне од себе опасност, ани да приговором задрже најнужније право, којеје Луције Сула био оставио, него су већ седмогадана били присиљени да размишљају о своме спа-су, док су се у ранијим временима веома немирнинародни трибуни били навикли да се напокон,послије осам мјесеци разноликог пословања, оба-зиру и прибојавају. Брзо је дошло до оне крај-ње и посљедње сенатске одлуке којој се ранијеготово никада није приступало, осим код самеопасности за град или када се губила нада у спассвих због смјелости мањине. Нека конзули, прето-ри, народни трибуни и они што су као проконзулиу граду припазе да држава не претрпи какву ште-

243

ту. Ово је према сенатској одлуци било прописаноседмога јануара. И тако за првих пет дана, кадаје сенат могао одржавати скупштину, а од тогадана Лентул је ступио на конзулску дужност, изу-зев два скупштинска дана, веома се озбиљно иоштро расправљало и о Цезаревој власти и о вео-ма уваженим људима, народним трибунима. На-родни трибуни побјегну смјеста из града и при-кључе се Цезару. Он је у то вријеме био у Ра-вени и очекивао одговор на своје веома скромнезахтјеве, не би ли се, ако се људи поравнају,ствар могла мирно привести крају.

6. Идућих дана сеиат је засиједао изван гра-да. Помпеј учини исто оно на што је преко Сци-пиона указивао, похвали храброст и чврстину се-ната и истакну своје чете: како има десет спрем-них легија, а поред тога како је сазнао и откриода војници према Цезару имају другачији односпа их не може наговорити да га бране или слије-де. О осталим стварима достављен је извјештајсенату: да се по цијелој Италији врши регрута-ција, да се Фауст Сула пошаље у Мауританијукао пропретор, да се Помпеју из државне благајнедаде новац, а поднесен је исто тако и предлог дакраљ Јуба постане савезник и пријатељ. Марцелрече да то засад неће дозволити, а народнитрибун Филип се успротиви за Фауста. О осталимстварима су написане сенатске одлуке. Провинци-је се приватницима уступају, двије конзулске, аостале преторске. Сципиону западе Сирија, а Лу-цију Домицију Галија. Филип и Кота су премапосебној одлуци заобиђени и њихове коцке нисуни бачене. У остале провинције послати су пре-тори. Нису чекали — како се то ранијих годинарадило — да о њиховој власти народ буде оба-вијештен, већ огрнути кабаницом, пошто су из-говорили заклетву, изађоше. Конзули а то се при-је тога времена није никада догодило — крену изграда, а приватни људи добију у граду и на Ка-питолу ликторе, противно свим древним обичаји-

244

ма. По цијелој се Италији обави регрутација и на-реди наоружање, а од муниципија је затражен но-вац, који опљачкају из храмова, па се сва божан-ска и људска права измијешају.

7. Сазнавши за те догађаје, Цезар одржа бе-сједу пред војницима. Он спомену све неприја-тељске неправде које су учињвне према њемукроз читаву прошлост. Пожали се како је Пом-пеј од њих заведен и на криви пут одведен, какозавиди и капада на његову славу, а он је самувијек био наклоњен његовој части и достојан-ству и помагао га. Потужи се и на новину која језаведеиа у држави, да се трибунски приговороружјем забрањује и сузбија, а то је ранијих го-дина без оружја било успостављено. Сула је, иакоје трибунска власт била лишена свих могућности,ипак оставио слободан приговор, а Помпеј је, чи-ни се, повратио изгубљена права, али је чак ионо што су раније имали одузео. Колико год јепута одлучено да власти припазе да држава непретрпи какву штету, а тим је позивом и томсенатском одлуком римски народ позван на оруж-је, то се је опет догађало при доношењу опаснихзакона, под трибунском силом, приликом народногустанка, или када су заузимани храмови и узви-шенија мјеста, па ови примјери из ранијег време-на поучавају како су Сатурнин и Граси искусиликазну. Ништа се од овога у оно вријеме није до-годило па чак на то ни помишљало. Није про-глашен ниједан закон, није се предузимало дасе са народом сарађује, нити се је догодила ни-каква сеоба. Они су охрабрени што су под вођ-ством тога заповиједника веома срећно државислужили, многе повољне борбе водили и цијелуГалију и Германију покорили, па нека његовуглед и достојанство бране од непријатеља. Вој-ници тринаесте легије, која је била присутна, по-вичу — њу је наиме почетком устанка био по-звао, а остале још нису биле стигле — како су

245

спремни да бране од неправди свога заповједникаи народне трибуне.

8. Сазнавши жељу војника крену са ономлегијом у Аримин и ту сусрете народне трибуне,који су код њега били прибјегли. Преостале ле-гије позва из зимовника и нареди да га прате.Онамо дође млади Луције Цезар, чији је отацбио Цезарев легат. Пошто је завршио дио говора,због чега је био дошао, стави до знања да одПомпеја има за њега поруке приватног садржајаи да Помпеј жели да се Цезару оправда, какосе не би оно што је у интересу државе учинио нањегову срамоту окренуло. Њему су увијек држав-ни интереси били пречи од приватне користи. Це-зар би пак морао, и због свог достојанства и држа-ве ради, напустити своје држање и гњев и не битребало да се дотле љути на противнике, јер ка-да се узда да њима наноси штету, он је наносидржави. Нешто је мало додао у том смислу узприложено Помпејево извињење. Готово то исто,и тим истим ријечима говорио је и претор Росци-је и истакао како му је то Помпеј споменуо.

9. Иако је изгледало да се та ствар никаконе односи на отклањање увреда, ипак је нашаопогодне људе преко којих би му се достављалооно што је желио, па затражи од обојице да им,пошто му поруке Помпејеве буду донијели, небуде тешко да му и његове захтјеве доставе, паако могну да уз мало труда велике размирицеуклоне и цијелу Италију страха ослободе. Њемује достојанство увијек било прво и од живота пре-че. Он се жалио што му је наклоност римскогнарода на увредљив начин од стране непријатељаодузета, па када му је ускраћено шестомјесечнозаповједништво, задржан је у граду, а народ јебио одлучио да се приликом идућих избора и оњему, макар и одсутну, води рачуна. Ипак је тајгубитак свога угледа у интересу државе равно-душно подносио, па је и сенату послао писмо дасви напусте војску, али чак ни у томе није успио.

246

По читавој се Италији врши регрутација, задржа-вају се двије легије које су од њега биле одузетепод изговором рата с Партима, а држава је подоружјем. Да ли се све то односи само на његовупропаст? Али он је спреман да на све пригне и дау интересу државе све поднесе. Нека Помпеј кре-не у своје провинције, а они сами нека распустевојске, нека сви у Италији оставе оружје, некасе грађанство ослободи страха и нека се слободниизбори и цијела држава сенату и народу римскомпрепусти. А да би се ово што лакше и под одре-ђеним условима извело, и да би се заклетвомозваничило, нека или сам ближе приступи, илидопусти да му се приступи. Тако ће се постићи дасе договором све несугласице изгладе.

10. Примивши упуте, Росције с Цезарем сти-же у Капуу па ту затече конзуле и Помпеја иизнесе Цезареве поруке. Они, размотривши ситу-ацију одговоре, па му писмене поруке преко тихистих натраг пошаљу, а ово им је био главни сми-сао: нека се Цезар у Галију врати, нека из Ари-мина изађе и војску распусти, па ако то будеучинио, Помпеј ће отићи у Шпанију. У међувре-мену, докле год гаранција не буде дата да ћеЦезар извршити оно што је обећао, конзули иПомпеј неће прекинути регрутацију.

11. Било је неправично захтијевати да Цезарнапусти Аримин и да се врати у провинцију, ада он сам држи провинцију и туђе легије. Он же-ли да се Цезарева војска распусти и да обавирегрутацију, обећава да ће кренути у провинцију,али не одређује прије тога који ће дан поћи дасе не би чинило, ако послије завршетка Цезареваконзулата не буде кренуо, како је лажном оба-везом окаљао образ. И заиста, није одредио ври-јеме за разговор, нити обећао да ће доћи, а то јеизазвало велико разочарење у погледу мира. Сто-га је из Аримина Марка Антонија са пет кохора-та послао у Аретиј, а сам је у Аримину остао са

247

двије легије и одлучио да ту изврши регрутаци-ју, а са по једном кохортом заузео је Пизаур,Фан и Анкону.

12. У међувремену обавијештен је да преторТерм са пет кохората држи Игувиј, да утврђујеград и да су Игувљани према њему веома добревоље па посла Куриона са три кохорте које је уПизауру и Аримину имао. Сазнавши за његов до-лазак, а не уздајући се у наклоност грађанства,Терм повуче кохорте из града и побјеже. Војницисе на путу од њега одвоје и врате кући. Курион,уз веома велику радост грађана, освоји Игувиј.Када је за те догађаје сазнао, уздајући се у при-врженост становника муниципија, Цезар одведекохорте тринаесте легије из посаде и крену уАуксим. Тај градић је Атије, пошто су кохортедоведене, држао, и по читавој Пицени, пославшинаоколо сенаторе, регрутацију проводио.

13. Када се сазнало за Цезарев долазак, де-куриони Ауксима дођоше код Атија Вара у вели-ком броју и обавијестише га да ситуација не за-виси од њихове процјене, али да ни они, ни оста-ли становници муниципија, не могу допустити дасе војсковођи Гају Цезару, много заслужном задржаву, који је толика јуначка дјела извео, спри-јечи прилаз граду и бедемима: па нека стога водирачуна о будућности, а и својој опасности. Вар,потакнут њиховим говором, посаду, коју је биоувео, из града изведе и побјеже. Њега је малиброј Цезаревих војника из првога реда прогониои присилио да се заустави. Пошто је бој заметнут,Вара су његови напустили, а неки дио војника серазишао кућама, док су остали пришли Цезару, ас њима заједно ухваћен је и приведен ЛуцијеПупије, центурион примипила, а он је баш тајисти ред у војсци Гнеја Помпеја раније водио.Али Цезар Атијеве војнике похвали, Пупија пу-сти, грађанима Ауксима захвалност исказа и обе-ћа да ће имати на уму њихово дјело.

248

14. Пошто је о тим догађајима до Рима допроглас, толики је изненада страх завладао да је кон-зул Лентул, када је дошао да отвори благајнуи узме новац који је према сенатској одлуци Пом-пеју био дозначен, одмах побјегао из града, оста-вивши отворену свету благајну. Пронио се лажанглас да Цезар ето стиже, и да су његови коњани-ци већ присутни. За овим су пошли друг му Мар-цел и већи број државних службеника. Уочи тогадана из града је кренуо Гнеј Помпеј и отпутоваопрема легијама, које је од Цезара примио и радизимовања по Апулији распоредио. Око града јепрекинуто регрутовање и свима се чинило да ни-шта око Капуе није сигурно. У Капуи се првоосигурају и сакупе регрутоване колоне, који супрема Јулијеву закону били доведени, па одлучеда их држе, а гладијаторе, које је ту Цезар радипредставе држао, Лентул изведе на трг, увјериих у наду на слободу, даде им коње и нареди дага прате. Њих је доцније, пошто су га његовиопоменули, јер је такав поступак од свих биоосуђен, по кампанским насељима и породицамараздијелио ради чувања.

15. Цезар је из Ауксима кренуо и цијело Пи-ценско поље прешао. Све су га префектуре тихпокрајина најљубазније примиле, а војску мусвим и свачим потпомогле. Чак су му из Цингула,а тај је градић Лабијен основао и својим га нов-цем изградио, стигли легати и обећали да ће вео-ма радо извршити све што буде заповиједио. Онзатражи војнике и они их пошаљу. У међувре-мену дванаеста легија је стигла до Цезара. Саовим двјема крену у пиценски град Аскул. Тајград је држао Лентул Спинтер са десет кохоратаи када је сазнао за Цезарев долазак, побјегао јеиз града, а када је покушао да кохорте са собомповеде, већи број војника га је напустио. Остав-љен на путу са малим бројем људи, сусрео се саВибулијем Руфом, кога је Помпеј послао у пи-ценску област да обезбиједи људе. Обавијештен

249

од истог каква је ситуација у Пицену, Вибулијелрими од њега војнике, а њега отпусти. Исто јетако из оближњих покрајина сакупио кохоратаколико је могао, а њих су регрутовали Помпејев-ци, међу њима и Луцилија Хиру који је бјежаоиз Камерина са шест кохората, које је ту држаокао посаду, па када је и ове сакупио, добио их јетринаест. С њима је убрзаним маршем стигао доДомиција Ахенобарба у Корфиниј и јавио да Це-зар долази са двије легије. Домиције је са својестране сакупио из Албе око двадесет кохората из-међу сусједних области Марса и Пелигна.

16. Заузевши Фирм и истјеравши Лентула,Цезар је наредио да се сакупе војници који сусе од овога били одметли и да се изврши регрута-ција. Сам се ту задржа један дан ради добав-љања хране, а затим крену у Корфиниј. Када јеонамо стигао, пет кохората, које је Домиције изграда био послао, разваљивало је на ријеци мост,који је био око три хиљаде корака далеко одграда. Пошто се ту с Цезаревим предњим четамазаметнула битка, Домицијеви војници, потиснутис моста, брзо се повукоше у град. Пошто је Цезарпревео легије, заустави се покрај града и испредбедема постави логор.

17. Сазнавши за догађај, Домиције упути списмом Помпеју у Апулију људе вичне крају,обећавши велику награду, да траже и моле да мупритече у помоћ. Цезар се са двије војске, а избог тијесна положаја може лако опколити и до-бављање му хране онемогућити. Ако то не будеучинио, он ће са више од тридесет кохората, ве-ликим бројем сенатора и римских витезова за-пасти у велику неприлику. Тада је своје охрабриои бацаче по бедемима распоредио, а остале је дије-лове свакоме за чување града одредио па је вој-ницима на скупштини земљу из својих посједаобећао, по четири југера на сваког појединца, апрема томе прорачуну и центурионима и ислуже-ним војницима.

250

18. Цезару је у међувремену јављено да ста-новници Сулмона, а тај град се налази од Корфи-нија на размаку од седам хиљада корака, желе даизврше оно што он хоће, али да их омета сенаторКвинт Лукреције и Атије Пелигно, који су тајград држали с посадом од седам кохората. Онпосла онамо Марка Антонија са пет кохората три-наесте легије. Чим су Сулмоњани видјели нашебојне знакове, отворили су капије, па су и свиграђани и војници изашли у сусрет Антонију даму честитају. Лукреције и Атије се баце с беде-ма. Доведен пред Антонија, Атије замоли да гаупуте Цезару. Антоније се истога дана када јебио кренуо поврати с кохортама и с Атијем. Це-зар те кохорте здружи са својом војском, а Атијаотпусти здрава и читава. Првих дана Цезар од-лучи да уз велике радове утврди логор, да изоближњих муниципија добави жито и да очекујеостале чете. Кроз три дана му је онамо дошлаосма легија и двадесет и двије кохорте од новерегрутације из Галије, затим око три стотине ко-њаника од краља из Норика. Када су ови стигли,поставио је други логор на другој страни града,а томе логору поставио је на чело Куриона. Запреостале дане одлучио је да град опаше насипоми утврдама. Када је обављен највећи дио тогапосла, готово у исто вријеме су се вратили онмшто су послати код Помпеја.

19. Пошто је прочитано писмо, Домиције, пра-већи се невјешт, изјави на састанку да ће Пом-пеј брзо стићи у помоћ и уз то их осоколи дане клону духом и да све што је потребно за од-брану града спреме. Сам је потајно с неколициномсвојих рођака разговарао и донио одлуку за би-јег. Како се лице Домицијево није слагало с ње-говим говором и како је све плашљивије и бојаж-љивије поступао него што је то обичавао ранијихдана, и мимо обичај са својим разговарао и до-говарао се, а састанак с људима избјегавао, товише није могао да ствар сакрива и да се пре-

251

твара. Помпеј му је писмом одговорио да нећеситуацију доводити у крајњу опасност, а да се ниДомиције није уз његов савјет и вољу запутио уКорфиниј: па ако дакле постоји каква могућност,нека са свим четама дође код њега. То се нијемогло учинити, пошто је град био опсједнут инаоколо утврђен.

20. Када се Домицијева одлука разгласила,војници који бијаху у Корфинију у прве вечер-ње сате повуку се па преко војничких трибунацентуриона и оних најпоштованијих из своје око-лине овако се између себе договоре: њих Цезаропсиједа и готово је завршен посао око утврда, авојсковођа им Домиције, у кога су се чврсто на-дали и уздали, пошто их је све одбацио, доносиодлуку о бијегу па треба да воде рачуна о свомеспасу. С њима се прво не сложе Марси па онај диограда, који је изгледао да је најбоље утврђен,заузму и међу њима се појави толика неслога дасу покушали да се у коштац ухвате и у оружјезагазе. Мало послије тога, пошто су ту и тамоупутили посланике, оно што нису знали о бијегуЛуција Домиција дознају. Стога сви према општојодлуци Домиција изведу, опколе га и под стра-жу ставе, а посланике из своје средине упуте Це-зару: да су спремни капије отворити, све што бу-де наредио извршити и Луција Домиција живау његове руке предати.

21. Пошто је Цезар за то дознао, иако је сма-трао да је веома важно да што прије градомзагосподари и да кохорте код себе у логор пре-веде, да не би или због подмићивања, или подиза-ња духа, или лажних вијести, настала промјенау њиховој тежњи, јер често у рату због малихузрока наступе велике посљедице. Ипак се бојаода војници, пошто уђу и пошто им се пружи при-лика, преко ноћи не опљачкају град па је онеКОЈИ су били дошли похвалио и у град упутио, анаредио да чувају капије и бедеме. Лично је рас-поредио војнике на оне послове које је одлучио

252

да изврши, али не у одређеним временским раз-мацима како је имао обичај ранијих дана, већ узнепрекидне страже и одреде, да међусобно у до-диру буду и цијелу тврђаву испуне, а војничкетрибуне и префекте посла наоколо и опомену ихда се не само чувају од провала, већ да чак при-пазе и на потајне изласке појединих људи. Изаиста од свих њих није било никога који је биотако малаксао или уморан да би могао те ноћипочивати. Тако је било ишчекивање цјелокупнеситуације, па је један с једне а други с другестране и срцем и душом био обузет шта ће самеКорфињане, шта Домиција, шта Лентула, а штаостале задесити и какве ће посљедице сваки по-јединац искусити.

22. Око четврте страже Лентул Спинтер почес бедема да води разговор са нашим стражама ичуварима: он жели, ако му се укаже могућност,да се сусретне с Цезарем. Када му се могућностпружила, отишао је из града и Домицијановивојници се од њега све дотле нису удаљавали докније доведен до суочења с Цезарем. С њим јеразговарао о својој ситуацији, молио га и прекли-њао да га поштеди, споменуо старо пријатељствои изложио услуге које му је Цезар учинио, аоне су биле веома велике: јер је преко њега биодоспио у збор понтифика, јер је послије претуредобио провинцију Шпанију и што је код натјеца-ња за конзулат био потпомогнут. Његову бесједуЦезар прекиде: да он није изашао из провинциједа чини зло, већ да се брани од увреда неприја-тељских, да народним трибунима који су по тојствари истјерани из града врати њихово досто-јанство, па да за се и римски народ, који је при-тијеснила странка малог броја људи, осигура сло-боду. Лентул, охрабрен његовом бесједом, затражида му буде допуштено да се врати у град: јер оношто је постигао за свој спас чак ће и осталим би-ти утјеха у њиховој нади, пошто су неки дотлепрестрашени, да су у погледу свога живота при-

253

сиљени да помишљају на најгоре. Пошто му јепружена могућност, он се удаљи.

23. Када је свануло, Цезар заповиједи да сепред њега изведу сви сенатори, дјеца сенатора,војнички трибуни и римски витезови. Бијаше ихпет од (сенатског) сталежа, Луције Домиције, Пуб-лије Лентул Спинтер, Луције Цецилије (Спинтер)Руф, квестор Секст Квинтилије Вар и ЛуцијеРубрије, а поред тога Домицијев син и многи дру-ги младићи и велики број римских витезова идекуриона, које је Домиције из муниципија биопозвао. Све ове, који су изведени, заштити одпогрда и војничких псовки. Мало им је говориокако му с њихове стране није узвраћена захвал-ност за његове веома велике заслуге према њима.Све их је пустио здраве и читаве. Шест милионасестерција, које је Домиције био донио и у др-жавној благајни оставио, а које су му приложилечетворица старјешина из Корфинија, вратио јеДомицију, да се не би чинило да му је више сталодо новца него до људског живота, иако је билопознато да је тај новац државни, а Помпеј га једао за војничку плату. Он нареди да Домицијевивојници пред њим положе заклетву и тога данапокрену логор те у обичном маршу заврши пу-товање, задржавши се код Корфинија у свемуседам дана, па преко земље Маруцина, Френтанаи Ларината стиже у Апулију.

24. Упознавши се са овим догађајима, који сусе код Корфинија одиграли, Помпеј крену изЛуцерије у Канузиј, а одатле Брундизиј. Наредида се чете од новог регрутовања са свих странасакупе код њега, па робове и пастире наоружа идодијели им коње. Од њих доби око три стотинекоњаника. Претор Луције Манлије побјеже изАлбе са шест кохората, а претор Рутилије Луп изТарацине са три. Када су оне издалека опазилеЦезареву коњицу, на чијем се челу налазио Ви-бије Курије, напустивши претора, окрену бојнезнакове према Курију и њему приступе. На исти

254

начин су на осталим путевима неке кохорте на-ишле на Цезареву пјешадију, а друге опет на ко-њанике. Доведен му је, ухваћен на маршу, Ну-мерије Магије Кремона, надзорник занатлија Гне-ја Помпеја. Цезар га упути њему с порукама: по-што до тога времена није било прилике за раз-говор, а како и сам намјерава да дође у Брунди-зиј, од користи је и за државу и за опште добрада он с Помпејем разговара, а не може се због ве-лике раздаљине исти учинак постићи, ако се оусловима преко других воде разговори, као кадби један пред другим јавно о свим могућностимарасправљали.

25. Када је ове поруке упутио, са шест легијастиже у Брундизиј, од којих су три ветеранске, аостале оне што их је од нове регрутације устројиои на путу попунио. Домицијеве кохорте одмах једакле из Корфинија у Сицилију послао. Сазнаоје да су конзули са великим дијелом војске кре-нули у Дирахиј, а да се Помпеј са двадесет кохо-рата задржава у Брундизију. Он није могао си-гурно дознати да ли се онај ту задржао да очуваБрундизиј, како би лакше цијело Јадранско мореод најудаљенијих дијелова Италије и крајева Грч-ке могао да има у својој власти и да с обје страиеможе да руководи ратом. Он се ту задржао шгазбог недостатка лађа, или бојећи се да он не по-мишља да напусти Италију па је одлучио да муспријечи излаз и саобраћај из брундизијске луке.План за те послове је био овакав: гдје је отворлуке био најтјешњи, с обје стране обале је наба-цао хрпе камења и терета, јер је на тим мјестимаморе било веома плитко. Када је рад подоста уз-напредовао, а насип се због дубоке воде није мо-гао одржати, постављао је од правца насипа насваку страну двоструке сплавове од тридесет сто-па. Њих су везала по четири сидра из четири углада их таласи не покрећу. Пошто је то направио ипоставио, повезао је онда друге сплавове исте ве-личине. Њих је земљом и насипом покрио како

255

прилаз и наступ за одбрану не би био онемогућен,па их је с предње стране и с оба краја заштитиоплетерима и заклонима, а на свакој четвртој одњих подигао је куле од два спрата да би се штоспретније бранио од напада бродова и пожара.

26. Насупрот овоме, Помпеј је припремао ве-лике теретне лађе, које је у брундизиској луцибио затекао. Ту је подигао куле на три спрата ииспунивши их бацачима и сваком врстом оружјадотјерао их до Цезаревих грађевина, да сплавовепробије и уништи радове. Тако се свакога данас обје стране и из даљине водила борба праћкама,стријелама и осталим оружјем. А Цезар је у тометако поступао да je сматрао да не треба пропу-стити услове мира, па иако се јако чудио што мусе Магије, кога је с порукама послао до Помпеја,не враћа, и премда му је тај догађај, који је вишепут искусио, брзо напредовање и намјере заустав-љао, ипак је сматрао да на све начине треба натоме да истраје. Стога му посла легата КанинијаРебила, пријатеља и рођака Скрибонија Либона,ради договора, и нареди му да Либона наговорина склапање мира, и да нарочито затражи да онлично са Помпејем води разговор, а указа и нато да се он много нада да ће се, ако се на томпуту пружи прилика, под истим условима оканитиоружја. У томе би велики дио славе и угледа при-пао Либону, ако би се уз његов наговор и трудодустало од оружја. Либон се послије разговорарастаде од Канинија и крену Помпеју. Мало доц-није јави да су конзули одсутни и да се без њихне може расправљати о миру. Тако је Цезар сма-трао да ствар, коју је често узалуд покушавао,треба напустити и за рат се припремати.

27. Пошто је Цезар некако половину посла за-вршио и на томе девет дана провео, лађе, које суконзули из Дирахија послали, а оне су онамо билепревезле први дио војске, вратиле су се у Брун-дизиј. Помпеј се, било што је Цезаревим припре-мама био узнемирен, или можда што је већ од

256

почетка био одлучио да напусти Италију, по до-ласку лађа поче припремати на пут, а да би штолакше успорио Цезарев напад, и да не би за ври-јеме самог путовања војници провалили у град,капије загради, цесте и путеве закрчи, преко пу-тева ископа унакрст јаркове па ту забоде веомаоштре колце и пањеве. То је лаким плетерима саземљом изједначио, а прилаз и два пута, који суизван бедема водили према луци, забивши врловелике и веома оштре греде, затворио. Када је топрипремио, наредио је да се војници у тишиниукрцају на лађе, а лако наоружане војнике, из-међу тек позваних на оружје са стријелцима ипраћкарима, по бедему и кулама поријетко раз-мјести. Одлучио је да их на одређени знак по-зове, када се сви војници буду укрцали на лађе,а на згодну мјесту оставио им је брзе лађе.

28. Становници Брундизија узнемирени наси-љем Помпејевих војника, а и увредама самогаПомпеја, вољели су да пристану уз Цезара. Стога,када су сазнали за Помпејев полазак, и када супотрчали и том стварју заокупљени били, јавносу са кровова давали знакове. Када је Цезар пре-ко ових дознао за ситуацију, нареди да се припре-ме љестве и наоружају војници, како се не бипропустила прилика да се ствар изведе. Помпејнавечер одвеза лађе. Они, што су били на бедемукао стража размјештени тим знаком су били по-звани да се сакупе па су познатим путевима по-трчали према лађама. Пошто поставе љестве, вој-ници се попну на бедеме, али опоменути од Брун-дижана да се чувају невидљивог колца и јаме,зауставе се, те од ових проведени удаљеним пу-тем стигну у луку па ту двкје лађе са војницима,које су се уз Цезарев насип биле насукале, с чам-цима и лађицама зауставе и зауставивши их за-робе.

29. Иако је Цезар за довршавање свога послакао најоправданије сматрао да треба да, сакупив-

17 Гај Јулије Цезар 257

ши лађе, море пређе и Помпеја прогони, пријенего се овај путем прекоморских чета ојача, ипаксе бојао да ће се то отезати и одуговлачити, јерје Помпеј био сакупио све лађе и одузео му мо-гућност да га у том часу прогони. Преостало мује да из удаљенијих крајева Галије и Пицена и мзмореуза ишчекује лађе. Изгледало је да је то збоггодишњег доба дугачко и неоствариво. Међутим,није желио да се у његову одсуству стара војскам двије Шпаније, од којих је једна, због великихдоброичнстава, Помпеју била одана, јачају, да сепомоћне чете и коњица припрема, а Галија и Ита-лија на искушење стављају.

30. Стога засад напусти план да прогони Пом-пеја и одлучи да крене у Шпанију, а дуумвиримасвих муниципија заповиједи да сакупе лађе и по-брину се да се у Брундизиј доведу. На Сардинијупосла са једном легијом легата Валерија, на Си-цилију пропретора Куриона са четири легије инареди да исти, пошто заузме Сицилију, одмах уАфрику преведе војску. Сардинију је држао Мар-ко Кота, Сицилију Марко Катон, а Африка је тре-бало да коцком припадне Туберону. Чим су Кара-литани чули да им шаљу Валерија, они су, јошдок није кренуо из Италије, по својој вољи Котуиз града избацили. Овај преплашен, јер је схватиода се сва провинција слаже, побјеже из Сардинијеу Африку. Катон је на Сицилији старе ратне бро-дове поправљао, а нове је градовима наметнуо. Тоје чинио уз велику ревност. Међу Луканима и Бру-тијима, преко својих легата, обавио је регрутаци-ју римских грађана, а од сицилијанских градовазахтијевао је извјестан број коњице и пјешадије.Када је те послове скоро завршио и за долазакКурионов чуо, потужи се у скупштини да га јеГнеј Помпеј напустио и издао, и да је под нај-неспремнијим околностима предузео непотребанрат. Када су га он и остали у сенату за то упитали,тврдио је да је за рат све приређено и припремље-

258

но. На ово се у скупштини потужи и из провинци-је побјеже.

31. Када је провинција Сардинија остала безуправе, Валерије се дочепао прилике, а то је учи-нио и Курион у случају са Сицилијом па су с вој-скама тамо стигли. Т. Туберон, дошавши у Аф-рику, нашао је у провинцији на власти АтијаВара, који је код Ауксима, како смо горе истак-ли, изгубивши кохорте, одмах из бијега дошаоу Африку и њу, која је била без власти, своје-вољно заузео. Пошто је извршио регрутацију,створио је двије легије, а за такав подухват мусе пружила прилика јер је познавао људе, мјестаи обичаје те провинције, будући је прије неколи-ко година, послије преторске службе, том провин-цијом управљао. Ту је спријечио Туберона, којије с лађама дошао пред Утику, да уђе у луку иград, а није дозволио ни да сина, који је болестан,изнесе на копно, већ га је присилио да дигне сид-ра и да се удаљи из мјеста.

32. Пошто је те послове обавио, Цезар је одвеовојнике у оближње муниципије, како би у онопреостала времена прекинуо посао, а сам је кренуоу град. Сазвавши сенат, споменуо је неправде не-пријатеља. Он је истакао како никакву особитучаст није захтијевао, већ је, ишчекујући законитовријеме за конзулат, био задовољан оним што једоступно свима грађанима. Потпомогнут је од де-сет народних трибуна да се о њему, чак и каоодсутну, води рачуна, али су се томе супротстави-ли противници, а нарочито Катон, који се веомажестоко опирао и према старој навици, одуговла-чећи бесједу, вријеме губио, а и сами конзул Пом-пеј, који ако није одобравао, зашто је допуштаода се то разноси, а ако је одобравао, зашто јеспрјечавао да се човјек користи наклоношћу на-рода? Ои је истакао своју стрпљивост када је сасвоје стране захтијевао да се војске распусте, учему би сам претрпио губитак достојанства и ча-сти. Он указа на огорченост непријатеља који оно

259

што од другог траже, са своје стране одбијају иволе да се све поремети, а да они власт и војску неиспусте. Изнио је и неправду у преотетим легија-ма, а окрутност и безобзирност у ограничавањуправа народних трибуна. Напоменуо је и условекоје је нудио, а и одговоре које је очекивао, а којису одбијени. Он их је на ове околности упозорио изахтијевао да државу припазе и да заједно с њимњоме управљају. Ако то од страха избјегавају,он им неће бити на терет, него ће сам управљатидржавом. Помпеју треба послати легате на прего-воре и не бојати се онога што је Помпеј мало при-је у сенату изговорио, да се онима којима се шаљулегати част указује, а да се страх показује кодоних који их шаљу. Чини се да је то својствослабашна и неотпорна духа. Он пак, као што јенастојао да се истиче ратним подухватима, такожели да предњачи и у правди и једнакости.

33. Сенат је одобрио поступак око слања ле-гата, али се нису нашли они који ће бити посла-ти, највише због страха, па је свако од себе одби-јао ту легатску дужност. Наиме, Помпеј је одла-зећи из града рекао у сенату да ће на истој ције-ни држати оне који буду остали у Риму, као ионе који буду у Цезареву логору. Тако су прошлатри дана у расправама и исприкама. Појавио сечак од стране Цезаревих непријатеља народнитрибун Луције Метел да ту ствар развлачи и даостале одлуке, које год буде наумио да донесе,омета. Сазнавши за његову намјеру, пошто је уза-луд изгубио неколико дана, Цезар, да не би осталовријеме губио, не урадивши оно што је био нау-мио, крену из града и у онострану Галију стиже.

34. Када је онамо стигао, дознао је да је Пом-пеј у Шпанију послао Вибулија Руфа, кога је при-је неколико дана у Корфинију ухватио, а затимпустио, а исто тако да је Домиције са седам брзихлађа кренуо да осваја Масилију, а он их је у Иги-лију и у Косану од приватника сакупио па их јекапунио својим робовима, слободњацима и колони-

260

ма. Шаљући пак кући племените младиће, као ле-гате из Масилије, Помпеј их је на поласку из гра-да опоменуо да не би нове Цезареве услуге потис-нуле сјећање на његова стара доброчинства премањима. Када су становници Масилије сазнали за тепоруке, затворили су Цезару капије, а Албике,људе дивљачне, који су од старине били под њи-ховом заштитом и насељавали брда изнад Маси-лије, себи су били позвали, жито из оближњихпокрајина и из свих тврђава довукли и ковачницеза оружје у граду изградили па су зидове, капијеи флоту поправљали.

35. Цезар позва себи петнаест првака из Ма-силије. С њима уговори да Масиљани не почињупрви рата. Треба да радије слиједе углед цијелеИталије, него да се покоравају вољи једног једи-ног човјека. Споменуо је и друге стварм за које јесматрао да би им могле очувати здраву памет.Његову бесједу легати пренесу кућама и премасенатској одлуци ово јаве Цезару: они знају да јеримски народ подјељен на два дијела. Али, нипрема своме суду ни према својим снагама не мо-гу одлучити која страна има веће право. Првацитих странака су Гнеј Помпеј и Гај Цезар, заштит-ници града, од којих им је један земље ВолкаАрекомика и Хелвија јавно предао у посјед, а дру-ги у рату савладане Салије изручио и приходеувећао. Стога су дужни да према њиховим једна-ким услугама и једнаком пажњом одговоре па даједног од њих против другог не помажу, а нитида их у град или луку примају.

