Galaksija 1992 01 - nebula-nassa.rs · Recurednika Krajjegodme.Dogudajkojismonekadadocekivcdi sradosciiiopdmizniom,ovogapulausvimaiwnui biidisamoslrahiiieizvesiiostpredonim^toluis

Casopis za nauku i tehnotogiju

C(=Hs(=)l<SUn

GALAKSIJAI ISSN 0350 - 123XEAN 9770350123001Januar 1992.

Broj 236Goflina XXI

Panoplikiim Sir. 4

Nobelova nagrada 1991 Sir. 9

Futurologija: Srecan 21. vek sir. 12

Komunikacije: Bel Pagelle-pejdzeri sir. 16

Energije: Eleklrane » kosmo.'ni sir. 18

Fizika: Mislerija svellosli sir. 21

EXPO 1992 sir. 24

Geologija: Zemlja na pola pula sir. 26

Ekologija: Ghhalno bdenje sir. 29

Eko-dnernik: Smedeievo str. 31

Biologija: Najsmrija biljka sir. 32

DOSIJE: liiieligendja str. 35

Nagradni TEST str. 42

PLANIT; Piarila velike eyoliicioiie igre str. 49

Vazduhoplovstvo: Novi domeii sir. 51

Kosmonautika: Rezidiaii 1991. godine str. 53

Projekti: Kolonije na Mesecii i Marsii str. 57

Astronomija: Titan str. 61

AstrOHOmija: Gaspra i Galileo sir. 63

Kosmos: Prva globalna inapa Venere .sir. 65

Medicina: O smrti str. 68

llllervju: Vladimir KontU str. 72

Arheologija: Mesio gde poCivaju bogovi str. 74

Pronalazastvo: Mali veliki iovek str. 76

Vest! str. 78

SF prica str. 79

Eureka sir. 81

Izdaje i Slampo DP BIGZBulevar vojvtê Mi§i£a 17

11000 Beograd

rtdakcija 6S0-161, 651-686/335

prelplala 650-526

AgencIJa BI6Z 653-049

Telex 11655 BIGZTelefax BIGZ, 651-841

GCNERALNI DIREKTORIlija Rapald

DIREKTOR NOVINSKOGSEKTORAZoran NlkodljevIO

GLAVNl /

ODCOVORNI UREDNIKmr Rade Grejli

REDAKClJASanfa Ooeid. (xamenik glavnog i

odgovomog urednika), Vesna Gosic,

Ouran MljatovIO (tehnicki urednik),

.

Danijela Vukovic (sekretar reOaKdje).

Slaini saradnici

Aksdemik Talomlr Andelid. akademik

Miomlr Vukobratovtd, dr. Radivoj Pe-

trovld, ini. Dragan Cvetkovid, Voja

Colanovid, Zvezdan 0uri6, dr Dorfla

Grujid, Tanaslje Gavranovid. Mirza

Huskld, Aleksandar Jemcov, dr Ra-

dovan Jovid, dr Ouro Koruga, dr Na-

ven Kreild, dr Ilija Lakidevtd. Du$lca

Lukid, Ivan Masliiovid, Damir Mlkull-

dld, Dejan Predid, dr. Pelar Radlde-

vld, LjUjana Gradanln, dt Petar Jowa-

no^d, Dejan Rlslanovld, Slevan To-palovld, Gavnio Vudkovid, Marko Ki-

dd, Desa Boiln, dr Milan Boild, dr

Dorda Ignjatovid, mt Dejan Mllojldld,

dr Dragan Panid, Boiidar Travica —dopisrik Iz SAD, dr Jovan Sevaljevid,

Borislav SoleSa.

PRETPLATA U ZEMUl— za jednu godinu 1200.00- za dest mesecl 600,00

Na 2lro radon 60802-603-23264

PRETPLATA ZA INOSTRAN-STVO:USD 43,00, DEM 67,00 CHF SS.OO

GBP 23,00, FRF 226,0

QodlSnje pretplata IznosI: 2.400,00Polugodidnja: 1 .200,00

na devizni radun Beogradske Danke60611-620-6-82701-999-01066 III

medunarodnom pollanskom

Posebna doplata za avionsko slanje.

Na osnovu milljenja Sakretarâta zaIntormadje SR Srbija broj 413-01/47od 4.2.1991. plada se osnovni porezna promet po ovialdenoj ladfi od 3

Poziv na pretplatu

pretplatniCka kartica

'otvrdujem pTcIplaiu

la fasopis „GalBl(sija“

jednu I'odinu pi> teiii od 9fi() dinoi

I iest meseii po od 4fi0 dinara

(za inoslranslvo dupla suma)

Moje zanimaiye je

„Galaksiju“ cilam

Broj iito-rafuna na koji uplacujete novae je 60802-«l3-23264 MISiCA 17 IPrelplalnicku karticu i polvrdu o uplah saljile na adtesu.

ii(MXI*BEOGRAD'

redovno * povremeno ^ relko

Uz ptelplalnicku karticu saljem vam i polvrdu o uplati

PRETPLATOM NA „GALAKSIJU“ STEDITE 20%! OVA PORUKA JE

TACNA, ALI I NEPRECIZNA. NAIME, PRETPLATOM NE

SAMO NOVAC. PRETPLATOM StEDITE VREME I

UKOLIKO SE PRETPLATITE NA „GALAKSIJU“ OSTVA-

RUJETE NAJSIGURNIJI PUT DO NAJSVEÎJIH

INFORMACIJA IZ SVIH OBLASTI NAUKETEHNIKE. NE ZABORAVITE CAROBNU FOR-

MULU - PRAVA JE SAMO ONA INFOR

macija koja vam GOVORI ONOSto do sada niste znali. akoNE tEVATE DA CiTATE ONOSto ZNATE, ClTAJ-

TE „GALAKSIJU“.

PRETPLATNICI

SU NJENI

Rec urednika

Kraj je godme. Dogudaj koji smo nekada docekivcdis radoscii i opdmizniom, ovoga pula u svima iwnui

biidi samo slrah i iieizvesiiost pred onim ^to luisoCekiije u godini koja dolazi.- 1992. Nenui (ovekakoji II Jiigoslaviji dauas ne posiavija scbi to pitanje:

Stu ie hid sulni?Zti to vreme svet se btivi onim sto ce hid njegovahuducnost kroz sto, dvesta, petslo Hi inilijardii

godiita. / ovdj broj ..Galaksije" ii velikom delii

posi’ectm je buducnosd — fuiurologija postaje svecenjeiuja vma Ijitdske dclaliiosli koja sa velikomverovalnoscu nauinog predvidanja maze odredidgtavne pnivce razvoja cak i u veoma konkretnim

ohiiciina ljudskog iivotu. S druge .îrane, ona se netibi ni loga da posiavija pitanja i daje odgovore osudbini naSc planete kroz pet milijardi godina, ma

koliko to izgledalo apstirdno posmalrano krozpriznni majusnosli naseg hivstvovanja it dm

nepojmtjivim vremenskim reladjama.Ma koliko nas rasiuiivala dnjenicu da zbog svojekratkoveSnosd nedemo dniived mnogo toga Sto sedana.i vec predvida kao realna iinjenica bliske

buducnosti, toliko nas uzhiiduje to Slo smo svedociradanja lakvih Uieja i njenih prvili ruzradu, mukarna idejnom planu. Takvi su nesumnjivo projeklikolonizacije Meseca i Marsa, naSih svendrskih

komSija, ali i upotreba svemira u mnogo prakdCnijesvrhe ohezbedenja energije posredstvom sotarnihek’ktrana koje hi se montirale ii zemijinoj orbiti.

Novi godisnji cikliis na cijem smo pocetkii, koji je amitohSkoj svesd mnogili civHizacija predstavijaoponovno radanje sveia, ..Galaksija" obeletava

tekstovima ti polivalti buducnosti koja nam irasirajunujbolji umovi naSe planete. Da li su to oni koji

svake prime Nohelovu nagradu, ostaje uvek pitanjeza diskusiju, ali ta nagrada nesumnjivo ostaje

znaCajna institucija regisirovanja vrhunskih domeiau podrudju prirodnih nauka, gde za razliku od

knjUevnosti, politike Hi humanitarnog angaimunapostoje mnogo manje mogucnosti za subjektivno

vrednovunje Hi ideoloske tiplive.

Uoslalom, ne mali broj psihologa i sociologa, tvrdida u svakom doveku na ovoj plancti (uSi genijalac,pa samo slicaj okolnosti i dniSivenog okruzenja,

pre.suduje da li de on doci do izrazaja Hi de zauvekoslaii II pojedincu kao neiskoriSdcn intelcktiialni

re.s'tirs. Oikrite vlasiiiii inteligencijii Hi genijalnosi —to je hiUi ideja kojom smo se rukovodili kada smopripremili dosije o inieligenciji — duboko ubedeni da

itnumo diiatadku publiku (iji f'aktor inleligencijedaleko nadilazi prosednu ditalacku publiku drugihnovina, po.sehno oiiHi koji svoj drai i imidi grade na

siikama rata, nui .sa koje sirane ga prikuzivaii.Umesto loga, mi Vam niidimo jos jedan broj.,Galaksije“ obojen hiidudno.sdu, niidimo Vam

mogudnosi da .spoznaie bar deo onoga sto o sebiniste znali. da spoznajudi i menjajudi sebe menjate i

ljude i svet oko sebe. Jer, dnigog pula iiema!Sredna Vam nova. 1992. godina.

mr Rade GRUJtC gt. i odg. urednik

ranoptikiim

Japan, zemija koja zvaniCno ne-ma nuklearno oru^je, polakougrozava proces svetskog razo-

ruzanja. Mada se japanske vla-

sli ne mogu optulitj da rade naalomskoj bombi, zabrinutost iza-

ziva kretanje ove zemlje premaonom Sto se naziva „plutonijum-

ska privreda" i Sto moze imali

skoro porazne postedice u od-nosu na medunarodne planoveza smanjivanje nuklearnih arse-

nala.

PlutorijumskI program poCe-ce da se odvija punim intenzite-

tom idube godine, kada jedanlereini brod praden ratnim bro-

dovima bude pristao u Serburu,luc) na trancuskoj allantskoj

obali radi ulovara kontejnera sajednom tonom plutonijuma eks-Irahovanog iz japanskih reaklor-skih gorivnih elemenata, Prera-da isluSenog goriva obavijena je

u Kap la Agu (Cap la Hague) uNormandiji. Teretni brod koji dena putu za Japan prodi kroz Pa-namski kanal i predi preko Pad-Ilka, bide prvi na redovnim llnija-

ma uspostavijenim izmeOu Ser-bura u Francuskoj odn, Berou--in-Fernsa u V. Britaniji i Japana,kojima de se do kraja decenijeprevesti 45 tona eksirahovanogplutonijuma u Japan.

U meduvremenu Japan gra-di sopstveno posirojenje za pre-radu isluzenog nuklearnog gori-

va u meslu RokaSo, na severuostrva HonSu. Postrojenje trebada bude puSleno u rad 1997.godine. Po miSljenju DSinzaburaTakagija, japanskog nuklearnoghemidara koji jr u meduvremenupostao aniinuklearac i osnovaonajjadu opozicionu organizaciju,

t.zv. Gradanski centar za nu-klearne informacije, japanskezalihe plutonijuma u 2010. godi-ni iznoside oko 100 (ona. Takoce Japan postati plulonijumskadrzava broj jedan, Sve ove po-datke izneo je Takagi na jednojkonferenciji koju je u bli?ini Toki-ja organizovalo rjegovo udruJe-nje i organizacija Grinpis(Greenpeace).

Japanske vlasti smalraju dade ove kolldine plutonijuma sma-njitl zavisnost zemlje od uvozaurana. Kacuhisa Mori, predsed-nik Japanskog atomskog Indu-strijskog foruma koji predstavija

nuklearnu Indusiriju, tvrdi da Ja-pan nema nameru da pravi veli-

ke zalihe plutonijuma nego da

meSanjem plutonijuma sa ura-nom obezbedi gorivo za konven-cionalne fermalne reaktore. PrvapoSiljka Iz Evrope olidi de u pro-totip t, zv. brzog briderskogreaktora koji treba da podne saprolzvodnjom slruje kraiem1992,

„lzgleda da Japan ide stopa-ma drugih zemaija, samo sporijedolazi do saznanja da je briderneekonomiCan

I ima slabe per-formanse," kaze Tomas Kohren(Cochran), dian Saveta za od-branu prirodnih resursa SAD.„Da je tradenje novca jedini pro-blem, malo ko izvan Japana bi

se brinuo oko toga, Ali razvojplulonijumskog briderskog reak-tora predstavija I veliku opa-snost za druStvo."

Zabrinutost izaziva I mogud-nost da na putu do Japana dodedo akcldenta. Hi da poSiljku otmuteroristi ill neka gangsterskadriava. Dejmon Moglen, aktivi-

sta Grinpisa izneo je na konfe-renciji da br akcident koji bl za-desio brod sa tovarom plutoniju-

ma mogao bit! opasniji po okoli-

nu i zdravlje od najgorih nuklear-nih akcldenata koji su se do sa-da dogodili.

Najvedu zabrinutost, medu-tjm, sivara pitanje da li se mo-zda Japan u tajnosli pripremada postane nuklearna super-si-la, da bi raspolagao mogudnosti-ma odbrane u sludaju eventual-nih nuklearnih pretnji u budud-nosti. Takagi tvrdi da japanskeodbrambene (oruSane) snagenastoje da budu Sto bll2e pluto-nijumu. „Ne znam da li postojitajni plan za proizvodnju nu-klearnog oruija, ali mislim daodbrambene snage Sele da ima-ju i tu mogudnost" - kaze Taka-g>-

Pol Livental (Leventhal), di-rektor Inslituta za nuklearnukontfolu, jedne prlvatne organi-zacije u VaSingtonu, kaSe da dedak i ako Japan ne namerava daproizvodi bomba, njegova politi-

ka podstadi nuklearnu prolifera-

ciju. RaspolaSudi viSkom plutoni-

juma i poodmaklom raketnomtehnikom, Japan bi mogao dastvori nuklearno oruzje u izvan-redno Kratkom roku. Mada bi ta-

kva odiuka bila disto japanskaslvar, ona bi mogla podstadi Irku

u naoruânju koja bi ukijucila i

susedne zemlje, Koreju i Taj-

van.l

Centrala Kozloduj koja je od So- di o dva razlidita tipa elektranafije udaljena 150 km, svakog da- (voda pod priliskom umesto gra-sa preti da eksplodira slidno nu- fita). Prema izveSlaju ekipeklearki u Cernobilu, mada se ra- strudnjaka Medunarodne agen-

5/Januar 1992.

EnergeiskI blok hr /. ceiiirak ii

Knzlodiij'i Gradonaielnik, g. M.

Pavlor, zadovoljaii je zhog

velikog broja poslojeilh radiiili

mesia.

cije za atomsku energiju (AlEA)

iz jula 1991. godine, zalsia po-

stoje razlozi za paniku, Prema

tom nalazu, Cetiri reaktora 440

megavala, od ukupno Seat, koli-

ko ih centrala ima, nalaze se u

lialosnom" stanju i centralu bi

najtiilnije trebalo zatvoriti, kon-

statuje se u izveSlaju eksperata.

Od puStanja u rad 1974, i

1977. godine, uzbune su bile

vrlo Ceste. Medulim, u to se vre-

me o tome ni)e smelo govoriti,

pa stanovniStvo nikada nije ni bi-

lo obaveSlavano. Tredina od

20.000 slanovnika grada Kozlo-

duj zaposleno je u centrali. Na

brzlnu su izgradeni veliki kom-

pleksi koje praklidno niko nije

odriavao. Medulim, joS ozbiijnije

je to da su zakloni predvideni za

sludaj nuklearne nesreCe potpu-

no zapu§teni, ispunjeni su neka-

kvom gorko-slanom lednoSdu i u

njima su skloniSte naiti samo

pacovi.

Sa dfuge strane, stanovnici

nisu ni na jedan nadin priprem-

Ijeni za suofiavanje sa nekom

nesredom vedlh razmera. Treba-

lo je svima podeliti gas maske,

all mnogi ni tu, zapravo neelika-

snu zaSlKu nisu dobill. Uz to,

radnici centrale su loSe pladeni.

Inienjer mesedno zaradi oko

400 Irancusklti franaka, §to je je-

dva nelto vide od jedne prosed-

ne plate. Radnici u slobodno

vreme gaje povrde u samomkrugu eleklrane, taksiraju ill pro-

daju sendvide. To su same neki

od razloga deslih greSaka prou-

zrokovanth premorom ljudi.

Sto se tide samog materijala

od koga je centrala izgradena,

ne samo da je potpuno dotrajao,

ved je i sama tehnologija zasta-

rela, obzirom da datira iz pede-

setili godina! Oronulost je svuda

vidijiva: eleklrldne 2ice bez izola-

cije, korozija nagriza opremu,

otidu voda, ulje t kiselina, bazen

reaktora nagrizaju radioaktivne

supslance. Od podetka 1991.

godine, rabelezeno je 26 otica-

nja tednosti, a ono poslednje.

26. juna, prouzrokovalo je kon-

taminaciju u gradu . . . Treba re-

6i da ova] izveSlaj nije predslav-

Ijao iznenadenje za bugarske

vlasti. Ptavi problem |e u tome

Sto Kozloduj proizvodi 40 odsto

energije koju korisli ditava Bu-

garska i zatvaranje centrale bi

prouzrokovalo nacionainu eko-

nomsku katastrofu. Zbog toga je

Bugarska spremna da prihvatl

zatvaranje centrale, ali pod uslo-

vom da joj Evropska ekonomska

zajednica pruzi finansijsku po-

mod. Do tada, u Kozloduju se

umire vlSe nego u svim mestima

u Bugarskoj.B

Jedan od najvedih izazova koji

stoje pred istrazivadima Genom— projekta (Human GenomeProject) je povedanje brzine se-

kvenclranja ONK. Aktueini auto-

matizovani metodi postiiu oko

2.000 sekvenci dnevno, Sto od-

govara broju od 1.5 miliona Ijud-

skih dana za sekvenclranje ce-

log genoma. Jedan od mogudih

nadina za povedanje brzine

predstavija tzv. „DNK dip", iz-

vanredna ali joS u praksi nepotvr-

dena ideja koja bi mogla da

omogudi povedanje od ditavlh

too pula ill cak I viSe.

Uprkos sllkovitom imenu,

„dip“ ne predstavija elektronski

uredaj ved matricu kratkih DNKnizova, svaki sa sopstvenom se-

kvencom, rasporedenih na od-

govarajudem supstratu. Ako se

na takvu matricu spusli kap ras-

tvora duze ONK nepoznate se-

kvence, ova de reagovati sa ne-

kim od kradih DNK sadrianlh u

malrici. Na taj nadin se ostvaruje

uzorak iz koga se kompjuter-

skom dedukcijom mote dodi do

strukture nepoznate DNK. Proje-

kal je joS u idejnoj lazi — na-

pravljen je samo jedan probni

65.000 po^le Srrers^

CTCATATG

eksperiment sa varijacijom ovog

metoda na sekvenci od 100 ba-

za, Sto je daleko manje od celog

genoma III dak i obidnog gena

(koji sadrzi viSe od 1.000 baza),

ali dovoijno za procenu.

SuStina „ONK dipa", koja je

predlo2ena joS pre tri godine od

strane viSe nezavisnih timova, je

neverovatno jednoslavna: ako

se rastvor koji sadrii DNK frag-

ment sa nekoliko slolina baza

podvrgava reakciji sa svim mo-

gudim DNK kombinacljama date

duiine (recimo od po 8 baza),

jedan podskup ovih oktamera de

bill komplemenlaran nekoj od 8-

-bazniti sekvenci u ispilivanoj

DNK i dodi de do vezivanja (hi-

bridizacije). Na osnovu toga, po-

znall oklameri obrazuju „ugnjez-

dene" skupove'. prvi je komple-

menlaran bazama 1-8 na nepo-

znatoj DNK, drugi bazama 2-9,

ltd. Upotrebom preklapanja prili-

kom uredivanja oktamerskog

skupa, kompjuler bi mogao da

iSdIta kompleinu sekvencu ne-

poznate DNK. Posloji ukupno

65.536 (2B) mogudih oktarnera,

ali matematideri su napravili al-

goritme koji bi broj neophodnih

oktamera mogli da svedu na ne-

koliko hiljada, a isiraiivadi pro-

nalaze nadine za paralelnu

obradu vise reakcija. Medu prvi-

ma koji su attikulisali ovu ideju

su Radoje Drmanac iRadomir

Crkvenjakov sa Insllluta za Mo-

lekularnu Geneliku i Genetsko

Inienjerstvo u Beogradu. Oni

sada rade u Argonrie Nationaj

Laboratory gde su projeklovali

automalizovani proces sa malrl-

com od 150.000 DNK na odgo-

varajudim filterlma

Ako se lakav dip ill neka od

njegovlli varijacija probije, mo-

gao bi imati veliki polencijal veo-

ma brzo ditanje sekvenci. Ali do

tog clija ima joS dosta prepreka.

Jednu od najvedih leSkoda pred-

stavija ditanje oktamera koji se

ponavijaju u DNK — tzv. „tadke

grananja" koje mogu da zbun*

kompjuler. Verovalnoda pojavlji-

vanja tadke grananja iznosi oko

50% na svakih 256 baza DNK,

ali malematidari koji rade na

ovom problemu smatraju da mo-

gu da ga Izbegnu ill bar smanje

odgovarajudim izborom oklame-

ra 1 dodavanjem duzih uzoraka.

Drugi izvor problema proizilazi iz

hibridizacionih reakcija preko

kojih se DNK vezuje za komple-

mentarne sekvence. I ova lesko

da bi Se mogla prevazidi mate

malidkim putem, tako da se treti

' ra kao statislidki problem, a za

to postoje ved razradeni vrlo ef

kasni algoritmi.

TehnicI „DNK dipa" predstoji

joS puno ispitivanja i razradlva-

nja pre konadne operacionaliza-

cije, ali vedina naudnika smatra

da ova oblast zahteva mnogo vi-

Se teorijske nego eksperimental-

ne razrade.B

teCni kristali koji nikad neZABORAVLJAJU

ta nedavno odrJanoj IzIoSbi u

okiju je predslavijen novi tip

lispleja na bazi lednih kristala

LCD) za koji proizvodad tvrdi da

a najvedi na triiStu, a pored to-

ja zadrSava sliku i po iskljudiva-

iju napajanja. Cuveni japanski

jroizvodad lotografskih i kopir

aparata Canon tvrdi da se njihov

novi displej moze koristili u tele-

vizorima sa ravnlm ekranotn,

„televizorima-slikama“ koji bi zai-

sta visili na zidu kao alike. Pored

ovog modela, prikazan je i pro-

tolip sposoban za prikazivanje

16 boja. Uredaj, koji je dobio

6/Galaksija 236

ppl-C awllctiing]

Dark (on) ljghl(oH,

skraCenicu FLCO (FerroeleciricLCD), Ima dijagonalu od 38 cm(15 in4a) i rezoluciju od 960 x1312 piksela (elemenala alike),

Sto je pribliino jednako rezoluciji

televizije visoke delinicije.

Konvencionaini i leroetektrie-

ni LCD imaju islu osnovnu struk-luru: ledni krislal je posiavijen Iz-

medu dve slaklene plode takeda formira celiju: svaka stranaove delije predslavlja polariza-cioni filter sa ravrima polarizaci-

je poslavijenim pod uglom od90, tako da pod normalnim okol-noslima celija ne propuSta sve-Host. Svetlost moie da prodekroz dva ukrSiena polanzaciona(iltera samo ako po prolaskukroz prvi filter bude zakrenula za90 lako da mo2e da prode i krozdrug! liller, Vedina danainjihLCD-a koriste uvrnute nematic-ke tecne krislale Ciji su Slapidaslimolekuli rasporedeni u oblikuspiratnih slepenica tako da vodeI rotiraju svetlost koja prode krozprvi liller do orijenlacije polrebneza prolazak kroz drug! filler. 01s-plej je lada neaktivan i providan,Sa unutrainje sirane obo stakle-ne plofie sj smeStene transpa-rentne eteklrode; kad se na njih

dovede nappn. molekuli bivajuusmereni u pravcu elekirifinogpoija i lada spirals nestaje.Upadna svetlost se lada ne za-krece I zalo ne mo2e da prodekroz drug! filter, pa celija u ta-kvom, akiivnom stanju izgiedatamna. Po iskijudenju rrapona,molekuli se „relaksiraju‘‘

i vraca-ju u normainu spirainu strukluru.

FeroelektriSni tedni kristal

zakrede svetlost na sasvim dru-gadijem principu: svetlost serazdvaja u dva zraka medusob-no polarizovana za 90; ako jekristal korektno orijenlisan uLCD celiji, deo upadne svetlostide bill zakrenul tako da mo2e da

prode kroz drugi filler. Kristaini

molekuli so mogu pomerati iz-

medu dva poloiaja pomocu po-zilivnog napona koji odgovarajednom polotaju i negativnognapona koji odgovara drugompoloiaju, tako da u jednom polo-2aju molekuli propudlaju svetlosta u drugom ne. Za raziiku od uv-rnutih nematidkih krislala, obapoloiaja molekula su stabilna,

8lo znadi da svaki piksel (tadkana ekranu) mora posebno da seukljudi I iskijudi primenom odgo-varajuceg napona, ali jednomukijudena lacka ne zahteva dalje

dovodenje napona, dok vedinaoslalib LCD-a zahlevaju kon-sfantno dovodenje pobude. Ov-de se mo2e povudi gruba all ilu-

stralivna analogija sa lasteromza ulazno zvonce I prekidademza svello — zvonce zvoni samodok je laster pritisnul, dok svetioosfaje upaljeno sve dok se pre-kidad ponovo ne pritisne.

ZabvaljujucI tome, FLCD tro-

dl daleko manje energlje od kla-sldnog tipa — baterija koja je ustanju da napaja klasidan LCDna bazi uvrnulih nemalidkih led-

nih krislala delirt meseca bl mo-gla da napaja jedan FLCD se-dam godina, Sto FLCD cini po-sebno atraktivnim za primenu uprenosnim kompjuterima i televi-

zijskim prijemnicima. Pored to-

ga, FLCD je i br2i — pikseli seiskijuduju na Isti nadin kao I pri

pobudivanju, slo traje deseti deovremena potrebnog za relaksa-ciju uvrnutih nemalidkih moleku-la. Udteda se postile I na vre-

menu, buduci da jednom ukiju-

dena slika ne zahteva nikakvoosveiavanje, a brzina ukljudiva-

nja I iskijudivanja je posebnovaina za primenu u oblast! brzihpokretnih slika, 5to predslavljaispit na kome klasidni LCD re-

dovno padaju.

Novi tip Iransparentnih solarnihpanela omogudava povedanjeenergetske elikasnosti zgradakoje bi imale prozore napravlje-ne sa ovim materijalom umeslostakla. Ovi panel! su pet do de-

set pula jefliniji od danadnjih sili-

cijumskih solarnih delija uz po-djednaku efikasnost. Panel sukonslruisali naudnici Svajcar-skog Saveznog Inslltuta za Teh-nologlju u Lozani tako eto su se

posluiili mimikrijom — red je onadinu na koji biljke proizvodehranu putem Iransformacije sve-tlosti u energiju preko lotosinle-

ze. Najzanimijivlje u svemu to-

me je dinjenica da se za gradnjupanela koriste sasvim obidnimateriiali, sa izuzetkom specijal-

nog poluprovodnidkog stakla ko-je Igra ulogu hleba u sendvidu.Pored toga, novi panel se lako i

jednostavno pravi — potrebnasu svega dva dasa.

Svetlost koja ulazi kroz gor-nji stakleni slo] se diluzno ras-prSuje kroz tecni elektrolit bazi-

ran na jodu (prvi od Iri sJoja) i

zalim pada na slo] boje. Slidnohlorofilu u biljkama, ova bojaupija fotone kao nosioce svetlo-

sne energije. Energija (otona za-tim izbacuje eleklron iz boje unajdubiji, tredi slo] u obliku polu-provodnidkog lilma od litanijum-

-dioksida, Tilanijum-dioksid jesasvim obidan pigment koji sekoristi u mnoStvu proizvoda siro-

iie potrodnje, podev od boja dozubne paste. Ova] film je lakotanak (10 mikrometara) da jepolpuno proziran. Tilani/um--dioksid ..hvala" naelektrisanje i

prenosi eleklron do lankog pro-

vodnog oksidnog sloja koji pokri-va unulraSnju povrSinu drugogstakla, pri demu se vrgi rad uobliku elektridne struje. Kolo sezalvara lako Slo eleklron bivavraden kroz celiju do istog ta-

kvog oksidnog sloja koji pokrivaunutragnju povrSinu prvog, „u-

padnog" stakla.

Ova konsirukcija se znatnorazlikuje od koncepla silicijum-

ske solarne delije zato dto sili-

kon pored provodenja vrsi I upi-janje eleklrona. Glavni „kljud"nove tehnike predslavlja mikro-skopska siruktura lankog slojalitanijum-dioksidne keramike.koja sloju daje izuzetno velikupovrsinu — kad bi se mikro-skopske slrukture

I udubljenjalakvog sloja razvile u ravan, do-bila bi se povrSina 1.000 pulaveca od vidijive geomelrije. Novipanel konvertuje oko 7.1 do7.9% sundeve svetlosti u upo-trebijivu eiektridnu energiju, Itose grubo moze uporediti sa sili-

cijumskom celijom. dajudi oko150 W po kvadralnom melru pa-nela, Glavna razlika u odnosuna klasidne solarne panele Je uceni; silicijumski panel koSta oko400 GBP, dok novi panel imacenu od oko 40 do 80 GBP.

Poznata firma GEC-Marconi uEngleskoj je jednim potpuno no-vim tehnoloSklm postupkom us-pela da IzradI Izuzetno laku ter-

malnu kameru. Ova kamera, dija

teîna Iznosl svega 1.360 gr, aduiina manje od 25 cm, ne kori-

sti viSe sislem hladenja do ni-

skih temperatura — bolje red!

glomazan rezervoar sa lecnimazotom ill zamrzivad s vellkompotroSnjom struje — koji se kori-

stlo kod vedine dosadagnjjh ter-

malnih loto-uredaja.

Novi tehnologkl postupak sesastoJI u jednoj .oblandi" naprav-

Ijenoj od piroelektridnih i kera-

mldkih slojeva, koja zamenjuje

poluprovodnidke folonske delek-tore, a koji sa svoje strane za-htevaju hladenje do temperatureod minus 196 slepeni Celzijoso-vih. Keramlcki malerijal u ovoj.dblandi" apsorbuje Intracrvenozradenje, pri cemu promenatemperature, srazmerno loploti,

sivara eiektridni napon.Pomenuta ..oblanda" je izde-

Ijena na odsedke sa oko desethiljada elemenala, koji obrazujusliku. Sodiva od germanijumaprimaju Inlracrvenu svetlost kojana njih pada i koja se zalim krozjednu obrtnu plodu modulira, ak-tivirajuci pri tom materijal osetijivna toplotu, Na kraju se la inlrac-

7/januar 1992

rvena svetlosi lokusira na pome-nulu „oblandu''. Specijalno kons-

Iruisani silikonski 6ip Cita zalim

pomocu senzora oblik svakog

pojedinafinog napona na .flblan-

di". Silikonski Cip posie toga urn-

nozava sve le signaie u jedin-

stvenu siiku, koja se eieklron-

skim koiima prenosi i prikazuje

na katodnoj C'

Ova iako-prenosna tefmalna

kamera naiazi u praksi raznowr-

snu primenu, kao na primer, ol-

krivanje Jrivi zakopanih zemlp-

Iresom na osnovu lopiote koju

one zraCe, kontroia gubitka to-

piole pri konzervaciji energije i

provera visokonaponskih kabio-

slize 25 km/h. U ovom siufiaju,

lake je u ..soltwar" za obradu sli-

ka ubacili izgieb izvesnih eiapa

pula cija je geometrija vefi po-

znata. U krivinama, aulomalski

piiol ce, dakie, uzimajudi u obzir

brzinu kretanja vozila modi da

izraCuna radijus krivine, Slo ce

mu omogucili da poveca brzinu

bez straha od olkiizavanja.

Ovaj model Sevroleia ..obradili"

su istraJivadi „Robotic“ instituta

pn Univerziletu .Carnegie Mel-

ion" u Pitsburgu. Krece se sam,

po svim lerenima, zahvaijujudi

aulomatskom upravijanju, Obe

video kamere itelemeiarski la-

ser kcî se nalaze iznad kabine.

zamenjuju odi vozada.

Japanski konsiruktori aulomobi-

ia. a pre svega MAZDA-e I NiS-

SAN-a, poslavili su sebi ambi-

ciozan cii) da pre svih na IrîSte

izbace auto sa automatskim

upravljanjem. Za takav izazoy

ostavili su 15 godioa za istraî-

vanja.

Poslupak japanskih inienje-

ra je siededi; polrebro je posla-

vili ditav niz video kamera koje

bi biie povezane sa sistemom

inlormatidke obrade podataka.

Takav sislem bi preuzeo ulogu

ijuOskog oka imozga. Sistemi

koji se u ovom trenutku prouda-

vaju, obraduju i anaiiziraju 4 jJo

5 siika u sekundi. Kompjuteri bi

moraii u odredenom vremen-

skom trenutku da odiude da li je

potrebno zapodeti sa pretica-

njem, odnosno, da ii treba samo

naslaviti voinju iza drugog auto-

mobiia, ili je pak potrebno ize-

brati neki zaobilazni put ukoiiko

sc na glavnom pojavi prepreka.

Jedan od najvedih problema koji

islraiivadi moraju da rede je ko-

liko treba ugraditi ..vedtadke inte-

ligencije" u kopilota, kako bi nje-

gove reakcije u svakom trenutku

biie najsiidnije reakcijama cove-

ka. Na primer, ukoiiko auto pri

veiikoj brzini prede sa dela puta

u senci na deo puta koji je osun-

dan, vozad nece paniditi: on de

jod izvesno vreme — dok mu se

odi ne priviknu na svetiost - vo-

zili onako kako je to dinio pre

nego dto je bio zasiepijen. Isto

tako, ukoiiko u daijini ugleda

predmet koji ne uspeva da iden-

tifikuje, vozad nede odmah koci-

ti, Udinide to kada predmet iden-

tifikuje, a tada ce shodno tome i

reagovati. Da bi automalski vo-

zad imao iste reakcije, potrebno

mu je ugraditi najmanje 5 mini

kompjutera, Medulim, dimenzije

i cena opreme veoma otelava

komercijalizaciju takvog siste-

ma, Japanski konstruktori se, za

sada, zadovoljavaju lime da po-

smatraju kretanje prototipova

koji dosliiu brzinu od 60 km/h,

U poredenju sa ovim rezuita-

tom, americki „Nav Lab" (Navi-

gatory Laboratory) koji se krece

bfzlnom od 5 km/h, iici na puza,

Mora se, meflutim, redi da ovo

eksperimentaino vozilo koje fi-

nansira vojska, ima ugradeno

automalsko upravijanje koje je

daieko teze reaiizovati, jer je

teznja stavijena na voinju po

svim lerenima, sa pogonom na

sva deliri lodka, Princip automa-

tizma je idenlidan sa japanskirn

principom, s tim Slo je pored vi-

deo kamera voziio opremtjeno

sistemom iaserskih siika koje

omogucavaju da se „elektron-

skom mozgu" direktno prenose

inlormacije u tri dimenzije o kon-

figuraciji lerena. Ovaj sistem po-

drazumeva laserski izvor koji je

postavijen na osi, kao i pokretno

ogiedaio. Odgovarajudim po-

stavijanjem, zracima je omogu-

deno da pokrivaju teren po hori-

zontaii iverlikali, i to sa 2 siike

u sekundi, „Vreme iela", Ij- vre-

me odiaska i povratka koje je

potrebno da svetlosni zrak pre-

de za svaki deo siike, omoguda-

va da se dode do podataka o

njihovo) udaljenosli od izvora i

samim tim da se odredi reljef

okolnog lla,

Na takozvanim ,struklurlsa-

nim" putevima, .Nav Lab" razvija

vedu brzinu i bez problema do-

I'Mti I

Jednu vrslu bakterija, koju su

zbog njihovih neobidnih svojsta-

va proudavali mikrobiolozi Ri-

dard Blekmor i Ridard Frankel,

sa Masadusetskog instituta za

lehnologiju, nazvali su ovi nauc-

nici, ne bas sasvim bez razloga,

..plivajudi magneli". Oni su tu

vfstu bakterija izvadili iz jedne

bare i kada su je slayili pod mi-

kroskop zapazili su njeno dudno

ponaSanje, Naime, svi uzorci vo-

denih kapi sa milionima bakterija

u njima su jasno pokazivali zna-

ke da sve te bakterlje plivaju u

pravcu severa. Zbunjeni i skep-

tidni. oni su mikroskop prekrili

plalnom da bi spredili uticaj sve-

tlosti na bakterije, zalim su mi-

kroskop preneli u drugu labora-

toriju i najzad ga viSe pula okre-

tali u krug, ne bi It na neki nadin

zbunili bakterije. No, bez obzira

na sve to oko 15 miliona bakteri-

ja u svakoj kapljici vode je i dalje

nastavijalo da pliva u pravcu se-

vera. Posie ovoga su dvojica

naucnika mikroskopu prinelj

magnet, dije polove su okretali

das na jednu das na drugu slra-

nu- Odmah su. zapazili da je je-

dan poi magneta priviadlo sve

bakterije k sebi, a da ih je drugi

poi odbijao. JoS dudnovalije je

biio da su se dak i mrtve bakteri-

je okretaie i piivaie das na jednu

cas na drugu stranu. Uz pomoceiekironskog mikrografa dvojica

naudnika su, zalim, otkriia da se

u bakterijama naiazi tanka nit

nekog materijala, za koji su ubr-

zo ulvrdili da je magnelit, ili pri-

rodna magnelna ruda, mineral

od koga su se nekada pravile

igle za kompas. Zbog ovakvih

svojslava naudnici su ove bakle-

rije nazvali .plivajudi magneli" i

dali im latinski naziv Aquaspiril-

lum magnelolacticum.

MUNJE I GROMOVI NA DRUGIMPLANETAMA

Naudnici su uz pomoc razliditih

senzora, ukljudujudi tu opiidke i

radio senzore, ulvrdili da se i na

diugim planeiama javijaju mu-

nje. ali uz pomod akustidnih sen-

zora nisu dosada uspeli da duju

igrmljavinu na njima. Sovjetske

kosmidke sonde ..Venera 11 i

12" su pored drugih, imale na

sebi i akuslidne senzore, ali prili-

kom spuslanja na neke od pla-

neta Sundevog sislema Sumovi

i od lako razredenog vazduha

na njima, koji je strujao pored

sondi, potpuno su bill zaglunuli

akustidne senzore na sondama.

Kada munja sevne i na nebu na-

pravi usku, zmijoliku putanju

temperalura vazduha se u njoj

trenutno popne na oko 15.000

slepeni Celzijusovih, uzrokujudi

vreo, jonizovani vazduh u puta-

nji da se naglo, na eksplozivan

nadin §iri. sivarajuci grmljavinu,

koja brzo nestaje sa preslankom

eleklridnog praznjenja. Ono ma-

8/Galakslja 236

lo dokaza ito ih nauCnici imaju0 inlenzitetu munja u atmosfera-ma drugih plane'ta ukazuje da jetaj fntenzitet slican ili Cak vedi odintenzileta munja na Zemljf. Ta-ke Iz ovoga iziazi. da bi se dak i

uz nosioce dfukdijeg eleklriCnognaboja u almoslerama drugifi

planeia i njihov drukdiji sastav,moglo odekivati da elekiridnoprainjenje, odnosno munje natim planetama, lakode, stvarajuvrelu. jonizovanu putanju iz kojese javlja grmljavina, isto kao i naZemljl.

neobiCni molekuli u jezgru_ HALEJEVE KOMETE

Proudavajudi podatke koje je so-vjeiska svemirska sonda Ve-ga-

1 prikupila za vreme obila-ska Halejeve komele oko Suncalokom prgleda 1986., 2ak Krovl-zije (Jacques Crovisier) i njego-ve kolege iz opservatorije u Me-donu kod Pariza olkrili su slabutfaku u infraervenom spektru natalasnoj duiini od 4,45 mikrome-tra. Ova traka mogla bi da potideod jednog neobicnog molekula,ugljen-suboksida CjOj. Ugljen-suboksid ne posloji na Zemiji,jer u ZemljInoJ atmosleri obicnoima dovoijno kiseonika za sve

Jtzgro HaU’jevc komelt sadriiuglJen-Mihoksid — jedinjenjekoje iiije mdeno na ZemIJi.

ugijenikove veze. Aslronomi su,medulim, predvideli da bi lakvojedinjenje moglo poslojafi o jez-gru Halejeve komele i da bi onomoglo bill izvor atomskog uglje-nika t ugljen-monoksida koji sudeteklovani u almosleri komele,Aslronomi, medulim, upozorava-ju da bi i dfuge molekulske vrsteu jezgru komele mogle bill od-govorne za zapaZenu emisi-

Naudnici iz Mullard radio-astro-nomske opservalorije u Kem-bridzu planiraju da, radi dobija-nja vide delaija na slikama zve-zda, upolrebe lehniku poveziva-nja vedeg broja radio-leleskopaI kombinovanja njihovih signala.Ovo je ved isproban metod, all

sada je red o novoj lehniciosmalranja koja bi trebalo daomogudi hiljadu pula bolju rezo-luciju od najbolje do sada ostva-rene, a lime i da obezbedi najlt-

niju do sada poslignulu rezoluci-ju. To bi Irebalo da bude poslig-nulo uz pomod novog inslru-

menia nazvanog COAST (Cam-bridge Optical Aperture Synthe-sis Telescope), koji komblnujesignals dobijene Iz deliri telesko-pa od po 50 cm lako da simulirajedan leleskop sa tanjirom pred-nika 100 m.

Sposobnosl raziudivanja de-tafja bilo kog leleskopa direklnozavisi od velidine njegovog ogle-dala (kod oplidkih leleskopa) ill

lanjira (kod radio-leleskopa)i

minimalne talasne duZine sve-tiosli ili zradenja na kojoj se kori-

sti, Bududi da su radio lalasi mi-lion pula duzi od svellosnih tala-sa, radio aslronomi su razvili

melod nazvan Smteza olvorablende (Aperture synlhesis) pokome nekoliko radio leleskoparazmeStenih na izvesnoj udalje-nosti jedan od drugog simulirajujedan mnogo vedi leleskop. Sa-da se radi na tome da se istalehnika primeni na opiidke tele-skope kako bi se dodio do slikaneba na vidljivim lalasnlm du2i-nama sa do sada neoslvarenimdelaijima. Svellosni signall sekodira/u lako da se lurbulenlniefekli mogu jasno razdvojili odpravib delaija zvezda ili galaksi-ja. Ova ideja je isprobana sadva bliska leleskopa i dobijenaje slika sa 60 pula viê delaija uodnosu na sliku dobijenu samojednim leleskopom.

Kad dostigne stepen puneoperacionalizaeije. COAST bi

trebalo da postigne delalje kaoSlo su sundeve pege na bliZimzvezdama ill da prikaZe mlazevevrelog gasa izbadene sa hiper-

aktivnih promenijivih zvezdaPosebna mela ce bill zvezde ko-je poseduju planelarni sislem.Izuzelno visoka rezolucijaCOAST-a bi trebalo da omogudidetekeiju malih pravilnih koleba-nja u pozieiji zvezda koja bl mo-gla bill prouzrokovana prisu-stvom planeta. Od oslalih clljeva

Neki dobro poznali inhalatoriprotiv bronhijalnog spazma sadr-Ze i takve saslojke koji, kako iz-

gleda, doprinose velikom brojusmrlnih sludajeva usied napadaasime — lako bar tvrdi DZonMorli (Jobn Moriey), farmakologu poznaloj Svajearskoj firmi

„Sandoz''.

Beta-2 agonisti, kao §lo jesalbulamol, poznal po komerci-jalnom nazivu „Ventolin“ donosenaglo olakdanje lokom astmatid-nih napada koji bi mogli bill fa-

lalni, olaksavanjem disanja Sire-njem disajnih puleva u pludima.Ima, medulim, podataka da sekod pacijenala koji redovno uzi-maju ovaj iek, slanje poslepenopogorSava. Zbog bojazni da se i

odskora uodeno povedanje brojasmrlnili sludajeva od asime mo-Ze delimidno i lime objasnili,

mnogi doklori ubeduju pacijenleda smanje uzimanje bela-2 ago-nists.

Eksperimenli u kojima je

OZon Morli ispilivao uticaj salbu-lamola na zamorce pruZaju pri-

hvalijivo objaSnjenje nepovolj-nog uticaja beta-2 agonists. Onje poSao od dinjenice da se I sal-

bulamol i drug! bela-2 agonistiproizvode kao sme§a dva izo-

mera, l.j. dve vrste molekula ko-je se jedna od druge razllkuju

kao leva ruka od desne, ili kaopredmet od lika u ogledalu. Ovcdve vrste bilno se razllkuju po li-

zioloSkom dejstvu.- samo levi

izomer proSiruje disajne puteveu pludima. Za desni Izomer sesmatralo da je biolodki Inertan.

Morlijeva isIraZivanja, medulim.

Ireba pomenutii reSavanje za-

gonelki kao Ito je priroda cen-Iralnih regions aktivnih galaksija.Naudnici koji rade na COAST-upredvidaju da bi ceo sislem mo-gao da bude pudlen u regularanrad lokom sledede dve godi-

da on dim bronhije sve oselljivi-jim na alergene koji Izazivaju n|i-

hovo grdenje odn. suzavanje di-sajnih puleva - to se bar poka-zalo nakon davanja injekeija de-snog izomera zamorcima.

Ovaj nepovoijni efekt ostaje,medulim. skriven kod pacijenalakoji inhaliraju komercijalni proi-zvod koji sadrZi oba izomera,

i

levi i desni, Jer je nepovoijno dej-slvo desnog izomera kompenzo-vano relaksantnim dejsivom le-vog. Kada je zamorcima ubri-zgavana smesa oba izomera ujednakim kolldinama, u podelkufijis zapaZeno pojadano grdenjedisajnih puleva, Sa ponavlja-rijem jakih doza, medulim, povo-Ijan efekal levog izomera posta-jao je sve slabiji, Slo nije bio siu-daj sa Stetnim ulicajem levog.

Morli je potom izvrSioI eks-

perimente u kojima Je uvodiosalbulamol direklno u disajneputeve zamoraca u dozama slid-

nim onima koje se koriste u hu-manoj medicini i dobio isle re-zullale. Prikupio je i dokaze zaslidno dejsivo drugih beta-2 ago-nista koji se uzimaju kao smeSaoba izomera, On smaira da tuIreba traZiti objaSnjenje iznenad-ne i iznenadujude smrii mnogihastmatidara koji su zbog jakihnapada udestano uzimali „Ven-tolin" ill druge bela-2 agoniste.

Majis Vlizon (Miles Wilson),predslavnik firme „Glaxo" kojaproizvodi „Ventolin’', izjavio je,

medulim, da njegova lirma nijevrSila eksperimenie sa dislim

izomerlma i da ne vidi razlogazaSto bi ih izvodila

, . .

J

fôbelova nagrada za fiziku, hemiju i medicinu

NOBEL1991 .

FIZIKA

NA GRANICI FAZA

Pler-2il de 2en (Pierre-Gilles de

Gennes) dobio je sredinom oWo-

bra Nobelovu nagradu za fiziku

za matematieki opis pona§anja

molekula u tecnosti na granici o6vr§ca-

vanja. On je lakode poznat po svom ra-

du 0 ponasanju atoma zagrejanog mag-

neta, kada se oni kao mali gipkasti mag-

neti orijenliSu vi§e haolicno nego para-

lelno.

Granica izmedu uredenosti i neure-

denosli je tema koja se provlaci kroz ce-

lu naucnu karijeru 59-godi§njeg teoret-

skcg fizidara. Nobelov komitet odao je

priznanje njegovom otkridu da se meto-

di razvijeni za proudavanje uredenosti u

jednostavnim sisletnima mogu uopStlti

na sloienije oblike materije.

Njegov rad, na primer, omogudio je

koriddenje tednih kristala, koji su sada

obidna stvar na displejima kalkuiatora i

od kojih se odekuje da de omoguditi

proizvodnju televlzora sa vellkim ravnim

ekranskim povrdinama, slidnih slikama

na zidu. On je takode doprineo razume-

vanju kako se polimeri odn. dugi iandani

molekuli kredu u tecnostima i u istoplje-

nom stanju.

De 2en je upravo raspravijao sa ko-

legama o Nobelovoj nagradi kada je

vest stigla. „Bas sam se kladio sa mojim

saradnicima,“ rekao je, „da de dobitnik

bili neko ko radi na optici hladnih atoma.

Izgublo sam opkladu, ali imam ulehu."

Njegov rad kombinuje tiziku, hemiju

i matematiku. Drugim tizidarima je bilo

milo mada su biii iznenadeni slo ga je

Nobelov komitet smatrao vrednim No-

belove nagrade. Ovo priznanje oni vide

kao podsticaj svim multidisciplinarnim

temama.Diulija Higins. profesor nauke o poli-

merima na Odeljenju za hemijsko inze-

njerstvo Imperijalnog koledza u Londo-

nu kaie; „Svi smo se otkadili od srece".

De y.vn — izgubiu opkUutu ali diihlti

nagradu

De 2ena smatra genijalnim zbog njego-

ve sposobnosti shvatanja suStine stvari,

De 2en ka2e da nije smatrao da nje-

gov rad na polimerima i tednim krlstalima

ispunjava nobelovske standards. On je

direktor Koledza za industrijsku liziku i

hemiju u Parizu, gde je Pjer Kiri preda-

vao. De 2en nalazi inspiraciju u Kiriju,

ali kaze da je Kiri bio dzin u nauci. dok

sebe smatra samo obidnim.

Tedni kristali su retka vrsta jedinjenja

koji menjaju svoje opticke osobine na

predvidijiv nadin pod uticajem elektric-

nog i magnelskog polja. Tako je u jed-

nom sludaju izazvano irasejavanje sve-

ttosti fluktuacijom u orijentaciji molekula.

De 2en nam je takode objasnio kako se

optidke karakteristike tednog kristala

mogu jednostavno promeniti propudta-

njem slabe naizmenidne struje kroz kri-

stal. ^ ^Za svoj rad na polimerima De Zen

odaje priznanje doprinosu svojih mnogih

saradnika, narodito Samu Edvardsu,

protesoru fizike na Univerziletu u Kem-

bridzu, dijem radu je odato priznanje i u

obrazlozenju za dodelu Nobelove na-

grade. „Njemu mnogo dugujem — on je

9/Januar 1992.

uveo neke zaista duboke ideje o polime-

rima jos u ranim 1970'im.“ Edvards je

pokazao da postoji paralelizam izmedu

ponasanja dugadkih polimernih lanaca i

kvantne mehanike, tako da se u oba

slucaja mogu primeniti iste formule, ma-

da se radi o potpuno razliditim problemi-

Edvards je takode obavio istraziva-

nja koja su dovela do najpoznatijeg rada

De 2ena, tzv. modela spageta. Problem

je bio da se objasni kako moze da tede

istopljeni polimer slidan zamrdenoj masi

spageta. Edvards je prvi sugerisao da

se pojedini polimerni molekuli mogu za-

misliti kao cevi.

Zatim je De Zen dosao na zamisao

da se proces toka polimera mo2e upo-

rediti sa reptacijom — nadinom kretanja

pu2eva. Razmisljao je da bi polimeri

mogi! da klize jedan pored drugog ce-

lom svojom izuvijanom dudinom. „Mislio

sam da se molekuli moraju kretati udru-

zeni, ali zapravo najbrzi nadin za mole-

kule je da se kredu individuaino" — ka-

2e Edvards.

Tako je stvorena osnova za potpunu

teoriju viskoznosti i elastidnosU polime-

ra. Dzulija Higins smatra da je rad

Edvardsa i De Zena dao za sada najbo-

lju teoriju elastidnosti. Njihov rad je

omogucio da se tok dugih molekulskih

lanaca shvali na molekularnom nivou,

dok su ranije mnogi trelirali polimere

kao kontinualne materijale.

U novije vreme De Zen je radio na

problemu ..zavarivanja molekula'', i opi-

sao kako spoj postaje jadi ako su mole-

kuli sa obe strane medusobno upleteni.

On sada proudava ultra-raspodelje-

nu materiju, kada su male destice jedne

supstance suspendovane u drugoj, Sto

je od znadaja za hranu, kozmetidke pre-

parate, paste za zube, hemijsko in2e-

njerstvo i si. .Zanima me i adhezija, ta

izuzetna tehnologija. Mi smo u stanju da

vrio efikasno zalepimo stvari, ali malo

znamo kako se to u stvari odvija" — ka-

ze De Zen.Pored toga istrazuje i teoriju vlazenja

i sudenja na povrsinama. „To izgieda

vrio jednostavno, ali ima tek trl do detiri

godine od kako je uspelo da se taj pro-

ces kontfolide".«

Hemija

PUTNIK U AVIONU

Avion koji je leteo iz Moskve za

Njujork nalazio se negde iznad

zapadne Irske kada je kapelan

Afdi Lindsej obavestio putnika Ri-

harda Ernsta da mu je Kraljevska dved-

ska akademija nauka upravo dodelila

Nobelovu nagradu za fiziku.

Ernst koji radi u Svajcarskom Fede-

ralnom institutu za tehnologiju u Cirihu,

1 0/Calaksiia 236

Magiieiolwniicar Krnsi iiii njiiprikoinaerociroiiiii Kcnetli posle dobijniija nagrade

dobio je nagradu za svoj doprinos nuklearnoj magnetskoj rezonanci (NMRspeklfoskopskoj tehnici kojom se ulvduje idenlitet i struktura hemijskrh

i bioloskrh jedinjenja. NMR dini osnovu pcpularno nazvanih „skenera" pomocu kojih se moze „zavirili'‘ u unulra§nJo&l organizma bez oStecenja tkiva.

Profesor Rej Friman (Ray Freeman)sa Univerzileta u Kembridzu ko|i je radiozajedno sa Ernstom 1960-ih godinaovako je prokomentarisao vest: ..Odlid-no. To je veliki podsticaj za NMR i na-grada za ulozeni trud. On je stvoriooblasl koja nije ranije poslojala".

Errrst u stvari nije otkrio NMR OvaSvajcarska fizidara dobila su za to otkri-6e Nobelovu nagradu za fiziku za 1952.Ernst je dobio priznanje za svoj rad nausavrgavanju ove melode tokom I960-ih I 1970-ih godina. Njegova otkrica udi-nila su NMR brzom i tacnijom.NMR se zasniva na cinjenici da se u

jakorn magnetskom poijo neki atom! po-psSsju kao sicu§ni magneti sa severnimi juznim polom, drugim redima orijentisuse prema polju. Primenom radio talasadija se frekvencija staino povidava nauzorak u magnetskom polju, hemidarimogu poslidi da atom! trenutno ..uskode"u nove orijentacije sa vidim energetskimsadr2ajem. Iz spektara koji pokazuju nakojim frekvencijama alomi „uskadu" unoye polo2aje hemidari mogu da dedi-fruju identitet i stukluru hemijskih jedi-njenja.

Ova fertnika u podetku je bila izrazitospora i tTiudna za rad jer je trebalo uzo-rak konlinuaino iziagati ditavom spektruradio frekvencija. Ernst ]e ovu tehnikupromenio 1966. tako dio Je uzorke izla-gao jednom jedinom vlsokoenerget-

skom pulsu radio talasa koji je sadrza-vao sve Irekvencije koje mogu ulicati naatome da zauzmu nove polozaje. Rezul-tujudi signal se moie „razmrslti" i pre-tvoriti u prepoznatljivi spektar pomo-cu Furijeove Iransformacije, jednog slo-

zenog numeridkog poslupka.

„To se moze uporediti sa sviranjemna klaviru“ — kale Reks Ridards, pred-sednik Kraljevskog druStva za hemiju,

inade specijalist za NMR. „Mozete utvr-

diti frekvencije svih zica ako udaratedirke jednu po jednu — dlo bi bilo ana-logno staro] form! NMR. Drug! nadin jeda udarlte sve dirke islovremeno i dobi-jete sve frekvencije odjednom — to jeanalogno onom dto je Ernst uradio."

Ernst je primenio jedan puls visokeenergije koji je pobudio sva jezgra uuzorku istovremeno i potom razmrsiodobijeni signal pomocu Furijeove tran-

slormacije. Uz pomod kompjutera za to

je bilo potrebno 2 do 3 sekunde umesto20 minuta Hi vise. Time je ujedno preva-ziden problem stabilnosti magnetskogpoija koja je ..potkopavala'' preciznoststare lehnike iziaganja uzorka spektruradio talasa umesto da se on „udari"jednim pulsom.

Ridards je jos rekao da je Ernst imaosrecu §to je njegov rad koincidirao sarazvojem relativno jeflinih kompjuterakoji velikom brzinom tzvode slozene nu-meridke operacije koje zahleva Furijeo-va transformacija. Na taj nadin proizvo-

dadi NMR opreme dobili su mogucnostda nove uredaje prodaju po prihvatijivimcenama.

Tokom 1970-ih godina Ernst jeosivario novi prodor sa fakozvanomdvodimenzionalnom NMR, u kojojje re-zolucija spektra poboIjSana podvrgava-njem uzorka sekvenci pulseva umestopojedinadnim pulsevima. Time je hemi-darima i biohemidarima omogudeno daproudayaju molekule koji se sastoje odvide hiljada atoma umesto da ostanuogranideni na molekule sa stolinamaatoma.

Na taj nadin omogudeno je i prouda-vanje slozenih bioloskih jedinjenja kaosto su protein! i polipeptidi u rastvorimau kojima su u prirodi aktivni. Ranije susamo dvrsti protein! mogli biti ispitivani

pomocu rendgenske krrslalografije.

U periodu izmedu dva glavna prodo-ra naudnici su olpodeli sa primenomNMR za dobijanje slika ljudskog tkiva.

Skeneri su se pojavili sedamdesetih go-dina i postal! vazarf dijagnosticki alal umnogim bolnicama. Pored toga, bioloziih koriste za proudavanje bioloskih i me-tabolidkih procesa,

Piter Mensfild (Mansfield) sa Odelje-nja za fiziku na Univerzitetu u Notinge-mu, koji je uveo tehniku skenera, kazeda su dva Emstova prodora ..zaisla do-yela do nepojmijive Iransformacije anali-lidke NMR visoke rezotucije. To je sadaobavezni alat hemidara.“i

Fiziologija i medicina

JONSKIM KANALIMA00 NEMACKEj—>. evolucionarno objasnjenje nadina

j

Jkomuniciranja celija donelo je

, f ovogodidnju Nobelovu nagraduL vAza fiziologiju ili medicinu dvojicinemadkih naudnika. Pomocu ingenio-zne tehnike koja je zasejala novo istra-zivadko polje, Ervin Neer (Neher) i BertZakman (Sakmann) su dokazali da dellj-

ske membrane imaju posebne jonskekanale kroz koje teku sasvim male ele-ktridne struje.

Pfoudavanjem ovih kanala i njihoveregulacije naudnici su uspeli da objasneprocese kao sto su proiaz nervnih tm-pulsa, oplodavanje jaja i regulacija otku-caja srca. Takode se proudava mehani-zam nekih bolesti kao dto so cislidna fi-

broza i dijabetes.

Pretplatom na„ Galaksiju

“

stedite 20%

Near je direktor odeljenja za biofizikumembrana u Institulu „Maks Plank" zabiofiziku u Getingenu. Zakman, koji je fi-

ziolog, radi u Institulu „Maks Plank" zamedicinska istrazivanja u Hajdelbergu.Pre petnaest godina, kada du radili Za-jedno. olkrili su nadin kako da merestruju kroz pojedinadne jonske kanale.Potom su 1981. profinili eksperimenlal-nu tehniku dto je dovelo do eksplozije ufstrazivanju biologije delije.

,Bio sam iznenaden. Uopste nisamocekivao." Rekao je Zakman za „NewScienltsl", On smatra da ima i mnogihdrugih oblasti u fiziologiji gde se odvijajuuzbudijiva istrazivanja, te mu je oludabilo milo sto je neurobiologija dobila pri-znanje. _„Bilo je u tome i srede".

Naudnici su odavno prelpostavijalida delija moze da regulide napon namembrani preko specifidnih jonskih ka-nala all nisu bill u stanju da to lacnoizmere. Oni su, na primer, znali da joninatrijuma ulaze u nervnu dellju kada jeona aktivirana, a joni kalijuma iziaze iz

nje. Ali sam mehanizam nije bilo lake

GRIiRKSIJR

objasniti, jer se struja u pojedinacnim

kanalima meri pikoamperima (10-'= A),

a otvor kanala moze imati Sirinu jona.

Daiji problem predstavijao je eleklrid-

ni sum koji membrana slvara i koji ome-

ta signals iz pojedinaCnih kanala. Tehni-

ka Neera i Zakmana, Izv. metoda ..patch

clamp'' (..flasterske spone") predstavlja

naCin uklanjanja suma cele membrane

„slu§anjem‘’ samo jednog odredenog

kanala.

Metoda .patch clamp" sastoji se u

dodirivanju celijske membrane stakle-

nom mikropipetom koja sadrzi rastvor

soli I stvaranju zaptivenog spoja na ma-

lom delidu membrane odsisavanjem.

Elektronski pojacivad je povezan sa

unutrasnjoscu pipele. SvakI strujni im-

puls pokazuje da se jonski kanal otvo-

rio. Neer i Zakman su pokazali da slrujni

impulsi Ie2e da budu svaki pul isti, §to

bi znacilo da kanali mogu bili III otvoreni

III zatvoreni, all nikada ..odSkrinuti". Ta-

kode je ulvrdeno da kanali mogu biti

speclfidni za odredene jone kao §to su

jonl kalcijuma Hi hloridni joni.

„Nlko se nije setio da se otarasi

membranskog suma oslobadanjem od

najveceg dela membrane" kaze Stjuart

Kul-Kendi (Stuart Cull-Candy, University

College, London). Kul-Kendi koji za svo-

ja islra2ivan)a sinaptidkog prenosa u

mozgu koristi „patch clamp" metodu, ka-

ze da je to ne samo lepa ideja nego I

lepa metoda. Bilo je samo pitanje vre-

mena, ka2e Kul-Kendi, kada ce Nemci

dobiti nagradu.

Ispostavilo se da je metoda vrio ver-

zatllna. Na primer, moze se koristiti za

proufiavanje uticaja raznih neurotran-

smilera — hemijskih prenosilaca poruka

— na kanal, III mehanizma kojim neki

lekovi III anestetici blokiraju kanale.

,Zaseiano je veliko istraiivacko po-

lje‘‘ kaze Frensis E§kroft (Aschroft) sa

Univerziteta u Oksfordu. Ona istide da

je „patch clamp" test omogudio prouca-

vanje fiziologije u citavoj oblasll mallh

celija koje ranije nisu bile podlozne elek-

trofizioloskoj analizi, n.pr. prouCavanje

uticaja nekih medikamenata kao §to su

sulfonilkarbamidi na stimulaciju iudenja

insulina iz beta delija pankreasa I si. Po-

red toga ona naglaSava da su oba

nauCnika velikodusno otvorila vrata svo-

je laboratorije raucnicima iz celog sve-

la, koji su u nju pohrlili kao hododasnici

u Meku.Vest 0 dodeli Nobelove nagrade

Neeru i Zakmanu odudevila je i elektro-^

liziologa Frederika Sigworta (Sigworth,

Yale University. US) koji je radio sa

Neerom krajem 1970-ih godina. Njega

je posebno uzbudilo sto se pa^nja vrada

na ovo istraiivadko polje sa do sada ta-

ke islakrute oblasli kao Sto je genelika.

Sigwort je preuredio pojaSivad koji se

koristi za patch-clamp tehniku, sto je bio

vazan korak u daljem poboijsanju meto-

de.a

prireclio Dr Milan Ciric

Eko-dnevnik

Tri velike natlne mrlje

su lokom novembraplovile Savom. Beo-

grad Je najnizvodnljl

grad, reka je plovna, a uz-

vodno uz obalu ima mnogoindustrijskih postrojenja. Po-

znato je takode da Beogra-

dani piju preradenu Savsku

vodu.

Zbog celokupne sitoacije

u zemiji, naftne mrlje koje su

plovile Savom dobile su poli-

tidku dimenziju. Ministarstva

za vodoprivredu I ekologiju

Republike Hrvatske i Repu-

blike Bosne i Hercegovina

nisu obavesllli odgovarajude

organe u Srbtji o ovoj pojavi.

Kao da je nafta plovila samood zapadnih granica Repu-

blika Srblje!

Predsednik gradskog Se-

kretarijata za ekologiju, Bo-

iko Majslorovic prida da je:

„8. novembra obaveiten odhidrometeoroloikog zavoda

dp se velika naHna mrlja, ot-

prilike oko 20 kilomelara kre-

6e ka Beogradu. Odmah je

aktiviran slab za reagovanje

u slidnim incidenlnim situaci-

jama. Program i plan aktiv-

nosli za ovakve slucajeve

utvrdili smo jos u maju. to

jest predstavnici Gradskog

zavoda za zastitu zdravija,

sanilarna inspekdja, beo-

gradski vodovod i Sekretari-

jal za ekologiju. Bili smo pri-

premljeni za ovu situaciju."

Politidku dimenziju pojave

gospodin Majstorovic kaze

da ne bi komentarisao. Onsmalra da je „za gradane

Beograda vrlo malo vazno

da li je to neko namerno ura-

dio Hi se to sludajno dedava,

jer su posledlce iste. Najbit-

nije je da sve ovo nije uticalo

na kvalltet vode koju gradarri

piju. No, sigurno da de se

odrazili na zlvi svet u reci

Savi".

MeteoroloSki usiovi su bili

povoijni, duvao je velar koji

je nattu terao ka obali, zbog

hladnog vremena nije doslo

do emulgovanja vode sa mi-

neralnim uijima ved je nafta

ostala na povr§ini. Povecana

koncentracija mineralnih ulja

u Savl je zabelezena 12. I

13. novembra ra povrsini re-

ke. Ali, na vodozahvalima je

koncentracija mineralnih ulja

bila 12 mikrograma. Kod Ma-

ki§a gde se voda preraduje

zabelezene su nize koncen-

traclje.

Voda se za preradu za-

hvata sa 4 ill 5 metara dubi-

ne §to zavisi od vodostaja

reke. Nafta i njeni derivati

mogu da se emulguju u vodi,

ali prema merenjima koja su

tokom tih dana vrSena, kolidi-

ne emulzije su daleko ispod

dozvoljenih koncentracija.

Sa MakiSa, postrojenja

beogradskog vodovoda za

proizvodnju vode snabdeva

se od 25 do 30% potroSaca

Beograda. Svelozara Dordi-

jevskog smo pitali koliko ka-

pacitet postrojenja MakiSa

moze da podnese vece kon-

cenlracije emulzije. Jeskoje reci, jer do sada nismo do-

vodili postrojenje u iskusenje

sa velikim koncentracijama.

Ipak, Makig je jedan od naj-

modernijih postrojenja ove

veliCine isnage u Evropi.

Postrojenje je koncipirano za

sluCajeve havarije na reci, za

sve ekscese koji mogu da

ugroze kvalitet vode. Klasii-

no precisdavanje vode po-

drazumeva, prvo grubo reCe-

no da se voda izbistri. Posle

se filtrira na filterima sa koro-

zivnim materijalom, najCesce

sa kvarcnim peskom i zatim

se vrgi dezinfekcija", obja-

snjava klasidni metod Sveto-

zar Dordijevski. .U novona-

slaloj situaciji, ovde su doda-

te Jo§ neke faze obrade, koje

omogucavaju povedanje efi-

kasnosli uklanjanja raznih

prirodnih i veStaCkih maleri-

ja. U konkretnom siuCaju pri-

menjujemo dupio dodavanje

ozona na poCetku i sredini

procesa, dupio primenjivanje

sredstava za flukulaciju, gde

primenjivanje tih efekata irna

najvede dejslvo. Postrojenje

ima mogucnosl primene flu-

kulanla koje pospesuje efi-

kasnost bistrenja, ali i prime-

nu ozona kao inicijalnog rea-

gensa za podsticanje proce- ,

sa koluacije i flokulacije. Pri-

mena ozona u procesu ima

prevashodnu ulogu za oksi-

daciju organskog ugljenika i

njegovo prevodenje u niie

molekulske forme koje se

lakSe sekundarnom llokula-

cijom zadrzavaju najpre na

pe§eanim filterima, a jo§ vi§e

na filterima sa aktivnim ug-

Ijem. Postrojenje Maki§ omo-gucava da voda bude odliC-

nog kvalileta Cak i u ovakvim

situacijama", tvrdi Inifenjer

PLIVANAFTAPREKOSAVE

Svetozar Dordijev-

ski.

Mada su opovr-

gnute sumnje, jer je

kvalitet vode koju pi-

jemo i pored nafte

koja plovi rekom,

veoma dobar, ipak

ostaje gorSina. Oda-kle poticu naftne

mrlje. ako ne posloje

informacije o kreta-

nju gornjim tokomreke, kroz Hrvatsku i

Bosnu IHercegovi-

nu. Ako se nafta Izli-

va slufâjno, zbog

Cega se desava tri

pula tokom novem-

bra!

Flora i fauna reke

su ugroiene! Sava

se ullva u Dunav I

kako be iivi svet

podnetl udestalost

pojave natte po Savi

moiemo samo danagadamo. Zalosno

je kada se polltika

umesa u ekologiju,

koja dfzavne granice

ne poznaje.

huimi KajoSe-

1 2/Galaksija 236

Pedeset trendova^koji menjaju svet

SRECAN. VAM21. VEK!

DvadescU) siotecc jc iiu tvo;dvudeset pivo se nida deseigodiiui ranije. Okoncnnjehladnog raio koje je pokrenunGorbacov i ukidonjeniiklearne rai’iioieie snahadva svet.sko b/oka koja je

piine cedri decenije ceo svetdrzala ii sianjii napeto.sii

doveti su do preokreiaoCekinmog tek u narednomveku.

U SAD se nedaviin pojavihiknjiga posvecena dramaiianmpromenaiuo u svetii i

fanrosricnim perspekiivama ii

nauci, medidni.lehnologiji

. . . koje 6edovesii do dramaticnihproineiHi u nuSem iivoiit it

godiiioma sio dolaze —..Kristalna kitgla: Bogaiasi i

siromasi novog sveiskogporetka" (Crystal Globe: TheHaves and Have-Nots of theNew World Oder) MarvinaKetrona (Marwin Celron) i

Ovena Dejvisa (OwenDavies). Ovaj novogodisnjiprdog predstavlja sazeti

presek tog zanimljivog i

izazovnog dela, dije nasprognoze ne mogit ostaviti

ravnoduSnim.

Punih cetrdesBt godtna nakon dru-gog svetskog rata, SjedinjeneAmericke Dr2ave i Sovjetski Sa-vez borlli su se za supremaciju u

svetu- lako je povremeno dolazilo doslra§nih vojnih sukoba, kao u slucajuKoreje Hi Vijelnama, stvarni kontekst ni-

je bio vojni. Bila je to borba izmedu dvaekonomska sistema — komunizma i ka-pitalizma. U tfm terminima, SovjetskiSavez je izgubio, jer je centraino piani-

ranje zemlju dovelo gotovo do smrti odgladi. Pa ipak, ni SAD nisu pobedile,kao §to su njene vode dugo mastaie.Snovi 0 svetsko] dominaciji mogli su daprezive samo dotie dokte su veiesile us-peyale da zastrasuju manje zemlje kakobi ih privukle na svoju stranu. Kada je

Sovjetski Savez oduslao od borbe, onje i svoje satelite ali i salelite SAD na-veo da potraze svoju vlastitu bududnost.

Za samo dve ili tri godine to traganjeje iz lemelja izmenilo kruti posleratnisvet. Dogodile su se krupne promene uodnosima u svetu, i iscrtane neke kon-ture bududeg ustrojstva svetske zajedni-ce, Otvoreni su novi konflikti na istoku— na najtragidniji naCin i u Jugosiavlji— ali prevladava uverenje da de udruzi-vanje i saradnja u reSavanju globalnihproblema na kraju dovesti do uspostav-Ijanja Irajnog mira u svetskim relacija-

ma,

Krupni ideologki i vojni konflikti videnede biti mogudi, jer su protivni interesi-

ma nacija koje su u globalnoj ekonomijimeduzavisne. Istina, ratovi nede odjed-nom iSdeznuti, ali de mo6' da se zamislejedino ogranideni po obimu i podrudjuna kome se vode, pre svega kao rezul-

tat lokalnih antagonizama vladara nera-zvijenib zemalja. Medutim, mir de biti

obnovijen zahvaljujudi naporima ditavesvetske zajednice, koja de se okrenutirazvoju, proizvodnji

I razmeni dobara,za dobrobit svih naroda. Pa Ipak, joS

uvek je neizvesno koje de nove slruklu-re zameniti stare §to nestaju.

U politidkom smislu. pred nama jeveoma zanimijiva era. Nacije de se sveceSde povezivati, makar i nakratko,

i satradicionalnim neprijaleijima kako bi rea-lizovale svoje kralkorocne interese. Nijedna nacija nece modi da dominira uglobalnom poretku. Svelski lideri de biti

vojne site, kao i lideri tri regionalna eko-nomska bloka koja sada podinju da do-miniraju medunarodnom Irgovinom:Evropska zajednica, Tihookeanski rub i

Severnoamericki savez. U svakoj odove tri grupe glavni uticaj ce imati najve-di clanovi, ali de njihovo ponadanje biti

oblikovano konsenzusom u svim pitanji-ma od zajednidkog interesa.

Izvan ovog medusobno vezanoguredenja poslojade prostrani region!sveta, ostavljeni poslrani da bi mogli daposture interesima glavnih snaga. Bliskiistok de saduvati najvedi deo svog bo-gatstva i uticaja zahvaljujudi neprekid-nom znadaju nalle. Afrika, indijski pot-kontinent i jugoistodna Azija de u najve-doj meri ostali slidni kao i danas, osude-fii na siromaStvo ponajviSe voljom viasti-tih Vlada i iskorisdeni od strane industri-jalizovanih nacija kao tek nesto malo vi-

se od slovarista sirovina.

Ali cak ce i ove zemlje imati korisli

od nove globalne strukture. U mirnijemi naprednijem svetu, razvijene zemlje deimati bolju priliku da pomognu svojimmanje srednim susedima da resavajusvoje ekonomske i socijalne probfeme,u meri u kojoj to iokalna politika dozvo-Ijava. Progres de u Tredi svet stizati po-lako, ali jos uvek brze nego pod novimkomercijalnim prioritetima nego pod ra-nijom ideofoskom i vojnom dominaci-jom.

Veliki deo „Krislalnog globusa*' autor-skog tandema Ketron/Dejvis - pozna-tog i po zajednidkoj knjizi „Ameridka re-nesansa" (Ketron je pored toga napisaoi knjige „Obrazovna renesansa ''

i .,Su-sret sa bududnoddu'*, a Dejvis je ranijebio urednik dasopisa „Omni'‘, a danas jeslobodni novinar) — posveden je tren-dovima koji se iz danasnjeg fermentapomaljaju da bi oblikovali novi svetskiporedak sutrasnjice:

1. U industrijalizovanim zemljama. ni-zak natalitet ce smanjiti rasl gotovo doaule, dok u zemljama u razvoju eksplo-zija populacione bombe jos uvek traje.

Bogali postaju bogatijl, a siromaSniimaju decu; u industrijalizovanim zem-ljama radnike odekuje nacionalnl pen-zioni program ili socijalna sigurnost, a uzemljama u razvoju, oni koji su prestariza rad zavise od pomodi dece — zbogdega nastoje da ih imaju Sto vide.

Zahvaljujudi boljoj zdravstvenoj brizi,

deca imaju vede Izgiede da doiive zrelo

13/Januar 1992

doba i sama stvore svoju vlastitu decu,

dime ce se ubrzali populacioni rast. Ali

u isto vreme raste i upotreba konlracep-

tlvnih sredstava. slo ima suprotan udi-

nak na rast populacije.

2. Epidemija AIDS-a ce uni^lili milione

Ijudi Sirom sveta, narodito u Africi.

Prema SvetskoJ zdravstvenoj organi-

zaciji, virus humane imunodeficijencije

koji izaziva sidu ce inlicirati preko 40 mi-

liona Ijudi do dvehiljadile godine.

Godine 1990. oko pet miliona Ijudi u

podsaharsko] Africi vec su bill nosioci

oboljenja, a to je dvostruko viSe negosamo tri godine ranije. U nekim gradovi-

ma inficirano je 6ak 40 % stanovnislva.

3. Mnostvo novih medicinskih tehnolo-

gija udinice zivot duzim i ugodnijim ali,

u industrijalizovanom svetu. Pro6i 6e

mnoge godine pre nego sto se taj na-

predak proSiri i na zemlje u razvoju.

4.

Dok razvijene zemije sve viSe bri-

nu 0 flzidkoj kulturi i lidnom zdraviju,

zemlje u razvoju prihvataju nezdravu

praksu koju Zapad sve odbacuje: pude-

nje, ishranu bogalu mastima, iivotre

navike sedenja. Onima koji potidu iz si-

romaStva. ovi smrionosni oblici luksuza

predstavijaju simbole uspeha.

U SAD puSadi se sve vi§e bore pro-

tiv te navike- Samo 35 % muSkaraca

pu51, preko 52 % pre 20 godina; 29 %2ena pu§i, Sto je manje od ranijih 34 %.

Cak i u Evropi broj puSada se prak-

tidno ne smanjuje.

5.

Bolja ishrana I pokret ..zdravog duha

u zdravom fe/u'’povoljno utidu na produ-

ienje Sivola.

U razvijenim zemljama deca rodena

osamdesetih godina iivede prosedno 70

godina ako su muSkarci, a 77 ako su

2ene. U zemljama u razvoju, prosedan

vek ce iznositi 59 kod muskaraca odno-

sno 61 godinu kod zena.

Hrana

6.

Zemljoradnici ie naslavili da proizvo-

de viSe hrane nego Sto je svetu potreb-

no, ali ce je neetikasan sislem isporuke

zadrzati izvan dohvala gladnih.

Prema Svetskoj band, oko 800 mi-

liona Ijudi je hronidno polhranjeno, u od-

nosu na standards Ujedinjenih nacija.

Sa porastom broja stanovnika, ovaj broj

de se povedavatl.

7.

Vellcina I broj farm! menjaju se

prema manje-viSe odiglednim zakonito-

stima.

U SAD, porodidna farma ubrzano

nestaje. Veliki agrobiznis ubire ogromne

profits, ali i takozvane .,hobi" farme tako-

de opstaju. Ovaj trend de se tokom de-

vedesetih proSiriti na drugs razvijene

zemlje, a zatim i na ceo svet.

Ranije zemlje „gvozdene zavese"

imade teSkode da svoje prevelike, neefi-

kasne zadruge vrate u privatni posed, i

ishod tih napora nije izvestan.

Zemijidne reforms na Filipinima i u

Lalinskoj Americi napreduju puievim

korakom, I pokazuju vedi progres jedino

kada zapreti revolucija. Odnos u komenajvedim brojem velikih imanja vladaju

bogatl a obraduju ih siromadni, zadria-

6e se dugo I u dvadeset prvom veku,

8.

Nauka dovodi do povedanja svetskih

rezervi hrane.

Prema prognozama Sluibe za teh-

nolodke procene SAD, biotehnologija I

drugs mere za povedanje prinosa de bit!

zasluine za pet gestina povedanja svet-

ske ietve dvehiljadite godine; preostala

jedna Sestina porasta odnoside se na

kultivisanje novih podrudja za setvu.

9. Hrana u svetu ce

bolja.

Vedina nacija de usvojili vise i ujed-

nadenije standards higijene i kvaliteta,

kako bi svoje prehrambene proizvode

mogli da prodaju drugima. Potrodadi §i-

rom svela de od toga imati korisli.

1 0. Vode ce biti u izobllju u vedini pod-

rucja. Ukupna polrosnja vode u zapad-

noj Aziji dvehiljadite godine iznoside

upola manje od kolidine koja se smatra

stabiino obnovijivom. Pa ipak, neka Su-

va naseljena podrudja de patiti od ne-

stadice vode.

Kolicina vode potrebna zapadnoj

Aziji de 2000. biti dvostruko veda nego

1980- godine. Bliski istok i zapadna

Amerika ce krajem veka iskusiti nestadi-

ce vode. Dve decenije kasnije 25 afrid-

kih nacija de biti iziozeno zedi.

Jeftiniji a efikasniji metodi desaliniza-

cije vec se naziru. U narednih dvadeset

godina oni ce olakdati zivot u mnogimpustinjskim oblastima.

inerailn

11. Uprkos svim naporima da se razviju

alternativni izvori energije, natta de dve-

hiljadite godine obezbedivatl vedinu

energije u svetu.

Zemlje OPEC-a de obezbediti najve-

di deo nafte koja de se koristiti do kraja

veka. Zahtevi od OPEC-a porasli su sa

15 miliona barela dnevno 1986. na 20

miliona tri godine kasnije. Dvehiljadite

godine dostidi de 25 miliona barela

dnevno.

12. Nije verovalno da de cene nafte

rasti; odekuje se da de se 2000. kretati

izmedu 7 i 9 dolara za barel. Vedi broj

faktora de potkopatl cene nafte u slede-

dih deset godina.

Nafta na Bliskom isloku je po samojsvojoj prirodi jeftina. Potrebno je samo1 ,38 dolara da bi se barel nafte u Sau-dijskoj Arabiji izvadio na povrsinu. Cak i

na najekonomienijoj platformi u Sever-nom mom, medulim, cena iznost 5 dola-ra za barel.

Dvadeset najindusirijalizovanijih ze-malja na svelu ima Iromesecne zalihe ulankerima i naftnim skladistima. Vecinaposeduje dodatne tromesedne strale-Ske rezerve", Kada bi OPEC podigaocene. ove zemlje bi mogle da prekinukupovinu dok cene ne padnu. Ovakvemere nisu mogle da se izvedu za vremenaftnog udara sedamdesetih godina.13. PorasI udela energije iz drugih izvo-ra takode ce pomoci da se cene naftezadrze na niiem nivou.

Prirodni gas sagoreva disto, a imaga dovoijno da zadovoiji potrebe svetau narednih 200 godina.

Solarna, geotermalna energija i

energija vetra i morskih talasa ce se svevide koristiti tamo gde su geografski i

ekonomski prihvatljive, ali 6e njihovukupni udeo ipak biti skroman.

U islodnoj Evropi i Sovjetskom Save-zu nuklearne eieklrane ce krajem stoie-da obezbedivati 12% energije.

Siyotng sredinn

14. Zagadenje vazduha i druga pitanja

vezana za almosferu bids dominantna ueko-politidkim raspravama u godinamakoje dolaze.

Cad i dfuge destice u vazduhu bicepredmet mnogo pa2ljivijeg proudavanjau bliskoj bududnosti. SkoraSnji nalazipokazuju da su oni mnogo opasniji negosumpor-dioksid i drugi gasni polulanti zakoje se ranije verovalo da predstavijaju

glavni rizik po zdravlje. Medicinski istra-

zivadi procenjuju da samo u SAD oko60.000 ljudt, od kojih su vedina slariji saoboljenjima disajnih organa, umire di-

rektno zbog udisanja stelnih destica.

Godine 1985. koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi biia je 25 puta vedanego u predinduslrijsko vreme. Po svo]priitci. koncentracija de se povecati zajog 40®/o do 2050. godine ako potrognjaenergije bude rasla sadasnjom stopom.Izgaranje fosiinih goriva de rasejati okosedam miiijardi Iona ugljenika u vazduhsvake godine do dvehiljadite, 10—14miiijardi do 2030. i 13-23 milijarde do2050, godine.

Globaino otopljavanje izazvano delo-vanjem doveka ved je zabvatilo afridkepustinje. Dve Iredine preostalog plodnogtia u Africi moglo bi relativno brzo da po-stane neplodna pustara. Priblizno jedna

'

tredina nepuslinjskog lla u AzijI i jednapetina u Latinskoj Amend mogie bi daslede primer Afrike. Giobaino olopljava-nje nede samo omesti zemljoradnju ne-go ce i podidi nivo mora, sa ozbiijnimposiedicama po naseljene krajeve i in-

dustriju.

Kisele kige kakve su zahvatile Evro-

pu i Kanadu, na primer, pojavice sesvugde gde projektanti novih eleklranazaborave na opremu za kontrolu emisijegasova.

15. Odiaganje otpada je sve ved pro-blem. narodto u razvijerjim zemljama. Utoku stedece decenije vedna industrijali-

zovanih zemaija ce praklidno popunilisav taspololivl prostor za tu svrhu.

Sve dosad recikiiranje je manje-vigebilo neizbezna nevoija. Ali dvehiljadite

godine vedina raspolozivih resursa cemodi da se reciklira, posto ce se pronadiisplativi novi nadini upotrebe materijalakoji se danas odbacuju. Recikiiranje deisto tako doneti ugtede energije, s obzi-rom da se u lakvoj proizvodnji trosi ma-nje nego u potpunoj produkciji „od rudedo kadilaka".

16. Stopa preokreta u visokim lehnolo-gjama se ubrzava.

Celokupno tehnologko znanje kojedanas koristimo predsfavijade samo 1%znanja koje de biti na raspolaganju2050. godine.

17. U razvijenom svelu tehnologija cepodeti da dominira ekonomljom I dru-stvom. NJena ceniralna uloga de i daljerasti.

Prema nekim ekonomistima, broj ko-la, radunara, telefona, leiefaks magina

i

aparata za kopiranje u jednoj naciji deff-

ni§e koliko je ona razvijena.

Lidni robot! de se pojavlti u kudamau razvijenim zemljama oko 2000. godi-ne. Robot! de izvrgavali svakodnevnekomercijalne i servisne zadatke i poslo-ve u opasnim usiovima, kao gto ja po-pravka komponenata vasionskih stanicau orbiti.

1 8. Tehnoloski jaz izmedu razvijenih i

nerazvijenih zemaIJa de nastaviti da sesiri.

_Razvijene zemlje imaju deset puta

vise naudnika i inSenjera po glavi sta-novnika nego svet u razvoju. Razlika iz-

medu njihovog ulaganja u isfra2ivanja i

razvoj porasla je na trostruko vedi brojod 1970. do 1980. godine.

Tehnologki nerazvijene zemlje suo-davaju se sa zaslarelim proizvodnim ka-pacitetima ako ih uopgte imaju, sa stag-nacijom upolrebljivog znanja, neefika-snom organizacijom i upravljanjem, kaot sa odsustvom tehnidkih sposobnosti i

umeda. Pod ovim usiovima nerazvije-nost se obidno samoreprodukuje, gtoslabi konkurentnu mod zemlje na medu-narodnom tr2tgtu.

19. Nadje de naudne informaclje raz-menjivali joS slobodnije, ali de nastavili

da uskraduju tehnolodke podalke drug!-

ma.Bazidna istra2ivanja se uglavnom

obavijaju na univerzitetima. dime se od-riava tradicija razmene saznanja i otkri-da.

Tehnologka otkrida, nasuprot tdme,desto dolaze iz akcionarskih laboratori-ja, diji suviasnici imaju jasan inleres daduvaju svoje vlasnigtvo. Vige od polovi-ne transfers lehnologije medu zemljama

1 4/Galaksija 236

obavlja se izmedu diinovskih korporaci-ja i njihovih prekomorskih ogranaka, ill

kao deo zajednidkih ulaganja mullina-cionalnih kompanija i njihovih slranihpartnera.

20.

Istraiivanja i razvoj igrade joS veduulogu u svetskoj ekonomiji.

Trogkovi za isirazivanja i razvoj ra-pidno rastu u elektronici i astronaulici i

farmaceutskoji hemijskoj industriji.

Komunikaciie

21 . Komunikacije I informaclje su kh/o-tok svelske ekonomje. Zbog toga je si-

gurno da de svelska komunikacionamreza u slededoj deceniji rastijod brze.

Tokom ove decenije bide uspostav-Ijena ditava mreza satelita na stacionar-noj poziciji za dvosmerno komuniciranjesa Zemljom, 24 sata dnevno. Osobaopremljena minitransiverom ce biti ka-dra da salje poruke bilo gde u svet.22. Rastuda snaga i mnogostranost ra-dunara nastavide da menja nadin na kojipojedinci, kompanije i nadje obavijajusvoj posao.

Brzinai mod obrade podataka kod

radunara se i dalje povedavaju. Dvehi-Ijadite godine, prosedan personaini ra-dunar imace barem 50 puta vedu snagunego prvi PC (pi-si) kompjuleri kompani-je IBM i 100 puta vedu nego prvobitni,Apple II".

Revolucija u radunarskoj i komunika-cionoj tehnologiji povecava nadu da sezemlje u razvoju mogu uhvatiti u koslacsa razvijenim svelom. Medulim, samoneke od njih su sposobne da profitiraju

od novog doba informacija. Godine1985, zemlje u razvoju su posedovalesamo 5,7% ukupnog broja radunara usvetu; vedina ovih kompjulera koristi sesarno za radunanje, evidenciju zaposle-nih i slidne jednostavnije i jeftinije opera-

Bad

23.

Radna snaga u svelu de rasti sto-pom od 1,5% godiinje u periodu do2000. godine — glo je mnogo manje ne-go u ranijim decenijama, ali dovoijno br-zo da vedinu zemaija „opskrbi" radnici-

ma koji su joj potrebni. Nasuprot tome.SAD de se suoditi sa manjkom radnesnage u celini, a narodito radnika za po-slove sa niskim nadnicama.

Multinacionalne kompanije bi moglebit! hendikepirane u svojim operacijamazbog gubitka zaposlenih i polencijalnih

radnika usied svetske epidemije side,narodilo u Africi, pogfo mnoge firme za-vise od domorodadke radne snage.

24.

Smanjeno „opskrbljlvanje“ mla-dim radnicima u mnogim zemljama znakje da dotazi do naglog starenja radnesnage.

Osobe starosti od 25 do 59 godinadinile su 65% radnika u svetu, a u sle-

dedoj deceniji dinide 100 odsto.

25.

Sindikali 6e i dalje imati sve slablll

uticaj na radnike.

Broj Clanova sindikata u SAD iznosio

je 1986. 17,5%. Procenjuje se da de do

1995. pasti na 12%. a 2000. godine na

manje od 10%.Povedanje upotrebe robota, projek-

tovanje (CAD) i proizvodnja uz pomod

radunara (CAM) i fleksibiini proizvodni

kompleksi smanjide radnu snagu kom-

panija na jednu Iredinj.

26.

Ljudi 6e menjati mesto stanova-

nja, posao. pa 6ak i zanimanje mnogo

deSce. nego ranije. narocilo u industrija-

lizovanim zemijama.

Broj ljudi koji se preobucavaju radi

promene zanimanja, jedna od mera pro-

fesionalne mobilnosti. staino se poveca-

va.

Novi organizacioni melodi upravlja-

nja zasnovani na informacijama — nehi-

jerarhijski. organski sistemi koji mogu

brzo da odgovore na promene u okruze-

nju — povedavaju profesionainu fleksi-

bilnosl i autonomiju-

27. Godine 1986. broj rovih lirmi dosti-

gao je u SAD rekordnih 700.000. Se-

snaest godina ranije bilo je manje od

100.000 novih inkorporacija. Slidan

trend uoden je u Zapadnoj Evropi, gde

je na nazovi-preduzimaCe gledano sa

predrasudama. A nova generacija pre-

duzetnika stvara se §irom istodne Bvro-

pe, pa dak i Japana.

Izmedu 1970. i1980. malim tirmama

koje su pokrenuli preduzetnici propada-

lo je 20 miliona novih poslova stvorenih

u SAD.28. Radna snaga 6e svs vise uklju&vali

i zene. „ .

I u razvijenim i u nerazvijenim obia-

stima procenat zaposlenih zena se po-

vedavao od 1950. godine 2ene su pred-

stavljale 36,5% svetske radne snage

1985. godine- Odekuje se da de se ovaj

rast nastaviti umerenom stopom, dok de

u sludaju razvijenih zemaija povedanje

biti najbrie.

tndustrlla

29. Multinacionalne i internacionalne

korporacije de nastaviti da rastu, a poja-

vide se i mnoge nove.

Kompanije de svoje operacije siriti i

izvan nacionalnih granica. Na primer.

Marconi Space Systems" i „Matra

Espace" zajedno su formirali ..Matra

Marconi Space" - .,prvu medunarodnu

vasionsku kompaniju".

Mnoge druge kompanije de postali

medunarodne na taj nadin dto de locirati

nove pogone u zemijama koje obezbe-

duju radnu snagu i beneficije kao §to je

povoljniii poreski tretman, a ne udestvu-

ju pa drug! nadin u poslovanju. Irska je

medu pnrima uvela takvu praksu sa

ameridkim kompanljama za osiguranje,

elektroniku iautomobilsku industriju.

Kada je kompanija iz bilo kog razloga

napusti, takva zemija gubi prihod, a

ostaje joj nezaposlena radna snaga.

30. Fred industriju de se postavijati za-

hXev da poveda svoju soajalnu odgovor-

nost.

Mnostvo raznih nesreda po zivotnu

sredinu (na primer, iziivanje nafte iz bro-

da ..Exxon Valdez" ill pogubni udes fir-

me ,.Union Carbide" u Bopalu u lndi)i)

privukli su veliku paznju javnosli na po-

stedice nemara kompanija i na siluacije

u kojima biznis moze da pomogne u re-

savanju javnih problems a ne njihovom

stvaranju.

U bududnosti, korrrpanije de sve vise

biti ocenjivane po tome kako se odnose

prema zivotnoj sredini iprimoravane da

otkione slete koje nastanu usied njihove

aktivnosti-

Izmicanje drzavnoj kontroli de postali

stvar proslosti. Dodi de do porasla vladi-

nih intervencija: od vazduhoplovstva de

se traziti da obezbedi vecu sigurnosl; od

finansijsko-usluzne industrije da smanji

ekonomsku nsstabilnost itro§kove;

elektrodislrlbucija de odgoyarati za nu-

klearne probleme; a ..hemijski proizvo-

dadi de morati da se suode sa vlastitim

otrovnim otpacima.

31. Devedesele godine de biti dece-

nija mikrosegmentacije, u kojoj de v/so-

ko specijalizovani poslovrji ljudi i predu-

zetnici tragati za preoslaiim neiskoridce-

nim „biznis-niiama".

32. Pismenost de postati giavni alj u

druStvima u razvoju. a razvijeni svet de

morati da preduzme mere zadlite od po-

novnog klizanja ka nepismenosti. Sirom

sveta, obrazovanje (narodito osnovna

Skola za opismenjavarrje) ostace giavni

ciljevi razvoja, kao i sredstva za posliza-

nje ciljeva u zdravslvu, povedanje pro-

duktivnosti. jadanje ekonomskog rasta,

socljainu integraciju. Zemlje sa velikim

brojem nepismenih nede biti u stanju da

se nose sa modernom tehnologijom ill

koriste napredne agrokulturne tehnike.

§irom sveta procenat dece koja ne

pohadaju skolu de pasti sa 26% u 1985.

na 18 odsto dvehiljadile godine. Upis

daka na primarno obrazovanje drama-

tidno je porastao. Od 31 podsaharske

zemlje koje su dale izveStaje o stopama

vezanim za upis, slope za defiake su

opale u 13 zemaija. a za devojdice u 15

zemaija.

Korisno znanje okrenuto poslu po-

slaje sve vi§e ..kvarijivo". Poluiivol pro-

fesionalne informacije jednog inienjera

danas iznosi pet godina.

33. Obrazovna ..perestrojka" menja

ameridku dkolu. U dugorodnijem smislu,

ona de popraviti lakmidarsku poziciju

nacije u svetskoj ekonomiji.

Potrebe informalidke ekonomije za

veStlm radnicima zahlevaju obrazovnu

relormu.

§kole za nauku i inienjerstvo de ak-

tivno vrbovall nove studente.

15/Januar 1992.

34. Vide obrazovanje se menja jednako

brzo kao i osnovno i srednje.

Rastuci troSkovi viseg obrazovanja

mogu dovesti do smanjenja programs.

U tom sludaju. zemlje u razvoju de se

suodili sa krajnjim gubitkom slrane raz-

mene, podlo de njihova industrija dosta

zaostati iza jettinijih i elikasnijih konku-

renata.

Koncept ..univerziteta" se menja.

Glavne korporacije sve vide saraduju sa

univerzitetima da bi usposlavile specilid-

ne Skole i programs..

Sve vide privatnih kompanija de iz-

nositi na trziste velike elektronske baze

podataka, koje ce u krajnjem ishodu za-

meniti univerziletske biblioteka.

ekonomiia

35. Svetska ekonomija de u doglednoj

bududnosti rasti rapidnom stopom. aii

ce jaz izmedu bogatih i siromasnih ze-

maija postajati sve vedi.

Svetska trgovina de rasti stopom od

4,5% godiSnje u sledecoj deceniji.

Drudlveni proizvodi razvijenih tr2i-

§nih ekonomija de rasti stopom od 3,1%

u proseku u devedesetim godinama,

dok de se zahtevi za inveslicijama pove-

davati, a ekonomska integracija u Evro-

pi dovesti do porasta efikasnosti.

Ekonomija istodnih zemaija Evrope i

Sovjetskog Saveza mogla bi se oporavi-

ti sa stopom drustvenog proizvoda od

3.6%., ^

Ekonomije zemaija u razvoju de sve

dalje I dalje zaostajati za industrijalizo-

vanlm zemijama, ponajyide zbog toga

sto de njihovo stanovnistvo nastaviti da

raste brze od prihoda. Drustveni proi-

zvod u ekonomijama zemaija u r^voju

de rasti stopom od 4,3% godiSnje (§lo

je znatno manje 5,1%, koliko je bilo se-

damdesetih godina). Sedamdesetih go-

dina njihov drugtveni proizvod iznosio je

jednu deselinu druStvenog proizvoda

razvijenih zemaija. Godine 1985. paoje

na jednu dvanaestinu. Dvehiljadile godi-

ne de iznositi jednu trinaestinu,

Redukcijom vojnog budzeta, fabulo-

zni „novi svetskf poredak" de vede kolidi-

ne riovca osloboditi za biznis.

36. Svetska ekonomija de postali sve vi-

de integrisana.

Medu blisko povezanim nacionalnim

berzama javija se ..efekat mreSkanja";

dejstvo nekog vainog dogadaja na jed-

nom tiiiStu izaziva perturbacije na svi-

ma ostalima.

Oko 2000. godine sve nacionalne

valule de biti konvertibilne. pri demu de

se sledili model slidan mehanizmu utv-

rdivanja kursnih stopa Evropske zajed-

Postajade sve teze da se neki proi-

zvod okarakteri§e nacionalnim identile-

tom (na primer. ..japanska kola"), poSlo

de delovi uglavnom policati Iz jednih

(nekoliko) zemaija, sklapati se u drugi-

Nastavak na 71 strani

16/Galak8lJa 236

Model pejdzem marke ..Motorola" kakav se korlsil kod

.

OuuveK sam zaviaeo ijudima koji

8u posredstvom biranih holivud-skih filmova donosili u nase do-move razlieite tehnifike (gradke

sa zapada. Medu njima se posebno iz-

dyajala jedna, ne§to veca od obiine ku-tije za sibice, koja bi se s vremena navreme oglaSavala svojim prodornimzvukom. Istog 6asa, glavni junak bi sveostavijao, pojurio do najblifeg lelefona i

pozvao odreileni broi, Ovakvi prizori seod skoro mogu videti

i kod nas. Minija-lurne prijemnike marke ..Motorola" zasada poseduje relativno mali broj ljudi,

ali se ori svakog dana sigurno uvecava.Pejdler. ill prijemnik jednosmernog

poziva, razyijen je za poslovne ljude r

sve one kojima je potrebna neprekidnaveza sa svetom. Oni koji znaju va§ iden-tifikacioni broj mogu vam poslati porukuako se nalazile unutar domela postoje-ce mreze repetitora i predajnika. Tamreza je u razvijenfm zemljama izuzel-no rasirena tako da na primer pokrivaskoro celu zapadnu Evropu formirajuci..Eurolink". Osim svoje veoma veltkeupotrebne .vrednosti, pejdêri su kodnas postal! i svojevrstan statusni simbol.Danas de male koji vlasnik nekog pre-duzeda dozvoliti sebi da putuje gradom

..ill van grada bez jedne tako modnesprave.

Za uspeSan rad ovakve mre2e po-Irebno je formirati veliku mre2u lokalnihpredajnika koji bi imali zadatak da pokri-

I

ju §to vedu povrSinu. U nasoj zemiji sapejdzerom za sada mozete getati Beo-gradom i najvedim delom ravne Vojvodi-ne. Povezivanje istocnog dela Jugosla-vije sa Hrvatskom i Slovenijom i prekonjih sa evropskom mrezom je tehnidkiizvodijivo. all se za sada dekaju malomirnija vremena,

Kqko is pofelo?

Razvoj jedne mreze za prenos ii.'orma-eija najpogodniji je u velikim gradovima.kakav je Beograd, Kada je pre nekolikogodina dana§nji vlasnik „Bel Pagetta".Zoran Markovid dosao iz Kanade. sasobom je doneo ideju I hiljade malih pej-d2era. Nekih deselak godina ranije. ta

daSnji beogradski taksista je medu prviI ma imao radio-stanicu koja je predstavIjsis yeliki napredak u osvajanju komercijalnih radio-prostora, Uz uobidajeno

i dugu proceduru dobijanje dozvole zarad. pre neSto vi§e od godinu dana po-

' ielo je formiranje prve mreie kod nas.Saradujudi sa televizijom. poslavijerl surepetltori

i predajnici koji su radili naVHF/UHF talasnim podrufijima koji su

“ pokrivall Beogradi veliki deo njegove

okoline, Na Vidikovac, Avalu i Zemun,slizali su linkovskim putevima signal! izcentrals u Novom Beogradu obezbe-dujudi veoma kvalitetan prfjem na vi§ehiljada kvadratnlh kflometara povrSine,Nedavno postavljen repetitor na Crve-

17/januar 1992.

notn eotu, na Fruskoj Gori, omogucio je

pokfivanje i velikog dela Vojvodine. I po-

red ovako razvijene mreie repetitora,

dogada se da se sa pejdzerom nadete u

podrumu neke zgrade ill udete u pravi

Faradejev kavez ostajuci take bez mo-

gucnosti za prijem poruke.

Put koji informacija prede, iako se 6r-

ni komplikovanim, vise je nego jedno-

slavan. Kada pozovete telefonski bro]

centrale, dovoijno je da kaiete broj ko-

me saljete poruku.

Istog Irenutka, operater koji je poru-

ku primio, ukucava je u centraini kom-

pjuter preko koga se vr§i digitalizovanje

teksta u matematifiku binorno-faznu mo-

dulaciju. Tako transformisan signal salje

se preko linkovskih veza do svih lokal-

nih predajnika, odakle tako digitalizova-

na poruka stize u vas prijemnik, U nje-

mu se vrsi povratni proces i uz tonski

signal koji oznacava prijem poruke, vl je

mozete probilali na ekranu vaseg mini-

jaturnog pejdzera.

Postoje naravno neogranicene mo-

gucnosti u pogledu Cuvanja poruke, nje-

nog memorisanja ili naknadnog Citanja

Modeli pejdJera koji se koriste kod nas,

osim §to vam daju tonski signal kada

poruka sligne, mogu i svetleti jarko

crvenom bojom, a posebno je zanimijivo

da mogu i drhtati, ukoliko vase okruze-

nje nije odu§evljeno prodornim zvucima.

Kapacitet memorije jednog ovakvog

uredaja iznosi dak 2MB, all je ogranice-

na na 80 znakova, Sto je sasvim dovoij-

no i za najduze poruke. Postojeda tele-

fonska centrala kapacileta 10.000 broje-

va omogucava dovoijno mesta za mno-

go vije novih vlasnika pejdzera nego

§10 Ih je sada.

Zanimijivo je redi ne§to vise o pome-

nutoj digitalizaciji poruka koje se vr§e

preko racunara. Osim ovakvog jedno-

smernog slanja poruka, postoji I dvo-

smerno komuniciranje, koje podrazume-

va koriSdenje racunara, radio-stanice i

modema koji povezuje ova dva uredaja,

Na kompjuteru ukucate poruku koju ieli-

te da prenesete i na kraju pritisnete

dugme „enter“, Poruka se preko mode-

ma 1 radio-stanice, prenosi putem radio-

-talasa do vaseg sagovornika u bilo kom

delu sveta, sto zavisi od frekvencije na

kojoj radi stanica. Posle nekoliko trenu-

taka, sti2e vam odgovor na isli nadin.

Ovakav postupak poznat je kao „packet

radio" ipredslavija novi korak u komuni-

kacijama. sto donekle potiskuje Morzeo-

vu azbuku i klasidnu telefoniju. Veomaslidan postupak je i u sludaju pejdzera,

s tim §to se kod njega poruke salju sa-

me u jednom smeru.

Pre nego Sto jedan pejdzer dode u

vase ruke, potrebno je izvrsiti i odrede-

na podesavanja, Novi uredaj prolazi

kroz proces programiranja preko radu-

nara, tako Sto mu se tormira „header"

(zaglavlje). U njega se unose podaci od

kojih de zavisiti kada de se va§ uredaj

oglaSavali- Ukoliko ste clan nekog udru-

Zonm Morkovic, rlasiiik „Bel Pageua" sa

uredajima builiienosli-mobihiiiii lelefoiiom i

pejdzerom

zenja ili grape, u zaglavlje se unosi broj •

koji de bill karakteristican za celu grupu

iprtlikom poziva dovoijno je operateru

na cenlrali u Novom Beogradu redi broj

grupe, pa da svi u roku od nekoliko mi-

nuta dobiju istu poruku.

Bangrnd — Movi Sod, via satelit

Osim ovih softverskih podeSavanja,

veoma je vazan i hardverski izbor samih

uredaja. Zoran Markovid se u konkuren-

eiji proizvodada kao §lo su „Macu§ita",

\,NEC", „Siemens" i..Motorola" odlucio

za ovog poslednjeg i to svakako sa veli-

kim razlogom. Prosle godine ste u na-

sem listu mogli da prodilale kako se sa

..Motorola" radlo-stanicama rnogu zaku-

cavati ekseri, Verujie, nl pejd5eri nisu

niSta slabiji. Do sada nema podataka da

je neko uspeo da uniSti I jedan komad.

Posebno je interesantno to Sto su na-

pravljeni od materijala koji neodoijivo

podseda na vrstu plastike koju svakod-

nevno srecemo!