36. Док се је о овоме између њих расправља-ло, Домиције стиже с лађама у Масилију па по-што су га примили, постављен је на чело града,а препуштена му је и врховна управа у рату. Пре-ма његовој заповијести пошаљу флоту на све стра-не, а гдје год су могли, теретне лађе зауставе и улуку доведу, na искористивши нешто ексера илиграђе и справа, употријебе их за опрему и попра-

261

вак осталих, а жито, које се нашло, донесу на јав-но мјесто. Остала средства и опсркбу задрже заслучај опсаде града, ако до тога дође. Увријеђеновим неправдама, Цезар пред Масилију доведе трилегије па одлучи да за опсаду града сагради кулеи заштитне кровове, а да у Арелату изгради два-наест ратних лађа. Пошто су оне за тридесет дана,од како се грађа почела сјећи, изграђене и опрем-љене, а затим у Масилију допремљене, поставиоим је за заповједника Децима Брута, а легата Га-ја Требонија остави да опсиједа Масилијју.

37. Док је то припремао и тим руководио, по-слао је легата Гаја Фабија са три легије, које јеу Нарбону и околним мјестима ради зимовања биораспоредио и наредио да се пиринејске шуме брзозаузму, а њих је у то вријеме са својим стражамадржао легат Луције Афраније. Осталим легијама,које су подаље зимовале, нареди да иду за њим.Фабије, као што је било заповијеђено, из шумепожури, па чету, која је служила као заштита,одби и убрзаним маршем према Афранијевој вој-сци крену.

38. Послије доласка Луција Вибула Руфа, закога је речено да га је Помпеј послао у Шпанију,Помпејеви легати Афраније и Петреј и Варон, одкојих је један овострану Шпанију (са три легије,други онострану) од кастулонске шуме до Ане садвије легије, а трећи од Ане Ветонско поље и Лу-зитанију са истим бројем легија држао, измеђусебе раздијеле дужности, тако да Петреј из Лузи-таније преко Ветона са свим четама према Афра-нију крене, а да Варон са оним легијама које јеимао цијелу онострану Шпанију чува. Пошто суте послове удесили, Петреј je затражио коњаникеи помоћне чете из цијеле Лузитаније, а Афранијеод Келтиберије, Кантабра и свих варвара, којидопиру до океана. Када су их сакупили, Петреј јебрзо преко Ветона стигао у Африку па су на за-једничком састанку одлучили да рат воде код

262

Илерде, због тога што јој је сами положај по-годан.

39. Афраније је, као што је горе споменуто,имао три легије, а Петреј двије, а осим тога окоосамдесет кохарата наоружаних дугачким шти-том из овостране провинције, и лаким штитом изоностране Шпаније, и око пет хиљада коњаникаиз обадвије провинције. Цезар је послао шест ле-гија у Шпанију и то помоћне чете пјешака, као итри хиљаде коњаника које је имао у свим рани-јим ратовима, а уз то и из Галије исти толикиброј, коју је сам био покорио, и то поименичнонајодличније и најхрабрије из свих држава. Тусу били и из најугледнијих породица Аквитани ибрђани, који допиру до провинције Галије. Био јечуо како Помпеј са легијама преко Мауретанијепутује за Шпанију и како ће наскоро стићи. Уисто вријеме од војничких трибуна и центурионаузајмио је новаца па их је војсци подијелио.Учинивши тако постигао је двије ствари, јер језалогом привезао срца центуриона, а обилним да-ривањем повратио наклоност војника.

40. Фабије је преко писама и гласника насто-јао да придобије наклоност сусједних држава. Наријеци Сикору саградио је два моста, који субили удаљени четири хиљаде корака. Преко тихмостова слао је сточну храну, јер је оно што јепреко ријеке било био потрошио. Скоро то исто, ис истога разлога, чиниле су и вође Помпејевевојске па су се често између себе огледали укоњичким биткама. Када су овамо, према свако-дневној навици, сакупљачима сточне хране каозаштита дошле преко ближег моста двије Фаби-јеве легије и прешле ријеку, а комора их и цијелакоњица пратила, изненада се услијед силе вје-тра и велике воде мост провалио па је преосталасила коњаника остала одсјечена. Када су то Пет-реј и Афраније опазили, према наносу и плетерушто их је ријека носила, Афраније је брзо прекосвога моста, који је ммао везу са градом и лого-

263

ром, четири легије и цијелу коњицу пребацио ипошао у сусрет двјема Фабијевим легијама. Ка-да је јављено за његов долазак, Луције Планк,који је командовао легијама, натјеран невољомзаузе горњи положај па построји бојни ред надвије супротне стране да га коњица не би моглаопколити. Такав сукоб, који је бројчано био не-раван, одолио је великим налетима легија и ко-њице. Када су коњаници започели битку, знаковедвију легија су и једни и други издалека опазили,а њих је Гај Фабије преко удаљеног моста биопослао нашим у помоћ, пошто је нагађао да ће седогодити оно што се и догодило, наиме да ће севође противника користити приликом и срећомсудбине да наше приклијеште. Њиховим доласкомборба престаде, па обојица повукоше своје легијеу логор.

41. За та два дана Цезар са девет стотина ко-њаника, које је себи као заштиту био оставио,стиже у логор. Мост, који је невријеме било разо-рило, бијаше скоро поправљен, па нареди да сепреко ноћи доврши. Упознавши се лично са поло-жајем мјеста, остави шест кохората као заштитумосту и логору, а такође и сву комору, па сутра-дан устројивши троструки бојни ред, са свим че-тама крену у Илерду те се под Афранијевим ло-гором заустави и ту мало под оружјем почека,па на равном мјесту пружи могућност за борбу.Када се прилика указала, Афраније изведе четепа их насред брежуљка испод логора построји.Пошто је Цезар увидио да до Афранија стоји дали ће се битка заметнути, одлучио је да на раз-маку од око четири стотине корака од подножјабрда постави логор, а да се не би војници, обав-љајући посао, у случају изненадна напада непри-јатеља препали, и посао им био ометен, забраниоје да се утврди насипом, јер би се тако истицаопа би се издалека могао видјети. Али је зато на-редио да се с предње стране према непријатељуизведе јарак од петнаест стопа. Први и други

264

бојни ред остао је под оружјем, као што је с по-четка било одређено, а послије њих трећи бојниред је потајно преузео посао. Тако је сав посаозавршен раније него што је Афраније схватио дасе логор утврђује. Цезар је пред вече повукаолегије иза овог јарка и ту је под оружјем до-тичну ноћ провео.

42. Слиједећег дана задржа цијелу војску изанасипа и пошто се грађа издалека морала тражи-ти, остане засад на истом начину градње па јепоједине стране логора дао појединим легијамада их осигурају и наредио да се ископају јарциисте величине, а остале легије под оружјем, алибез пртљаге постројио је према непријатељу. Аф-раније и Петреј и ради застрашивања, а и радиометања посла, извели су своје чете на најнижедијелове брда и изазивали на борбу. Ни због тогаЦезар није прекидао посла, уздајући се у заштитутрију легија и утврђени јарак. Они се нису дугозадржали, а нису подаље ни од подножја крену-ли, већ су чете у логор повратили. Трећег данаЦезар логор насипом утврди, а остале кохорте,које је био оставио у ранијем логору, као и пртља-га, нареди да се пребаце до њега.

43. Између града Илерде и оближњег бре-жуљка, гдје су Петреј и Афраније имали логорбила је равница од око три стотине корака, и нањему, готово на средини, мало издигнутији бре-жуљак. Ако би га Цезар заузео и утврдио, надаосе да ће непријатеље одсјећи од града и моста идобављања све хране, коју су довозили у град.Уздајући се у то, изведе из логора три легије паих на погодним мјестима постави у бојни ред изаповједи изабраним момцима једне легије дапотрче и онај брежуљак заузму. Дознавши зато, Афранијеве кохорте, које су биле на стражипред логором, брзо су краћим путем послате даисто мјесто заузму. Отвори се борба, и пошто суАфранијеви војници раније на брежуљак стигли,наши буду одбијени, а када су други притекли у

265

помоћ, натјерани су да окрену леђа и да се по-вуку према бојним знаковима легије.

44. Код тих војника је био такав начин борбеда су уз силан јуриш прво потрчали и мјестоодважно заузели, али своје бојне редове нисунарочито држали, већ су се разријеђено и раштр-кано борили, па ако би били потиснути, сматралису да није срамота леђа окренути и с мјеста сеповући. Ратујући непрестано са Лузитанцима иосталим варварима, навикли су на некакав вар-варски начин борбе па се тако догађало да вој-ник, који у неким мјестима дуже проборави, по-прими и навику те околине. Такав начин борбе јенаше, који на то нису били навикли, збунио, па сумислили да ће их појединци, који буду са странеистрчавали, опколити и да треба да сами својебојне редове сачувају, да од бојних знакова неодступају и да без тешке муке оно мјесто, којесу били заузели, не напуштају. Стога, када су сеодабрани момци збунили, легија, која се на ономмјесту била зауставила, није се одржала него сена оближњи брежуљак повукла.

45. Цезар је, пошто се готово цијела легијапреплашила, а то се догодило мимо очекивања иобичаја, своје охрабрио и девету легају у помоћдовео, а непријатеља, који је неуобичајено и же-стоко наше прогонио, сузбио, па га натјерао и далеђа окрене и да се према граду Илерди повучеи под бедемом заустави. Али војници девете леги-је, ношени одушевљењем, у настојању да попра-ве срамоту, неопрезно су прогонили непријатељакоји је бјежао и подалеко ушли у неравно мјестопод брдом, на коме је смјештен град Илерда и тусе зауставили. Када су хтјели да се одатле пову-ку, они су поново са повишег мјеста наше по-тискивали. Мјесто је било превише стрмо и саобје стране окомито и толико се у ширину пру-жало, да су га испуниле три постројене кохортепа се са страна није могла упутити помоћ, а никоњаницима, који су били у невољи, бити од ко-

266

ристи. Од града се наиме пружао стрм терен снезнатним узвишењем у дужину од око четиристотине корака. Овуда је требало да се наши по-вуку, пошто су, ношени одушевљењем, неопрезноовамо били кренули. На том се мјесту, због тије-сна простора неприкладна водила борба, а опетстога што су се под самим подножјем зауставили,ниједна стријела није узалуд на њих бачена. Ипаксу се храброшћу и стрпљивошћу одупирали исве ударце подносили. Онима су се чете појача-вале и кохорте из логора кроз град често у по-моћ слале, како би здрави наступили умјесто из-нурених. Цезар је био присиљен да то исто учинипа да, упутивши кохорте на исто мјесто, изне-могле повуче.

46. Када се на тај начин пет часова непре-кидно водила борба и наши од великог бројажестоко били потиснути, потрошивши сва копља,тргну мачеве па изврше јуриш на кохорте управцу брда и пошто су мањи број оборили, оста-ле присиле да се окрену. Пошто су кохорте пома-кли под бедем, а на понеком мјесту због страхапотјерали и у град, нашим је дата прилика дасе лако повуку. Наша пак коњица, са обје стра-не, иако се зауставила на обронцима и слабијимположајима, ипак се попела храбро на врх бре-жуљка па је пројахавши између два бојна редапружила нашим прилику за погодније и безбјед-није повлачење. Тако се борба водила уз прсмјен-љиву срећу. При првом сукобу пало је око седам-десет наших, а међу њима Квинт Фулгиније, цен-турион првог реда копљаника четрнаесте легије,који је због ванредне храбрости од најнижих ре-дова доспио до овога положаја. Рањено је вишеод шест стотина војника. Од Афранијевих људипогинуо је Тит Цецилије, центурион примипила, а ,j,осим њега четири центуриона и више од двијестотине војника.

47. Али о борби тога дана владало је таквомишљење да су и једни и други изашли као јачи:

267

Афранијеви војници што су се, према оцјени свих,слабији, изблиза тако дуго држали и навалу на-ших задржали, а затим и што су у почетку зау-зели мјесто и брежуљак, који је био и узрок бор-бе па су наше присилили да код првог сукобаокрену леђа; а наши опет што су се на неравнуи неравноправну положају сукобили па су ипакпет часова борбе издржали и што су се са исука-ним мачевима на брдо попели, што су противникенатјерали да са вишег положаја леђа окрену, аонда су их сатјерали у град. Они су онај брежу-љак, за који се борба водила, јаким утврђењимаосигурали и ту стражу поставили.

48. Два дана доцније, откако се то збило, до-годила се велика несрећа. Десило се наиме толиконевријеме да није познато да су у тим крајевимабиле веће воде. Тада је дакле са свих брда снијегпровалио па се преко највиших обала ријеке водаразлила и оба моста, које је Гај Фабије био на-правио, за један дан срушила. Тај удес је Цеза-ревој војсци донио велике невоље. Пошто се ло-гор, како је раније наведено, налазио између двијеријеке, Сикора и Цинге, на простору од тридесетхиљада корака а ни преко једне се није моглопрећи, сви су за невољу били задржани на овомуском простору. Ни државе које су с Цезарембиле склопиле пријатељство нису могле достави-ти жито, нити су се они који су ради добављањасточне хране били подаље одмакли, опкољени ри-јекама, могли повратити, а ни велико мноштвонамирница које је стизало из Италије и Галијеније могло приспјети у логор. Ситуација је билавеома тешка, јер нити је жита било у магацинима,нити је друго још било сазрело, а државе су билеисцрпљене, пошто је Афраније готово све житоприје Цезарева доласка у Илерду био довезао,а ако је штогод и преостало, Цезар је ранијихдана био потрошио. Стоку, која је у тој оскудицимогла бити од помоћи, сусједне су државе збограта подалеко уклониле. Оне што су ради сточне

268

хране или жита били кренули прогонили сулако наоружани Лузитани и вјешти овим пред-јелима из овостране Шпаније лако наоружаникопљаници. Њима је било лако препливати ри-јеку, јер је код свих њих обичај да без мјешинане иду у војску.

49. А Афранијева војска је имала свега уизобиљу. Ранијих дана су се побринули и доба-вили много жита, много га је довезено и из цијелепровинције, а и сточне хране је било у великомизобиљу. Мост преко Илерде је пружао могућностза све ове набавке и то без икакве опасности, амјеста преко ријеке, куда Цезар уопште није мо-гао прићи, била су сигурна.

50. Ове воде су се задржале више дана. Це-зар је покушао да мостове изнова начини, алинити му је то допуштала величина ријеке, нитису дозвољавале непријатељске кохорте распоре-ђене уз обалу. То им је било лако спрјечаватикако због природе саме ријеке и величине воде, та-ко и стога што су се стријеле бацале са свих оба-ла на једно мјесто, и то уско, па је било тешкоу исто вријеме на веома брзој ријеци и посаообављати и стријеле избјегавати.

51. Афранију је јављено да се многи тран-спорт, који се кретао према Цезару, на ријецизауставио. Тамо су били стигли стријелци из Ру-тена, коњаници из Галије са много кола и вели-ком пртљагом, као што је то галски обичај. По-ред тога, било је око шест хиљада људи свакеврсте са робовима и слободњацима, али без икак-ва реда и без икакве одређене команде, гдје јесвако радио по својој памети и сви су путовалибез страха, као да је мирно доба и путовање до-звољено. Ту је било доста часних момака, сино-ва сенатора и оних витешког сталежа, било једржавних посланстава, а било је и Цезаревих ле-гата. Све су њих ријеке задржале. Афраније је,да би их савладао, кренуо ноћу са цијелом ко-

269

њицом и три легије па пославши напријед коња-нике, напао је на њих када се нису надали. Галиипак коњанике брзо спреме и битку заметну. Онису, док се борба могла водити на равној нози, иакомалобројни, зауставили велики број непријатеља,али, када су се бојни знакови легија почели при-ближавати, изгубивши мањи број војника, по-вукоше се на оближња брда. Ово вријеме биткеимало је велики значај за спас наших. Дочепав-ши се наиме прилике, повукоше се на више по-ложаје. Тога дана је погинуло око двије стотинестријелаца, мало коњаника и нешто мањи бројслуга и пртљаге.

52. Због свих ових околности цијена намир-ница је дакле расла. А та појава отежава ситуа-цију не само у даном моменту због оскудице, већи због страха за будућност. И већ је цијена житапо једном модију била достигла цијену од педе-сет динара, а оскудица у храни смањила и снагувојника. Невоље су се из дана у дан повећавалеи за неколико дана дошло је до велике промјене,срећа се окренула, па су наши били погођени ос-кудицом у основним стварима, а они су обиловалисвим и свачим па су се и јачим сматрали. Цезарје од оних држава с којима је био уговорио при-јатељство, пошто је количина жита била мала,захтијевао стоку па је у удаљеније државе слаослуге, а сам је постојећу оскудицу подносио наначин како је могао.

53. О овоме су Афраније, Петреј и њиховипријатељи, али обимније и кићеније својим у Римписали. Уз то су се и многе гласине додавале паје готово изгледало да је рат завршен. Услиједтаквих писама и гласина, које су у Рим допрле,настала је велика трка према Афранијевој кућии почела су велика честитања, а многи су из Ита-лије кренули Гнеју Помпеју, неки да би му првитакву вијест донијели, а други да не би изгледалода су ишчекивали крај рата, или да су измеђусвих најпосљедњи дошли.

270

54. Када је ситуација постала критична и ка-да су све путеве запосјели Афранијеви пјешации коњаници, а мостови се нису могли довршити,Цезар нареди војницима да граде лађе, а на так-ву врсту га је научило искуство ранијих годинау Британији. Доњи дијелови и прва ребра прав-љени су од лаке грађе, а остали труп лађа, којије од прућа исплетен, превлачили су кожом. Ка-да су биле завршене, спојивши кола, ноћу их јеодвозио двадесет и двије хиљаде корака далекоод логора па тим лађама превезе преко ријекевојнике и изненада заузе брежуљак који је до-пирао до обале. Он га брзо, прије него што сусе противници досјетили, утврди. Доцније овамопребаци легију па са обје стране мост, који јебио започео, за два дана заврши. Тако осигурасеби безбједно храну и оне који су били радихране кренули, а поче и да рјешава прехрамбенепроблеме.

55. Истога дана пребаци преко ријеке великиброј војника. Они су изненада напали на набав-љаче сточне хране па су без икаква страха на-валили на њих, који су се раштркали. Ту су за-робили велики број теглеће марве и људи, а кадасу кохорте, наоружане лаким штитовима, дошлеу помоћ, оне су се зналачки подијелиле на двијестране, једни да буду заштита плијену, а другида се супротставе оним који су долазили, и да ихпротјерају. Једну кохорту, која је неопрезно при-је осталих испред бојног реда била истрчала, од-војену од осталих опколе и побију па се здравии читави са великим плијеном преко истог мостау логор поврате.

56. Док се то код Илерде догађало, Масиља-ни, користећи савјет Луција Домиција, спреме се-дамнаест ратних лађа, од којих је једанаест билопокривено. Уз ово додају много мањих лађа, какоби се самим мноштвом наша флота престрашила.Ту укрцају велики број стријелаца, а исто такои Албика, на које је раније указано, па их вели-

271

ким наградама и обећањима одушеве. Домицијенеке лађе затражи за себе па их испуни коло-нима и пастирима које је са собом био довео. По-што је флота била сасвим опремљена, уз великопоуздање крену према нашим лађама, којима јекомандовао Децим Брут. Оне се зауставише предострвом које се налази према Масилији.

57. Брут је био према броју бродова далекослабији. Али је Цезар тој флоти додијелио вео-ма храбре момке, одабране из свих легија, борцепрвих редова и центурионе, који су за се таквуслужбу тражили. Они су били припремили же-љезне куке и мотке, и оборужали се великим бро-јем копаља, кука и осталих врста оружја. Стога,када су дознали за долазак непријатеља, својелађе из луке изведу и с Масиљанима се сукобе.Борба је вођена с обје стране љуто и крваво. Ал-бици, као сурови људи и горштаци и у оружјуизвјежбани, нису у храбрости нашим много усту-пали и тек што су се одлучили за борбу, палоим је на ум недавно обећање Масиљана, а Доми-цијеви пастири, потакнути надом на слободу, на-стојали су да пред очима господара покажу својејунаштво.

58. Сами Масиљани, поуздавши се и у брзинулађа и у способност кормилара, поигравали су сес нашим и нису прихватали њихов напад, и док-ле год им је било омогућено да се користе широ-ким простором, истуривши бојни ред у дужину,трудили су се да наше опколе или да са вишелађа нападну на једну, или ако буду могли данашим хитро пловећи поломе весла. Када су бли-же пришли, оканили су се способних кормилараи извођења шала и прибјегли су јунаштву брђа-на. Наши су се користили и мање извјежбанимвеслачима и мање вјештим кормиларима, који суизненада са теретних лађа пребачени, па штави-ше нису знали ни називе опреме, а уз то им јесметала и спорост и тежина лађа. Оне су наимеправљене на брзину од сирове грађе па нису има-

272

ле исте користи од брзине. Стога, када се ука-зала прилика да се из близине боре, равнодушносу по једну лађу супротстављали двјема, па би се,бацивши жељезну куку и дохвативши обје лађе,на двије стране борили и на непријатељске лађепрелазили. А када је велики број Албика и па-стира поубијан, један дио *лађа потопе и неке саљудством заробе, а остале у луку натјерају. Тогадана пропало је девет масилијанских лађа са онимкоје су биле заробљене.

59. Када се то Цезару у Илерду јавило, исто-времено се и срећа, пошто је изграђен мост, брзоизмијенила. Они, престрашени храброшћу коња-ника, нису се тако слободно и одважно кретали,а и иначе се од логора нису много удаљавали, ка-ко би се могли прзо повући. На уском просторусу набављали сточну храну, а иначе су на дужемпростору избјегавали страже и коњичке јединице,па ако би претрпјели какву штету или издалекавидјели коњицу, са сред пута би, одбацивши то-варе, одбјегли. На крају би и по више дана про-пустили па би мимо сваке навике одлучили даноћу иду по сточну храну.

60. У међувремену му Осценси и Калагурита-ни, који су Осценсима били додијељени, пошаљулегате и обећају да ће извршити оно што је наре-ђено. Њих су слиједили Таракони и Јацетани иАусетани, а послије неколико дана Илургавони,који допиру до ријеке Хибера. Он од свих затра-жи да га у житу помогну. Ови обећају, па свутеглећу марву, сакупивши је са свих страна, до-преме у логор. Њему приђе и кохорта Илурга-вона, пошто је дознала за државну одлуку, папренесе с положаја бојне знакове. Убрзо се ситуа-ција јако измијени. Пошто је мост изграђен, скло-пљено је пријатељство са пет великих држава иријешене прехрамбене бриге, а угасиле су се игласине о помоћи легија за које се говорило дапреко Мауританије долазе с Помпејем. Многе

273

удаљеније државе су се од Афранија одметнулеи Цезарево пријатељство прихватиле.

61. Таквим догађајима противници су биливеома престрашени, а Цезар, да не би увијек мо-рао да уз велико обилажење шаље коњицу прекомоста, дочепао се згодна мјеста па је одлучио даископа више јарака, тридесет стопа у ширину,помоћу којих би одвратио један дио Сикора ина тој ријеци створио плићак. Када је то билоскоро готово, Афраније и Петреј се јако побоједа не буду потпуно одсјечени од набавке житаи сточне хране, пошто је Цезар у коњици биомного јачи. Стога одлуче да се сами удаље из мје-ста и у Келтиберију рат пренесу. Тој одлуци јеишла у прилог чак и та околност што су се двијесупротне странке, које су у ранијем рату као др-жаве стајале уз Луција Серторија, пошто су по-бијеђене, бојале имена и власти одсутног Пом-пеја, па су с њим остале у пријатељству и, обасу-те доброчинствима, цијениле га. Цезарево име јекод варвара било мање познато. Овдје су великукоњицу и велике помоћне чете ишчекивали имислили да ће у својим мјестима преко зиме ратводити. Када је тај закључак донесен, нареде дасе на читавој ријеци Хиберу лађе сакупе и уОктогесу дотјерају. То је био град подигнут наХиберу и удаљен од логора тридесет хиљада ко-рака. Нареде да се на овом мјесту направи на ри-јеци мост од повезаних лађа, да се преко ријекеСикора преведу двије легије и да утврде логорнасипом од дванаест стопа.

Р2. Када је то Цезар преко ухода сазнао, узнајвећи напор војника наставио је и дању и ноћузапочети посао у одвраћању ријеке и дотле јестватз био довео да су се коњаници, иако се тотешко и мучно изводило, ипак могли и усуђивалисе да прелазе ријеку, а пјешаци су заиста самораменима и врховима прса извиривали, па су ка-ко због дубине воде, тако и због брзине ријекебили спријечени да прелазе. Али ипак, готово у

274

исто вријеме јављено је да је мост на Хиберу ско-ро саграђен, а откривен је и плићак на Сикору.

63. Они су дакле сматрали да им на путутреба више пожурити. Стога, оставивши у Илер-ди двије помоћне кохорте као посаду, пређу Си-кор са свим четама и споје с логором двије легије,које су ранијих дана били превели. Цезару нијепреостало ништа друго већ да противничку војскукоњицом узнемирује и да је нагриза. Његов јенаиме мост имао дугачак заобилазни пут, па суони много краћим путем могли да стигну до Хи-бера. Коњаници, које је он послао, пређу ријеку,и када су око треће страже покренули логор, из-ненада се покажу надомак задње чете, па запо-чну да је великом масом опкољавају и да јој путонемогућавају.

64. У рану зору опажено је са горњих поло-жаја, који су били везани уз Цезарев логор, ка-ко наша коњица у борби жестоко потискује њи-хове задње редове и покаткада и задњу чету су-стиже, а онда је прекида, па се затим бојни зна-кови носе и уз напад свих кохората наше тје-рају, да би наши непријатеља, када се окрене,поново прогонили. По цијелом дакле логору вој-ници су наоколо стајали и жалили се што им не-пријтељ из руку измиче, и што се рат за невољудуже води, па су центурионима и војним трибу-нима прилазили и преклињали их да Цезару ста-ве до знања да их не штеди од труда и опасно-сти, пошто су спремни, могу и смију да пређуријеку онуда куда је коњица преведена. Цезарганут њиховим молбама и ријечима, мада се бо-јао да војску извргне толикој сили ријеке, ипакје сматрао да треба покушати и стећи искуство.Стога нареди да се из свих центурија изаберуслабији војници који су изгледали да им дух иснага не могу издржати. Он их са једном леги-јом остави у логору као заштиту. Остале легијеизведе без пртљаге, па поставивши и горе и до-ље на ријеци велики број теглеће марве, преведе

275

војску. Мањем броју ових војника вода је истрглаоружје, те су они сами од стране коњице прихва-ћени и извлачени, тако да нико није настрадао.Пребацивши војску здраву и читаву, устроји четеи поче да ствара троструки бојни ред. А код вој-ника је владала таква жеља, да су, превалившипут у опсегу од шест хиљада корака, а задржаоих је и прелаз на ријеци, прије деветог часа су-стигли оне који су били кренули око трећестраже.

65. Када их је Афраније са Петрејем изда-лека опазио, престрашио се од нове појаве па сена вишим положајима зауставио и бојни ред по-стројио. Цезар је на пољима опоравио војску дане би уморна ступила у борбу, а оне који су по-кушали да иду напријед, прогонио је и заустав-љао. Они у невољи поставе логор прије него субили одлучили. Надомак њих била су брда, а петхиљада корака одатле пружали су се тешки итијесни путеви. Они су жељели да уђу у та брдаи да избјегну Цезареву коњицу па су, смјестившипосаде у кланцима, ометали војсци пролаз, а са-ми су без опасности и страха превели своје четепреко Хибера. Они су то морали покушати и насваки начин остварити, али уморни од борбе ци-јелога дана, и напорна путовања, одгоде ствар заидући дан. Цезар је такође поставио логор наоближњем брежуљку.

66. Око пола ноћи, пошто су коњаници похва-тали оне који су ради набављања воде од логорабили подаље одмакли, Цезар је обавијештен давође противника у тишини изводе чете из логора.Када је то сазнао, нареди да се даде знак и да сепо војничком обичају позове да се ствари купе.Они, чувши вику, а бојећи се да не би под те-ретом ноћу били присиљени да се сукобе или даих Цезарева коњица у кланцу не заустави, оду-стану од путовања и чете у логору задрже. Иду-ћег дана Петреј са малим бројем коњаника кре-ну потајно да испита мјеста. То се исто догоди са

276

стране Цезарева логора. Послат је Луције Деци-дије Сакса са малим бројем људи да испитајуприроду мјеста. И један и други су својим истојавили: да најприје предстоји пет хиљада коракапољског пута, а затим се надовезују стрма и брдо-вита мјеста па ко буде први заузео тај кланац, тајнеће имати никакве муке да онемогући неприја-теља.

67. Петреј и Афраније су расправљали ускупштини и проучавали вријеме за покрет. Ве-ћина је сматрала да се ноћу путује и да се можедо кланца стићи прије него се мисли. Други сутврдили да се прошле ноћи у Цезареву логоручула вика па су извели закључак да се одатлепотајно не може кренути. Цезарева коњица ноћуопкољава па сва мјеста и путеве запосиједа. Ноћ-не борбе треба избјегавати, јер је престрашенвојник у грађанском рату навикао да више раз-мишља о страху, него о обавези. По дану, предочима свих, појави се стид, а томе много допри-носи и присутност војних трибуна и центурионапа та околност војнике обуздава и на дужностобавезује. Стога треба да се на сваки начин пре-ко дана поведе борба, па иако се претрпи некакавпораз, ипак већи дио војске, сачуван, може дазаузме мјесто које жели. Овакво мишљење је ускупштини побиједило па одлуче да идућег данау рану зору крену.

68. Пошто је Цезар испитао крајеве, а зорана небу забијелила, изведе све чете из логора паповеде војску далеким заобилазним крајем, јерније било никаква одређеног пута. Наиме онипутеви који су се пружали до Хибера и Октогесе,били су запосједнути насупрот постављеном не-пријатељском логору. Требало му је да пређе крозвеома велике и тешке долине, а стијене, које сусе на многим мјестима стрмо испријечиле, отежа-вале су путовање па се оружјем за невољу прекоруку предавало, а војници без оружја, помогнутиједни од других, превалили су добар дио пута,

277

али тај напор нико није одбијао, пошто су сма-трали да ће свим тим напорима доћи крај акоуспију непријатеља од Хибера одвојити и онемо-гућити му добављање жита.

69. С почетка су Афранијеви војници веселоистрчавали из логора да би их видјели, па сунашим упућивали погрдне ријечи: како су збогнедостатка најнужније хране присиљени да бје-же и да се у Илерду враћају. Пут је наиме биодрукчији од предвиђеног па је изгледало да идуу супротном правцу. Њихове војсковође су својуодлуку да се у логору задрже хвалама узносили,а томе њихову мишљењу је много ишло у прилогшто су видјели да су на пут кренули без теглећемарве и пртљаге и што су се уздали да се оску-дица не може више подносити. Али када су опа-зили да војни одред скреће мало надесно и схва-тили да су први дошли изнад положаја логора,нико није био тако спор или се извлачио да неби сматрао да одмах мора изаћи из логора и по-трчати у сусрет. Дат је позив на оружје и све че-те, осим малога броја кохората, које су остављенекао заштита изађу, и право према Хиберу путо-вање усмјере.

70. Сва је борба била сконцентрисана на бр-зину и ко ће од њих двојице прије освојити клан-це и брда. Цезареву војску су задржавали тешкипутеви, а Цезарева коњица је у прогону заустав-љала Афранијеве одреде. Афранијеви су војнициипак доспјели у незгодну ситуацију, јер ако бисе први дочепали брда према којим су наступали,они би лично опасност избјегли, али не би моглисачувати пртљаге цијеле војске, као ни кохортекоје су остале у логору, пошто их је Цезаревавојска опколила, па им се ни на који начин по-моћ није могла пружити. Цезар је пут прије пре-шао, па се са великих литица дограбио равницена KOI'OJ је, насупрот непријатељу, поставио бојниред. Када је Афраније видио да је коњица поти-снула задњи бојни ред и да је непријатељ пред

278

аим, дохватио се некаква брежуљка и ту се за-уставио. С тога мјеста је послао четири кохортевојника наоружаних лаким штитовима у планину,која је била свима на видику, и највиша. Натје-равши војнике, наредио је да је брзим трком за-узму с том намјером да и сам у оном правцу сасвим четама пожури па да, промијенивши пут,преко гребена у Октогесу стигне. Када су војници,наоружани лаким штитовима, кренули према њојкривудавим путем, опазила их је Цезарева коњи-ца па је напала кохорте. Лако наоружани, ниједанчасак нису могли да одоле сили коњаника, већ сусви, опкољени, наочиглед и једне и друге војскепоубијани.

71. Пружила се прилика да се ствар добро из-веде. И заиста, Цезару није промакло то да севојска престрашена, пошто је пред очима дожив-јела толике поразе, може задржати, особито кадасе, одасвуд опкољена коњицом, сукобила на не-равну и отворену мјесту па је то са свих странаод њега живо захтијевала. Дотрчали су легати,центуриони и војни трибуни: да не оклијева дабитку заметне. Дух свих војника је потпуно нависини. А Афранијеви су војници, напротив, умного чему показали знакове највећег страха:што својим нису притекли у помоћ, што се нисуспустили с бријега, што су једва издржали нападкоњаника па су се, сакупивши на једно мјестобојне знакове, збили те нису ни бојне редове низнакове чували. Ако се боји неравноправна по-ложаја, Афранију ће се ипак пружити приликада се на неком мјесту бори, па ће морати да сеодатле помакне, а не може ни без воде издржати.

72. Цезар се надао и у то да може без борбеи страдања својих војника ствар окончати, јер јепротивницима онемогућио довоз хране. Зашто да-кле, макар и уз повољан развој борбе, да некеод својих изгуби? Зашто да допусти да буду ра-њени војници који су веома много заслужни? За-што напокон да искушава срећу? Особито када

279

за војсковођу није ништа мање ако разумом, ане мачем побиједи. Обузимала га је и самилостпрема грађанима када је видио да треба да гину,а он је желио да уз њих здраве и читаве циљпостигне. Већина такву Цезареву одлуку нијеодобравала и војници су јавно између себе гово-рили да, ако се таква прилика за побједу пропу-шта, они се неће борити чак и када Цезар будехтио. Он на својој замисли истраја па се мало саонога мјеста помаче да умањи страх противника.Када се пружила прилика, Петреј и Афраније сеповуку у логор. Пошто је Цезар по брдима ра-споредио страже и спријечио сваки пут према Хи-беру, постави логор што је могао ближе неприја-тељском логору.

73. Идућег дана вође противника су се уско-мешале јер су изгубиле сваку наду на опскрбухраном и прилазак Хиберу па расправљаху о дру-гим стварима. Један пут је био ако би хтјели дасе врате у Илерду, а други, ако би ишли премаТаракону. Док су о томе расправљали, јављено имје да им наша коњица напада водоноше. Сазнав-ши за то, распореде честе страже коњаника и ко-хорте крилних чета, а легионарске кохорте раз-мјесте између њих, па почну да граде насип одлогора до воде, како би се могли у тврђави и безстраха и без страже снабдијевати водом. Тај по-сао Петреј и Афраније подијеле између себе, асами ради завршетка посла подаље крену.