Sa stvaranjem prve pejdzing mreze

u nas javili su se zahtevi za uvodenjem

dodatnih telefonskih linija koje bi omo-

gudile brzi prenos poruka. Pokrivanjem

velikog dela Vojvodine, bilo je neophod-

no imati bar desetak posebnih telefon-

skih linija prema Novom Sadu. U uslovi-

ma zaslarelih telefonskih centrala, tako

nesto (ni)je bilo moguce, pa su se reSe-

nja nalazila na zaisla neverovatne naci-

ne: trenutno se pregovara o zakupljiva-

nju deset telefonskih linija na telekomu-

nikacionom satelitu iznad Evrope, koji bi

telefonski povezao Beograd sa Novim

SadomIRazvoj ovakvog nadina komunikaeija

doveo je do toga da dnevno kroz cen-

tralu „Bel Pagetta" prode vise hiljada

razliditih informacija. Teorijski, dinami-

kom pristizanja poruka za isti broj. mo-

gude je pratiti kretanje neke osobe. U

praksi takva moguenost je sasvim Isklju-

dena, Sve poruke se Stampaju na veli-

kom printeru, a pristup njemu je praktid-

no nemogud. Postoji anegdota, kada je

jedan uticajni stanovnik Beograda traiio

da mu se dostave sve poruke od po-

slednjih nekoliko sati kako bi saznao

kretanje odredene osobe. Zahtevu na-

ravno nije udovoljeno, uz obrazlozenje

da postoje druge sluzbe za davanje in-

formacija.

Prvi koraci u povezivanju putem pej-

d2ing sistema su napravijeni vide nego

uspesno. Poslovni ljudi su polako poceli

da se dele na one koji imaju i one koji

nemaju pejdzer. Mo2da sve ovo neko-

me izgieda kao nepotrebna tehnidka no-

votarija, ali uz bududi projekat razvoja

mobilnih teiefona, proces de btti zaokru-

zen. Prvi korak je udinjen, sledi nasla-

vak. Budude mreie koje se formiraju u

Sloveniji i oko Sarajeva pokride najvedi

deo naseg iziaza u svet. U ovo] naSoj

sumorno] realnosti, izgieda da nam je

najbrii pul u Evropu ipak preko pejd2e-

ra.l

]vait Maslilovic

1 8/Galaksija 236

Solarne centrals u Kosmosu ÎZAZOV JACIOD PROBLEMAIdeju o izgi'odnji solarnih centrala ii svemint, rodeiia pre 20godiiw, do danas je presla dug put: siotinak istrazivackih ekipoiz 15 zemalja radi danas no tom projeklu. Krajnji dlj ovogprojekta bio hi opasavauje mise planete sa vise desetina centralakoje hi davale polovinu itkupnih sveiskih zahieva za enereiionido 2030. godine.

Smesten za komandarna svoje ro-botizovane celije za rad, na 35.000km iznad ekvatora, inzenjer po-smatra promicanje 50.000 tona te-

ske orbitalne platforms sa ose6anjemravnodusnosti koje odaje naviknutost natakav prizor. Ovo je njegovo delvrto pu-tovanje tog meseca. Taj covek upravijaprocesom zamene fotogalvanskih celijaostedenih usied dejsiva meteorita nafietrdeset prvu svemirsku solarnu cen-tralu. U pitanju je hitan slufiaj; bez inter-vencije njegove ekipe, jugo-istok Azijemogao bi uskoro da ostane bez elektriC-ne energije.

Nalazimo se, naravno, u 2030. godi-ni,_ a inzenjer o kome je rec, mozda sejos nije ni rodio. Ideja o iskoriScavartjuizvora sunceve energije u prostoru iz-nad zemijinog atmosferskog filtera, nijeu potpunosti nova. Svetska potrosnjaenergije u toku jedne godine odgovarasolarnoj energiji koju Zemija crpi odSunca za svega 40 minuta! Ideja ciji jezadetnlk pre 20 godina bio Piter Glaser,tada zamenik predsednika ameriCkekompanije za istrazivanje ..Arthur D. Li-tie", osvojila je velikI broj naucnika.

Oko sto ekipa iz 15 zemalja angazo-vano je na programu istrazivanja fiji jecilj proveravanje ispravnosti raznih teh-noloSkih opcija predlozenih za polrebeovog programs. Organizacije ..Eurospa-ce" iz Evrope, Akademija nauka iz

SSSR-a, „Sunset Energy Counsil" iz

SAD, Svemirski i Naucni Inslitut iz Japa-na, odredile su vi§e od po deset naucni-ka za istrazivanje ovog projekta.

Ovaj, kako je nazvan, „lkar irecegmilenijuma", zaista poseduje moc daopdini; smestena u orbilu i podvrgnutadejstvu surCevog fluksa snage 1400 va-ta po melru, takva centrala bi bila u sta-nju da prikupi 40 odsto vl§e energije ne-

go §lo bi to bilo moguce sa Zemlje. Ni-kakve klimatske nepogode ili smenjiva-nje dana i noci ne bi imali uticaja nanjen rad, drugim recima, la centrala bibila operativna 24 sata dnevno.

Ali kako bi jedna takva centrala iz-

gledala? NASA je zamislila dva scenari-

Ja koji se danas smatraju projektima ko-je medunarodna naucna zajednica morauzeti u obzir. Prema prvom scenariju,pofrebno je izgraditi konsirukciju duzinedeset i sirine pet kilometara, koja bi bila

oblozena plocama izradenim od siliciju-

ma. U Francuskoj, istrazivaci CNRS-a I

Centra za nuklearna istrazivanja uStrasburu ispiluju mogucnosti znacajni-jeg povecanja kapaciteta kolektora sun-ceve energije. U teoriji, koliCina eleklrifi-

ne energije koja bi bila dobijena na taj

nacin, iz solarne, procenjena je na 70odsto. Koriscenjem mullispektralnih deli-

ja smeStenim u plofiama, od kojih bi

svaka bila oselijiva na jedan deo sunce-vog spektra. perlormanse tih celija bi semogle jako priblizili ovoj leorijskoj vred-nosli,

Sto se same svemirske stanice tifie,

energija koja bi bila prelvorena u jedno-smernu struju uz pomoc fotobalerijaprenosila bi se na Zemlju pomocu sno-pa mikro-talasa, uz pomod antene preC-nika jedan kilometar, sastavljene od slo-

ja cevi koje bi napajale mrezu predajni-ka. Spojena sa satelitom preko pokret-nog zgloba, ova aniena bi rotirala jedan-put dnevno, kako bi bila u stanju da pra-ti prijemnu stanicu na Zemiji, dok bi so-larna plofia ostala okrenula u pravcuSunca. Centrala ovog tipa bi mogla daobezbedi snagu jednaku onoj koju dajenuklearna elekirana, a da pri tom neproizvodi otpatke, niti da stvara probie-me povezane sa pouzdanoScu rada:proizvodnja bi iznosila oko 5.000 mega-vata.

„Energetske potrebe (rebate bi da do2025. godine dostignu cifru od 20 do 25

teravata (1 teravat=10'^ vatip. smatraEntoni Martin, jedan od najvatrenijih po-bornika koncepta solarnih centrala, koji

radi u britanskom „Space ApplicationCenter^', Po njemu, energija koju ce ta-da proizyoditi hidro I nuklearne elektra-ne, kao I ona dobijena iz ruda, nece do-stizali ni polovinu svetskih polreba, Ba-zirajudi svoje analize na ovakvim per-spektivama, NASA smatra da je potreb-no postavili u svemir pedesel do dezde-set solarnih centrala, da bi njihovo korig-denje bilo isplativo.

I mada su ovakve ambicije malopreuranjene obzirom na sadagnji nivosvemirske tehnologije, krajnji cilj snaznomotivige isirazivade, i to s pravom: ma-ss od po 5.000 tona po stanici, gto jepet puta teze od Ajfelove kule, predstav-Ijade zaista posebnu atrakciju. Medutim,u ovom trenulku je u svemir mogude po-slati samo 100 tona opreme i to po ceniod 200.000 francuskih franaka po toni.

Po toj ceni, slanje potrebnog malerijalaza izgradnju samo jedne centrale, izno-sio bi dak 1 0.000 milijardi Iranaka! Aero-nauticki konstruktori, posebno Boingovi,dali su se u konstruisanje prvih „svemir-skih teretnih brodova" koji bi prenosilidetiri pula vede terete od sada mogudih.Jedan od najrazradenijih planova Boein-gs predvida dak pretvaranje lansera —sadirijenog iz vise delova koji se danasodvajaju od svemirske kapsule nakonpolrogenog goriva — u vozilo koje bi semoglo ponovo iskorlsdavati za nekih150 lansiranja potrebnih za slanje mate-rijala I svemirskih radnika.

Mkoliko ielimo da postupamo is-

pravno — objagnjava Lisjen Desan, od-goyoran za ovu misiju pri Direkciji za is-

trazivanje i proucavanje u ..Electricile deFrance", trebalo bi umanjiH sadaSnju ce-nu lansiranja za faklor 100, kako bi sepotvrdila ekonomska isplativost pro/'ek-ta." Takva perspektiva je, medutim, ne-zamisliva, obzirom na izuzetno visokecene proizvodnje postojedih hemijskihgoriva. „Zasto u takvom sludaju ne bi-

smo izbegli korisdenje goriva?" pita seDegan. Ova ideja koju deli i Piter Gla-ser, nije uopsle tako neozbiijna, kako secini na prvi pogled. Sastojala bi se u to-me da se koriste elektromagnetni topo-vi, korisdeni najpre za vojne polrebe,kao polisni uredaji. Koncept je jednosta-van: jednosmerna slruja koja prolazi iz-

medu dve paralelne sine proizvodi jakomagnetno polje. Ubacen izmedu tih si-

na, projeklil indikuje kratak spoj. Reakci-ja se moze uporedili sa dva magneta diji

su polovi isto namagnetisani — odbijajuse. Razlika je samo u tome gto magnet-no polje, koje proizvode topovi na vigekilometara, na kraju IzbacI projektil kojidostize balislicku brzinu od 20 km/s. Natakav nacin izbadena masa bila bi pod-vrgnuta ubrzanju od 2x10= g! To su ta-

19/januar 1992.

\'a 3S.000 kilomclara od Zemlje iia orhiinl-

iioj slanici ii lokii je iigradnja solariic sve-

mrrske cemraU. Desiio Je rozilo vellke elek-

irlaie provodljlvosii.

kva dejstva da 6e se moratt razmi^ljatj

0 nadinu fiksiranja tereta kako ne bi do-§lo do njegovog ostedenja. Kada presta-

ne dejstvo zemijine gravitacije, tereti bi

bill spojeni u module od po 5000 tona.

U odsustvu gravitacione sile, elektricnl

propulzeri, jeftiniji od hemijskih goriva,

uspesno bi mogli da zamene motore. Fi-

naino montiranje modula obavijalo bi seu orbiti.

Prema drugima, ekonomidnija vari-

janta bila bi nas.eljavanje Meseca, jer bi

to omogudilo dobijanje tehnidki dostup-nijih reSenja.

Home nriaado Ko»mo«?

Ovo zapravo predslavija drug! sce-

nario NASE. Dosadagnja laboratorijska

istrazivanja pokazuju da je sastav me-

sedevog tia takav da bi izgradnja solar-

nih centrala bila sasvim izvodijiva; gvo2-de neophodno za dobijanje delika za iz-

gradnju dvrstih nosada platform! dini 13odsto sastava lla. Aluminijum koji bi sekoristio za Izgradnju nosede konstrukci-

je, zastupljen je sa 7 odsto. kalcijuma,

od koga bi se mogla napraviti izuzetnoolporna keramika, ima 8 osto, a silictju-

ma, predvidenog za solarne plode, 21odsto. Cak i kiseonik koji dini 42 odstoatmosfere, mogao bi da posluzi kaoosnova za izradu goriva za vozila. Onodto ovu ideju dini posebno prihvatijivom

je nepostojanje sila privladenja. Tran-sport tereta od Meseca do geostacio-narne zemijine orbite zahtevao bi 22 pu-

ta manji utrodak energije od onog po-trebnog za prelazenje tog istog pula, ali

u suprotnom smeru.Podrâvajudi ovu tezu, istrafivadi

Centra ..Arthur D. Utile" dokazuju, kori-

stedi druge analize, da bi koriddenjem

80 odsto ovih materijala koji ne potidu

sa Zemlje, cena izgradnje solarnih cen-' trala bila dak tri puta manja u odnosuna proizvodnju na Zemiji.

Iz ovakvog postupka eksploataclje,

mogla bi se razviti prava svemirska in-

dustrija. Ona bi podrazumevala izgrad-

nju fabrika za rafinisanje minerala, iz-

gradnju topionica, velikih kompleksa zamontiranje. Ved se zna da bi stotinak

osoba bilo zaposleno u orbiti, na samojizgradnji centrala, tj. montiranju prefabri-

kovanih delova. Koriddenje alata zaproizvodnju na mesedevom tiu, zahte-

vade bar jo§ toliko ljudi. Na Zemiji de ta-

kode bill realtzovani ogromni projektl, naprimer, projekat hvalanja ogromnih sno-pova talasa. Elipticni receptor! od10x13 kilometara prikupljali bi dragoce-ne kW sate i upucivali ih prema stanica-

ma za pretvaranje u naizmenidnu struju.

Pojedini inienjeri iz japanskog Insti-

tuta za svemir i astronautske nauke raz-

20/Galaksjja 236

migljaju Cak o jednoj svetskoj eleklricnoj

mrezi koja bi podrazumevala prenosenergije satelilima do bilo kog kraja Ze-maljske kugle. Bilo bi znaCi moguce..hvalati" svoju struju kao §to se danashvalaju razni televizijski kanali. Ovajprincip je vei krajem 70-ih godina pro-veren u praksi, pomocu stanice Gold-stone sa americke „Jet Propulsion La-boratory", Snaga od 30 kW/h je tadapreneta u atmosferu pomo6u snopa mi-

kro-talasa, na udaljenosl od 1 ,6 km. Is-

pitivanje je trebalo da dokaze da talasi

vrlo visokih frekvenci (2450 MHz) mogubolje od bilo kojih drugih talasa da tran-

sportuju odavanje znabajnih kolidnaenergije. beleJeci pri tom samo malegubitke od oko 15 odsto.

U principu, uredaj lestiran u Goldsto-nu trebao bi da reaguje na isti nacin I u

svemiru. Medutim, ameridki istrazivad iz

..Center Power Space", jednom od sek-

tora NASE, zeleli su da u praksi provereovu hipotezu. Iz log razloga su progra-

mirali izvodenje eksperimenata koji bi

omogucili proveru kvalileta Iransmisije,

u odsustvu kiseonika.

Japanske istrazivade posebno inte-

resuju posledice koje koridcenje mikro-talasa moie imatl najonosferu. ..Ukoliko

bi se radilo o snazi jednakoj onoj kojase korisli u komunikacijama, posledicebi bile beznadajne", objasnjava Hirosi

Matsumoto sa Univerziteta u Kjotu. „Ali

gustina mikro-talasa koji se korisle zaprenos energije je dvanaest puta veba".

Inzenjere brine to §to bi takav snop, ko-

ga apsorbuje najvigi sloj atmosfere, mo-gao lokaino povecati kineticku energiju,

odnosno. temperaturu slobodnib elek-

trona. Japanska istrazivanja predvidenaza 1992. godinu omogucice arâliziranje

tokalnih reakcija jonosfere podvrgnutojjakom polju mikro-talasa.

Do lada, vi§e prizemnijih pitanja na-sta su svoje mesto u studijama: ko cetinansirati takav program? Kome de onkoristiti? Da li eksploatisanje energel-skih solarnih rezervi i materijala koji sene nalaze na Zemiji moê uticati na de-finisanje nekih novih granica? I koiiko

jos drugih pitanja koja za sada ostaju

bez odgovora...

Naklonost celog sveta prema ovomprojektu je odgledna. Medutim, moguc-nost dogovora je odigledno manja. Te-Sko je naravno ostati ravnoduSan predmogucnoSdu Iskoriscavanja jednog obe-danog trzi§ta. .,Jos 1976. godine, osamekvatorijalnih zemaija je u Bogoti usvoji-

to deklaraciju kojom se smatra da je

geostacionarna orbita prirodan resurs".

navodi primer Gabriel Laferandri, pravni

savetnik evropske svemirske Agencije.

..Prema tom principu. te zemlje zahleva-

ju suverenosi nad delom orbite koja senalazi iznad teritorija njihovih zemaija."

Rat za orbite je izgieda ved zapodeo!

..Sciences cl Avenir"

Suiice osveiljava foiovoliainlpanel (WxS kinf.

GALAKSIJA 21/jan^r 1992,

Fizika

Kvantna mehanika

MISTERIJASVETLOSTI

Khsicno pitanje „Da li je svetlost talas. Hi cesiica — Hi oboje?"iiitrigira i zaokupija istrazivade, teoreiicare, eksperimentatore,ali i medije, konceptiialno okremtte pracenjii nauke i

tehnologije. Stoga nista neobidno sto je i „New Scientist", nematome Hugo, posvetio duznu paznju ovoj, maze se slobodno reci,

centralnoj misteriji kvantne fizike. Obzirom da je dilema..svetlost — talas Hi cestica" ponovo postala predmet opseznihispitivanja, trudili smo se da prenesemo najnovije videnje ovogklasiciiog pitanja i to kroz optikit Dipankar Home-a saBozcovog instituta it Kalkuti. Jer, kako stoje stvari, istrazivaci

poknsavajii da izmere talasne osohine jednog fotona . . .

interferentni

lik

Snka I. Hilda iiioiioliroinalski srellosiil zrak prolazi kroz dva onora iia ekramt, Uila\i kojise sire od svakog olvora Inleiferirajii i grade karaklerlsiilni liiler/erenliii lik (a). Ovo sedogada iak i kada se „poJediiiaiiii foloiii" ispaljiijii kroz olvore; izgieda da svaki Joionproiazi kroz oba oirora. Aii, kada se pored svakog afvom posiare deleklori, oiii pokuzujuda svaki Jvlon Ide sanw krozjedan od olvora, i iiileifereiltili Ilk mlMeriozno iscezava lb)

Pre tri veka, Isak Njutn je (vrdio da sesvetlost ponala kao niz malenlh Cesii-

ca koje se krecu pravolinijski. le da seodbija od ogledala na isli naCin na koji

se loplica odbija od povrgine. Ali, poCelkomdevetnaeslog veka, Tomas Jang, u Engle-skoj, i Francuz Augustin Fresnel ustanovili sualternatlvnu leoriju prema kojoj je svetlost ta-

las: savija se oko oStrih ivica I prostire izme-du dva uska proreza na zastoru da bl proi-

zvela efekat interferenoije na isti naCin na koji

talasiCi u bazenu uzajamno interferiraju. Ta-lasna teorija svetlosti poslala je ,.klasiCan“

pristup koji se korisli u optic! Kasnije, u pn'ojpolovini dvadesetog veka, eksperimenti suotkrili da svetlost, ill elektromagnetno zraCe-nje Izgieda ^seduju osobine tipicne za tala-

se i tipicne ceslice. Isto se odnosifo i na ma-teriju saCinjenu od cestica, kao sto su to

elektroni koji se takode ponasaju kao talasi.

Ova dualnosl jedna je od osnovnih zagonetkikvantne mehanike i najuspeCnija teorija koju

imamo o ponaSanju materije i radijacije naatomskom i subatomskom nivou. Kako moteneito biti u isto vreme i talas I Cestica? Zdrovrazum, oslonjen na nasa Iskustva iz makrosvela, kaze da je to nemoguCe. Medulim,kvantna mehanika zahleva da se u mikrosvetu, svetlost, elektroni i drug! entiteli moguponaSall bilo kao talasi ili kao ceslice, zavi-

sno od usiova eksperimenta.

Tains ili gesticn

Ovo „lli/ili'' tokom vremena predstavijalo je ci-

nilac ocuvanja dobrog zdravija fiziCara. U bilo

kom eksperimentu, slandardna interprelacija

kvantne mehanike nam kate da bi svetlost ili

elektron trebali da se ponaCaju bilo kao talas

ili kao Cesiica. Medulim, prema loj konven-cionalnoj mudrosti koju je usposlavio Nils Bori njegova Skola u Kopenhagenu kasnih dva-desetih i tokom Irldesetih godina, nije mogu-Ce Istovremeno Ispoljavanje i lalasnih I Ce-stiCnih osobina. KasnIh osamdesellh, medu-lim, nova generacija eksperimenata, takosuptllna da ukljuCuje posmatranje samo jed-

nog totone, pocinje da remeli ustal/eno ,,111^11"

posmatranje stvari.

Izgieda da je uzajamni odnos lalasnih i

cestiCnIh aspekata svetia u Izvesnim eksperi-

mentlma znatno sloteniji nego sto je to Borzamisllo. Ovo daje podsllcaja naporima viCe

teoretlCara, ukIjuCujuCi I nedavno premlnulogDtona Bela, da razmiCljaju o neCem skoronezamisllvom poslednjih Sezdeset godina —fundamentalnoj revlziji fiziCarove interpretaci-

je znaCenja kvantne mehanike.Enigma dualnostl talas-Cestica mote se

demonstrirati tako Cto Cemo zamisliti standar-

dnl eksperiment interferenclje u kome svetto

prolazi kroz dva olvora na zastoru i pada nadrug! zastor (pogledali silku i). Ovo je Jan-gov eksperiment sa dva otvora, koji dokazujesvakom uCeniku da se svetlost ponaCa kaotalas. U tom Skolskom eksperimentu, svetlo-

sni talasi Interferiraju kao talasi na vodi i obli-

kuju karakteristiCnu sliku na drugom zastoru.

Konvencionatna mudrost takode vidi sve-tlost kako se prostire u energetskim pakelimakoji su nazvani fotoni, koji se mogu smatratl

Cesticama svetlosti. Na§ imaginarni eksperi-

ment razlikuje se od onog u Ikolskoj labora-

toriji jer naSa hipotetiCka aparatura dopuitada svetlosni izvor emiluje samo jedan po je-

dan loton. Ovi fotoni zallm prolaze kroz otvo-

re na zastoru i njih detektuju nekakvl brojaCi

kO|i se mogu pomerali po povr^lnl drugogekrana. Pri slacionarnoj emisiji fotona iz izvo-

ra. broj totona koji slizu u deleklor zavisice

od poloiaja detektora na povrsini drugogekrana. Na neke delove ce stizati vise fotona

u sekundi nego na druge.

Pomeranjem detektora tnoiemo sastavili

prikaz like koji -cine (olori. Kvanlna mehanikapredvida da ce to bit! standardni interferenini

Ilk, kao da je svaki loton nekako prosao isto-

vremeno kroz oba otvora na prvom zasloru i

interterirao sam sa sobom pre svoje odiuke

kuda ce ici dalje.

Inierterentni lik se, prema tome, gradi usaglasnosli sa slatistickim verovatnodama,cak i u slucaju da je dolazak svakog fotona

u detektor nesumnjivo lokalizovan, u form!

Cesiice. I. jasno je, lokalizovana cestica mo-te prodi samo kroz jedan ili kroz drugi od dvaotvora na zastoru,

Prema tome, Sta bl se dogodllo ako uspo-slavlmo eksperimeni da posmalramo kroz

koji otvor svaki elektron prolazi? Ovo se lako

postite smeSlanjem detektora pored svakogotvora, povezanih sa brojadem koincidencija,

koji nam kaze da II se dogodllo da su obadetektora istovremeno izvrdila detekciju, UnaSem idealizovanom eksperlmenlu, sa sa-

mo jednim totonom koji izvor emituje u inter-

valu posmatranja, zdrav razum ram kale dase brojad koincidencija nikad nede oglaslll, I

to je u skladu sa kvanlnom mehanikom. Onapredvida da demo ustanoviti da svaki elek-

tron prolazi samo kroz jednu rupu. All, u ta-

kvim okolnostima usianovidemo lakode danema ni Interferentnog Ilka na drugom zasto-

fu ved samo dve svetlosne mrlje, po jednaiza svakog otvora. Izgieda, ako se svetlosti

dopusti da se ponada kao talas, tada de se

tako I ponadati; medulim, ako je ogranidlmoda se ponada kao destica, tada de se lako I

ponadati.

t IcomDiemeiitBrwoati

Ameridki lizidar Ridard Fejnman naglasio

je da ova dualnosi talas-cestica sadrzi cen-Iralnu misleriju kvantne mehanike. Zalsta, onje olldao jos dalje, rekavdl da „u stvari onsadril jedlnu 'misteriju' teorije."

Prema standardnoj interpretaciji kvantnemehanike, poznaloj kao Kopenhagenska In-

terpretacija, problem nekompalibilnih opisasvetlosti do koga dolazimo analizom zbivanja

u dve verzije navedenog eksperlmenta, pre-

vazilazi se lako dto kalemo da su eksperi-

memi uzajamno Iskljudivi i da se ne mogu Iz-

vrditl u Isto vreme. Sa ove ladke gledidta.

mogude je posmatrati bilo talasne bllo Cestld-

ne osobine svetlosti, all nikako obe Istovre-

meno. Ovo je osnovnt smisao onoga dto je

Bor nazvao princlpom komptementarnosll.

Medullm, princlp komplementarnosti nije

bez svojih krllldara I u poslednje vreme je po-

slao predmet infenzivnog istralivanja sa raz-

liditlh polaznih osnova. All. pre nego dto seupustimo u suptilna pitanja potekla od lih krl-

lidara. lelimo da razmotrlmo vorodostojnost

eksperimenala kao dio je ovaj dto smo gaupravo oplsali. Da li su to samo ImagInarnI

..misaoni" eksperimenli, u kom sludaju je

osnova za one suptilne argumenie u vezi

komplementarnosti pod znaKom pitanja? Ill,

da li postoje realni eksperimenli koji odgova-raju ovoj vrsti postavke eksperlmenta, u komsludaju debata o komplementarnosti Imamnogo odiriji tokos?

Kvant ili fntow?

Kljudno pltanje ovde jeste — kako demoshvatiti folone. Pojam o desllcama svetlosti

police od Ajndtajnovog objadnjenja lotoelek-

tridnog etekta sa podetka ovog veka. Ovaj je

naziv dal emisiji elekirona iz melala ptillkom

upada svetlosti; korisli se u svim meradimasvetlosti i mnoglm kamerama za izraZavanje

intenziteta svetlosti. Ajndtajn je pokazao daje svaki emitovani elektron primio islu kolidl-

nu energlje od monohromaiskog svellosnog

Izvora, bez cbzlra na intenzitet log izvora.

Njegovo objadnjenja je bilo da se svetlost sa-

stojl od mlaza svetlosnlh kvanta Ili fotona, odkojih svaki Ima Istu energiju za datu talasnu

duiinu. To je bio rad za koji je Ajnslajn primio

Nobelovu nagradu za tiziku 1921. gadine.

Mada se lotoelektridni efeki smatra arhe-

tlpskim dokazom deslldne prirode svetlosti.

postoji I alternalivno objadnjenje. Nekoliko is-

traîvada, pocevsi od Oejvida Boma 1952.

pokazalo je da je mogude objasniti totoelek-

tridni efekt posmatranjem svetlosti kao elek-

tromagnetnog poija u inlerakciji sa, da kaie-

mo, povrdinom metala sastavljenom od dis-

krelnih aloma. Uodene karakleristike emisije

elektrona u tom sludaju rezultat su dinjenice

da je detektor nadinjen od atoma sa diskret-

nim energetskim nivoima. Na laj nadin moze-mo udiniti predmetom rasprave tvrdnju da lo-

brojac za

Slika 2

22/Galakslja 236

loelektridni efekt nedvosmisleno uslanovljavarealltet totona.

PrI dokazivanju talasne prirode svetlosti

nema problema. Jos davno je (1909) Gofri

Tejior pokazao da ekslremno slab! svellosni

izvori pri emitovanju visoko prigudenih svetlo-

snih impulse I dalje ispoljavaju lalasno pona-sanje. Ali §ta bi onda bilo najubedijivija de-monstracija deslldne prirode svetlosti? Prou-davanja u kvanino) opilci pokazala su da svi

obidni izvori svetlosti, kao Sto su lermidkelampe, lampe sa praznjenjem, dak i laseri,

emituju svetlost u odredenim slanjima (tako-

zvana klasicna ill semiklasidna stanja), gdenema mogucnosti posmatranja cestidnog po-nadanja. U cilju posmatranja destidnog pona-sanja potrebni su nam izvori koji emituju ono§to je poznaio kao ledno-fotonska stanja sve-Ila. SvI klasicnl eksperimenli sa dva otvorana zastoru oslanjali su se na konevencional-ne svetlosne izvore. Sada se prave planovi,

medulim, za sprovodenje rovih eksperime-nala sa dva otvora korlsienjem pcjedinadnlh

fotona.

Jedan od najproslljlh eksperimenala ovevrsle korisli jedno-foionska stanja svetlosti

koja padaju na razdvajad svellosnog zraka.

To je ogtedalo koje dopuSta potovini svetlosti

koja pada na njega da prode, dok se drugapolovina reflektuje — dovoijno lako za talas,

ali individualnl folon trabalo bl ill da prode ill

da se reflektuje, nikako I jedno I drugo u isto

vreme. Za jedno-fotonska stanja, slandardnapravila kvantne teorije predvidaju perfekfnuantikorelaclju za detekciju na dvema strana-

ma razdvajada zraka: svaki pul kada se de-tektor na jedno) od strana akiivira, detektor nadrugo; slrani se ne akiivira (pogledall sliku 2).

Sa druge strane, svaki opts prostlranja

svella koji ukijuduje klasidne talase uvekpredvida da de bill nekih koincidencija Izme-du dva detektora pri upadu svellosnog Impul-

sa na razdvajad svellosnog zraka. AlenAspekt I Filip Granzije sa Pariskog univerzite-

ta izradunali su najmanji broj odekivanlh koin-

cidencija na slid klasidnog talasa. Pokazali

su da bi verovatnoda koinicidencije (Pc) tre-

balo da bude veca III jednaka verovatnoci re-

flekslje (Pr) pomnolenom verovalnodomtransmisije (PI). Ova nejednakost moze seiskazati kao Pc >= PrPt, Na drugo) strani,

kvanlna optika predvida Pc = PrPt za laser-

ske izvore i Pc = 2PrPt za lermidke izvore;

za jedno - fotonske izvore Pc = 0. Ako senedvosmisleno utvrdi da navedena nejedna-kost ne vazi, tada moiemo red! da je klasld-

na talasna slika jasno falsilikovana.

U svom novom eksperimenlu, Aspekt I

Granzije prvo su korlsllll konvenclonalnl sve-

tlosni izvor (Impulsno pobudenu lotodiodu).

Primenjeno je veliko slabljenje lako da su in-

dlvldualni svetlosni Impulsl bill dobro Izdvoje-

ni i prosedna energija po Impulsu bila je mno-go manja od energlje jednog fotona; u stvari,

bila je otprilike Stoll deo energlje koju nosi

jedan loton. Ova prividno besmislena mogud-nost dopudtena je jer, iskazano jezikom

kvantne mehanike. klasidna III semiklasidna

stanja svetlosti ne odgovaraju odredenombroju fotona. Pre de biti da su ona ..superpo-

ziclje" koje ukijuduju kvantne proseke stanja

sa odredenim brojem lolona. ProseCan broj

fotona mo2e bIti mnogo man]! od jedan akomnoga od stanja koja se uzimaju u obzir pri

odredivanju proseka sadrZe nula fotona. Uz-budujuda okolnost bila je da su, dak i podovim odigledno „kvantnlm" usiovima, svetlo-

sni Impulsi koji su prlstizali na razdvajad zra-

ka naslavill da se ponadaju kao klasidni talasi

i nejednakost nikada nlje bila naruSena. Ovoje bila polvrda da obidni Izvori emituju sve-

23/januar 1992.

Host u stanjima koja ispoljavaju talasno pona-sanje cak i u slucajevima zraka veoma malogintenzileta. Sledeci korak je bio rad sa izvori-

ma ko/i zaista proizvodo jodno-lolonska sla-

nja.

Famikjarni svetlosni izvori, kao slo sulampe sa praznjenjem, emiluju svellost pu-

lem eksilacije mnogih atoma. Obzirom da selo pobudivanje dogada u slucajno raspode-Ijenim vramenskim razmacima i da broj ato-

ma koji emiluju svetlosl varira, statislifike

osobine emitovanag sveila idenlifine su oni-

ma koje se odekuju za talasnu predslavii daki kada je svellost sastavljena od lotona. Naisti nacin, talasi u bazenu su. slrogo lefieno,

slalislicki eleki koji rezulluje iz krelanja veo-ma velikog broja veoma malih deslica. Medu-lim. moguce je izolovali emisiju iz jednog je-

dinog atoma; ovo su prvi put ubedijivo posli-

gli 1977. godine Dzet KimbI, Mario DagertaisI Leonard Mandel na Rodeslorskom inslituiu

za lebnologiju u driavi Njujork. Slidne tebni-

ke sada se primenjuju u eksperimenlima sarazdvajanjem svellosnog zraka.

Kgko uhyqliti folon?

U ovim eksperimenlima. Izvor svetia sa-slojl se od aloma kalcijuma koji su pobudeniod stanja svoje najniê energije ili osnovnogstanja do nekog viseg stanja. Kada se atomvrali nazad u svoje osnovno stanje zracipfitom dva folona razlicitih laiasnih duZina,

brzo jedan za drugim, Uzrok ovome je posto-janje medustanja izmedu pobudenog i

osnovnog stanja, Nakon §lo je prvi folon emi-

lovan, atom je ostavijen o meduslanju cije je

vreme zivola 4,7 nanosekundi.Da bi uhvalili jedan foton, pobudeni atom

kalcijuma posmaira se delektorom koji seodaziva na folon prvog nivoa i olvara ..kapiju"

da dopusli proiaz svetlosl! za kralko vrome.Vreme lokom kojeg kapija pstaje olvorenauskladeno je sa guslinom pobudenih atomakalcijuma lako da postoji visoka verovalnofia

da ce bilo koja svellost koja prode kroz kapijubill zalsla folon drugog nivoa. Na taj nacin,istrazivaCi dobijaju blisku aproksimaciju ideal-

ne situaclje rada sa zaista pojedinadnim foto-

Sa ovakvim izvorom impulse pojedinafi-

nih fotona, Aspekt i GranzIJe su jzjavili da suposmatrali jasno odstupanje od nejednakostiizvedene iz klasidne talasne predslave. Za-kljudili su da je rjihov eksperiment sa razdva-jadem svetlosnog zraka pokazao islinsko Ce-stidno ponadanje fotona. Medutim, da 11 suoni sa islim svellosnim izvorom mogli posma-trati inlerferenciju — dto predstavljo lalasmfenomen.

Da bi ovo Ispitali korislill su isti izvor i Isti

razdvajad, all su deteklori na svakoj strani

razdvajada bill uklonjeni I dva zraka su bila

rekombinovana u drugi razdvajad (pogledalisliku 3). Ovo veoma lidi na ponovnu izvedbueksperimenta sa dva otvora na zastoru. Ot-krill su da deleklovani inlenziteti mereni saobe strane drugog razdvajada zraka ispolja-

vaju interferenine efekte koji su zavisili odrazlike duzine puta duz dve moguce putanjeIndividualnih lotona.

Ovo je udarni primer kako duboko usade-na koncoplualna pitanja kvantne mehanike,koja su obicno bila oblast razmalranja filozo-

la, poslaju podlo2na eksperlmenlalnom prou-davanju zahvaljujudi speklakularnom razvojutehnoltîje. Naravno, InlerprelacIJa lakvogeksperimenta je dellkatna stvar: moida nei-

zbezno, postoJI joS uvek niz razlidlllh ladakaglediSta o tome sta to sve moie da znadi.

Na primer, Trevor MarSal sa Univerzileta

u Mandesteru i Emilio Santos sa Univerzileta

Sl’ika 3u Santanderu u Spaniji rekli su da posmatranbroj koincidencija izmedu detekclja u dvemaputanjama Aspeklovog eksperimenta sa raz-

dvajadem zraka mo2e da sc objasni pomocutalasne predslave uvodenjem pojma „sloha-

slidnosli ". Ovo znadi da je kolidina upadnogsvetia, reflektovana ili Iransmitovana, samoprosedna vrednost. Logidki, ovo je moguce,all u odsusivu bilo kakvog fizickog razumeva-nja nacina na koji se javlja stohaslicnost, mo-ze izgiedali izveSladeno i nalegnuto. Poredsvega toga, Luslen Hardl su Univerzileta u

Ourhamu ukazao je da bi ova vrsta slohaslid-

kog ponadanja takode izmenlla j detalje efek-

ta inlerlerencije u drugoj verziji eksperimen-la, I da bi se to moglo upolrebitl za testiranje

valjanosli ideje. Vazno u tome je da ovakvedebate vide nisu osudene na oblast metalizi-

ke vec se mogu raspraviti eksperimentom.Jedan od aulora ovoga teksla, Dipankar

Home nedavno jo, zajedno sa saradnicimaParla Gozeom, sa S. N. Bozeovog instituta

za bazidne nauke u Kalkuti I GIrid AgarualomSB Univerzileta u Hajderabadu, predlozio va-rijanlu eksperimenta sa razdvajadem svetlo-

snog zraka. Ideja je u zameni razdvajadazraka aranimanom od dve prizme smedlenejedna na suprot druge, odvojene malifn va-zdudnlm procepom. Kada je procep izmeduprizmi veci od talasne duiine pojedinadnogfotona koji stize na meduspoj, tada bi treba-lo da se u prvoj prizmi foton totaino rellek-

tuje. Medulirri. kada je proces manji od jed-ne talasne duzine, kvanina optika predvl-

da da de stanja pojedinacnib fotona bill ili lo-

tatno inlerno reflektovana ill de tunelovati

kroz procep i pojaviti se iz druge prizme. Ustvari, mogao bi se Identifikovali svakti foton

registrovan u jednom od dva delektora (je-

dan postavijen da regisiruje fotone koji Izlaze

iz druge prizme, a drugi postavijen take dadelekluje one refleklovane od prve prizme) i

oznadlll ga prema pulanji koju je sledio.

Tunelovanje je iskijbdivo lalasni fenomen;klasidnoj cesllcl se nikada ne bl mogao dogo-dlli. Kada radimo sa jednofotonskim stanjima

tunelovanje se joS uvek moze desitl, all svaki

individualnl foton mora III tunelovati Ili bill od-bijen, lako da bi trebalo da postoji savrsenaanlikoincidencija izmedu dva detektora. Nikoovaj eksperiment jos nije izveo ali on nosi in-

trigirajudu mogudnost posmalranja destidnog

ponaSanja (antikoincidencija) I talasnog po-naSanja (tunelovanje) u isloj aparaturi i do-slovno posmatranjem jednog te istog lotona.

Takvi eksperimenli bi nam pomogll da izodlri-

mo nade konceptuaino razumevanje dualno-

sll talas-deslica, Fejnmanove „centralne mi-sterije", i da iznova kritidki ocenimo Borov po-

jam komplementarnosti.

Pojam uzajamne iskijudivosli klasidnih

koncepata kao Sto su talas ) ceslica ili polo-

zaj I momenal je kljudni elemenal u komple-menlarnosli. Koncenirisall smo se na dual-nosl talas-destica, ali ako komplementamostgredi u jednom sludaju. tada je ona pogrednau celini kao opis kvaninog sveta. Postoje raz-

liditi uglovi posmalranja §ta komplemenlar-nosl i.zaisla znadi". Uobicajeni pristup je dase trelira pragmaliCno. Fizidarl ispiluju bilo ta-

lasnl bilo deslldnl model svetlosl! zavisno odzahteva situacije. Ali to jednostavno znadi —uditi da se divi sa dilemom a ne da se la dlle-

ma razreSi.

Alternaliva komplementarnosti dolazi iz

dkole ..realisla" medu kvantnim leoretidarima,

Luja de Broijia I Dejvida Bema.. koji su Ivrdili

da se konlradikcije mogu razrediti dubijim po-niranjem u prirodu na kojoj su zasnovanikvanini lenomeni. Flzicari koji prihvataju ovogledisle kazu da je kvantni entitel kao dto je

to elektron stvarno lokalizovana destica, ali

da je njeno ponadanje usiovijeno lizidki real-

nim poljem koje zadovoljava osnovne jedna-cine kvantne mebanike. Dzon Bel, kvanini

teoretidar, takode je zapazio da mu ova vrstasinteze taiasa-destice ..izgieda lako jedno-stavno i prirodno. . , lako da je velika nepo-znanica zadto se u to] meri generaino ignorr-

§e".

Poslednjih godina, rastudi broj fizidara

razvijao je razlidite verzije .realistidne" pred-slave o prirodi svettosti. Ove mogudnosti debill eksperimentalno ispitane kada se ovdeopisana lehnologija usavrdi. Medutim, tri ve-ka posle Njutna moramo priznati da jos uveknemamo odgovora na pitanje „§la je svetio?"

Isto lako jod uvek nema odgovora na osnov-no pitanje; da li je svellost .zaista" talas,

kombinacija lalasa I destice ili nedto sasvimrazlldito Sto se ne moê sfivaliti drugadije ne-go kao apstraklni matemalidki opls7 Kao sto

je lo 1951. godine zapazio Ajndfajn u svompismu M. Besou: „Sv/ft avifj pedesef godinasvesnog promiSljanja nisu me dovele blile

odgovoru na pitanje 'Sta su lo svetiosni kvan-ti?' Danas svaki Tom, Dik i Had misli da lo

zna, ali oni greie."

PijpiTniila Vesiui (ôsic

24/GalaKsi|a 236^GALAKSIJA H

Projekti

Svetska iziozba EXPO’92

PUTOVANJE krozPROSIOST

I BUDUCNOSTNa Svetskoj iziozbi koja ce se odrzciti od 20. -

aprila do 12. oktobra 1992. godine ii

spansknm gradii SevUji, posetioci ce moci davide celokupmi proslost na.ê planeie, ali i onosto ce postati njena svakodnevnica tck u XXIveku. Sta ce Jugoslavija poniidiii svetu?

ZvuCi skoro kao nau6nafanlastika — da na jed-

nom mestu vidite ono ocemu ste ovih meseci i

godina samo citall u nauc-nim Casopislma — da prisu-

stvujete istraîvanju zadeta-

ka svemira, da izbiiza raz-

gledate svemirske sonde,satelite i Satlove, da otpotu-

jele u unutraSnjost Crne ru-

pe, doîvite kisu meteorita,

poigrale se najnovijim tele-

komunikacionim uredajimado sada drzanim u strogoj

tajnosti, druziti se sa roboti-

ma koji govore, prisostvujete

eksploziji Supernova . .

.

Neverovalno, ali mogude.Stavise, ovo je samo mali

deo onoga sto de posetioci

Svetske iziozbe EXPO'92modi da vide tokom §esl me-seci njenog trajanja u Sevliji.

Spanija. Bide to najveda i

najlmpresivnija svetska izio-

zba ikada odrâna, koja deoznaditi kraj jednog i podetaknovog veka.

Zar dete to propustiti, pi-

taju organizatori ove iziozbe

koju de. prema njihovim pro-

cenama, videti 50 miliona

ljudi iz celog sveta. Domadiniposetiocima obedavaju uz-

budljivo putovanje kroz pro-

Slost bududnosti nase plane-

le, ali i svemira. Tako ce re-'

kom Gvadalkivir koja protide

kroz Sevilju ploviti Vikinzi u

svojim poznatim brodovima,„tunel vremena Maja" odveS-

de posetioce u dane svakod-

nevnog iivota predkolum-bovske Amerike, u paviljonu

Perua modi de da se spuste

u nedavno otkrivenu grobni-

cu gospodara Sipana, u

meksidkom da se penju pira-

midama iz acteskog perioda.

S drugs strane, bududnost

planets bide ozivijena de-

monstracijom televizije viso-

ke definicije, filmskim pred-

stavama u bioskopu budud-nosti (vidi prosli broj „Galak-

sije“), a u paviljonima SAD i

SSSR de na pristupadan na-

din biti predstavijeno osvaja-

nje svemira.

Na EXPO’92 bide prisut-

ne skoro sve zemlje sveta sa

svim onim najboijim sto su

imale u proslosti, i onim sto

pripremaju za bududnost.

Sami paviljoni svojim redenji-

ma predstavljade prava

konstrukciona duda: francu-

ski paviljon se gradi od ma-terijala koji se korisle u sve-

mirskim putovanjima, svaj-

carski de biti ogromna kons-

trukcija od papira, Japan denapraviti najvedu drvenugradevlnu na svetu. Portori-

ko kolonijainu tvrdavu. bri-

tanski paviljon ce biti prekri-

ven staklom preko koga de

se prelivati vodopad visok 18

melara, paviljon SSSR dekontinuirano menjati boju,

dok de krov nemadkog pavi-

Ijona biti „obesen" o va-

zduh . . .

Moto Svetske iziozbe u

Sevilji bide „Doba olkrida", s

tim §lo se iziozba zavrsava

bad na 500-tu godisnjicu Ko-

lumbovog otkrida Amerike.

SvI Izlagaci bide obavezni dase pridrâvaju opste tenden-

cije iziozbe, u okviru koje

mogu pokazati svu raznovr-

snost svojih istorijskih, kul-

turnih, naudnih, umetnidkih i

svih drugih doslignuda. ipak,

za posetioce de nekoliko pa-viljona biti nezaobilazni; Pa-viljon 15. veka, Paviljon po-

morstva, Paviljon otkrida i

Paviljon bududnosti.

U Paviljonu XV veka po-

selioci de modi da vide svet

kako je izgiedao pre Kolum-

bovog otkrivanja Amerike.

To de mu omoguditi mnogo-brojne predstave pune spe-

cijalnih efekata, glumaca,

tehnike, projekcija, animacije

i rekvizita iz tog vremena.

Ulazedi u Paviljon otkrida po-

setioci de udi u svojevrsnu

vremensku maSinu, u kojoj

de pomodu pozoridnih i

scenskih efekata proputovati

pet vekova otkrida i pronala-

zaka, uz mogudnost da isku-

se naucne eksperimente i

njihovu tehnolo§ku primenu

iz prve ruke. U Paviljonu po-

morstva, obedava organiza-

tor, svi de se osedati kao is-

kusni mornari. Bide tu naj-

jednostavnijih damaca sa Ar-

ktika, parobroda, prvih po-

morskih instrumenata, ali I

najmodernijih prekookean-

skih brodova, celokupna is-

torija pomorstva i geograf-

skih otkrida do kojih se doslo

zahvaljujudi maSlovitim istra-

zivacima i odva^nim more-plovcima.

Za ditaoce „Galaksije'',

ako otputuju sledede godine

u Sevilju, svakako ce naj-

uzbudljiviji biti Paviljon bu-

dudnosti u' kome dominira

svemir, telekomunikacije, 21-

votna sredina i energija. Unjemu de se nadi suodeni sa

televizijom visoke definicije,

sferidnim bioskopskim ekra-

nom, spejs-Satlovima, akce-

leratorima destica, robotima

koji govore, vozovima velikih

brzina, laserskim projekcija-

ma, tednim kristalima, srcemaloma, novim materijalima,

spiralama DNK, tajnom kom-pjutera, Merkonijevim radiom

trodimenzionainih slika, op-

tidkim vlaknima, datlom „Her-

mes", brzim lokomotivama,

vedtadkom inteligencijom,

novim izvorima energije . .

.

a specijalnim efektima bide

ubedeni kako putuju kroz ko-

smos, tragaju za svemir-

skom inteligencijom, dospe-

vaju u cenlar Crne rupe, pu-luju kroz kisu asteroida, pri-

sustvuju eksploziji Superno-

Zaista je tesko nabrojati

samo deo onoga sto se vedsada zna da se na EXPO’92mo2e videti. Jer, sve zemlje

pokudade da donesu nedtoSto joS uvek duvaju kao svo-

ju tajnu, dime bi iznenadili I

organizatore I posetioce. Jer,

iziozba traje sest meseci to-

kom kojih de svaka zemlja

nastojati da svoj paviljon udi-

ni atraktivnim za posetioce

programima koje de za tu

priliku specijaino artikulisati.

Svaka zemlja imade, osimtoga i svoj nacionaini danna EXPO -92 kada, de bill ucentru paznje celoga sveta,

jer de sve dogadaje sa Svet-

ske Izloibe televizija dlrek-

Ino prenositi satelitskim ve-

zama iz dasa u das.

EXPOUprkos svemu Sto se u

naSoj zemlji desava, I bezobzira na ono sto je ocekuje,

Jugoslavija de imati svoj pa-viljon na EXPO'92. S obzl-

rom da iziozba, kako smonapomenuli, ima I relrospek-

tivni karakter, na nasem pa-viljonu de se sa puno pravaprikazati sve ono Sto je Ju-

goslavija protekllh decenija I

vekova dala svetskoj kultur-

noj I naudnoj bastini: bide tu

Nikola Tesla, Ruder Bosko-vid, MIhajlo Pupin, Lavoslav

Ru2idka, Vladimir Prelog, Mi-

lutin Milankovid, Jozef Ste-

fan, sva dostignuda iz dome-na nauke I tehnologije koja

potidu sa ovih naSih proslo-

ra, a znadila su doprinossvetskoj civilizaciji.

Organizalor naSeg nastu-

pa na EXPO'92 je Trgovad-ka komora iz Beograda, koja

u tom cilju oko sebe okuplja

ekipu mladlh, ali i alirmisanih

stvaralaca, koji de biti u sta-

nju da obogate zivot nasegpaviljona tokom Sest mesecitrajanja izioibe. Moglo bi seredi da je konkurs za te pro-

grams jos uvek otvoren, te

da je svaka interesantna ide-

ja, predlog Hi program u mo-gudnosti da bude i realizova-

na na Svetskoj izlo2bi unutar

naseg paviljona. I redakcija

„Galaksije" bide ukijudena ukoncipiranje ovih programs.

posebno onih koji se tiSu ju- vitije obaveStava o onomegoslovenske nauke i lehno- §to se u Sevilji bude de§ava-logije, pa ovim putem poziva lo ako, uprkos svemu, ne bu-i Cilaoce da joj se tin povo- date mogli tamo da budetedotr jave sa svojim idejama liano.

i predlozima. Zauzvral, „Ga-laksija" 6e nastojati da celo- Cl Rade GRUJIC

26/GalaksiJa 236IH Q A L A K S 1 J A Hi1

Geologija

27/Januar 1992.

Kada bi se citava islorija na§e pla-

ne(e koncentrisala u jedno) godi-ni, primati se ne bi pojavili sve dotrideset prvog decembra, negde

oko podne, a 6ovek bi se ukazao pet-

naest minuta pre ponodi!

Sve je pocelo da se desava pre vi§e

od pet milijardi godina. I ako se onda,laj sudbinski dogadaj odvijao bez nas,danas imamo mogucnost, da rekonstrui-

semo sta se, zapravo, tada dogadalo.Na§a dudesna kugla proizvod je ko-smicke smese vodonika i heliuma, kojaje iznedrila Sunce i njegovih devel pra-

tedih planeta, zajedno sa jo§ nekoliko

zvezdanih sistema.

..Danas znamo da se zvezde radajuu grupama, u krilu velikih galaklickih

oblaka" ~ objasnjava aslrofizidar HJU-BERT RIVS. Na§ deo kosmosa raspa-Ijen je nuklearnom vatrom. Kako? U jed-

nom trenutku, u oblacima malerije pode-li su da se odvijaju brojni procesi. Nanekim tadkama cestice materije spojile

su se u grozdove. Cestice materije, ato-

mi, zbijali su se u sudarima oslobadajucielektrone lokom miliona godina, slvara-

judi fabuloznu kosmidku oluju. A kada je

energija poslala toliko jaka da je dosti-

zala milione stepeni, nuklearni plamenzahvatio je svo] komad kosmosa.

Jezgro se raspalo, izbacilo energiju,

medajudi se sa drugim jezgrom, pa satrecim. . . landana reakcija se pokrenu-la. Odiudujudi trenutak: Sunce se aktivi-

ra. Oko ove aktivne ose zvezdanog si-

stema grupisu se druga tela. Iz sloja

omotaca razvija se disk i u njegovoj

unutrasnjosti se formiraju krhki oblici,

koji postaju sve cvrsci i naledu jedno nadrugo u stravidnom, opStem sudaru. Toje haos. Veda tela apsorbuju ona manja.U centra ditave te mase, Zvezda postaje

sve veda.

Eto, pre 4,5 milijardi godina, mno-dtvo planeta i sundev sistem, ved su ro-

deni. Slucaj, cudo, nuznost, ili neminov-na doslednost?

Ixver givota

Treda po redu od Sundevih planeta,

nasa Zemlja, 300 000 puta manje maseod svoje zvezde, nije nista drugo doobldno parde stene. Sastavijena odgvozda, magnezijuma I sillcijuma, ele-

menata koji su clnill kosmidki omotad na150 miliona kilometara od Sunca. Talopta obide 900 miliona kilometara svojeorbite brzinom vedom od 100.000 km nadas. Sto puta je bria od melka ispalje-

nog iz puskelKako je nastao zivot na jalovoj Zem-

Ijinoj povrSini? Postoji nekoliko hipoteza.

Ona standardna glasi da je Zemlja po-put stene koja se progresivno zagrevalau svojoj unutrasnjosti zbog radioaktivnih

elemenata u svom jezgru.

„Pre 700 miliona godina stena je po-

28/Galekslja 236

6ela da se topi i lava se razllla po po*vr§ini, puStajudi razne gasove.“ — za-kljuduje ameridki geofizidar ROBERT02ESTR0N.