74. Послије њихова одласка војници су угра-били згодну прилику за договор па су јавно кре-нули и ко год је каква познаника или суграђани-на у Цезареву логору имао, тражио га је и по-зивао. Прво су сви исказали захвалност свимашто су их јучер од страха поштедјели, па судакле захваљујући њима живи. Затим су питалиможе ли се у заповједника поуздати и да ли мусе уистину могу повјерити, а пожалили су се штото с почетка нису учинили и што су оружје окре-нули на сроднике и рођаке. Таквим разговорима

280

потакнути, тражили су од војсковође гаранцијуза Петрејев и Афранијев живот, како се не бичинило да су какав злочин засновали, а и својеиздали. Пошто су то утврдили, ријеше да одмахпренесу бојне знакове и као легате пошаљу Це-зару центурионе првих редова у циљу мира. Умеђувремену неки доведу своје у логор да их по-часте, а други опет одведу своје, па је тако изгле-дало да је од два логора постао један. Многи опетвојни трибуни и центуриони дођоше Цезару паму се препоручише. Исто су то учинили и прва-ци Шпаније, које су они позвали и на мјестуталаца у свом логору држали. Ови су своје по-знанике и госте питали на какав начин сваки одњих може добити препоруку код Цезара. Чак јеи млади Афранијев син преко легата Сулпицијанастојао да с Цезарем поради о свом спасу и спа-су свога оца. Све је било испуњено весељем ирадошћу, и оних који су избјегли толике опасно-сти, а чини се и оних који су без губитка толикезадатке извршили, па је према оцјени свих Цезарубрао велики плод своје јучерашње милости ињегову су одлуку сви одобрили.

75. Пошто су се ти догађаји разгласили, Аф-раније је од предузетог посла одустао и у логорсе повратио, али тако спреман да је изгледалода, какав год се случај догоди, он ће га мирнои равнодушно поднијети. Петреј не заборави насе, већ наоружа слуге, па је с њима и с претор-ском кохортом, наоружаном лаким штитовима иса нешто варварских коњаника, својих штићени-ка, које је обичавао да држи уза се ради заштите,изненада долетио на насип, прекинуо војничкедоговоре, наше од логора отјерао, и оне које јеухватио, убио. Остали су се здружили и престра-шени због изненадне опасности, лијеве су рукекабаницама омотали, мачеве тргли и тако се однаоружаних лаким штитовима бранили, а поуз-давши се и у близину логора, повукли су се у

281

логор, па су их одбраниле оне кохорте које су сеналазиле на стражи пред капијом.

76. Када је то било завршено, Петреј пла-чући обиђе манипуле и позва војнике па стадепреклињати да ни њега ни његова одсутног за-повједника Помпеја не предају противницима наказну. Настаде нагла трка према преторову шато-ру. Он затражи да се сви закуну да неће војскуни војсковођу напустити нити издати и да нећепосебно од других савјета примати. На те се ри-јечи он први закле, а на исту заклетву натјераАфранија, па то наставише и војни трибуни ицентуриони, а на исто се заклеше и војници, до-ведени по центуријама. Издадоше наређење дасе сваки Цезарев војник, који се код неког на-лази, преда: тада их, пошто су предати, јавно упреторову штабу убију, али су већину, они штосу их примили, сакрили, па их ноћу преко насипапустили. Тако су страх, задат од војсковођа, сви-репост у кажњавању, и нова обавеза на заклетвууклонили помисао на моментану предају, измије-нили дух војника и повратили им негдашњи осје-ћај за ратовање.

77. Цезар је наредио да се војници противни-ка, који су у то вријеме били стигли на договор,веома опрезно пронађу и назад поврате. Али суиз састава војних трибуна и центуриона неки сво-јевољно код њега остали. Њима је он доцније ве-лику част указао, па је центурионе у више чи-нове, а римске витезове у трибунски чин унапри-једио.

78. Афранијеви војници били су ометани удобављању сточне хране, и до воде су мучно до-лазили. Војници легионари имали су неку коли-чину жита, а било им је наређено да то житопонесу из Илерде за двадесет и два дана, доквојници, лако наоружани штитовима, и помоћнечете нису имали ништа, јер су им и могућности

282

за набавку биле скромне, а тијела ненавикнутада носе терет. Стога их је свакога дана великиброј Цезару прибјегавао. У таквим тешкоћамаситуација се одвијала. Али, од двије предложенемогућности чинило се да је прихватљивија онада се врате у Илерду, јер су ту били оставилимало жита. Надали су се да ће другу одлуку туразмотрити. Таракон је био повише удаљен, пасу мислили да се на том простору могу збитимноги догађаји. Пошто је ова одлука прихваћена,крену из логора. Цезар посла коњицу да напада иомета задњу чету, а сам са легијама крену зањом. Није било ниједног момента, а да се онипосљедњи нису са коњаницима сукобљавали.

79. Овакав је био начин борбе. Лако наору-жане кохорте заокружиле би задњу чету, а вишеби их се зауставило у равници. Ако се требалопењати уз брдо, сам природни положај је лакоспрјечавао опасност, јер су са виших мјеста оништо су били напријед отишли, одозго штитилионе који су се пењали, а ако би се каква долинаили брежуљак појавио, па они што су били на-пријед отишли, онима што су заостали нису мо-гли да пруже помоћ, тада би коњаници са вишегположаја на противнике бацали стријеле с леђа,те би ситуација била јако критична. Преостало јебило да, када су се на тај начин приближилимјестима, нареде да се бојни знакови легија зау-ставе и да уз велики налет одбију коњицу, а кадању потјерају, да се изненада трком спусте у до-лину, па пошто је тако пређу, да се поново навишим положајима зауставе. Толико им је даклебила далеко помоћ њихових коњаника, а њиховброј је био велик, да су их, пошто су се у рани-јим борбама престрашили, поставили у средњиред па их још и бранили, и никоме није било до-пуштено да се одвоји с пута да га не би Цеза-рева коњица ухватила.

80. Док се на такав начин водила борба, по-лако су и помало напријед ступали, а често би се

283

заустављали да својим, кад се укаже потреба, бу-ду на помоћи. Наиме, пошто су били прешли че-тири хиљаде корака, а коњица их жестоко узне-миривала, прихвате се висока брда и ту једнимдијелом утврде логор према непријатељу, а товарс теглеће марве и не скину. Када су опазили даје Цезарев логор постављен и шатор намјештен, акоњаници послати ради набављања сточне хране,брзо се извуку и око шестога часа истога дана, на-дајући се да ће бити задржавања, пошто су нашикоњаници отишли, крену на пут. Када је то Цезарпримијетио, оставивши пртљаг кренуо је с леги-јама за њима, а као заштиту пртљагу оставио јенеколико кохората и наредио да га око десетогчаса прате набављачи сточне хране и да се ко-њаници поврате. Коњица се брзо повратила насвакодневну дужност, на путу. Борба се жестоководила код посљедње чете, тако да су ови готоволеђа окренули и велико мноштво војника, па чаки неки центуриони буду убијени. Цезарева је вој-ска напредовала и нада све се истицала.

81. Тада дакле, када им се није пружила при-лика ни да пронађу згодно мјесто за логор, нитида напријед иду, за невољу се зауставе, па дале-ко од воде, на мјесту које је по природи билонезгодно, логор поставе. Али Цезар, с истих раз-лога који су већ горе наведени, не упусти се уборбу. И тога дана није дозволио да се поставешатори, како би сви за потјеру били спремнији,било да противници ноћу или дању навале. Опа-зивши недостатак логора, они су цијеле ноћи шан-чеве напријед помицали и логор логору окренули.То исто учине идућег дана у рану зору и цијелидан на тај посао утроше. Али, колико су у послунапредовали и логор напријед помицали, толикосу се више од воде удаљавали па су постојећојневољи као лијек додавали друге невоље. Првеноћи нико из логора не изађе да иде по воду, асутрадан оставивши стражу у логору, изведу све

284

чете на воду, али по сточну храну нико не будепослат. Цезар је волио да им таквим пакостимазада ударац па да се за невољу одлуче на преда-ју, него да се упушта у борбу. Ипак је покушао даих насипом и шанцем опколи и тако што више њи-хове изненадне нападе заустави, мислећи да ћесе они у невољи на тај начин покорити. А они,натјерани и оскудицом у сточној храни, а да бибили и на путовању мање оптерећени, нареде дасе сва теглећа марва побије.

82. У те послове и одлучивања утроше двадана. Трећег дана је већ добар дио Цезарева послабио узнапредовао. Они, да би спријечили даљи радна утврђивању, око девет часова легије изведу ииспод логора бојни ред построје. Цезар повуче срада легије и нареди да се цијела коњица сакупи,па постави бојни ред. Супротно мишљењу и при-чању свих војника, чини се да је борбу избјегаопа је велику штету претрпио. А с истих разлога,који су познати, устезао се да поведе борбу, а тотим више што му кратак простор, чак када бипротивници били и у бијег натјерани, не би могаопомоћи за највећу побједу. Наиме, логор од ло-гора није био удаљен више од двије хиљаде сто-па. Од тога су два дијела заузела два бојна реда,а трећи је био отворен и остављен за поход и на-пад војника. Ако би се бој заметнуо, близина ло-гора пружала би побијеђеним брзо повлачење убијегу. С тога разлога је био одлучио да се одупреоним што носе бојне знакове и да први не замећекавге.

83. Афранијев бојни ред од пет легија био једвострук, а треће мјесто су држале крилне кохор-те у резерви, док је Цезарев био трострук, али супрви бојни ред по четири кохорте од пет легијадржале, а њих су слиједиле по три резервне иопет исто толико других из сваке легије. Стријел-ци и праћкари су се држали средњег реда, а ко-њица је опколила бочне стране. Са тако устроје-

285

ним бојним редом изгледало је да је и један идруги остао при својој намјери: Цезар да не заме-ће битке, уколико не буде присиљен, а онај даЦезара спрјечава од посла. Ствар се ипак про-дужила и бојни редови су до сунчева заласказадржани, а затим су се и један и други довуклиу логор. Идућег дана Цезар се спреми да завршизапочета утврђења, а они, ако буду могли, дапокушају прећи плићак ријеке Сикора. Опазившито, Цезар лако наоружане Германе и дио коња-ника преведе преко ријеке и на обалама густораспореди страже.

84. Притиснути напокон свим невољама, по-што су већ четврти дан држали теглећу марвубез хране, а оскудијевали у води, дрвима и храни,затраже преговоре и то, ако је могуће, на мјестуодвојеном од војника. Када то Цезар није усвојио,него је пристао да, ако желе, јавно разговарају,Цезару је предат Афранијев син као талац. Дош-ли су на оно мјесто које је Цезар изабрао. Док јеи једна и друга војска слушала, Афраније рече:да не треба да се љуте ни они сами, а ни војницишто су хтјели да очувају задану ријеч премасвоме војсковођи Гнеју Помпеју. Они су већ до-вољно одговорили обавези и доста су муке под-нијели претрпјевши оскудицу у свему и свачему.Сада пак готово као опкољеним звијерима онемо-гућавају нам воду, онемогућавају кретање, па ни-ти тијело може подносити бол, а ни душа срамо-ту. Стога признају да су побијеђени, па моле ипреклињу, ако је остало каква мјеста за мило-срђе, да не долазе у ситуацију да се лаћају крај-њег средства. То је изложио што је могао пониз-није и покорније.

85. Цезар на то одговори: никоме од свих њихније доликовала ни свађа ни сажаљење. Сви супак остали извршили своју дужност: он дакле натај начин што се уз добар изглед, а на згоднумјесту и у згодно вријеме није хтио у борбу упу-

286

стити, како би за мир све било у реду, а његовавојска, која је подносила насиље и чији су људипобијени, тиме што је оне које је држала у властисачувала и сакривала, а војници оне војске, којису лично радили на успостављању мира, што сусматрали да се треба побринути и око чувања свихживота. На тај начин су сви редови војске билисклони милосрђу, а само су војсковође зазиралеод мира и нису се обазирале на закон договораи примирја, већ су наивне, и у договору прева-рене људе, веома окрутно поубијали. Овима седакле догодило оно што се обично догађа људимапревише напраситим и безобзирним, да се враћајуна оно и да силно желе оно што су мало ранијепрезирали. Он не захтијева да се због њихове по-низности или неке временске згоде његова моћподигне, али жели да се распусте оне војске којесу већ много година против њега издржавали.Није дакле шест легија због некаква другог раз-лога послато у Шпанију, а седма ту регрутована,ни толика и таква флота опремљена, и послатевојсковође искусне у војничком занату. Ови нисупредвидјели да се Шпаније покоре, ни да се око-ристи провинција, која због дуготрајног мира ни-какву помоћ није тражила. Све се ово већ од ра-није против њега спрема, и против њега се стваранова врста власти, док оиај исти пред капијамаграда господари и толико година, као одсутан, др-жи двије најратоборније провиницје. Против његасе мијењају и права магистрата па се не шаљу упровинције као увијек људи из претуре и конзу-лата, већ они који су преко мањине хваљени иодабрани. Против њега је и изговор због година,а он ништа не значи. У ранијим су ратовима про-кушане људе позивали да преузму војске, а са-мо се према њему једином тако не поступа, каошто је то свим војсковођама увијек допуштенода се послије срећно завршена рата или уз не-какву почаст или бар без срамоте кући враћајуи војску распусте. Ипак је он све то стрпљиво и

287

подносио и подносиће, а и сада не ради на томеда од њих преотме и задржи војску, што му ипакне би било тешко, него жели да они немају нештошто би против њега могли користити. Стога некаизађу из провинција, како је било речено, и некавојску распусте, па ако то буде учињено, он нећеникоме штете наносити. То је једини и искључи-ви услов за мир.

86. То је дакле војницима било одвећ драгои угодно, а то се могло и према одобравању зак-ључити што су они, који су с правом очекивалинекакву невољу, чак као награду понијели отпус-ницу из војске. Јер када је за тај моменат искрсларасправа о мјесту и времену, сви су из шанца,гдје су се били улогорили, и ријечима и рукамапочели давати знакове да их одмах отпусте, јерако се то за другу прилику одложи, уза сву за-дану гаранцију, неће бити сигурно да ће се оства-рити. Када се и на једној и на другој страни по-мало расправљало, ствар се је свела на то да сеони који имају боравиште или посјед у Шпанијиодмах отпусте, а остали када дођу до ријеке Вара;да им се не чини каква штета, нити да се когодприсиљава да против воље положи заклетву. Тоје с Цезареве стране обезбијеђено.

87. Цезар је обећао да ће за оно вријеме, доксе не дође до ријеке Вара, давати храну. Додадејош и то да се, ако је ко штогод од њихових вој-ника у рату изгубио, а то се налази код његовихвојника, има вратити онима који су били изгу-били, а војницима, пошто се изврши правичнапроцјена, умјесто тих предмета новац дозначи.Послије тога, какве год су војници између серасправе имали, својевољно су код Цезара на на-годбу ишли. Када су легије, дигавши готово буну,од Петреја и Афранија плату захтијевале, а ониговорили да још није за њу рок дошао, затражилису да се Цезар с тим упозна па је његовом пресу-дом и једна и друга страна била задовољена. За

288

та два дана отпуштена је скоро трећина војске.Нареди да двије његове легије иду напријед, ада их остале слиједе и да између себе не подижулогора на великом размаку. На чело тога послапостави легата Квинта Фуфија Калена. Према томњегову плану путовало се из Шпаније до ријекеВара па је ту и остали дио војске отпуштен.

289

ДРУГА КЊИГА

1. Док се то у Шпанији догађало, легат ГајТребоније, који је био остављен да опсиједа Ма-силију, одлучи да са двије стране примакне градунасип. заштитне кровове и куле. Једна је биласасвим близу луке и поморских зграда, а другауз капију, која чини прилаз из Галије и Шпанијеи то уз море које дотиче ушће Роне. Масилијускоро са три стране града запљускује море, а че-тврта има прилаз од копна. Тај дакле дио овогапростора, који допире до куле, осигуран је и при-родним положајем и дубоком долином па је заосвајање и дугачак и тежак. Да би те пословеизвршио, Гај Требоније добави из цијеле провин-ције велики број теглеће марве и позва многољуди, а нареди да се шибље и грађа дотјера. По-што је то припремио, подиже насип осамдесет сто-па у висину.

2. Али је од старине у граду било за рат то-лико свакаквих предмета и толико мноштво ба-цача да се њиховој сили никакви заштитни кро-вови, шибљем исплетени, нису могли одупријети.Колци пак од дванаест стопа, наковани жељезнимшиљцима, а бачени из веома великих балистазабадили би се у земљу кроз четири реда плетера.Стога су, спојивши међусобно греде од једне сто-пе, ходнике правили и кроз њега је насип прекоруку напредовао. Напријед се налазио свод одшездесет стопа, који је начињен да би се изравна-ло тло, исто тако од веома чврстих греда, а обло-жен свим и свачим, чиме би се од бачене ватреи камења могло бранити. Али је величина гра-ђевине, висина зида и кула као и мноштво бацач-

290

ких справа успоравало потпуно извођење посла.Из града су Албици нападали још и чешће пасу бацали ватре на насип и куле. Наши су војни-ци то лако одбијали па су штавише, онима којису нападали, велике штете нанијели и у град ихотјерали.

3. У међувремену је Луције Насидије, кога јеГнеј Помпеј са флотом од четрнаест лађа, међукојима је било нешто и окованих, послао ЛуцијуДомицију и Масиљанима у помоћ, прешао мореузСицилије, а то је за Куриона било изненада и нео-чекивано, па је, пошто је притјерао лађе уз Меса-ну, а затим, када је наједампут страх обузео пр-ваке, и сенат се дао у бијег, из њихова бродогра-дилишта једну лађу одвео. Пошто ју је прикљу-чио уз остале лађе, узео је правац према Маси-лији, па пославши потајно бродић, обавијестио јеДомиција и Масиљане о своме доласку и жестокоих наговарао да поново уз његову помоћ заметнуборбу са Брутовом флотом.

4. Масиљани су послије првог пораза старелађе из бродоградилишта у истом броју припре-мили и веома брижљиво наоружали <— а ималису велико мноштво веслача и кормилара — па суим додали рибарске лађе и покрили их, да веслачибуду заштићени од удара стријела, а затим ихиспунили стријелцима и бацачима. Пошто је фло-та на овакав начин опремљена, укрцали су се налађе, док су их старци, домаћице и дјевојке узпреклињање и кукање молили да у посљедњемчасу држави притеку у помоћ, са истом храброш-ћу и поуздањем као што су се и раније борили.Чињеница је да је заједничка мана људске при-роде да се у необичним и непознатим околностимавише уздамо и жешће плашимо, као што се итада догодило, да је долазак Луција Насидија ис-пунио грађанство надом и вољом. Дочепавши сеповољна вјетра из луке изађу и у Тауроент —а то је тврђава масилијанска — код НасидијаДођу, па ту бродове размјесте и поново дух за

291

борбу ојачају и одлуке донесу. Десна страна будедодијељена Масиљанима, а лијева Насидију.

5. Брут је онамо кренуо, пошто се број лађаповећао јер је оним које је Цезар у Арелати биоизградио, приступило још шест заробљених ма-силијских лађа. Њих је ранијих дана био попра-вио па их је свим и свачим снабдио. Затим је сво-је наговарао да оне које су као јаке савладали,као побијеђене презиру, па пун велике наде и ра-дости крену против њих. Из логора Гаја Требо-нија и свих виших положаја лако се могао ба-цити поглед на град и видјети како сва омладина,која је била у граду, и сви старији људи са дје-цом и женама на јавним мјестима, стражарница-ма или на бедему према небу руке пружају илиприлазе храмовима бесмртних богова па бацајућисе пред кипове, побједу од богова моле. Од свихњих није било никога који не би сматрао да ис-ход све њихове среће зависи од догађаја тога дана.Јер и одлични између омладине, и веома угледнисвих доби живота, поименично позвани и замо-љени, укрцали су се на лађе и видјели да им акоим се догоди каква непријатност, неће преостатида ишта више кушају, а ако буду побиједили, илиће се у домаће снаге или у страну помоћ поузда-ти да спасе град.

6. Пошто је битка заметнута, Масиљанима ни-шта није недостајало у погледу храбрости, већсу се, имајући на уму оне препоруке које су малораније од својих добили, таквом храброшћу бо-рили, да је изгледало да им се ни у једно друговријеме таква прилика неће пружити, а ако иху борби задеси смртна опасност, сматрали су даих таква судбина неће много раније задесити не-го остале грађане, који би морали да послије за-узимања града претрпе исту ратну судбину. По-што су се наше лађе мало размакле, отворен јепростор како због вјештине кормилара, тако избог покретљивости лађа, па ако би наши и угра-били прилику да бацивши жељезне куке лађу

292

захвате, они би својим, који су били у невољи, сасвих страна прискакали у помоћ. Здружени с Ал-бицима и борећи се изблиза нису били слабији, аи у храбрости нису нашим много уступали. Уисто вријеме сва сила стријела, бачена изблиза самањих лађа, изненада је наносила ударце нашим,који су били невјешти и неспремни. Двије лађетровесларке опазиле су лађу Децима Брута, којасе према застави могла лако препознати, па се садвије стране сруче на њу. А Брут, опазивши, тозахваљујући брзини лађе, толико се потруди даим за један часак измакне. Оне се међутим у по-крету између се тако жестоко сударе, да су и јед-на и друга због судара претрпјеле велику штету,а једна је, пошто јој је предњи дио скршен, упро-паштена. Опозивши то, лађе Брутове флоте, којесу томе мјесту биле најближе, нападну на онекоје су биле неспремне па их обје брзо потопе.

7. Али Насидијеве лађе нису биле ни за каквуупотребу па су се брзо повукле из борбе. Њихније силио ни обзир према отаџбини, ни нагова-рање рођака да се извргну крајњој опасности жи-вота. Стога од тога броја лађа ниједна није из-губљена, а од масиљске флоте пет је потопљених,четири заробљене, а једна је са Насидијевим по-бјегла. Све су оне кренуле према овостраној Шпа-нији. А једној, која је између осталих упућена уМасилију да о томе донесе вијест, када се већприближавала граду, цјелокупно грађанство јеизашло у сусрет да ју размотри и када се сазналокако стоји ситуација, толика је кукњава насталада се чинило да су у исти час непријатељи градзаузели. Ипак су се Масиљани почели једнакоприпремати за одбрану града.

8. Легионари, који су с десне стране водилибригу о грађевини, опазили су да би им премачестим неприј атељским провалама могло бити одвелике користи ако би ту испред утврде и скро-вишта саградили испод зида кулу од цигле. Њусу прво за изненадне нападе направили ниску и

293

малену. Овамо су се повлачили, одавде би се, акоби каква већа сила навалила, бранили, а одавдеби и у поход кретали да одбијају и прогоне не-пријатеља. Она је у ширину износила на свакустрану по тридесет стопа, а дебљина зида била јепет стопа. Доцније пак, како је искуство, када мусе дода и вјештина људска, учитељ свега, закљу-чили су да им може бити од велике користи акобуде изведена у висину. То је учињено на овакавначин.

9. Пошто је висина куле до првог ката билаизведена, њу су у зидове обложили тако да крај-њи врхови греда изграђеним зидовима буду по-кривени, како не би штогод стршило, до чега бимогла да допре непријатељска ватра. Изнад овогаката, колико се шири кров заклона и бојних коли-ба доградили су циглом, а изнад тога мјеста, не-далеко од крајњих зидова, убацили су двије по-пречне греде да држе диреке, који ће кули слу-жити као кров, а преко тих греда су у једномправцу поставили попречне летве па су их да-скама повезали. Ове летве су направили нештодуже и истакнутије него што су крајеви зидова,да би на тај начин могли да поставе заштитнекровове да их бране и ударце одбијају док се ис-под тога ката буду зидови градили. Највиши диотога ката прекрили су циглом и иловачом да имнепријатељска ватра не би могла штогод наудитипа су преко тога набацали крпе да не би стријеле,одапете из балиста могле кров разлупати или ка-мење из катапулта цигле пореметити. Од ужетаза сидра направили су три застирача у дужинизидова куле, четири стопе широка, па су их са тристране, које су биле окренуте према непријатељи-ма, објешене на високим летвама, око куле при-везали. Они су већ на другим мјестима искусилида их једино уз такву врсту заклона никаквастријела нити бацач не може пореметити. Кадаје дакле онај дио куле, који је био готов, покри-вен и обезбијеђен од сваког непријатељског уда-

294

ра, одвезли су заклоне на друга градилишта пасу кров куле с првога ката почели полугама дапомичу и подижу. Када су га толико подигли ко-лико је спуштање застирача дозвољавало, подтаквом заштитом склоњени и безбједни, подизалису зидове од цигле па су поново другом полугомосигуравали себи мјесто за градњу. Када је изгле-дало да је дошло вријеме за градњу другога ката,на исти начин као и први пут, узидали су гредекао заклон спољним циглама па су с тога катапоново подизали кров и застираче. Тако су без-бједно и без икакве штете и погибли подиглишест катова, а на мјестима гдје им се учинилозгодно, оставили су код зидања прозоре за ода-пињање стријела.

10. Када су се поуздали да се са те куле могуштитити све грађевине које су се около налазиле,одлуче да изграде ров дугачак шездесет стопа одгреда дебелих двије стопе па га продуже од кулесаграђене од цигле до непријатељске куле и беде-ма. Овакав је био изглед тога рова. Прво су наземљу поставили два дирека на једнакој међу-собној удаљености од четири стопе и у њих заби-ли ступове високе пет стопа. Ове међусобно по-вежу подупирачима, али с благим нагибом па тунамјесте и поставе греде ради заштите рова. Тусу изнад подупирача убацили греде од двије сто-пе па их копчама и ексерима притегли. На крајукрова тога рова и на задњем дијелу греда прико-вали су четвороугласте летве од четири палца дадрже цигле, које ће се поставити изнад рова.Тако је ров уз помоћ греда које су косо и на јед-наком размаку биле поредане и на подупираченаслоњене, а циглама и иловачом обавијене, биозаштићен и обезбијеђен од ватре која се са беде-ма бацала. Преко цигле су пресвлачили коже, давода пуштена кроз канале не би могла раскваситициглу. А да коже опет ватром и камењем не бибиле оштећене, покривали су их крпама. Сав тајрад, заштићен бојним колибама, завршили су код

295

саме куле и изненада, док се неприЈатељи нисуни надали, подметнули ваљке као под лађу и при-ближили се непријатељској кули да би се ровдотакао бедема.

11. Таквом невољом изненада преплашени,становници града стијене, што су веће могли, по-лугама догурају па их са бедема на ров стровалеи заваљају. Чврстина грађевине ударац издржии што год паде оклизну се низ косину рова. Кадато виде, промијене одлуку па посуде напуњенелучем и смолом запале те их са бедема на ровзакотрљају. Тако закотрљане одбију се, па какосу падале са страна, буду моткама и вилама одрова одбачене. Тада војници испод рова почну даодваљују најдоње стијене непријатељске куле, ко-је су сачињавале темељ. Наши су ров бранили сакуле од цигле стријелама из катапулте па су не-пријатељи са бедема и кула били уклоњени и нијеим се дала прилика да слободно бране бедем. По-што је много камење из оне куле, која се налази-ла надомак, уклоњено, уз нагло рушење једандио те куле се обори, а остали се одмах затимнакриви па када непријатељи, бојећи се пљачка-ња града, сви без оружја са врпцама око главе,кроз капију напоље провале, према легатима ивојсци понизно руке рашире.

12. Пошто се та нова околност појавила, цје-локупни ратни план застаде па војнике одвраћенеод борбе повуче жеља да ослушкују и штогоддознају. А када непријатељи до легата и војскестигоше, сви се на кољена бацише па замолишеда се причека Цезарев долазак. Они виде да имје град заузет, утврде уништене, а кула подров-љена, па стога одустају од одбране. Када он будестигао, ако наређења на миг не изврше, смјестаби без икаква оклијевања били опљачкани. Уз тоставе до знања да, ако кула буде потпуно пору-шена, војнике је немогуће задржати да у нади наплијен у град не провале и град не разоре. Све

296

су ово и у овом смислу као искусни људи уз жа-лост и сузе истицали.

13. Таквим околностима ганути, легати су вој-нике са тврђаве одвели и од опсаде одустали, акод тврђава су страже оставили. Закључивши узсамилост неку врсту примирја, очекиван је Цеза-рев долазак. Ниједна стријела није одапета сабедема, нико је од наших није одапео, па као даје борба завршена, сви су заборавили на бригу иопрезност. Цезар је међутим преко писма веомаоштро ставио Требонију до знања да не допустида град буде силом освојен, да не би војници од-већ љути, мрзећи и презирући одметништво, а избог дуготрајне патње, све одрасле побили, штосу уосталом и пријетили да ће учинити, па сутада тешком муком задржани да не провале уград. То су тешко поднијели, јер је изгледало даих је Требоније зауставио да не загосподаре гра-дом.

14 А непријатељи су непоштено очекиваливријеме и згоду за варку и лукавство, па поштоје прошло неколико дана, а наши се због уморабили опустили, изненада око пола дана, када сепонеки био удаљио, а други се због дуготрајногнапора на самој утврди сну предао, а уз то је иоружје било одложено и склоњено, кроз капијесу напоље провалили, па су захваљујући вели-ком и повољном вјетру ватру под тврђазу подмет-ли. Њу је вјетар тако разнио да су у исто вријемеи насип, кровови за одбрану, ров, кула и балистапламеном били обузети па је све то раније билоуништено него што се је могло опазити како сето догодило. Наши се, запањени изненадним до-гађајем, дограбе оружја како су умјели, а другииз логора поскоче. На непријатеље буде извршенјуриш, али су због стријела и бацача са бедемабили спријечени да прогоне бјегунце. Они сепод бедем повуку па ту ров и кулу од цигле сло-бодно запале. Тако је вишемјесечни труд збогнепријатељске невјере и силне буре за један ча-

297

сак пропао. То су исто Масиљани покушали иду-ћег дана. Дочепавши се истога невремена, уз већесамопоуздање изврше провалу па код друге кулеи насипа поведу борбу и баце многу ватру. Али,како су наши раније били попустили у борби, тосу, поучени несрећом јучерашњег дана, све заборбу припремили. И тако, пошто су многе поби-ли, остале су необављена посла у град потјерали.

15. Требоније одлучи да оно што је изгубиоуз много већу ревност војника уради и поправи.Јер, када су видјели да су им толики напори иприпреме кукавно пропале, јако им је било жаошто ће им, пошто су преговори на наопак начинпрекинути, њихова храброст служити на ругло.Будући да није ништа преостало одакле би се ма-теријал могао добавити, јер су сва стабла у маси-љанској области на дугу и широку простору билапосјечена и одвезена, закључили су да направенасип нове врсте од цигле и досада невиђен, садва зида, дебљине шест стопа, који су се међусоб-но спајали. Насип је био скоро исте висине и на-прављен је, као и онај од дрвета. Тамо гдје је из-гледало да то захтијева размак између зидова илислабо дрво, подметани су стубови и убациване по-пречне греде да служе као учвршћење, па свешто се покривало плетером су покрили, а плетериловачом зачепили. Под кровом је војник и здес-на и слијева био заштићен зидом и сприједа по-стављеним заклоном па је без опасности доносиосве што је било потребно за грађевину. Посао себрзо одвијао, а вјештина и храброст војника језа кратко вријеме поправила штету дуготрајногнапора. Тдје је изгледало да су потребне капијеради пробоја, оне су на зиду остављане.

16. Када су непријатељи видјели да се оно ушто су се надали да се за дуже времена не можепоправити, трудом и наопром за неколико данатако поправило да није било мјеста ни за каквулукавост или провалу, нити је уопште ишта ос-тављено куда би се могло или стријелом војници-

298

ма, или ватром грађевинама нашкодити, а премаистом примјеру осјетили да се цијели град, гдјему је прилаз с копна, може зидом и кулама такоопколити да самим њима није било могуће да сезауставе у својим утврђењима, јер се чинило даје наша војска дозидала бедем уз зидове, па сестријела могла бацити руком, закључе да је упо-треба њихових бацача, у које су се много уздали,због близине некорисна, и да се под једнакимусловима са бедема и кула, када отпочне борба,са нашим у храбрости не могу мјерити, те се сто-га поврате на исте услове предаје.

17. Марко Варон је у овостраној Шпанији,сазнавши за догађаје који су се одиграли у Итали-ји, а не уздајући се у Помпејев успјех, с почеткавеома пријатељски говорио о Цезару: да га јеПомпеј унапријед придобио легатским положајемпа је обавезан на вјерност, али исто тако постојипријатељство између њега и Цезара, а он зна даје дужност легата да се савјесно држи повјереногпосла, зна за своје могућности и колика је љубавцијеле провинције према Цезару. Овако се држаоу свим говорима и није се ниједној страни прикла-њао. Доцније пак, када је сазнао да је Цезар кодМасилије задржан, да су се Петрејеве чете с Аф-ранијевом војском повезале, да су се сакупилемноге помоћне чете и да их још с великом надомишчекују, а уз то је пристала и цијела овостранапровинција, па када је чуо за оно што се касниједогодило с прехрамбеним невољама код Илерде,а то му је надуго и нашироко Афраније описао,поче и он да се према повољнијем вјетру окреће.

18. Регрутацију је обавио по цијелој провин-цији и двјема пуним легијама додао је око триде-сет крилних кохората. Сакупио је велику количи-ну жита, коју је Масиљанима, а исто тако и Аф-ранију и Петреју послао. Становницима Гада на-редио је да саграде десет ратних лађа, а поредтога се побринуо да их већи број и у Хиспалуизграде. Сав новац и сав накит пренио је из Хер-

299

кулова храма у град Гаде па је онамо шест кохо-рата у циљу заштите из провинције послао, аГаја Галонија, римскога витеза, Домицијева при-јатеља, који је овамо био дошао, а послао га јеДомиције да се побрине о насљедству, стави начелу граду Гадима па све приватно и државнооружје пренесе у Галонијеву кућу. Сам је противЦезара држао жестоке говоре. Често је са говор-нице истицао да је Цезар водио несрећне биткеи да је велики број војника од њега пребјегаоАфранију, а он је то дознао преко сигурних вије-сти и с поузданих извора. На тај је начин пре-плашене римске грађане те провинције натјераода му обећају за државну управу двије стотинехиљада сестерција, двадесет хиљада фунти сребраи стотину и двадесет хиљада модија пшенице.Оним државама које је сматрао да су пријатељскинаклоњене Цезару, наметао је теже терете и тамослао посаде, а и према приватним покретао судскепоступке, који би мање или више говорили противдржаве, па им имања за јавно добро конфисковао.Сву је провинцију натјерао да се њему и Помпејузакуне на вјерност. Сазнавши за оне догађаје ко-ји су се одиграли у овостраној Шпанији, припре-мао је рат. План рата био је дакле такав да се онса двије легије пребаци у Гаде и да ту лађе и свежито задржи, али је међутим сазнао да је цијелапровинција наклоњена Цезаревој страни. Поштоје на острву сакупио жито и лађе, сматрао је даније тешко рат водити.

Иако су Цезара многи и неодгодиви пословиу Италију звали, одлучио је да ниједан дјелићрата у Шпанијама не напусти, јер је знао даПомпеј у овостраној провинцији ужива великунаклоност и да има велики број клијената.

19. И када је тако у онострану Шпанију по-слао двије легије са народним трибуном Квин-том Касијем, сам је у брзом маршу са шест сто-тина коњаника кренуо напријед и издао наредбукога дана жели да се власти и прваци свих држа-

300

ва у Кордуби пред њим појаве. Када је та наредбапо цијелој провинцији објављена, није било ни-једнога града који један дио сената није у Кор-дубу на вријеме послао, а није било ни мало по-знатијег римскога грађанина који није на вријеместигао. У исто вријеме је сама општина Кордубесама од себе капије Варону затворила па је стра-же и чуваре по кулама и бедему размјестила, адвије кохорте, које су се колонијске звале, а којесу ту случајно дошле, задржала је код себе радизаштите града. Истих дана грађани Кармоне, ато је надалеко најјачи град у цијелој провинцији,избацили су сами од себе три кохорте, које јеВарон у циљу заштите био довео у градску твр-ђаву, и затворили капије.

20. Због овога се Варон још више журио даса легијама што прије стигне у Гаде како му неби био спријечен пут и прелаз, јер се сазнало даје у провинцији према Цезару постојала толикаи таква пријатељска наклоност. Пошто је малодаље одмакао, из Гада му је упућено писмо премакоме су, чим се сазнало за Цезареву наредбу,прваци Гада са трибунима кохората, које су тубиле у посади, пристали да Галонија из градапротјерају, а град и острво за Цезара сачувају.Када је овај закључак донесен, Галоније је оба-вијештен да својевољно, док му се пружа прили-ка, оде из Гада, а ако то не би учинио, да ће онидонијети одлуку. Натјеран на такав страх, Га-лоније је из Гада отишао. Сазнавши за то, једнаод двије легије, која се звала домаћа, из Варо-нова логора, у његову присуству и пред његовимочима, дигла је бојне знакове и повукла се уХиспал па је на тргу и под сводовима без насиљазасјела. Тај чин су римски грађани оне општинетолико одобрили, да их је сваки себи као гоставеома радо примио у кућу. Тим околностима пре-плашен, Варон је скренувши с пута послао пору-ку да ће доћи у Италију, али су га његови обави-јестили да су капије затворене. Тада дакле, по-

301

што му је пут био потпуно одсијечен, обавијестиЦезара да је спреман да преда легију ономе комеон буде наредио. Овај му посла Секста Цезара инареди да се њему преда. Пошто је легија пре-дата, Варон дође Цезару у Кордубу па пошто мује савјесно поднио рачун о јавном раду, предадему новац који се код њега налазио, а показа му иколико и гдје има жита и бродова.

21. Одржавши у Кордуби скупштину, Цезарје свима редом исказао захвалност: римским гра-ђанима што су настојали да град задрже у својојвласти, Шпанцима што су истјерали посаде, ста-новницима Гада што су покушаје противника сло-мили и што су се ослободили, а војним трибунимаи центурионима, који су онамо дошли ради поса-де, што су својом храброшћу учврстили њиховеодлуке. Новац, што су га римски грађани за јавнодобро били обећали Варону, одби, а имања повратионим за које је сазнао да су такву казну претрп-јели стога што су слободније говорили. Неким једао јавне и приватне награде, а остале задовољилијепом надом у будућност па пошто је два данапровео у Кордуби, крену у Гаде, а новац и завјет-не дарове, који су из Херкулова храма били пре-несени у приватну кућу, нареди да се у храм по-врате. На чело провинције постави Квинта Касијаи додијели му четири легије. Сам са оним лађама,које је Марко Варон и које су становници Гадапо заповиједи Вароновој били изградили, за не-колико дана стиже у Таракон. Ту су изасланстваготово цијеле овостране провинције ишчекивалаЦезарев долазак. На исти начин је приватно ијавно неким градовима исказао части па је Тара-кон напустио и пјешке у Нарбон, а одатле у Ма-силију стигао. Ту је дознао да је поднесен законо диктатору и да га је претор Марко Лепид име-новао за диктатора.

22. Масиљани су свакојаким невољама изму-чени, до крајње оскудице у храни доведени, два-пут у поморској бици савладани, у честим про-

302

валама разбијени па још и од куге нападнути,како због дуготрајне опсаде, тако и због промјенеу храни — хранили су се наиме сви старим про-сом и поквареним јечмом што су га за овакав слу-чај одавно припремили и у јавно складиште до-премили — а затим им се и кула била срушила ивелики дио бедема попустио. Уз то су изгубили инаду у помоћне чете и војску из провинција, закоје су сазнали да су доспјеле под Цезареву властпа одлуче да се без даљега предају. Али неко-лико дана раније, Луције Домиције, сазнавши занамјеру Масиљана, спреми три лађе, од којихдвије предаде својим пријатељима, а он се на јед-ну укрца и искористивши немирно вријеме отпу-това. Њега су опазиле лађе, које су по наређењуБрутову према свакодневној пракси крај лукестражу држале, па дигавши сидра почеше да гапрогоне. Од ових је једна лађа, и то баш његоважурила и на бијегу упорна била па је, захваљују-ћи бури из видика измакла, а двије преплашенекретањем наших лађа повукоше се у луку. Ма-сиљани оружје и бацаче, као што је било наређе-но, напоље изнесу, лађе из луке и бродоградили-шта извуку, а новац из државне благајне предају.Пошто је те послове завршио, Цезар их је штитиовише због имена и старине, него због заслугаграда према њему па ту остави двије легије каопосаду, остале посла у Италију, а сам пак кренуу град.

23. У исто је вријеме Гај Курион кренуо саСицилије у Африку и већ од почетка презирућичете Публија Атија Вара, од четири легије, којеје од Цезара примио, двије је са пет стотина ко-њаника пребацио па пошто је два дана и три но-ћи у пловидби провео, пристао је уз оно мјестокоје се зове Анквиларија. То мјесто је удаљеноод Клупеја двадесет и двије хиљаде корака, аљети има згодно пристаниште и опкољено је садва истакнута пропланка. Његов долазак ишчеки-вао је син Луција Цезара стојећи код Клупеја са

303

десет ратних бродова, а за те се бродове, насуканеу Утици још од гусарског рата, Публије Атије по-бринуо да се у сврху овога рата поправе. Али,када се препао од мноштва лађа, побјегао је с мо-ра и пошто је покривену тровесларку привео нај-ближој обали и на обали је оставио, копном јепобјегао у Хадрумет. Тај град је Гај КонсидијеЛонго чувао с посадом од једне легије. Остале Це-зареве лађе, сазнавши за његов бијег, повукошесе у Хадрумет. Њега је прогонио квестор МарцијеРуф с дванаест лађа које је Курион био довеоса Сицилије као заштиту теретним лађама па кадаје на обали напуштену лађу опазио, њу је с уже-том одвукао, а сам се Гају Куриону с флотомповратио.

24. Курион је послао Марција с лађама уУтику, а сам је с истом војском кренуо и за двадана путовања до ријеке Баграде стигао. Ту је салегијама оставио легата Гаја Канинија Ребила, аон је са коњицом кренуо напријед да испита Кор-нелијев логор, јер се сматрало да је то мјесто залогор веома повољно. То је наиме гребен којистрши право према мору, с обје стране веома стрми нераван, али ипак са нешто блажим нагибомод оне стране која гледа према Утици. Од Утикеје далеко у правој линији мало више од хиљадукорака. А на том путу има извор до којег моредубоко продире па је то мјесто на широком про-стору под водом и ако би га ко желио избјећи, уград би стигао обилажењем од шест хиљада ко-рака.

25. Пошто је то мјесто испитао, Курион је опа-зио Варов логор, који је бедемом и градом биовезан за капију која се зове Ратна, а била је сас-вим обезбијеђена природним положајем, с једнестране самим градом Утиком, а с друге позори-штем испред града па веома високи зидови теграђевине чине прилаз логору тешким и тијесним.У исти час је примијетио да се свуда по потпунозакрченим путевима нешто ради и послује, а то

304

се из страха због изненадна рата роба с поља пре-носила у град. Тамо је послао коњицу да то рас-прши и као ратни плијен задобије, док је у истовријеме у ту сврху Вар послао као помоћ из градашест стотина нумидских коњаника и четири сто-тине пјешака, које је помоћи ради, неколико данараније, краљ Јуба био послао пред Утику. Ту сепреко оца осјећало пријатељство с Помпејем, аи суревњивост према Куриону, што је као народ-ни трибун предложио закон према коме законује Јубино краљевство било конфисковано. Коња-ници су се сукобили и заиста први напад нашихНумиђани нису могли да поднесу, већ, пошто ихје било убијено око стотину и двадесет, остали сусе повукли у град. Међутим, по доласку ратнихлађа Курион је наредио да се јави теретним ла-ђама, које су стајале код Утике, а било их је окодвије стотине, да ће их сматрати непријатељимаако одмах не превезу лађе до Корнелијева лого-ра. Када је та вијест објављена, смјеста су по-дигли сидра па су сви Утику напустили и прешлионамо куда је било заповијеђено. Таквим поступ-ком је војска имала у изобиљу свега и свачега.

26. Када се то догодило, Курион се повукао улогор у Баграду па је уз клицање цјелокупневојске назван војсковођом, а идућег дана је до-вео војску пред Утику и близу града поставио ло-гор. Још није био завршио посао око логора, а ко-њаници са положаја јавише да велика помоћ ко-њаника и пјешака, послата од краља, долази уУтику, а у исто вријеме опажала се сва силапрашине па се наскоро назирала на видику и првачета. Овим новим догађајем изненађен, Курионпосла напријед коњанике да зауставе и задржепрву навалу, а сам брзо повуче легије с посла папостроји бојни ред. Коњаници заметну борбу иприје него су се легије могле развити и на чврстеноге стати, све су краљеве помоћне чете сметенеи преплашене, јер су без икаква реда и страхапутовале, натјерали у бијег, док је коњица оста-

20 Гај Јулије Цезар 305

ла скоро здрава и читава, пошто се брзо прекообале повукла у град, али је побијен велики бројпјешака.

27. Идуће ноћи два центуриона племена Марсаиз Курионова логора са двадесет и два своја вој-ника пребјегну код Атија Вара. Они му изнесумишљење, које су или истински осјећали или пакда угоде Варовим ушима — јер оно што желимо,то радо вјерујемо, а што сами осјећамо, надамо седа то и други осјећају — па га увјераваху да јеуистину расположење цијеле војске против Ку-риона и од великог би значаја било да се дођеу додир с војском и да се пружи прилика за до-говор. Потакнут таквим мишљењем, Вар идућегдана изјутра изведе легије из логора. То истоучини и Курион па и један и други постројишесвоје чете у долини која није била тако пространа.

28. У Варовој војсци био је Секст КвинтилијеВар за кога је раније наведено да је био у Кор-финију. Он је, пошто га је Цезар отпустио, до-шао у Африку, а Курион је пребацио оне легијекоје је Цезар раније примио из Корфинија такода су се центуриони мало измијењали, а исти ре-дови и манипули остали. Ту прилику је искори-стио Квинтилије да се обрати војсци па поче даобилази Курионов бојни ред и да преклиње вој-нике да не забораве на прву заклетву, коју сукод Домиција и код њега као квестора изговорилии да не дижу оружје на оне са којима су истусрећу дијелили и исте невоље при опсади подно-сили, а да се не боре ни за оне који их презривоназивају пребјезима. Уз ово је пружио и малстнаде за награду, коју би с обзиром на његову да-режљивост, ако би пошли за њим и за Атијем,могли очекивати. Пошто је одржао овај говор, одКурионове се војске ни с једне стране не дадезнак одобравања па тако обојица повукоше својечете.

306

29. А у Курионову логору велики страх обузесве духове па се свакојаким говоркањима људибрзо повећа. Сваки је појединац понешто измиш-љао па је уз то, што је од другога чуо, нешто и одсвога страха додавао. Када је то од једног творцана многе прелазило па опет један на другог пре-носио, изгледало је да за ту причу постоје многиаутори. Био је грађански рат, а људски род сматрада му је допуштено да слободно ради и пристајеуз оно што воли. Оне легије које су мало ранијебиле на страни противника, заборавиле су време-ном на Цезарева доброчинства која су им се ну-дила, а муниципији су се придружили противнич-кој странци — на исти су пак начин од Марса иПелигна долазили — као и они војници прошленоћи у шаторима. Неки говори војника су прима-ни врло озбиљно, а оно што је сумњиво, малотеже. Понешто су измишљали и они који су хтје-ли да изгледају да су опрезнији.

30. С тих разлога сазове састанак и поче рас-прављати о најважнијим стварима. Било је миш-љења која су ишла за тим да се на све могућеначине покуша да се Варов логор нападне, јер сусматрали да је нерад веома штетан када војницидоносе одлуке у том смислу. Најпослије су гово-рили како је боље у борби кроз храброст искуша-ти ратну срећу, него да нас наши напуштене оп-коле и да се претрпи веома тешка казна. Билоје и таквих који су мислили да се око треће стра-же треба повући у Корнелијев логор да се, по-што се добије више на времену, поврати дух вој-ника, а у исти час, ако би се штогод озбиљниједогодило, да би се уз већи број лађа сигурније илакше вратили на Сицилију.

31. Курион није одобравао ни један ни другипредлог па је говорио да колико једном предлогунедостаје одважности, толико је други има преви-ше и док ови рачунају на веома срамотан бијег,они држе да макар и на незгодну мјесту требазаметнути борбу. „У што се", рече, „можемо по-

307

уздати да би освојили логор који је веома утврђени људском руком и природним положајем?" Илипак, какве ћемо користи имати ако послије пре-трпљена великог пораза од опсаде логора одсту-пимо? Као да ратни успјех не прибавља војскво-вођама наклоност војске, а неуспјех мржњу! Штапромјена логора значи друго него срамотан бијеги губљење наде и напуштање војске? Не требапоштени да посумњају да им се мало вјерује, нитинепоштени знају да их с неко боји, јер би имнаш страх повећао охолост, а другим би ослабиовољу. „Ако бисмо", рече, „били сигурни у оно штосе о одметању војске говори, у што ја додуше вје-рујем да је или савршена лаж или да је таквоувјерење заиста незнатно, колико би боље билода се то таји и прикрива, него да се то с нашестране потврђује? Или зар не треба да се неуспје-си војске као ране на тијелу крију, како не бисмоповећали наду противника? Па чак неки додајуда треба да кренемо око пола ноћи како би, у штовјерујем, већу слободу имали они који би поку-шали наопако радити. Јер пословима које стидили страх обуздава, ноћ је највећи противник.Ја, наиме, немам толике храбрости да без надесматрам да треба напасти логор, а нисам ни такоплашљив да губим наду и држим да све требараније покушати, јер се уздам да ћу највећим ди-јелом заједно с вама створити о томе неки суд."

32. Пошто је распустио скупштину, позва вој-нике на састанак. Ту спомеиу како се Цезар кодКорфинија користио њиховом наклоношћу па јевелики дио Италије уз њихову доброту и угледза се придобио. „Вас — рече — и ваше дјело свису муниципији непрестано слиједили и није безразлога Цезар о вама судио веома лијепо, а онивеома строго. Помпеј пак, који није ни у једнојбици разбијен, ганут вашим случајем, који је при-мјер и за друге, отишао је из Италије, а Цезарје мене, а ја сам му био најдражи, затим провин-цију Сицилију и Африку, без којих се град и

308

Италија не могу штитити, повјерио вашој пажњи.А има их који вас наговарају да се од нас од-метнете. Шта је за њих пожељније већ да у истовријеме и нас опколе и вас опаким поступкомпридобију? Или шта они могу у гњеву о вамагоре мислити него да ћете издати оне који сма-трају да вама све дугују и да. ћете пасти подвласт оних који сматрају да су због вас пропали?Зар нисте дакле чули за Цезареве јуначке под-виге у Шпанији? Двије је војске разбио, двојицувојсковођа савладао и двије провинције задобио?Та дјела је Цезар извршио за четрдесет дана, закоје је вријеме непријатељима на видик дошао?А зар да се они, који се као снажни нису моглиодупријети, одупру сада када су пропали? Ви, ко-ји сте слиједили Цезара под сумњивим ратнимисходом, зар да пристанете уз побијеђенога по-што је јасна ратна ситуација, и то када треба дапримите награду за ваше заузимање? Кажу дасте их напустили и издали, а спомињу и ранијузаклетву. Јесте ли ви Луција Домиција, или је До-миције вас напустио? Зар вас он није одбацио ка-да сте били спремни да поднесете крајњу нужду?Зар није потајно од вас тражио спас у бијегу?Зар вас он није издао, а Цезар својим доброчин-ством спасио? Ко вас је дакле могао обавезатина заклетву, када је он, пошто је одбацио држав-не части и напустио власт, као обичан човјек изаробљеник и сам дошао под туђу власт? Предвама је нова обавеза, па пошто погазите ону за-клетву која вас обавезује, обазрите се на оно штоје уклоњено издајом војсковође и губитком гра-ђанских права. И ја вјерујем да ви, док цијенитеЦезара, мрзите на ме. Нећу да истичем своје за-слуге према вама, које су још и с обзиром намоју жељу и ваше ишчекивање незнатне, али сувојнипи увијек по завршетку рата тражили на-граду за свој труд, а каква ће она бити, ни ви чакне сумњате. Зашто да не споменем и своју бригу,а зашто када је ствар у тој мјери успјела, и сзојусрећу? Зар вам није стало што сам цијелу вој-

309

ску, здраву и читаву превео, не изгубивши уоп-ште ниједне лађе? Што сам непријатељску фло-ту одмах по доласку у првом нападу уништио?Што сам двапут за два дана у коњичкој бици по-биједио? Што сам из противничке луке и заливадвије стотине теретних лађа одвео па сам их такоонемоућио да се не могу користити ни копненимпутом ни лађама да добаве храну? Такав успјехи такве војсковође ви одбијате, а поводите се засрамотом код Корфинија, бијегом из Италије, пре-дајом Шпанија — а то су предсказања за афричкират! Ја сам баш желио да се називам Цезаревимвојником, а ви сте ме назвали именом војсковође.Ако се за то кајете, ја вам враћам ваше одлико-вање, а ви мени вратите моје поштовано име, ка-ко не би изгледало да сте ми почаст из презирадали".

33. Таквом бесједом војници ганути, често суга док је говорио прекидали да би се видјело какос великим болом подносе сумњу у њихову вјер-ност, а када је пошао са скупштине, сви су гахрабрили да буде одважан и да се нигдје не устру-чава бој заметнути и њихову вјерност и храбростискушати. Када је то учињено, промијенила сеи њихова жеља и мишљење, па је уз пристанаксвих Курион одлучио да заметне битку чим му сеукаже прилика, а сутрадан је извео војнике наисто мјесто гдје се је ранијих дана био зауставиопа их је постројио у бојни ред. Ни Атије Вар се,међутим, није устручавао да чете напријед изве-де, како не би пропустио прилику, било да узне-мирује војнике, било да се бори на повољну мје-сту.

34. Између два бојна реда налазила се долина,како је то прије напоменуто, не тако велика, алис тешким и стрмим успоном. И један и други јеишчекивао неће ли противничке чете покушатида пређу, па би тако на згоднијем мјесту замет-нуо борбу. У исто вријеме опазило се како се салијевог крила цјелокупна коњица Публија Атија,

310

а с њом заЈедно и многи лако наоружани војнициу долину спуштају. Курион посла на њих коњицуи двије кохорте Маруцина, чији први напад не-пријатељски војници не могоше издржати, негопустивши коњима узде, побјегну својим, а поштосу их напустили лако наоружани војници, којису с њима заједно трчали, наши су их опкољавалии убијали. Сав Варов бојни ред, који је био окре-нут на ову страну, видио је како њихови бјеже икако их убијају. Тада Ребил, Цезарев легат, когаје Курион са собом са Сицилије био довео, а знаоје да у војничком послу има велико искуство,рече: „Видиш, Курионе, како је непријатељ пре-плашен па зашто оклијеваш да искористиш при-лику?" Он је изговорио само то једно да би се вој-ници сјетили онога што су му дан раније обећали,па нареди да га прате и потрча испред свих. Доли-на је била доста стрма, па је приликом успињањавојници не би лако савладали да их њихови нисупомагали. Али дух Атијевих војника, обузет стра-хом и бијегом и убиством, није уопште помишљаона отпор и сви су мислили да их коњица већопкољава. Стога, прије него се стријела могла ода-пети, или се наши више приближити, цјелокупнаВаријева војска окрену леђа и повуче се у логор.

35. На том бијегу је некакав Фабије Пелигно,један из посљедњих редова Курионове војске,пратио прву чету бјегунаца па је из свега гласавичући звао Вара по имену и тражио га, тако даје изгледало да је то један од његових војника,да га на нешто подсјећа и жели да му нешто ка-же. А када то овај чешће позиван опази и застаде,па упита ко је то, или шта жели, онај замахнумачем према откривену рамену и мало је недо-стајало да убије Вара, али он тај његов покушаји опасност, подигавши штит, избјеже. Фабије оп-кољен најближим војницима буде убијен. Збогмноштва и метежа бјегунаца капије логора су би-ле закрчене, и пут запријечен, па их је на томемјесту више погинуло без борбе, него у борби или

311

бијегу. Није много недостајало па да их чак и излогора истјерају. Неки одмах из истих стопа по-журе према граду. Али, како су тада природниположај и утврђење логора спрјечавали прилазграду, а Курионови војници, који су кренули уборбу, оскудијевали у ономе што је било потребноза освајање логора, Курион повуче војску у логор,при чему су му сви осим Фабија остали неповри-јеђени, док је око шест стотина противника билопобијено, а хиљаду рањено. Сви су се они, посли-је одласка Куриона, многи претварајући се да сурањени, а многи због страха, повукли из логорау град. Опазивши то Вар, а сазнавши и за страхвојске, остави у логору трубача и тобоже неко-лико шатора, па око треће страже повуче у ти-шини војску у град.

36. Идућег дана Курион одлучи да опсиједаУтику и да је опаше насипом. У граду је биломноштво становника Утике, ненавикло на рат збогдуготрајна мира. Они су с Цезарем били веомавелики пријатељи због извјесних услуга које имје чинио, а скупштину, која се састојала од раз-личитих родова, обузе страх због ранијих битака.Стога су сви већ јавно говорили о предаји, а Пуб-лија Атија наговарали да им својом тврдоглавош-ћу не поквари ситуацију. Док се о томе расправ-љало, стигоше и посланици краља Јубе и рекошеда он долази с великом војском па упозорише начување и одбрану града. Тај им догађај утишаузнемирена срца.

37. То исто било је јављено Куриону, али сетоме извјесно вријеме није морала вјера покло-нити, пошто је имао толико поуздања у својусрећу. Већ су у Африку стизале вијести и писмао Цезаревим успјесима у Шпанији. Свим тимоколностима охрабрен, сматрао је да краљ нећеништа против њега предузимати. Али, када је пре_ко извјесних извјестилаца сазнао да његове четеод Утике нису далеко ни двадесет хиљада кора-ка, напустивши утврде повуче се у Корнелијев

312

логор. Ту поче да допрема жито, утврђује логори сакупља грађу и одмах поручи на Сицилију даму се пошаљу двије легије и преостала коњица.Логор је био веома прикладан за вођење рата, ка-ко природним положајем, тако и утврђеним мје-стом, близином мора и воде, и обиљем соли, чијаје велика количина била већ из оближњих соланаонамо сакупљена. Није се могло оскудијевати удрвеној грађи због мноштва стабала, а ни у житу,јер су поља била веома родна. Стога, уз споразумсвих својих, Курион се спремао да остале четеочекује и рат води.

38. Пошто је тако одлучено и одлуке одобрене,чуо је од неких пребјега из града да је Јуба одрата са сусједом одустао, да је због неспоразумаса Лепитанима у краљевини остао, а да је свогавојводу Сабуру послао и он се са неколико четаприближава Утици. Таквим вијестима је неопрез-но повјеровао, одлуку промијенио и наумио да сеупусти у борбу. Да би донио такву одлуку, многому је допринијела младост, јак дух, успјех изранијег времена и увјерење да ће ствар добро во-дити. Потакнут таквим околностима, посла цјело-купну коњицу почетком ноћи према непријатељ-ском логору на ријеку Баграду. На челу логорабио је Сабура, о коме се раније чуло, а краљ јеишао за њим са свим четама и смјестио се удаљенод Сабуре на шест хиљада корака. Упућени коња-ници ноћу превале пут па нападну непријатеље,који су били наивни и који се нису надали. АНумиђани, према некаквој варварској навици, ра-штркани без икаква реда, заузму мјеста. Поштосу иза сна пробуђене напали, побију их великиброј, док многи у великом страху побјегну. Кадасе то догодило, коњаници се Куриону врате и за-робљенике му доведу.

39. Око четврте страже Курион са свим че-тама бијаше изашао, а као заштиту логору оставиоје пет кохората. Пошто је изашао напријед нашест хиљада корака, сусрете коњанике и сазна

313

за догађај па упита заробљенике ко је заповјед-ник логора код Баграде, а они одговорише: Са-бура. У настојању да оконча путовање, пропустида упита и за остало па опазивши у близини бој-не знакове, рече: „Да ли видите, војници, какосе бесједа заробљеника слаже са пребјезима?Краља нема, а незнатне чете, које су послате, ни-су равне ни малом броју коњаника? Зато кренитепрема плијену и према слави, како би већ моглида почнемо мислити о вашим наградама и о иска-зивању захвалности". Велико је било само посеби оно што су извели коњаници, особито кадасе њихов мали број упореди са мноштвом Нуми-ђана. Ипак су они то и сувише спомињали, каошто људи радо истичу своју славу. Поред тога,они су пред собом носили многи плијен, а водилизаробљене људе и коњанике, па је изгледало дасве што се пропусти у времену, одуговлачи по-бједу. Тако је за жеље Курионових војника по-стојала нада. Он нареди да га коњаници прате иубрза марш да што жешће могне напасти оне ко-ји су престрашени од бијега. А ови, изморени пу-товањем преко цијеле ноћи, нису га могли у стопупратити, већ су једни ту, а други тамо заостајали.Па чак ни та околност није поколебала КурионаУ нади.

40. Сабура је обавијестио Јубу о ноћној биципа је он Сабури упутио двије хиљаде шпанскихи галских коњаника, које је обичавао да има узасе као заштиту, а и онај дио пјешака у које јеимао највеће поуздање, а сам је са осталим чета-ма и шездесет слонова полако кренуо за њим.Сабура је наслућивао да ће доћи и сам Курион,пошто напријед пошаље коњанике па построји че-те коњаника и пјешака те им нареди да, претва-рајући се да се боје, мало заостану и корак успо-ре, а да ће он када буде требало дати знак заборбу и наредити оно што ситуација буде захти-јевала. Курион је уз ранију наду спојио постојећу

314

ситуацију па мислећи да непријатељи бјеже, од-веде чете са вишег положаја у равницу.

41. Када је с тога мјеста подаље кренуо, авојска му већ због напора била преморена, зау-стави се пошто је превалио шеснаест хиљада ко-рака. Сабура својим даде знак, построји бојни редпа поче да јединице обилази и да их храбри. Алисе пјешадијом тобоже издалека користио, а коњи-Цу је у борбу упутио. Ни Курион није остао бес-послен па је своје соколио да сву наду уложе ухраброст. Чак ни пјешацима који су били пре-морени, ни коњаницима којих је било мало, а однапора били истрошени, није недостајало жељени храбрости за борбу, али ових је било на бројудвије стотине, а остали су на путу били заостали.На коју год би страну напад извршили, натјералиби непријатеља да се повлачи с мјеста, али нитису оне који су бјежали могли подалеко прогони-ти, а ни своје коње јаче подбадати. А непријатељ-ска коњица поче с оба крила наш бојни ред оби-лазити и леђима окренуте војнике газити. Кадгод би кохорте истрчале напријед из бојног реда,Нумиђани би одважно и брзо напад наших избје-гавали па би поново, повлачећи се до својих бој-них редова, наше обилазили и од бојног реда од-вајали. Тако се чинило да није сигурно на мјестуостати и бојне редове чувати, а ни истрчавати, пасе опасности извргавати. Непријатељске чете, по-што је краљ слао помоћ, често су се повећавале,а наше су војнике због умора снаге напуштале пау исто вријеме они који су допали рана нити сумогли из бојног реда изаћи, нити су могли битипренесени на сигурно мјесто, јер је сав бојни редбио опкољен непријатељском коњицом. Ови, из-губивши наду на свој спас, као што имају обичајда чине људи у задњим часовима живота, или сујадиковали над својом смрћу, или своје родитељепрепоручивали некоме који би се случајно могаоспасити од те опасности. Све је било испуњенострахом и кукањем.

315

42. Када је Курион, пошто су сви били пре-стрављени, схватио да се ни његово наговарање нимолбе не слушају, сматрао је да је у овој жалоснојситуацији преостала једина нада на спас да свизаузму најближе брежуљке па нареди да се она-мо понесу бојни знакови. Али њих је коњица, којује Сабура послао, прије заузела. Тада дакле на-ши западну у највеће очајање па један дио будена бијегу убијен од коњице, а други неозлијеђениумру. Заповиједник коњице Гнеј Домиције, окру-жен малим бројем коњаника, наговори Курионада у бијегу потражи спас и пожури у логор, а онму обећава да га неће напустити. А Курион, по-што је изгубио војску коју је од Цезара на повје-рење добио, чврсто изјави да му се на видикуникада неће показати и тако борећи се буде уби-јен. Веома мали број коњаника повуче се из бор-бе, а они за које је речено да су уз задњу четузаостали да би коње одморили, опазивши бијегцијеле војске, здрави и читави се у логор повуку.Пјешаци сви до једног изгину.

43. Пошто је за то дознао квестор МарцијеРуф, кога је Курион оставио, храбрио је своје дане клону духом. Они су га молили и преклињалида их лађама врати на Сицилију. Он обећа и на-реди заповједницима бродова да почетком вечерисве чамце уз обалу притјерају. Али је код свихвладао толики страх, да су једни говорили да Ју-бине чете долазе, а други да Вар наваљује с ле-гијама па чак да виде и прашину од оних којидолазе, али се од тога уопште ништа није дого-дило. Неки су опет наслућивали да ће неприја-тељска флота брзо допловити. И тако, пошто сусви били престрашени, свако је себи тражио утје-ху. Они што су били на бродовима журили су дакрену. Њихов је бијег заповједнике теретних лађаузнемиравао, а мали их је број дошао на службуи под команду. А по крцатим обалама била је то-лика навала, ко ће се од великог броја најпријеукрцати, да су неке због мноштва и терета пото-

316

нуле, а други су због страха од тога оклијевалида ближе приђу.

44. Тако се догодило да је мали број војникаи домаћина, који је уживао или милост и сажа-љење, или је могао до лађа допливати, прихваћенпа је здрав и читав стигао до Сицилије. Осталечете, пошто су преко ноћи послале Вару центурио-не у виду легата, предале су му се. Сутрадан јеЈуба опазио пред градом кохорте тих војника паистичући како је то његов плијен, наредио је даих велики број побију, а мали број одабраних вра-ти у краљевину. Вар се жалио да је онај погазиозадану ријеч, али се није усудио да му се супрот-стави. Сам јашући на коњу дође у град, уз прат-њу многих сенатора, међу којим је био СервијеСулпиције и Лициније Дамасип, па одлучи и на-реди да се у Утици за неколико дана уради оношто је желио, те се послије неког времена сасвим четама врати у краљевину.

317

ТРЕЋА КЊИГА

1. За Цезареве диктатуре одржани су изборипа су за конзуле изабрани Јулије Цезар и Пуб-лије Сервилије, а то је пак била година када мује према законима било дозвољено да постане кон-зул. Пошто је те послове обавио, како је у ције-лој Италији било мучно доћи до зајма, а позај-мљени новац се није враћао, одлучи да се иза-беру посредници и преко њих изврши процјеназемље и покретног иметка, колико је шта од то-га прије рата вриједило па да се то вјеровницимапреда. Сматрао је да је то најприкладније да сеуклони и умањи страх од нових задужења, по-што се то обично јавља послије ратова и грађан-ских нереда, па да се сачува повјерење у дуж-нике. Исто је тако на предлог претора и народнихтрибуна пред народом опростио од казни неке гра-ђане осуђене према Помпејеву закону због пре-тјеране похлепе, у оно вријеме када је Помпејимао у граду помоћ легија. Тада се судски посту-пак обављао за један дан, и то тако што су једнипреслушавали, а други пресуду доносили па су мусе неки у почетку грађанског рата понудили даму, ако жели, понуде своју помоћ у рату и он јесматрао као да се користио њиховом услугом којусу му понудили. Одлучио је да им према народ-ном суду треба раније вратити права, него да сечини да су његовом наклоношћу прихваћени и дане изгледа да је незахвалан у узвраћању љубавиили дрзак у одузимању народу права на помило-вање.

2. За ове послове за латинске празнике и свеизборе узе једанаест дана, одрече се диктатуреи крену из града па стиже у Брундизиј. Нареди

318

да тамо дође дванаест легија и цјелокупна коњи-ца. Али је само толико лађа пронашао да се једвамогло превести петнаест хиљада војника легиона-ра и шест стотина коњаника. Једино је ово (оску-дица у лађама) Цезару недостајало да рат брзозаврши. Па и саме ове чете су стога у мањемброју укрцане што су многи (Гали) због толикихратова недостајали, а и дугачак пут по Шпанијиумањио их је у великом броју и на крају тешкајесен у Апулији и око Брундизија нарушила јездравље цијеле војске, која је била из најздрави-јих крајева Галије и Шпаније.

3. Помпеј је искористио годину дана рока дасакупи чете, јер је био слободан од рата, а миранод непријатеља па је сакупио велику флоту изАзије, Кикладских острва, Коркире, Атене, Пон-та, Битиније, Сирије, Киликије, Феникије и Егип-та, а побринуо се и да по свим мјестима изградиголему флоту и наредио свим краљевима Азијеи Сирије и династима и тетрарсима и слободнимнародима Ахаје да му доставе велику количинуновца. Натјерао је и закупничка друштва провин-ција које су биле његове да му изброје новац.