Verovaino liSena prethodnog atmo-sferskog omolada, planeta je podela daga stvara, kao da je na neki nadin bila

geoloSki programirana za ova] podu-hvat. All avaj! Taj vazduh, bio je sastav-

Ijen od ugljenika. metana, amonijaka i

vodene pare. To su element! I jedinjenja

koja imaju malo veze sa onim vazdu-hom koji ml danas udidemo. Scenario je

uskoro podeo ubrzano da se razvija. Uto] smesi gasa I vode, pojavio se iivot.

PrvI land slozenih molekula, koji su seformirali spontano, podeli su da seudvajaju. Zatim su se opet zatvorlll u sa-

me sebe. U tim ..mehurovima" organizo-vao se zivot. Bill su obloêni membra-nama koje flltriraju ono Sto je potrebno.

Na skrovitim mesllma pojavlle su seI prve bakterije. Ovo brborenje iivota je

uskoro podelo da nalikuje kakvoj eks-ptoziji. Bakterijskoj maSini nije manjkalo,.gorlva"; tu je Sunce, koje emituje ener-glju organizmima sposobnim da je vezu-ju.

Novi svet se svom Sestinom transfor-

ml§e, grad! od ugljenika, cinka, gvolda,

bakra. Menjajudi se, planeta je ovogaputa obogadena kiseonikom (21%), „go-

rivom“ najefikasnijim za hemijske reak-

clje neophodne za iivot, i azotom(79%). Ovaj gas ima dve funkcije. S jed-

ne strane: flora ga koristi da bl se razvl-

jala I sakupljala ugljenik; s druge: zbogsyog relativno neutralnog karaktera, onje sposoban da „odr2ava atmosferski

pritisak na nivou prihvalijivom za slozeni

fivol“ - objasnjava DZEMS LAVLOK,,Otac‘' ove hipoteze, prema kojoj je

Zemija ilvo bide.

Made postojanje na ovoj krhkoj pla-

net! je pravo dudo: da je Zemijina orbila

bila smedtena nekoliko hlljada kllometa-

ra blize Suncu, njena voda bi isparlla,

kao sto je to bilo sa Venerom.

Zagrejana do preko 500 stepeni,

poprskana kidom sumporne kiseline,

nada planeta ne bi mogla pruzfti usiove

za zivot. Da je bila dalje od Sunca, dajoj je nedostajalo vode, Zemija bl dozi-

vela suprotnu sudbinu, kao Mars: veditu

zimu, malo pogodnu za razvoj vegetaci-

je I zivotinja.

Gde je nastala voda? Poreklo 1,3

mlllona miliona miliona tona tednosti,

koja je dlnila „krv" planete, nikada se ni-

je utvrdllo sa sigurnoSdu. U njenom vo-

\n satelliskom snimku je SrednJI isiok kaoiia diaiiii. Vizueini uvidom uz pomoc vhokelelitiologije covek Je shvailo svu lepolu I gra-cloznosi svoje planete. V leorljskom siiiislu

najznafajnlje doprlnnse shvaiaiija poslaiika,

razvoja i biiducnosli Zemlje u poslednje vre-

me dull su Sliven DieJ Guld (evolueionisia).

Piejms Lavlok (kllnialolog) i HJuberl Rev(astrqfizlear)

denom krilu koje su ugrejall podvodnlvulkani III u modvarama pri obal!, koje je

kupalo sunce, uoblldavao se 2ivot.

ICwIto M«portW atwrl Sun«n?

Izvesnl naudnici Idu take daleko damisle kako bez Meseca i njegovlh efe-

kata na Zemljl ne bl bilb iivota. A na§satelil se sve vi§e udaljava, nekolikosantimetara godidnje. Ovaj pomak, kazunaudnici, izaziva I promene u Zemljinoj

rotaciji. To ne izgieda, medutim, narodi-

to vazno, s obzirom na mnoge drugedudne pojave vezane za Zemljin polo2aj

u odnosu na Sunce.Zemija je sada na polovini svoje Isto-

r!je. Na kraju druge ere, olprillke !sto to-

l!ko duge kollko ! ova koja je na Izmaku— isparide u kosmosu.

Sunce de, istroSivdi najvedi deo vo-donika u nuklearnim reakcljama. zasijal!

u poslednjem grdu. Dosegnude do orbl-

te Venere, moJda, isuSivdi Zemlju dotemperature od preko 1000 stepeni.Prema tome, ako se postuje logika evo-lucije, na§a vrsta mo2e vrio „brzo‘' danestane sa ovoga sveta.

Molda mofemo da potkreplmo Sun-ce novim „gorivom'‘, da mu nekako pro-

du2imo vek, kako bi nas I dalje grejalo.

Hi pak, da pronademo gostoljubivlje pre-

dele kosmosa. Jod jedna solucija: po-krenuli Zemlju dilnovskim motorom I

preneti je u neku drugu orbitu. Zvud! sa-svim suludo? Mozda. Za sada, mi smodeca svemira: na§i najvafnij! I najneop-hodnijl element!, rodeni su u oblacimakosmidke pradine. A kada i mi isdezne-mo, ostade destice protkane u vasloni, I

iznova stvoriti prvu kosmidku materiju.

Zivot se zatim opet sastavija I gradi odnaSIh deslica, medu milijardu milljardi

sunca, koja neumorno osvetljavaju nodvremena.

B.P.

GAL A 29/Januar 1992.K S I J A

Ekoiogija

Razvoj svijesti o neophodnosti globalne brige nad zivotnomsredinom iz.rodio je program „Bdenje nad Zemljom". Zatransfer ogromnog hroja informacija koji je laj program izrodio

postarao se jedan dnigi program, INFOTERRA, koji iijedno

ima zadatak i da siri svijest o postojanju tih informacija, da siri

krug potencijolnih korisnika i obezbijedi da se te informacije

koriste na svim nivoima na kojima se donose odiiike od opsteg

znacaja.

Program „Earthwach’' ill ..Bdenje

nad Zemljom", koji egzistira pri

Ujedinjenim nacijama, nastao je

kao rezultat rada Konferencije UNo fiovjekovoj sredini, u Stokholmu 1972.

godine. Ovaj program dio je generalnog

Programa UN za zivotnu sredinu

(UNEP), a vezan je za generisanje,

obradu i razmjenu podataka o zivotnoj

sredini. Tri godine od usposlavijanja

ovog programa, njegova komponenta..transfer informacija" institucionalizova-

na je u Medunarodnl informacioni si*

stem 0 iivotnoj sredini — INFOTERRA(UNEP's International Environmental In-

formation System). Ustanovijavanjem

INFOTERRA sistema otvoren je glavni

kanal za medunarodnu razmjenu infor-

macija 0 zivotnoj sredini, pri kojemu seubrzo izgradila vrlo razgranata mrezamnogobrojnih vladinih, meduviadinih I

nevladinih udesnika Sirom svijeta.

S lir«it«i nn Itrai iilawte

Svijest 0 ogranidenosli prirodnih re-

sursa dovjeku je nametnula zadatak hit-

nog rjeSavanja •problema racionalnog

upravijanja iivotnom sredinom. Takvoupravljanje. prije svega, mora da se za-

sniva na lemeijnim znanjima o svim in-

teraktivnim elementima u okviru strate-

gije razvoja. Stepen znanja, opet, uslov-

Ijava izbor izmedu mnoitva alternativnih

razvojnih mogudnosli. Dug! niz proble-

ma zivofne sredine, kakvi su umiranje

§uma, degradacija zemljiSta, globalne

promjene klime, velika zagadenost at-

mosfere ltd, danas se mnogostruko izu-

dava u nebrojenim naudnim institucija-

ma Sirom svijeta. Medutim, rezultate tog

rada neophodno je udiniti lako dostup-

nim svima — s kraja na kraj planete.

Upravo tu, na usiuzi stoji: INFOTERRAsistem.

Jugoslavija se jos 1976. godineukijudila u INFOTERRA sistem i u tomeje, makar i formalno. slljedila svjetska

gibanja u domeni zaStite zivotne sredi-

ne. Podto je u podetku bio referalnog

karaktera, INFOTERRA sistem je bilo

jednostavno uvesti, te se i nas Savjet

SIV-a za dovjekovu sredinu i prostorno

uredenje lako snadao i osnovao ..natio-

nal focal point", nazvavSI ga ..SredlSnje

mjesto referalnog sistema INFOTER-RA". Medutim, po§to je ubrzo doSlo dobuma u razvoju informatike, i INFOTER-RA sistem se osavremenjuje i podinje

korlstiti kompjuterske sisteme, koji za-

mjenjuju releralne.puteve. Ovakav raz-

voj INFOTERRA sistema Jugoslavija ni-

je mogla valjano da prati, te je tek ovegodine (10. 5. 1991.) ustanovijen i jugo-

slovenski INFOTERRA Informacioni

centar.

U okviru Saveznog sekretarijata zarazvoj (SSR), zadufeni su SSR-Sektorza zivotnu sredinu (za sve obavezestrudno-politickih aspekata) I SSR-Sa-vezni zavod za informatiku (za razvoj

operativnih funkcija INFOTERRA 1C u

prikupljanju, akviziciji, diseminaciji poda-taka I informacija o iivotnoj sredini) daobezbijede normaino funkcionisanje IN-

FOTERRA sistema na prostoru Jugo-slavije. Projekal ..Razvoj funkcija UNEP--INFOTERRA informacionog centra

SFRJ" uradila je mr Verica Gbur6ik. kao

30/Ga(aksiia 236

point UN i drugih medunarodnih organi-

zacija, kao i Focal point zemalja koje ja§

nisu ukijucene sistem. INFOTERRAregionaini centri (RC) su institucije koje

imenuje PAG, da vr§e funkciju servisnih

cenlara za NIC-e i korisnike u regionu.

INFOTERRA Savjetodavni komilet (AC-

CIS) Je tijelo za koordinaciju informacio-

nih sislema koje u PAC-u obezbjeduje

preporuke I uputstva o politic!, na osno-

vu Istrazivanja Informaclonih eksperata

I viadinlh predstavnika, usmjerene na

razvoj I unapredenje INFOTERRA-e.

$anirqni* garnobllalte katostrotq

Obuhvat INFOTERRA sistema Vflo

je §lrok I pokriva sve predmete III oblasti

za koje se moze redi da Imaju uticaja

na 2ivotnu sredinu. INFOTERRA Tezau-

rus sadril oko 1000 termlna ill deskrip-

tora, koji su grupisani u 24 kategorije:

Atmosfera I kiima, Zivotna sredina mo-ra, Slatkovodna zivotna sredina, Energl-

ja, Memija I blologija ltd.

Zahvaljujuci INFOTERRA-sistemu,odnosno na osnovu indikativnih infor-

maclja koje su njime dobljene, usvojen

je I niz poznatih konvencija, kao §to su

ona 0 zaStIti ozonskog sloja, o transgra-

nidnom transportu zagadujucih materija

ltd.

Uvodenjem INFOTERRA sistema, u

zemljama u razvoju, medu kojima je I

Jugoslavija, omoguceno je da Izbjegnu

situacije uvozenja prijavlh tehnologija

koje odbacuje razvijeni svijet, all I opa-

snih materija, sto je rijeseno podsiste-

mom INTIB (Banka industrijskih I tehno-

lodkih informacija), koji je osnovala UNI-

DO (Organizacija UN za industrijski raz-

voj).

Medulim, u usiovima u kojim zivimo

gotovo da je sve ovo sto smo naveli, a

sto je u vezi sa naSim NiC-om, doslo u

pitanje. Vrto je tesko predvidjetl §ta ce

se desavati u buducnosti sa jugosloven-

skim NIC-om. „Ono Sto je sigurno to je

da ovakva vrsta aktivnosti mora da po-

stojl u bllo kakvoj drzavl, kakav god onaImala geografski, politicki I nacionalnl

obuhvat. Ovo jesle sada u SIV-u, all to

nije neophodno. Prema propozicljama

UNEP-a, Vlada svake zemlje koja se

ukijuduje u INFOTERRA sistem moraimenovati nacionaini informacioni cen-

lar, §to, medulim. ne znadi da ga onamora imenovati u okviru svojih organa I

organizacija. Ona moze imenovati I neki

Institut koji je aktivan na planu zastite

zivotne sredine, ill zavod, mozda. To Sto

smo mi danas savezna organizacija sa-

me je stjcaj okolnosti, ali ved sutra to

ne mora da bude", kaie nam g-da So-

nja Milovanovid.

Coraii Kojic

glavni projektant Informaclonih sistema,uz asistenciju Jovana Mlladinovica, pro-

gramera, koji radi na odriavanju bazepodataka, I Sonje Milovanovid, doku-mentallsle-lnformatidara.

Do sada je u ovaj, sistem ukijudeno

140 driava, Ito znadi 99 procenala na-

de planete.

INFOTERRA je globaini decentrali-

zovani sistem koji se operativno oslanja

na celiri mreze; Nacionalne informativne

centre, INFOTERRA izvore, specijalne

sektorske Izvore I regionalne centre.

Ove detiri mreze koordinira Center ak-

livnosti programs (PAG) sa sjedidtem u

Najroblju. Uputstva i preporuke o pDliticI

u oblasti iivotne sredine obezbjedujePAC-u, Savjetodavni komitet INFOTER-RA sistema, a polllicke odiuke donosiUpravijacki savjet UNEP-a. Komunikaci-

je i transfer podataka Izmedu korisnika.

NIC-a, PAC-a I izvora informacija odvi-

jaju se preko podtanskih llnija, teleksa,

tetefaksa i on-line elektronskom podtomI data transferom, prema usiovima I iz-

boru.

INFOTERRA Izvori informacija (H) suInstitucije Hi subjekti koji raspolazu Infor-

macljama koje se traie I koji su raspolo-

zenl da ih na zahtjev obezbijede prekoINFOTERRA sislema. Izvore informaci-

ja selektira I registruje Nacionalnl Infor-

macioni centar (NIC), koji Imenuje vlada

zemlje ucesnice u INFOTERRA siste-

mu, a evidentirani su u INFOTERRA re-

gislrima (katalozima).

INFOTERRA specijalizovani sektor-

ski izvori (SSI) su odredeni medunarod-ni ekspertni centri za posebne oblasti zi-

votne sredine, koji pomazu u obezbjedl-

vanju bitnih informacija. Korlstedi svoja

ekspertska znanja, kao I baze podatakakojim raspolazu, onl ozbezbjeduju pot-

pune obradene informacije (ukijudujudi

primarnu lileraturu) po zahtjevima veza-

nim za prioritetne problems Jivotne sre-

dine. Svi zahtjevi za ovakvim informaci-

jama I odgovori kanalidu se preko PAC--a, koji sprovodi kontrolu obima I kvalite-

ta toka informacija I, gdje je potrebno,

plada troskove za korisnike Iz zemalja u

razvoju.

INFOTERRA Centar programske ak-

livnosli (PAC) je koordinirajuda jedinica

INFOTERRA sistema i djeluje kao Focal

Legenda kaze da je rlm-

ski vojskovoda Prob jos

pre par hiljada godina,videvsi divne bregove

okrenute jugu, zasadio vino-

vu lozu na mestu koje ce ka-

snije postati poznalo kaosmederevski kraj. Zbog pre-

leplh jeseni, koje su zahva-ljujuci pozutelim dokotima bi-

le jos zlatnije, tada§nja rim-

ska postaja je nazvana„Mons Aureus" — Zlatno

Brdo. U danaSnje vreme, je-

dan od domadih klimatologa

je ustanovio da let! kiima u

Smederevu u svemu podse-ca na kalilornijsku i da prve

trednje u Srbiji stizu upravotu. Da je i grozde puno §ede-

ra, ne treba ni govoriti a nezove se sludajno I svetski

poznata sorta ba§ — „sm0-derevka".

Na zalost, od nekada-Snjeg Mons Aureusa je osta-

lo samo Ime koje sada nosi

jedna mesna zajednica a vi-

no od prave „smederevke"ne bl u Smederevu pronasaonl tak Kusto. Isti gospodin bi

verovatno, bacivdi samo je-

dan pogled na smederevskideo Dunava, za sva vreme-na zamrzeo popularni valcer

a svojoj ekipi zabranio, podpretnjom 2ivota, da u reku

zam_ode cak i prst.

Sta je, dakle, to dto gra-

danima Smedereva najvide

smeta -u sredini u kojoj iive?

Kao i u drugim gradovima,

problema je vise. Najizraê-

niji su vazdusno zagadenje,problemi sa vodom, fiisto-

6om i gradskom deponijomsmeda.

Voiduli

U Smederevu se zagadu-je iz nekoliko izvora. Jedanod vecih su I delrdeset detiri

gradske kotlarnice, uglav-

nom na mazut kao i veliki

broj individualnih lo^l§ta,

prefezno na dvrsto gorivo. Uvreme pofpaijivanja I uhoda-vanja kotlarnica, po gradu le-

te ditave krpe dadi. Ipak, oko60 procenala gradskqg va-

zduSnog zagadenja dtpadana saobracaj. Smederevo je

verovatno jedan d retkih gra-

dova u Republici dija najvai-

nija saobradajnica prolazi

ladno kroz najuzi centar gra-

tia! Da se radi samo o privat-

nim automobillma nekako bi

se i podnelo, ali ovom ulicom(Karadordevom) prolaze i

autobusi, teretni kamloni padak i teska industrijska vozila

iz MKS-a I drugih kolektiva.

U dnevnim „spicevima“,

oblaci izduvnih gasova su ta-

ke gusli da se prolaznicima

koji cekaju na pesaekomprelazu podesto i zavrti u

glavi. Ako se pogleda sastavovih izduvnih gasova, ondase zna i zasto Prema nekimod poslednjih - ispilivanja,

koncenlracije olova u blizini

saobracajnice su od 0,025—-0,172 mg/m^ (u odnosu na0,000 mg/m= kao dozvoljenu

vrednost) dok su koncenlra-

cije ugljen-monoksida dak i

15 puta prelazile dozvoljene

vrednostl. Na la] nadin, Sme-derevo se svrstalo u srednje

do znatno zagadene grado-

ve. Mozda Smederevcimakao uteha ostaje to da u nji-

hovom gradu pejsazi ipak nelice na druge industrijske

gradove u Srbiji, prvenstve-

no na Bor i Majdanpek. Kakostvari sada stoje, u skorije

vreme se situaeija sa sao-bradajem nede poboljsati.

Dodule, gradi se nova obila-

znica koja bi ovaj problem

gradskog jezgra trebalo daresi all je do sada u rad pu-

stena samo jedna deorîca,

dok se zavrsetak ostalih zasada ne nazire.

Mada je Smederevo, ka-ko se to kaze, grad gvozda,tesko da bl posetilac sa stra-

ne stekao utisak Sefllda ill

na primer. Pitsburga. Nemavisokih dimnjaka iz kojih ku-

Ijaju stelne materije, bar neu uzem delu grada. Metalur-

§ki kombinat Smederevo je

smeSten desetak kllometara

izvan grada pa se zagadenjevazduha koje stvaraju njego-

ve pedi I preradna postroje-

nja za sada nalazi u zoni ne-vidljivosti, O nekim suptilni-

jim (a to moze da znadi i

opasnijim) imisijama se zasada ne zna mnogo. Madaje imao obavezu da do kraja

avgusta prosle godine dosta-

vl Izvedtaj o uticaju na okoll-

nu, ovaj kolektiv to nije ura-

dio. Prema nekim nezvanic-

nim informaeijama, ovakavIzvestaj je uraden all nije pu-

dten u javnost. Razlog se ne

31/Januar 1992.

zna, ali . . . U meduvreme-nu, star! Smederevci paiijivo

biraju krompir I kupus na Ze-lenoj pljacl. Prida se da je iz

sela koje se granide sa Kom-binatom krompir gorak a ku-

pus, kazu, „balavi''. Zanimiji-

vo je na ovom mestu pome-nuti da obol vazduSnom za-

gadenju grada daju I smede-revske komSije, Kovinci. Ka-da se vetrovi sloze u pravcuSmedereva, smrad koji pre-

ko Dunava dolazi iz kovinskefabrike alkohola je isuvide

neverovatan da bi se mogaoopisati!

Vodo

Ako se i mo2e prihvatiti

misljenje da je Ounav, dokdode do Smedereva, vec to-

liko zaprijan da ga niko nemo2e prodistiti, rezignaeiju

izaziva i fakt da i sam graddoprinosi daljem zagadenju.Kontrola ispuslanja otpadnih

voda u Dunav se trenuino nevr§i, naravno, iz Itnansijskih

razloga, mada ima kolektiva

koji poseduju uredaje ill po-

strojenja za prediScavanje. Odistoci Dunava evo jos jed-

nog anegdotskog podatka:

pre petnaestak godina sukod Smedereva vadili somo-ve i od 1,5 metara duzine.

Danas o ovakvim ribama vi-

se niko dak ni ne laê!

Izgieda da Smederevcinlsu mnogo srecniji ni kadase radi o vodi koja dolazi iz

cBsama. Prida o vodovodu je

zanimijiva sa vise aspekata.

S&mo izvorfele u Godomin-skom polju se nalazi na eko-

loski veoma opasnom lere-

nu, kao da ga je neko tu

smestio za inat. Naime, radi

se o centfu industrijske zo-

ne! Sa Jedne strane se nala-

ze postrojenja „Jugopetrola‘'

sa brojnim rezervoarima, tu

je i bivsa „Velurova'‘ krznara

sa strahovitim hemikalijamaa nije daleko ni gradska de-

ponija smeca. Ako se tomedodaju okolne njive koje seobilato zastpaju vestadkimdubrivima i bogata podzem-no-vodna aktivnost ovog te-

rena. razloga za zabrinutosi

ima. Da slika bude jod gora I

sami preradni kapaciteti

smederevskog vodovoda nedaju mnogo nade jer su i ne-

dovoljni I zastareli. Jedan odaeratora, postrojenje koje je

prva karika u lancu prerade

GALAKSIJAEko-dnevnik

Smederevo

GVOZDE I GROZDEAntagonizam iztnedii starog i uovog, tacnije,

imsiedenog i stvorenog je reiko gde tako

vidljiv kao ii legendarnom gradu na Dunavu,Smederevii. Jedna od najistaknutijih tacaka

prelamanja ovog zbivanja je upravo ekologija.

Vnmf zanma i velikili planova: prohlemi su iisiarliciii Imduciingeiieracijama.

vode, samo §to se nije sru-

§ro, cevna mreâ je dotrajala

i prepuna muija a o fluorisa-

nju vode za sada moze sa-mo da se sanja. Predradunigovore da bi novo, modernopostrojenje za grad kakav jeSmederevo koStalo oko mi-lion dolara. Na novom izvori-dtu, sa prirodno kvalitetnijom

vodom se radi i zna se da deuskoro biti kompletirano.

Jo§ jedna od tmurnihkockica neveselog smede-revskog ekomozaika se tide

i postojede deponije smeda.Pratedi veliki grad koji se po-slednjih desetak godina uve-dao za oko 30.000 stanovni-ka, zahvaljujudi primatu umehanidkom natalitetu. ditaj,

naseljavanju, deponija je po-stala pretesna. Problem je utome dto gradski urbanist!, ni

posle nekoliko godina razmi-sljanja, nisu uspeli da nadunovu lokaeiju; tako da je pi-

tanje i dalje otvoreno. U me-duvremenu, Smederevci seba§ i ne trude da olakdaju

posao komunalcima. U jed-

noj od poslednjih akeija pri-

kupljanja kabastog otpadasa gradskih ulica, samo na

,

jodnom meslu je napunjenaditava prikolica kamiona od5 tona! Ipak. za promenu,Smederevo se ovde mo2e i

pohvaliti dobro uredenimgradskim jezgrom, sa dostazelenila a isti princip „oaza“je zadrzan i u drugim delovi-

ma grada,

Mozda bi SB ditaocu prel-

hodnih redova, kao logidan

zakijudak. moglo nametnutida su Smederevci verovatnone bad zdravi ljudi. Paradok-salno, ali medicinski izvedtaji

to ne potvrduju. Prema ne-kim pokazateijima smede-revskog Medicinskog centra,

u gradu se ne primecuje ka-rakteristidan porast ni jednebolesti. Tacnije, grad nemaendemskih obolenja mada je

svojevremeno bila pominja-na endemska nelropatija,

navodno, zbog lose vode.Setih se na kraju one sta-

re igre pesimista i optimista;

da Ii je do pola napunjenadada upola prazna ill upolapuna. Mozda bi najjedno-

stavnije bilo redl da nije takolose kako bi moglo da bude.Jer, kada dovek pomisli naKalkutu . . .

Lazar Dteuni^

GALA KSIJABiologija

§ume Karbona i Pertna

BILJKEPRE BlUAKAZablaceno modvaivo ilo, velike, guste sume ciidnih, nepoznatih

biljaka. Pejsaz jednolik, jednostavno zelen i nisla viSe. Grapebi/jaka koje nikada ni jedan jedini covek ove planete nije video,

same a kojima nema ni plodova ni cvetova, kroz koje ne leie ni

piice ni krilafi insekti. Same Karbona jednostavne, like i

primitivne. Mote li se uopste zamislili svet davne proslosti, svel

Karbona a kome ni ptica ni cvet jos iivek nisu bill izmisljeni,

Old ce tek nailati na Zendjinoj kugli i to milionima godina

kasnije.

PItam se zasto ljudi uz re£ praisto-

rija obicno odmah pomisle ba§ nadinosauruse? Pa bilo je u toj isto-

riji pre istorije i mnogih drugiK za-

nimljivih bida. Recimo ditav jedan zabo-ravljenl svet biljaka ziveo je i disao u tim

divnim praistorijskim danima. Marijivo

pretvarajudi, procesom fotosinteze, so-

larnu energlju u hemijsku, ondadnje bilj-

ke prakticno su omogudavale (kao i sa-

da§nje uostalom) opstanak svih îvoti-

nja toga vremena te tako I predaka sa-

mih dinosaurusa. Dakle stvar se molepostaviti i ovako: da nije bilo biljaka u

karbonu I permu ne bi bilo ni dinosauru-

sa u juri i kredi.

To je zapravo jedan divan i neodeki-

vano interesantan skup pralstorijskih bi-

ljaka koje su na zalost Izumrie i dija je

rekonstrukcija moguda jedino pomoduretkih, dobro oduvanih fosilnih nalaza.

Prvg Icannenn bililcn

Da II ste se ikada zapitali kada je na-

stala III kako je izgiedala prva prava

kopnena biljka! Bede tada jedno prasta-

ro kopno pusto da pustije bill ne moê,puslara nad pustarama. Velrovi besne,

stene gole beiivotne. Cesta elektridna

prainjenja zlokobnim zvukom paraju at-

mosferu, vulkani marijivo rade na izbacl-

vanju svoje uzarene lave, nebo ]e pre-

kriveno guslim slojem tamnlh tedkih

oblaka . . . Svaki zvuk, svaki treptaj va-

zduha poreklom je od nedeg nezivog,

nedeg nesvesnog, besmisleni zvuci koji

ne znade nidta drugo do mahnito divlja-

nje same prtrode. Zamislite Zemlju nakojoj su jedini zvuci fijuk vetra, prasak

groma i potmula tutnjava koja dopire iz.

dubina Zemijine utrobe!

Za to vreme u okeanu, prastarom i

prvobitnom, iivot ambiciozno napreduje

ka vidim evolutivnim sferama. U vodi su

uopste ekoloski faktori koji deluju na je-

dan organizam daleko ujednadeniji ne-

go na kopnu. Tamo nema ekstremnih

promena zivotne sredine, pa je prilidno

logidna, all ne i iskijudiva, teorija da Je

zivol zadet upravo u pra-okeanu, i da se

tek kasnije postepeno adaptirao na su-

rove kopnene usiove, onda kada su ovi

postal! manje ..surovi". Dakie u okeanu

pravi raj, ekspanzija 2ivog sveta postala

je masovna pojava. Voda u sebi nosi zl-

vot I polako ga priprema za mukotrpan

put ka kopnu — kada za to dode vreme.

I pogo.dno vreme napokon je stiglo.

Klima je postajala topla i ujednadena,

hirovita dud Zemlje polako se smirivala,

gusti oblaci postepeno nestall, plidaci

topliji, priobalje spremno za novi vid 21-

vota. To doba je podetak nedeg novog i

do tada nevidenog. Sve se odigralo

negde u Siluru pre blizu 400 miliona go-

dina. Stvara se prva PRAVA KOPNENABILJKA! Ona je Eva I Adam svih dana-

snjih biljaka, pa i takvih kao dto su sto-

letne masllne I dzinovske sekvoje, pra-

stara, davno nestala sa lica Zemijine ku-

gle, ona je predak predaka sadadnjih

kopnenih biljaka.

Zadlo su blljke Iz tako fine vodene

sredine predie na negostoljublvo koprio

jod uvek se pouzdano ne zna, ali dta je

tu je. Uglavnom prva prava kopnena

biljka poznata je pod nazivom Rinia sp.

Vrste ovog roda u Siluru su jako dobro

napredovale. Bile su to omanje (do

50 cm) neugledne biljdice izuzetno pri-

mitivne grade — nisu imale dak ni listo-

ve, primitivne I po nadinu razmno2ava-

nja — pomodu spora (kao paprati, ras-

tavidi i predice). Slablo Rinia sp bilo je

nezno tanko i zeleno, vrsilo je totosinte-

zu I na taj nadin zapravo preuzelo ulogu

32/Galak8ija 236

nepostojedih iistova. Gore pomenutespore unekollko su zamenjivale seme,koje je noviji i uspesniji izum evolucije

(a kod danadnjih biljaka zastupljeno je

samo kod golosemenica i skrivenose-menica-cvetnica.) Spore su se nalazile

na vrsnom delu neznog stabaoceta Ri-

nia sp. Inade shodno svom vodenomporeklu ove pra-biljke jako su zavisile

od vlaznosti terena i vazduha, te su tako

naseljavale barustine ill stvarale zadiv-

Ijujude velike populacije (grupe) duz di-

tavog priobaija pradavnih okeana.Uopsteno govoredi, da bi se jedna

biljka mogla smatrati kopnenom, tj. dabi se mogla razlikovati od algi, ona popravilu mora da zadovoiji tri osnovnausiova, a to su: prisustvo provodnih su-

dova u stablu; prisustvo stoma i kutiku-

le; i formiranje tetra spora (grupa od po4 spore). Rinija je filogenetski najsiarija

(do sad pronadena) biljka koja zadovo-Ijava sva tri kriterijuma, te se zato sma-tra prvom kopnenom biljkom, a pretpo-

stavija se da vodi poreklo od zelenih al-

gi. Neki pak za pretecu Rinia sp. uzimaju

mrke alge. Prema sadadnjim otkridima

ni jedan fosilni naiaz stariji od Rinia nezadovoljava ova tri gore navedena krife-

rijuma. Davni Silur naseljavaju i mnogisrodnici Rinia kao sto su: Cooksonia sp.

Ill Horneophyton.sp. Za to vreme uokeanu najzastupljenlji su triloblti I grap-

toliti.

U Devonu, koji je zamenio geolodkuepohu Silur bile su razvijene sve grupebiljaka bez semena (rastavidi, predice i

paprati) a sa dolaskom gornjeg DevonaRinia izumiru (usied promene kiime) i

zauvek nestaju sa Ilea Zemlje.

Jedno od najlepSih poglavija u staro-

slavnim knjigama geoloSke istorije Zem-ijine kugle rezervisano je za onih 70-—

80 miliona godina Karbona. U doba kar-

bona koje je nastupllo pre oko 330 mi-

liona godina nije bilo klimatske zonalno-

sti. To znadi da su skoro na ditavoj pla-

net! vladall Isti klimatski faktori. i to trop-

ski (visoka vlaznost i temperatura), dto

je u stvari vrio povoljno za razvoj biljnog

sveta. Biljke pri takvim klimatskim uslo-

vima desto dostizu i dzinovske razmere.

Nepregledne, tajanslvene modvare, za-

bladeni tereni, viaga i miris trule2i suupravo idealni usiovi koji omogudavajurazvoj zanimijivog sveta biljaka tog do-ba.

Dobar deo ovih prastarih duma-pra-duma i modvara dinlli su predstavnici

dudne grupaeije biljaka, razdela Lycopo-diophyla-predice. Narodito su poznali

Lepidodendron sp.. Sigillaria sp. i Pleo-

romeia sp. U Karbonu predice su dosti-

gle pravi proevat bezbrl2no se badkaredi

u praistorijskom blatu. Ovo je za njih bio

pravi raj na zemiji. Tad i nikad vide.

33/Januar 1992.

Zamislite jedan Lepidodendron u pri-

rodnoj veliîni! Bila je to dn/olika biljka

lepog uspravnog stabla visine do 30metara. Na prvi pogled to i nije neka la-

rodita visina (Eukaliptus rma ISOm), ali

kada se uzme u obzir da danagnje biljke

preîce dostizu samo desetak santime-tara, onda Lepidodendron u odnosu nanjih zaista deluje kao dim impozantnihrazmera. Na vrhu stabla razvijala sekrosnja sa liSdem dugim oko metar. I

upravo tu. u gradi njegove kroSnje ogle-

da se prava primitivnost velike biljke.

Naime grane su se uvek dihotomo delile

kao raSlje, dve po dve. Ovakav tip gra-

nanja je prvobitan i stoga se smatra i

najprimitivnijim (ovo grananje svojslve-

no je I algama). Koren Lepidodendronalakode se dihotomo granao. Posto je 2i-

vela u usiovima izuzetne vlaznosti i vi-

sokih temperatura ova biljka bila je po-sebno adaptirana za odstranjivanje pre-

komerne vode iz tela i na taj nafiin spre-davala je truljenje sopstvenog stabla.

Ina6e 90 procenata stabla Sinila je kora,

te se zato Lepidodendron! nazivaju i „ko-

rasto drvece". Divni, veliki Lepidoden-droni tiho su prohujali kroz istoriju oveplanete. Ne zadrzavajudi se dugo i neostavijajudi za sobom direkine potomkepotpuno su izumril podetkom Perma(pre 260 miliona godina).

Ujednacena klima Karbona dovela je

i do prilicnog ujednadenja biljnog pokri-vaca. Idealna je za razvoj visokih krup-nih biljaka, a slidno je I u danasnjim

PLEUROMEIA

SP-

KARAKTERISTICNA

ZA

DOBA

PERMA

-

NASEUAVALA

JE

PRIOBAUE

PRAISTORIJSKOG

OKEANA

34/Galakslja 23a

LEPIDOOENDKON HP -NAJPOZNATUA BIUKA KARBONA -CiRADIO JE SASTOINE SLICNEoanaSnjim MANGROVA Sumama.USPFJAN AU I PRIMITIVAN SUEUSPEO DA SE ODRZI DO DANASnJIHDANA

tropskim kisnim sumama.Ved krajem Karbona i podetkom Par-

ma klima se menja u zavisnosti od geo-grafsKe girine, ekoloSki laktori su manjepovoijni a Lepidodendroni polako nesta-ju i bivaju zamenjeni marjim predstavni-

cima islog razdela (Precice-Lycopo-dyophyta) kao sto su vrsle roda SigiHa-

ria. Ove biljke su takode drvolikog oblika

(sa uspravnim stablom i kroSnjom), all

stable Sigillarla bilo je nize i manje gra-

nato, jer je u to vreme I klima blla manjedarezljit/a. I koren i krosnja granali su

se primitivno kao i kod Lepidodendrona(dihotomo-rasljaslo). Mada to i nije blla

neka vellka krodnja jer se sastojala odsvega 4—6 grana. na kojima se nalazio

po busen tankih trakastih listcva kao za-dtita neznih sporangija I njihovlh spora.

ZalazecI sve vl§e i vide u epohu Perma(pre 270 mlliona godina) klima se I dalje

uporno pogorsavala a jadne biljke raz-

dela Lycopodiophyta su se sve vise I vi-

de smanjivale. Pa tako rod Sigillarla u

Permu biva smenjen rodom Pleuromeiadijt predslavnici dostizu svega dva me-tre visine. Koren je Jednostavan, llliCast

a grananje ne postoji (usied losih klimat-

sklh usiova). Blljka Pleuromeia sp. zive-

la je duz beskrajnih okeanskih obalaobrazujuci ono dto bl se moglo porediti

sa danasnjim margrova-sumama. Sta-nidte Pleuromeia bi se moglo opisati

kao gomlla uspravnib stapova koje je

neko u dokolici uronio u mulj. Na vrhustable nalazilo se neugledno zeleno Hi-

de kao zaitita dragocenlh spora.

SIGILLARIA SP. ilVELA JE NAPRELAZU KARBONA V PERM,NASEUA VAJVtl BLA TNE TERENEGRADILA JE VEUKE SUME

Pleuromeia stoji negde na zlatnoj

sredini, mnogo manja od svojih duvenlh

predaka (Lepidodendrona i Sigllarije), aopet daleko veda od sadainjih predica.

Uopite uzev, prelpostavija se da je evo-

lucija ovih biljaka Lepidodendron^Sigil-

laria-^PIeuromeia isla u pravcu sazre-

vanja biljaka na sve ranijem I ranijem

stupnju Individualnog razvica, a takvo

razvice 1 smanjivanje velicine bilo je us-

lovljeno pogoriavanjem kllmatskih prill-

ka.

Sve ove davno Izumrle biljke îvele

su kao sastavni deo tadainjih ogromnihmodvarnih iuma. Usied zabladenog te-

rena polako su tonule u sopstveno sta-

nlile i zajedno sa oslalim biljem davnih

vremena obrazovale debeli sloj kame-nog uglja. Kod nas su najvise bile za-

stupljene na podruejima Like, Mlave,

Peka i na Slaroj planini u istodnoj Srbiji,

all, i u drugim delovima zemlje. Mozdaje upravo tu gde sad stojite Hi sedite,

bezbrizno zivotario neki dzinovski Lepi-

dodendron u onom davno zaboravlje-

nom vremenu Karbona.

Suvige usnelna bilike

Svako ko se dak i samo amaterskl

bavi tekovitlm biljem verovatno je duo zapresUcu ill caslavid (rod Equisetum). Toje mala zeljasta blljka Interesantnog

oblika koju danas mozete svuda naci.

Jadna nasa epoha Kenozoik, tadnije

Kvartar. Njoj su izgieda pripali samojadni ostaci bogate trpeze Karbona. Jer

u Karbonu . . ., u Karbonu sve je izgieda

bilo daleko vede, ali ne i evolutivno sa-

vrienije. To se odnosi i na lekovite ras-

tavide. U ondasnjim sumama-prasuma-

ma rame uz rame, III stablo uz stable

sa Lepidodendronima stajali su dzinov-

ski rastavici roda Eucalamiles, Calamitl-

na, Stylokalamites ltd., obidno se sve

ove biljke nazivaju Kalamiti. To su dav-no izumrle biljke visine 15 I viie metaraI sa prednikom stabla od jednog metra.

Po spoljainjem izgiedu neki od njih bill

su identidni danainjim rastavicima sa-

mo naravno neuporedivo vedi. Stablo je

bilo diankovito. ito je opita karakteristl-

ka svih rastavida bez izuzetka (I onda-snjlh i sadainjih), I po tome se oni odva-jaju od oslatih danas poznatih „viiih" bi-

ljaka, dak su po izgiedu slidniji nekim vi-

sokorazvijenim algama. Danas je celo-

kupna grupa ovIh biljaka (razdeo Equi-

setophyta) svedena na samo jedan rod

Equisetum — preslica tj. lekoviti rasta-

vid. Rodaci danainjeg rastavida, veliki

kalamiti isdezll su. SIroko stablo kalami-

la unutra je bilo potpuno iuplje, ito je

omogudavalo aeraeiju biljke na muljevi-

tim, zabladenim terminima, pa se desto

deiava da paleobotanicari nadu, neprave fosile, ved samo okamenjenuunulrainjost njenog stabla. To je zapra-

vo „laina kamena sr2" kalamlle, stvore-

na nagomilavanjem peska I blata u iup-Ijini ove drvollke biljke.

Kako je Karbon neumitno prelazio u

Perm i kako su se eko-faktori shodnotome postepeno menjali kalamiti su pola-

ko ali sigurno nestajali sa pozornice do-

gadaja, stvarajudi zajedno sa Lepido-

dendronima I Sigilarijama kameni ugalj

i ostavijajuci tu i tamo poneki dobro odu-

vanl fosilni zapis sopstvenog postojanja.

Od biljaka koje su nekada dominirale

nesputanim prostranstvima praistorlje,

koje su bile zastitni znak jedne epohe i

koje su preko sto miliona godina dinile

sastavni i skoro najvazniji deo iskonskih

ekosistema, ostali su samo malobrojni

neugledni srodnici u vidu danasnjih

kr2ljavih predica i lekovitih pijadnih ras-

lavida. Jedina grupa biljaka koja se postarosti moze meriti sa Lycopodiophytai Equisetophyta su svakako paprati koje

su takode u Karbonu, Permu ali i Trijasu

doslizale zadivijujude razmere. A izgie-

da da su i neunistive! Mada evolutivno

prlmitivne (razmnolavaju se sporama ane semenom) nisu se dale zbrisati salica Zemlje. Uporno se bore protiv naje-

zde biljaka sa semenom, pa i dan da-

nas egzistiraju na svim delovima Zemiji-

ne kugle i to u raznoraznim oblicima.

Da li mozete da zamislite kako je iz-

gledao svet udaljen od nas stotinamamiliona godina? PokuSajmo sebi da pre-

dodimo jedan lakav ekosistem, ali bezIrave — ona tada nije postojala, bez dzi-

novskih reptila — vedina tek treba da sepojavi. Ptice? Nastale su kojih sto milio-

na godina kasnije. Cvetovi jos uvek nisu

izmisljeni, plodovi takode. Biljke su bile

jednostavne, zelene i tako uspedne.Cak i suvise uspedne — to Ih je stajalo

glave.H

Donicvic Desa

Narednim testovima i

I

tekstovima nametnuli smo' Vam nesto vecu odgovornost I

nego inace. U ovom listu

obicno komuniciramoI jednostavnim citanjem

ponudenih tekstova, koji

fraze Vas manji ili vediiitelektuaini angazman. Ono I

sto od Vas zahtevaju narednelstranice drugaclje je od ovekomunikacije samo u pogleduljednog jedinog zahteva. Taj

zahtev grubo receno glasi:

UPOZNAJ SEBE. Podite|da ste svojim1 individualnim

sposobnustima predodredeniza stvaralastvo, odnosnointelektualnu igru. Covekkoji uziva u intelektualnoj igri I

uziva i u zivotu. Nacin zivota |

radoznalog coveka uvek je

manje ili vise iznad

prosecnog nacina

zivota intelektuaino|

lenjih ili umornih

I

ljudi. Ne budite

lenji, i ma koliko

to bilo tesko

I u ovim suludimI drustvenim' okolnostima, ne. budite umorni.Ono sto povodomtestova i tekstova

u ovom dosijeu odVas ocekujemo je

da $e zabavite.

Sve pai inteligencija,

kreativnost i, sto

I da ne, genijalnost,

je igra. Dakle, igrajmo se!B

IINTELIGENCIJA I

Svaki Covek ima svog genija. Akiv*

mitoloikoj osnovi dodamo tipifnu

nadgradnju individualizacije, to

znaCi da je svaki Sovek na neki na-

ein genije. To dalje znaSi da od toga ni

Vi ne moêtc biti izuzeti. a to znaci da

Vam „Galaksija“ u ovom trenutku na-

medc odgovornost, ako ne genija, onda

VI I VAS GENUSanja Cosid

stvaraoca.

U naScm pojmovnom sistcmu genij,

genijalnost, genijalno, predsiavija vrhu-

nac sna^nog stvaralaCkog procesa olice-

nog u liCnosti (genija), odnosno (gcnijal-

nom) delu, to jest u rezultatu stvarala-

Stva, znaCajnom za ceo ljudski rod. Pa-

radoksalno jc to Sto taj isti ljudski rod

Ccsto ne prepoznajc genijalno u licnosti

ili delu savremenika, ili ga sasvint pori-

£e. Radi se o anahronizmu tipiCnom za

druStva koja teie uprosefavanju svega

poslojedeg. Takva drustva uvek kasne,

ili obrnuto za takva druStva genijalno

dolazi uvek prerano. U ovom anahroni-

zmu rada se pojam nepriznalog genija.

On je u obrnuloj srazmeri sa leinjom za

mediokriletstvom, pa stoga s pravommo?.emo da pretpostavijamo da dana-

Snjim svetom luta ogroman broj nepri-

znatih, neprimecenih. marginalizovanih

stvaralaca. Da li ste i Vi jedan od njih,

to ne znate verovatno ni Vi sami. Izgle-

date sami sebi kao liitalica. VaiSe lutanje

odigrava se u prostoru izmedu maskedruStveno poZeljnc sigurnosli i unutra-

Snjeg lica stvaranja, odnosno nesigurno-

sti. U tom meduprostoru i u tom lutanju

deSava se, u stvari potraga za genijem.

„U vedini starih predaja svakog Cove-

ka prati genij; on je, pod razliCilim ime-

nima, njegov demon, andeo fiuvar, sa-

vjetnik. njegova inluieija i glas nadra-

zumske svjesti. Simbolizira trak svjetlo-

sti, koji izmiCe svakom nadzoru i koji

tvori najintimnije i najsnaznije uvjere-

nje. Genij, imanentan svakoj fizicicoj i

duhovnoj osobi. simbolizira duhovno bi-

de."

Prema shvalanjima predaka duini

smo da genijalnost poStujemo. I dalje,

ovo pravilo najteie krSimo onda kada

takav, bilo kakav duhovni poteneijal ig-

noriSemo. Recimo da danas nije ncop-

hodno da svoje postovanje izraiavamo

prinoSenjem irtve. Sasvim jc dovoijno

poStovali ncka, svu. ili jednu od sledcdih

pravila:

a) razvij svoju kreaiivnosl do krajnosli;

b) ako nisi ii sianjii da syojti kreaiivnosl

razvijeS do krajnosli, razvij je koliko je

10 moguce;c) ako nisi ii sianju da svoju kreaiivnosl

razvijeS do krajnosli, nili koliko je to mo-glide, ne dozvoli da kreaiivnosl ii lebi za-

Ukoliko ste voljni da poStujete jedno

od ova tri pravila, Vi, aulomatizmomduhovnih rezultata spadate u kategoriju

stvaralaca. Pripadnost ovoj svetskoj loii

lako smo sasvim svesni da jc

proccs stvaralaStva i mockreativnosli nesto mnogoslozenije od pojava koje sc

mogu smesliti u dijagram.

odnosno shemu. proverite

da li se sa sledecim

predstavijanjem mehanizmakreacijc slaiete. Premaovom objaSnjcnju u

kreativnosli uCestvujc

podjednako i svesni i

nesvesni deo na$c lidnosli.

Logika, organizaeija,

svestan intelcklualni napor,

koliko i spontanost, nered i

san. Prema izvesnim

miSljenjima u slvaralaStvu sc

deSava transkripeija

podsve’snih sadriaja naSe

liinosti u svesne, izraZcnc

kroz nauCno, umelniCko ili

neko drugo delo.

Na shemi su ilustrovana

detiri moguda rezultata

snaznog delovanja svesnog i

nesvesnog: Kandinski (levo)

I Pikaso (desno) primer su

delovanja svesnog. s tim 5to

Kandinski ilusiruje

organizovan (logifiki) sloj, a

Pikaso spontanosti laCnijc

harmoniju svesnog i

podsvesnog. Na polju

nesvesnog nalazi se

amaterska iliisiracija

paeijenta koji boluje od

teSke ncuroze. Kroz ovaj

crte2 on .sc pribliâva

delinjsivu i opsesivnim

tadkama, odnosno svojoj

ncurozi. Takodc na polju

nesvesnog (desno) jc delo

Dieksona Poloka, zadetniku

..slikarstva akeije".

spontanosti, stvaranja bez

preihodnog plana.

(u slid:)

zakoni inveneijeorganizaeija

„Personiflkacija dusa stvari, osnovni princip zivota jednogcoyeka, iiaroda, kolektiva, mesta, najspiritualnije i

najmoralnije u bogovima, ljudima i stvariina. Stuga je pojamgenija blizak pojmu numena. Svaki covek i svaka stvar imasvog genija i ukoliko su licnosti Hi predmeti znacajniji, utolikose vise njihov genij priblizava bozanstvu. Posto se geniji radajuistovremeno kad i covek Hi u trenucima nastanka jednezajednice, brzo prerastaju u neku vrstu domacib bogova, cijaje glavna funkcija da ocuvaju opstanak porodice generacija, atime i cele ljudske rase.“

(..Reinik grcke i rimske miiologije")

svest

na prvi pogled podrazumeva mnogomuke a male opipljive koristi. To je ap-solutno taCiio, i ne samo na prvi pogled.Do novea i druStvenog priznanja ill ne-kih drugih opipijivih koristi, pogotovu usredini negativne selekcije, mofe se dociputevima mnogo preCim i lakSim u od-nosu na stvaralaSivo. Duhovni napori suveoma komplikovani i 2ivQ( u koji se oniupletu komplikovaniji je od 2ivota li§e-

nog kreaiivnosti. ZaSto bi Vas iko ube-divao u to da je upotreba intelekta,

kreaeija, miSljenje, neSto sjajno i fanta-

stifno kad je lo oSigledna \ai. Jer da ni-

je, kako da objasnimo lolike stvaraocesamoubice. ludakc, uklete pesnike,nauJnike, osudenike. U pilanju je neStosasvim drugo. Dostojevski ka2e:

.

,0,Bo2e, ta ako ne bude moguce pisati, ja

6u umreti!"

Kreativnosi je proces koji Vas jedno-slavnS ne oslavija na miru. Rad koji ste

zapoCeli pa ostavili nikada Vas nedeostaviti na miru. ZavrSavacete ga u hilja-

du drugih situaeija, bideie kreativni uokolnostima koje to od Vas ne traie, da-vaête reSenja za koja se suStinski niste

interesovali, Taj neiiivljeni kreativni po-tencijal spopadade Vas a da toga i niste

svesni. Prelivade se iz nezavrSenog radau sve banalnosti koje caruju u takozva-nom obifinom. manje duhovnom, a vi§e

svakodnevnom 2ivotu. Stoga, evo jo5

jednog pravila koje, ako je ikako mogu-de treba poStovati, kako ne bismo nalju-tili svog genija:

a) zavrSi zapoiela dela;

b) ako nisi u stanju da zavrSii sva zapo-iela dela, zavrSi ih Sto je moguie viSe;

c) ako nisi u stanju da zavriii veci brojzapoietih dela, zavrSi jedna.

U ovo pravilo spada i potpravilo: ako dosada nisi zapoCeo-la deh, krajnje je vre-

me da to itiiniS.

2ivot u loii stvaralaca dovodi domnogih iskuSenja. Prva zamka je neza-vrSeno delo, a druga je sredina. Sredinana VaS rad i na Vas moie reagovati namnogo naCina. Reakcijc moiemo svrsta-

ti u neku od slededih grupa:

a) totaino neshvatanje; b) glupo neshva-tanje; c) indiferentno neshvatanje: d)

neshvatanje s poStovanjem; e) neshvata-nje sa simpatijama; f) simpatije s nes-hvatanjem; g) simpatije; h) shvatanje; i)

oboiavanje.

Ukoliko sredina.u odnosu na Vas viSe

odmide ka krajnjim grupama, utoliko

bolje po sredinu. Ona, ne stvaraoci,

davno su postavili jednu od delimidnoglupih dilema — genijalnost ili ludilo.

Ludilo je odraz problema koji neki do-vek u sebi nosi. A zaSto i gcnijalan io-vek. umetnik, naudnik ili obidan duhov-no radoznao dovek ne bi imao proble-ma, Zar je problem mediokriteta praviproblem, a problem genijaica neSto dru-go? U ovoj zavrzlami najbolje po stva-

raoca i krealivnog doveka je da ne polu-di, a po sredinu je najbolje da se ne pet-

Ija u ono ito ne razume. Jcr. kolcktiv jo

navikao da ono 5to ne razume i nijc ii

stanju da kontroliSc stavi ii gcto. Taku

srcdina sebe liSava napreika. naravno. ii

te2nji da ofuva svc privilcgije lagodnog

iivota bez promenc i duhovnog napora.

Kako nije u prirodi a ni u moci sivarao-

ca da svojc zamisli namccc. drustvcna

ravnolcia gluposti je lako cibczhedcna.

Ideja i dcla stvaralaca. daklc i VaSo

idejc i dcla mogu biti i prihvadcnc. Tojc drug! sluCaj u kojcm sc prihvatanjc ta-

kodc moê svrstati u nekoliko grupa; a)

opStc prihvatanjc: b) prihvatanjc u jctl-

nom krugu Ijiidi; c) prihvatanjc u vrlo

uskom krugu ljudi: d) prihvatanjc odstranc roditeija: e) prihvatanje od strano

voljcnc osobe; f) ncprihvatanje {kao

graniini sluSaj). Prvi sluCaj jc naravno i

najredi. Ncprihvatanju. kao granifinoii'

sliifaju Ccsto doprinosc i sami autori.

;ân Zcnc. Cuvcni dramski pisac, imao

jc uiasnu 2elju da budc kriminalac. Ga-lileo je prezreo kicr, Dar%'in Boga. Frojil

Soveka, Marks sve to skupa. Da Ii smomogli oiekivati da ih srcdina sa njihovim

..uvredljivim" teorijama o istoj toj srcdi-

ni, prihvali. Naravno da ne. Da Ii smomogli, s drugc stranc. o£ckivati da ovi i

mnogi drugi gcnijulci smisic manje

uvredljivc icorijc? Naravno da nc. I kao

Sto svojc pretkc najbolje proccnjiiju

unuci, tako i njih ncke manje glupc bu-

dudc gcneracijc prosuduju objcktivnije,

pa £ak i kad ih odbacuju. one to fine

ne^no. s poStovanjem. 1 racionalno.

ostavijajuci od njih ono 5to jc potrebno.