4. Од римских грађана створио је девет легија:пет из Италије, које је био превео, једну стару изКиликије, коју је, пошто је формирана из двије,звао близницом, једну од старих војника са Кретеи из Македоније, које су раније војсковође билеотпустиле па су се зауставили у овим провинција-ма, а двије из Азије за које се побринуо конзулЛентул да се попишу. Осим тога, велики број јеиз Тесалије, Беотије, Ахаје и Епира раздијелиона легије под именом допуне, па их је помијешаос Антонијевим војницима. А затим очекивао једвије легије из Сирије са Сципионом, а имао јеи три хиљаде стријелаца са Крете, из Лакедемо-на, са Понта, Сирије и осталих држава, као идвије кохорте праћкара са по шест стотина људи,а било је и седам хиљадакоњаника. Од ових јеДејотар довео шест стотина Гала, Ариобазан из

319

Кападокије пет стотина, а исти број је предао иКот из Тракије и послао сина Садалу. Из Маке-

доније их је било двије стотине, а на челу им јебио Расципол, који се истицао храброшћу. ИзАлександрије је било пет стотина ГабинијевихГала и Германа, које је ту Аул Габиније код кра-ља Птоломеја ради заштите био оставио, а Пом-пејев син их је с флотом био довео. Осам стотинаје сакупио између својих робова и пастира, а тристотине су дали Таркондарије Кастор и Доми-лаус из Галогреције — од којих је један заједнодошао, а други сина послао. Двије стотине су изСирије од Комагена Антиоха, коме је Помпеј ве-лике награде додијелио, а с том јединицом су би-ли послати многи стријелци. Овамо је додао Дар-дане и Бесе, дјелимично плаћенике, а дјелимично'сакупљене~или по наређењу или због наклоности,а исто тако Македонце, Тесалце и друге из оста-лих народа и држава па је испунио онај број којисмо раније споменули.

5. Он је сакупио јако велику количину житаиз Тесалије, Азије, Египта, Крете, Кирене и дру-гих покрајина. Одлучио је да зимује у Дирахију,Аполонији и свим приморским градовима, да Це-зару спријечи прелаз преко мора, па је с тога раз-лога по читавој морској обали распоредио флоту.На челу египатских лађа био је Помпејев син,азијским је командовао Децим Лелије и Гај Три-боније, сиријским Гај Касије, родским Гај Мар-цел са Гајем Капонијем, а либурнијским лађамаи ахајском флотом заповиједао је Скрибоније Ли-бон и Марко Октавије. Ипак је читавој поморскојслужби био претпостављен Марко Бибул и вр-ховна команда припадала је њему.

6. Када Цезар дође у Брундизиј, одржа скуп-штину пред војницима, а пошто је крај напоримаи опасностима био скоро дошао, рекао је некамирне душе робове и пртљагу оставе у Италији,а да се сами без терета укрцају у лађе како бисе што већи број војника могао смјестити, а нека

320

се они због побједе, а и његове дарежљивостимного чему надају. Када су сви повикали неказаповиједа што жели и да ће драге воље изврши-ти све што буде наредио, четвртога јануара од-ријеши лађе. На њима је било укрцано, као штоје горе наведено, седам легија. Идућег дана при-стаде уз копно. Између Кераунијских стијена идругих опасних мјеста заузео је мирно сједиште,бојећи се да све луке, како се мислило, држе про-тивници па је на оном мјесту које се зове Пале-сте, са свих лађа, које су биле све до једне нео-штећене, искрцао војнике.

7. У Орику су били Лукреције Веспилон иМинуције Руф са осамнаест азијских лађа и онису им били команданти по наређењу Децима Ле-лија, док се на Коркири налазио Марко Бибул састотину и десет лађа. Али се ни ови нису у сепоуздали нити се усудили да из луке крену, иакоје Цезар за осигурање водио свега дванаест рат-них лађа, међу којима су четири биле покривене.Ни Бибул, чије су лађе биле слабо опремљене, аморнари се разишли, није могао довољно раноизаћи у сусрет, јер је Цезар на копну угледанприје него је уопште глас о његову доласку допроу те крајеве.

8. Пошто је искрцао војнике, Цезар је истеноћи вратио лађе у Брундизиј, како би могле пре-вести остале легије и коњицу. За тај посао био јеодређен легат Фуфије Кален, да у превозу лађаупотријеби брзину. Али како су лађе са копнадоцније испловиле, а нису користиле ноћни вје-тар, настрадају при повратку. Бибул је већ уКоркири обавијештен о Цезареву доласку па јенадајући се да ће наићи на неки дио натоваренихлађа, наишао на празне, те је, освојивши их окотридесет, искалио на њих бијес због своје немар-ности и туге. Све их је спалио и у истом огњуморнаре и заповједнике лађа уништио, надајућисе да ће се други због велике казне препасти.Пошто је завршио тај посао, од Сасона до луке

21 Гај Јулије Цезар 321

Орика заузео је положаје и све обале дуж и по-пријеко помоћу флоте, па пошто је страже паж-љивије размјестио, сам је по најжешћој бури бдиона лађама не избјегавајући никакав напор илитруд и не очекујући помоћ, ако буде могао доћидо Цезареве везе

9. Послије одласка брзих лађа из Илирика,Марко Октавије са оним лађама које је имао сти-

же у Салону. Побунивши ту Далмате и осталеварваре, одврати Ису од Цезарева пријатељства.Када се општина у Салони ни обећањима, а ниуказивањем на опасност није могла склонити, од-лучи да опсиједа град. Тај град је осигуран иприродним положајем и брежуљком. Али се рим-ски грађани, изградивши дрвене куле, брзо обез-биједише, а пошто су за отпор били слаби, јер субили малобројни, а уз то су често и рана допада-ли, латише се посљедњег средства па све одраслеробове ослободише и одсјекавши косе свим же-нама. направише бацаче. Када је сазнао за њиховуодлуку, Октавије опаса град са пет логора па иху исто вријеме опсадом и нападом поче да по-тискује. Они, спремни да све подносе, највишесу се мучили због оскудице у храни. Због тогасу послали Цезару легате и од њега тражилипомоћ, а остале невоље како су могли сами суподносили. И пошто је прошло дуго времена, адуготрајна опсада учинила Октавијеве војнике не-опрезним, када су се они удаљили, уграбили суприлику око подне па су жене и дјецу по бедемураспоредили да штогод од свакодневне слике неби недостајало те су сами, створивши чету од онихкоје су раније у великом броју ослободили, на нај-ближи Октавијев логор навалили. Пошто су гаосвојили, истим су јуришем напали други, затимтрећи и четврти и на крају посљедњи па су их изсвих логора истјерали, а када су велики број по-били, остале су, па штавише и Октавија присили-ли да побјегну на лађе. То је био исход опсаде.Већ се и зима приближавала, па се Октавије,

322

пошто је претрпио толике неуспјехе, изгубившинаду на заузимање града, поврати Помпеју у Ди-

рахиј.

10. Истакли смо како је Помпејев префектЛуције Вибулије Руф двапут био допао Цезаревазаробљеништва, и како га је он пустио, једанпуткод Корфинија, а други пут у Шпанији. Њега јеЦезар, због доброчинстава која му је чинио, сма-трао достојним повјерења па га је с порукама по-слао Гнеју Помпеју јер је знао да баш он кодПомпеја ужива углед. Ово је дакле био садржајпорука: треба да и један и други окончају твр-доглавост и одступе од оружја, а да се више неиграју судбином. Довољно је с обје стране претрп-љених невоља, које би могли имати као поуку иправило да се устегну у будућим случајевима:један је истјеран из Италије, изгубио је Сицилијуи Сардинију и двије Шпаније, а у Италији и Шпа-нији сто и тридесет кохората римских грађана, аза другога је довољан разлог смрт Курионова,пораз војске у Африци и предаја Антонијевихвојника код Курикте, па нека поштеде и себе идржаву, јер шта у рату значи срећа, довољан суму доказ његови порази. Ово је једини моменатда се о миру поведе рачуна, док и један и другиимају у се поуздања и док се чини да су обојицаједнаки, јер ако срећа само мало буде једномнаклоњена, онај који буде изгледао јачи неће сепридржавати мировних уговора, нити ће бити за-довољан правичним исходом ако се поузда да ћесве добити. Будући се мировни уговори нису мог-ли раније склопити, треба их тражити у Римуод сената и римског народа. То је у интересу др-жаве, а и њима самим треба да се свиди ако сеобојица у скупштини одмах закуну да ће у триидућа дана распустити војску. Пошто се распу-сти војска и помоћне чете, онда ће, хтјели не хтје-ли, према одлуци народа и сената и један и дру-ги бити задовољан. Да би се то што лакше могло

323

Помпеју одобрити, он ће све своје копнене и град-ске чете распустити.

11. Пошто је то Вибулије (у Коркири) изло-жио, сматрао је да је исто тако потребно да Пом-пеј буде обавијештен о изненадном Цезареву до-ласку, а да би могао донијети такву одлуку, пријенего се почне расправљати о понудама, непрестаноје ноћу и дању путовао и по свим градовима коњемијењао, како би брзину повећао, да стигне доПомпеја и јави да Цезар долази. У то вријемеПомпеј је био у Кандавији и путовао из Македо-није у зимовнике у Аполонију и Дирахиј. Алиузнемирен новим догађајем, крену у Аполонијубржим маршем, да Цезар не би освојио градовеприморске обале. Међутим, онај истога дана, ис-крцавши војнике, крену у Орик. Када је тамодошао, Луције Торкват, који је по наређењу Пом-пејеву био заповједник града и ту држао посадуПартина, покуша да затворивши капије браниград. Пошто је наредио да се Грци попну на бе-дем и да се лате оружја, они изјаве да се нећеборити против државе римскога народа, а кадаграђани међутим чак на своју руку покушаше даЦезара приме, заповједник, изгубивши наду насваку помоћ, отвори капије па и себе и град Це-зару предаде, а овај га зато здрава и читаваостави.

12. Заузевши Орик, Цезар без икаква оклије-вања крену у Аполонију. Чувши за његов дола-зак, Луције Стаберије, који је ту био заповједник,поче да воду допрема у тврђаву и да је осигурава,а од становника Аполоније затражи таоце. Онимеђутим рекоше да их неће дати, нити ће капијепред конзулом затворити и неће доносити друк-чију одлуку, него што би то жељела цијела Ита-лија (римски народ). Када је сазнао за њиховужељу, Стаберије побјеже из Аполоније. Они Це-зару легате пошаљу и приме га у град. За њимасе поведу Билидензи Амантини и остале сусједнедржаве, а и цијели Епир, па пошто пошаљу Цеза-

324

ру легате, обећају да ће извршити све што буденаредио.

13. А Помпеј, пошто је чуо за догађаје којису се одиграли у Орику и Аполонији, побоја се заДирахиј па путујући дању и ноћу пожури онамо.У исто вријеме се говорило да се Цезар прибли-жава, па пошто је журећи саставио ноћ и дан ипутовања није прекидао толики страх обузе ње-гову војску да су готово сви из Епира и сусједнихпокрајина напустили бојне знакове, а већина јеодбацила оружје тако да је тај марш био сличанбијегу. Али када се Помпеј зауставио близу Дира-хија и наредио да се размјери логор, а војскустрах већ тада био обузео, први Лабијен иступинапријед па се закле да га неће напустити и да ћеисту срећу с њим дијелити какву год му судбинабуде донијела. На то се исто закуну и осталилегати, а за њима се поведу војни трибуни и цен-туриони, па се на исто закуне и цијела војска.Цезар убрза путовање према Дирахију па се ко-начно заустави те на ријеци Апсу у земљи Аполо-нијата подиже логор, да би државе, које су тодобро заслужиле, уз помоћ утврда и стража билесигурне па одлучи да ту очекује долазак осталихлегија из Италије и да под шаторима зимује. Тоисто учини и Помпеј па подигавши логор прекоријеке Апса, цијелу војску и помоћне чете онамопреведе.

14. Када је Кален у Брундизију легије и ко-њицу, како му је Цезар наредио, на онолико лађаукрцао колико му је то прилика допуштала, онодријеши лађе па пошто се мало од луке одмакну,од Цезара прими писмо у коме га обавјештава дапротивничка флота држи луку и све обале. Чув-ши за то, повуче се у луку и све лађе поврати.Једна од њих, која је била упорна и није се на-редби Каленовој покоравала, јер је била без вој-ника, а приватно је лице њом управљало, допло-вила је до Орика па ју је Бибул заробио. Он јеод робова и слободних људи па до недораслих

325

дјечака све казнио и до једног их поубијао. Такоје од мало времена, а велика случаја зависио спасчитаве војске.

15. Бибул се, како је горе истакнуто, налазиос флотом код Орика па као што је он Цезараонемогућавао на мору и лукама, тако је овај његаспрјечавао на читавом копну оне покрајине. По-што је распоредио страже, Цезар је дакле држаосве обале и није било могућности ни да се иде удрва, ни по воду, нити да се лађе привежу закопно. Ситуација је дакле била веома тешка пасу били извргнути оскудици у нужним стваримадотле, да су били присиљени како остале живот-не намирнице, тако и дрва и воду на теретнимлађама да превозе са Коркире. Још се деси уисто вријеме да су се мучили тежим неприликамаи били присиљени да са кожа, којим су лађе билепокривене, хватају ноћну росу. Те неприлике суипак стрпљиво и равнодушно подносили и сматра-ли су да не смију обале празне оставити и лукенапустити. Али док су били у неприликама којесам навео, а Либон се удружио с Бибулом, обоји-ца су разговарали са лађа са легатима МанијемАцилијем и Стацијем Мурком, од којих је једанбио заповједник градских бедема, а други био начелу копнене заштите: они желе да с Цезарем овеома важним стварима разговарају, ако им сеза то пружи прилика. Да би ствар била сигурна,овоме су мало додали, како би изгледало да желепреговарати о миру. Они међутим затраже да сезаведе примирје и то од њих испослују. Изгледа-ло је да је оно што су износили велика ствар, азнали су да то Цезар силно жели па су сматралида су Вибулијеве поруке нешто узнапредовале.

16. Цезар је у то вријеме кренуо са једномлегијом да придобије остале градове и да се оп-скрби храном, у чему је доста оскудијевао, па једошао до града Бутрота (а он је насупрот Корки-ри). Ту су га Ацилије и Мурко писмом обавије-стили о Либоновим и Бибуловим захтјевима па

326

је оставио легију и сам се у Орик вратио. Кадаје онамо стигао они су позвани на разговор. Ли-бон се појави и исприча Бибула, пошто је он биовеома љутит, а с Цезарем је био у личном не-пријатељству које потиче од едилске и преторскеслужбе, па је избјегао разговор да не би ствар одвелике наде и веома велике користи услијед ње-гове напраситости била покварена. Његова је нај-већа жеља била да се споразумију и да се уздр-же од оруж.ја, али он за то нема никакве могућ-ности, јер према одлуци вијећа Помпеју су далинајвећу власт у ратним и свим пословима. А по-што сазнају Цезареве захтјеве, они ће Помпејуупутити посланике, а он ће на њихов потицај свеостало лично обавити. Нека у међувремену трајепримирје, док се од њега могну вратити, и некаједан другоме не чини штете. Уз ово је нештомало додао и о другом послу и о својој војсци ипомоћним четама.

17. Цезар је сматрао да му тада ие треба нато одговарати, а ни ми не мислимо да сада имадовољно разлога да то остане у сјећању. Цезарје захтијевао да му буде слободно да без опасно-сти пошаље легате Помпеју, па да се они самиобавежу да ће то учинити, или да их лично при-ме и њему одведу. А што се тиче примирја, ратнаситуација је тако подијељена да они флотом за-устављају лађе и помоћне чете, а он њих опетомета у добављању воде и прилажењу на копно.Ако желе да им се то дозволи, нека сами повукустраже с приморских мјеста, па ако се буду тогадржали, и он ће такође при томе остати. Ипак семоже с успјехом радити на преговарању, ако то-ме и не буде удовољено, јер то њему не служикао запрека. Либон нити прими Цезареве легате,нити хтједе да их заштити од опасности, негосву ствар пребаци на Помпеја и једино је радиооко примирја и на томе веома чврсто стајао. Кадаје Цезар схватио да је он сву бесједу усмјериона то да избјегне моментану опасност и биједу,

327

и да нема никакве наде за мировни преговор, по-вуче се да и даље размишља о рату.

18. Бибул је више дана ометан да ступи накопно, а од хладноће и напора тешка га је бо-лест савладала, јер се није могао ни лијечити, аније хтио ни предузету обавезу напустити, патако није могао ни тешкој болести одољети. По-што је умро, ни на једног појединца није прешлаврховна власт, него је сваки појединачно управ-љао својом флотом према сопственом нахођењу.Када се смирио устанак што га је изазвао изне-надни Цезарев долазак, Вибулије је, чим се ука-зала прилика, позвавши Либона и Луција Лукејаи Теофана, с којима је Помпеј имао обичај да седоговара о најважнијим стварима, одлучио да рас-правља о Цезаревим порукама. Тек што је запо-чео бесједу, Помпеј га је прекинуо и забранио муда даље говори. „Што мени", рече, „треба животили грађанско право, што бих га, чини се, уживаопрема Цезаревој милости? Такво мишљење нећесе моћи оповргнути када се буде сматрало да самсе вратио из Италије, из које сам кренуо, поштосе рат завршио." Цезар је ово сазнао од онихкоји су били присутни разговору. Ипак је на дру-ги начин путем преговора покушао да ради окомира.

19. Између два логора, Помпејева и Цезарева,налазила се само једна ријека Апсо па су војни-ци често између себе водили разговоре и премаспоразуму оних који су разговарали није, дакле,одапета ниједна стријела. Послао је легата Пуб-лија Ватинија на саму обалу ријеке да говори оономе што се највише односи на мир и да честојаким гласом упита, да ли је дозвољено да гра-ђани грађанима легате шаљу, када је то билодозвољено бјегунцима са пиринејских планина иразбојницима, а особито онда када раде на томеда се грађани с грађанима не туку оружјем. Мно-го је тога изрекао доста благо, како је то долико-вало и његову спасу и спасу других, па су га и

328

једни и други војници ћутке саслушали. Одговорје с друге стране стигао да Аул Варон обећава даће другога дана на разговор доћи и заједно раз-мотрити на који начин легати могу безбједно до-ћи, и оно што желе изложити, па се за такавразговор углави и одређени рок. Када су тамослиједећи дан дошли, велико се мноштво са свихстрана сакупило и много се од тога очекивало паје изгледало да је пажња свих усредсређена намир. Из те масе иступи Тит Лабијен па спустив-ши глас поче да говори о миру и да се препирес Ватинијем. Њих усред говора прекидоше изне-нада са свих страна одапете стријеле, које он за-штићен оружјем војника избјеже, али је ипак ве-ћи број рањен, а међу њима Корнелије Балб,Марко Плоције, Луције Тибурције и неки центу-риони и војници. Тада ће Лабијен: „Престаните,дакле, да разговарате о миру, јер међу нама неможе бити никаква мира уколико се не донесеЦезарева глава."

20. У исто вријеме Претор Марко Целије Руфпредузео је одбрану дужника па је почетком ма-гистрата смјестио своју канцеларију покрај сједи-шта градскога претора Гаја Требонија и обећаваода ће бити на услузи, ако би когод правио призивна процјену и исплату, што се путем суда обав-љало, а то је Цезар лично био одредио. Али седогодило и због праведне одлуке и Требонијевечовјечности, који је сматрао да у то вријеме прав-ду треба благо и мирно кројити, да се нису моглинаћи они који би извршили призив. Јер исприча-вати се можда сиромаштвом, или се тужити насопствену несрећу, или на времена, и износититешкоће приликом лицитације, особина је осред-њег карактера. А какви су то бесрамни карактерикоји признају да су дужни, а ипак су сачувалинеокрњене иметке? Стога, нико се није нашао коби то захтијевао. Целије се зато показао окрутни-ји чак од оних до којих је корист допирала. Пакако је с почетка пошао, да не би изгледало да се

329

у нечастан посао без потребе, упустио, поднио језакон да се у року од шест година позајмљениновац без камата исплати.

21. Пошто су се конзул Сервилије и осталимагистрати одупрли, и углед му добивао мањизначај, да би изазвао људе, повукао је први за-кон а предложио друга два. Један, према комеје закупницима станова опростио годишњу кири-ју, а други, да се устроје нове књиге па је многољуди извршило напад на Гаја Требонија и поштосу неки рањени, отјерали су га са суда. О тимдогађајима је конзул Сервилије обавијестио сенати сенат је сматрао да треба Целија уклонити издржавне службе. Према тој одлуци, конзул га јеуклонио из сената, а када је покушао да са говор-нице одржи бесједу, он га је склонио у страну.Овај разјарен због срамоте и бола правио се даће јавно отићи Цезару, али је потајно послао глас-нике Милону, који је, пошто је Клодије био уби-јен, у то име био и осуђен и он га је позвао уИталију, јер је овај давао велике представе, па јеимао остатке гладијаторске екипе. Он га је уза сепридобио па га је послао у Турин да диже пасти-ре на буну. Када је лично дошао у Касилин, уисто доба су у Капуи његови бојни знакови иоружје били заплијењени, а дружина, која је при-премала предају града, виђена је у Неаполису,па пошто су му намјере откривене, није пуштену Капуу, и он је, бојећи се опасности, јер се оп-штина прихватила оружја и сматрала га за не-пријатеља, одустао од намјере и скренуо с тогапута-

22. Милон је међутим разаслао по муниципи-јима писма да је све што је радио према запови-једи и наређењу Помпејеву радио, а те су му по-руке достављане преко Вибулија па је бунио онеза које је сматрао да их муче дугови. Пошто кодњих није имао никаква успјеха, отворивши некетавднице, почео је да опсиједа Компсу на Хирпин-ском пољу. Када је тамо претор Квинт Педије

330

дошао с легијом, овај је погођен каменом са бе-дема погинуо. А Целије је, како је изјављивао даје кренуо до Цезара, стигао у Турије. Пошто јенеке из тога муниципија бунио, а коњаницимаЦезаревим, Галима и Шпанцима, који су ради за-штите онамо били послати, новац обећавао, овису га убили. Тако су почеци неких подухвата, ко-ји су због заузетости законских магистрата узне-миривали Италију, брз и лак завршетак имали.

23. Либон крену са флотом од педесет лађа,а био им је заповједник, па дође у Брундизиј изаузе острво које се налази према брундизијскојлуци. Мислио је да је боље да на једном мјесту,куда је нашим пролаз неминован, постави стра-жу, него да то учини на свима обалама и затворе-ним лукама. Дошавши овамо, изненада наиђе нанеке теретне лађе па их спали, а једну, житомнатоварену, одвуче и нашим велики страх зададе.Пошто је ноћу војнике и стријелце на копно искр-цао, отјера коњичку стражу па искористи згоданположај мјеста и посла Помпеју писмо да, акожели, нареди да се остале лађе извуку и поправе,а он ће са својом флотом спрјечавати Цезаревепомоћне чете.

24. У то вријеме је Антоније био у Брундизи-ју. Поуздавши се у храброст војника, обложио јечамце од шездесет великих лађа плетерима и за-клонима па је у њих укрцао изабране војнике, азатим је чамце на обали по многим мјестима од-војено распоредио, а двјема лађама тровесларка-ма, за које се побринуо да се у Брундизију из-граде, наредио да изађу до излаза луке као давеслачи тобоже вјежбају. Када је Либон видиода су оне нешто смјелије напријед кренуле, унади да их може заробити, посла на њих пет чет-воровесларки. Када су се оне нашим лађама при-ближиле, наши као ветерани побјегоше у луку,а они, тјерани жељом, неопрезно пођу за њима.Већ су на дати знак Антонијеви чамци изненадаса свих страна навалили на непријатеља, па су у

331

првом налету једну од ових четворовесларки савеслачима и њеним браниоцима заробили, а оста-ле су присилили да срамно побјегну. На то се на-довезала и друга невоља, што им је био онемо-гућен прилаз на воду, јер је Антоније по обалимора био распоредио коњанике. Због ове невољеи срамоте Либон је одлучио да одступи од Брун-дизија и да се окани опсиједања наших.

25. Већ је прошло много мјесеци и зима билаодмакла, а из Брундизија лађе ни легије нису Це-зару стизале. Цезару се чинило да су у том слу-чају неке прилике пропуштене, јер су често ду-вали одређени вјетрови којима су се могли у не-вољи повјерити. И што је више времена пролази-ло, то су они што су заповиједали лађама били од-важнији на стражарским мјестима и имали ве-ће повјерење у одбрану, а Помпеј их је честописмима прекоравао да макар спријече осталу ње-гову војску, када Цезара нису спријечили у по-четку, када је долазио, а вријеме за превоз јесвакога дана било теже због слабијих вјетрова.Тим околностима наведен, Цезар је својима уБрундизиј написао оштро писмо да, када се доче-пају повољна вјетра, не пропусте прилику за пло-видбу па било да према обали Аполонијата (илиЛабеата) окрену правац и тамо лађе допреме. Тамјеста су била најмање заузета бродским стража-ма, пошто се нису усуђивали подалеко од лукаодмицати.

26. А они, стекавши одважност и храброст, подкомандом Марка Антонија и Фуфија Калена, ауз то много увјеравани и од самих војника да заздравље Цезарево неће презати ни од какве опас-ности, искористе јужни вјетар па лађе одријешеи другога дана превезу их у Аролонију и Дира-хиј. Када су их са копна опазили, Копоније, којије у Дирахију био командант родске флоте, из-веде лађе из луке па када се нашим уз већ ослаб-љен вјетар приближио, тај исти јужњак оживјеи нашим буде од користи. Он дакле због тога не

332

одустаде од намјере, већ се поузда да ће уз напори устрајност морнара и снажну буру моћи издр-жати па када су се провезли мимо Дирахиј, оних је једнако прогонио захваљујући великој сна-зи вјетра. Наши су се користили срећним случа-јем, али су се ипак бојали напада флоте ако бивјетар случајно попустио. Дочепали су се лукекоја се зове Нимфеј, на три хиљаде корака одЛиса и тамо увели лађе а та лука је заштићенаод југозападног, али не и од јужног вјетра — пасу сматрали да је мања опасност од буре него одфлоте. А чим су онамо пристали, јужни вјетар,који је два дана дувао, претвори се уз невјероват-ну срећу у југозападни.

27. Овдје се могла примијетити нагла промје-на среће. Оне који су се за се бојали, прихватилаје веома сигурна лука, а они који су нашим ла-ђама припремали опасност, били су присиљенида за се страхују. Када се дакле вријеме изми-јенило, бура је и наше лађе заштитила, а на род-ске лађе навалила тако да су све до једне, а билоих је шеснаест наткривених, биле разбијене и убродолому пропале. Од великог броја веслача ибранича један дио је разбијен о литице па јестрадао, а један су наши одвели те их је Цезарсве сачувао и кући послао.

28. Двије наше лађе, чије је кретање билоспорије, зашле су у ноћ, јер нису знале према ко-ме су мјесту остале кренуле па су се бацившисидра зауставиле према Лису. Отацилије Крас,који је био на челу Лиса, послао је многе чамцеи мање бродиће и припремао се да их зароби, ау исто вријеме радио је и на њиховој предаји, аонима, који се буду предали, обећавао је сигур-ност. Од ових лађа једна је возила двије стотинеи двадесет војника нове легије, док је друга одстаре легије имала нешто мање од двије стотине.Овдје се могло сазнати колику заштиту пружаљудима храбро срце. Нови војници, престрашенимноштвом лађа, а измучени морем и морском бо-

333

лешћу, добивши заклетву да им противници нећеучинити никаква зла, предадоше се Отацилију, аони, пошто су сви пред њега доведени, не обази-рући се на светињу заклетве, у његову присуствувеома окрутно буду побијени. И војници старелегије, такође невременом и смрдљивом бродскомводом изнурени, нису помишљали да треба у нече-му од старе храбрости попустити, већ су закљу-чујући преговоре и симулирајући предају, поштоје прошао први дио ноћи, натјерали кормилара дапритјера лађу уз обалу, па су се и сами догра-били згодна мјеста. Ту су провели остатак ноћи,а у рану зору Отацилије им је послао око четиристотине коњаника, који су на том дијелу морскеобале служили, а пратили су их наоружани вој-ници из посаде. Они су се одбранили и пошто сунеколико њихових побили, здрави и читави су сесвојим повратили.

29. Када се то догодило, конвент римских гра-ђана, који је држао Лис, а тај град им је Цезарраније додијелио и побринуо се да се утврди, при-ми Антонија и поможе га свим и свачим. Отаци-лије, бојећи се за се побјеже из града и стижедо Помпеја. Пошто је Антоније искрцао све чете,а од тога су у свему биле три старе легије, једнанова и осам стотина коњаника, већину лађа по-врати у Италију да остале војнике и коњаникепревезу, а понтоне — то је врста галских лађа —остави у Лису с тим циљем да, ако случајно Пом-пеј, рачунајући да је Италија без војске, онамопребаци војску — а такво је мишљење пуштеноу свијет — да Цезар за прогањање има другумогућност, па му брзо пошаље гласнике с ио-руком у којим је предјелима војску искрцао иколико је војника превео.

30. То су скоро у исго вријеме и Цезар и Пом-пеј сазнали. Лично су наиме видјели лађе, којесу путовале мимо Аполоније и Дирахија па сустога према тим земљама заузели други правац,а куда су оне лађе кренуле, првих дана нису мог-

334

ли дознати. Упознавши ситуацију, обојица су до-нијели различите одлуке: Цезар, да што пријес Антонијем дође у додир, а Помпеј, да им кадабуду долазили запријечи пут и ако би могао, даих изненада из засједе нападне. Истога дана иједан и други из сталних логора са ријеке Апсавојску изведу, Помпеј потајно и ноћу, а Цезарјавно и по дану. Али је Цезарев пут због већегобилажења био дужи и уз ријеку, како би могаопрећи преко плићака. Помпеј, пошто је имао про-ходан пут и није му требало ријеку прелазити,брзим маршем упути се према Антонију, па кадасазнаде да му се он приближава, пронађе згодномјесто, ту смјести чете па све своје задржа у ло-гору и забрани да се пале ватре, како би његовдолазак био што скривенији. То је Антонију одмахпренесено преко Грка. Пошто је Цезару послаовијеснике, задржа се један дан у логору, а друго-га дана Цезар њему дође. Када је Помпеј чуо зањегов долазак, да га не би опколиле двије војске,одступи од онога мјеста па са свим четама дођеу Аспарагиј, у области Дирахија па ту на згоднумјесту постави логор.

31. За то се вријеме Сципион, пошто је окопланине Амана претрпио неколико пораза, про-гласио заповједником. Учинивши то, он је од гра-дова и тирана затражио велику суму новаца, аисто је тако од закупника своје провинције изву-као новац, дужан за двије године, па је још одистих и за идућу годину примио новац од закупаи од читаве провинције затражио коњанике. По-што су се ови сакупили, и пошто је сусједе инопријатеље Парте оставио иза себе, а они сумало прије били убили заповједника Марка Кра-са, а Марка Бибула држали у опсади, одвео јеиз Сирије легије и коњанике. Када је провинци-ја запала у велико неспокојство и страх од парт-ског рата, и када су се чули неки војнички гласо-ви да ће они, ако их поведу, против непријатељаићи, али да против грађанина и конзула неће ди-

335

зати оружја, одвео је легије у зимовник у Пер-гам и најбогатије градове и ту их обилно награ-дио, а да би их уза се чврсто придобио, допустиоим је да пљачкају градове.

32. Међутим, новац што га је расписао по ци-јелој провинцији веома је тешко утјеривао. Осимтога, и по родовима се много штошта измишљалозбог лакомости. Порез је разрезиван на појединеглаве робова и слободних људи, а тражили су гаи за стубове и врата, а такође и за жито, војнике,оружје, веслаче, бацаче и кола, а којој год сествари могло пронаћи име, изгледа да је било до-вољно разлога да се и из ње новац утјерује. Несамо по градовима, већ скоро и по засеоцима итврђавама појединци су се с налогом појављивали.Ко би од ових нешто најстрашније и најокрутнијеучинио, тај се сматрао и најбољим човјеком и гра-ђанином. Провинција је била пуна ликтора ислужбеника, крцата префектима и пореским из-вршиоцима, који су поред пореза за државу, ра-дили чак и за сопствену корист. Они су истицаликако су истјерани из куће и домовине и како не-мају најосновнијих потреба, да би тако у видупоштења прикрили веома гадан поступак. Уз тотреба додати и веома високе камате, што се обич-но догађа у рату, када се на све стране тражи но-вац па се говори да продужење рока представљадобит. Стога је дуг провинције за ове двије годи-не удвостручен. Због тога су од римских грађанаобе провинције на исти начин тражили извјесниновац па и од појединих општина и појединихградова и говорили да га према сенатској одлуцитраже у зајам, а закупници су морали да за иду-ћу годину плате порез као предујам.

33. Поред тога, Сципион је наредио да се по-дигне новац из Дијанина храма у Ефезу, који јету од давнина био остављен. Када је Сципион од-ређеног дана ради тога посла дошао у храм, узприсуство многих људи сенатског сталежа, којеје био позвао, уручено му је писмо од Помпеја да

336

је Цезар с легијама прешао море, па нека пожурида му с војском дође, а све друго што има оставиза послије. Пошто је примио ово писмо, отпустионе које је био позвао, а сам поче да припремапут у Македонију и послије неколико дана крену.Ова околност је донијела спас новцу из Ефеза.

34. Пошто се ујединио с Антонијевом војском,Цезар је из Орика одвео легију коју је био по-ставио ради чувања приморске обале, сматрајућида му се треба држати провинција и кренути по-даље. Када су му дошли легати из Тесалије иЕтолије да обећају помоћ, и кажу да ће градовионих племена наређења извршавати, посла у Те-салију Луција Касија Лонгина са легијом новихвојника, која се звала седамнаеста, и са двијестотине коњаника. Исто тако посла у ЕтолијуГаја Калвисија Сабина са пет кохората и нештомало коњаника. Он им је нарочито препоручио,пошто су ти крајеви били близу, да се побринуза храну. Наредио је да Гнеј Домиције Калвинса двије легије, једанаестом и дванаестом, и сапет стотина коњаника крене у Македонију. Изонога дијела те провинције, који се називао сло-бодним, дошао је легат Менедем, најугледнији пр-вак тога краја, да искаже и своју и својих пода-ника приврженост.

35. Ови су Етолци приликом првог доласкапримили Калвисија с највећом пажњом, а кадасу противничке посаде напустиле Калидон и Нау-пакт, он је загосподарио цијелом Етолијом. Кас-није је стигао с легијом у Тесалију. Пошто суовдје владале двије странке, градови су показива-ли различиту наклоност: Хегесарет, човјек ста-ринског угледа, био је наклоњен Помпеју, док јемлади ПетрЈЦ, који је припадао највећем плем-ству, и својим иметком и иметком својих људиЦезара издашно помагао.