Savrcmenici o stvaraocima daju

uglavnom pogreSan sud. Prema sudu

javnosii. ukoliko nijc mogude drugaiije.

treba sc ponaSati kao Stiven Spilberg —dobre kritike proiitati. a loiSc baciti pre

ikakvog Citanja.

Druga zamka na putu krcaiivca je

odnos prema samom sebi i svom radu.

Ovu autoreficksiju koja sc dcsto nckon-

iiolisano prcivara u autosugcsiiju tako-

dc mo^.cmo svrstati u nekoliko kategori-

ja. Prema sebi sc mo2clc odnosili sa a)

mrinjom; b) polccnjivanjcm; d) ncstrp-

Ijcnjcm; c) strpljcnjcm; f) simpalijama;

g) obo2avanjcm.Koji od ovih sluCajeva jc za stvarala-

<tvo najtipiCinji? Rckli bismo svi skupa.

Kada schc pronalazilc u svih sedam slu-

dajeva, to znaCi da nccctc upasti u zam-

ku samoiibistva. niti da dc sc vasa svest

raspasti od uobraiSenja .sopslvcnc vclici-

nc. .^ta sii oni spram Vas i sta stc Vi

spram kosmosa — ova dva unutrasnja

stanja sama sebe dovodc u ravnotciu,

preko potrebnu duhovnoj koncentraeiji.

Ukoliko zaista spadatc u loiû stvara-

laca. onda vcrovalno prihvatalc kuliuru

u kojoj stvaralc, a sebe smairalc dclomic kulturc. To onda znaci da nc vcrujctc

u pride 0 totalnom sponlanilciu i u

..Slav" da sc kreaeijn rada ni iz dega. Flc-

krivao. Ajiisiajn nisla nijc smisiio. On je

mislio. D2ojs nijc napisao „Uliksa“. Onjc pisao. Ako pak dvrslo vcrujctc u

spontanitet. a pri tome uporno radiic na

crudieiji i na svom dclu, onda jc to

odraz VaSc potrchc za slobodom. pa

Vam znanjc samo privicino dclujc kao

snietnja. Ako vcrujctc u spontanitet a

pri tome nc znalc niSta i iiz to joS i nc

raditc, onda stc u gadnoj ncprilici. Za

Vas imamo nekoliko naizgied banalnih

preporuka. nastalih na osnovu iskusiva

kojc Vam jc preko potrebno. Stvavala-

Stvo zalucva: 1) Cilj. On pokrcce stvara-

lastvo. On nc mora biti rcvolucionaran.

naproliv. Ako stc postavili cilj. nc zanc-

marujctc ga, pa dak i ako Varna ill nc-

kom drugom ..dobronamernom" posma-

iradu iz Vtisc najblizc okolinc izgieda

hcznadiijan. 2) hliajiiosi. Diirvin jc cco

svoj Zivot posvelio evolueiji. Kopernik

sc koncentrisao samo na jednu icieju —Sunce jc u centru. Kepler jc opscsivno

mislio o harmoniji u kosmosu. Gctc jc

cco i>ivol posvelio ..Fauslu". Postupiic

kao ovi ljudi. 3) Sirii.si. Bez njc ncmaic

Sansi. 4) Om'cij za shieiiosi i iixinieinjii.

Kako dele bez njega inadc prcvazici po-

siojccc slrukliirc . Oscaij zu paradoks.

U slartii prevazidilc slnih od posmatra-

nja sivari iz sasvim drugog ugla. Akovcc svc ionako dovodilc u pilanjc, ondti

to cinilc hrabro. niposlo mcliinbolidno.

6) Volja. Ona sc pre svcgii odnosi nti pi-

lanjc ogranicenja. Bez voljc nc mo^clo

.savladali cco spisak ogranidciija kojc jc

prod Vas poslavila srcdina. Mi Vi sami.

7) Uzii’diije. Ovo sc odnosi pre svcgii iiii

iitivanje ii iKri. Ncmojtc ni5la shvalali

stivisc ozbiijno. jcr svc jc igra. U sva-

kom sludaju. najbolji nadin da nc sivori-

te dcio jc da na njemu nc radiic.

Veliko i molo

Govoreci o zamkama gcnijalnosti re-

kli bismo da je najveca klopka gcnijal-

iiost sama. Pilajuci se da Ii stc natpro-

secni, prosedni ill ispodprosedni stvara-

lac, i to ne pitajudi to drugc, vcc sebe,

iipadaic u lipidnu zavrzlamu krize stva-

ralaStva. Iz njc se najbolje mo?;ete izva-

diti radom, a nc mernim jedinicama.

Merne jedinice kreativnosli jednostavno

nc postoje. Ukoliko sic sada u zamci

ovo nekoliko savela za njeno prevazila-

zenje; 1) Vrati se u dclu, 2) Izadi na va-

zduh, 3) Setaj. 4) Dzogiraj. Ncki po-

siupci su lakiti a ncki te?i, a koji dete odnjih primeniti. to zavisi od Vas. Najbolje

svc probajtc pa onaj u kojcm .se osccalc

najkomotnije. taj primenjujic svc dokVam pomaie i sve dok Vas rastereduju

sutnnjc u vrcdnosl postojanja.

Jedno od pitanja duvenih po svojoj

bcsmislcno.sti glasi: ..Cenui ii'c ovo?.'"

Ovo pitanjc stvaraoci sebi poslavijaju iz

razlidilih pobuda. Tc pobude mogu biti;

a) iskrene; b) maskiinc; c) Ia2nc. Ukoli-

ko stc pitanjc ..demu svc ovo" postavili

iz iskrenih pobuda. onda sic Vi budala.

Naime. ako sc zaista pitalc zasto iivitc

u lo2i stvaralaca a nc ibvotom mediokri-

teta, onda jc krajnjc vreme da poslanctc

mcdiokriici. Ako su pak VaSc pobudepod b, odnosno maskirnc. Varna nc

prcosiajc niStii drugo nego da upoticbiic

svu svoju sposobnosi u reSenju aktucl-

nog problema. Problem nijc u smislu i

bcsmislu izvan Vas, problem nijc ni ii

Varna, ved u dclu od kojeg stc. zbog nje-

govc slo^cnosti trcnuino odustali. Akosic pak pitanjc smisla postavili iz sasvim

lai^nih pobuda. to jc izvrsno. Varna sada

treba samo jedan mali kompliment i Vi

cctc bezbriino krcnuli daljc u svom ra-

du. Naprosto, dilemu smisla i hcsmi.sla

postavili stc femkajudi sc. poput dcvojkc

u pubcrlctu kojii drugarici ka/ie ..Oh,

kako sani riiina." a drugarica odgovori"

Nc lupaj. BaS si lcpa.“ Poput drugaricc.

i mi Vania kazemo da stc sjajni. da jc to

slo raditc sjajno i da sloga mislimo da

.sic na pravom putu.

Zamka koja jc posebno zabavna od-

nosi sc na pokuSaj stvaralaca u krizi da

procenc svojc driislvcnc pozieije. Ukoli-

ko tome dodaju i maicrijaini miimcmit.

svc poslajc urnchesno zabavno. To jc

proslo zaio slo u lo?.i stvaralaca ncmti

smulijivih priviicgija. Vas diuslvcni po-

loiaj. dobar ill loS, jeste splct okolnosti.

Slo su okolnosti viSc naklonjcne medio-

kritclsivii. to su manje naklonjcne slva-

raocima. To sc pokazujc kiio_ pravilo.

poput nckc fizidkc konsianlc. Zelimo iz

sveg srea da ga narusilc. all. ako Vamto nc iispc, nc tvosilc svoju dragocenu

encrgiju na glupc proccnc i jos gltipljc

pocliihvalc poliskiviinja kreativnosli za-

rad nckog krajnjc sumnjivog. u sviikoni

sluciiju prosednog poduhvata.B

TEST GENUAVi ste genijalni. Smatrajmonebitnim to sto ste i

nepriznati. Pokusajte uzpomoc ovog testa

GENIJALNOSTI da utvrditekom TIPU GENUApripadate. Utvrdite da li ste

intuitivni, imaginativni ili

logicki genij.

Napisite na papiru slo je mogiicevise vrsta dijanianala (imate minul)

B Koje od pet cula najvise koristile?

(Mozele zaokruzili koliko god hoceleodgovora)vid

dodir

sliih

I Analizirajte pazijivo ovih dvadesetrea u toku Jednog minuta. Zalini po se-

canju napisite sto je mogue'e vise od ovihdvadeset rcci:

stolica, svod. drvo, laser, voda. maka-dam, porcbrica. igra. blitva. marS, zob.majmun. poklon, skarpen, odzak. pal-

ma, svecniak. reSetka.

Q Kad bisle mogii da birate sta biste

voleli da budele?

a) Predscdavajuci Evropskc zajednicc

b) Glavnokomandiijuci vojnih snagaEvropskc zajednicc

c) A bomba

El Vi ste pisac. Kako se zove Vas prvi

roman?a) „Ja i Ti"

b) „1 Ti - .

?'•

EJ Na koju od sledevih recenica Vasnajvise asocira rec gospodar:

a) Covck sc brzo pope uz stcpcnicc. se-

de u siolicu, oviada skiipoin i hladnoo.smolri svako lice, pre no Sto doneseodluku.

b) Pokoran Covck, zavaljcn u svoj kov-

Ccg. ugleda kroz prozor Kraija Jivotinja

koji upravIjaSc Iciom divijih gusaka i vi-

kaSc: ..Gdc jc mazohista?"c) Covck. filozof, gledajuci u nebo po-

misli da jc cclo znanjc ljudskog roda

sadrzano u lavezu pasa . . .

B Naia/ite skrinju puiiu parcica pia*

Stike.

a) Cuvatc ih za svaki slucaj

b) Pravitc skulpluru

ciNc bisle da Vas has policslcr zatrpa

EI Predlozena Vam Je Jedna za Vas

potpuno nova situaeija. Na prcdlog reu-

gujele tako sto:

a) Podstaknuli. analizirate sve dobrestranc predloga

b) Oprezni ste i nc upuState se u avan-

turu jer Vam je ionako O. K.

c> Prihvatatc, posle izvesnog razmiSlja-

Kada kuvate volite da:

a) EksperimcntiSeie

b) Dr2itc se recepta odnosno naSinaupotrebe

c) Pravitc ono Sto Vam jc po voiji bas

loe^na

U2J Izaberite Jedai) od sledecih sino-

nimaa) zaista

b) uistinu

cidoisla

HU §ta Vas najvise uznemiravaa) skupocHb) nasiljc

c) rjgidnc norinc

Koji slogan biste larsirali u re-

ktanmoj kanipanji za „Bakin kolac“

a) ..Jedile ga i u zatvoru. On ima ukusslobode.“

b) „Kao £etvrlina. polovina ili celina-on

jc cnergetska silina"

c) „To Slo ga jc AjnStajn volco to je za-

to sto je sve rclalivno"

EB Posmatrajle ovu figuru. Kada se

razvije, kojem obliku pripada-a, b, ili c?

podnoscci da nui sc ncko pribli?.i za ko-muiiikaciju koristio rupc u zidu sobc.c) General Vingcjl koji jc ectrdcsclih

godimi svojim iriipiima izlagao slriilcgijii

DO^no go u gcncial.Stabii.

UbI Sta Vas najvise zubavijaa) Ironija

b) Crni liiinior

c) Buricska

I / |)iimi)c lal'vlc i/i.iciiii.ijlv iL/ullal iv-

siiranja i tek onda pogledajte komentarrezultata

pitanja

1

odgovori

Postigli ste:

3 poena ako ste

napisali vi§e od 10

2 poena za 5—101 poen za manjeod 5

2 Imate:

3 poena za 5

odgovora2 za 3 ili 41 za 1 ili 2

3 Postigli ste:

3 poena za

15—20 reCi

2 poena za 8—151 za 0-8a be

4 1 2 3

5 1 2 3

6 1 2 3

7 2 3 1

8 3 1 2

9 3 1 2

10 2 3 1

11 1 3 2

12 3 1 2

13 0 0 3

14 2 1 3

15 1 3 2

Objasnjenje rezultata testa

na str. 45

Matematika i inteligencija

(NE)KORISNAK

klasiian vie o matemaCiCarima glasi: Lctc dva Covekabalonom i balon im se, recimo, pokvari — ncsianc lie-

lijuma — i oni slete na neku livadu u njima nepozna-tom kraju. Dok petijaju oko letilice pored njih prode

jedan fovck i oni ga zapitaju: ..Izvinitc, gospodine. gdc se minalazimo?". Covek zastane. razmisli malo du2e, i odgovori;

..Vi se nalazite u halonu," Oni se zaprepasie. ne kaû ni5ta,

a neSto kasnije poprave balon i nastave da lete. Posle izve-

snog vremena jedan od njih ka2e prvom: ..Jesi li primetio da]e Covek sa kojim smo razgovarali bio malcmatiCar?". Drugisc iznenadi i zapita za$to, na Sta ce prvi: „Pa, iz bar tri razlo-

ga. Prvo, vidi se da je inteligentan jer je razmislio nad odgo-vorom na piianje. drugo, odgovor Je bio laCan i trece, od tog

odgovora nismo imali nikakve korisli!"

Mnogi veruju, a spada i u ono §to bi nazvali jakim ubede-njem. da su matematiCari inteligcnlni ljudi. Ono, istina, mo£ese naCi lu i tamo poneki koji to mo£e bid i nije, ali. ipak.

javnost ih za takve dr£i.

Na cemu se zasniva ovo jako ubedenje?Kako i kod svih ubedenja. kada ih proveravamo treba pi-

tati one koji su u to ubedeni. AMS (American MathematicalSociety) je negde sredinom Sezdesetih. proslavijajudi neku odsvojih godiSnjica platio poznatom Galupovom insiilutu za is-

traiivanje javnog mnjenja jedno veliko istra£ivanje koje je

trebalo da prikaJc sliku koju sevcrnoamcriCka javnost ima omatematicarima. Mimo — iskreno govoreci odekivanih —cpiprodukata miSljenja kao Sto su: matematiCari su nepraktiC-

ni, Ciidaci, rade nodu a spavaju danju, ne vole brak (?!) i si.,

anketa jc dala jedan nedvosmislen zakljuCak — skoro svi an-

kctiranl su bill miSljenja da su matematiCari inteligentni ljudi.

Anketa ne bi bila anketa. a Galup ne bi bio ozbiljan insfi-

tut da nije postavio i tzv. kontroliia pitanja, pitanja Ciji je eilj

bio da odgonetnu zaSto ispitanici tako misle. Na kritiCno pita-

PiSe: dr Milan Bozic

GENIJALNOSTnje — zaSto verujete da su matematiCari inteligentni, veCina

ispilanika je odgovorila da u to veruje zato Slo matematiCari

umeju da reSe probleme koje drugi ljudi ne umeju. Time su

ispitanici, u stvari, iskazali svoju intimnu i intuitivnu definici-

ju inteligencije. Prvo, nema nikakve sumnje, da veCina ljudi

dr£i da je inteligencija ncka ljudska sposobnost. Zatim. opet

bez ikaitve sumnje, veruje se da je inteligencija sposobnost

uma a ne, recimo, tela. KonaCno, i sada nastupaju problemi,

u Cemu se ispoljava ta sposobnost? NajopSlije 5to se mo£e

reci je da se ta sposobnost ispoljava u reSavanju novih problc-

ma. u razreSavanju novih situaeija. Cini se, mada lu veC po-

stoje sporovi medu ckspertima — psiholozima i onim koji se

have isiraiivanjem inteligencije — da jc reC nov kljuCna. Nai-

me, automat za Koka-kolu obavlja jednu proccduru, jedan

posao, u krajnjoj liniji razreSava jedan problem — izdaje vamflaSicu Cuvenog piCa na va5 zahtev poduprt novCiCem koji

ubacujeie u odredeni prorez. TeSko je. medutim, nazvati ga

inleligentnim. On obavlja jednu te istu operaeiju. precizno

ulvrdenim redosledom poteza i svaki poremecaj u procesu je

za njega nesavladiv. Istina, katkad ga mo£ete naterati — pu-

tem preciznih udaraca u „osetljiva mesta“ — da vam Koka-kolu ili neki drug! 2cljeni proizvod i bez novCiCa izda, ali to

je sluCaj i ne bib bio sklon da braiiim lezu da pri tome „pa-

metniji popuSta".

Dakic. Cini se da se inteligencija ponajviSc ispoljava u no-

vim sicuaeijama, u situaeijama kada veC nauCeni postupci ne

daju rezultat. Istina. nije ba§ jasno da li sc svaki put, kada

nam se Cini da je doSlo do ispoljavanja inteligencije, radi oneCem novom ili o neCem relativno novom?

Sta hocu da ka£em? Pa, pokuSaCu da to iluslrujem jednim

primerom. Zamislimo sledeCi zadatak: Treba dokazati da u

Beogradu u ovom trenutku iivc bar dva Coveka koji imaju

isti broj vlasi u kosi. Na prvi pogled, ovo se Cini kao empirij-

Kako dokazati da bar dva coveka umilioiiskom gradu moraju imati isti broj diakana glavi? Sigurno ne tako sto cemu krenutiod jednog do drugog i poceti sa brojanjem!

skii tvrdnjii koju liiko irelia i provcrili. [zglcda da nam ncprcosliijc iiiStii dmgo nego da krcncm<i gradom i ljudima pre-brojavamo (!?) vlasi ii kosi. pa ako, ikada, nalctimo na dvo-jii-u sa islim brojem vlasi. moicmo zakijufiti da jc problemresen. Ovaj pristup ima nckoliko mana — prvo, vconia jelc.^ko jcdtiiini eovokii prcbrojali sve diake na glavi. a drugo.kada jednom i prcbrojilc, ko vam ka2c da dok drugom izbro-jilc onaj prvi ne<?c izgubili jednu ili vi<Se diaka. pa usiov zadal-ka (Id II oyfjin Iremiikii zhr bar dvojica kaji imajii isii brojvlasi na glavi ncce bill ispunjen!

Meduiiiii, zadalak nu>i>cino rcSili i ii ki<5ni dan nogc nesmoCivsi Ij. ne napuSlajuci sobu! Kako? Pa, evo. U svakojmcdit'inskoj enciklopcdiji moiêmo pronaei da je proseSanbroj diaka na glavi izmedu 300.000 i 500.(K)0. Postavimo. zasvaki slueaj, gornju granicii na I.IKXl.OOO. U Beogradu. premaposlcdnjein popisu 2ivi preko 1.400.000 slanovnika. Poslavi-mo. za svaki sluCaj. dunju granicu na 1 .40(),()(KI. Zamislimoda sve gradanc Beogradu posmatramo u jednom nizu. Prviima odreden broj diaka na glavi. Driigi ima ili isto vlasi kiioi prvi -- pa JC problem rcSen, ili ncki drugi broj. ali inanji odLOU). 000. U lorn sluOaju posmalramo Irc^cg, Trcei ima ili

isti liroj diaka kao neki od prve dvojice — pa je zadatak opetreiicn. ili neki drugi broj. ali, opet. manji od milion. i. takodalje. Na svakoni od prvili milion koraka ovog rasudivanjamogiicc jc da posmatnmi gradanin ima isti broj diaka kaoncki od preihodnih - pa je time problem reSen, ili ima razli-

cit. ali manji od milion. Kada, medulim stignemo do milionprvog gradatiina. iiasa polraga se, ako vec nije. mora zavrSili,

jer. milion prvi mora imati pro .svega manje od milion diakaa. zalim. poslo smo prclpostavili da polraga pre njega nijcved zavriSena le svi pretliodni padani imaj^raz.liCit broj dia-ka. to znaei da neki ima samo jednu, neki dvc, neki Iri i-takodalje do milion. Medulim, milion prvi mora imati ncki brojdiaka manji od milion. pa prema tome jednak broju diaka naglavi nekog od proiliodnih gradana! Kraj dokaza.

Osirouinno, zar nc? Intcligentno, rckli bi verovatno svi.

Bas zbog ic vcStinc. sposobnosti da probleine reSavaJu naovaj nadii, niatenialicari su stekli rcptiiaciju inieligcntnih Iju-

di. Pretliodni problem jc. mada je iskazan obiCnim. netormal-nim jezikom. u suSlini malematiCki problem. Nafln na koji jc

rcsea jc malcmalicki par excllcnce, Resen je, u .stvari, prime-nom jednog mnogo opstijeg prineipa na ovaj konkretan slu-

Caj. Za ovaj princip. u matcniatici posioji Cak i poseban naziv- Dirihh’ov /irindp. a (Inbio jc ime |50 nemaCkom matcmali-Caru koji ga jc prvi ..zvaniCno fonnulisao". Princip glasi: Akou n kiitija treba sniesiiti n+l predmet onda Cc sc u jednoj odkulija naei bar dvn predmeta. Ovako jasno iskazan zvut:i sa-.svim trivijalno — pa naravno. rerii (;c neko, ako ih smcsiimosatiio po jedaii ii svaku kuiijii. jedan ce prcicci, bic-e viSak i

moratre da ode u kuliju u kojoj se vet: nalazi neki predmet.1. taj "neko cc biti u pravu.

No. nije u tome stvar. VeSlina niatcmatickog uma sc nesa.sloji u iskazivanju ili smisljanju ovakvili jcdnostiivnih princi-

pa — uzgrcd, vecina nialeinatiCkih prineipa nije, na zalost,ovako jednosiavna. ovaj jc odabran zarad prisiupaCnosti ovo-ga Clanka koji pisomo — ili, bar ne samo u pronaliiicnju, veCu sposobnosti da pojavijivnnjc ovakvih prineipa prcpoz.iia usiiiiaeijama kao ,slo je bio problem .sa brojem vlasi u kosi gra-dana naSc pre.stoiiice. Ukraiko. ircbalo jc uocili da SC ovdcradi o zadalkii na koji se moic primeniti Dirihicov princip.Trobalo je uodli dii je broj vlasi u kosi analogan kutiji — akoCovek nc mo;>.c imati vise od milion vlasi u kosi onda medumilion i jednim (pa .saniim tim i vise njih. koiiko vec imaBeogradana) moraju poslojali dvojica sa islim brojem vlasi.

MatematiCki um. matematiCki nacin razmiSljanja se najCeSCei ispoljava u ovakvim uoCavanjima. prepoznavanjima, u mate-malici veC prisulnih prineipa ili strukiura, oblika.

Osobina maiemalidkog miSljenja koju .sam opisao jasnooclvaja matemaliku od ostalih nauka. I. ako je matematiCkinaCin miSljenja veoma Cesto prisulan u drugim, naroCito pri-

rodnim. naukama, obrnuto ne vaii, Matemaliku, naime, krozCitavu njenu istoriju upravo odiikujc slvaranjc i pronalaicnjeformalnih konstrukeija kojc mnogo kasnijc, ako ikad, budu..prepoznale" u opaiajnom svetu. Samo jedan primer je dovo-Ijan da nam to upeCatIjivo prikaze. Hoznato je da jc zakoneokretanja plancta oko Sunca olkrio Johan Kepler u XVI ve-ku- On Je prvi ulvrdio da sc planete oko Sunca kreCu poclipsama u Cijoj je jednoj ?.iî Suncc. a u drugoj dotiCna plane-ta. MatematiCki aparat na kome jc ovaj zakon iskazan. preci-

z.nije matematiCki aparat eija je strukiura prepoznata u kreta-nju pianola, bio je, medutim. poznal vec 18 vekova! Naime,konusne preseke — clipsu, krug. parabolu i hiperbolu — jeizuCio i detaijno opisao Apolonijc iz Perge joS u II veku prenaSe ere! MaieinaliCki oblik miSljcnja jc, daklc, Cekao 1800godina da bude primenjen! Nc bez sujele, maicmatiCari suskloni da veruju iJa u njihovoj riznici strukiura po.sloji nebro-Jeno mnogo onih kojc Cckaju da budu korisno primenjene.

Cini mi se da sc u ovakvoj poslavijcnosti maiematikc i

krije, ako veC nc i sama lajna intcligcncije, a ono bar deo le

tajne. ili. ako je i ovo neskromno. onda zasigurno razlog za-5lo ljudi matcmaliCarc smatraju inteligcntnim. Psiholozi koji

se have istraîvanjem fenomena intcligcncije su skloni da, de-leci intcligcnciju na raznc vrstc i podvrstc, ovaj vid inieligcn-

eije nazovu konibinaiornoin. logiCkom ili. kaikad, baS mate-mafiCkom inieligencijom. To i jeste onaj vid intcligcncije koji

oni pokuSavaju da izmere pomocu raznih, manje ili viSc uspe-Snih i kompctenlnih, tckslova. Kadagod sam te leslove raz-

gledao i prouCavao Cinilo mi se da su to nizovi omanjih maie-matiCkih zadalaka koji su pomalo nejasno i neubedijivo for-

mulisani, koiiko da zbune onoga koji ih resava. No svaki putsam u njima prepoznavao standardne matemaliCkc struklurei oblike i Cinilo mi se da'su to upravo vcltine kojima mi obu-Cavamo svojc uCcnikc. i da Ic lestovc lako reSavamo baSstogaSto u njima prepoznajemo veC poznate oblike- Dcluje para-doksalno. ali kao da se inleligencija mole nauCiii!

Mnogi testovi sprovodeni u Sjedinjenim Ditavama poka-zali su da maicmatiCari imaju proseCan koefieijent inteligcnci-

jc koji je za 30 indeksnih poena (za oko 30%) vcci od proseC-nog koeficijcnia intcligcncije opSte populacije visokoobrazo-vanih ljudi. Ovo, naravno, ne dokaziijc da se malcmaliCkimobrazovanjem moie ..povccati inteligencija"', jer proiivnikove tvrdnje mo2e uvek reci da se inatematici, naprosto, po-svccuju natproscCno intcligcntni ljudi pa jc. .samim tim, nji-

hov prosceni koefieijent intcligcncije veci. Ovo je argumentkoji je icSko ospuriii dircktno. ali imam uiisak da su ga samimaiematiCari osporili indirektno. Naime. primenJuJuCi sop-stveni uvid u pojam i osobine intcligencije matemaliCari surazvili niz algoritama i heuristika kojc su impicmentirali ukompjuterske programe koji treba da simuliraju inleligeninoiniSljciijc. Razvijena jc ogromna oblast koja se zove veStadkainteligcndjn. Automati koje smo izgradili posli2u zapanjujuCerczultate u pojedinim speeijalizovanim oblastima — program!koji igraju 5ah imaju rcjting u rangii intcrnacionalnog majsto-ra i pobcdiiju mnoge vclcmajstorc, ekspertni sistemi u medi-cini i mcteorologiji daju dijaguoze i prognozc u rangu najbo-Ijih ljudskih cksperata. a sistemi za prevodenje na raznc jezi-

ke daju prevode koji se veC teSko mogu razlikovati od prevo-da protesionalnih prevodilaca. Ne tvrdim. naravno, da smokroz ovu oblast otkrili tajnu intcligcncije. ali smo zasigurno,bez ikakve pomoCi medicine ili psihologije. putem automati-zaeije prepoznavanja oblika i strukiura, sivorili spravc koje se

inleligenino. i to veoma inteligcnino i primenijivo. ponaSaju.

OCekujemo izazov i pomoC drugib nauCnih disciplina i istovre-

meno demantujemo zlobnu tvrdnju iz vica na poceiku Clanka.a

TESTSNAGEPriprema Dejan Predic

Nagradni test

Tcsiovi £iji je tipifan predslavnik

pred vama namenjcni su same naj-

boljima. onima koji su na ..standar-

dnijim" lestovima inceligencije po-

stigli najbolje rezultate. To naravno nijc

raziog da ne izazovete sopstvenc poten-

cijale na novi izazov obzirom da jc lest

osetijiv na gornjih 50% populacije. Nai-

me, ovakvi testovi su standardizovani

upravo na Slanovima MENSA-e. organi-

zaeije Siji je jedini uslov za Clanstvo taj

da se nalazite u grupi od gornjih 2% naj-

intcligcntnijih. Za razliku od brzinskih

teslova. ovo jc takozvani test snage. te

nema vremenskog limita i moiete ga re-

Savati proizvoljno dugo. No, ipak (fete

se jednom morati zaustaviti.

Test koji objavljujenio spada i u gru-

pu takozvanih ..culture fair" (nezavisnih

od kullure) teslova. Cilj mi [e da tesiira

vaSe sposobnosti shvatanja prostornih

rclacija. struktura i dizajna, kao i snagu

rezonovanja. Namenjen je kako odrasli-

ma tako i deci pri 5cmu je. naravno, na-

<în oditavanja koefieijenta inicligcncije

(I. O.) u ova dva sluSaja razliiil.

Na kraju nain jedino preostajc da po-

novimo uobiCaJeno upozorenje da nakon$to zavrSite sa tesliranjem zamolitc nc-

kog da vam noiira rezultate fime oslajc-

te pod znatno manjim uticajem inaCe

neumitnog procesa ..uveibavanja reSava-

nja lestova". sve u cilju dobijanja Sto je

mogucc prcciznijih rezultata na even-

lualnim kasnijim tesiiranjima. Ako ipak

po2clitc da na ncki na£in varatc, ne za-

boravitc da dete na kraju ipak najviSe

prevariii sebe. I poslednje upozorenje;

kada na najposteniji moguci nadin uradi-

tc test I dodete do rezultata. postal! sle

poteneijaini dobitnik ..Galaksijine" SPE-CIJALNE NAGRADE namenjene jed-

nom od ditalaca koji sc upustio u reSava-

nje testa. Naravno. nagradicemo naj-

uspeSnijeg. ReSavajte. dakic test, a re-

zultatc poSuIjitc na adresu redakeije, sa

naznakom ..za test".

OPSTE UPUTSTVO za TlSTIRANJi

Vremenski ogranidenjc ne postoji pa

zadatke testa moJete reSavali proizvolj-

no dugo. Zadaci su poredani po teiini.

No. to ne znadi da vas ne moie zadesiti

neka misaona blokada na nekom od lak-

5ih zadataka. Zato se na pojedinom za-

datku ne zadrJavajte preterano dugo ved

nastavite sa reSavanjem od slededeg. Na-

posletku se ipak vratite na nereSene za-

dalke. Ukoliko zakIjuCiic da neke od

njih niste u stanju da reSite. nemojte se

ustruCavati da pogadate. Najzad, za ne-

ladne odgovore necete dobiii negaiivne

pocne, dok pogadanje i te kako inoie

biti odraz intcligencijc. ReSenja zadata-

ka nemojte gledaii dok potpuno ne za-

vrSite sa tesliranjem. Ne smete trafiti ni-

eiju pomoc, niti koristili bilo kakva po-

magala osim olovke i papira. Obezbedi-

tc sebi najpovoijnijc uslove za rad tako

da vas pri lestiranju nike ne ometa. a

lest reSavajte onda kada se osecate naj-

sposobnijim za to, to jest kada ste u naj-

boljoj intclcklualnoj formi.

Svi zadaci su matriCnog tipa. Od vas

se traii da shvatile najjaCi logidki princip

na kojem poCiva izgied cele matridne

(3x3) strukture i medii ponudenim od-

govorima obelcienim slovima a. b, c, d,

c i f pronadete onu (samo jednu) figuru

koja sc najbolje uklapa u celinu. Dobro

pazite! Ncki zadaci su prilidno teSki. a

test je pun zamki koje vas mogu odvesti

ka odiglcdnom. ali ipak pogreSnom re§e-

RONADJiTK S’lGORD KOJA NEDOSTAJE U

Ih 1

irh iTi?

^1 ’ S% Til L*i.

. 1.

H nPI !!

a.riGCRD KOJA WlDOSTAJt ll

1+ i1 J^

p PIiP ? JPJ71JPJP

©©

0©

© M

O

3I1ITJ2WIT

ty FIMU tbJA UMfAjt !>

©I ^1-

Ef^ ^1A w

eHH?iMUiPBONAMTi mpg'u im NibÂjill

B ESD

ID nsn O.

IZZ} IHZ

IZZ]J J

ZZ

IhUiPioKAn.nTp: ?iGnKn i[ojA~NEDi»TAjE \i

o O O An u AA A O•© •itaj<D-^MUMoNADJITB BIGORD KQJA NKDOSTAJlH

m.• •#

k. Ll

J J*

Tff ttlPROHADJlTK FIGBRD BOJA HEDOSTAJE !l

n M i

*

>x<

I :©4 AonyBISP^HADJITR FIGOBD^^Î^T!^

n in# olD 1°

# ©ILJWIZTMUfÂDJlTI HGEBO KQJA HRD05TAJl|j

loi © R©© 0 jj(Q)|

HI lliz=a

1

-1AayWM lîftHAMl'n! yilMII AoJa MMaje !l

a B a ’ a

m [a a fS)

m a! 1©

© IJ® J®l

BQHADJITi: yiGlIlt

Ir^lf

II KOJA NKDOSTA.il! it

1

m

liT®EiHiai

liBIc

1 Kfl.lA NFiXWTAjn

OD lAl"1 1ETEti]jAfffll

^ pWUfTONADJITg nGBlimOJA WEDOSTAiFifl

loi M CIIII

1

“1 IIIM\m

nii#j

MSJBIJBin1

pWflfMHADJITt flGURO ROJA HEDOSTAjTjjl

FLIT|‘ipi

l«»

1 illAD -J L-ll

’DIE1

iffilUPRONADJITK yiGDRTBOJA NSDOSTAJB ll|

F.°-.r»nQF.J?-l

tfWfglPliQIIADJITE KIGUBD KOJA HKDDSTA.IkI!

jrHiJkBUJM

ilÎPBUNAUJITK PUUmM gO.IA NPDO.STA.U: '1

".lEI[

nn n

I

° II a iJuanj:lyMt'UlPKONADJITK UtillRD KO.IA NTDilSTAi^

11 " I «»ns.

143

jij129

39jiJPJ H

Rezultat testa sa strane 39

OHAPJlIt ICOltD KOJA HbflSTAJH !i

.. ftV p^ 1* F

-I- 1-

OQai^BUmnNiMnii riGURn'itkiA niixktajt ii

A AA A [AA A F

A|;£UiAlPRnKAn.iiT):'rrG'o~itu hoja niwsta^

lAL

a: & Ejv FIBSiROMADJITE FIGBRD lOJA yEDOSIAJK^

A C i^

1

"

u.a h F “

J" N -ij -1

Ruziiltiif testa

Od 33 do 45 poena:

Va§a krealivnosi zasniva sc na vaSoj imn-

ginaciji.

Rudoznali duh i sklonosi ka fanlaziji £ini

da je VaSa maSta izvor VaSe kreativnosli.

Slobodno i nczavisno znanje mo2e VasuCiniti gcnijalnim. onda kad sie u formi.

S obzirom na uvanlurisliiki duh I smisao

za liunior, kada ielilc da postigncle odro-

deni cilj. Vania su potrcbna ograniienja

koja sami scbi poslavijule. A lo finite su-

mo dotic dnk Vum se ne ufini da pustoji

prevcliki rizik da ugroziie svoju krealiv-

nosi. Ukoiiko se baviic ozbiijnim slvuii-

ma (utenje, rad) nastojtc da kunaliiScie to

mnoStvo idcju kojc Vam iz Casa u fas pa-

daju nu pamel. Ne uzdajie se suviSc u sre-

fu, sluCaj. Sansc ili taienal. Dodajtc im

red, upornosl i slrpljenjc.

Od 20 do 35 poeno;

VaSa krealivnosi zasniva se na inluiciji.

Varna odgovara dvosmisicnosi i ncposlo-

janosl siluaciju. Intuiciju i sposobnsot da

iinalizirale do*ivljajc u slanju su da u Va-

nia pokrcnii krealivnosi. Mislitc tleksibil-

no i brzo shvatale problem i z»to lako do-

nosile zakijufke. Ne potccnjiijiifi i ne

preuveliCavajuci njcnu vainosl. Vi imagi-

naciju koristitc samo u pn)nula2cnju rciic-

nju koja su u skladu sa VaiSim izborom.

Ta harmonijii oscfanja I maSle sadrii

krciilivni polcncijal, ukoiiko je usmerile

na ono Slo Vas zanima.

Od IS do 19 poen»

Vaia krealivnosi zasniva se na logici.

Vi imaic kurlezijunsku i lacionulnii 2clju

da dodctc do origimilnili idcja. a da bisic

do njih doSli nalaziic da Vam je ncoplio-

dan Slo je moguci veci broj informacija.

Te intormudje Vi pomno analiziralc. po-

rcdile i na kraju ih slavijatc n sluzbu cilja

koji sie strogo zacriali. Zahvaljujufi nafi-

nu razniiiSljanja i olvorenosii Vascg karuk-

lera, uvck sie u slanju da primile najrazli-

Citije podsticaje iz okoline, Takode Vi

znale da driite svoje sposobnosti pod

konirolom. i lako svoju sposobnosl inova-

cijc scrvirate onda kada mislilc da jc do-

sao pravi Irenuiak- Vcomu sic mctodiCni

i zain se mo?c desiti da zarad sislemaiiC-

nosti iigiiîie svoju imaginaciju. Logif-

nosl. srcdenosl i ozhiijnosi omoguCavaju

Vam da budcic inleIckUiaino vcoma efi-

kiiMii. Ah. da u tome no bistc prclerali i

potpuno Wrobili krcftlivnosl. prcmoslile

svoje unutraSnje ba(;^re!

"Boko CjinjennesHh:

HCTOPHJACPnCKE nPABOCJIABHE ^PKBE

I-III^

no^

•t ifwMu II f tfUMitaii

bfjtp ardifw SffgeluM

w «>iirGM Mniiii bjjnttd'

KHtHFE BHr3-aPEAOHPMyjynpouijiocT

.Ijj liOK'i C/iHitrn’ieBHh

MCTOPMJACPfltKf. UPABOUAfill}.

iIPKBF.

H«ai B.iunaipt buponki H CjuiCusauiOMMrta. bMfpucCM MUWMM-rpa^WH-u iTO I w BpeacnwVw McHtiupojiwHfjwn wMii iipeicTMAa jmi jewo vtkiujw*<w atmu H cpooEc naopMoipjîije ««.1incw locjR. jc uduTmi y onm6n-•L ftp npiiTn-uM u ctBT NajiMKnuo ixTim a Ke

HCTOPBJA CPnCKEnPABOCJIABHE

UPKBE

!/.

y tMwaaiM awriia

« %» ' prj in6a»« MUM itnei

KCapMUU fumm. y MtmM km «rliMîMiCw uniipwi apiw

nnni>6twu.«pn, jji-jr

II rT.iahM y ifw ycMakf

Ap toKO C.mjerr'feBHh

MCTOPMJACPnCKE nPABOQABHE

IIPRBE

I tom: 0i oKpiufaHM CpB*. lo tpa-

jl XVIII MUII Tou: Oj Doierva \tX ku; jo

Apyror cwrcKor pmIII TOM; 3a appMe Apyiiir cumor pa-

ra H BOCK iMra

rio osoM or.iacy nopjMHTC h:

I. J«.ia C]o6oaiai JauNUMha. t jadHacvi

luMoaa \iiiai

^ UpdruAxA P XHaoiHHOiHh Kpa.v n«rap

l. JpjrM TilM1 loi

3 CwKo-OiuiHh. Be.iant tpntaf bojiom.

ac.iHKH 4>i)pMar. 1 ., isou

4. MajK.i.lM) CH.iaiaiM Cp6aje I ''<i

2ei»H MeiaKoaah; Ei^Mapar II. n«pc4Hi-

IH «pOMHKa $NI

6. BopHf.ida ni;«»h fujaae aoje tj nojt.ia

-aA BH CMO 3HAJIHKAKBA JE

CAflAUlHiOCT

Inteligencija u sluzbi uspeha

AKO ODLUCUJETESRCEM, ZAVRSICETESA SRCANIMOBOLJENJEM Vesna (ôsid

Teza da oni koji ne prolaze dobro u skoli, ill nikad ne stignu

do fakulteta jesu iiekako „glupi“, za veliki broj Ijudi naprosto

je podrazumevajuca. Medutim, ako obralimo paznju na^

uspesne ljude, opazaino da su neki od njih u skoli biii prilicno

losi (Cercil), ili da nisu stekli strucno obrazovanje (Klajv

Sinkler).

Poslo se na leslovima inteligcncije

uglavnom mere isle one sposobno-

sii kojc se proveravaju na iradieio-

nalnim Skolskim ispitiina. s razlogom je

mogueno pretpostaviti korelaciju izmedu

posiigniitih rcziiltata na lim testovima i

uCinka na ispitima. A s obzirom na to

kako jc druStvo uredeno, uspeh na ispi-

lima prcdstavlja iilaznicu za iinivcrzilei.

koji, opci, olvara vrata odredenim po-

slovima. Slo cc redi. krug sc zatvara. ii-

ncci na oko stvari mnogo jcdnosiavnijim

nego 510 to one zapravo jesu. Jer, to Sto

akademski svet vise misli nego Sto dclu-.

jc. pa sc otiida. vcoma Ccsto, la vrsta

miiSljcnja koju ..akademei" praktikuju iz-

jcdnacava sa mi!Sljcnjcm iiopStc — nc mo-

ra da znafi da Ijudi od akeije nc misic.

Niiprotiv! ..Rodeni mislioei teze savrSen-

slvu. dok rodeni dclainici postupajii br-

zo. oslanjajiici sc na inluiciju, i oni su li

koji najecSec obavc glavni posao." —kaZe scr Ovc Arup, osnivaC i predsednik

..Ovc Arup Associates", najvcdc projek-

lanisko-gradcvinskc firmc u Velikoj

Britaniji. Oslanjanjc na iiislinkl. stil i in-

tcrnalizovano slanjc stvari u ninogim

sluOajevima pokazujc sc kao valjano. Ali

sc u mnogini pokazujc i kao opasno. Ne-

mogiicc jc SVC sinislili umiprcd; misao i

akeija 11 slalnoj su sinergiji. General koji

ude u bitku bez pripreme i preslrojava

se u hodu moZc izgubiti od gencrala koji

je najpre razradio straiegiju. Slavijanjc

znaka jednakosti izmedu miSljenja i koe-

ficijenla inteligcncije jeste zgodno, ali i

priliCno opasno. S jedne strane zato §lo

onda proizilazi da Ijudi sa visokim koefi-

eijentom inteligcncije nc moraju da uCe

da misle, a sa drugc strane zbog toga Sto

ispada. sasvim pogreSno. da Ijudi sa ma-

njim koefieijentom inteligcncije ionako

ne mogu da nauCc da misle. Ovakvom..konzervativizmu" lako je suproistaviti

primere uspeSnih Ijudi koji su- usavrSili

mocan i fascinantan stil miSljcnja vlasti-

lim snagama i bez posebne obukc. UCe-

nje miSljenja. festo. moZe bill znaCajnije

za postizanje uspeha od koefieijenta in-

tcligencijc.

Ako prihvatimo grubu podelu na ,.o-

pisivaCe" i ,.ljudc od akeije" - blisko je

pameii da se i jedni i drugi oslai\jaju na

miSljenjc i da im je ono joS kako polrcb-

no. ..Promisliic pre nego Sto udariie lop-

tu. Sta namcravaic da uradite? ZaSto to

radiic? Kuda dele jc uputiti? Komc dele

jc uputiti?! — pitao se i Antonio Herara

jedan od najboljih igrada poloa u svetu.

VaZno pilanjc kada jc razmalranjc

inteligcncije u pitanju. jeste da li ona vo-

di uspehu i da li jc za uspeh poircbna.

Jer. posloji i ono Sto jc dc Bono defini-

sao kao ..zamkii inteligcncije". Red jc o

tome da su neki visoko intcligcnini ijudi

prilidno slabi mislioei. da su iihvadcni u

..zaniku inlcligcncijc"; kadri su da izgra-

dc koherentnu potporii za odredeno gle-

diStc. i Sto su kiidriji da jc izgradc, to

manjc vide bilo kakvii poircbu za pra-

vini ispilivanjem prcdmela. Otuda osia-

ju zarobljcniei odredenog glcdista. Na-

picgnulo misljcnje uinitar poznalili okvi-

ra obidno nc dovodi do iiiovacijc. Da je

Pol Mckridi prihvatio dokaz naudnika

,da je let na ljudski pogon nemogud. nje-

gov Gossamer Condor, pokretan isklju-

divo na ljudski pogon, nikada ne bi pre-

leleo LamanS, niti bi predsednik AeroVironment Inc. osvojio dva puta nagra-

du Henry Kremer teSku 300 hiljada do-

lara.

Dr Natan Klajn, ameridki psihijatar

kaZe: „Ako tamo gde sam naumio ne

stignem pravo, moZda stignem cik-ca-

kom ili preskoiivSi problem”. A Aleks

Krol, prvi Covek ..Young and Rubicam",

poznat i po tome Sto sebi ima obicaj da

postavlja ciljeve koji su neugodni. otkri-

va tajnu svog uspeha: ,.Ja imam vlastili

matematicki sistem. koji za druge ncmanikakvog smisla jer se do rcSenja ne do-

lazi putem obrazaca. Kad drugi sabiraju.

ja oduzimam. Kad drugi dele, ja mno-Zim, ali dobijam isto." ZnaCi li to da o

inleligcnciji moZemo misliti na isti nadin

kao i o konjskoj snazi automobiia? SnaZ-

na kola se mogu voziti loSe. a slaba do-

bro. Ako pitate u kom pravcu — odgo-

vor je prost: put uspeha! Koji de vamverovatno biti najudobniji (i ugodniji)

ako posluSate savet ser Marka Preskota.

biznismena. Ircncra trkadkih konja. dija

striilegija mcnadZmenta podivn na

oSiroumnoj analizi konkureneije: ,.Pro-

nadite to Sto najviSe voliie da radite a

zatim nadite nekoga da vas za to i p!a-

da."

To Slo se ovaj svet, sem na pametne

i glupe moZe podeliii i na one koji neSio

bode da prodaju i one koji de to kupiti.

objaSnjava i fenomenalan poslovni us-

peh Harvijn Mckoja. dija se korporaeija

didi fascinantnim poznavanjem svojih

kupaca. Nijc lajna. pobedujc onaj igrad

koji ima bolje informaeije. boiji plan i

vedc umeco. A ..Harvi zna viSc o svojim

kupcima nego Sto oni znaju o samima

sebi" — Sto bi rekla jedna poslovna aj-

kula. Uzgred, Fortune Magazine jc pro-

glasio g. Mckoja za ..gospodina dudo-

ivorca." USA Today je napisao: ..Meko-

jev stil pripada prvoj ligi.“ S pravom.

UspeSan. bogat. kreativan. poslovan i

prodoran, Harvi Mckoj voli da sc osla-

nja na svojc vijuge. jer ..ako odludujeie

sreem. zavrSavate sa srdanim obolje-

njem”.

Zlatna kokaDa li hi ste z«leH da udvte k«d lekara koji

je posUdnJi put bio na nckom kursu 194)<,

godine? NazalusI, JoS uvek su brojni (akvi

lekari, ali devel de.sviina daiiaSiyeg medi-

clnskog (relmona - lascrl, skeneri, pej-

smejkeri. hemoleruplju. lekovi — razvije-

ni su nakonStuJe (ojlekariz ID4H. godine

zavrSio mediclnski fakullet. Morale se

Nialiui meiijuli i ucili novim izazovima ka-

ko bi ste uvrslili ilekoliko ..novih pesa-

ma" II va.S program. Aku to ne uradite,

vreme ce vus pregoziti, iako sle se rodili

iiileligeiitni kao pcelica. Zalo. posluSîe

save! Harvija Mckoja: ..Ne radunajle da

dele, muvujudi se naokoto. pukuplli zlat-

a) vodite ga u muzejb) nabavljaic pod hiino hamburger i fo-koladu

c) difetc ruke od svega

B DM,e se iis|iesnima, ali ngjvisc;

a) Madonib) Emberiu Ekuc) Miiniki SeleS

B Cak i dabixic:

pobedujete uvek, bill

a) Bekcrb) Braca Marksc) Arsen Lupen

U Rec ,.proresija“ iiajvise Vas podse-

a) Sest mescci odmorab) osam sati Skolec) pcinaest godina uCenja

Ne sumnjamo u to da kada sebi postavi-te cil] do njega i dodete. Ne sumnjamoni II to da uiivale u igri i pobedi. Evojednog testa koji de Vas zabaviii i rcci

Vam neSto o tome kako pobedujete, od-nosno kom tipu pobednika pripadatc.Da li ste pre uspeha neslrpijivi ili Vamisirajnost nije strana. Mo2da je Vai na-Cin ncSto trede.

HyÛspeh uvek izaziva vrio prijatnaosânja. Ono slo Vam posle licne po-bede najvise prijn je:

a) divijenje kojc vidcte u odima svojihprijatelja

b) odobravanjc masec) unutraSnje zadovoijstvo

QKadasenavid, a

reagujete n

u ianjiru ostane poslednjiVi ste gladni i u drustvu sie,

ia aledeci nacin:

a) ne pipate ga, poput ostalihb) sa simpatidnim osmehom na lieu, uzi-mate ga bez oklevanjac) nemarnim pokretom rukc propraliicsvoje redi: „Zar ga niko nedc?"

Bas Vi ^te u pravu:

a) uvekb) ne uvek dcsioc) ne desto, ponekad

m U sredu piipudiie Cuvale kiiiieu

svojih pryaleija. Ne niozetc nikako daga smirite, postaje nemoguc. Uraditesicdecu sivar:

Grcka niitologija sadrzi ceslo veo*ma nesrecne herpje. Bili biste:

a) Ikar, kojem su izgorela krila

b) Orfej koji se osvrnuo preranoc) Prometej koji je ijudima doneo svelloi zbog toga kainjen

I Priznajete da Vas na putu hvata

a) od kvara automobila u ponoc gde nc-ma iive duSeb) od milieije

c) od drugih, jadih

EB Niste osveloljubivt, ali, ,sto Jenmogo, innogo je. Ovu uvredu ne moze*te da podnesete. Sloga se svetile:

a) anonimnom prijavom protiv tog po-kvarenjaka

b) otvoreno, javnim vredanjem ili fizidki

c) smiSljeno, planski, sistematski

ED Najvise se uzdate u:

a) srecu

b) rad

c) maStu

EE Ipak, ovaj poraz i

stvari. Kazete:

a) Nije ni dudo . , .

b) Katastrofa. . .

c) Za promenu, . .

inenja mnogo

a b c1 • A2 •3 • A4 •5 A •6 A •7 • A8 • A9 A10 A •11 A •12 • A

Zaokniiiie siwhol koji ide iiz Vas od-

gOYor

1 Rezultati te.sta pobediiika: 1

Za kru/ilc o/aaku koja oilgovani Vuscmodg/a me koji su diiliili vei'ir 1 (Iroiiglica):

Vi sle SIRASNl pobednik. IslraZujeie

be/ odlaganja six’ nioguei

wide do iispelia i ii suniiu s ; da podnese-

])siiluiaii sve Sio se zov

Vi e odriCele. Vi planirale Dolazi u ob-

zir sa railoni. In-

mil ja. impriivi/acija. lo si pd Varna glu-

pos i kojima se sluzc poll vesni jiidnici.

‘>r e/ni popul iiuifkc. izbe

ke .oje ponekad krealivni 1 podrazuine-

Kada u njih i upadnele .ledalc na njih

na Skifiijni ineiileni ko Viis nccc de-

moralis.ili. Varna je ilohro

Za vecinu kvndriilicu:

Vi sle VUK. Ukoliko ne p osloji niko ko

bi '/as zaiisliivro, Vi u/imale mafelu u ru-

ke ii nadirele uklanjajiici sve slo se prepre-

sniela pogledii na \'aSe ni pulu- Zvufi

sun ivo. nil Vi ne 2elile da .znale slu /iiafi

la Ief ..savfsl", osim u slueuju kada drugi

mil 1 doioijno suza. Manje \'as opija VaSiifiii uspeh ii poreileiiju sa faiiuisiifnim

1 osedanjem koje Vas obn/iiaia onda kada

poheilujele druge. Naraviu 1. u loj golovo

ha/arderskoj. giisarskoj. Zc;sUikoj zivoliioj

igri Vi ne [xilicdiijelc u\eli. Ali, upravo

la gubile. Vi sle najop,asniji. Cuvajle

narofilii da ne povieilile one koji lo

nu zaslu/ujn. I. fiivajie se lc opipijucc br-

Za vecinu lacuku;

Vi Sle HEDONISTA. Svidain Vam sc lo

ili ne. lako ic. Ponialo sle neznalica.

1

Umelnik(t'a). iiiluilivno bice slriisli. Pri-

padale oninia koji poiuijvi^' veruju u svo-

j'l sreenu zvezdu i u lidnu inuiieiju. Ne-iinjivo. Vi posedujclc urnelnifki ili ne-

ki >ilnigi krealivni poiencijal. odnosno la-

lellai. Ali svaku Vasii nakUinosi pruli i la-

kill;a s kojoni. popul nc:ilalnog leplira

pre la/ilc sa jediic zarnisli na drugu. Da-

klc , ni'slalnosl. lo je proMcm. Upiiriiost.

koju pusciluju prelliodnc dve grope, a

Vama lakii nedoslaje. Ovo Vas niiravno

nei!e previse pogodili. jer Vi pre svega

lie vehku /iwilnu energiju. Zivol pri-

ma te srdafno. i u tome je

Pf A IVIX (Objasnjenje igre* A

iz dodatka)

Dii li je Zenilja organizam sa sopstvcnini

mchani/mom za opsianak'.’ Jcslc. akot'emo pruina jtdnoj oil najradikalnijih

teorija na planeli Zcmlji ii poslailnjih

nekoliko goilina. Praam (iaia hipoiezi.. koju

je posiavio hrilanski nailfiiik James Love-

lock. sva îva hjea. od mikroskopskih bakteri-

Ja do ljudi, rade zajedno kao deo jednog veli-

kog organizma. Lovelock nbjasiijava da ova]

..kompoziini organizam" manipulKc vazdu-

liom. kopnom, i moreni da bi sivorio usiove

koji ce mu najvise odgovaraii.

Inspirisan ovini. .sivorcn jc Planit: Ciolak-

.sijina Ei'oluciona Igra. Planit dozvoljuva sva-

kom igrafii Uii se Irka sa osialinia kroz Gciiia

doha na sopsivenoj plancii upravijajuci evolu-

cijom od prviii sicuSnih mikroorganizamn do

ljudi- Igrafi napreduju kada dovedu njihov

svel u slubilno slunje. pogodno zu zivol. Toziiad da bi Irchalo da drUe Icmpcraiuru na

,.Ba? Kako Treba" podeoku na lemp/C’O.

skali. To (ukode znaCi da bi ircbalo da uspo-

siavc ravnolc2u izmedu iivoiinja (koje iroSe

kisconik. a .sivaraju ugljen-dioksid) i biljaka

(koje runkeioniSu baS suprotno. slvarajuci bi-

sconik. a iroSeiii iigljen dioksid).

UPOZORENJE: Mada ce cilj igre bili pr-

vl igrail koji ec razviti ljudskti vrslu. zapamti-

le da mi ljudi nismo krajnji cilj Zemlje. koja

ic funkeionisuti joi dugo poSlo mi iieslane-

rnli iigljcn dioksid. i taka apasno smanjio ni-

vo C'O. u almosferi. a samim lime i lempcra-

liini koja jc dirckino vczana za koliiinu CO.,icton posiavljen na va§u CO./lemp. skalu

more bili pomeren na ..LEDENO DOBA“ u

ovom siadijumu igre.

Povedavanje aimosferskog kiseonika do

21% je neophodno pre prelaska na sledeci

slcpcn evolueije. u komc nastaju viSe iivolinj-

ske vrsle. Korisleti ..Zivoiinje" ili ..Gaia"

kartu mozule usmerili lok evolueije redom —od roplila. preko plica i .sisara do ljudi — pr-

vo dcslruklivnih i deevolutivnih. a zalim evo-

luiivnili. Svaki put knd razvijeic viSu (ormu

2ivuta. postuvilc odgovarajuci znak na va$u

PQgETAK

imenujie vaHu plaaeiu i zapiSitc njeno ime

na labli za igru. Posiavile jedan znak sianja

biljnog i jedan znak sianja Jivolinjskog sveta

na vaiu plunciu sa siranom koja oznafava

zdravo sianje okrenulom gore. (Ovi znakovi

predslavijajii nize hiljne i ?ivotinjskc vrsle

kao Ulo su primilivnc baklerije i algc. koje

live od karbona do danas). Svaki igra£ murada .slavi jedan 2elon na ..Bas Kako Treba"

polje na CO./lemp. skali i drugi 2elon na dnoil, skale. Bilo koji igraf mo2c poficii prvi.

Igru je namenjena za dva dosa 111 ili ville godina.

igrai-a.KAKO ICRATI

ilME_SE IGRA?

Polrcbni su Planil labia za igru i isefene

karle. Potrehni su i kockiea i po dva Zciona

za svitkog igrafa, ali lo t'cle mor.ili sami da

ohczhediic- Posiavile lablii zu igru. Isccilc

karle za igru pu oznaienim meslima, iznieGj-

le ih i posiavile licem dole na oznaCenom me-siu na lahli za igru. Iseeile kariice koje oznii-

fiivaju sianje biljnog i Jivoiiiijskog -svclii. pre-

savijte ih i zalepile da bisie napravili dvostra-

ne znake. Konaeno. iseeile znake viiiji zivoti-

njii i oslavile ih po slrani za kasnije.

KAKO POBiDITt?

Pobednik je onaj ko prvi zavriSi obc I'aze

igre. U prvoj fazi igrafi inoraju ispunili al-

mosferii kiseonikom. a ii drugoj moraju re-

dom razvijali vise Zivolinje. Prvi ko sivori fo-

veka pobeduje.

TiORUA IZA AKClJE

Da bislc razumcli leoriju koja stoji iza

akeije. preilstavijamo vum kralak opis plane-

lame evolueije koji je primenjen u igri.

Zemija u runim danima nije imula kisco-

nika. zaio ^lo sc okeun ponailao kao bnnar u

koji su upadali molekuli O,. Prva faza igre

zahteva (izmedu oslalog) proizvodnju dovolj-

no kiseonika da napuni laj hunar. i zaiim da

popuni aimosferu kiseonikom do njenog sa-

daSnjeg nivoa — 21%.PoSlo sic sivotili dovoljno kisci-iiiiku da

napunile kiscoaieni bunar. desife vam sc veli-

ko ledeno doba. Ovo je bilo vremc krizc za

Zemlju /alo 5lo je kisconik punio aimosferu

irujtifi iivolinjske fivoinc oblike koji su slva-

Da bi poicii, igrafi moraju da uzmu (ri

karle i da ih poloie licem gore ispred njih.

Svakog poleza igrafi vuku po jednu kariu i

korisle jednu od fcliri koje poseduju. zadrla-

vajufi Iri sve vreme. Igraci mogu prupustiti

polez. a i^to jc u nekim situaeijama 1 heizbet-

no. Kada se karle isirose. izmeSajte odbafene

karle i korisiiie ih ponovo.

KARTE ZA iCRAMJE

— „Biljkc" mogu bili koriscene ill da

spusle icmperaluru (kada se CO. iroSi, glo-

baliia lemperalura ide dole) ili da podignu ni-

vo kiseonika (hiljke izdiSu kisconik). Igraf

koji koristi ..Biljke" imu pravo da odiufi o

njihovoj funkeiji. sa sledefim ogranifenjem;

..Biljke" mogu bili iskoriSfene jedino u slufa-

ju da igraf imu znak zdravog biljnog svcia na

svojoj planeli. a podizanje nivoa O. je nemo-gude ako lemperalura nije na podeoku ,.Ba5

Kako Treba". Da hisie odigrali „BiIjke“,

najaviic kako dele ih korislili i onda baciic

kockicu. Pogicdajie na mesto na labli za igru

na komc je oznadeno Sta (reba raditi. Na pri-

mer: ako najaviie da dele .spusliti temperatu-

ru. broj scsl na koekici znafi da je moieie

spusliii za dva podeoka. Tafka znadi da nisle

nBla uradill. ..Biljke" moicle korislili samona svojoj planeli. i najkorisnije su rano u igri

zhog njihuve sposohnosli da podignu nivo O.,

— ..îvoiinje" mogu bili koriSdene ili za

podizanje lemperalure (poSlo izdilu CO.) ili

da evotuiruju vile zivotinjskc vrsle ukijudujudi

replile. plicc, sisare. deevolucionarnc i evolu-

cionarnc ljude. Karla ..îvolinje" oznafiava

neke niJe 2ivoiinjske vrsle. ..Zivolinje" mogubili koriildene jedino ako igrad ima znak zdra-

vog fivolinjskog sveta na svojoj planeli. Onenc mogu bill IskoriSdene zu evolueiju ukoliko

nivo kiscon.ka nije JgMigao 21%. i ako tcm-peraluni nije ..BaS Kako Trcba“, {Ako lem-peralura nije ..Bai! Kako Treba", onda jc mo-rale podesili pre nego Sto mofcie iskorisiiiiovu karlu za evoluiranje viSih livolinjskihvrsia. mada je joS uvck mo2c(e korisiili zupodizanjc teniperalure.) ..ivotinje" su naj-konsnije kasnijc u igri zbog njiluive mogui.‘-rosli da razvijaju vi5e Jivolinjske vrsie.

— ,.Gaia“ karic su modni diokeri kojimogu biii koriSdeni ill kao „Biljke“ ili kao„2,ivolinje'' karta. ..Gaia" karta mole bili (a-kode koriSdena da izlcCi oSleienc znakovezdravog biijnog ili iivolinjskng svela. (Oviznakovi se oSleduju lakozvunim riziinim kar-(ama koje se koriste na planed nckog od pro*livnika (objuSnjeno u duijem lekstu).) Da hisie izieeiii svoju pianelu, bacile kockicu i on-da pogiedajie na labeiu na tabli gdc je obja-Snjeno Sta sie dobiii. Ako sic uspcii. okrenileoSledeni znak na stranu koja oznaCnva zdravo

Igra ukijuOujc izv. rizidne karie koje .se

mogu iskorisiiii na vaSoj plancii iii na planedvaSeg proiivnika da bi sie stvorili usiove po-irebnc zu izazivanje nesreic. Da bi sie odi*grali riziimi karlu bacile kocku i konsullujiclabeiu na labli (a ponekad i samu karlu) dabi ste videli kakva je presuda. Evo pregicdariziCnih karatu;

— ..Vulkan" sivara CO., podiiudi planc-tarnu lemperuiuru. Bacile kockicu i rezultaluporedite su labetom ..Vulkan", kojase naia-zi nu labli za igni.

— ,.Meteor" pada na pianelu i diie veiiki

oblak praSine koji blokira sunCeve zrake i

spuSta lemperaiuru. Bacile kockicu i rezultaluporedite sa labclom ..Meteor" na labli zaigru.

— „UV Radijaeiju" moie da uzrokujemulacijc ili du bude smrionosna. Ova karia

nc mo2e bid kori^dena proliv plancie koja je

zaSddena „Ozon" kanom. Ako dobijele jc-

dan na kockici. slvoridcte mulantc — konsul-lujic upulslvo nu kard i bacile ponovo kocku.

— ..Muiani" karie mogu da slvorc nepre-dvidivu novu formu 2ivoia koja mo2e da po-digne ili spusli lemperuiuru planctc. povccunivo O.. ili dak i da sivori novu. vBu iivodnj-

sku vrslu. (Tuhela za kockicu na labli).

— ..Kiscia Kiiiu" mofc da oSteii iivol.

Smrionosno je ako dobijele Sesi na kockici.

(Ako dobijele Scsi. vidiie ixleljak koji obja-

Snjava ..smrlonosnc nnpade" daljc u lekslu.)

— ..Meian" karia signalizira oslobadanje

melana, gas kojije hilan za efekai siaklene

baSie. a proizvnde gu baklerijc. Bacujic koc-

kicu. a daljc upulslvo jc na labli.

— ..Kiiga" oznadava virusnu infekciju.

Smruiaosno je dobiii pel ili Sesl na kockici.

— ..Vaira" pumpa gusl dim i vazduh.blokirajiidi sundeve zruke i spuSlajudi lempe-raiuru. Ako ovu karlu dobijele kao jednu odprve Id karie. vraiile je i izvuciie neku drugu.

— ..Povecano Sundevo Zradenje" pove-cava svim igradima lemperaiuru. Ako ovukarlu dobijele kao jednu od prve Iri kuric.vraiile je i vucile drugii.

— ..Slano Doha" uzrokuje gubiink pote-

za dok se pianola nc prilagodi ovoj loksidnoj

akumulaciji. Vucile ponovo. ako vam je ovojedna ud prve iri karie.

— ..KiSna §uma" vam dozvoljasa da po-deslie nivo lemporalure na vaSoj plimcli na..Bail Kako Treba" podcok.

— ..Ozonski Omoiad" karlu Slid vaiiu

pianelu od UV zradenja, (Samo jedan je do-zvoljcn po planed.)

HAZNJA: Karla ..KiSna Suma" mora bidsklonjena sa table u fazi ..Deevoiudvnih Ua-di"!

— ..CFC" karie uniSlavaju ozonski omo-iad jednog od proiivnika.

Informacijc o smrlonosnim napadima; Akova5a rizidna karta uspe u izazivanju smrlono-snog napadu, vi mo2ete odluditi koji de oblik2ivola uniSiiti. Obidno jc korisno oSieiid je-

dan od prolivnikovih znukova zdravog biijnogili JivodnjskM svela da bi ga spredili da igra

njegovom ..Zivodnje" ili ..Biljke" kurtom.Kada je jedan od ovih znakova oiSleden. okre-de se. i ostaje okrenul dok proiivnik ne isko-risli svoju ..Gaia" karlu da bi ga iziedio. Ukonudnoj fazi napadad mo2c oSlelili i neku vi-

^11 2iyodnju. Slo znadi isirebljcnjc za lu vrsluiivolinja, Jadna iivolinja se sklanja sa planotei deka da reevoluira.

KAKO POBtl>i¥l

Zadnji korak je sivorili ljude koji mogu2iveli u harmoniji sa Gcom, Razornosl ..Dcc-yolulivnih Ljudi" (faze koja sicdi pre ..Evolu-livnih Ljudi") ih dini ranjivijim, Oni uniSiava-ju njihov ozonski omotad. tako da treba sklo-nili ozonski omolaS po razvitku ..Deevolucio-nurnili Ljudi". Korak ka ..Evoluiivnim Ljudi-ma" je spccijalno riskanlan. Da bi sie sivorili..F.volulivne Ljude" i pobedili, odigrajle jed-nu ..Zivotinjc" karlu (Ili „Gaia" karlu) nor-malno, Ali. ne zaboravite da dak i ako ovouspeie, morale da prodeic kroz jo5 jedan, fi-

nalni lesi. Bacile kockicu. a od broja koji do-bijele zavisi kako dele se provesli.O

Priredio Nikola Costd

^RANCUSKI ODGOVOR NA POJAVUEVRO-LOVCA. Najnovija verzija pozna-te francuske fabrike aviona Dassault je-

sle ovaj mlazni lovac Rafale C01, koji

LOVAC-PRESRETAC MIG-31. Iz serije

poznatih sovjetskih lovaca MIG ovaj lo-

vac-presrefad MIG-31 pokazuje Izvesne

kontroverzne karakteristike: dok s jedne

strane raspolaze najmanjom brzinom i

okretno§cu u vazduhu od svih ostallh lo-

vaca Iz serije MIG. dolle s druge strane

raspolate najvecom masom I posebnim,super-radarskim karaktrlstikama. Kada

-lovca EFA. Prolotip ovog lovca, komesu neki strudnjaci ve6 dall nadimak „Sad

ga vidls, sad ga ne vidi§", obavio je prl-

llkom otvaranja Izlozbe svoj prvi de-

monstracioni let, a zatim je odmah po-

vuden sa izlozbe radi daljlh Ispitivanja.

Ovaj mlazni jednosed opremljen je sa

dva turbo-mlazna motora Snecma M88.

Prizori sa Pariske vazduhoplovne izlozbe koja se odrzava svake

druge godiiie, ove po 39 put, pobudili su iiueresovanje gotovo

polo miliona poseiilaca, zuaiizeljnih da upoznaju sve novine u

vazduhoplovnoj tehnologiji. Jasno je da ce avioni u huducnosti

leteti sve brze, vise i dalje nego danasnji avioni. Ovde donosimopriinere nekoliko takvih aviona huducnosti i lijihove

karakteristike.

usavrSeni tip helikoptera si-

KORSKI. Ameridki helikopter Sikorski

H-76B Eagle, koji je ved posle svoje

proizvodnje 1985. godine. zahvaljujudi

svojoj osmokrakoj elisi tipa Fantail, po-

ceo da pokazuje izvanredne akrobatskesposobnosti, dobio je posle svog nedav-

nog usavrSavanja jos bolje letacke ka-

mu je na izlo2bl skinut prednji aerodlna-

mldkl deo, Iza njega se ukazao radar safaznom antenom-reSetkom, koji je u sta-

nju islovremeno da otkriva i prati vedi

broj ciljeva na daljinama i do 300 km.Ispod lovca-presretaca MIG-31, komesu NATO snage dale kodni naZlv j,Flas-

hdance'‘ vidi se citava serija raketa koje

rakteristike. NjegovI demonstracloni le-

tovi na aerodromu Burze privukli su po-sebnu paznju strucnjaka. Take na pri-

mer, on je za manje od tri sekunde us-

peo da napravi nagli I brz zaokrel za 90stepeni u levu ill desnu stranu I da vell-

kom brzinom let! unazad i u bodne stra-

ne.

G A L A K S I J A 51/Januar 1992.

Vazduhoplovstvo

Poslednja dostignuca vazduhoplovne tehnologlje

POGLED U NEBO

52/Galaksija 236

smiCkih letelica iz Italije, Nemacke, Spa-nije i Engleske, kasni gotovo punih godi-nu dana. Maketa ovog lovca u punoj pri-

rodnoj vetiCini, koja je prikazana na po-menutoj vazduhoplovnoj iziozbi, moglaje poseiiocima samo da dofiara njegovusposobnost i „nevidljivost " da se koristi

u viSenamenskim ulogama. Prvi protolip

ovog lovca, na kome se, prema planovi-ma, treba giroko da primene razliCiti

kompozilni materijali, po6ev od ugljenic-

kih vlakana, plastiCnih masa ojaCanihslaklenim vlaknima do legura od alumi-nijuma, litifuma i tilanijuma, treba da bu-de spreman za svoj prvi opitni let tekslede6e godine. Istovremeno sa razvo-jetn ovog lovca, ubrzano se radi i na iz-

gradnji novog mlaznog motora EJ200,sa kojim je na opitnom stolu ved uspe-§no obavijeno 500 satl probnog rada.Mlazni motor EJ200 je u poredenju sklasom mlaznih motora koji postizu sna-gu od 10.000 do 12.000 kilogram-poti-

ska, znatno manji i laksi, pa prema redi-

ma njegovih konslruktora treba da nadeednomotornih i dvo-

EVRO-LOVAC I EVRO-MOTOR. Pre-ma prvobitnim planovima razvoja evrop-ski iovac (EFA) trebalo je svoj prvi de-monsiracioni let da obavi lokom ove go-dine u Parizu. Medutim, izgradnja toglovca za 21. vek, kojeg je konstruisala

konzorcija proizvodada avionskih I ko-

CRNI BOMBARDER, Americke vojno-vazduhoplovne enage su iz svog arse-nala vazduhoplova koje su korlstlli to-

kom „Pustinjske oluje" u ratu protiv Ira-

ka, prikazale na Izloibi dilav niz borbe-nih aviona, podev od aviona Warthog A-10, hellkoptera Apache I Intruder A-6,juridnih lovaca Strike Eagle i Tornado,do poznatog nevidijivog „Crnog bombar-dera" F-117A, oko kojeg je uvek bila I

najveda grupa posetilaca. Nijedan odpomenutih aviona nije bio unet u pro-

gram demonstraclonih letova na aero-dromu Burze. Da bl to na neki nadin po-setiocima nadoknadili u programu su bill

predvideni svakodnevni demonstracioniietovi francuskog borbenog aviona Mira-

ge 2000. Medutim, na mnogobrojne i iz-

ridite zahteve mnogobrojnih posetilacaameridke vojne vlasti su pred zalvaranjeizlo^be ipak dozvolile kralak demonstra-cioni let nevidijivog _Crnog bombardera"F-117A.

„PAMETNA“ PILOTSKA KACIGA. Po-znata firma za avionsku opremu SextantAvionique pokazala je na iziozbi svojnajnoviji model takozvane „pametne“kacige za pilote borbenih aviona i heli-

koptera. Sjedinjujudi u sebi holografsko--optidke i video-optidke uredaje sa razll-

ditim senzorima u deonom predelu kaci-

ge, pilot! su sa ovom kacigom uvek ustanju da pred sobom wde taktidko-teh-nidke karakteristike leta aviona, njegovunavigaciju i kontrolu vatre.

Pripreniio Momcilo Diiric

GALAKSIJA 53/Januar 1992,

Astronautika

KOSMOS 1991.

Nepovramo, iza nas ostaje 1991, jubilarna trideseta godina prvog covekovog leta u kosmos,

a pred nama je 1992, mediinarodna godina kosmosa.

Pise: Gnijica S. Ivanovid

Ve(i godinama, kosmi£ki. prostor

predstavlja samo neobidno radnomesto astronauta, a vreme fanfa-

ra i likovanja dosdgnudima u

oblasti kosmi6klh Istrazivanja zauvek je

proSlo. Nastupilo je vreme prera£unava

nja £iji je zadatak da dokaê ill opovr

gne krilaticu o „rentabilnosti" kosmosaGodina 1991, koja je na izmaku, poslu

i'\\a je, zbog svoje jubiiarnosti, za do

punske analize o postignutom i proma-

senom, ali be ostati upambena po no-

vom dogovoru dveju vodebih kosmibkih

drzava, SAD i SSSR, da obnove sarad-

nju u domenu bovekovog leta u kosmos.

Naime, kroz dve do tri godine, ameriCkiastronaut de brodom „Sojuz TM" dospetina sovjetski orbitalnl kompleks „Mir",

dok ce posada Satia ugostili jednog so-vjetskog kosmonauta.

Kao i u prethodnih trideset i tri, takosu i u ovoj godini, peCal osvajanju ko-smosa dale dve kosmiCke vesetile, uzsve primetniju aktivnost ostalih eianicakosmtSkog kluba.

..Fridom” M Konoreau

Osnovno obeieije amerifikim ko-smidkim isiraiivanjima daju miBije leteii-

ca tipa „Spejs Sail", koje su dobrim de-iom posvecene razvoju programa grad-nje internaciorralne orbitalne stanice„Fridom" (Freedom). Kontroverzni proje-

kat „Fridom", koji u sluzbenoj konotaciji

§atl-misija nosi oznaku SSF/MB (SpaceStatiorr Freedom Manned Base), viseputa je bio na meti kritike ameriCkogKongresa i grupa naucnika Cija oblastdelovanja nije povezana sa kosmosom.Nekoiiko odiuka donetih u 1991, od po-sebnog su znaCaja za razvoj orbitainestanice (OS) „Fridom“.

Projekat OS „Fridom‘', od dana kadaje proglaSen za nacionaini program,pretrpeo je vellki broj izmena. Od 37 mi-lijardi dolara koiiko koSta projekat, vedje utroSeno preko detiri milijarde, ali seu konstruktivnim reSenjima jos uvek iu-

ta. U obradanju Kongresu, grupa ugled-nili ameridkih naudnika iznela je podat-ke koji govore o veiikim finansijskim

sredstvima koja se izdvajaju za projekat

gradnje OS „Fridom", uz napomenu daNASA svesno prikriva pravi iznos. Nai-

me, u cenu projekta nije uracunato i od-riavanje stanice, a proraduni kazuju dade godidnje odrâvanje stanice ..Fridom"

kodtati dve milijarde dolara, sto cenupovecava do fantastidnih 84, pa i ditavih118 milijardi dolara, u zavisnosli od togakoiiko de dugo stanica biti operativna.Uz podsedanje da je program doveko-vog leta na Mesec kostao „svega" 25milijardi, naudnici sa nekoiiko ameridkihUniverziteta, smatraju da je podesnijeusmeriti deo tih sredstava ka redavanjufundamentalnih problema, kakvl su, naprimer, zagrevanje Zemlje, lek protiv si-

de ill raka, spasavanje ekoloski ugroze-nih oblasti, zastita ozonskog omotaca i

dr.

Kao dto je poznalo, NASA je ove go-dine imaia rekordno visok budzet, preko15 milijardi dolara. Novo rukovodstvoNASE, predvodeno bivsim astronautomRidardom Trulijem, inade admiralom i

prvim oficirom koji je dodao na deinomesto NASE, naglasava da su posebnuulogu u odredivanju kosmidkog budzetaodigrali ameridki potpredsednik Kvejl i

republikanski senator Garn, prvl politidar

koji je zakoradio u kosmos. Za razvojprojekta „Fridom" utroseno je 2,4 milijar-

de dolara, Sto za 700 miliona nadmasu-je sredstva ulo2ena u 1990. Po izdvoje-noj sumi, ovo je najznadajniji projekat u

programu NASA. Nedto malo manjenovca utrodeno je za realizaciju misija

„Spejs Satr, dok je ostatak budzeta ras-

podejjen na slededi nadin:

.— program „Misija na planetu Zem-

lju" (MPE — Mission to pianet Earth) ko-

dtao je 235 miliona dolara;— kosmidki aparat „Lunar observer"

namenjen geohemijskom karfografiranju

mesedeve povrdine sa selenocentridne

polarne orbite, a koji ce biti lansiran

1996.g., olakdao je kosmidki budget NA-SA za 15 miliona dolara:

— za razvoj serije satelita „Lajfsaf"

(Lifesat) izdvojeno je dva miliona dolara.

Red je o aparalima namenjenim istrazi-

vanju ulicaja bestezinskog stanja nabioloske obrasce i zive organizme. Kaolanseri ovih satelita bice upotrebljenekonvencionalne rakete-nosadi, a kapsu-le satelita vradade se na Zemlju pomocupadobranskog sistema.

Dva pomenuta programa. „Lunar ob-server" i ..Lajfsat" predstavijaju olicijelne

prethodnice ameridke kosmidke agenci-je u ambicioznom projektu gradnje me-sedevih baza i leta na Mars:

— program gradnje mesedevih bazai pilotirane misije na Mars, za ciju je rea-lizaciju NASA u ovoj godini utrosila 216miliona dolara, veliki je izazov koji je

modna ameridka kosmidka madinerijaprihvalila. Programom je predvideno po-stavljanje mesedeve orbitalne stanicepodetkom sledeceg milenijuma, dok je

gradnja mesedeve baze predvidena za2010. Mesec de ameridkim astronautimaposluzili kao odskodna daska za let naMars, a prvo spudtanje do.veka na po-vrsinu „Crvene planele" je planirano za2019.g-, tj- pola veka posle spustanjaprvih ljudi na Mesec. Uloga OS „Fridom"

u prvoj etapi ove velike avanture. grad-nji mesedeve baze, bice od posebnogznadaja:

— vrednost finansijskih sredstavauloJenih u oblast proudavanja problemadovekovih aktivnosti u kosmosu iznosi

163 miliona dolara, dok je za programinterplanetarnih letova autontatskih lete-

lica (projekat ..Mariner Mark 2") utrodeno148 miliona dolara;

— znacajna sredstva su izdvojenaza razvoj aviokosmidkih sistema, preko500 miliona dolara. Od te sume, najveci

deo olpada na projekat NASP (119 mi-

liona). A kada su novi transportni sisle-

mi u pitanju, NASA je nastavila sa rado-vima na projeklovanju superteSke rake-

te-nosada ALS. Njihov partner u ovomprojektu, ameridke vazduhoplovne sna-ge, oduslale su od saradnje zbog visokecene projekta. Naime, do 1998,g, razvoj

programa ALS kogtade 15 milijardi dola-

ra. Red je o lanseru paket-konfiguracije

koji de biti u stanju da na nisku orbitu

izbaci korisne terele mase od 100 do200 tona, u zavisnosti od broja prime-

njenih bustera.

Ostatak finansijskih sredstava NASAje uloiila u razvoj programa „Spejs Sail"

54/Galaksi]a 236

(1.3 milijardi), zatim nekoiiko vedlackihsatelit-opservatorija, telekomunikacionisateliti su, takofle, znadajno finansiraniu ovoj godini,

Vratimo se projektu OS „Fridom".Ameridki Kongres je prihvatio sugestijepomenute grupe naudnika i smanjiobudzet projekta za osam milijardi dola-ra, tako da sada za realizaciju programaNASA ima na raspolaganju jo§ oko 26milijardi dolara. To je propradeno novimkorekcijama u konstrukciji stanice. Kom-pletna duzina nosede redetkaste kons-trukcije smanjena je sa 1 50 na 1 07 me-tara, dok je dirina konstrukcije ostala is-

ta (2,4 m). Takode, smanjen je broj pri-

hvatnih zona predvidenih za remont ve-stadkih satelita, kao i broj platformi zainstaliranje naudne opreme i instrume-nata. Smanjene su i dimenzije naudno-istraJivackih modula

i hermetizovanihlaboratorija, a prepolovljen je broj dlano-va posade stanice.

Uloga ..Soeis intIn"

Zamenik administrators NASA, tako-de bivsi astronaut Vilijem Lenoar, zadu-zen za saradnju sa stranim partnerima,podviaci nezadovoijstvo NASE zbogkresanja kosmidkog budzeta, U 1992.godini predlozenih dve milijarde dolaraza projekat OS „Fridom“, ne mogu po-kriti sve aspiracije ameridkih strudnjakakoji rade na ovom projektu. Naime, joduvek je veoma problematidan gralikonplaniranih vanbrodskih operacija u etapigradnje nosede konstrukcije. Posade pr-

ve detiri misije SSF/MB bice iziozenenapornim radovima u otvorenom ko-smosu, provodedi po 36 dasova nedelj-

no izvan satla. A uloga „Spejs Satla" uprocesu gradnje orbitalne stanice „Fri-

dom" bice od neopisivog znadaja. Nai-me, detiri ameridka dalla ce biti koridde-na kao transporter! blokova stanice, asa druge strane, sluzide i za smestajastronauts. Uz to, jedan satl de moratineprekidno da dezura u sklopu stanice,u sludaju potrebe brze evakuacije astro-nauts (u sklopu kompleksa „Mir“, na pri-

mer, uvek tigurise jedan transportnibrod „Sojuz TM"), tako da, faktidki, u igri

ostaju same tri satla-transportera.Orijentacija NASA na korisdenje sa-

me jednog transportnog sistema u pro-cesu gradnje OS „Fridom“ dvosekli je

mac. U svakom sludaju, NASA timeznatno stedi, jer nede raditi na projektunovog lansera, ali gubitak jednog satla

moze biti fatalan za realizaciju progra-ma „Fridom'‘. Cinjenice su sledece: je-

dan satl je izgubljen tokom 42 ostvarenesatl-misije, a podetak gradnje OS .,Fri-

dom" predviden je za detvrti kvdrtal

1995.g. Bide to misija STS-92 (odno-sno, SS-F/MB-01

)u kojoj de udestvovati

satl Âtlantis". Dok je podetni projekatpredvidao tridesel satl-misija tokom de-Ivorogodisnjeg periods gradnje OS „Fri-

dom", najnovija verzija uzima u obzir se-damnaest letova, ukijudujudi i letove uIrajanju od 16, odnosno, 28 dana u eta-

55/januar 1992.

sovjelskih kosmickih istrazivanja u po!o-

zaj da objasnjavaju svrhu i namenu sva-

ke ulozene rubtje. Neizbezan raspad

Sovjetske drâve reflektuje se na ko-

smiCki program, Naime, Rusija je veciansirala prvi sopstveni satelil (i to saPlesecka, koji se, kao i kosmodrom u

Kapustin Jaru, nalazi u Rusiji), Ukrajina

radi na svom programu „Ukrajina — ko-

smos“, a Ima nagove§taja da de istim

pulem pod i Belorusija. Pomno se prati

pona§anJe Kazahstana na djoj se terito-

riji nalazi legendarni ..Bajkonur".

Ve6 smo pisali da kresanje kosmid-

kog budieta utide na dinamiku sovjet-

ske kosmonautike. Kompletiranje orbl-

talnog kompleksa „MIR" trebalo je dabade zavrseno tri godine po lansiranju

osnovnog bloka, medutim, od njegovogpoletanja je prodo pet godina, a u sklo-

pu stanice, umesto pet, figuridu samo tri

naudno-istradvadka modula. Cetvrii i

peti modul („Priroda" i „Spektar"), name-njeni daijinskom sondiranju zemijine po-

vrsine, odn. geofizidkim istrazivanjima,

spremni su za poletanje prema orbital-

nom kompleksu „MIR", all se sa njiho-

vim lansiranjem kasni zbog poznatih, fi-

nansijskih problema. Po svemu sudedi,

izgieda da se odustalo od varijante leta

jednog modula u tovarnom prostoru kri-

latog broda „Buran", ved de za njihovo

lansiranje bit! upotrebljen dobro znani

lanser „Proton".

Inade, po povratku kosmonauta Ar-

cebarskog, Aubakirova i Austrijanca Fi-

bjoka (koji je, uzgred redeno, jugoslo-

venski zet) brodom „Sojuz TM-12" (10.

oktobra 1991.g), na kompleksu „MIR" suostali jedan Ukrajinac (Aleksandar Vol-

kov, komandant posade) I jedan Rus(Sergej Krikaljov, brodski Inzenjer ove i

prethodne osnovne ekspediclje), clanovi

desete osnovne posade stanice „Mlr“.

U zizi sovjetskog kosmidkog progra-

ma, osim radova na orbitalnom kom-pleksu „MIR‘', nalaze se interesantni I

raznovrsnl projektl bazirani na primeni

transportnog sistema „Energija — Bu-

ran". Ove godine objavljeno je nesto vi-

se 0 razvoju ovog sistema, slo se mogloI odekivati, bududi da je red o unlverzal-

nom transportnom sistemu koji je tako

koncipiran da dozvoljava evolulranje u

nekollko modlfikacija. Najpoznatija ver-

zlja ovog sistema je verzija ..Energlja-

6uran“. Nosad je superleska raketa „E-

nergija" sa detirl bodna buslera, a kori-

stan teret je orbitaini krilati brod „Bufan",

mase 102 tona, Druga varijanta ovog si-

stema je „Buran-T“, U stvari, prvo lansi-

ranje ove rakete je ostvareno u ovoj

konftguraciji, Nosad je raketa „Energija",

a korlstan teret moze bit! bllo koji satellt

mase do 98 tona. Ova verzija de bit!

upotrebljena za lansiranje ogromne tele-

komunlkaclone platforme (mase oko 20tona) na geoslaclonarnoj orbitl, koja dezamenitl satelite veze smedtene na ovoj

orbit! u okviru globalnlh sistema „Orblta“

I „Moskva". U daljoj perspektivl, ova va-rljanta sistema „Energlja" moze biti upo-

pi instaliranja prvih modula. Po svemusudedi, NASA je odustala od gradnje

bespilotnog nosada „Satl — C“ koji bi

proces gradnje OS „Fridom“ znatno ubr-

zao, uz znatno rentabllniji (ok. Red je otransportnom sistemu nosivosti do 40tona za niske orbite. Proraduni govoreda je sedam letova datia I pet letova

„§atla — C" dovoijno za kompletiranje

stanice.

Bez obzira na neizvesnosti koje pra-

te projekat OS „Fridom“. stotinjak ame-ridkiti astronauta u DJonsonovom cen-

tre, u Hjustonu, intenzivno uvezbavametodiku gradnje stanice I testiranja

opreme koja de bit! koriddena pri sklapa-

nju stanice. Centar su na banalan nacin,

zbog krdenja 'discipline koje se astro-

naut! moraju pridrzavati I u vreme od-

mora, moral! da napuste dva veteranadatl-misija, astronaut! Robert Gibson I

Dejvid Voker.

Dok oko projekta stanice „Fridom"

ratuju politicari I naucnici, ameridke ko-

smidke institucije odrSavaju nivo od dva-

desetak lansiranlh kosmidkih letelica,

karakteristican u poslednjih nekollko go-dina. Sem „Spejs Satia", koriste se I

konvencionaine rakele-nosadi „Delta-2",

„Titan 3", „Skout" I komercijalna verzija

iansera „Atlas'‘- U ovoj godini su nastav-

Ijena I Istrazivanja koja vrednl IzaslanicI

ljudskog uma, automatske Interplanelar-

ne letelice sproyode u dubinama Vase-Ijene. Oko Venere vide od godinu danaorbitira, uz dosta radio-tehnidkih proble-

ma, letelica „Magelan'‘ pred dijim radar-

skim odima „Planeta sumraka"' otkriva

svoje tajanstveno lice. Pred nama se re-

daju prostrane doline Atalante, Zemlje

.Mir".

Sovjeti su u ovoj godini lansirali naj-

veci broj vedtackib satelita od svih clanl-

ca kosmidkog kluba. To je davnasnjakarakteristika sovjetskog kosmidkogprograms. Svake godine, u proseku,

SSSR obavi stotinjak kosmidkih lansira-

nja. Jedan od tri sovjetska kosmodro-ma, onaj u Piesecku, najprometnija je

kosmidka luka na Zemljl (sa ovog ko-

smodroma, godidnje poleti oko 50 odsto

kosmidkih letelica). Pa Ipak, broj lanslra-

nja, od kojih vedina nosi vojni predznak,

samo su varka u proceni stvarne sltua-

oije u kojoj se nalazi sovjetski kosmidki

program.Proklamovana „glasnost", uz sve ve-

de ekonomske tedkoce I tendenclje de-

gradacije SSSR-a, dovodi rukovodioce

(star, plato Laksmi, krater Kleopatra,

davnasnje oblast! Alfa I Beta. Venera zl-

vi burnim zivotom, bududi da je otkrive-

na vulkanska aktivnost na njoj. Za to

vreme, letelica „Odisej“, sa problematld-

nom antenom koja je deformisana I utl-

de na otezaril prijem podataka, let! ka

planet! Jupiter. Za samo dva meseca,aparat ce doci do „Kraljevske planete" I

usmeren njenom gravitacijom krenuti

natrag, premb konacnom cilju, maticnoj

zvezdi. Letelica je nedavno prosla kroz

asteroidni pojas. Planeta Jupiter odeku-je jos jednog posetioca. Letelica „Gali-

leo" zavrsava drug! krug oko Zemlje, po-

sfe dega krede ka ovoj dilnovskoj pla-

net!. Nedavno, „GaliIeo'' je prosao blizu

asteroida „Gaspra'', 410 miliona kilome-

tara daleko od Zemlje.

trebljena za upueivanje interplanetarnihlelelica prema Marsu, asteraidnom poja*su ili Veneri, kao i velikih meseSevihaparata (mase do 32 tona). Letovi pre-ma spoljaSnjim planetama u ovoj dece-nijj nlsu predvideni.

Kao novitet na kosmifikoj sceni, ver-zija .,Energija-M" zaokuplja posebnupaznju. Njen premijerni let se oCekujeza 1994. godine, a red je o varijanti ra-

kete ..Energija" sa dva bocna buslera.Masa korisnog terela za niske orbite

krede se oko 30 tona, odn. 8 do 9 tonaza letelice namenjene istrazivanju pla-

nets Mars. Vec se radi na dvema vari-

jantama nosada „Energija-M", Jedna debiti korisdena za lansiranje raznovrsnihveStadkih satelita, pri demu de bocni bu-sted u obliku krilatih stepena biti vide-

kratnog karaktera, tj. vracade se naZemiju poput jedrllice. Druga varijanta je

posebno zanimijiva jer je predvidena zaiansiranje kriiatih brodova manjih gaba-rita od ..Burana". Posebno je zanimijiva,

jer govori o mogudem rivalitetu izmedupojedinih konstruktorskih biroa; naime,orbitaini krilati brod „Buran“ kao i per-spektivni aviokosmidki sistem „Spirala“,uz koriddenje aviona-nosada „Mrija'‘ i

kosmopiana ..Moinija", razradeni su u fir-

mi ..Moinija" pod rukovodstvom GlebaLozino-Lozinskog. Transportni sistem„Energija" i njene modifikacije delo suisloimene naudno-proizvodne organiza-cije koju predvodi Jurij Semjonov.

Nedavno su obelodanjene izmene ugrafikonu letova kriiatog broda „Buran'‘,

Tokom drugog ieta koji de. kao i prvi biti

obavijen u automatskom rezimu, „Bu-ran“ de pristati uz kompieks „M1R" posledega de, pomodu daijinskog manipulato-ra na stanicu biti prenet blok naudneopreme. Posada stanice de demonliratiglavne sundeve baterije osnovnog blokai smestiti ih u tovarnom prostoru „Bura-na", radi njihovog povralka na Zemiju.Tredi let, a prvi pilotirani, bide posebnozanimijiv. Na orbitu de biti dostavijen no-vi osnovni blok kompleksa, bududi da je

ovaj „stari" odradio planirano vremeeksploatacije. Nakon toga, svi moduli cebiti prespojeni na novi osnovni blok di-

me de vreme eksploatacije biti udvostru-deno, do pojave orbitalne stanice novegeneracije, mase oko 300 tona. U sklopuovog kompleksa. uslovno nazvanog..MIR-2". koji de, najverovatnije postal!operativan u vreme ameridke stanice„Fridom‘', nalazide se osam do desetmodula vecib dimenzija od ameridkih.

Presiruktuiranje odekuje i Gagarinovcentar za obuku sovjetskih kosmonauta.Nedavno je funkciju nadelnika centrapreuzeo bivSi kosmonaut Pjotr Klimuk

toj funkciji. on je zamenio VladimiraSatalova). Trideselak vojnih kosmonau-ta iz ovog centra, kao i priblizan broj ci-

vilnih kosmonauta (inzenjeri, lekari,

naudnici razliditog profila i probni piloli),

nastavija sa programom priprema zanove poduhvale. Podetkom ove godine,odred sovjetskih kosmonauta se zauvek

oprostio od kolege Vasilija Lazarjeva,

komandanta misije „Sojuz-12" (1973.) i

dramatidnog balistidkog Ieta „Sojuz-

18A" (1975.), kada su se on i Oleg Ma-karov nalazlli na samoj granici izmeduzivota i smrfi, dublera misija „Vashod''

(1964.), „Soiuz-9" (1970.) i „Sojuz T-3'‘

(1980.). On je, posle krace bolesti pre-

minuo u Moskvi. A, samo nekoliko me-seci ranije, smrt je pokosila jod jednog'

odva^nog kosmidkog letada. Prilikom

demonstrativnog Ieta na avionu Su-27,

u Italiji, poginuoje proslavijeni probni pi-

lot Rimantas Stankjavidjus, dian pozna-te grupe probnih pilota kriiatog broda„Buran" nazvane „Vucji copor" (po ko-

mandantu grupe Igoru Voiku). Time je

ova grupa naprosto desetkovana. Odprvth detiri pilota koji su testirali „Buran"

u letu, trojice vise nema (Anatolij Lev-

denko je preminuo 1988, AleksandarSdukin je poginuo pri probnom letu najednom ratnom avionu, a on je inade du-

blirao Levdenka u misiji „Sojuz TM-4‘' i

Stankjavidjus, pilot koji je sa Volkom pr-

vi leteo i.Buranom" i kome je predstojao

let u brodu ..Sojuz TM").

Za 1992. godinu planirane su dve in-

lernacionalne komercijalne misije nastanici „MIR". U jednoj de udestvovati

nemacki gradanin, dok ce u avgustu, u

okviru projekta ..Antares" biti obavijenanova sovjetsko — francuska misija. Nakompleksu „MIR " ce dvanaest dana ra-

diti spesonaut Midel Tonjini, za dta deONES uplatiti Glavkosmosu 12 miliona

dolara. Takode, kosmidki let ce obaviti i

jedan sovjetski novinar (program „Ko-

smos deci").

Sto se interplanetarnih letova tide, saizuzetkom jednog, nede biti preuzimanenove misije. Septembra 1992. godine ka..Crvenoj planeti" ce lanserom Titan-3"

biti izbadena leteiica „Mars observer" zakontinuirano posmatranje Marsove po-

vrslne. Sovjeti ce, nedto sloZeniju misiju

obaviti 1994. (projekat „Mars 1994). Usvakom sludaju, obe misije treba po-smatrati u svetlu nastojanja dveju vele-

sila da let doveka na Mars udine dto bli-

2im.

Krupni koroti ostglih

Ostale dianice kosmidkog kluba, presvih ESA, Japan, Kina i Francuska. kaonezavisna, tako u okviru agendja ESA.ostvarile su znadajne korake u oblasti

kosmidkih letova automatskih aparata.

Red je o telekomunikacionim i naudno-istrazivackim satelitima.

Po broju ovogodisnjih lansiranja,

ESA se nalazi na tredem mestu. Trenul-

no, ESA koristi raketu — nosad ..Arijana

4"i jedinu operativnu lansirnu rampu u

Kuruu, na obali Juzne Amerike. O ko-

smidkom programu Evropske kosmidkeagencije bide vise redi u slededim broje-

vima ..Galaksije", a sada napomenimosamo to da je osnovna preokupacija

ESA na razvoju modnog lansera „Arija-

na 5". Svi bududi projekti Evrope vezani

56/Galaksija 236

su za razvoj ove rakete. Sem ovog pro.-

grama, evropski naudnici rade na neko-liko ambicioznih projekata kojima ie\eda sustignu SAD i SSSR. To su projekat

kosmopiana ..Hermes" i program orbital-

ne stanice ..Kolumbus" diji ce jedan seg-ment funkcionisali u sklopu orbitalne

stanice „Fridom". Veoma ambicioznimse dini i program naudno-istrazivadkihmisija „Horizont 2000".

Japan, kao §to smo ved pisali, radi

na projeklima snainijih lansera H-2 i M-5. U ovoj godini, japanskf sateliti izbaci-

vani su na orbitu postojedim raketama-nosadima H-1 i Mu-3S-2 (prvi lanser je

vlasnidtvo agencije NASDA, a drug! In-

stituia ISAS), kao i .Arijanom 4".

Najmnogoljudnija zemija na nasojplaneti. Kina, u poslednje vreme intenzi-

vira komercijalna lansiranja. Kineskimraketama lansirani su dvedski satelit

„Fre|a", pakistanski satelit veze „BADR--A" i telekomunikacioni satelit „Ejsasat-1"

(..Asiasat") namenjen pokrivanju terilori-

ja 35 azijskih zemalja. za sta je Kina do-bila 30 miliona dolara. Za potrebe lansi-

ranja satelita. Kina koristi sopstvene ra-

kele-nosade ..Veliki mars — 2"i „Veliki

mars — 3" (CZ-2 i CZ-3). Prvi lanser sekoristi za lansiranja korisnog tereta ma-se do 2 tone na nisku orbitu, a CZ-3 je

u stanju da na geostacionarnu orbitu iz-

baci satelit mase do 1,4 tone. U daljoj

perspektivi, ovaj nosad de evoluirati umocniju verziju nosivosti do 4 tone zageoslacionarne satelite, tj. izjednadidese sa nosivosdu zapadnoevropske rake-te ..Arijana 4", kojo] u svetu komercijat-nih lansiranja nema premca.

Rakete CZ-2 lansiraju se sa kosmo-droma Czjucjuan (provincija Gansu), akomercijalne rakete CZ-3 iz centra Si-

dan (provincija Siduan). Kineska stranaje uputila dopis zainteresovanim partne-

rima da svoje molbe za koriddenje kine-

skih raketa upuduju dve godine pre lan-

siranja, bududi da je Kina u stanju daproizvede dvanaest raketa CZ-3 godi-dnje, a da je u centru Sican operativnasamo jedna lansirna rampa. Gradnjadrugs se privodi kraju.

Svoje veSladke satelite su u ovoj1991- godini, lansirale sto sopstvenim,sto tudim raketama i Francuska (SPOT3. Telecom 2A ( Evtalsat-2, lanser „Ari-

jana 4"i ..Arijana 44L“), Kanada (Anik

El,laser .Arijana 4"), Australija (Aussal-

B1, lanser CZ-2E), Velika Britanija

(BSB, nosad ..Delta 2"), Indija (IRS-1 B.

nosad ..Vaslok"), Italija (ltalsat-1, nosad.Arijana 44L“), SES (drustvo za lansira-

nje evropskih satelita sa sedidtem uLuksemburgu, satelit ASTRA-1B), Ne-madka dija je oprema korisdena u vojnoj§atl-misiji.

Tako je, u najkracem. protekla ova1991. godina. U slededoj, 1992. godini,

bidemo svedoci interesantnih kosmidkihletova koji ce se obavijati, golovo sva-kog meseca. Bide to poduhvati diji je za-jednidki imenitelj, visoki nivo internacio-nalizacije.

Buducnost stalnih naseobina na Mesecu i Marsu

NEBESKEKOIONI JENaucnici bi zeleli da od Meseca naprave divovskii opservaioriju

koja bi bila u stanju da astronomiji otvori sasvim noveHorizonte, kao i svemirsku luku za dalje prodore; Sto se tice

Marsa, njemu je natnenjena jos iizbudijivija sudbina. . . on bi

trebalo da ozeleni, da postane dniga Zemlja! Da li je ovo sumovizionarsko bunilo Hi ambicija po meri velikih projekata

dovedanstva?na Mesecu. Take je Zemljin prirodni sa-

telit pao privremeno u zaborav, sve do1986. godine. Tada je Tomas Pejn,

predsednik komisije amerifikog kongre-

sa zaduêne za projekte bududnosti

predloîo kao glavne ciljeve za ptvih tri-

desetak godina 21. veka usposlavijanje

stalne ljudske naseobina na Mesecu i

mislju na Mars.

Powratqk wZa islraiivanje Meseca, zaintereso-

vana je u prvom redu nauka. Zemljin

pratilac ostaje, nalme, joS uvek velika

nepoznanica, bez obzira na to sto suanalize uzoraka tia donetih tokom misija

Kada su se tog decembarskog da-

na 1972. godine astronauti Ju-diin Sernan (Eugene A. Cernan)I Harison Smit (Harrisson H.

Schmitt) ukrcall u modul mislje Apolo

17, sa 117 kilograma brizljivo odabra-

nog lunarnog kamenja, znall su da se

tako zavrSava ova faza £ovekove avan-

ture na Mesecu. NASA je tada sve svo-

je snage usmerlla na projekt Sail, a So-vjetski Savez se posvetio prou6avanju

Venere i stalnim orbilalnim stanicama

sa ljudskom posadom. Pet godina posle

zavrSetka programa Apolo Zemlja je od-

luCila da prekine i poslednje veze sa

seizmografskim aparatima installranim

57Ajanuar 1992.

Apolo i Lunohod revoluclonlsale na6asaznarija. Sada znamo da Mese£evostenje sadrzl kiseonik, magnezljum, alu-

mlnijum, sllicijum. kalcijum, titan, gvo2-

de. Takode je utvrdena njegoya starost:

oko 4,6 milljardi godina. Ipak, sve dosa*dasnje misije su bile usmerene ka ekva-

torijalnoj oblasli Meseca. Predeo okopolova je nedovoijno prouden I nedovolj-

no kartografisan, a njegovo poreklo nlje

dovoijno razjaSnjeno.

Mesec, na izvestan na6ln. sadtil

pamdenje Sun5evog sistema. LiSenozaititnog vazduSnog omotaSa i magnet-nog polja, llo Meseca je direkino izloie-

no kosmidkom zradenju i fluksu Ceslica

Suntovog vetra, tako da reglstruje svepromene. Ova neverovatna „arhiva“ da-tlra od pre tri milijarde godina, kada je

zamro unutraSnji 2jvot Meseca. Istrali-

vanja u ovom pravcu, zajedno sa detalj-

nlm kartografisanjem, bi bila zapodetaprojektom Lunar Orbiter (koji bi se sa-

stojao od jednog Hi viSe satellla na puta-

nji oko Meseca). Ovo je neizbezna faza

u pripremi za ambicioznije ekspediclje.

All, oblast nauke koja najvlie oCekuje

od stalnog Covekovog prisustva na Me-secu je svakako astronomija (o opser-vatorijama na Mesecu smo pisali u „Ga-

laksiji" od juna 1991. godine i u ovombroju). Podsetimo se: odsustvo atmos-fere, nepostojanje jonosfere koja bi

ometala radio talase, zanemarijiva sei-

zmlCka aktivnost tIa, nodi u trajanju od1 4 dana, postojanje kratera dovoijno du-

bokih da obezbede veditu nod, cela jed-

na hemtsfera polpuno zadlidena od

lliisiraclja sonde koja ce Isirasivali saslav

zentIJiSla na Marsu

58/Galaksija 236

ometajubih radio talasa sa Zemlje. . .

sve ovo ftini Mesec idealnom platfor-

mom za pogled ka svemiru.Eksptoalacija Meseêvog tia je Jedna

od omiljenih fdeja mnogih tuturisla. Co-vek bi iz minerala dobijao razne metalei kiseonik i koristio bi ih, ako ih ve6 nebi transportovao na Zemlju (ovako proi-

zvedeni i dopremijeni metali bi na trzi§tu

bill svakako nesrazmerno skupi), u iz-

gradnji infrastruklure same MeseCevebaze. Medutim, kako tvrde strufinjaci,

svi ovi metali mogu da se nadu u tiu

Zemijinog satelita samo u obiiku oksida,te bi za njihovu ekstrakciju biie potrebneenormne koiidine energije. Neki videmogude resenje za ovaj problem; heii-

jum-3, koji na Zemiji praktidno ne posto-ji, na Mesecu nastaj© pod dejsivomSundevih zraka I moze se naci u reiativ-

no znatnim kolidinama. Fizidari uz svuobazrivost podinju helijum-3 da smatrajueiementom koji bi bio u stanju da omo-guci kontrolisanu termonukieamu fuziju.

Oseoionia naaostoliubiwaaswsedo

S obzirom na brojne probieme sa ko-jim se suodava ovakav projekal na ne-gostoijubivom Mesecu (sa beskrajnodugim nodima, temperaturnim varijacija-

ma od + 130° do -200°C, konstantnomiziozenosdu kosmidkom zradenju, bezatmosfere. . .), staina baza na Mesecubi se mogia uspostavili uz brojne pripre-

me, kroz nekoliko etapa. Tako jedan odscenarija predvida prvu fazu istra2ivanja

u trajanju od deset do petnaest godina,a koju bi obaviie stanice na orbiti okoMeseca i relejni sateiiti. Druga faza is-

trazivanja bi bila poverena automalskimvozilima opremijenim robotskim iabora-torijama- Ova faza pretposlavija dosadpostignuti nivo kosmidke tehnike: trenut-no postojede rakele-nosadi biie bi u sta-nju da dopreme na Mesec svu potrebnuopremu. Posie pelogodisnjeg priprem-nog rada ovih robota, biie bi dopremije-ne veiike madine sposobne da izgradeMesedevu naseobinu, sa svom potreb-nom infrasirukturom. U ovoj fazi 60 biti

neophodne nove, modne rakete-nosadi,sposobne da ponesu barem 12 tona ko-risnog tereta. Ovaj zahtev de verovatnomodi da ispuni raketa-nosad „Energia“.Dakie, uspostavijanje baze prve genera-cije sa tri do detiri astronauta moze dase odekuje najranije peinaestak godinapo pocetku programa. Prisustvo ljudskeposade de poslati neophodno u onomtrenutku kada bude zapodeia instaiacija

i pustanje u pogon sioienih aparaturakao dto su inlerferometri.