36. У исто је вријеме Домиције дошао у Маке-донију, па када су му почеле да долазе бројне

22 Гај Јулије Цезар 337

делегације градова, јављено је да Сципион с ле-гијама долази уз велико очекивање и велике при-че, јер већином код нових догађаја прича надма-ши стварност. Овај се ни у једном мјесту Маке-доније није задржао, већ је у великом налету по-јурио према Домицију, а када је од њега био уда-љен двадесет хиљада корака, изненада се окренупрема Касију Лонгину у Тесалију. То је тако брзоурадио, да је у исти час јављено да долази и даје ту, а да путовање што лакше савлада, оставиМарка Фавонија са осам кохората као заштитулегијској комори, и то на ријеци Халиакмону, ко-ја, дијели Македонију од Тесалије и нареди да сету сагради тврђава. Истовремено коњица краљаКота дојури до Касијева логора, а обичај јој јебио да се налази око Тесалије. Тада Касије, обу-зет страхом, а сазнавши за Сципионов долазак ивидјевши коњанике, за које је мислио да су Сци-пионови, окрену према брдима која опасују Те-салију па из тих мјеста настави пут према Ам-бракији. А за Сципионом, који се журио да гапрогони, стигло је писмо од Марка Фавонија даДомиције са легијама долази и да он положај гдјесе утемељио није у стању да држи без Сципио-нове помоћи. Примивши то писмо, Сципион про-мијени и одлуку и пут, па одустаде да прогонигКасија и пожури да Фавонију пружи помоћ. Сто-га, путујући непрестано и дању и ноћу, дође доњега у тако повољно вријеме да се у исто добаопажала прашина Домицијанове војске и видјелиСципионови претходници. Тако је Домицијева рев-ност донијела спас Касију, а Сципионова брзинаФавонију.

37. Сципион је два дана провео у сталном ло-гору на ријеци Халиакмону, која је текла измеђуњега и Домицијева логора, а трећег дана у ранузору приведе војску преко плићака па поставившилогор, идућег дана рано построји чете испред ло-гора Тада је тек Домиције мислио да му нијевријеме за оклијевање, већ да треба да изведе

338

легије и да се огледа у борби. Али како је измеђуоба логора било поље од око три хиљаде корака,Домиције доведе своју војску до под Сципионовлогор, а овај издржа да не одступи од насипа. Ипаксе успјело у томе да се Домицијеви војници теш-ком муком задрже да се у борби не огледају, анајвише стога што је поток са в.еома стрмим оба-лама, који је био испод Сципионова логора, оме-тао наше у напредовању. Када је Сципион уочиоњихову жељу и одважност за борбу, предомиш-љао се да ли да се одлучи да идућег дана и про-тив воље ступи у борбу, или да се уз великусрамоту задржи у логору. Он је с великим ишче-кивањем био дошао, па како је неспремно кренуо,тако му је и завршетак срамотан био, те је ноћу,не давши чак ни позива бојном трубом прешаоријеку и на исту се страну, одакле је дошао, вра-тио, па је ту покрај ријеке, на издигнутом при-родном положају, логор подигао. Пошто је прош-ло неколико дана, поставио је ноћу засједу ко-њаника, на коме су мјесту баш прошлих дана на-ши били уобичајили да иду по сточну храну, пакада је по уобичајеној навици командант Домици-јеве коњице Квинт Вар дошао, они су изненадаиз засједе поскочили. Али су наши њихов нападхрабро издржали па се је свако брзо својој једи-ници вратио и још су уз то сви напали на непри-јатеље. Од њих су око осамдесет убили, осталесу у бијег натјерали, а двојицу су изгубили пасу се у логор повратили.

38. Послије тих догађаја Домиције, надајућисе да може Сципиона на борбу изазвати, претва-рао се да је због оскудице хране доведен у шкри-пац, па пошто је по војничком обичају бојномтрубом дао знак да се логор покрене, изашао јетри хиљаде корака напријед те је на згодну искривену мјесту цијелу војску и коњицу смјестио.Сципион спреман да их гони, посла добар диокоњице да испита и упозна Домицијево кретање.Пошто су ови одмакли напријед, а први ескадрони

339

ушли у засједу, због рзања коња наметнула сесумња па почеше да се враћају својим, а они штосу ишли за њима, опазивши њихово брзо повла-чење, зауставише их. Када су наши дознали зазасједу (непријатеља), да не би узалуд осталеишчекивали, нападну на два ескадрона на којесу наишли (и од њих се веома мали број својимповуче) — међу њима је био Марко Опимије, ко-мандант коњице — а све остале од тих ескадронасу или побили, или ухваћене Домицију предвели.

39. Пошто је Цезар одвео посаде са приморскеобале, као што је горе наведено, оставио је трикохорте у Орику да чувају град па је истим пре-дао стражу над ратним лађама, које је из Италијебио превео. На челу ове службе и града био јелегат (Маније Ацилије) Канин. Он је наше лађе уунутрашњост луке иза града повукао и за копнопривезао па је на излазу из луке теретну лађупотопио, а на њу наслонио другу изнад које јеподигао кулу и поставио је према самом улазу улуку па је исту напунио војницима и предао јена чување од сваког изненадна случаја.

40. Сазнавши за то, Гнеј Помпеј млађи, којије био на челу египатске флоте, дође у Орик папотопљену лађу теглећим ужетом, конопима и садоста труда одвуче, а другу лађу, коју је Ацилијебио поставио као стражу, нападе са више бродо-ва на којима је био изградио куле исте висине, да,борећи се са вишег мјеста, уморне увијек измје-њује са одморним. Он је на другим крајевима уисто вријеме са копна помоћу љествица (и стри-јела) са флоте нападао градске бедеме, да од-воји чете противника па је наше, који су билиуморни, а и многе су стријеле на њих бачене, по-биједио те је отјеравши браниоце, који су до јед-ног искористивши чамце побјегли, заузео ону ла-ђу. У исто вријеме заузео је с друге стране одприроде створену гомилу која је готово израсла уград-полуострво, па је, подметнувши ваљке подчетири двовесларке исте полугама помакао и уну-

340

тра у луку увео. Тако је с обје стране напао наратне лађе које су биле за копно привезане ипразне па је четири од њих одвукао, а осталеспалио. Када је то учинио, оставио је на службиДецима Лелија кога је узео са азијске флоте, теје овај спријечавао да се из Билиде и Аманцијеу град довози храна. Лично је кренуо у Лис паје напао на тридесет теретних лађа које је МаркоАнтоније оставио у луци, а затим је покушао даосвоји Лис, што су га бранили римски грађаникоји су припадали тој општини, а бранили су гаи војници које је Цезар ради одбране био послао,па пошто је три дана проборавио и у опсади не-колико својих изгубио, не свршивши посла, онсе одатле повукао.

41. Када је Цезар дознао да је Помпеј кодАспарагија, са истом је војском кренуо, па осво-јивши уз пут парЈгински град, у коме је Помпејимао посаду, трећега дана (у Македонију) до Пом-пеја дође и у његовој близини логор постави.Пошто је слиједећег дана извео све чете, постројибојни ред и даде Помпеју прилику да се у бојуогледа. Када је опазио да се онај држи свога мје-ста, вративши војску у логор, дошао је до закључ-ка да мора донијети другу одлуку. Стога је иду-ћег дана уз велико обилажење, а кроз тежак итијесан пут са свим четама кренуо у Дирахиј, на-дајући се да ће моћи Помпеја или у Дирахиј стје-рати или га од њега одвојити, пошто је сву хрануи војну опрему за читав рат онамо пренио: а такосе и догодило. Наиме, Помпеј с почетка није схва-тио његову намјеру, јер је видио да је кренуосупротним путом од тога правца, па је сматрао даје, натјеран оскудицом у храни, отишао. Доцнијеје од ухода обавијештен па је идућег дана покре-нуо логор надајући се да ће га краћим путеммоћи пресрести. Цезар је наслутио да се то можедогодити па је војнике храбрио да хладнокрвноподносе напор и пошто је преко ноћи нешто малопутовање прекинуо, дошао је изјутра у Дирахиј,

341

када се управо из даљине опазила Помпејева вој-ска, и ту је подигао логор.

42. Када Помпеј, одсијечен од Дирахија, својунамјеру није могао остварити, прихватио се дру-гог рјешења па на уздигнутом мјесту, које се зовеПетра, а има приличан прилаз за бродове и шти-ти их од неких вјетрова, постави логор. Наредида се тамо сакупи један дио ратних лађа и да седовезе жито и храна из Азије и свих покрајинакоје је држао. Цезар, предосјећајући да ће се ратдуже водити, а изгубивши наду на храну из Ита-лије јер су Помпејеви војници ревносно чувалисве обале, а са његовом флотом, коју је прекозиме поручио на Сицилији у Галији и Италији,нешто се отезало па је ради хране послао у Епирлегате Квинта Тилија и Луција Канулеја, а по-што су ти крајеви повише удаљени, подигао јена извјесним мјестима амбаре и наредио сусјед-ним државама да довозе жито. Исто је тако на-редио да се затражи жито из Лиса, од Партина исвих утврђених мјеста, што год га буде. Његаје било веома мало, како због природе саме земље,јер су мјеста кршевита и брдовита па се већиномслуже увезеним житом, тако и због тога што јеПомпеј ово предвидио па је ранијих дана у знакплијена од Партина све жито, пошто је опљачкаои испразнио њихове куће, преко коњаника у Пет-ру отпремио.

43. Када је за то сазнао, Цезар је донио од-луку према природи мјеста. Наиме, око Помпе-јева логора бијаху веома многи високи и шиљатибрежуљци. Њих је прво стражама запосјео паје ту тврђавице подигао. Затим је одлучио, какоје природа свакога мјеста захтијевала, да утврдус утврдом повеже изграђеним зидом и да тако оп-коли Помпеја. С обзиром на то да је у житу оску-дијевао и да је Помпеј по броју коњаника био ја-чи, мислио је да ће на тај начин моћи са свихстрана војсци уз мању опасност храну добављати,а у исто вријеме Помпеја од добављања крме

342

спрјечавати па његову коњицу у извршавању за-датка некорисном учинити, и треће, да ће му ума-њити углед, на који се он код страних народаособито ослањао, када глас по цијелом свијетупукне да га Цезар опсиједа и да се не усуђује дасе у борби огледа.

44. Помпеј није желио да се удаљава ни одмора ни од Дирахија, јер је сву ратну опрему,стријеле, оружје и бацаче ту похранио, а жито јевојсци лађама добављао. Он није могао да сприје-чи Цезара од грађења утврда, уколико није же-лио да се у борбу упусти, али оно што је у товријеме био одлучио није се могло извршити. Пре-остало је да, лаћајући се посљедњег ратног сред-•ства, заузме што више брежуљака да би што ве-ће просторе имао под руком и да што може вишеЦезаревих чета раздвоји, што се и догодило. Пош-то је дакле подигао двадесет и четири утврде, којесу у опсегу заузимале простор од петнаест хиљадакорака, на тој површини је добивао сточну храну,и на том простору је много тога било засијано штоје пасла теглећа марва. И као што су наши изводи-ли сталне опкопе од утврде до најближе утврде, дане би Помпејеви војници на неком мјесту изврши-ли провалу и наше с леђа напали, тако су они наунутрашњем простору подизали непрекидне оп-копе да наши не би могли у који крај ући и њихса леђа опколити. Али су они у послозима билипредузимљивији, јер су и бројем војника билијачи, а у унутрашњем простору имали мањи оп-сег. Када је Цезар требало да заузме та мјеста,Помпеј, иако није био одлучио да Цезара ције-лом војском гони или битку замеће, ипак је насвоја мјеста слао стријелце и праћкаре, а имао ихје велики број, па су многи од наших рањени, аи велики их је страх обузео због стријела те суготово сви војници или од сукна или од крпа илиод коже тунике или покриваче направили, да бисе њима заштитили од стријела.

343

45. У заузимању одбрамбених положаја обо-јица су се истицала ванредном упорношћу: Цезарда што чвршће стегне Помпеја, а Помпеј да штовише брежуљака на што већем простору заузме.Стога је долазило до чешћих борби. Када је међу-тим Цезарева девета легија заузела неки положаји почела да га утврђује, Помпеј је заузео брежу-љак који је био близу и насупрот тога мјеста, ипочео да наше омета на послу, па када је са јед-не стране имао готово раван прилаз, прво је почеода около баца стријеле и гађа из праћки, а затимје послао велико мноштво лако наоружаних вој-ника, па поставивши бацаче напријед, спрјечаваоје изградњу утврда. Није се дакле нашим билолако у исто доба и бранити и утврде градити.Када је Цезар видио да су његови са свих странадопали рана, нареди да се повлаче и са положајаодступе. Повлачили су се преко стрма терена. Онису дакле зато жешће нападали и нису допушталида се наши повлаче, јер је изгледало да страхомобузети напуштају положај. Кажу да је Помпеј,хвалећи се пред својим рекао да не одбија да гасматрају заповједником без икаква квалитета, акосе Цезареве легије без јако великог пораза повукуоданде куда су неопрезно биле кренуле.

46. Цезар је у страху због повлачења својихнаредио да се плетери изнесу до крајњег брежуљ-ка насупрот непријатељу и поставе с противнестране, а да се између њих на осредњој шириниизведе јарак па се војници заклоне, те да мјестоса сваке стране буде неприступачно. Он сам позгодним положајима построји праћкаре да служенашим као заштита, када се буду повлачили. Ка-да је то завршио, нареди да се легија врати. Стогасу Помпејеви војници почели још жешће и од-важније да наше потискују и нападају па су чаки плетере који су били постављени у циљу од-бране оборили и преко јарака прелазили. Кадаје то Цезар опазио, он је, бојећи се да не би из-гледало да су његови отјерани, а не одведени, а

344

и да не би доживио већи пораз, готово са полапута храбрио је своје преко Антонија, који је биона челу те легије, и наредио да се трубом дадезнак и нападне на непријатеље. Војници деветелегије изненада и сложно баце копља, па са до-њег положаја јурећи у трку према брежуљкупотјерају Помпејеве војнике и присиле да окренулеђа. Њима су при повратку усправљени плетери,забијене мотке и ископани јарци представљалисметњу. Наши, који су се међутим без губиткаповлачили, пошто су многе побили, а од својихсвега пет изгубили, мирно су се повукли, па сус ове стране, пошто су заузели друге брежуљке,утврде саградили.

47. Био je то неуобичајен начин ратовања,како по броју тврђавица, тако и по простору итоликим утврдама и читавом начину опсиједања,и по свему осталом. Јер, који год су покушали дадруге опсједну, уколико су сами имали већи бројкоњаника и пјешака, ударали су на избезумље-не и ослабљене непријатеље, који су или у борбисавладани, или неком невољом погођени, а разлогза опсиједање је обично био тај што су хтјели даспријече непријатељима довоз хране. Тада је Це-зар чете здраве и читаве уз незнатан број војникаопкољавао, пошто су оне имале свега у изобиљу,јер се наиме свакога дана одасвуда сабирао вели-ки број лађа, које су храну довозиле и ниједанвјетар није могао пухнути а да с друге странелађе не добију повољан пут. Пошто је дакле самна све стране потрошио сву храну, нашао се у ве-ликој оскудици. Ипак су војници све то подноси-ли јединственом стрпљивошћу. Сјећали су се на-име да су то исто у Шпанији препатили, али сууз труд и стрпљење највећи рат завршили, а спо-мињали су и како су код Алезије претрпјели ве-лику оскудицу, а још много већу код Аварика, икако су напустили рат као побједници врло вели-ких народа. Нису одбијали јечма, а ни поврћа,

345

када им је нуђено, а стоку су, које наиме у Епируима велико обиље, јако цијенили.

48. Постоји врста коријена који су пронашливојници, а зове се — хара. Он, помијешано самлијеком, добро ублажава глад. Сличан је некакохљебу, а била га је велика количина. Од тога суправили хљебове. Када су у разговорима Помпеје-ви војници нашим за глад предбацивали, јавно суто пред њих бацали, да би им наду умањили.

49. Већ су жита почела да зрију, па је и саманада на жито ублажавала оскудицу, пошто су сенадали да ће га имати довољно. Често су се чулеприче војника по стражама и састанцима како ћесе радије хранити кором дрвећа, него ће Помпејаиз руку испустити. Од избјеглица су радо слуша-ли да им коњи животаре, а да је остала стокаугинула, да им здравствено стање због тијеснапростора и гадна задаха од многих љешева ниједобро, а поред тога били су исцрпљени од свако-дневних напора, пошто нису били навикли на рад,а патили су и од велике оскудице у води. Све на-име ријеке и све потоке, који су текли према мо-ру, Цезар је или одвратио, или их је бранама за-градио, а како су мјеста била брдовита, а долинетијесне попут пећина, он их је дирецима, којеје у земљу забио, затворио и земљу набацио дазадржава воду. Тада су они за невољу пошли датраже ниска и мочварна мјеста и били присиљенида копају бунаре па су и тај напор додавали узсвакодневни посао. Бунари су ипак од неких стра-жарских мјеста били повише удаљени и због же-ге су брзо пресушили. А Цезарева је војска, поредодлична здравља уживала и у обиљу воде, а истотако и сваке врсте хране осим жита, али су вид-јели да наилази боље вријеме, јер су у зрењужита свакодневно назирали и своју већу наду.

50. У новом начину ратовања и један и другису проналазили нове форме. Када би они ноћупрема ватрама примијетили наше кохорте какона стражама бдију, у тишини би навалили, па би

346

на мноштво бацили силу стријела, а затим би сеодмах према својим повукли. Стога су наши, по-учени невољом, нашли лијек, па су на једном мје-сту палили ватре, а на другом чували страже.

51. Публије Сула, кога је Цезар при одласкупоставио за заповједника, о томе је обавијештен,па је са двије легије дошао у помоћ кохорти. Ње-говим доласком Помпејеви војници су лако отјера-ни. Нису могли поднијети ни сусрет, а ни нападнаших војника и пошто су први одбачени, осталису се повукли с положаја. Али наше, који су ихпрогонили, Сула је позвао назад да не би пода-леко отишли. Да их је хтио упорније прогањати,сматрају многи, рат би се могао тај дан завршити.Чини се да тој одлуци не треба приговарати, јерје друкчија улога легатова, а друкчија заповјед-никова; један све ради по заповиједи, а други мо-же слободно да одлучује о најважнијим послови-ма. Када је Сула, кога је Цезар у логору оставио,своје ослободио, задовољио се тиме и није желиода се упушта у борбу, што би можда могло дадоведе до некаква неуспјеха, па није желио даизгледа да је присвојио права заповједникова. Таоколност је Помпејевим војницима стварала вели-ку потешкоћу при повлачењу. Кренули су наимеса неравна мјеста и зауставили се на врху, па акоби се низ косину повлачили, бојали су се наших,који би их одозго прогонили, а до запада сунцаније остало много времена те су у нади да ће по-сао завршити, водили борбу готово до ноћи. Такосу према потреби и времену донијели одлуку, паје Помпеј заузео неки брежуљак који је од нашеутврде био толико далеко да стријела одапета избацача није могла добацити. На том мјесту се зау-ставио па га је утврдио и све је чете ту задржао.

52. Осим тога, у исто вријеме се борба водилана два мјеста, јер је Помпеј исто тако настојао дараздвоји чете, како им са оближњих стражарскихмјеста не би могли притећи у помоћ. На једноммјесту је Волкације Тул са три кохорте зауставио

347

напад легије и oтjepao je с тога мјестa, а на дру-гом су упали преко наших утврда па пошто сумноге побили, здрави су се својим повратили.

53. Тако се за један дан одиграло шест бита-ка, три код Дирахија, а три код утврда, па кадасе о свему томе сведе рачун, сазнали смо да јепогинуло до двије хиљаде Помпејевих војникадобровољаца, и много центуриона, а у том бројуи Валерије Флак, син Луцијев, који је као претордобио Азију. Ту је задобивено шест бојних знако-ва. Наши у свим биткама нису изгубили више оддвадесет. Ни у тврђавици није било ниједног вој-ника да није рањен, а четири су центуриона изједне кохорте очи изгубили. А када су хтјели дадонесу свједочанство о своме напору и опасности-ма, јавили су Цезару да је на утврду бачено окотридесет хиљада стријела и да је на штиту цен-туриона Сцеве, који су му донијели, било стотинуи двадесет рупа. Цезар га је, пошто је био заслу-жан и за њега и за државу, наградио са двијестотине хиљада сестерција и свечано изјавио дага унапређује из осме кохорте у чин примипила— јер је било познато да је његовом заслугомутврда добрим дијелом сачувана — а и кохортује послије двоструком плаћом, житом, одјећом,разном храном и војничким даровима веома обил-но наградио.

54. Помпеј је ноћу извео велике утврде, аслиједећих дана је подигао куле, па пошто су гра-ђевине достигле петнаест стопа, тај дио логора јепокрио заштитним крововима. Пошто је прошлопет дана, дочекао је другу облачну ноћ, па је сваЕрата логора затворио и мандале им ударио, акада је настала трећа стража, у тишини је војскуизвео и у старе се утврде повукао.

55. За све те дане Цезар је узастопце војскуу бојни ред на равно мјесто изводио, не би лиПомпеј пожелио да се у борби огледа па је легиједовео скоро до Помпејева логора, а његов први

348

бојни ред је од насипа био толико удаљен да чакни стријела из бацача није могла стићи. Помпејпак, да би сачувао глас и углед човјека, тако јепред логором војску постројио да је трећи бојниред дотицао насип па је сва постројена восјкамогла бити заштићена од стријела одапетих санасипа.

56. Пошто су, како смо навели, Касије Лон-гин и Калвисије Сабин заузели Етолију, Акарна-нију и Амфилохију, Цезар је сматрао да требада заузме Ахају и да се мало даље прошири. Сто-га је онамо послао Квинта Калена, па му је до-дијелио Сабина и Касија са кохортама. Сазнавшиза њихов долазак, Рутилије Луп, кога је послаоПомпеј, заузе Ахају, одлучи да утврди Истам ида Фуфија одбије од Ахаје. Кален, уз пристанаксамих грађана заузе Делфе, Тебу и Орхомен, анеке је градове силом освојио, па пославши наоко-ло легате настојао да остале државе приволи напријатељство с Цезарем. Фуфије је био заузетуглавном тим послом.

57. Док се ово у Ахаји и код Дирахија дога-ђало, и било познато да је Сципион дошао у Ма-кедонију, Цезар није заборавио на своју пређаш-њу одлуку па му је послао Клодија и свога и ње-гова пријатеља, кога му је он предао и препору-чио, па га је овај одмах уврстио међу своје ин-тимне пријатеље. Он му је дао за њега писмо ипоруке, чији је садржај био овакав: он је, што сетиче мира, све покушао, али досада ништа нијепостигао и сматра да је то кривица оних који јетребало да се тим послом баве, јер су се бојалида у незгодно вријеме његове поруке Помпејупренесу. Сципион ужива такав углед да може несамо оно што одобрава изложити, већ га чак и унајвише случајева натјерати и ако гријеши, ис-правити. Он је самосталан заповједник па поредугледа има и снаге да га на нешто и присили. Акоби то учинио, сви ће њему једином исказати при-знање за мир у Италији, ред у провинцијама и

349

за спас државе. Клодије му донесе овакве порукеи како се чини, првих дана га је радо слушао, алига иначе није на разговор пуштао и пошто је,како смо сазнали, послије завршетка рата Фаво-није прекорио Сципиона, вратио се Цезару, несвршивши посла.

58. Да би Цезар код Дирахија лакше задржаоПомпејеву коњицу, и спријечио му добављањесточне хране, заградио је великим насипима двапролаза, за које смо рекли да су тијесни, па јена тим мјестима поставио утврде. Када је Помпејсазнао да му коњица не доноси никакве користи,поново ју је себи, пошто је прошло неколико да-на, на лађама међу утврде повукао. У сточнојхрани је владала највећа оскудица, тако да сулишће са дрвећа тргали и њежно коријење трскетукли па коње хранили, а жито, које је било ме-ђу утврдама посијано, били су потрошили. Билису присиљени да са Коркире и Акарнаније по-слије дуге пловидбе добављају сточну храну, акако је ње била мала количина, надомјештали суто јечмом, па су тим оброцима коње прехрањива-ли. Пошто су по свим мјестима не само јечам,сточна храна и траве покошене, већ је чак и лиш-ће са дрвећа нестало, па су коњи од мршавостималаксали, Помпеј је сматрао да треба нештопокушати и око пробоја.

59. Код Цезара су у коњици била два братаАлоброга, Роуцил и Еко, Адбуцилови синови, ко-ји је много година био први у држави. Били суто момци особито храбри, чијом се помоћу Цезару свим галским ратовима добро и обилно користио.С тих разлога им је повјеравао најважније по-ложаје у земљи па се побринуо и да преко редабуду изабрани у сенат, а додјељивао им је и зем-ље у Галији, освојене од непријатеља и давао имвелике награде у новцу, те их је од сиромаха на-чинио богаташима. Они су због храбрости не самокод Цезара уживали углед, него су и војсци билидраги. Но, ослањајући се на Цезарево пријатељ-

350

ство, понесени лудом и варварском надувеношћупрезирали су своје, утајивали плате коњаника исав плијен упућивали кући. Тим поступцима озло-јеђени, сви су Цезару долазили и отворено му сетужили на њихове поступке па су између осталогдодали како они исказују лажан број коњаникаи тај новац присвајају себи.

60. Цезар сматрајући да то вријеме није закажњавање, а и попуштајући пред њиховом храб-рошћу, цијелу ствар одгоди, а њих насамо прекоришто коњанике искоришћавају за добит и увјериих да од његова пријатељства могу све очекивати,па нека се због ранијих својих заслуга и у дру-го надају. Ипак је ова околност код свих изазва-ла мржњу и презир, а да је то тако, сазнали сукако из приговора других, тако исто и из сопстве-ног суда и савјести. Стога стидом обузети, сматра-ли су да им можда није опростио, него за другуприлику задржао па су одлучили да се од насудаље, нову срећу окушају и нова пријатељствастворе. А када су поразговарали са мањим бројемсвојих клијената и усудили се да им повјере својчин, прво су покушали да убију команданта ко-њице Гаја Волусена — како се то доцније по за-вршетку рата дознало — да би изгледало да суПомпеју пребјегли уз извјесну гаранцију, али сепослије учинило да је то теже извести него штоје прилика допуштала. Позајмили су новаца штосу више могли, као да желе своје дугове изми-рити а проневјерено повратити, и пошто су ку-пили много коња, прешли су Помпеју са онимкоји су дијелили њихово мишљење.

61. Њих је Помпеј кроз све своје страже про-вео и показао, јер су били из најбоље куће и доб-ро васпитани, а дошли су уз велику пратњу ис много коња и уз то су сматрани као храбримомци, који су код Цезара уживали углед, а свесе то догодило као нешто ново и мимо обичаја.Јер до тога времена нико, био то војник или ко-њаник, није од Цезара прешао Помпеју, док су

351

готово свакога дана (неки) од Помпеја бјежалиЦезару, а нарочито војници регрутовани у Епируи Етолији и из свих оних крајева које је Цезардржао. Али ови, сазнавши за све, било да нештоу утврдама није било довршено, било да је некоискусан војничком послу примијетио да нештонедостаје, а затим што су запажали и шта се укоје доба ради, какав је положај мјеста и стражаи то са различита гледишта па је свако, ко јеруководио послам, или према природи ствари илипрема задатку, слао обавјештење. Све су то пре-носили Помпеју.

62. Када је то дознао, прије него је донио од-луку о пробијању, како је то споменуто, наредиоје да војници од прућа направе заштиту око шље-мова и да допреме грађу. Пошто су то прииреми-ли, велики број лако наоружаних војника и стри-јелаца и сву опрему укрца ноћу у чамце и брзелађе па око пола ноћи шездесет кохората из нај-већег логора, које су биле доведене као заштита,одведе на ону страну утврђења која је дотицаламоре, а од Цезарева логора била највише удаље-на. У истом правцу посла лађе за које смо споме-нули да су напуњене грађом и лако наоружанимвојницима, као и оне ратне лађе које је имао кодДирахија и препоручи што жели да која ради.Код тих утврда Цезар је с деветом легијом биопоставио квестора Лентула Марцелина, а поштоовај није био најбољег здравља, додијелио му јекао помоћника Фулвија Постума.

63. На том мјесту је био јарак од петнаестстопа и насип према непријатељу од десет стопависине, а исто толико се у ширину пружао инасип тога бедема. Од њега се на размаку од шестстотина стопа пружао други насип, нешто малонижи, и окренут на супротну страну. Бојећи сејош ранијих дана да наши не би лађама били оп-кољени, Цезар је на том мјесту био изградио дво-струки насип, како би се, ако би се борба развилау два правца, могао одупријети. Али величина ра-

352

дова и непрестани напор из дана у дан, пошто јеутврдом био обухваћен простор у опсегу од се-дамнаест хиљада корака, нису пружали приликеза довршење. Стога још није био довршио попреч-ни насип уз море, који би спојио те двије утврде.Та ствар, Помпеју позната, а преко пребјега Ало-брога достављена, донијела је нашим велику не-прилику. Јер, када су покрај мора наше кохорте(девета легија) преузимале страже, изненада урану зору наиђоше Помпејеви војници. За наше једолазак Помпејеве војске био неочекиван. У истичас војници довезени около на лађама, бацали сустријеле на крајњи дио насипа, а јаркове су пу-нили грађом. Легијски војници из унутрашње ут-врде, примакли су љестве па су бацачима свакеврсте и стријелама застрашивали борце, а мно-штво стријелаца са обје стране нашло се наоколо.Много су их пак од удараца камења — а то јебило једино оружје наших — бранили оклопи одшибља, постављени око шљемова. Стога, када сунаши свим и свачим били притиснути и тешко сеодупирали, опазили су, како је горе истакнуто,недостатак на утврди па су између два насипа,гдје градња није била довршена, укрцани на лађе,преко мора извршили напад на наше с противнестране те су их с обје стране утврде одбацили инатјерали да окрену леђа.

64. Пошто је јављено за тај напад, Марцелинје из логора послао нашим, који су били у шкрип-цу, кохорте у помоћ. Оне су опазиле бјегунце, анису могле да их својим доласком помогну, нитису саме издржале напад непријатеља. Стога, ко-лико год их је долазило у помоћ, све је квариострах бјегунаца и повећавао бојазан и опасност, азбог великог броја људи повлачење је било оне-могућавано. У тој борби је тешке ране допао ор-лоноша и када га је напуштала снага, посматрају-ћи наше коњанике рече: „Овога сам ја као живмного година с великом ревношћу бранио, а садакада умирем, ја га уз исту вјерност предајем Це-

23 Гај Јулије Цезар 353

зару. Немојте, преклињем вас, дозволити, јер сераније у Цезаревој војсци није догодило, да сепретрпи војничка срамота, зато га читава њемуоднесите." На тај начин орао је сачуван, док сусви центуриони прве кохорте изгинули, осим пр-вога старјешине.

65. Већ су се Помпејеви војници уз великипокољ наших приближавали Марцелинову логоруулијевајући велики страх осталим кохортама, ка-да се оно Марко Антоније, који је држао положајнајближе посаде, пошто је тај случај јављен, си-лазећи са горњег положаја показа са дванаест ко-хората. Његов долазак Помпејеве војнике обес-храбри, а наше осоколи па се ослободише великогстраха. Нешто касније Цезар је преко логора ди-мом дао знак, како је био обичај ранијег времена,па пошто је одвео неке кохорте из посаде, дошаоје на исто мјесто. Када је он, сазнавши за поразопазио да је Помпеј изашао изван утврда, да ло-гор уз море поставља да може сточну храну сло-бодно набављати, а исто тако прилаз лађама има-ти, измијенивши ратни план, јер намјеру нијемогао остварити, нареди да се покрај Помпеја по-дигне утврђење.

66. Када је та утврда изграђена, Цезареве сууходе опазиле неке кохорте, што је изгледало по-пут легије, како се налазе позади шуме и какосе крећу према старом логору. Овакав је био по-ложај логора: ранијих дана, када се Цезаревадевета легија сукобила са Помпејевим четама иопасала их како смо напоменули утврдом, поста-вила је на оном мјесту логор. Он је допирао донеке шуме и од мора није био удаљен више одтри стотине корака. Доцније је Цезар због некихразлога измијенио одлуку, па је мало изнад оногамјеста пренио логор и када је прошло неколикодана, тај исти логор је Помпеј заузео, а пошто јежелио да на том мјесту има више легија, напу-стио је унутрашњи насип, а додао веће утврђење.Тако се мањи логор увукао у већи, па је он поло-

354

жајем представљао и утврду и кулу. Исто такоје од лијевог угла логора изградио утврду до ри-јеке на удаљености од око четири стотине корака,да би војници слободније и без опасности ишли поводу. Али и он је такође измијенио одлуку збогнекаквих разлога, које није потребно спомињати,па се повукао с тога мјеста. Такав је логор остаовише дана, док су све утврде биле читаве.

67. Када су бојни знакови кренули у томправцу, уходе су то јавиле Цезару. Потврдили суда су то исто видјели са неких горњих утврда.То мјесто је било удаљено (од) новог Помпејевалогора око пет стотина корака. Цезар, надајућисе да ту легију може потиснути, а желећи да на-докнади штету тога дана, остави двије кохорте нараду, да се тобоже занимају послом. Сам је упротивном правцу, што је могао скривеније, оста-ле кохорте, а било их је тридесет и три, и међуњима девета легија, пошто је изгубио неколикоцентуриона, и пошто се смањио број војника, по-вео у двоструком бојном реду према Помпејевојлегији и малом логору. Први покушај га није пре-варио. Он је наиме стигао прије него је то Помпејмогао замислити па иако су утврде логора билевелике, ипак је с лијевог крила, гдје се и самналазио, брзо напао Помпејеве војнике па их јеса насипа протјерао. Према капији се била испри-јечила клада попут јежа. Ту се борба мало води-ла и док су наши покушавали да нападну, онису бранили логор, а нарочито се храбро на томмјесту борио Тит Пулејон, за кога смо напоменулида се његовом заслугом предала војска Гаја Анто-нија. Но, ипак су наши храброшћу побиједили паразваливши кладу, прво су на велики логор, адоцније чак и на тврђавицу, која је била опасанавеликим логором, напали и пошто се разбијеналегија била онамо повукла, они су неке који суту пружали отпор побили.

68. Али срећа, која веома много значи, какоу осталим пословима тако особито и у рату, за

355

кратко вријеме је изазвала велике промјене, каошто се тада догодило. Кохорте Цезарева десногкрила, невјеште крају, пошле су према утврди,за коју смо горе навели да се пружа од логора доријеке, па када су наишле на капију логора. сма-трале су да је то утврда. Када су примијетилида је она везана с ријеком, развалили су утврде,пошто их нико није бранио, па су онда прешли,а сва наша коњица кренула је за тим кохортама.