Prethodno, medutim, moraju da bu-du redeni brojni probiemi. Kako, na pri-

mer, obezbedili pouzdanu zadlitu od ra-

dijacije iz kosmosa, posebno od inten-zivnog bombardovanja visokoenergel-skim desticama u lazama povedane ak-tivnosti Sunca? Prediazu se dva rede-nja: izgradnja podzemnih stambenih i

radnih prostorija i ..biindiranje" debelim

pivMiini, uiiiii pioizviiilili hniiiii

n’xeiitriyilli vtidii i . . (>\i

dijfvi bi bin hlniiiyuiijc utiiw);

iiMmiKtmskii pi>\iiuitraiii<i i mnUtek\pl(iiiludlii Mf-icccdb rcMirsa.

-i.-'

zaSlitnim omotafiem. Drugi problem koji

je potrebno re§iti jeste snabcfevanjeenergijom. Veliki panoi sa foto6elijamabill bi idealno reSenje - kada lurtarnenodi ne bi trajale dve nedeljel Zato bi

bilo potrebno pronadi mogucnost aku-mulisanja velikih kolidina energije, ili,

ako ovo nije mogude, usmeriti se na nu-klearnu energiju, §io se tide snabdeva-nja hranom, vodom i vazduhom, resenjace zavisili od tehnoloSkog razvoja u na-rednim decenijama. Dok de prve misijebit! verovatno snabdevane sa Zemlje,dotle de se u sludaju stalnih naseobina(posebno ako se radi o vecem broju Iju-

di) teziti samodovoljnim. zatvorenimekoloSkim sistemima koji de obezbedi-vali ciklus btolodke regeneracije vazdu-ha. vode, uklanjanje olpadaka, a i izve-snu (moida i potpunu) prehrambenuautonomiju, IstraJivanjima u ovom prav-cu se posebno have sovjelski strudnjacikroz program BIOS.

Jod nije reSeno kako obezbediti kon-trolu usiova (temperature, vlage, kriiJe-

nja materija) u zatvorenom sistemu. Oi-njenica je da de ovo zahtevati doslakomplikovanu

i glomaznu infrastrukturu,

^0 i vellke kolidine energije.

Na Marsu bi se samo u prvoj fazi

ljudske „invazije“ instalirale baze podkupolama slidne onima kakve se predvl-daju na Mesecu. U drugoj fazi klimaCrvene planete bi se konfrolisano me-njala (tj. „teraformirala"), pretvarajudiovo negostoljubivo nebesko telo u dru-gu Zemlju, za manje od jednog veka! Tri

ameridka naudnika su prihvatila izazovda mogudnost ovoga I dokazu; KristoferMekKej (Christopher McKay) i OuvenTun (Owen Toon) iz NASA-e, kao i

Diejms Kasling (James Kasting) saPensilvanijskog drzavnog univerziteta.

Oni svoje tvrdnje zasnivaju na rezultati-

ma brojnih svemirskih misija upudenihka Marsu, podev od 1965. godine.

S obzirom da do sada nisu otkriveni

dak ni primitivni oblici zivota na Marsu,egzobiologija planira „izvoz“ zemaijskogJivota. Mars bi u podetku pruzao utodi-

Ste primitivnijim (i otpornijim) biljkama(alge, mahovine i liSajevi), da bi kasnije— u meri u kojoj bi se klima sve videprilagodavala — mogle da opstanu i vi-

de biljke. Pored Venere. Mars je planetanajbliJa Zemiji, dto svakako minimalizu-je trodkoye ovakvog poduhvata, Ali tonije jedini razlog zadto je Crvena plane-ta gofovo tdealna za ovaj projekt. Up-rkos klimi negostoljublvoj prema bilo ko-jem obltku 2ivota, brojni usiovi na Marsuodgovaraju potrebama hlorofilnih biljakai autotrofnih bakterija: ima dosta svetlo-

sti, ugljen dioksida, a ispod povrdineima i vode u dvrstom stanju, Otrovnihgasova u atmosferi nema. Prema tome,izgieda da bl se ..teraformrranje" oveplanete moglo obaviti uz iskijudivo korid-denje hemijskih sastojaka na Marsu vedprisutnih.

Sastav Marsove atmosfere je po prvi

Najprisiupaaiiji izt'or energije na Mesecu je

sunieva srellosl. All, na Mesccu noci Iraju

po dve nedelje. Kako akumuUsati energiju?

put analizirala 1965. godine ameridkasonda Mariner-4, ulvrdivsi 95 procenataugljen dioksida. 2,7 posto azota, 0,13posto kiseontka i 0,035 posto vodenepare. S obzirom na slabu gravitaciju (u-

pola slabije od Zemijine), atmosfera je

veoma retka: vazdudni pritisak ne prela-

zi 10 milibara. Usied toga, jedva da i po-stoji efekt staklene baste, sto uzrokuje

velike temperaturne amplitude (na pri-

mer, na ekvatoru od -730 tokom nodi

do +220 u podne). Osvetijenost na po-

vrdini iznosi 43 procenta od one koju

poznaje Zemlja, dto bi trebalo da zado-volji potrebe hlorofilnih biljaka. Medutim,tedko da bi neka biljna vrsta mogla daizdrî temperature nize od -60 stepeni.

Misija Mariner -9je 1971. godine doka-zala da je u prodlosti na Marsu bilo vodeu tednom stanju. Ali ako je nekad bilo

vode na Marsu, gde je ona nestala? Mi-

sija Viking 1 i 2 su 1976. godine olkrile

prisustvo zaledene vode i dvrstog ugljen

dioksida u Marsovim polarnim kapama.Ove pretpostavljene kolidine vode, me-dutim, nisu dovoijne da objasne nasta-nak pomenulth rednih korita. Sovjetskamisija Fobos 1988. godine, otkriva sa-

stav Marsovog tfa, kao i to da su steneispod povrdine natopljene vodom. To je

fenomen koji strudnjaci nazivaju „per-

mafrost”. Prema procenama, kolidina

ove vode zarobljene u tiu odgovara, sra-

zmerno velidini planete, onoj koju sad-

rie reke, jezera i okeani na Zemiji. Marsje, izgieda, nekada bio „plava planeta".

Nekadasnje postojanje rednih tokovaukazuje na jedno vreme kada je atmos-fera blla mnogo gudda i toplija.

Neophodno je, dakle, srednju tempe-rafuru na Marsu podidi do tadke toplje-

nja leda, tj. za 60 stepeni. Kako ovo po-stidi? NASA-ina ekipa raduna na intenzi-

viranje efekta staklene badte, odnosnona zgudnjavanje atmosfere. Sto se tide

gasova uz pomod kojih bi se postigaoefekat staklene badte, oni su dobro po-znati, s obzirom da se sa njihovim za-grevajudim dejstvom susredemo i naZemiji: vodena para, ugljen dioksid i hlo-

60/Galaksija 236

rofluorokarbonska jedinjenja. Ova tri di-

nioca deluju komplementarno. u razlidi-

tim opsezima spektra Sundeve svetlosti.

U pogledu postupaka kojima bi se obe-zbedilo obogadivanje Marsove atmosfe-re ovim ..zagrevajudim" gasovima, Mek-Kej i Tun imaju u vidu postavijanje di-

vovskih ogledala iznad polova Crveneplanete koja bi koncentrisanom svetlo-snom energijom otapala polarne kalote.

ruga mogudnost bi se sastojala u posi-panju ledenih polarnih kapa velikim koli-

dinama crnog ugljenog praha, poveda-vajudi tako toplotnu apsorpciju. Simuli-ranjem Marsove atmosfere u laboratorij-

skim usiovima, naucnici su utvrdlli da i

najmanje zagrejavanje mo2e da izazovelandanu reakciju, takozvani „efekat lavi-

ne". Naime, dto je atmosfera toplija to

se vise otapa polarna zaledena voda i

dvrsti ugljen dioksid; zatim, lime dto at-

mosfera postaje sve gudda ona zadrza-va vedu kolidinu infracrvenog zradenja,dovodedi do porasta prosedne tempera-ture na planeti; ovo ponovo dovodi do(jod vedeg) otapanja vode i ugljen diok-sida, dtje prisustvo doprinosi daljem za-grevanju. Tako neslabilnost Marsoveklime omogudava ovu brzu modifikacijusredine, dinedi je gostoljubivom za zivot.

Da bi srednja lemperatura na Marsuporasla do tadke topljenja leda potrebnoje da vazdudni pritisak dosligne oko 2bara, dakle dvostruko od onog koji vla-

da na Zemiji, Tada bi mogli da se formi-raju oblaci, zapodinjudi ciklus ispravanjai kondenzovanja vode: tada bismo ugle-dali prve potoke i reke na Marsu. Prisu-stvo tekude vode ne samo dto bi pruîlo

osnovne preduslove za 2ivot nego bi

omogucilo i vezivanje ugljen dioksida uobliku karbonata za sedimentne stene.

Medutim, da bi hlorotilne biljke mo-gle da uspevaju, na Marsu moraju dabudu ispunjeni jod neki usiovi. Tako je

neophodno da tio sadrzi hranjive sastoj-ke. Da bi, na primer, biljke mogle da asi-

miluju azot, potrebno je da se atmosfer-ski azot vezuje putem bakterija. koje bi

ga pretvarale u amonijak. Neophodno je

i prisustvo brojnih minerala: fosfora, uobliku fosfala, kao i gvozda, magneziju-ma. . . Sve u svemu, izgieda da bi Marsmogao da pruzi hranjivu podlogu.

U poslednjoj fazi ..teraformiranja" bi

se na Marsu naseljavale razne biljne

vrste. Ovo mora da se radi veoma po-slupno, brizijivo odabirajudi prvo onebiljke koje mogu da izdrze intenzivno ul-

traljubidasto zradenje i nidi postotak ki-

seonika. U podetku bi to svakako bile

alge, lidajevi, mahovine. Ove prve biljke

b| vremenom obogatile atmosferu kiseo-nikom, pa bi bili stvoreni usiovi i za slo-

zenije divotne forme. Kiseonik bi takodepostupno formirao ozonski omotad kaozadtitu od ultraljubidastog zradenja. Naj-zad, Marsova armosfera de postati gosto-ljubiva i za doveka; ali, do tog trenutka,prodi de najmanje sto hiljada godina.

Priredio Bojan Petrovid

61/Jamjar 1992,i G A L A K S 1 j A

1Kosmologija

Saturnov^mesec

OBECANJESA TITANA

Satiirnov najveci mesec Titan, ima atmosfeni koja neodoijivo

podseca na nam. Ispod tog omotaia mozda se nalaze oblid

iivota koji hi najzad potvrdiH tezu da nismo sami u svemini.

Od kada postoji program istraziva-

nja Sunêvog sistema, postoji i

zeija da se olkrije neka nova pla-

nets Zemlja. Medutim jedna po

jedna, planete su nam donosile velika

razo6arenja: Mars, 6iji su kanali neodo-

ijivo podsecali na oblike koje je stvorila

neka inteligentna ruka, u stvari je samohladna i pusla planela; Venera, za koju

se mislilo da njeni tajanstveni oblaci kri-

ju plave okeane i zivol u njima, ipak je

suviSe vrela. 3to se planeta tide, nauc-

nici su Qdavno postal! svesni da susrete

„Pokaî §ta znas o svemiru" izmeduomiadine Zemlje i Plutona, bar kada je

Suncev sistem u pitanju, necemo orga-

nizovati.

Osim planeta, u nado] galaksiji po-

stoje i druga nebeska tela. Satelltl Hi

„male planete" kako Ih neki zovu, desto

Imaju razllditu struKturu nego planete

oko kojih kruze, a jedan medu njima —Titan, sadrii dak i atmosferu koja neo-

doljivo podseda na Zemljinu, Kruzedi

oko Salurna, Titan se nalazi na oko mi-

lijardu kilometara od Sunca i ima sred-

nju temperature od minus ITg^C. lako

veoma hladan, njegov omotad ima at-

mosteru u kojoj se osim velike kolicine

azota nalazi i mnogo organskih materi-

ja! Njegovo danaSnje stanje ima oblik u

kome se nalazila planeta Zemlja pre

mnogo miliona godina i put na Titan bio

bi vracanje u vreme postanka zivota na

Zemiji. Prednika ,5.150 kilometara, Titan

nije samo najveci Saturnov mesec, vedje i drug! po velidini od 61 satelita koliko

ih je do danas otkrlveno u nadem siste-

mu. U poredenju sa nadim Mesecom,od koga je jedan i po put veci (Mesecima prednik 3.476 kilometara). Titan je

zadudujude brz: iako se nalazi na raslo-

janju od 1,2 miliona kilometara od Sa-

turna svoje kruzenje oko njega zavrsi za

dupio krade vreme nego sto to dini Me-

sec oko Zemlje, Saturn ima masu koja

je dak 95 puta veda od Zemijine, tako

da tera svoje satelite da se obrdu okonjega mnogo brie nego dto Zemlja utide

na svoj satelit.

Zbog svoje velidine. Titan je bio i pn/i

od 18 satelita, koji je otkriven na putanji

oko Saturna. Holandski astronom Kristi-

jan Hajgens, poznat i po mnogo drugih

otkrica, uodio je svojim teleskopom jed-

ne zimske nodi 1655. godine malu tacku

koja je imala pravilnu putanju oko Satur-

na. Titan koji je on tada video, ostao je

prilidno tajanstven sve do podetka XXveka, kada se nedto vide saznalo o nje-

mu. Kasnije je ovaj veliki satelit postaojedinstven po tome dto jedini ima gustuatmosferu. Prvi dokazi za ovo dodli su

1908. godine, kada je dpanski astronomHose Sola uodio da su obrisi Titana

mnogo lamniji nego centraini deo. Ovajfenomen definide postojanje atmosfere,

s obzirom da je ona u stanju da apsor-

buje deo svetlosti, ostavijajuci obrise te-

la u tami. Prvi stvarni dokaz Titanove at-

mosfere pronaden je ratne 1944. godi-

ne, kada je ameridki astronom Zerar Ku-

pije (Gerar Kupier) analizirao spektar

svetlosti koja stize sa Titana. On je pri-

metio da su odredeni delovi talasnog

spektra koji stizu na Zemlju, odsuini u

svetlosti koja je stizala sa Titana. Nedo-stajudi delovi spektra su obicno bill ap-

sorbovani od metana u svim dotada-dnjim eksperimentima, pa je prema to-

me Kupije zakijudio da je ceo Titan

okruzen metanskom atmosferom. Te

Ovako moiila Izgieila povrihia Tllaiia:

ledeiie plaiilne, gusli oblaci ozoma i jezera

puna organskih Jediiijenja.

Udaljeni rodak: spekiralna aiializa

aimosfere Tilaiia (gore) iicodoijivo podsecano amiosferu Zemlje (dole)

godine, ovo otkride ntje proslo toliko za-

pazeno obzirom na burns ratne dogada-Je, ali |e zabelezeno kao prvo nebeskotelo koje ima atmosferu, osim Zemljenaravno-

Sam melan {CH,), nije take redak una§em Sunfievom sistemu. Ima ga okoJupilera, Saturna, Urana I Nepluna, all

ono §to je olkriveno na TItanu je bilo

mnogo vige od toga. NJegova gravitaclja

Je toliko mala, a ipak uspeva da saduvaalmosferski omotad oko sebe, za razliku

od Merkura koji ima ogromnu gravilaeiju

bez znakova bilo kakve atmosfere.

Metan je prvi stepen u tormiranjuslozenih organskih molekula. KoristecisunCevu svetlost, molekuli metana for-

miraju slo2enije hidrokarbonate kao stosu etan III acetilen (etin). Pocetkom se-damdesetih godina, istrazivanja su po-kazala prisuslvo ovih organskih jedinje-nja uz veliku mogudnost za postojanjejog slozenijih, Uz sve to, njegova oranzboja najverovatnije polide od prisustvatakvih jedinjenja. za razliku od Saturnakoji je sumorno zute boje.

Nisu svi istraîvadi jedinstveni kadaje u pitanju sastav Titanove atmosfere.Za neke, ona se sastoji uglavnom odazota sa tek neznatnim kolidinama me-tana.

Ova dva models atmosfere pretpo-stavljaju I razlidite temperature koje vla-daju na njemu. Sredinom gezdesetihgodina, koristedi infraervena i radio is-

Iraîvanja, zakijudeno je da je tempera-tura na TItanu ipak veoma niska. Ali dali je bag take?

Prva lelelica koja je progla pored Ti-tana bio je Pionir 11 lansiran je 1973.godine. Saznanja do kojih je dogao ovajsatelit bila su fantastidna: olkrio Je jogjedan prsten oko Saturna, a odmah za-tim se skoro sudario sa do tada nepo-znatim Saturnovim mesecom!

Za njim je sledio Vojadzer 1 . Lansi-ran 1977. godine, Vojadfer je progaopored Saturna 12. novembra 1980. go-dine. Prolazeci pored Titana na svega4.000 kilometara doprineo je da sva da-

nagnja saznanja podivaju na tim snimei-

ma. Kasniji Vojadzer 2 je takode prosaopored Titana, ali na mnogo vedem ras-tojanju kako bl snimcl bill upotrebijivi.

Kada se Vojadzer 1 priblizavao TItanu,

u kontrolnom centru na Zemiji je raslo

uzbudenje. Ono je malo splasnulo kadasu jedan za drugim podele da stizu foto-

grafije gustih oran^ oblaka kroz koje senije videla povrgina. Jedini snimak koji

je bio malo razlidit od drugih pokazivaoje oblake iznad severne hemisfere koji

su negto tamniji od onih na juznoj. Po-red ovih podataka, na Zemlju su stigle i

informaeije o merenjima u atmosferi. Naiznenadenje skoro svih prisutnih. TitanIma gustu atmosferu, uz pritisak 1,5 pu-ts vedi od onog na Zemljl tako da je at-

mosferski omotac mnogo tanji nego sto

se odekivalo. Ovo objagnjava zasto je

Titan tako hladan — njegov omotad mo-ze zadrzati malo toplote koja stige saSunca, Osim toga otkriveno je i prisu-

stvo azota u kolidinama izmedu 82 i 99procenatal Letelica je otkrila i prisustvo

metana koji je detektovan sa Zemlje predetrdeset godina, all ne u vedim kolidi-

nama. Zagovornici bududeg Zivota naTitanu su bill prezadovoijni kada su sa-znali za postojanje hidrokarbonata i hi-

drogen-eijanida, jednog od osnovnihgraditeija amino kiselina. Organskekomponente koje Titanu daju oranz bojusu dak identidne onim koje se nalaze uindustrijskom smogu iznad velikih svet-skih gradova!

U svemu tome impresionira podatakda, iako je milijardu kilometara od Sun-ca I mnogo miiiona kilometara od zem-lje, Titan sa svojom kolidinom azota uatmosferi savrgeno lidi na Zemijin omo-tac, vise nego bilo koja planela. Oak je

i Zemijin najbliî satelit Mesec, pusi i su-

morno siv bez i malo nagovestaja bilo

kakve atmosfere. Venera i Mars imajuatmosferu, ali se ona sastoji uglavnomod karbon dioksida. Azot je prisutan jogjedino u atmosferi Neptunovog mesecaTrilona, a za udaljenu planetu Plutonprocenat azota je minimalan.

Veoma desto je postavijano pitanje,

kako je u jednom tako udaljenom svetustvorena atmosfera vrio slidna Zemlji-

noj? Jupiter i Saturn sadrJe ogromnekolidine hidrogena i helijuma. Postanaksvih planeta nageg sistema objasnjavase njihovim izdvajanjem iz prstena koji

se sastojao od gasa I prasine i koji je

kruzio oko tada tek rodenog Sunca. Ve-like kolidine helijuma i hidrogena koje suse nalazile u ovom prstenu ostale su usastavu najvecih planela. Titan sa svomgravltacijom, nije mogao da zadtii, usvojoj atmosferi tako lake gasove, ali je

mogao azot, diji su molekuli 14 pula tezi

od molekula hidrogena, Sav azot iz pr-

vobitnog diska pragine i gasova je takoostao u atmosferi Titana.

Ovo je hipoteza oko koje se danas

62/Galakslja 236

spore mnogi astronomi. Zagto se u sa-stavu njegove atmosfere nije nagao i

element neon, koji ima slldnu molekul-sku tezinu i koji se takode nalazio u pri-

marnom disku? U svojim hemijskimanalizama, Vojadzer 1 ne nalazi neondak ni u tragovima.

Vratimo se ponovo metanu i organ-skim jedinjenjima koja nesumnjivo po-stoje na Titanu. Sundevi zraci koji dola-ze u kontakt sa metanom stvaraju drugojedinjenje — etan. Kada se jednom for-

mira, etan pada na povrsinu planete uobliku kapijica tednosti, slidno obidnoj ki-

gi. Milijardama godina unazad, ovakvepadavine su mogle formirati mora i

okeane. Ovakvi okeani od etana bi mo-gli da prekrivaju povrginu Titana, gto nije

uspelo da se snimi kroz guste oranzoblake prilikom preleta VojadJera 1.

Sve ove premise vode jedinom mogu-dem zakijucku — buducem givotu na Ti-

tanu!

Iako je vizueini izgied povrgine zasada misterija, njen sastav nije. Polovi-na mase Titana dine stene, a drugu po-lovinu — led. Stene, obzirom na vecugustinu, formiraju jezgro, a led dini omo-tad jezgra. Na podetku ove pride o Tila-

nu rekli smo da je on danas u slanju ukom se Zemija nalazila na svom postan-ku. Tada je Zemija bila pokrivena organ-skim jedinjenjima, bez imalo kiseonika usvojoj atmosferi! Ako bi nekako uspelida rastopimo led koji je formiran na mi-nus 179®C i u njega ubacimo poslojedeamino kiseline, mogli bi da odekujemostvaranje proteina koji su dali zivot naZemiji.

Obzirom na mnogo pitanja bez od-govora, ali i na zelju da se ispita mogud-nost formiranja proteina na Titanu,strudnjaci iz NASE i ESA-e (EuropeanSpace Association), planiraju veliku

ekspediciju na Saturn sredinom 1996.godine. Lelelica „Kasini‘'. kako bi sezvala, korislila bi gravilaeiju Jupitera dapodelkom slededeg veka - 2002. godi-ne, stigne do Saturna i Titana. Zahvalju-judi posebnom rasporedu pogonskoggoriva, Kasini 1 bi ostala u orbiti oko Sa-turna mnogo godina. Jedan od njenihprimarnih ciljeva bi svakako bio i Titan.Predvideno je da se sa letelice spustiposebna svemirska sonda na Titan.Ova sonda bi nosila kameru i osim pre-ciznih analiza atmosfere, najzad bi mo-gli da vidimo da li na povrgini postojejezgra, mora i okeani, kao gto se pretpo-slavlja. Oaljnja sudbina sonde bi ostalaneizvesna, obzirom da se ne zna da li

bi se ona spustiia na Cvrsto tio ili u nekimetanski okean.

Za sve ovo treba da pridekamo jogpetnaestak godina, uz nadu da de zeijaza udaljenim svetovima i poreklom zivo-ta ipak biti veda od destruktlvnih nagonakakvi nas vradaju na sam podetak. Slu-dajnim kombinovanjem proteina dobili

smo gansu da opstanemo. Slededi po-tez je nag.

Ivan Maslilovii

GALAKSIJA 63/januar 1992.

Astronomija

:-/

/jb' SnmUt „Oullleo“ treba da niafonmu-lju o aswroidu (lii\

posebiiim Iniereiovunjcm xe“ puvr^lnv oroit ohjeklo I piidi

Ui\pni. Sase oiekuju xnimi'i

udaci 0 njeifovoii

V

Satelitski snimci minijaturne planete

GASPRA I GAlllEOZadaicik misije ameriCke sonde ..Oidileo" je osinutrunjc asteroida Caspni sa naj/nanje inoffuce

iiduljcnosti. Naucnici oCekiijit pi ve J'otografije ..izhiiza'' einhuif' svefa pnndjastih neheskih tela

Za nauku je dogadaj koji ce prirediti

Galileo izuzetno znacajan: po prvi

put 6e upoznati jedno nebesko te-

lo koje je, deduce nastalo istovre-

mene kad i planete iz prvobitne plane-

tame magllne, all je doilvelo sasvimdruga6lju sudbinu. Nalme, veOlna aste-

roida zbog svojih mallh dimenzija nlje

mogla da Ima nikakvu sopstvenu vul-

kansku i geolo§ku aktivnost, posebnooni 6ijl prednik ne prelazi ni 100 kllome-

tara.

Na iaiost, misija se suodava I sa Iz-

vesnlm teSkobama. Antena prebnika 3,7metara kojom je opremljen „Galileo" nlje

se razvlla I pobela sa radom kako je to

bllo planirano. Strubnjaci kojI prate misl-

ju nlsu u mogubnosti da pouzdartp kazukada be bit! emitovane fotografije snim-Ijene tokom prolaska „Galllea" poredGaspre. Ako im pode za rukom da de-blokiraju antenu, ovi epohalnl snimci bestibi do nas veoma brzo, u suprotnom

bibe odabiljani malo po malo tokom me-seel koji slede. Ovo bi moglo da traje

bak do 8. decembra 1992. godine, kadabe „Galileo‘' biti opet blizu Zemlje.

lako su ovi asteroid! izuzetno brojni,

prostor u kojem su smestene njihove or-

bite je toliko velik da postoje male Sanseda neka letelica na svom putovanju kaspoijnim planetama prode blizu jednogod njih. Bilo je potrebno da se obaveobimna prorabunavanja kako bi Gali-

leo" na svom putu za Jupiter mogao daproletl §to bllze Gaspri. Zbog intereso-

vanja koje u nauci vlada za ova nebe-ska tela vredelo je pozabaviti se sloie-

nijom putanjom sonde. Od kada datira

ovo interesovanje? Njihovo otkribe u 19.

veku predstavljalo je senzaclju, tim pre

sto je Tit-Bodov zakon, izgieda, upubi-

vao na postojanje job jedne planete Iz-

medu Marsa I Jupitera. Nalme, ako po-

lazebi od Merkura, udaljenosti Venerineorbite damo velibinu 1, onda odgovara-

jube orbite Zemlje, Marsa, Jupitera i Sa-turna u poredenju sa njom dobijaju veil-

bine 2, 4, 16, i 32. Jedan blan u ovomnizu obigledno nedostaje, nalme nebe-sko telo koje bi imalo orbitu velibine 8. I

zaista, 1. januara 1801. godine DuzepePjaci je otkrio sasvim slubajno jednu

majusnu planetu ba§ na predvidenoj

udaljenosti, 415 mlliona kllometara odSunca. Nazvana je Ceres. Na prvi po-gled, Sunbev sistem je Izgiedao komple-tiran. Medutim, novootkriveno nebeskotelo, sa prebnikom od jedva 1000 km,bilo je daleko manje od Merkura, pa i

od Meseca. Kako je moglo da IzvrbI bilo

kakav bitniji gravitacloni uticaj na divovekao bto su Jupiter i Saturn? Objabnjenjeje usiedilo veb narednih godina: 1802.

godine otkriven je asteroid Palas, 1804.

Junona, a 1807. Vesta. Sa primerom fo-

tografskih tehnika u astronomiji, otkrlve-

ne su stotine novlh ovakvih nebeskih te-

la. Danas ovo nazivamo asteroidnim po-

Da li |e najzad pronadena munja

Zemijina atmosfera proslo svetiucamunjama, Jupiter Ih takode ima, i

to u vidu ogromnih lopti 100 putasnaznijth od zemaijskih munja. Po-

stoje i znaci jakih elektridnih praznjenjau atmosferama Saturna, Urana i Neptu-na, all naudnicima joS nije po§lo za ru-

kom da uoCe munje u gustoj atmosferiVenere. Srecan prolazak svemirskesoride Galileo i osmatranja elektrlCnogpoija koja su tom prilikom izvrSena suobezbedila jake dokaze da je

,Zemijina

sestra" takode sposobna za svetiucanje.Novosti sa Galitea predstavijaju iza-

20V za mnoge konvencionalne predsla-ve — teoretidari su dugo sumnjali daVenerina nepokretna atmosfera uopstemoze da generiSe jaka elektridna poijapotrebna za nastanak munja. U odsu-stvu novih posmatradkih misija name-njsnih proudavanju Venere, izgiedi zaredavanje ovog problema nisu izgiedali

sjajno, medutim, sve se promenilo kadaje NASA posle katastrofe §atla elindzerpreradunala pulanju Jupllerove sondeGalileo.

Susrel sa Venerom prvobitno nije biou planu, all novi sigumosni proracuni sudovell do smanjenja kolidine goriva u ra-

keti-nosadu, dto se pokazalo kao nedo-voljno za upudivanje sonde direktno kaJupiteru. Zbog toga je sonda poslatanovom, veoma kompleksnom putanjomu koju su bill ukijuceni jedan prolazakpored Venere I dva pored Zemlje, kakobi se postlglo gravitaciono ubrzanje. Bli-

ski susret sa Venerom Je dao ideju

astrofizldarima da upolrebe sondin pla-

zma talasni instrument, dizajniran zaproudavanje signala elektridnih poija ge-nerisanih plazmama koje se krecu u Ju-piterovom magnetnom polju, za osluski-vanje radiopra2njenja Venerinih munja.Ovo zapravo nije nova ideja — sovjetskiVenera moduli koji su se spustili na po-vrsinu ove planets 190-ih godina I Pionir

jasom. §to se tide strukture ovog poja-sa, Kirkvud je otkrio jednu zanimijivost:zapazio je odsustvo asteroida tamo gdebi irajanje njihove revolucije bilo u pro-stom odnosu (1/2, 1/3, 2/5, 3/7) sa revo-lucijom Jupitera. Radi se o anlirezonan-ciji prouzrokovanoj enormnom masomove planete.

Astronomi sve do nedavno nisu znaliskoro ni§ta o asteroidima. Njihov oblik,

saslav i poreklo su predslavijali zagonet-ku. Ali, primenom novih dostignuca, po-sebno radioastronomije, otkrica su se br-

zo mno2ila. Izmedu ostalog, naudnici sudo§!i do ubedenja da se neka od ovih ne-beskih tela (npr. Vesta) ipak odlikuju sop-stvenom vulkanskom aktivnoScu. Uosta-lom, prve kosmidke misije bez ljudskeposade koje su krenule ka spoijnim pla-

netama Sundevog sistema utvrdile sutragove iziivanja lave na salelltima koji

orblter koji Je proSao pored Venere1979. su mogli da detektuju bljeskove,ali su li podaci dosli prerano za ditavu

deceniju.

OdekIvanja naucnika da de Galileovi

instrumenti biti sposobni za mnogo si-

gurniju detekciju signala koji nastaju pri

sevanju su se ispunila 9. i 10. februaraprosle godine, dok je Galileo kllzio Iznadtamne sirane Venere i snimio §est is-

prekldanih bijeskova koji su izgiedali

ba§ kao munje. Koliko su najnoviji snim-ci ubedijivi i verodostojnl? U odnosu naPionir Veneru, Galileo je u slanju da re-

gislruje signals na znatno visim frekven-cijama, sve do 5.6 MHz, na kojima je

znatno lakse razlikovati signals koje ge-neriSe plazma i uobidajenu kosmidku in-

lerferenciju od irazenih signala. Ved po-sloje indikacije da su Galileovi rezultati

bar Impresionirali ako ved nisu i ubedili

najzesde kritidare podataka dobljenlh saPionir-Venere. Jedan od njih tvrdi da suovo mo2da jedini pouzdani rezultati do-bljeni tokom protekllh nekollko godina,

dok zagovornici leorije Venerinih munjaidu dalje I kazu da su u to bill i ranije

potpuno uvereni, a najnoviji rezultati suim same dall za pravo.

Ipak, ma koliko bill efektnl, Galileovi

podaci otvaraju i jedno novo pitanje, pi-

tanje nadina na koji Venera proizvodi

elektricitet. Njena atmosfera sama posebi ne Izgieda kao moguci Izvor usiednedostatka glavnog zemaijskog genera-tora — jakih uzlaznih struja kondenzo*vane vodene pare koja omogucava de-

sticama da nose suprotna naelektrisa-

nja, a primetan je i nedostatak vertlkal-

nih kretanja koja bi mogla da razdvoje

lakve destice (munju predstavija Izne-

nadna kombinaeija razdvojenlh naelek-trlsanja). OblacI na Veneri imaju tenden-eiju obrazovanja gustih dzepova maglekoji spredavaju osmalranje munja. Mo-zda bi sama ta magla mogla bill Izvor

su vazili do tada kao premall da bi Imali

sopstvenu vulkansku aktivnost. To je,

na primer, bio sludaj sa Saturnovim sa-telitom Enceladom dijl prednik ne dose-ie ni 500 kilometara. USavSi u Irag sa-stavu asteroida, astronomi su krenuli daih kiasifikuju po ovom kriteriju. Tako sutamni asteroid! oznadeni kao tip C: oni

su. izgieda, po svom sastavu slldnl me-teoritima bogallm ugljenikom. Polovinaasteroida pripada ovom tipu. Kao tip Ssu oznadeni oni asteroldl dija sposob-nost reflektovanja svetlosti odgovaraonoj koju poseduju slllkatl, Ie se oni mo-gu. smatrali srodnim kamenim meteoriti-

ma. Oko 3 procenta asteroida su bogatimetalima, te su oni svrstani u tip M. Naj-zad, asteroid! u dijem sastavu nemagvoJda ill je ono retko dine tipove R i E.

Sta znamo o Gaspri? Njena orbita je

blago nagnuta (4,10 prema ekilptici), sa

64/Galaksija 236

na Veneri?

elekiriciteta usied nekog jo§ nerazja-§njenog mehanizma.

Drugs pretpostavaka, jo§ uvek u fazi

nagadanja, je orijenlisana na geoloSkoumesto meleoroloSkog porekla eleklrici-

teta. Na Zemiji, naime, destice koje setaru jedna o drugu unutar lurbulentnihmlazeva vulkanskog pepela ponekadproizvode munje i neki naudnici smatra-ju da bi slidna pojava mogla biti uzrok i

munja na Veneri. Sonda Magelan kojamapira povrsinu Venere Je prenela slike

n'edega §to jako lici upravo na vutkanskipepeo, mada je tako eksplozivna vul-

kanska aktivnost jako retka, bar za sa-da, Magelan se upravo priprema za noviprolazak pored Venere posle 8 meseci i

sada de pomno pretraziti tio. Otkride tekstalozenog vulkanskog pepela bi pred-stayljalo pun pogodak. Ukoliko se poda-ci sa Galileovih isirazivanja dokazu, NA-SA bi konadno mogla izvudi bar neka-kvu korist iz svog najtezeg naudnog ko-smidkog debakla u kome posebnu sen-ku predstavija mogudnost neuspeha su-sreta sa Jupiterom usied neispravne ra-

dio-antene.B

Marko Kiric

malom ekscentridnoSdu. Gaspra napravijedan krug oko Sunca za 3,28 godina,na udaljenosti od 279,4 do 381,8 milio-

na kilometara. Njen tadan prednik namnije poznat: on se krece izmedu 8 i 20km, Zato znamo da se radi o objektuvrio nepravilnog oblika, Radi se o asle-roidu lipa S, ali nije poznato da li je ho-mogenog silikatnog sastava iii se radi oagregatu razliditih objekata. Gaspru je

otkrio 1916. godine ruski astronomNeujmin i nazvao je po svom omiljenomletovalistu na Krimu. Move, preciznije

podalke o ovom majudnom nebeskomtelu, a time i o prirodi asteroida uopste,odeKujemo uskoro, od sonde ..Galileo"

B. P.

Prva globalna mapa Venera

ZEMLJINA VUIKANSKASESTRA

Vasioiiski hrod-suinica Muf’cUin po.slahi je iri po^leda Zemljiiie

\'iilk(in.\ke se.sire Vcncre

I’rohijimje ohiaka: I'rra globalna mapa\’enert pokazuje neraYnu. gruhu,

kmienku pofniiia

66/Galakslja 236

Tek nakon 950-tog od sada veC 2900 or-bitalnih Jetova vasionskog broda-slaniceMagefan, sligla je sa te letelice ispreki-dana, piskava kiSa radio signala, koji su

brzinom svetlosti izwStavali o kraterskoj, ka-nalima izbrazdanoj, erodiranoj, mrijavoj, is-

Spartanoj, kao velrom pometenoj i brdovitoipovrSini Venera. VeCina lih sveinjeva infor-macija jednostayno su samo „odskoiili" i vra-lill Se nazad. Njihov kosmiCki, izuzetno preci-zni merab vretnena pokazivao je na kompju-teru visinu reflektirajube povrsine koja I'e cilja-

na kao i intenzitet signala koji su posrednogovoflli o tome od Cega je la felleklifajueapovrSina napravijena.

All tada se dogodilo da je jedna grupa ra-

dio signala jednostavno — upijena. NeSlo sena povrSini Venere ponaSalo kao vanzemalj-ski kradijivi bombarder, koji ima mob da ap-sorbuje zraCenje Magelanovog radara.

U novembru je NASA pripremila prve glo-balne mape koje su se pojavile sa slikamaVenere. To su, naravno, jedinstveni podaci,dokumenti, obzirom da je bovek po prvi putmogao da vidi kako izgieda la planeta. Krad-Ijiva Planina je bila najzanimijivija u toj mapi.prava poslaslica za zainteresovane. DionVud (John Wood) sa Smitsonove astrofizickeopservatorije (Smithsonian Astrophysical Ob-servatory) je mislio da bi taj ..kradljivi" maleri-Jal mogla bill sveza lava. Gdegod je radar da-vao stiku drugih vrhova brda na Veneri — za-hvaljujubi vremenu i eroziji koji su obidno tio

pretvorili u svellu povrStnu, sa sposobnoscu

\'rh hi

mogao hill akiivni riilkaii Maal ^toii

okriiien .iveiom (ni’om. /z vaaloiiskog briiila

videna, kroz radarsku opiikii prelomljeiia,

povriina Venere Je iiiiranfasla, a liiko Je i

predMavIJenu ii I'/A.SA piihlikaeijama

elektridnog ponaSanja delidnog sultida —ravni, dugadki deo oko detlri milje visokog vr-ha zvanog Maal Mons Je joS uvek imao svojoriginaini, zadtilni omotad.

Vud je pretpostavijao da je to tamna lava.Da bi sludaj bio joS zagonetniji i leZi za reSa-vanje, lava je izgledala sveia: dok je grubaatmoslera Venere hemijski menjala tio i ste-ne, lava starija od deset i viSe godina svetlila

je i dalje. To je bio prvi znak da Venera imaaktivne vulkane. Tako je Zemijin najbliZi kom-Sija, zapravo komdinica Venera, udia u naj-ekskluzivriji klub: Zemija, Jovlanov mesec lo

i Neptunov mesec Triton su jedira poznatavasionska tela sa aktivnim vuikanima.

Koliko cesto moze Maal Mon, I drug! vr-

hunci koji izbacuju lavu, obloiiti Veneru la-

vom? Magelan, koji je dosegao do Venerepetnaest meseci nakon Sto je lansiran, u ma-ju 1989, godine, poCeo je novo isiraiivanjeplanete na tu temu. U prvi mah je stvorenaslika oko osamdeset odsto Venerine povrdi-ne. Tek proSlomesedna najava je nagovestllada de biti kompletirana globalna mapa,

Na svom tredem Istraiivanju Magelan depokusati probiti fivrste, nezgodne oblakesumpor-dioksida sa vide radara, kako bi ot-krio promene na povrSini, ukijudujudi i novetokove lave, promene na zemljiitu i eroziju.

Magelan postiie ono Sto se smatralo nedo-kuCIvIm (za razliku od mnogih novih NASAprojekata) i pri tome ima jo§ mnogo toga daponudi.

I’riprcmio: fi. SOLE.Â

PSIHOIOGIJA U SlUZBI .

ZDRAVUA!

(SuUiminalna sugesliin)

KAKO tiVITE?Mnogo puSite. pijete? Nervozni ste, napeti, staino pod stresomdepresivn.i, nezadovoljni sobom? Posao olaljavate, le§ko pamti-te, slaba vam je konceniracija, nemotivisani s(e,

i polako sve poCinje da gubi svoj smisao. MuCe vas strahovibriga sve viSe, iz dana u dan? Zatrpavate svoje probteme hra-nom, muti vas nesanica, gojaznost?KAKO DA SE RESITE SVEGA TOGA?KAKO DA POVECaTE SVOJE SPOSOBNOSTI?KAKO DA ZlVITE LEPSe I BOUE?JEDNOSTAVNO! Pritiskom na dugme kasetofona, Ostalo dereSiti „ANIMUS“ subliminalne kasete.S(a su subliminalne kasele?To je spoj predivne stereo muzike i modnih, apsolutno pozitiv-nih sugestija. Najsavremenijom lehnologijom ove pozitivne po-ruke snimljene su tadno ispod praga VaSeg svesnog sluSnog do-livljaja. no VaSa supersenzibilna podsvest prima te poruke sa-vrSeno jasno.

Subliminalna sugestija je:

- POTPUNO EFIKASNA U 85% SLUCaJEVA BEZ OB-ZIRA NA POL I UZRAST!

BEZ NEZEUENIH PROPRATNIH EFEKATA!Na osnovu brojnih domacih i inostranih klinidkih i univerzitet-skih istra2ivanja u saradnji sa Institutoni dr Parkera iz SADpsiholozi su osmislili 12 programa gde se subliminalna sugestijapokazala najefikasnijom. Samo treba odabrati pravi programill kombinaeiju programa i deside se dak i ono 5to je izgiedalonemogude.1. OSLOBODITE SE POSENJAIUklonide Va§u 2elju za puSenjem i oslobodice vas psiholoSkezavisiiosti od cigareta.

2. OSLOBODITE SE VISkA KILOGRAMA!Sugestije su osmiSljene s ciljem da vas oslobode psiholoSke gla-di. Kada se nje oslobodite i svedete glad na normalnu fiziolo-5ku glad mrJavljenje se pojavi kao prirodna posledica naizgiedspontanih promena navika u ishrani.

3. OSLOBODITE SE ALKOHOLAlProgram elimtniSe psiholoSku zavisnosl od alkohola i lime bit-no olakSava odvikavanje od pijenja.

4 . POBEDITE NESANICUISluSajle traku pre spavanja i ona de vas uvesti u dubok, mirani okrepljujudi san.

5. POBOUSAJTE KONCENTRACIJUrProgram omogudava da se Va§a sposobnosi fokusiranja painjepoveca, a samim tim i sposobnost za obavijanje feiih intelek-(ualnih 1 drugih poslova kao Sto su udenje, meditaeija, raznesportske akiivnnsti ild.

6. POBOUSAJTE SVOJE PAMCENJE!Program povedava sposobnost usvajanja novih informaeija i

znanja i omogudava lako prisedanje i baratanje ranije naudeniminformaeijama.

7. POSTANITE OTPORNIJI NA STRESlProgram nas dini mirnim i opuStenim, uklanja napetost, nervo-:ii 1 sve psihosomatske posledice stresnih stanja.i. ODBACITE STRAH I BRIGE!Program de Vas osloboditi svih nepolrebnih Strahova, anksio-znosti, fobija i negativnog nadina razmiSljanja karakteristidnog

depresivna stanja.

9. BUDITE POBEDNIK!Program de povedaii Va§e samopouzdanje, veru u sebe i svojesposobnosti u poslovnim, prijateljskim a narodito seksualnimkontaktima.

10. OSTVARITE HARMONIJU I SRECUIProgram uklanja sva neprijatna osedanja karaktcrislidna za de-presivna stanja, oslobada sve naSe vilalne poteneijale i poboli-Sava raspoloienje.

11. RADITE sa ENTUZIJAZMOM I MOTTVACIJOM!Program uklanja bezvoijnost, podi2e motivisanost za rad i icljuza uspehom u svemu Sto radimo (udenje, sport, posao 1

12. RADUJTE SE TRUDNOCl I PORODAJUlProgram obezbeduje mirnu i opuStenu trudnodu, uklanja stra-hove od porodaja i priprema za hezbolan porodaj.Svaki program se moJe sluSati uz MUZIKU PRIRODE ili SA-VREMENU MUZIKU.Kvalitel garantuje SONY kaseta,(’enajedne trakc: .5.S(). - dinara + PITtroSkovi.SVAKOG STOTOG KUPCA OCeKUJE SPECIJALAN PO-

VaSe nanidithine Saljile na adresu: BIGZ - AsenciiaIIOOO Beograd, p.fah 708Bui. V. MiSida 17

N a r II dibe n ica flALAKSlJA 23fi

Narudene kasete uvedane za iro.?kove pdSlarine pladam poStaru, pouze-

Ime i prezime

Ultca i brqj

Meslo i post. br.

Citko popunjene narudibenice laljite na adresu: BIGZ — Agenciia11000 BEOGRAD, Bui. vojvode MiSica 17, p.fah 708.Isporuka ODMAH!

68/Galaksija 236

SMRTSi vis vitam, para mortem

- telis li izdrzati zivot spremaj se za smrt

Frojd, 1915.

. . . Zasto potiskujemo saziuinje o smrci? Odgovor m ovo

pitanje se ne maze dati u potpunosti: mozda zoto sto se

sopstvena smrl ne )7ioze zamislili i ne moze dozn’eti. Kada

misUmo o snirti, onda misUmo o smrti drugog: za nas je smrt

jednostavno smrt ostalih, stvar koja se desava dnigima, ne

nama. Tekst koji sledi je pokiisaj odgovora na samo neke od

hrojnih nedoumica, koje ii nama izaziva pojain smrti . . .

Venijem da sve pomeniito nece izazvati u citaocima

tanatofohijii (strah od smrti): itkoliko neko od njih ipak doiivi

lakii mitku i nesvesticu, to ce biti samo prolazno. On Je, naime,

na dobrom piitii da svoju smrt prihvati kao nesto Sto se mote

desiti i njemu.

prim. dr. sci. Vladimir Adamovid

STAV lEKARA PREMA SMRTI

I

lekar, kao inlegralni deo jedne kullu-

re, podieze istim strahovanjima kao

j ta kultura. I pored toga Sto nepo-

sredno „radi sa smf6u“, Sto je u nje-

noj neposrednoj blizini „i oseca njen

dah za vratom!", on se nije oslobodio

strafia od smrti kao univerzalnog feno-

mena, od koga svi — viSe ill manje —bolujemo. Student! medicine su skloni

da zaborave dosta sa svojih studija, ali

ulazak u obdukcionu salu na patoana-

tomskom instilutu i prosekturi sudske

medicine ne zaboravijaju. Ne retko, neki

osete laganu nesvesticu, poneko izgubi

svest, ali niko ne ostaje ravnoduSan sa,

obifino, prvim susretom sa smrdu.

Studije medicine, na iaiost, i pored broj-

nih upozorenja o neophodnosti, ne pru-

iaju obuku o psihoterapijskom pristupu

telesnom bolesniku. Ono nesto malo

stranica, koje se u£e iz psihosomatske

medicine u okviru nastave psihijatrije

samo ovIaS doticu problem. Naime, stu-

dent medicine nije obuden tokom studi-

ja, a posle je obi£no ostavijen sam sebi

i svojoj inluiciji, da upravija relacijom sa

telesno obolelim pacljentom, da razume

njegove poruke I simboliku njegove bo-

lesti. Tako nije obucen ni da se susretne

sa umirudim bolesnikom: on je bez ika-

kvog profesionalnog iskustva deslo suo-

den sa teSkim dilemama koje ostaju po-

sle duzeg razgovora sa umirucim. Kada

pominjemo strah od smrti, samo da na-

pomenem da ja smatram da se radi o

iskonskom strahu, koji je znalno dublje

smesten u liCnosti nego sto su neurotid-

ni konflikti dije je poreklo pre bioloSko

nego psiholo§ko. Psihoanaliza uporrio

insistira na strahu od smrti kao posledici

primarnog kastracionog kompleksa, sto

mi se dini pogreSnim. Ponavijam: mislim

da je strah od smrti univerzni ljudski

strah, prastrah od kojeg postaju svi

ostali strahovi. On ne moze biti u slu2bi

kastracionih strahovanja: njegovo pore-

klo je daleko dublje, bioloski determini-

sano.

Lekar poride smrt. i time polvrduje

da se ponada isto tako kao i obicna je-

dinka jedne kulture (ved pomenute za-

padne) koja takofle. poride smrt. To po-

ricanje smrti nioze imati jasno naznaden

vid, kada odbija ili nerado pregleda bo-

lesnike- blizu fatalnog kraja. Medutim,

kako se takvo njegovo ponadanje po

konvencionalnim druStvenim normama i

profesionalnim zahtevima sankcionISe,

to on obidno upotrebljava neke suptilnije

mehanizme poricanja smrti; izbegavanje

dijaloga sa umirudim; vodenje dijaloga

na takav nadin da bolesnik nije u stanju

(ili ne sme) da ispoiji svoja strahovanja;

jednostavno prenebegava bolesnikova

pitanja I zauzima stav neopravdanogoptimizma, koji se iskazuje kroz klisira-

nu redenicu „Bi6e bolje" ili „Mislim da 6e

dodi do poboljdanja".

Ukoliko lekar ne drzi pod dvrslom

kontrolom svoju tanatofobiju moze se

desiti da se ona razbukti u prisustvu

umirudeg bolesnika, te da lekar tu rela-

ciju na neki skriveni ili manifestan nadin

prekine. To posebno vazi za one situa-

cije u kojima je lekar u slidnom zivolnom

dobu u kome se nalazi i pacijent, i po-

sebno kada ima neke tetesne senzacije,

koje bi mogle da budu najava nekogneizledivog oboljenja; na ovu mogud-

nosl retko ko od specljalizovanih psiho-

terapeuta ukazuje. Ja sam u literaturi tu

i tamo nalazio nagovestaj ovog zanimlji-

vog problema; medutim, lidno iskustvo

iz rada sa bolesntcima, koji su doziveli

akutni infarkt miokarda, me je uverllo da

problem idenlifikacije lekara sa telesno

obolelim bolesnikom istog iivotnog do-

ba moze u lekaru, ako postoji predispo-

zlcija, da pokrene lanac tanatofobicnih

strahovanja, koja se obidno ispoljavaju

kroz brojne telesne smetnje, slidne oni-

ma, koje ima i pacijent. Ovaj problem,

malo ispitivan u psihoterapiji telesnih

bolesnika, a koji sam nazvao „negativni

telesni kontratransfer" mislim da zaslu-

zuje vecu paznju. Kada sam ga iziozio

naSim psihoterapeutima na jednom sa-

stanku naiSao sam na opsli front odbija-

nja. Oni su negirali njegovo postojanje:

ipak, kako se radilo o ljudima koji su,

uglavnom, lecili neurotidne ieventuaino

psihoticne bolesnike, i koji nisu imali is-

kustva u ledenju telesnih bolesnika, mi-

slim da tu \ei\ problem nerazumevanja

negativnog telesnog kontratransfera.

Lalmrovi mahaniKmi adbraneKojim mehanizmima odbrane lekar

pokuSava, i delimicno uspeva, da od-

brani svoju intimnu i profesionainu lid-

nost i od desto razarajudeg prisustva

umriog i destih umiranja? Jer, i pored

racionalizacije da je smrt obolelog poraz

medicine, lekar se teSko mo2e distancl-

rati od ove drame. Zato on tokom godi-

na prihvata jedan od opisanih models,

kojim brani svoju lidnost od relacije sa

umirudim bolesnikom.Opsesivni ritual: prisilni neurotidar

pokusava kroz prisilne radnje, kao Sto

je desto pranje ruku i proveravanje da li

je gas iskijuden, da drzi svoje neurotid-

ne konflikte dto dalje od svesti. Njegova

sklonost redu, tadnosti i distodi je samopokudaj da, kroz prividan i

spoljaSnji

red, uvede malo reda i u svoje nesrede-

no emocionalno stanje. Pranje ruku, jos

od Sekspira („Magbetl'‘) oznadava pra-

nje nediste savesti.

Slidnom, ali ne i istom, mehanizmupribegava I lekar, koji radi sa umirudim

bolesnicima. On sa njima ne uspostavija

blizu, pogotovo ne jadu emocionainu ve-

2u: to je jedan kOnvertcionalan, Cestohladan odnos u kome je bolesnik stav-Ijen u poziclju objekta koji mora da slu-

§a: neposlu§nost i neispunjavanje lekar-skth naloga obiCno dovodi do kaznjava-nja obolelog, jo§ vebim zahladivanjemodnosa ill dak otpustom iz bolnice.

Da bi kompenzovao svoju emooio-nalnu hladnodu prema obolelom, lekarpribegava stavu opsesivnog rituala: onsvoj posao, podev od jutarnje vizite, uzi-manja anamnsze, pregledanja obolelog,te ledenja ill operacije, sprovodi sa kraj-njom skrupuioznoddu, tadnoSdu: uopSte,rad lekara se do2ivljava kao pojam pre-dznosti i tadnosti.