69. Међутим Помпеј, пошто се овај доста ду-гачак период отегао и пошто му је јављен слу-чај, пет легија је са рада одвео и својим као по-моћ упутио. У исто вријеме његова коњица сеприближавала нашим коњаницима, а наши, којису логор опсиједали, опазили су постројен бојниред и све се наједампут измијенило. Помпејева ле-гија, охрабрена надом на брзу помоћ, покушалаје да се са задње капије брани, па је чак напада-ла и на наше. Пошто се Цезарева коњица успиња-ла тијесним путем преко насипа, бојећи се за сво-је повлачење, почела је да бјежи. Десно крило,које је било одвојено од лијевог, опазивши страхмеђу коњаницима, да не би унутра у тврђави би-ло притијешњено, повлачило се оном страном ко-јом је било провалило па многи између њих, дане би упали у кланац, скакали су у јарак са утвр-де високе десет стопа. Пошто су први нападнути,остали су преко њихових тијела потражили себиспас и излаз. Када су војници на лијевом крилуса насипа опазили да Помпеј долази, а да њиховибјеже, побојавши се да не буду у тјеснацу опко-љени, јер су непријатеља имали и извана и из-нутра, истим правцем којим су били дошли потра-жили су себи повратак. Све је било обузето неми-ром и страхом због бијега дотле да су неки, доким је Цезар као бјегунцима бојне знакове из ру-ку отимао и наређивао да се зауставе, остављаликоње па су се у истом правцу склањали, а другису у страху чак и бојне знакове одбацивали и ни-ко се уопште није заустављао.

356

70. Што у овим толиким невољама сва војсканије уништена, од користи је било то што се Пом-пеј, вјерујем, бојећи се засједе, није усудио да сеза неко вријеме приближи утврдама. Догодило сеоно чему се није надао, да је мало раније опазиосвоје како бјеже из логора, а тјеснаци, које су узто Цезареви војници били заузели, заустављалису његове коњанике при потјери. Тако су малествари и на једној и на другој страни играле ве-лику улогу. Утврде, изграђене од логора до рије-ке, пошто је Помпејев логор већ заузет, ометалесу Цезару скоро потпуну побједу, а та је истаоколност зауставила брзину прогонилаца и нашимдонијела спас.

71. У овим двјема биткама Цезар је за једандан изгубио девет стотина и шездесет војника ипознате римске витезове (Фелгината) ТутиканаГала, сина сенаторова, Гаја Фелгината из Плацен-ције, Аула Гранија из Путеола, Марка Сакрати-вира из Капуе, пет војничких трибуна и тридесети два центуриона. Али од свих њих велики диоје без икакве ране страдао у јарковима и утвр-дама и на обалама ријеке, погажен од својих устраху и бијегу, при чему су изгубљена и триде-сет и два бојна знака. По тој бици Помпеј је на-зван војсквођом. Тај назив је прихватио и допу-стио да га тако доцније поздрављају, али (нити)је обичавао да се у писмима тако потписује, нитије у фасцима носио ловорове знаке побједе. А ка-да је Лабијен код њега испословао да нареди даму се заробљеници врате, он их је све извео, даби, како се чинило, показао своје хвалисање и даби се пребјегу више вјеровало, па их је, назива-јући их ратним друговима и питајући их, уз многепогрдне ријечи, да ли стари војници имају оби-чај да бјеже, наочиглед свих поубијао.

72. Ови догађаји су Помпејевим војницима то-лико поуздања и духа унијели, да нису ни мис-лили о начину ратовања, него им се чинило дасу већ побиједили. Нису сматрали да је узрок

357

томе мали број наших војника, нераван положајмјеста и тјеснаци, а они су логор већ раније билизаузели, а ни двострук страх унутар и изванутврда, па ни раздвојена војска на двије стране,када једна другој није могла помоћ пружити. Узто нису прихватали да се није догодио оштар су-коб, да није вођена борба па су сами себи збогмноштва војника и тјеснаца већу штету нанијели,него су је од непријатеља претрпјели. Нису на-покон на уму имали заједнички ратни узрок, ка-ко су често мали разлози или лажна сумња илиненадан страх или вјерска сметња велике штетенанијели и колико је пута због грешке војсковођеили трибунове кривице војска била уништена. Азатим, као да су баш храброшћу извојевали по-бједу и као да се никаква промјена не може до-годити, они су онога дана по цијелој земаљскојкугли и рјечју и писмом прослављали побједу.

73. Када су Цезара ранији планови изневје-рили, сматрао је да сву ратну тактику мора из-мијенити. Стога је у исто вријеме, пошто је одвеоцијелу посаду, напустио опсаду и на једно мјестосакупио војску па је војницима одржао говор.Утјешио их је да се не жалосте сувише због оногашто их је задесило и да их то не плаши. Требада претпоставе многе срећне битке једној несрећ-ној и уз то осредњој. Треба исказати захвалностсудбини што су без икаква губитка Италију зау-зели, што су двије Шпаније са најратоборнијимљудством и веома искусним и извјежбаним вој-сковођама покорили и што су сусједне и жито-родне провинције под своју власт подвргли. Тре-ба напокон имати на уму с каквом су срећомпрошли кроз средину непријатељске флоте иостали здрави и читави, док су биле запосједнутене само луке, него чак и обале. Ако није баш свеишло на руку, срећу треба марљивим радом тра-жити. Што год се штете претрпјело, треба је при-писати кривици ма чијој другој, а не његовој.Изабрао је погодно мјесто за борбу, загосподарио

358

је непријатељским логором, а борце истјерао исавладао. Али, ако је њихова паника или некак-ва заблуда или чак случајност прекинула већочигледно стечену побједу, сви треба да се по-труде да претрпљени пораз храброшћу надвлада-ју. Ако се тако учини, да се пораз окрене надобро, како се то догодило код Герговије, у бор-бу ће од себе кренути и они који су се ранијебојали да ступе у окршај.

74. Пошто одржа овакав говор, неке заставни-ке изгрди и с положаја уклони. Цијелу пак вој-ску обузе због пораза толика жалост и толикажеља да уклоне срамоту, да нико није чекао три-буново или центурионово наређење, већ је свакосеби у знак казне наметао теже задатке и свису у исти час горјели од жеље за борбом. Некису чак, потакнути мишљењем виших војних стар-јешина, сматрали да треба да остану на том мје-сту и ствар препусте борби. Цезар се напротивније довољно поуздавао у војнике који су билипреплашени, сматрајући да треба узети и време-на да би се смирили духови, а откада је напустиоутврђења, он се и сувише бојао за прехрамбенуситуацију.

75. Стога, не пропуштајући ни часа, а водећирачуна само о рањеним и болесним, још почеткомноћи посла у тишини сву комору из логора уАполонију и забрани да се одмара прије него за-врши путовање. Њој је послата једна легија каозаштита. Када је то обавио, задржа у логору дви-је легије, а остале око четврте страже изведе крозмноге капије и упути у истом правцу. Послијемало времена, да би се и војнички ред сачуваои за његов одлазак што касније сазнало, наредида се даде узбуна, па одмах изађе и крену премапосљедњој чети те се са видика логора удаљи.А Помпеј, сазнавши за његову одлуку, ни часаније оклијевао да га не прогони, већ је гледајућина то не би ли их преплашене и на путу опте-рећене могао зауставити, извео војску из логора

359

а коњицу послао напријед да зауставља посљед-њу чету, али га није могао стићи, јер је Цезар биомного одмакао, пошто је пут био добро проходан.А када су стигли до ријеке Генуса, чије су обалебиле стрме, коњица je Достигла посљедње четепа их почела у борби задржавати. Цезар јој јесупротставио своје коњанике и с њима измијешаочетири стотине лако наоружаних бораца. Чим суови изашли напријед и заметли коњичку битку,све су растјерали, а многе и побили, па су се са-ми здрави и читави у јединицу повратили.

76. Пошто је Цезар превалио предвиђени путза тај дан и превео војску преко ријеке Генуса,зауставио се у свом старом логору према Аспара-гију, а све војнике задржао унутар логорског на-сипа и сву коњицу пустио тобоже ради сточнехране. Наједампут је наредио да се кроз стражњаврата повуку у логор. На исти начин и Помпеј,пошто је прешао уобичајени дневни пут, зауста-ви се на свом старом логору, према Аспарагију.Пошто су његови војници били беспослени, јерсу утврђења била неоштећена, једни су кренулиподаље по сточну храну и дрва, а други, поштосу изненада донијели одлуку да изађу, и остави-ли велику количину тешке и лаке пртљаге, на-мамљени близином ранијег логора, одложили суу шатору оружје и напустили шанац да то по-траже. Цезар је био предвидио да ће се то дого-дити, па да би пошао у потјеру, некако око под-не даде знак за покрет, изведе војску и превалив-ши за тај дан двоструки пут, удаљи се од тогамјеста осам хиљада корака. Помпеј то није мо-гао да учини, јер су се војници били разишли.

77. Слиједећега дана Цезар је на исти начинс почетка ноћи послао напријед комору, а самооко четврте страже изађе да би се, уколико сеукаже каква потреба за борбу, са лако наоружа-ном војском могао изненадној невољи одупријети.Исто је то чинио и осталих дана. Тиме је пости-гао да, и поред веома дубоких ријека и јако не-

360

проходних путева, није претрпио никакве штете.Пошто је пак Помпеј први дан заостао, а оста-лих дана се узалуд трудио да у брзом маршустигне оне који су били напријед одмакли, и же-лио да их у стопу прати, четвртог дана одустадеод потјере, сматрајући да му треба предузетидругачији план.

78. Цезару је било потребно да дође до Апо-лоније како би уклонио рањенике, војсци даоплату, охрабрио савезнике и у градове поставиопосаде. А за те послове толико је времена употри-јебио, колико је потребно ономе коме се жури.Бојећи се за Домиција да не би Помпејевим до-ласком био превише заузет, пожурио је к њему,гоњен и великом брзином и одважношћу. Планцјелокупног подухвата развио је тако да ако Пом-пеј крене онамо, он ће га, одвојена од мора и ли-шена оних чета које је у Дирахију био сакупио(а уз то без жита и хране), натјерати да се у истератне услове с њим сукоби. А ако би прешао уИталију и повезао војску с Домицијем, кренуо бипреко Илирика у помоћ Италији. Ако би покушаода опсиједа Аполонију и Орик и да га раставиод цијеле обале приморја, он би га, пошто опколиСципиона, натјерао да својим, нашавши се у не-вољи, пружи помоћ. Стога је Цезар послао глас-нике Гнеју Домицију, писао му и истакао штажели да се ради, па пошто је у Аполонији каопосаду оставио четири кохорте, једну у Лису атри у Орику, а оставио и оне који су услијед ранабили неспособни, наставио је пут преко Епира иАтаманије. Помпеј опет, размишљајући о Цеза-реву плану, сматрао је да треба да пожури Сци-пиону и да му, уколико би Цезар онамо кренуо,помоћ пружи. Ако не би желио да оде са морскеобале и из Орика, јер је из Италије очекивао ле-гије и коњицу, онда би сам са свим јединицаманапао на Домиција.

79. С тих разлога обојица су рачунали на бр-зину, како би и својим били од помоћи и како

361

би добили на времену да униште противнике. Алије Цезара Аполонија одбијала од пријеког пута,а Помпеј је преко Кандавије имао проходан путза Македонију. Поред тога искрсну изненада јоши друга неприлика, што је Домиције више данадржао смјештен логор покрај Сципионова и одат-ле предузимао пут ради хране у Хераклеју Сен-тику, а та се налази испод Кандавије, па је из-гледало да га сама судбина тјера у сусрет Пом-пеју. За то вријеме Цезар о томе није ништа знао.Помпеј је уједно разаслао писма по свим покра-јинама и градовима о борби која је вођена кодДирахија па је пукао глас и раширио се многопретјераније него што је у ствари било, како Це-зар разбијен бјежи, пошто је скоро сву војску из-губио. То је учинило путеве опасним, то је некедржаве одвратило од његова пријатељства. Такосе догодило да изасланици, које је Цезар у многослучајева упутио Домицију, а Домиције Цезару,ни под каквим условима нису могли посао завр-шити. Али Алоброги, Роуцилови и Екови прија-тељи, за којеГсшГистакли како су били пребјеглиПомпеју, опазивши на путу Домицијеве уходе,било због раније везе, јер су у Галији заједноратовали, било што их је слава понијела, изнесусве како се је догодило и обавијесте о Цезаревуодласку и Помпејеву доласку. Домиције, који јеишао напријед једва три сата, обавијештен је ка-ко је увиђавношћу непријатеља избјегао опас-ност. Он је стигао у Егиниј, који се налази на-супрот Тесалији и сусрео се с Цезарем.

80. Пошто је Цезар удружио војску, стигао јеу Гомфе, а то је први град Тесалије за оне којидолазе из Епира. То племе је прије неколико мје-сеци од своје стране било послало Цезару изасла-нике да се он користи свим њиховим добрима иод њега тражило помоћ у виду војску. Међутим,онамо је већ била стигла вијест о којој смо ра-није говорили, наиме о борби код Дирахија, али унеким детаљима и претјерана. Стога је војсковођа

362

Тесалије Андростен, пошто је више волио да бу-де саучесник Помпејев у побједи, него савезникЦезарев у критичној ситуацији, сакупио с пољау град сву силу робова и ослобођеника, и затво-рио капије, а затим Сципиону и Помпеју упутиоизасланике да му притекну у помоћ: он се уздау градска утврђења, ако му се брзо прискочи упомоћ, али дуготрајну опсаду не може издржати.Када је Сципион дознао да су се војске удаљилеод Дирахија, довео је легије У Ларису док сеПомпеј још није приближио Тесалији. Пошто јеЦезар утврдио логор, наредио је да се за изне-надну опсаду направе љестве и ровови и да сеприпреме плетери. Када су ти радови изведени,војнике је охрабрио и дао им до знања од коликеби било користи за савладавање свакојаке оскуди-це ако би се заузео град и пун и богат. У истовријеме би се на примјеру овога града застраши-ли остали градови, али то треба да се брзо изведеприје него помоћ стигне. Зато је истога дана кадаје стигао, уз изванредно настојање војске, посли-је деветог часа навалио да осваја град са веомависоким бедемима па га је и освојио прије сун-чева залаза и допустио војницима да га пљачкају.Одмах је затим логор из града покренуо и у Ме-тропол стигао, али тако да је претекао и гласни-ке и вијест о заузећу града.

81. Становници Метропола су с почетка билиистога мишљења па су понукани таквим гласи-нама затворили капије и бедеме напунили наору-жаним војницима. Но доцније, чувши од зароб-љеника, за које се Цезар био побринуо да их до-веду под зидине, какав је случај задесио градГомф, отворе капије. Он их је веома благонакло-но сачувао и када се судбина Метропола упоредиса судбином Гомфа, није било ниједнога града уТесалији, осим Ларисе, који се држао помоћу ве-лике Сципионове војске, а који се не би Цезарупокорио и наређења извршио. Он се на пољимадокопао згодна положаја (за добављање жита)

363

које је већ скоро било сазрело и одлучио да туочекује Помпеја и да ту пренесе читаву ратнуоперацију.

82. Послије неколико дана Помпеј стиже уТесалију па одржавши пред цијелом војском бе-сједу исказа својим захвалност, а Сципионовевојнике охрабри и зажели да буду дионици пли-јена и награда већ остварене побједе. Пошто јесве легије прихватио у један логор, своју је славуподијелио са Сципионом и наредио да труба по-крај њега засвира и да му се разапне други ша-тор. Пошто су Помпејеве јединице појачане, ипошто су се двије велике војске сјединиле, свимасе поврати негдашња одлучност и повећа нада упобједу дотле да је изгледало, да што год се ви-ше с временом отеже, то се с повратком у Ита-лију све више одуговлачи. А ако је Помпеј кадгоднешто спорије и промишљеније радио, они би го-ворили како је то посао од једнога дана, да мује драга власт и да воли да има уза се као робовебивше конзуле и бивше преторе. И већ су се јав-но за власт и свештеничке доложаје препиралипа су и конзулат за идуће године одређивали.Неки су опет тражили куће и имања оних којису се налазили у Цезареву логору. Међу њима јеу вијећу дошло до велике препирке да ли требаводити рачуна о Луцију Хиру, кога је Помпеј биопослао на Парте па је био одсутан код идућихизбора за претора. Његови су рођаци са сузамамолили Помпеја да одржи ријеч и да изврши оношто му је при поласку обећао, како не би изгле-дало да је, имајући у виду његов углед, прева-рен, а остали су одбијали да се при једнакомтруду и једнакој опасности само један измеђуосталих истакне.

83. Већ су се о Цезареву свештеничком по-ложају свакодневно препирали Домиције, Сци-пион и Спинтер Лентул па је јавно долазило идо тешких вербалних увреда, јер је Лентул ука-зивао на своје године, Домиције истицао свој уг-

364

лед и достојанство у Риму, а Сципион се уздао усвоје сродство са Помпејем. Акуције Руф је шта-више оптужио код Помпеја Луција Афранија збогиздаје војске, јер је, како је говорио (рат у Шпа-нији аљкаво вођен). Луције Домиције је на са-станку рекао како би му драго било да се по за-вршетку рата онима који припадају сенатскомсталежу, а заједно су с њима учествовали у вој-сци, подијеле по три плочице за гласање на су-ду, и да се о појединцима који су остали у Римуи оним који су остали под Помпејевим надзором,а нису били у војничкој служби, гласа: једнаплочица треба да је за оне које ваља ослободитисваке казне, друга за оне који су осуђени насмрт, а трећа за оне који буду новчано кажњени.Сви су на крају расправљали или о својим поло-жајима, или о новчаним наградама или пак о про-гањању политичких непријатеља, не мислећи накоји ће начин да савладају противнике, него докоје ће мјере моћи да искористе побједу.

84. Пошто је храну припремио и војнике натај начин охрабрио, а већ је протекло доста вре-мена од битке код Дирахија, па је изгледало даје довољно проникао у дух војника, Цезар је по-мишљао да треба да испита шта ли то Помпејснује и колику жељу за борбу има. Стога изведевојску из логора и построји бојни ред, прво насвом подручју и нешто подаље од Помпејева ло-гора, да би слиједећих дана излазио из свога ло-гора, а затим стигао пред Помпејев, који је биопод брежуљцима. Такав поступак је из дана удан његовој војсци доносио веће охрабрење. Ра-нија пак наредба за коњанике, о којој смо гово-рили, остала је на снази, па пошто је бројчанона многим тачкама био слабији, наредио је да семлађи људи и међу изабраним борцима лако нао-ружани војници између коњаника на брзину уборби огледају, те да се у свакодневној праксибаш на такву врсту борбе навикавају. На такавначин је постигао да се хиљаду његових коњани-

365

ка, чак када се на отворенијим мјестима указалаприлика, усудило да заустави напад седам хиља-да Помпејеваца, а да се нису превише уплашилињихова огромног броја. Штавише он је тих данаса успјехом одржао коњичку битку и једног јеод двојице Алоброга, за које смо горе споменулида су пребјегли Помпеју, уз неке погубио.

85. Помпеј, чији се табор налазио на брежуљ-ку, постројавао је бојни ред на подножју брда,тако да је изгледало да ишчекује не би ли муЦезар на незгодну мјесту пао у шаке. А Цезар,сматрајући да се Помпеј ни на какав начин неможе намамити на борбу, закључи да му је најпо-вољнији вид борбе да одатле логор покрене и дастално буде на маршу. Тако је гледао на стварстога што би с логором који би био у покретупролазио кроз многа мјеста, на лакши начин до-лазио до хране, а у исто вријеме би му се на мар-шу пружила некаква прилика да се с Помпеје-вом војском, која није навикла на напор, огледа,па да је у свакодневним маршевима измори. Кадаје то одлучио, и када је већ дат знак за покрет,а шатори били уклоњени, опазио је мало пријетога како је Помпејева војска мимо свакодневногобичаја нешто подаље кренула од шанца, те јеизгледало да се може борити на погодну мјесту.Тада Цезар, када је већ борба била пред капија-ма, овако рече својим: „За сада пут треба да од-годимо и да о борби размишљамо онако како смото увијек жељели. Будимо духом спремни забитку, јер нам се доцније прилика неће лако ппу-жити." Он одмах изведе чете спремне за борбу.

86. Помпеј пак, како се касније сазнало, нанаговор свих својих одлучи да заметне бој. Он је,наиме, још ранијих дана рекао на састанку даће прије него се војске сукобе, Цезарева војскабити разбијена. Када се већина због тога зачу-дила, рече: „Знам да обећавам готово невјерова-тан подвиг, али прихватите разлог овога могаплана како бисте храбрије кренули у борбу. На-

366

говорио сам наше коњанике, а они су присталида то учине, да када се ближе буде пришло, саотвореног бока нападну на десно Цезарево крилопа пошто с леђа опколе бојни ред, потисну смете-ну војску прије него што ми стријеле на непри-јатеља пустимо. Тако ћемо без опасности по ле-гију и готово без губитака рат окончати. То ме-ђутим није тешко, будући да смо у коњици такојаки." У исто вријеме је рекао нека напосљеткубуду духом спремни, а будући да постоји могућ-ност за борбу, како су то често прижељкивали,нека онда не изневјере ни своју наду, ни надудругих.

87. За овим је наставио Лабијен, па пошто јео Цезаревој војсци презриво говорио, а одлукуПомпејеву највећим хвалама уздизао, рече: ,,Не-мој, Помпеју, мислити да је ово она војска којаје Галију и Германију савладала. Ја сам учество-вао у свим борбама и не причам насумце о ономешто ми је непознато. Преостао је веома мали диооне војске, а велики дио, што је и разумљиво дасе послије толико битака догоди, изгинуо је. Мно-ге је јесенска куга у Италији прогутала, многи сусе разишли кућама, а многи су остали и на коп-ну. Па зар нисте чули од оних који су тобожезбог рђава здравља остали, да су у Брундизијуоформљене кохорте? Ове чете које видите по-пуњене су из регрутације ових година у овостра-ној Галији, и већином су из Транспаданских ко-лонија. Ипак је оно што је вриједило изгинуло удвије битке код Дирахија." Када је то изговорио,заклео се да се неће повратити у логор, осим каопобједник, а и друге је наговорио да исто учине.Помпеј је, похваливши то, исто урадио, није било,уосталом, никога који се устручавао да се заку-не. Када се је то на састанку одиграло, сви сусе разишли уз велику наду и задовољство, па сувећ У души осјећали побједу, пошто је изгледалода се при таквом подвигу и уз тако искусна вој-сковођу ништа не може узалудно догодити.

367

88. Када се Цезар приближавао Помпејевулогору, опазио је да је његов бојни ред постројенна овакав начин: на лијевом крилу су биле двијелегије које је Цезар, у почетку размимоилажења,према сенатској одлуци предао. Од њих се једназвала прва, а друга трећа. На том је мјесту биои сами Помпеј. Средњи дио бојнога реда држаоје Сципион са сиријским легијама. Киликијска ле-гија удружена са шпанским кохортама, за којесмо навели да их је Афраније превео, била јесмјештена на десном крилу. Помпеј је сматраода су му ово најјаче које је имао. Остале је биоразбацао по средини бојног реда и по крилима, паје тако на лицу мјеста имао стотину и десет ко-хората. Тако је било четрдесет и пет хиљада вој-ника и око двије хиљаде добровољаца, који сусе као одабрани из ранијих војски код њега билисакупили. Он их је по цијелој војсци био раз-мјестио. Осталих је седам кохората по логору иоближњим утврдама распоредио као посаду. Ње-гово десно крило штитио је некакав поток са не-приступачним обалама. С тога је разлога цјело-купну коњицу, стријелце и све праћкаре распо-редио по лијевом крилу.

89. Цезар је, држећи се ранијег обичаја, раз-мјестио десету легију на десно, а девету на лијевокрило, иако је ова у борбама код Дирахија билажестоко отањена па јој је осму тако прикључиода је готово од двије створио једну, и наредио даједна другој буде као заштита. У бојном реду јеимао осамдесет опремљених кохората, а у свемује било двадесет и двије хиљаде војника. Се-дам кохората је оставио као заштиту логору. Ли-јевом крилу је ставио на чело Антонија, десномПублија Сулу, а у средини бојног реда Гнеја До-миција, а сам је стао против Помпеја. Чим је опа-зио оно што смо напоменули, бојећи се да деснокрило не буде опкољено масом коњаника, брзоповуче из трећег бојног реда по једну кохорту,па од њих створи четврту, и окрену је према ко-

368

њици. На тај начин показа оно што жели, истави до знања да од храбрости тих кохората за-виси побједа тога дана. У исти час заповиједитрећем бојном реду и цијелој војсци да без ње-гова наређења не врше напада, јер ће он, кадато буде желио, заставом дати знак.

90. Када је војску према војничком обичајуза борбу охрабрио и своју бригу за читаво ври-јеме према њој истакао, на првом мјесту је спо-менуо да може војнике узети за свједоке, с как-вим је настојањем желио мир и шта је прекоВатинија у преговорима, а шта преко Аула Кло-дија са Сципионом учинио па се и код Орика саЛибоком о упућивању легата препирао. Он ника-да није желио да злоупотребљава крв војника,нити да лиши државу ма које од двије војске.Пошто је такву бесједу одржао, на захтјев вој-ника, који су горјели од жеље за борбом, дадезнак трубом.

91. У Цезаревој војсци се налазио доброво-љац Крастин, који је прошле године водио при-мипилГу "десетој легији, а био је човјек особитехрабрости. Он, пошто је дат знак, рече: „Пођитеза мном, ви, што сте били моји војници и помо-зите своме заповједнику, како сте то и чинили.Преостаје нам једино ова борба и када се оназаврши, и он ће задобити свој углед и ми ћемоостварити своју слободу." У исто вријеме гледају-ћи у Цезара рече: „Данас ћу, заповједниче, такопоступити да ћеш ми или живу, или мртву иска-зати захвалност." Пошто то изговори, први по-јури са деснога крила. За њим пођоше изабранивојници, а било их је око сто двадесет доброво-љаца из исте центурије.

92. Између два бојна реда било је осталотолико простора да је било довољно за јуриш иједне и друге војске. Али је Помпеј својим на-редио да ишчекују Цезарев напад и да се немичу с мјеста, већ да се стрпе да се његов бојни

24 Гај Јулије Цезар 369

ред развуче. Говорило се да је то учинио на на-говор Гаја Тријарија, како би се први налет иснага војника разбили и бојни ред развукао, ада би затим распоређени по својим бојним редо-вима напали на оне што су се распршили. На-дао се да ће копља слабије падати ако се војни-ци задрже на мјесту, него ако сами баце копљаи навале, па ће се догодити да ће Цезареви вој-ници у двоструком нападу изгубити дах и да ћеих умор савладати. Нама се чини да је то Помпејс разлогом учинио, стога што је свима од приро-де урођено некакво усхићење и одушевљење, ко-је распаљује љубав према борби. То војсковођене смију да сузбијају, него да на то потичу и ни-је без разлога од давнина уведено да бојне трубеодасвуд засвирају и да сви грају дигну. Сматралису да се таквим поступком и непријатељ застра-шује и своји војници на борбу потичу.

93. Али наши војници на дати знак са окре-нутим копљима напријед појуре и опазе какоПомпејевци не трче, па поучени искуством, аизвјежбани у ранијим биткама, својевољно нападзауставе и готово на пола пута стану, како се неби с истрошеним снагама приближили. Пошто јепротекло нешто мало времена, обнове напад ибаце копља, па на брзину, како их је Цезар по-учио, прихвате за мачеве. Али и Помпејевци сузнали за такав поступак. Они су и бачена копљадочекали и напад легија издржали и бојне редовесачували, па пошто су копља одбацили, на ма-чеве су се вратили. У исто вријеме јурнули су свикоњаници са Помпејева лијевог крила, како јебило наређено, па се тако разасула сва сила стри-јелаца. Њихов напад наша коњица није могла даподнесе, него се мало с положаја помакла и од-ступила, а Помпејеви коњаници почеше због тогажешће нападати и по ескадронима се ширити, анаш бојни ред на отвореном простору опкољава-ти. Када то Цезар примјети, даде знак четвртомбојном реду, што га је био саставио од шест ко-

370

хората. Ови брзо истрчаше и уз бојне знаковетаквом снагом на Помпејеве коњанике напад из-вршише, да се нико од њих на мјесту не заустави,већ сви, окренувши леђа не само да са положајаодступише, већ натјерани у бијег, прихватише сенајвиших брда. Пошто су ови били растјерани,стријелци и праћкари одсјечени, ненаоружани мбез заштите били су поубијани. У истом нападукохорте су, премда су се Помпејевци борили ијош увијек одупирали у бојном реду, заобишлелијево крило па су их с леђа напале.

94. У исто доба Цезар нареди да трећи бојниред, који је мировао и до тога момента на поло-жају остао, крене напријед. Када су тако свјежии здрави замијенили изнемогле, неки су напали слеђа па Помпејевци нису могли да издрже и свису окренули на супротну страну. Цезар се дакленије варао када је лично изјавио, храбрећи вој-нике, да ће почетак побједе потећи од оних ко-хората које су биле постављене против коњице,у четвртом бојном реду. Оне су дакле прво ра-стјерале коњицу, саме су извршиле покољ стри-јелаца и праћкара, и оне су баш с лијеве странеопасале Помпејев бојни ред и натјерале га у би-јег. А када је Помпеј видио да му је коњица раз-бијена, и схватио да је онај дио у који се најви-ше уздао у страху, изгубио је вјеру и у се и удруге, иступио је из бојног реда и смјеста се накоњу повукао у логор, па је оним центурионимакоје је био поставио пред преторску капију дачувају стражу, гласно да војници чују, рекао:„Чувајте логор и одважно га браните, а ако дођедо теже ситуације, ја ћу остале капије опколитии логорске страже појачати." Када је то изрекао,повукао се у војводин шатор, не вјерујући у крај-њи исход, али је ипак ишчекивао развој догађаја.

95. Пошто је Цезар иза шанца растјерао Пом-пејевце, који су били у бијегу, сматрао је да имне треба, док су још у страху, пружити ни часкавремена. Војнике је потицао да се користе даром

371

среће и да заузму логор. Иако су услијед жегебили клонули — јер се борба била продужила доподне — ипак духом припремљени на сваки на-пор покоре се наређењу. Кохорте, кoje су остав-љене да бране логор, јуначки су се браниле, ајош много жешће Трачани и варварске помоћнечете. Јер они војници који су побјегли из борбе,и у срцу преплашени и од умора исцрпљени, ба-цивши у већини случајева оружје и бојне зна-кове, више су уосталом размишљали о бијегу, не-го о одбрани логора. Они пак који су се на шанцузадржали, нису више могли да издрже сву силустријела, већ су изморени од напада напустилиположај, па су одмах сви уз помоћ водича цен-туриоиа и војних трибуна одбјегли у високе пла-нине, које су биле непосредно уз логор.

96. У Помпејеву су се логору могли видјетиподигнути хладници, велика количина остављенасребра као и колибе прекривене свјежим бусе-њем, а затим још и шатори Луција и Лентула ијош неких других, окићени бршљаном. Поред тогабило је и нешто што је указивало на превеликираскош и вјеру у побједу, по чему се лако моглозакључити да се они нимало нису бринули за ис-ход тога дана, будући да су их безначајне стваризанимале. Они су веома скромној и врло стрпљи-вој Цезаревој војсци приговарали за раскош, ањој је увијек недостајало оно што је за животбило неопходно. А када су се наши почели крета-ти по шанцу, Помпеј зграби коња па одбацившизаповједничке знакове, извуче се из логора кроззадња врата те одмах подбоде коња и пожури уЛарису. Но, ни ту се не заустави, него исто такоу брзини наиђе на мањи број својих људи, који субили у бијегу, па не прекидајући ноћно путова-ње, у пратњи тридесеторице коњаника стиже домора гдје се укрца на лађу која је превозилажито. Причало се да се често жалио како се урачуну преварио, тако да је изгледало да су га

372

они људи, у чију се побједу уздао, на почеткубијега скоро издали.

97. Када се Цезар докопао логора, од војникаје захтијевао да не би, заузети плијеном, занема-рили дужност да обаве остали дио посла. Поштоје то постигао, одлучи да брдо опаше шанцем.Помпејеви војници, не уздајући се у брдо поштоје било без воде, напусте га па се сви његовомкосом почеше повлачити према Лариси. Опазив-ши то, Цезар распореди своје јединице и наредида један дио легија остане у Помпејеву логору,други повуче у свој логор, а четири легије пове-де са собом, па лакшим путем крену у сусрет, ипошто је превалио шест хиљада корака, постројибојни ред. Када су то Помпејеви војници опазили,зауставе се на неком брду. Испод тога брда јетекла ријека. Цезар охрабри војнике па иако субили изнемогли од непрекидна рада преко цијелогдана, а ноћ је већ падала, ипак су ријеку шанцемод брда одвојили да Помпејези војници не бимогли да долазе ноћу по воду. Када је тај посаообављен, они су, упутивши легате, почели да раз-мишљају о предаји. Мањи број оних сенаторскогсталежа, који су се њима придружили, потражиноћу спас у бијегу.

98. Цезар у рану зору нареди да се сви оникојк су били брдо запосјели са виших мјеста уравницу спусте и оружје одложе. Пошто су тобез противљења извршили, са испруженим дла-новима и наричући бацили су се на земљу и тра-жили од њега милост. Када их је утјешио, на-редио је да се дигну па им је мало говорио и освојој благости, да би се на тај начин мање боја-ли и све их је помиловао и својим војницима даоупуте да не би когод противника вријеђао илиштогод од њега захтијевао. Пошто је такав по-ступак провео, наредио је да му из логора кренуу сусрет друге легије, и да се оне, које је собомбио повео, наизмјенично одмарају и у логор по-врате, а он истога дана стиже у Ларису.

373

99. У тој борби није изгубио више од двијестотине војника, али је погинуло око тридесетхрабрих момака, центуриона. Убијен је чак иКрастин, борећи се веома јуначки, пошто му јемач расјекао уста, а о њему смо раније дали оба-вјештење. И оно што је полазећи у битку рекао,није била неистина. Цезар је, наиме, сматрао даје у тој борби Крастиново јунаштво било најсјај-није и држао да он према њему има највећу за-слугу. Чинило се да је од Помпејеве војске поги-нуло око петнаест хиљада, али је на предају иза-шло више од двадесет и четири — јер су се чаки кохорте, које су у утврђењима служиле каостража, предале Сули — а многи су поред тогапребјегли у сусједне градове, па је Цезару изборбе донесено сто и осамдесет бојних знакова идевет орлова. Луција Домиција, када је из логорабјежао на брдо, пошто су га снаге због уморабиле издале, убили су коњаници.

100. У исто вријеме Децим Лелије стиже сфлотом у Брундизиј па на исти начин како је тоЛибок учинио, а њега смо прије тога споменули,заузе острво које је окренуто према брундизијскојлуци. На сличан начин и Ватиније, који је биона челу Брундизија, пошто је покрио и припре-мио чамце, измами Лелијеве лађе па од њих једнуса пет весала, која је била подаље напријед кре-нула, и двије мање зароби у лучком тјеснацу, атакође уз помоћ распоређених коњаника, сприје-чи и оне с флоте да долазе на воду. А како сеЛелије користио повољним годишњим временомза пловидбу, довозио је својим војницима водутеретним лађама са Коркире и из Дирахија и однамјере није одустао, а прије тога се није дозналоза битку која се одиграла у Тесалији па ни сра-мота због изгубљених лађа и оскудица у неоп-ходним стварима нису га могле из луке и саострва отјерати.

101. Готово истовремено Касије је са флотомСираца и Феничана и Киличана стигао на Сици-

374

лију, па како је Цезарева флота била подијељенана два дијела, то је на челу једне половине биопретор Публије Сулпиције, на мореузу код Ви-бона, а другом половином командовао је МаркоПомпоније код Месане. Касије је на лађама доМесане прије допловио, него је Помпоније за ње-гов долазак сазнао. Пошто га је затекао изнена-ђена, без икаквих стража и икаква уобичајеногреда, захваљујући јаком и погодном вјетру упу-тио је на Помпејеву флоту теретне лађе пуне лу-ча, смоле, кучина и других предмета који служеза потпалу па је све лађе, а било их је тридесети пет, спалио. Међу њима је двадесет било по-кривених. Тиме је изазван толики страх да је,иако се у Месани налазила посада од једне ле-гије, град једва одбрањен и да нису у исто ври-јеме преко распоређених коњаника допрле некевијести о Цезаревој побједи, већина би сматралада је и град изгубљен. Али, пошто су вијестистигле у најзгодније вријеме, град је био сачу-ван. Касије је одатле кренуо у Вибон према Сул-пицијевој флоти, а пошто су наши због истогстраха притјерали лађе уз копно, на исти начинкако су то и раније чинили, Касније се докопаоповољна вјетра па је теретне лађе, спремне даизазову пожар, а било их је око четрдесет, упутио(на наше лађе) те је пет, захваћено пламеном саоба крила, изгорјело. Како се ватра због јакогвјетра све више распламсавала, војници, који суиз старих легија као болесни били остављени даштите лађе, не могоше трпјети срамоте, већ сена своју руку укрцаше на лађе па их са копнаотиснуше. Пошто извршише напад на Касијевуфлоту, заробише двије лађе са пет весала. Наједној од њих се налазио Касије, али се он до-хвати чамца и побјеже. Поред тога потопљене судвије лађе са три весла. Нешто мало касније са-знало се за битку која је вођена у Тесалији, та-ко да су и Помпејеви војници у то повјеровали.Наиме, прије тога времена сматрали су да то из-

375

мишљају Цезареви легати и пријатељи. Чувши зато, Касије одступи с флотом са тих положаја.

102. Цезар је све друго оставио сматрајући даму је задатак да прогони Помпеја, на коју год сестрану у бијегу буде повукао, како не би могаочете припремити и рат обновити па је, коликогод је могао, преваљивао пут уз помоћ коњице исвакодневно је све више напредовао, наредио једа га једна легија слиједи успореним маршем. УАмфиполу је у Помпејево име била издата наред-ба да се сви младићи оне покрајине, Грци и рим-ски грађани, ради заклетве сакупе. Али се нијемогло процијенити да ли је она издата ради укла-њања сумње, како би Помпеј што дуже скриваоодлуку за подаљи бијег, или је покушавао да,ако га нико не буде ометао, уз помоћ нове регру-тације добије Македонију. Сам се једне ноћи по-моћу сидра заустави, па позвавши код себе при-јатеље из Амфипола, замоли новаца за неми-новне трошкове. Али, када сазнаде за Цезаревдолазак, повуче се с тога мјеста и за неколикодана стиже у Митилену. Два дана га је задржа-вала бура па је узео и друге брзе лађе и стигаоу Киликију, а одатле на Кипар. Ту је сазнао заодлуку свих становника Антиохије и римскихграђана, који су се ту трговином бавили, да сусе прихватили оружја да би њега онемогућили, икако су упутили изасланике онима за које се го-ворило како су се из бијега повукли у сусједнеградове, да не би прилазили Антиохији. Уколикоби то учинили, то би за њих представљало смрт-ну опасност. То се исто догодило на Роду ЛуцијуЛентулу, који је лањске године био конзул, иконзулару Публију Лентулу као и још неким дру-гим, када су из бијега слиједили Помпеја и стиглина острво. Они нису били примљени ни у град ниу луку, већ су их, упутивши им изасланике, ук-лонили са тих мјеста па су и против своје вољеодријешили лађе. И већ је био по градовима пу-као глас о Цезареву доласку.

376

103. Када је за те околности дознао, Помпејје напустио одлуку о прилажењу Сирији па јеузео ковац од удружења закупника и неких при-ватних лица. Пошто је за војничке потребе на-товарио на лађе велику количину новца и оси-гурао се с војском од двије хиљаде наоружанихљуди, које је дјелимично изабрао од закупничкихудружења, а дјелимично сакупио од трговаца, ка-ко је ко кога између својих сматрао погодним затакав посао, па је стигао у Пелузиј. Ту се случај-но задесио краљ Птоломеј, дјечак по годинама,који је с многобројним четама водио рат противсестре Клеопатре, коју је прије неколико мјесециуз помоћ својих рођака и пријатеља отјерао сакраљевског положаја. Клеопатрин логор се нијеналазио на великој удаљености од његова лого-ра. Помпеј му је поручио да га у Александријиприми као госта у име очева пријатељства, и дага уз своју помоћ у невољи сачува. Али они којеје био послао, пошто су обавили званични посао,почеше да с краљевим војницима слободније раз-говарају и да их наговарају да своју пажњу пре-ма Помпеју покажу и да на његову злу судбинупопријеко не гледају. У тој маси је било подостаПомпејевих војника које је из његове војске Га-биније у Сирији прихватио и у Александрију пре-бацио, а када се рат завршио, он је дјечаковаоца код Птоломеја оставио.

104. Када су то сад дознали краљеви прија-тељи, који су, пошто је он био малодобан, водилибригу о краљевини, било што их је, како су то ка-сније истицали страх натјерао да не би Помпејпобунивши краљевску војску освојио Александри-ју и Египат, било што су с презиром гледали нањегову несрећу, пошто у невољи у већини слу-чајева од пријатеља искрсну непријатељи, онимакоје је он послао јавно и пријатељски одговореи нареде да дође код краља. Они лично донесупотајну одлуку да пошаљу краљевског префектаАхилу, човјека особито одважна, и војног трибуна

377

Луција Септимија да убију Помпеја. Они су raљубазно позвали па је он, заведен Септимовимпознанством, јер је овај код њега у гусарском ра-ту водио неку јединицу, ушао у малу лађу санеколико својих људи гдје су га Ахила и Септи-мије убили. Исто је тако краљ ухватио ЛуцијаЛентула и у затвору га смакнуо.

105. Када је Цезар дошао у Азију, дознао једа је Тит Ампије покушао да у Ефезу из Ди-јаниног храма однесе новац па је стога позвао свесенаторе из покрајине да се помоћу њих као свје-дока увјери у количини новца, али га је у томеспријечио Цезарев долазак па је побјегао. Такоје у два случаја Цезар пружио помоћ ефешкомблагу. Исто је тако познато да се у Елиди, у Ми-нервином храму, а тога дана је, ако се дани уна-зад броје, Цезар извојевао срећну битку, кип По-бједе, који је био постављен испред саме Минерве,а прије тога је гледао према Минервином кипу,окренуо према вратима и прагу храма. Истога да-на се у Антиохији у Сирији двапут зачуо такавпоклич војске и зов труба, да је наоружано гра-ђанство на бедеме поскочило. То се исто догодилои у Птоломаиди. У Пергаму опет, у тајним искривеним дијеловима, гдје осим свештеника ни-коме није дозвољено прилазити — а Грци то зовуадита — одјекивали су бубњеви. Исто су тако уТралима, у храму Побједе, гдје су били посветилиЦезарев кип, показивали како је тих дана изра-сла палма из калдрме која је била састављена.

106. Цезар је у Азији проборавио неколикодана па када је чуо да су Помпеја видјели наКипру пало му је на ум да он путује у Египат,пошто са краљевином има пријатељских веза, апостојале су и друге привлачности за тај крај.Он са једном легијом, којој је заповиједио да гаслиједи из Тесалије, и другом, коју је од легатаКвинта Фуфија добавио из Ахаје, са осам сто-тина коњаника, са десет родских ратних и нештоазијских бродова стиже у Александрију. Међу

378

њима је било три хиљаде и двије стотине бораца,а остали, због рана које су у борби задобили, аод умора и дуга пута клонули, нису могли да ихслиједе. Али се Цезар, уздајући се у традицијујуначких подвига није предомишљао да и поредслабих чета крене на пут сматрајући да ће свакомјесто за њега бити посве безбједно. У Алексан-дрији дознаде за смрт Помпејеву и ту излазећииз брода зачу прво вику војника, које је краљоставио у граду ради заштите. Он их видје какопрема њему трче, јер су испред њега били но-шени свежњеви. Сва сила људи је викала какосе тиме понижава краљевско величанство. Иакоје смирио тај неред, ипак су се из дана у дандогађали немири због тога што је маса била уско-мешана, па је и више војника по свим дијеловимана градским улицама изгинуло.

107. Опазивши то, нареди да му се доведуиз Азије остале легије, које је од Помпејевихвојника био саставио. Сам је био онемогућен збогпасатских вјетрова, који знају да буду за онешто плове из Александрије веома неповољни. Умеђувремену, сматрао је да се неслога у краљев-ској фамилији тиче римскога народа и њега јер јебио конзул, и да то спада у његову надлежносттим више што је за ранијег конзулата са оцемму Птоломејем према закону и сенатској одлуцисклопљен савез. Он стави до знања да би му сесвидјело ако би краљ Птоломеј и сестра му Клео-патра распустили војске које су држали, и да јебоље да о међусобним размирицама расправљајупутем споразума а не путем оружја.

108. Пошто је краљ као дјечак био недора-стао, бригу о краљевини водио је његов васпитач,евнух по имену Потин. С почетка је међу својимпочео јадиковати и љутити се што је краљ позватна некакав суд, а затим је за остварење свогаплана међу краљевим пријатељима нашао неко-лико истомишљеника. Потајно је позвао војскуиз Пелузија у Александрију па је истога Ахилу,

379

кога смо раније споменули, ставио за командан-та цијеле војске. Он га је својим обећањима по-такнуо, а краљевим одушевио па му је преко пи-сма и гласника ставио до знања шта жели дапостигне. У опоруци Птоломејева оца као на-шљедници били су унесени од двојице синоваонај старији, а од двије кћерке она која је ималаЕише година. Да би се то остварило, Птоломејје у истој опоруци преклињао римски народ свимбоговима и савезом који је закључен у Риму. Је-дан су садржај опоруке његови легати донијелиу Рим да га похране у државну благајну — акако се овај због нереда у држави није могао по-хранити, остављен је код Помпеја — а други, саистим садржајем запечаћен је и упућен у Алек-сандрију.

109. Док се о тим стварима код Цезара ра-справљало и он силно желио да као заједничкипријатељ и судија неслогу у краљевској породициизглади, изненада је стигла вијест да краљевскавојска и читава коњица долази у Александрију.Цезареве јединице ни у ком случају нису билетолике да би се на њих, уколико би изван грададошло до борбе, могао ослонити. Преостало му јесамо да остане у граду на своме положају и дасазна Ахилину намјеру. Ипак је заповиједио дасви војници остану под оружјем, а краљу је пре-поручио да Ахили као изасланике упути оне сво-је рођаке до чијег је угледа највише држао, пада изложи каква је његова жеља. Он је послаоДиоскорида и Серапиона, а обојица су били уРиму посланици и код оца Птоломеја уживаливелики углед, те они тако стигоше до Ахиле. Ка-да су му пришли на видик, он, прије но што ихје саслушао или сазнао због чега су послати, на-реди да их пограбе и смакну. Једнога су од њих,пошто је рањен, његови узели и, као да је уби-јен, однијели, а други је заглавио. Када се тодогодило, Цезар се трудио да држи краља у сво-јој власти, пошто је сматрао да краљево име код

380

његових ужива велики углед, а и да изгледа даје рат започео прије самосталном одлуком малогброја разбојника, него одлуком краља.

110. Са Ахилом су биле оне јединице за којесе чинило да их не треба занемаривати, ни с об-зиром на врсту људства, нити на ратно искуство.Он их је наиме имао двадесет хиљада под ору-жјем. У томе су се слагали са Габинијевим вој-ницима, који су се већ били навикли на животу Александрији и њену слободу, а запоставилииме и дисциплину римскога народа па су и женедоводили са којима су већина њих и дјецу ра-ђали. Овамо су приступиле и групе пљачкаша иразбојника из Сирије, покрајине Киликије и су-сједних области. Осим тога, ту су се сакупилимноги на смрт осуђени као и многи бјегунци. УАлександрији је свима нашим био осигуран бо-равак и извјесни услови живота, пошто су казалииме и убиљежени у војни списак. Ако би когаод њих господар ухватио, војници би га заједнич-ки спасили па су тако бранили своје као од соп-ствене опасности, јер су и сами западали у сли-чан гријех. Овакви су за краљеве пријатеље тра-жили смртну казну, они су пљачкали иметке бо-гатих људи, опсиједали краљев двор да им сеповећа плаћа, једне су тјерали из краљевине, адруге позивали. То су обичавали да чине по не-каквој старој пракси александријске војске. По-ред овога било је још двије хиљаде коњаника.Сви су се они услијед сталних ратова били уте-мељили у Александрији, па су и оца Птоломејавратили на пријесто, убили два Бибулова сина иса Египћанима водили ратове. Из тога им се даклесастојао војнички живот.

111. Уздајући се у такве чете и презриво гле-дајући на мали број Цезаревих војника, Ахила јеосвојио Александрију, осим онога дијела градакоји је Цезар са војском држао, па је покушаода при првом нападу провали у његову кућу. Алије Цезар, пошто је по улицама распоредио кохор-

381

те, онемогућио његов напад. У исто вријеме бор-ба је вођена крај луке па је тај окршај изазваодалеко већи сукоб. Пошто су се дакле многе четеодвојиле, битка је настављена по многим улица-ма па су непријатељи, захваљујући великом мно-штву, покушали да освоје ратне лађе. Њих педесетје било послато у помоћ Помпеју, и пошто се рату Тесалији завршио, вратиле су се кући. Све субиле са четири и пет весала, припремљеие и снаб-дјевене свим и свачим за пловидбу. Осим ових би-ле су још двадесет и двије, које су сигурностиради стајале у Александрији, а све су биле по-кривене. Да су их непријатељи освојили, Цезаруби била одузета морнарица, па би луку и цијеломоре узели под своју власт и Цезару би био оне-могућен довоз хране и помоћних чета. Стога сетаквом борбом постигло онолико колико је тре-бало да се учини, јер су једни видјели да се утом окршају састоји њихова брза побједа, а дру-ги су видјели свој спас. Цезар је ипак ствар рије-шио па је спалио све те лађе, као и оне другекоје су се налазиле у бродоградилишту, поштоих није могао с малом четом на тако широкомпростору штитити, а затим је одмах код Фараискрцао војнике с лађа.

112. Фар је кула велике висине на острву,красном израдом изведена, а носи име по острву.То острво је окренуто према Александрији ипредстaвља луку, али су га ранији господари, по-што су у море набацали камење у дужини одосам стотина корака, уским путељком и мостомповезали с градом. На том су острву становиЕгипћана и село величине града. Они су ималиобичај да све лађе, које би због необавијештено-сти или рђава времена с пута мало скренуле, по-пут разбојника опљачкају. Без њихова дакле при-станка, пошто су они господари Фара, лађама ни-је дозвољен улазак у луку због тијесна простора.Цезар се тога бојао па је, док су непријатељибили заузети у борби, војнике искрцао, Фар осво-

382

јио и на том мјесту посаду смјестио. На тај начинје постигао да су му се храна и помоћне четемогле безбједно лађама довозити. Он је даклеупутио људе у све сусједне покрајине и отудазатражио помоћ. У осталим пак дијеловима гра-да вођена је таква борба да су се подједнако по-влачили, али ни једни ни други нису били по-тиснути — а то је услиједило због тијесна про-стора — па пошто је с обје стране било по неко-лико погинулих, Цезар је заузео положаје којису били најзначајнији, па их је ноћу утврдио.На том дијелу града налазио се незнатан просторкраљевске палаче у коју је с почетка био дове-ден ради становања, а уз палачу је било и позо-риште које је служило умјесто тврђаве и ималоприлаз луци и краљевском бродоградилишту. Таутврђења је слиједећих дана повећао, да би ихимао као подигнуте бедеме и да не би био приси-љен да се бори против воље. У међувремену мла-ђа кћерка краља Птоломеја, рачунајући да јекраљевски пријесто без господара, пребаци се изкраљевске палаче до Ахиле па заједно с њимпоче да руководи ратом. Али се међу њима брзоизроди неслога због питања првенства, а то пове-ћа дарежљивост према војницима. Свако је на-име настојао да великим обећањима придобијеза себе њихова срца. Док се то међу противници-ма догађало, Цезар је убио Потина (дјечакова ва-спитача и краљевског намјесника, који је боравиоу Цезареву крају). Када је овај Ахили упутиоизасланике и наговарао га да не одустаје од на-мјере и не клоне духом, ти су посредници про-казани и ухваћени. То су дакле били почециалександријског рата.

ОБЈАШЊЕЊА

ГАЛИЈА, ГЕРМАНИЈА И БРИТАНИЈАИ ЊИХОВА ПЛЕМЕНА

Стара Галија је заузимала доста велику територијуи била насељена Келтима, који су претежно живјели уданашњој Француској, али су се касније населили и посјеверној Италији, а допрли су чак и до Мале Азије. Онасе дијелила на Галију цисалпину или Галију цитериори на Галију трансалпину, односно Галију ултериор. Овадруга, много пространија, заузимала је данашњу Фран-цуску, Белгију, Холандију и Швајцарску. Њен југоисточ-ни дио звао се и Нарбонска Галија, по имену градаНарбо, а југозападни дио заузимала је Аквитанија.

Цезар на почетку својих Коментара наводи да јецијела Галија подијељена на три дијела, од којих уједном живе Белги, у другом Аквитани, а у трећем оништо себе зову Келти, а Римљани их зову Галима. Онтакође истиче да су међу њима најхрабрији Белги, јерсу најудаљенији од цивилизоване провинције.

Гали су били подијељени на многобројна племена.На челу тих племена била су два сталежа: свештеничкии витешки, у чијим је рукама била цјелокупна власт,док остали народ није имао тако рећи никаквих права.Галски свештеници звали су се друиди.

Поред споменутих Белга, Аквитана и Келта Цезарнаводи још преко осамдесет племена која живе у Га-лији, њих око двадесет у Германији и неколико у Бри-танији. Остала европска и ваневропска племена, којихима велики број, наведена су већином у Комвнтаримао грађанском рату.

Куд год је пролазио и гдје год су се водиле ратнеоперације, Цезар је наводио и имена градова, планина,ријека и језера, а изложио је и остале географске иетнографске податке.

387

Од градова највише спомиње: Агединк, Аквилеју,Алесију, Аварик, Бибракте, Братуспантиј, Ценаб, Генаву,Герговију, Каркасон, Кремону, Лутецију, Магетобригу,Масилију, Метиосед, Неметоцену, Новиодун, Оцел, Пла-центију, Самаробриву, Укселодун, Велаунодун, Весонтион,Вијену.

Од планина се поред Алпе истичу: Јура, Ардуена,Херцинија и Баценска шума.

Најпознатије су ријеке: Аксона, Арар, Дубис, Да-нубиј, Гарумна, Лигер, Матрона, Моса, Рен, Родан, Сабис,Секвана, Тамеса.

Од језера је најчувеније Леманско (Женевско).Осим острва Британије, Цезар наводи и Хибернију

(данашња Ирска) и острво Мону (између Британије иИрске).

Од великог броја варварских краљева, племенскихстарјешина и војвода често се спомињу: Ариовист, дваДивицијака, Амбиориг, Цингеториг, Драпет, Думнориг,Епоредориг, Оргеториг и Верцингеториг.

Док су се ратови с Галима водили у западној Ев-ропи, грађански рат је вођен на сасвим другом терену,нешто у Шпанији, а највише на Балкану, али је пре-лазио и на азијски и афрички континент.

Шпанска племена су Аусетани, Берони, Јацетани,Ветони.

Племена источне и средње Европе су: Анарти, Беси,Дардани, Далмати, Лабеати, Марси и Пелигни.

Из Азије су Итиреји, а из Африке Гетули.Највеће ратне операције су вођене на Балкану па

се зато и наводе многе покрајине овога дијела Европе.Нешто мање покрајина је у Азији, а најмање у Африци.

Од покрајина у источном дијелу Европе су: Ахаја,Амфилохија, Акарнанија, Атаманија, Беотија, Елида,Епир, Етолија, Кандавија, Коркира и Македонија.

Шпанске покрајине су Келтиберија, Лузитанија иМауретанија, а дио Британије се спомиње као Кантиј(Кент).

У Азији су: Арменија, Битинија, Феникија, Капа-докија, Киликија, Пергам, Понт и Сирија.

Главни и у то доба најважнији дио мање познатеАфрике био је Египат.

388

Иначе је Цезар, поред већ раније споменутих гал-ских градова, планина, ријека и језера, навео још имноге друге европске и ваневропске градове, планине иријеке итд.

Осим већ наведених ријека у Галији, Германији иБританији Цезар истиче и оне у Шпанији: Цинга, Хибер,Сикор и Вар, у Македонији Генус и Халиакмон, у Или-рији Апс и у Италији Аримин.

Од планина се спомињу: Кастулонска шума у Шпа-нији, Петра код Драча у Епиру и Аман у Азији.

РИМСКА ИМЕНА

Наводећи имена појединих Гала или Германа Це-зар увијек наводи само једно име. Римљани, међутим,који су били слободни (ingenui), имали су по три имена:презиме, име и надимак (praenomen, nomen i cognomen).Понекад ce додуше јављају само два имена, али постојии четврто име, такозвани agnomen, које се даје истак-нутим државницима и војсковођама. Тако нпр. са триимена имамо: Caius Iulius Caesar, а са четири: PubliusCornelius Scipio Africanus. Робови су носили само једноиме.

За имена су као и данас постојале кратице нпр.С. — Caius, D. — Decimus, I. — Iulius, M. — Marcus итд.

Поред слободних Римљана (ingenui) и робова (servi),постојали су и ослобођеници (liberti или libertini). Кли-јенти или штићеници (clientes) су били слободни, а ималису своје заштитнике патроне (patrones). Оно што је биопатрон према клијенту, то је био господар (dominus)према робу.

РИМСКИ КАЛЕНДАР

Наводећи датуме појединих догађаја, Цезар наводипод чијим се конзулатом тај догађај збио. У најстаријевријеме Римљани су године рачунали од оснивања Рима(ab urbe condita), а то се према традицији догодило 753.

389

год. ст. е. Од оснивања републике, односно завођењаконзулата, године се броје према влади двојице кон-гула, који су имали власт тачно годину дана. С почеткаје код Римљана година имала десет мјесеци, а доцнијесу додата још два, тако да се и данас девети мјесецпрема латинском зове седми, (септембар), а дванаести сезове десети (децембар).

Иначе су за бројење дана у мјесецу код Римљанапостојала три термина (Kalende, None и Ide), које сууметали међу остале дане и тако долазили до одређеногдатума. Цезар је нпр. погинуо на мартове Иде, што од-говара нашем датуму 15. марту.

Како се Цезар занимао и астрономијом и написаои дјело О звијездама (De astris), он је уз помоћ астро-нома Созигена извршио и реформу календара, који сепо њему и назвао јулијанским, да би га у XVI вијекупапа Грегорије поправио па данас имамо нешто модер-нији грегоријански календар.

РИМСКЕ МЈЕРЕ ЗА ДУЖИНУ

Цезар у Коментарима на много мјеста спомиње ду-жину неког пута или висину неке грађевине. Код Рим-љана је мјера за дужину био један корак (passus), иизносио је приближно наш један и по метар. То субила у ствари два нормална корака једног одрасла човје-ка. Веће раздаљине су се мјериле километрима, односноизразом — mille passuum — што је значило хиљадукорака, или наш један и по километар. На путу одРима према провинцији, на сваких таквих хиљаду ко-рака, налазили су се lapides miliarii, који су одговаралиданашњим миљоказима.

Краћа мјера за дужину је била лакат (cubitus),који је износио 44 сантиметра, а још краћа стопа (pes)чија је дужина била наших 30 сантиметара.

Најмања јединица је палац (digitus), а износила је18 милиметара.

390

РИМСКИ НОВАЦ

С почетка је код Римљана новчана јединица билаас (as), који је био кован од бакра. Временом се његовавриједност толико смањила да је значио нешто сасвимбезначајно, отприлике једну пару. Доцније је уведенсребрни новац динар (denarius), чија се четвртина зваласестерац (sestertius). Иста ријеч у облику — sestertia —,дакле у средњем роду множине, значила је 1000 сесте-раца, а облик sestertium, је значио 100.000 сестераца.Наводи се да се Цезар, приређујући народу игре, толикозадужио, да је у шали говорио како би му требалоmillies sestertium па да нема ништа, а то је била сумаод стотину милиона сестераца. Поред овога био је излатни новац nunimus aureus.

РИМСКА АДМИНИСТРАЦИЈА

Римом су од најстаријих времена владали краљеви,којих је према традицији било седам. За вријеме ЦезараРим је био република на чијем су челу била два конзулапа се такав облик владавине звао и конзулат. Конзулису дакле представљали највеће магистрате, били су за-право шефови државе и бирани су тачно на годинудана, од 1. јануара до 31. децембра. Ако је конзул утоку године наступио умјесто другог (због смрти илинечег другог), звао се consul suffectus.

Ислужени конзул, који је п о с л е истека мандатаодлазио у неку провинцију као намесник, носио је ти-тулу проконзул.

Други важни магистрати римске управе били су:претори (praetores), народни трибуни (tribuni plebis), кве-стори (quaestores), едили (aediles) и цензори (censores).

Најважнији послије конзула био је претор, чија јеинституција била претура. Он је вршио важне судскепослове, а за в р е м е рата био је и војсковођа. Ислу-жени претор је одлазио за намесника у неку провин-цију под именом пропретора. С почетка је био мањи број

391

претора, а за Цезара њихов број је већ био нарастаона 16.

На челу квестуре били су квестори који су се та-кође бавили судским пословима, а били су и државниблагајници. Они су са бившим конзулима и преторимаодлазили у провинције гдје су се бавили финансијскимпословима. Понегдје се спомињу и проквестори. И квес-тора је у почетку био мањи број, али их је каснијебило 20.

Едили, чија се функција звала едилитет, имали суврло различита задужења. Најприје су била два плебеј-ска, којима су доцније додата и два курулска едила.Дужност им је била да се као полицијски функционерибаве одржавањем реда и чувањем морала, да набављајухрану за становништво, да се брину о пијацама, а такођеи о приређивању јавних игара.

Цензори су служили у цензури. Они су вршилипроцјену имовине грађана и према томе дијелили народна класе, а по томе су се одређивала права и дужности.

Народни трибуни, којима је припадала трибунскавласт (tribunicia potestas), имали су за задатак да браненарод од насиља патриција и да у сваком погледу засту-пају његове интересе. Раније су била два народна три-буна, потом пет, а најпослије десет.

Иначе је врховна власт у држави била у рукамасената и народне скупштине.

РИМСКА ВОЈСКА

Главни род војске код Римљана су представљалепјешадија (peditatus) и коњица (equitatus). Треба уз тоспоменути и морнарицу (classis). Војску је пратила икомора (impedimenta), а било је и помоћних чета (auxilia).Највећа војна јединица била је легија (legio) и бројилаје обично 6000 војника. Међутим, Цезареве легије билесу бројчано мање и бројиле су по 4000 момака.

Легија је носила име или по редном броју, или посвоме оснивачу. У галском рату је била чувена Цеза-рева десета легија.

392

Свака се легија састојала од 10 кохората (cohors),а кохорта од три манипула (manipulus). Још мања једи-ница је била центурија (centuria). Оно што је центуријабила у пјешадији, то је била турма (turma), односноескадрон у коњици. Турма се састојала од 30 коњаника.Још мања јединица у коњици је била декурија (decuria).

Од бродова се у Коментарима спомињу: ратна лађа(navis longa), брза лађа (navis liburna), теретна лађа(navis oneraria) и извиђачка лађа (navis speculatoria).Према броју весала дијелиле су се на двовесларке (bire-mes), тровесларке (triremes) итд.

Поред оперативне војске у војсци је било и занат-лија (fabri).

На челу војске налазио се врховни командант (im-perator), који је командовао и на копну и на мору. Овајназив су касније носили и римски цареви. Нешто нижиранг од императора био је војвода (dux), који је управ-љао војском или дијелом војске.

Виши официри су били: (legati militum) и (tribunimilitum). Ових других, тј. војних трибуна било је пошест у свакој легијм. Од својих виших официра Цезарнарочито истиче легата Тита Лабијена, а од трибунаКаја Волусена.

Нижи официри су се звали центуриони (centurio)и њихово је звање одговарало данашњим нижим офи-цирима или подофицирима.

Заповједник коњице је носио назив (praefectusequitum), а флоте (praefectus classis).

Главно оружје (arma) римске војвке је било: мач(gladius), копље (pilum), стријела (sagitta) и штит (scutumи parma). Иначе за копље као и за друго оружје постојивелики број синонима.

Римљани су поред овога иознавали и бојне справе(catapulte и baliste) за избацивање стријела и копаља, аупотребљавали су праћке (funda и tormentum).

Што се тиче одјеће, војници су на глави носилишљемове (cassis и galea) и то углавном коњаници. Насеби су имали капут без рукава (tunica) и кабаницу(sagulum) као и кратке панталоне (bracae). На прсима суимали оклопе и штитнике (thorax i lorica) од коже и

393

метала. На ногама су им биле чизме (caliga). Поред тога,сваки војник носи са собом и храну за извјесно вријемекао и друге потребне ствари (sarcina).

За покрет, напад или узмицање имали су вишебојних труба: (tuba, cornu, lituus, classicum), a за измјенустраже (bucina).

У бојне знакове спадали су: орао (aquila) и застава(vexillum). Aquila је представљао лик орла, насађен нависоку мотку, а vexillum је био комад црвена или бијелаплатна, у форми заставе. Њих су носили орлоноше(aquiliferi) и заставници (signiferi).

Легија се пред борбу постављала у три бојна реда(acies). У првом су биле четири, а у друга два по трикохорте. Трећи бојни ред је обично представљао резерву.Са страна су била крила (cornua) и ту су се налазилекоњица и помоћне чете.

Код кретања војске постојале су три врсте марша:обични (iter iustum), убрзани (iter magnum) и брзи (itermaximum). Обични марш је износио 25—30 километарана дан.

Код напада на градове војска се служила покрет-љивим дрвеним кулама на спратове (turres tabulatae),које су биле на точковима, затим овновима (arietes). Тосу биле дебеле дрвене греде, које су висиле на ланцима,а чији је предњи дио од метала имао фигуру овна. Томсе гредом ударало о зидове и настојало да се бедемпровали. На бедеме се јуришало и под штитовима, гдјеје више војника ступало у облику корњаче (testudo),а употребљавали су се и српови (falces) за разваљивањезидова. Српови су служили и за кидање конопа којимсу били везани јарболи.

За одбрану су лоред бедема (moenia) служили ијаркови (fossae), шанчеви (aggeres и valla), а биле су иограде (pinnae-loricae).

Када је требало да се војска одмори или извјесновријеме задржи, подизан је логор (castra). Он је имаочетвртаст облик са капијама на све четири стране. Онесу се звале: porta praetoria, — porta decumana — portaprincipalis dextra — и p. p. sinistra. У средини ce налазиокомандантов шатор (praetorium), док је остали простор

394

био распоређен на војне јединице између којих су билипролази. Логор су чувале страже (vigiliae), по чему секод Римљана и ноћно вријеме дијелило на четири ви-гилије, а дневно на часове (horae).

Ако је војска логоровала преко зиме, то је биооимовник (hiberna).

За заслуге у војсци дијелила су се различита одли-ковања, а звала су се вијенци (coronae), јер су ималаоблик вијенаца, који су били направљени од лишћаили каква метала.

Та одликовања су била:1. Corona castrensis. Добивао га је онај војник који

се истакао при опсади логора.2. Corona civica се давала ономе ко спасе живот

рлмскога грађанина. То одликовање је Цезар добио кодопсаде Митилене.

3. Corona muralis је за онога ко се успне на непри-јатељске зидове.

4. Corona navalis се давала код побједе на мору.5. Corona obsidionalis је за онога који друге осло-

боди од опсаде.6. Corona vallaris је одликовање које војник заслу-

жује ако први уђе у непријатељски шанац.Но, свакако је највеће одликовање било — согопа

triumphalis. Њега је сенат додјељивао војсковођи запобједу у рату. То је био вијенац од ловора, који јеприликом тријумфа носио побједник возећи се на Капи-тол у колима које су возили бијели коњи. Уз то је биоодјевен у шарену тогу (toga picta) и тунику са палмо-вим гранчицама (tunica palmata). Такву част је Цезардоцније трајно присвојио, па се таквом одјећом користиои кад није био награђен тријумфом.

Мањи се тријумф звао овација (ovatio). У њему јепобедник ишао п е ш к е или је јахао на коњу.

Ислужени војници (veterani) су по одласку из војскекао награду добивали комад земље коју су обрађивали,и то им је служило као нека пензија.

С А Д Р Ж А Ј

Д р А х м е д Т у з л и ћ , Г а ј Ј у л и ј е Ц е з а р . . . 5

Г А Л С К И Р А Т 1 3

Г Р А Ђ А Н С К И Р А Т 241

ОБЈАШЊЕЊА 387

АНТИЧКА КЊИЖЕВНОСТ

Гај Јулије Цезар

ГАЛСКИ РАТ

ГРАЂАНСКИ РАТ

Главни уредникБошко Петровић

ЛекторМилица Бујас

Технички уреднициМарија Костић

Мирјана Јовановић

КоректорСтојан Трећаков

Издавачко предузећеМатице српске

Нови Сад

За издавачаЗоран Богданов

Тираж5000 примерака

На основу мишљења Покрајинског секретаријата заобразовање, науку и културу САПВ бр. 413-7/80. од.9. I 1980. год. ова књига ослобођена је основног

пореза на промет.

ШтампаРО штампарија „Будућност"

Нови Сад, Шумадијска 121980.