Neki aulori nazivaju ova/ oblik relaci-je tehnidkom, Jar se bolesnik posmatrakao ljudska maSina, kojoj je pokvarenneki deo; taj deo se pregleda, ispKuje,potom vadi III ledi. Emocije prema toj

Jjudskoj masini" su minimalne ill ne po-stoje: lekar je desto hladna, udaljena fi-

gura. koju on do2ivljava sa strahopodto-vanjem I u potpunosti joj se pokorava.Ovo se posebno odnosi na bolesnika izruralnth predela, koji nema mnogo po-verenja u lekara, koji mnogo prida i kojiobedava: oni pre poklanjaju poverenjedulijivom, desto mrzovoijnom ordinariju-su, koji svoj posao radi sa izrazitomdkrtoSdu u redima.

Ovaj nadin komunikacije sa obolelimje desl u hirurgiji I operativnim granama.gde lekar, ill nema vremena ili ne 2elida usposlavija dublju emocionainu vezusa obolelim; on svoj posao izvodi preci-zno, estetski lepo I po svim pravilimasavremene medicine, ali ne ulazi uemocionalne potrebe oboleiog. Na tajnadin on obidno brani svoju lidnost odkomunikacije, koja bi mogla

I profesio-

nalno i intimno da ga povredi, Naimeon je svestan da njegov napor destoipak ima loS kraj; on o tome ne 2eii damisli. Takode ne 2eli da bolesnik, ukoli-ko bi lekar dozvolio da ga to pita, sigur-no zatrali detalje o svojoj teSkoj bolesti,Lekar ovakva i slidna pitanja uglavnomzeli da izbegne jer mu oni remete profe-sionainu i licnu ravnote2u. Ovaj oblik ko-munikacije sa obolelim se veoma destoprimenjuje i oboleli, bar u nadem pod-neblju. se obidno zbog toga ne buni- onje duo da je njegov lekar ,odlidan opera-tor", „dobar dljagnoslidar" i to mu je do-voljno, zadovoljan je dto je u rukama do-bfog profesionalca.

Sa druge strane, lekar, kada jednomzauzme stav opsesivnog rituala du2anje da ga se pridrzava do kraja: bolesni-ka veoma uzbuduje menjanje oblika re-lacije lokom ledenja: sirog i hladan prole-sionalac iznenada postaje neobavezniveseljak, koji zaboravija vizitu, ne spro-vodi ispitivanja, koja su ved zakazana,desto menja lekove, pre nego §to su oniusivari, i podeli da delujul Ponavijam, tobolesnik daleko teze podnosi nego ste-rilnu, hladnu atmosferu svakodnevnogrituala klinidkog rada.

Epistemofilidni stav se ne sredesamo u relaciji sa feSko obolelim bole-snlkom, nego i sa vedinom bolesnika,dija je dijagnoza nejasna. Naime, lekarse posfavija kao detektiy, koji otkrivanepoznalo; bolesnik kod njega dolazi sasimptomom, diji uzrok on mora da nade:najboiji primer za to su takozvane „sub-febrilne temperature", tj. stanje duiegumora, malaksalost i ne§to povigenetemperature koja traje nedeljama i me-secima, diji uzrok do sada, I pored broj-nih pretraga, nije naden.

Bolesnik je objekal lekareve znatize-Ije sve do onog trenutka dok ne otkrijetajnu: on se bavi sa njim desto vide ne-go sa drugim bolesnicima, poklanja muvide painje, desto je opsednut poreklomnjegovB bolesti. Meflutim, onoga trenul-ka kada je tajna otkrivena I kada je uz-rok bolesti naden, te sada treba pristupi-ti ledenju, ili medikamenloznom

ili ope-rativnom. znatiieija I zanimanje lekaraza obolelog znatno popuSta. On seokrede drugom, novom i takode „zanim-Ijivom sludaju" a bolesnika ostavija rutln-skoj nezi. Ovakva relacija sa obolelimmoie imati pogubne posledice, jer se iz-nenada nade u nekoj vrsti emocional-nog vakuma; to njegovo osedanje je po-jadano zbog ved propratne regresije, ko-ja prati svako teie telesno obolenje, kaokod deteta, koje su napustili roditeljl,

Ternnii»lt> ahttwlmm

Nekoliko mojih pacijenata, koje sampratio kao konsultant psihijatar, a koji subill bolesni od raka, vrio brzo su podleglibolesti, daleko br2e no §to bi se po pri-

rodl same bolesti, kao i telesnoj I psihid-koj otpornosti bolesnika to odekivalo. In-

timno u sebi verujem da su bill 2t1ve

70/Galaksiia 236

..medicinskog progresa", naime, da su

doSli u ruke lekara, koji su delovali po

principu „lzle51 ill ubi“I

Oni su odmah po prijemu u bolnicu

podvrgnuli izrazito jakim dozama lekova

(pogotovo citostatika), da su neke druge

terapijske procedure (zraCenje!) prime-

njivane posle veoma male pauze posle

operacije, da je lekar jednostavno, svo-

jim terapljskim aktivlzmom doveo do

preranog umiranja obolelih. Lekari, koji

upotrebljavaju ovaj pristup obolelom, ne

pate toliko od neslrpljenja, koliko od ne-

sposobnosti da Cekaju rezullate svog le-

Cenja. koji se fiesto i ne pojavljuju. Po-

nekad se desi da se stanje obolelog i.

pogorSava i pored, bolje reSeno, uglav-

nom zahvaljujuti preduzetom leCenju.

Lekarevo delovanje je pod ulicajem po-

sebne karakterne strukture, koja nije

spremna da prihvati poraz, ne miri se

sa njim i zeli na svaki naCin da izbegne

osedanje neuspeha. Zato se takva Ii6-

nost koristi mehanizmom, koji nazivamo

..trCanjem unapred'*.

Pslhoanalitiârl smatraju da se iza

svake epistemofilije krije defiiji pokuSaj

da zavire u zabranjenu zonu — roditelj-

sku sobu. Ukoliko se ovaj problem, §ta

se deSava medu roditeljima, ne razre§i

na normalan nafiin, stvara se osoba, ko-

ja je veoma znatiêljna i uporna u svo-

jim pokuiajima da otkrije tajnu. Ali, onda

kada je ta tajna otkrivena, ona gubi sva-

ku privlabnost za otkrivaCa.

Bilo kako bilo, epistemotilibni stav

prema obolelom je dosta 6est medumladim lekarima; neki od njih smatraju

da njihova reputacija podiva na resava-

nju „zamr§enih sluCajeva''. Sa godina-

ma, po&nju vile da se bave lidnolcu

bolesnika, nego tajnom. koju krije njego-

va bolest.

fIrtrttttiwqitio

SliCan epistemofiliji jol je jedan vid

bekstva od bliske relacije sa umirudim

bolesnikom: to je posvecivanje sve vile

I vile vremena takozvanim istrazIvaC-

kim poduhvatima, polev od obilne

stalistike mortalitela i duzine prezivlja-

vanja obolelih, pa sve do istraiivanja

molekularne strukture kancerske delije.

Ja znam da 6e moje kolege istraii-

vaCi ovo primitt sa Ijutnjom, ali je dinjeni-

ca da se iza strastvene ielje za istraii-

vanjem u onkologiji, desto krije intimna

ielja da se na neki nadin na minimum

snizi broj relacija sa obolelim, posebno

onim, kojima nema spasa. Uostalom.

njihova odbrana je veoma delotvorna:

bez slalnog istrazivanja ovog problema.

lek nede bit! naden. Sakrivli se iza tog

argumenla, lekar, kako postaje stariji i

iskusniji, umesto da se vile posveduje

obolelim, on se sve vile od njih udalja-

va.

mturhowost

Tokom svojih poseta nekim klinika-

ma, ne jednom sam zapazio da su leka-

ri, a pogotovo sestre, veoma uzurbane

osobe: oni sa zabrinutim licem i veoma

brzo prelaze iz hodnika u hodnik, iz jed-

ne u drugu sobu, tako da ih je veoma

tesko uhvatiti. Za njima obidno, traga

jedna ill dve osobe, najdelde rodbina

obolelog. sa uzaludnom nadom da de

od „neuhvatljivog lekara" uspeti da sa-

zna bar minimum informacija o obole-

lom rodaku.

iurba takode moze biti znak odbra-

ne i on jasno poruduje: „vidile da sam u

poslu. . . nemam vremena za prazne

razgovore". Ova poruka je upucena ka-

ko bolesniku, u diju sobu lekar desto

uleti kao vihor, a takode i rodbini, Vedi-

na lekara je slvarno I zauzeta i pretrpa-

na obavezama, ali. to je posledica njiho-

vog nesvesnog napora da se pretrpava-

njem obaveza Ito vile udalje od dijalo-

ga sa umirudim bolesnikom i pitanja o

delotvornosti ledenja desto neizledive

bolesti. Uostalom, preuzimanje brojnih

obaveza, obidno profesionalnih, ne

oznadava vrednu osobu, nego onu, koja

ne ieli ni trenutka da ostane sama sa

sobom i sa svojim desto neresenim kon-

fliktima. Ne mogavli da ih razreli ili bar

neutralile, ona preuzimanjem brojnih

obaveza sebi daje vise vaznosti nego

Ito joj pripada. Tako da ta vedita uzur-

banost pre oznadava nesposobnost

kontrole svojih konflikata i neurotidnih

impulsa, nego stvarno osedanje intimne

profesionalne ielje da pomogne obole-

lom.

PritalicM

U manjim meslima bolesnici (islina,

obidno lakli) daleko vile poverenja ima-

ju u lekara koji sa njima vodl neobave-

zni razgovor o svakodnevnim stvarima,

koji poznaje njihov zivot i brige, koji jed-

nostavno — za razliku od lekara — du-

talice — prica sa bolesnikom. Medutim,

u gradu, bar kako se menj dini, ovaj tip

lekara ima daleko manje poklonika; po-

sebno lelki bolesnik traî od lekara da

deluje, a manje da prida. Lekar pridalica

ima jednu manu koja ozbiijno ugrozava

njegov renome; to su davanje olakih

prognostidkih lansi: „To nije nilta. .

.

Lako demo izaci sa tim. . , To de prodi

kao rukom odneseno", ovakve i slidne

izjave podiiu optimizam kod bolesnika,

ali za kratko. Kada se bolest priblizi te-

Ikoj fazi. kada komplikacije susti2u jed-

na drugu, bolesnik je razodaran Ito ne

ide sve onako kako je to lekar obedao.

Naime, njegov pesimizam potide iz in-

timnog uverenja da je prevaren, na neki

nadin izdan; tako gubi poverenje u leka-

ra i nerado prima i one savete koji mumogu pomodi.

Davanje nerealnih prognostidkih

obecanja je ili posledica posebnog 2i-

votnog stila koji vodi lekar (sklonost mi-

nimiziranju problema, poricanju nedada

i izvesna iovijalnost), te opita sklonost

stanovnika ovog podneblja da sve pri-

hvate sa redenicom „Lako demo"! Onamole bill i refleks lekarove potrebe za

svemodi, njegovog snaznog narcizma.

te intimne vere da de ipak, i pored toga

sto ga iskustvo udi obratno, da izade na

kraj sa telkom bolesdu.

Dosta je redak u naloj sredini: on

bolest shvata kao neminovnost i konad-

nu pobedu neumitne sudbine, kojoj se

ne moze — bez obzira na brojne poku-

laje ledenja ioperativne zahvate, pobe-

di. On nije pesimista, nili je mrzovoijni

mizantrop: on ne mrzi bolesnika, nije

prema njemu ni ravnodulan, on ga jed-

nostavno smatra 5rtvom okolnosli, koje

su i njemu i nauci nepoznate („ignora-

mus, ignoramibusi"), te da je moida te-

rapijski nihilizam boiji nego aklivno lede-

nje. Obrazloienje je prosto mada ga on

ne iskazuje bolesniku, ali desto saoplta-

va rodbini: Ito god mi radili, bolest de

pobediti.

Paradoksalno je da ovakav lekar od-

govara nekim, posebno starijim bolesni-

cima iz ruralnih predela, a narodito onirn

koji su po svojoj religiji skloni da sudbini

daju znadajno mesto u svom iivotu

(muslimani). Sa druge strane, ovakav

tip lekara nije pogodan kod mladih bole-

snika u podetnom i srednjem stadijumu

bolesti, kada se Ireba aktivno boriti pro-

tiv bolesti: on svojim fatalistidkim, a po

malo irezignirajudim stavom. potpuno

obeshrabri bolesnika, te ne retko sve re-,

zullira razvojem reaktivne depreslje i

beznadem.

Obradivli mehanizme odbrane leka-

ra od umiruceg bolesnika, ne treba za-

boraviti i svetliju stranu problema; to su

nacini na koje nale kolege — pretezno

onkolozi — prihvataju obolelog.

— stav autoritativnog optimizma: po

mom misljenju, ovaj nadin prihvatanja i

ledenja bolesnika je u naloj sredini da-

leko najrasprostranjeniji, jer odgovara

kako mentalitetu naleg bolesnika, tako

i psihololkoj strukturi lekara. On podra-

zumeva patemalistidki stav lekara pre-

ma obolelom, koji pokazuje znake sred-

nje.izraiene regresije, Ito je i preduslov

za delovanje lekara. 0 regresiji sam ved

govorio: u ovoj relaciji lekar se poslavlja

prema obolelom kao otac prema mla-

dem adolescentu: on ga obaveltava o

dosadainjim nalazima I daljoj strategiji

ledenja, ne krije od njega mogude I ode-

kivane teskode: operativni zahvat, lede-

nje cilostalicima sa svim neprijatnostima

(opadanje kose, malaksalost, muka, ga-

denje ltd.), ali sve odiuke o nadinu lede-

nja donosi — ipak lekar. Simbolidno, le-

kar igra ulogu oca, koji je blagonaklon

prema sinu ili derki, ali se on mora slu-

lati: to je refleks patrijarhalne kulture,

koja Je jol uvek dominantna u naloj po-

rodicl.

71/Januar 1992.

Bolesnik stavija svoju sudbinu u rukelekara, kome veruje; retko se protivi nje-

govim savetima i predlozima za dalje le-

Cenje Cak i onda kada ono ide lose i po-javljuju se brojne komplikacije, Ona ta-kode oslobada bolesnika muCne dileme,kada mu se nude dva naCina leCenja (o-biCno citoslatici Hi operacija) i koju bole-snik sam nije u stanju da reSt. Videosam brojne mudne situacije, kada je ta-kva odiuka prepuStena Hi njemu samomilt njegovoj porodici, §to je dovelo dozudnih rasprava i veoma napete situaci-

ie.

Bolesnik u ovom tipu relacije nijesveden na obican objekal, koji samosluSa; on biva obave§ten, od njega setrazi njegovo mtsljenje

i pristanak, all uzatmosferu blagog priliska ka onom re§e-nju, koje nudi lekar, Ovakav tip relacijetreba odrzati do kraja: ne riapustati bo-lesnika u periodu pogorSanja, niti pakmenjati taktiku lecenja i donosenja odlu-ke. To bi u ovom sludaju znadilo da sebolesnik i kada se nalazi u fazi pogorga-nja bolesli, iznenada osfavi da bira iz-

medu dve alternative.

Vedina lekara, posebno hirurga, in-

tuitivno uzima ovaj model relacije saobolelim: oni ga nisu izabrali zbog toga§to su educirani, ved zato sto ih je isku-stvo naudilo da je ovaj model najpogod-niji I za njih I za bolesnika. I pored togaSto uzimaju na sebe viSe odgovornostinego Sto je potrebno — donosedi odlu-ke koje ne moraju da dovedu bolesnikado poboIjSanja — oni neutraliSu svojeeventuatno osedanje krivice kroz poja-dano zanimanje za sudbinu obolelog.— Slav emocionalne participaclje: onoznadava takvu relaciju sa obolelim, ukome ovaj presfaje da bude objekat ko-ga ledel nego ravnopravni partner u le-

denju; lekar uspostavija sa bolesnikomodnos kao sa zdravom osobom. koji usebi ima elements prijateljskog: podr-Ske. pazljivog sluSanja o tegobama, bi-

ranje — zajedno sa bolesnikom — onihreSenja za koje obojica smatraju da supogodni za dalje ledenje. Znadi, emocio-nalni stav lekara ide od simpatije, prekoempatije do prijateijske veze. Vedina le-

kara se zadriava na medustadijumu iz-

medu simpatije i empatije.

Medutim, ovaj Slav (emocionalneparticipacije) zahleva;— ill veoma slabilnu, psihidki, lekarevulidnost, III pak— lekara, koji je educiran u pruzanjupsiholoSke pomodi umirudem teSkombolesniku.

Kod nas za sada nema institucionali-zovane obuke lekara — praklidara zaledenje umirudih i teSkih bolesnika. Ve-dina se oslanja na svoju intulciju; manjideo traga za leorijskim aspektima.l

SREdlN VAM 21. VEK!

Nastavak sa str. 15

ma, a prodavati u tredima. Zadtitne tari-

fe de postal! zaslarele, §to de koristiti

svetskoj ekonomiji.

37.

Svet se ubrzano deli u tri glavna blo-ka: Evropsku zajednlcu, Severnoame-ridku zonu stobodne Irgovlpe I neformal-nu all veoma realnu japansku oblastrazvoja. Ostali region! de slupati u save-ze sa ovim dînovima; istodna Evropasa Evropskom zajednicom; Meksiko saSAD i Kanadom. Zemlje Lalinske Ameri-ke de postepeno jadati veze sa sever-nim susedom, Australijsko-novozeland-ski blok jo§ uvek pokusava da se odiudikojoj od ovih jedinica da se prikijudi —Tihookeanskom rubu, gde im je najbliJetr2i§te, ill Evropi Hi Severnoj Americi,gde su mu emocionalne veze najjade.

38.

Evropska zajednica de postatiglavni igrad u svetskoj ekonomiji.

Godine 1992. Evropsku zajednlcu dediniti 325 miliona ljudi-sa drudtvenimproizvodom od detiri biliona dolara.

Godine 2000. vedina zemaija ranijegistodnog bloka poslade pridru2eni dlano-vi Evropske zajednice.39. Dvadeset pet najvise industrijalizo-

vanih zemaija treba da se odiude da li

da izdvoje 2 Hi 3% svog drudtvenogproizvoda za pomod siromadnim susedi-

Dobar deo pomodi siromaSnim zem-Ijama de bili u novcu, koji je ranije destoodiazio u vojne budiete.40. Zapadni bankari de konadno moral!da prihvate jednostavnu istinu: nema ni-

kakve nade da de neki du^nici iz Tredegsvela isplatiti svoje dugove. Kreditorl demoral! da prislanu da im oproste jednufredinu duga. To de spasiti neke zemljeu razvoju da ne derive bankrotstvo Hi,

po svoj prilici, diktaturu.

41. Neke zemlje u razvoju su nacionali-zovale svoje elektrane I indusiriju kadasu izgubile nadu da mogu da vrate du-gove. U bududnosti de Svelska banka I

Medunarodni monetarni fond odbili dapozajme novae zemljama koje to takolako dine. Umesto nacionalizaeije. odzaduienih zemaija se odekuje da pod-slaknu privatnu Industriju, u nadi da delakse dodi do potrebnog prlhoda.42. VaSInglon de, pored Njujorka, posta-ti druga finansijska preslonica. U njegade se preseliti berze i druge flnansijskeinstitueije. narodito one ukijudene u me-dunarodne iransakcije. Tako de one po-stati blize Medunarodnom monetarnomfondu I drugim institueijama koje se ta-

mo ved nalaze.

Voina Dltanja

— Nastavide se —(U slededem naslavku: Stav lekara premasmrti, — LekarovI mehanizmi odbrane. —Posle emrti: normalna I patoloika tuga —Identlfikacija sa umrilm. — Ponlitenle sa-znanja o smrti)

43.

Svet de postal! podloMji lokalnim III

regionalnim sukobima. Za vreme hlad-nog rata u tome su mogle da ih zausla-ve njihove saveznidke supersile. Beznuklearnog kiSobrana, pretnja potenci-

jalnim agresorima nije vide narodito efi-kasna.

Vardavski pakt se raspao. Procenju-je se da de NATO postati udarna snagaUjedinjenih naeija za sludaj nu2de. Brojpudaka, tenkova I aviona u Evropi de bill

prepoiovljen.

44. Mali ratovi de postati udestalijl I kr-vavji. Medu njima su najverovatnji:

Izrael I arapske zemlje. Predvida sejo§ jedan konflikt pre nego Sto mir ko-nadno postane stvarnost.

Indija i Pakistan. Podrudje je naroditovrude zbog verovatnode da obe straneraspo)a2u malim kolidinama nuklearnogoruzja.

Severna Irska. Ova zemija de I daljeostati svoj najgori neprijatelj.

Irak i Iran. Dva krvna neprijateija u-jedinjuje" zajednidka netrpeijivost premaSAD i nekim drugim zapadnim zemlja-ma.45. Taktidki savezi formirani na osnovuzajednidkih interesa i trenutnih potrebazamenice dugotrajne aranzmane medunaeijama.

Medunaroctno|

46. Informatidka revolueija je omogudilamnogim ljudima koji su ranije bili izolo-

vani od tudih ulicaja da saznaju kako 2i-

ve drugi. Gradani nerazvijenih i repre-sivnih driava podeli su da zahtevajupromene.47. U politidkom smislu, najznadajnijitrend u svetu je stvaranje labavih konfe-deraeja, bilo cepanjem ceniralizovanihnaeija dul etnidkih granica i verskih lini-

ja, bilo ujedinjavanjem nezavisnih ze-maija u medunarodne saveze.

Jugoslavija de se uskoro pocepall ulabavu konfederaeju zasnovanu na tri

dominantne religije: pravoslavnoj, kato-lidkoj i islamskoj.

U Ceskosloyadkoj ved su oslabljeneveze Izmedu 6e§ke I Slovadke.

U Sovjetskom Savezu odekuje se la-

bava federaeija 15 nezavisnih drzava.Kvibek de se otcepili od Kanade, ve-

rovatno 1996.

Hong Kong i Makao de se ponovopridruiiti Kini 1997, §to de nesto kasnijeudiniti i Tajvan. Dve Koreje de se ujedi-niti pre dvehiljadite godine.48. Uticaj vodedih medunarodnih orga-nizaeja postade izuzetno vaian u no-vom svetskom poretku.

Ujedinjene naeije de konadno stedimod da svoje misije u svetu izvode dokraja uspedno.49. Ulogu odriavanja mira, koju su do-skora drtale velike sile, preuzede medu-narodna tela.

50. Podrudje javne diplomatije de se §1-

riti, podsticano razvojem telekomunika-cija i rasludim znadajem snaga meduna-rodnih organizacija.H

Priredio Esad Jakupovic

hitervju

Vladimir Kontic, direktor Arheoloskog instituta u

Beogradu

VIVINACIJUMlATRIMUZEJAUpvavo se vrsi iskopavaiije ii Vivinacijiimit, kod Poiatevca, a

pronadena je izvanrediia keramika, staklo, zlotui i srebrni nakit

da bi se mogla napiiniti tri muzeja

Mir zgrade Srpske akademije

nauka i umetnosti i mir koji zra-

6i iz prostora u kojem je sme-§ten njen ArheoloSki institut,

spojili su se u neku vrstu melema za du-

§u, koji prija onima koji vole nauku i izle-

te u nepoznatu pro§lost. Direktor Arheo-

loSkog instituta Vladimir Konti^ rado

nas do6ekuje i odgovara na na§a pila-

nja i 0 nekoliko aktueinih tema.— Kako stvari stoje $ arheologl-

jom u vremanima druStvenih turbu-

lenclja, kada prema mnogim nalazi-

§tima £ak nl put nije bezbedan?— Mi smo na Institutu podjednaku

painju posvecivali svim periodima i mo-

ram da kaiem da ni u vremenima krize

radovi na istraiivanju najstarljih civiliza-

cija nisu prestajali. Intenzitet radova je

manji, nije se radilo koliko se moglo i

moralo, ali je odrian kontinuitet rada, jer

nam je cilj da odriimo neke vazne loka-

litete. Nismo u zivoj aktivnosti, ali staino

se neSto radi. Jako je znacajno da bu-

demo prisutni kod nalaziSta jer ondaona postaju i predmet inleresovanja lo-

kalnog stanovni§tva, koje ih neguje i §ti-

ti, Ti lokaliteti postaju neka vrsta spome-

nika.

— Imate Ii primera za to o 5emuste govorili. Koje lokalitete odrzava-

te, zapravo radite na njima?- To su na§9 fortifikacije na Duna-

vu. U Kladov'u se posveduje puna paf-

nja Pontesu i Dijani. To su dva veiika

objekla vojnog karaktera. Te stare vojne

iogore stanovnici vredno fiuvaju i negu-

ju. Napustanjem takvog jednog naiazl-

sta doSlo bi do zanemarivanja neceg ar-

heoioski vrio dragocenog. Cak i kadasmo smanjivali intenzitet radova nasto-

jali smo da ih kako tako odriavamo. Po-

sebno je vredno istrazivanje stare meta-

Di'Uilj pliiaiika delti iveiiliiia, aiaz u crkreiil hriid

lurgije i rudarstva. Kad ka2em stare mi-sllm od eneollta, od predistorije kada (epo6eo da se vadi bakar. pa do srednie-vskovnih nalaziSta ruda, Treba spome-nuli na§e svetski vredne rezultate — ra-dove na Rudnoj glavi - koja se nalaziizmedu Bora i Majdanpeka.Ved dvade-set godina na§ poznati struenjak dr Bo-rislav Jovanovic vrSi iskopavanja naovom sektoru gde je otkrio vrlo rane ru-darske radove, koJI se danas smatrajunajstarijim u jugoistoenoj Evropi. To ieprva eksploalacija rude na ovim prosto-rima. a rezullati su izazvali veliko infere-sovanje. On je bio u prilid da iziofi svo-ja zapa2anja na viSe medunarodnihsimpozljuma, Pro§le godine odrian jeJedan od najeminenlnijih skupova saengleskim i nemaCkim struCnjadma, kojisu isirazivanja razvili znatno ranije negomi, all ih je veoma iznenadio ovaj novikoncept po kome mi radimo i na komemoze joS mnogo da se uradi. Pro§irilismo na§e radove i na antiCko razdobljei to ba§ u rudnim bazenima.

Na lokalitetu Krakulujordan (vlaSkilermin), uz prethodno pronadene rudar-ske jame. naSli smo jedan veoma do-bar, ulvrden objekat, pravu fortifikadju,

Deo kemmike h Carichwg f-raila

u kojoj se topila ruda. Imamo sve doka-ze da je tu kovana ruda gvo2da, bakrai Zlata. To Je korito reke Pek i Brodice,koje su zlatonosne. Objekat je morao dabude veoma dobro utvrden zbog mo-gudnosti krade, jer je la ruda bila i relkai trazena. To je, dakle pravi rimski meta-lurSki cenlar, dobra manufaktura. NaSlismo dosfa alata i rudarske opreme,a otkrili smo i okove za noge, jer su ra-dove 6esto obavijali robovi. Dosta poslana§ je institut obavio na srednjovekov-nim rudnidma.— Kollko se uradilo na rekons-

truisanju nadina ilvota u tom perloduI na tim lokalitetima, kod Bora i Maj-danpeka I na Krakulujordanu? Da II

su istraieni obicaji i dogadaji iz togperioda?— Kada se radi o obl6ajlma i sva-

kodnevnom zlvotu on se, verovatno, nijemnogo razlikovao od zivota onlh koji senisu bavili rudarstvom ved nekfm drugimzanimanjem, all su te kulture dosta do-bro razjagnjene. Jedino su se tu visebavili proizvodnjom, koja je podrazume-vaia veoma razvijenu trgovinu. Svi surimski i antidki rudnici bill carsko vlasni-§tvo jer su bill od straleSkog znadaja zaproizvodnju, trgovinu i rat, Pokazalo seda je postojala jedna savrgena organ!-zadja i administradja za eksploatisanjeruda iz tog perioda. dovedena do izuzet-no visokog nivoa.

Gde god su bill rudarski centri posto-jao je odiidno razraden, visok nivo rada,od odvoza rude do kovanja novea ill

oru2ja, kao sto je slucaj u Krakulujorda-nu. Ima ih jo§, all on je jedini ispitan. Toje veoma kasna antika, izgraden je udoba cara Dioklecijana, a sruSen i spa-Ijen u vreme drugog prodora Huna -443. godine. Kasnije nije obnavijan, pro-2iveo je svoj vek od pedesetak godina i

tako, neslavno, skondao. Sam lokaliletodlidno je oduvan, sa kulama koje subranile one unutra, all i sa kojih se mo-gao kontrolisati rad. Imao je i modne be-deme koji su ga branill od spoijnih napa-da.

— Po znacaju za rimsko carstvokako bi rangirall taj rudnik, u odnosuna druge (z tog razdobija?

- Malo je antidkih rudnika otkrive-no. Najvige ih je bilo u Spaniji, zatim uVelikoj Brilaniji I u delovima Dacije, da-nasnje Rumunije. U kasnoj antici velikideo potreba za melalima se zadovolja-vao iz na§ih rudnika i topionica, jer suSpanski i britanski rudnici bill iscrpljeni.

Posebno vaija istadi Kosmajski kom-pleks, alt mnogo pronadenog sa tog me-sta ne duva se kod nas nego §iromEvrope, dak u Svedskoj.- Vi I va§e kolege niste nalazili

niSta posebno zanimijivo?— Mi smo tek zapoCeli istraiivanja,

§to ne znadi da nedemo nadi. Istraiiva-nja su pokrenuta na dva lokaliteta i tona Rudnoj glavi I Krakulujordanu, a ovoSto se radI na planinl Rudnik to su vl§e

73/Januar 1992.

terenske opservaeije. Predsloje obimnaistrailvanja, §to je izazov za mlade Iju-

de, speeijalizovane za ovaj problem.Dosta smo radii! sa Amerikancima naKrakulujordanu i na Kosmaju, jedno-stavno zato §to su oni pokazali zelju dafmansijski udestvuju, zbog dega smo i

mogll da istrazujemo.

Sve do ove godine Institut je radio i

na Caridinom Gradu, rodnom mestu ca-ra Justinijana. Radi se o briljantnom lo-kalitetu iz Seslog veka. Car Justinijan gaje podigao u dast svoje majke. To Je je-dan modan grad, u blizini dana§njeg Le-bana. Caridin Grad je imao nekih jeda-naest erkava, bio veoma urbanizovan,sa kanalizaeijom, vodovodom

I akva-duklima koji su vodu dovodili sa det-rnaest kilometara udaljenog mesta.- Zanimijiva su I istraiivanja u

blizini Pozarevea?- To je velikt projekt naseg instiluta- VIvInaeijum kod Pozarevea - koji je

bio centar Gornje Mezije, a imao je veli-ki legionarski togor, stanove, vojnidkuposadu. Vivinaeijum smo morali da isko-pavamo brzo, dak i nekropole, jer se ublizini gradi termoelektrana. Po zakonumi, arheolozl, imamo pravo da prvi pro-demo takvim zemIjiStem, pre gradnje.Dr Ljubica Zotovid, koja vodi ove rado-ve, otkrila je veliki broj grobova — prekodeset hiljada predmeta, grobnog nakitaposebno.

Inade, grad je podignut u prvom ve-ku, u doba dolaska Rimljana. Bio je ko-lonija i veliki grad, administrativno

i trgo-vadki dosta znadajan. Po stelama, nad-grobnim spomenicima, vidi se da je luziveo veliki broj orijentalaca. Bilo je hra-mova i prostrana nekropola. Dr Zotovidba§ radi na Vivinaeijumu, sad je na tere-nu. Pronadena je izvanredna keramika,staklo, zlatni, srebrni i bronzani nakit ko-ji moze da napuni tri muzeja. Videcemoto kada se istraJivanje zavrSt.

- Vracam se Caricinu Gradu. DaII je rekonstrulsan nacin zivota i radau tom vremenu?— Tu je 2ivelo romansko stanovni-

§tvo, jedan konglomerat azijskog i

grdkog stanovniStva. To je ved periodkada nema robova, §esti vek. Postojalasu erkvena dobra sa kojih su snabdeva-ni gradovi. Nadin zivota u Caridinu Gra-du gotovo nema potrebe da se rekons-truide jer se jasno vidi po mnogim deta-Ijima. Recimo po baptisteriju u erkvi, za-natskim radnjama, trgovinama, stambe-nim zgradama, erkvama sa saduvanimmozaicima. Citave erkve bl mogle da serekonstruidu na osnovu onoga dto je dosada pronadeno.

Koliko inade radimo u arheologiji naj-bolje govori podatak da smo upravozbog nadih rezulfata dobili da organizu-jemo XVI Medunarodni kongres istra2i-

vada rimskih granica, koji de se odrSatiu naSoj zemiji, u Kladovu ill Gornjem Mi-lanovcu. od 4. do 12. septembra 1993,

DBorislav Soleia

74/Gia1aksija 236

Arheologija

Veliko Qtkrice ko4 Gamzigrada

Siiclti jc vec scLsviDi izyi’sno da se nedak’ku od Goinzigi'ttdii, nci

jednom iizyiieiiju pod luiziyorn ,.Mogur(r ludcize inauzoleji

posk'dnjeg rimskog pagonskog cara Gcdcrija i njegin'e nuijke

Romiile. Toj prostor je i inesto gd.e je izyi'sena i njiliova

apoteoza, cin kojim sii iivdceni inedii Bogove.

Tokom prolektog leta i jeseni ekipa

arheologa, na celu sa akademikom

Dragoslavom Srejoviiem. nastavi-

la je istrazivanje Gamzigrada. Re6

je 0 kasnoanlickoj palati Romulijani, ne-

daleko od Zajecara, koju je izgradio rim-

ski car Galerije u Cast svoje majke Ro-

mule. Medutim. istrazivafii proSlosti nisu

boravili u samom Gamzigradu, vec na

lokalitetu ..Magura". uzvigenju udalje-

ncm jedan kilometar. Razlog tome je

pretpostavka akademika Srejovida da

se tu nalaze grobovi Galerija i Romule,

koji i poticu iz ovog kraja Srbije i ranije

otkriveni ostaci objekata carskog mau-

zoleja i!i sakralnih objekata nekadaSnjeg

cara. Kao slo smo vec pisali u „Galaksi-

ji" akademik Srejovid je na osnovu rani-

jih iskopavanja utvrdio da Galerije i nje-

gova majka ne poCivaju u samom Gam-zigradu, vec na pomenutom obliznjem

breûljku.

Da podselimo. I ovoga puta nepo-

greSiva intuicija koja odiikuje akademika

Srejovida. poznatog po pronalazenju

Lepenskog vira, nije ga izneverila. Nalokalitetu „Magura'' pronaSao je ostatke

Celiri monumentalna objekta od kojih su

dva, na zaiosi, znaino oStecena i do-

brim delom poharana. Ipak, dobro je

osetio da su ove gradevine bile veoma

va^ne za palatu Romulijanu. Narodlto

ako se ima u vidu da su dva kruzna u

osnovi, jedan celvorougaoni i jedan

dvanaestougaoni i da su sakralnog ka-

raktera - grobnice i hramovi — I svi su

-/.anljaiui liiimkti, pn hkapiiuiiija. koju jv

krIUi im’slti «</<',/( izrnfiia Itoiiiiilimi

upnlcoza,

monumentalne gradnje. Zalim, da su

sagradeni u vreme Galcrijeve vladavine,

§to znadi da na tom mestu imamo gra-

devine nastale po voiji i zeiji samog im-

peralora.

Grob.âleriig

Ali, kakva je bila namena ovih objek-

kata i demu su oni sluziti? Nedovoijna

istrazonost smelala im je da sklope defi-

nitivnu t celovitu sliku o onome sta se

nalazilo na ovome mestu, ali i pored to-

ga dobili su definitivan odgovor na to:

na kom mestu, kako i sa kirn je sahra-

njen poslednji paganski rimski car Gale-

rije?

.,No, uprkos nepovoijnim vremen-

skim uslovima — rekao nam je akade-

mik Srejovid — ipak je protekla kampa-

nja iskopavanja po svojim rezultalima

veoma znacajna. Tek sada se sa sigur-

nodcu moze reci sta se nalazi na lokali-

tetu „Magura‘‘- Zapravo sad smo sasvim

sigurni da su detiri pronadena objekta,

u stvari, dve monumentalne grobnice

(dva mauzoleja) u cijoj se neposrednoj

blizini nalaze i dve konstrukcije kruznog

oblika. U njima je izvrseno spaljivanje

pokojnika i obavljen sam din carske

apoteoze. Odnosno ritual simbolicnog

spaijivanja, lako sto se uz poseban ce-

remonijal vrsi izdizanje i uvrsdivanje po-

kojnika medu Bogove. Koliko mi je zna-

no strudnjacima se prvi put pruzila prili-

ka da arheoloski islraze i samo mesto

carske apoteoze, a imali smo srede da

se to nama dogodi. Ali, da budem jasni-

ji! U istorijskim izvorima su saduvani

opisi carske apoteoze, odnosno samog

rituala koji je pratio taj din rimskih care-

va. Medutim. u svetu nije pronadeno

mesto gde je ta apoteoza i izvrsena, pa

tako sve do sada nismo imali i materijal-

ni dokaz za potvrdu kazivanja antidkih

istoridara. Moram red i ovo da su do-

slupni i saduvani istorijski izvori relativj

no fragmentarni i kratki, bar kada je red

0 ovom ritualu, i ne sadrze detatje koji

su nam sada zahvaljujudi nalazima po-

znati."

Dakle, na lokalitetu „Magura'' arheo-

lozi su olkrili dve grobnice. dva mauzo-

leja, u kojima su bile sahranjene dve ne-

sumnjivo znadajne lidnosti za tada§nje

rimsko Carstvo. Ali, kako je red o nad-

zemnim mauzolejima oni su opijadkani,

pa tako njihova tela nisu pronadena.

PoSto su u njima lezala tela cara Galeri-

ja i njegove majke Romule, kako kaie

akademik Srejovid nije uopSle dudno §to

su bile meta razaranja. Narocito ako se

ima u vidu da je Galerije bio poslednji

progonitelj hriscanstva, koje je ubrzo

posle njegove smrti, za vreme vladavine

75/januar 1992.

Konstanlina Velikog, preptavtlo celo rim-sko Carsivo. Hriscani su, sa pravom, bill

kivni na njega tako da je sve sto je onstvorio bilo mela osvele poklonika novevere. Oni su verovalno odmah posleGalerijeve smrti nasrnuli i naobjekle ko-jima je pripadala i sama palata u Gamzi-gradu, a prvo sto su unistili bila su telaGalerija i njegove majke Romule.

Medutim, na svu srecu ladasnji ver-ski vandali ipak nisu uspeli da unislesve sto |e oslalo iza ovog paganskogcafa. Pronadeni su fragmenti koji ceomogucili arheoloziina da rekonstruisugrobnice, pre svega. njihov prvobitan iz-

gled. U tome ce im sigurno pomoci sa-Cuvana cela donja konstrukcija, dak uvisini od deliri melra, kao i unutrasnjejezgro mauzoleja u kome se nalazilakripla sa grobovima. Bitno ie i da ce ot-kopani ostact gornjih konstrukcija grob-nica biti dovoijni da se lacno rekonstrui-su i oni delovi koji su nepovratno unisle-ni i srugeni.

Akademik Srejovic imao )e pred so-bom dve monumentalne grobnice, odkojih je jedna veda a druga manja. Zavecu on, sa razlogom, veruje da je Ga-lerijeva, a za manju pretpostavlja da jepodignula pre njegove smrti. To znacida je sigurno pripadala Galerijevoj majciRomuli. po kojoj je on i Gamzigradskojpalati I dao naziv „Felix Romulijana". All.

kako su ove grobnice polpuno ispraz-njerie, bez tela i predmeta, naSi islrazi-

vadi su krenuli u resenje njihove tajnepomocu odgonetanja namene dvaobjekta koji se nalaze ispred. Bio im jedudan njihov izgied, koji je predstavijaohumke. To su dve velike kruzne kons-tfukcije koje su najvecim delom oslalenetaknute. Za pocetak odabrali su otko-pavanje manjeg objekta, koji se nalaziodmah ispred Romulinog mauzoleja,Kada su ga oslobodtii od zemlje i sutaukazala se dzinovska konstrukcija uobliku prstena, prednika 30 metara, oivi-

dena jednim mocnim zidom debijine okotri metra. Da li je ova] naiaz ukazivaona proslor gde je bio obavijen din car-ske apoteoze same Romule, odnosnoritual njenog ukijudivanja medu Bogovedobro poznat iz istorijskih izvora? Odgo-vor na ovo pilanje nalazio se u blizini;

ispred Galerijeve grobnice pronaden jejos jedan objekat kruznog oblika, predni-ka 40 melara. sa jos kvalilelnije izgrade-nim zidom koji opkoljava taj kru^ni pro-StOf.

Evo, sta kaze akademik Srejovic ka-da Je red o tim kruznim dzinovskimkonstrukcijama.

..Proteklog lela i jeseni, mogu redisada sa potpunom sigurnodcu, na loka-litelu „Magura“ olkrili smo grobnicu Ga-lerija i njegove majke Romule za kojimaIragam ved nekoliko godina. No, kadaje red o objektu Ispred mauzoleja Gale-rijeve majke u njegovoj unulrasnjoslismo pronasli ostatke drvene konsfrukci-Je, koja je izgorela, Verujem da se u sre-

distu tog prstena nalazila lomaca visokanekoliko spralova, koja je lidila na tros-pratnu ili pelosprainu konstrukciju. Od-nosno, na jednu visoku drvenu kuiu nacijem vrhu je bila stavijena nosiljka salelom Romule. Jod verovalnije je, §toznamo iz istorijskih izvora, da je na toj

nosiljci bila stavijena njona vostana ligu-

ra. Na ovaj zakijucak nas upucuje dinje-nica da nismo pronasli spaljene kosti i

zbog toga ce bill verovalnije da sam dincarske apoteoze nije podrazumevao bu-kvaino spaljivanje samoga lesa. Spalji-vana je sarno vostana figura, koja jeverno prikazivala osobu koja se uzdizei ukijucuje medu Bogove. Zatim, oko togprstena, prednika 30 metara, verovatnoje bila postavijena Iribina. gde su slajalisvi prisutni uglednici rimskog Carstva. Iz

istorijskih izvora znamo i to da se tomprilikom odigravala na tom mestu jednavrsta pozorisne predstave, koja je sad-rzavala sva znacajna dela vezana zaliCnost kojoj se ukazuje apoteoza , .

.

Ali, ono sto je vrio znadajno je to da suna samu lomadu prinoseni razni luksu-zni darovi, kao glo su mirisi i egzoticnovode. Ovi darovi nalazili su se u drago-cenim posudama, koje su najdesce bile

izradene od srebra. Mi smo pronaSli te

posude, ali su one usied visoke lempe-ralure veoma deformisane,

I pored togaovi predmeli su za nas arheologe veo-ma znadajni. pre svega, sto su ti frag-

menli ukraseni raznim mitoloskim sce-nama, koji nam omogucuju da gotovo ugodinu tacno dalujemo kada je bio izvr-

sen din apoteoze Galerijeve majke Ro-mule. Prema rezultalima analize maleri-jala kojije stavljen na lomadu, smatramda Je ceremonijal Romuline apoteoze iz-

vrSen izmedu 305 i 306. godine. Znacito bi bilo vreme kada je Romula umrla,a za koje nauka nije do sada znala. Jerse vreme njene smrti i sahrane re pomi-nje ni u jednom islorijskom izvoru. Naovaj nadin smo uspeli da saznamo kadaJe Romula bila sahranjena na samomGamzigradu,"

CosBodar Jfeba.

Odigledno je da je sada ved izvesnoda se sam din carske apoteoze doga-dao posle sahrane umrlog. A razlog zato je obavezno prisusivo svih uglednihcarskih lidnosli, koji nisu mogli brzo dase skupe na mesto apoteoze. Zbog togase uobidajavalo da se ligurativno na na-pravljenoj lomadi postavi voStana figuraumrlog cara ili lidnosti iz njegove najbli-ie porodice i da se onda uz prisustvonajvecih zvanicnika rimskog Carstvaobavi sam din apoteoze.

Objekli pronadeni u blizini Gamzigra-da potvrdili su i istorijske izvore iz kojihznamo da je od 90 paganskih rimskihcareva samo oko njih 60 proglaSeno zaBogove. Ook je istu sudbinu posle smrtidozivelo i oko Irideselak clanova njiho-vih porodica, bilo supruga, bilo dece.Tako je i Galeriju i njegovoj majci Ro-

Momimeniuliii ziil, ikMjhn' tri iiifiru,

iiknizirim je mc\iii nileje (Jiifciijeea majkali'iniiila arrsi-eiiii medu Itiinovc.

muli - neposredno ispred njihovihmauzoleja obavijen taj ritual. Veoma jeznadajno da je Galerije poslednji rimskicar kome je laj din apoteoze ukazan, jerse zna da su njegovi naslednici i savla-dari Licinije I Maksimin Daja biti ubijenikao neprijateiji drzave. Njih je Konstan-tin Veliki uspeo da likvidira u borbi zavlast i proglast sebe za jedinog Galerije-vog naslednika. Sam Konstantin bio je,

iako se jos uvek drlao paganskih tradi-

eija, sahranjen pokraj jedne hrisdanskeerkve i sa briscanskim htualom. Upravotada se u timskom Carstvu prekida pa-ganski nadin sahranjivanja, koji je navelikoj tehtoriji vladao vekovima. Sadakada su nasi arheolozi ispitali mestoRomuline apoteoze na redu je iskopa-vanje mesla gde je ova) ritual izvrsen zaGalerija. Tako ce nauka tacno znati ka-ko je izgiedala apoteoza poslednjeg pa-ganskog rimskog cara. koji je imao tuprivilegiju da poslednji bude ne samogospodar svela nego i gospodar neba.Da bude gospodar koji poslaje Bog.

Ove godine akademik Srejovic ce sasvojom ekipom opet biti na mestu gdesu sahranjeni Galerije i njegova majkaRomula- Odekuje ih detvrti, poslednji,objekat u kome se krije tajna poslednjecarske apoteoze. Da bi dosli do cilja po-irebno de biti da uklone oko pel hiljadakubnih metara zemlje i §uta, jer je posleobavijenog rituala (311, godine) to me-sto nasulo. Danas je to ogroman breg,jedna vrsta tumula, u vidu humke na ko-joj su zasadene topole i trava. I zahva-Ijujuci ba§ toj koKdini zemlje koja je na-sula ovo svetiligte je saduvano do dana-Snjih dana.

Eto, to je prica o najnovijim rezullati-

ma iskopavanja ekipe nasih arheologakod Gamzigrada, na mestu koje domini-ra celom dolinom Timoka. Tamo se sa-da, osim raskogne palate Romulijane,nalaze i dva velelepna mauzoleja nada-leko vidijiva a sagradena od belog ka-mena sa veoma bogatim dekorom, dokse ispred njih nalaze ogradena kruznamesla gde su Galerije i njegova majkaRomula uzdignuli medu Bogove.

Srilon V. Siojenicev

Talenti i YU sredina

MALIVELIKICOVEK

Priia se da je Silvester Stalone nekoliko

godina lutao Holiviidom sa scenarijom

„Rokija inace u velikoj meri njegovom

autobiografskom pridom, pod miskom. Priia

RadiSe Mikica iz Smedereva, jednog od

vodecih svetskih pronalazada i inovatora, nije

niSta manje zanimljiva od Staloneove. Pored

ostalog, mnogo govori i o nama.

Veliki proroci su lo naj-

6e§de postajall nasopstvenom iskustvu.

Isus je to dobro ziao:

od njega je i potekla £uvena

izreka da niko nije prorok u

svom selu. Primera da je

Hrist bio u pravu mozda nig-

de na kugli zemaijskoj nemavi§e nego u Srbiji. Poenta

ove pricê se dotifie viiljastog

Irideselogodisnjaka iz Sme-dereva, Radise Mikica. Zi-

veci u jednom od zabaSenijih

delova grada, u neomalleri-

sanoj ku6i i okroienju koje bi

u amerifikoj produkciji sar-

mantno podse6alo na

Bronks, a u naSoj verziji nosi

svu depresivnosl pisanja i\-

vojina Pavlovida, Radi§a je

fiitav svoj vek proveo u „maj-

storisanju". Ruka mu je bila

laka a oko veSto, pa bi kom-

Siluk imao dosta vajde; golu-

barnlci zakrpljeni, ku6ni apa-

rati redovno odrzavani, a hi-

Ijadu drugih sitnica jo§ povrh

toga dodano. Medutim. s

vremenom, ideje su postaja-

le sve Cudnije, a praktiCna

korist za komSije sve manja,

pa je RadiSa ubrzo stekao

madimak „Proka‘' (po ppzna-

tom Diznijevom strip junaku)

i imidi beznadeino izgublje-

nog zamlate. Vi§e nije izmi-

§ljao, ve6 „fantazirao".

ShvativSi da je dospeo u

godine kada se mora misliti

i na egzistenciju, RadiSa je

krenuo u pravo hodo6a§be

sniederevskim kolektivima.

Ponudio im je ono jedino i

najvrednije §to je imao —svoje ideje.

,.Tu sam zaista svaSta

doîveo" — priCa poprilifino

veselo RadiSa. „Jedan deoposlovoda jednostavno nije

znao §ta da radi sa mnom.Drugi su se plaSili §la 6e Im

redi ostali radnici, a sve se

uglavnom svodilo na lo da

prodajem maglu, pa nisu

smeli da me prime. Tredi su,

pak, bili najgori. Oni su me,

ved pomalo duvii pride po

gradu, docekivali kao nerad-

nika i traiiU da se manem iz-

misljanja i poduhvatim lopate

i postenog postal Podto samja sasvim jasno znao dime

hocu da se bavim i kako mo-

gu da budem najkorisniji se-

bi i druglma, nisam ni samieleo da budem negde prlm-

Ijen tek onako, iz socijale.

"

To je ubrzo doprinelo da

0 Radi§i po Smederevu poc-

ne da se priCa, kao o neko-

me ko „trazi posao, a moli

boga da ga ne nade.'‘ Dodu-

§e, u MKS-u i smederev-

skom ..Zmaju" su napravljeni

protolipovi dva njegova pro-

jekta, ali se tu i stalo. Niko

nije bio zainteresovan da po-

sao produbi. Tako je do§la i

1987. godina. sa svojim

preokretom.

„U novinama sam prodi-

tao da se u Briselu odrzava

svetska iziolba pronaiazaka

1 inovacija, takozvana EU-

REKA. Imao sam nekoliko

patenala u koje sam verovao

i stvarno sam hleo da ih ta-

mo predslavim, da se opro-

bam. Skupio sam neke pare,

dosta sam pozajmio i skupio

nekih SO.OOO belgijskih fra-

naka koliko mi je trebalo za

Stand. Samo neSlo mato ml

je ostalo za put U Briset

sam dodao bez znanja ijed-

nog stranog jezika, bez para

i bez i najmanje ideje gde bi

mogla da se naiazi hala u

kojoj se odrzava EUREKA.Taksisli, kome sam jedva

objasnio Sta trazim, .nisam

imao da platim u francima

nego sam se posluiio sla-

rom stodinarkom, onom si-

vom, sa devojkom. Covekjeuzeo pomalo u dudu pa ml

se joS i bog zna kako za-

hvalio, videdi cifru i misledi

verovafno da je u pitanju ne-

ka velika para!"

Komisija koja je na iziozbl

ocenjivala eksponate, kada

se na§ia pored Radisinog

§tanda. imala je 'utisak kao

da se pomalo izgubila. Is-

pred nje, usred sjaja i rasko-

§i hale I patenata bogatih ze-

malja, stajao je neupadijiv

eovek koji ih nije razumeo i

koga oni nisu mogli da razu-

meju, a 6iii su eksponati bili

u krajnje drasticnoj suprotno-

sti sa utiskom. Jer, i oni su

tada, po prvi put u zivotu. vi-

deli Sestar kojim je mogudecrtati apsolulno precizno —elipse! Pored njega je bio

prototip samohodnih rol§ula

(I) a ne§to dalje i ..inteligen-

Od spavanja m ieleznlckoj sipiiici do najboljeg syelskog

pronalazaiar Radisa MIklf, pored prikijuciiog mliil-kombajiia za

koJI je dohio srebnil pehar Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

77/januar 1992.

tna" ravarivafika maska, dije

zatamnjeno staklo automaf-ski pada Cim elektroda dodir-ne metal.

Sve u svemu, Radisa je

na svom ptvom u6es6u naovoj iziozbi, sa Iri patentaosvojio tri srebrne medaijs)Svaka za po jednu noc spa-vanja na briselskoj zeleznic-koj slanici, jer nije bilo paraza hotel. Medutim, problem!-ma lu nije bio kraj,

Jedno od pravlla iziolbeja bilo i to da dobitnici meda-Ija treba da ih otkupe da ih

stvarno i dobiju u lidno vla-

sniStvo. Ja sam bio odajanjar viie nisam imao ni parea svaka medaija je koitala6.000 franaka, Toliku sumunisam mogao da skupim. UJugosiovenskoj ambasadi uBriselu nisu bili spremni dapamognu. U lakvoj siluaciji,

u pomo6 mi je pritekao go-spodin Rade Raidevid, nasdovek, vlasnik firme „G undR" iz BeCa. On ne samo daje otkupio medalje, ved mijeponudio i otkup I realizaciju

patenata."

BeSe to, kako bi se reklo,pobetak duge i plodna sa-radnje. Gospodin Raibevibnije 2alio truda I novca daRadlsine pronalaske pred-stavi svetu. I maska za zava-rivanje i sestar su se poka-zali kao veoma zanimijivi zakupce, a ideja za rolsue je

..prodata" Amerikahcima —napravijen je prototip samo-hodnog skejt-bordal RadiSaMikid je nakon ovlh dogadajapromenio meslo boravka

i

konabno dobio posao koji jeoduvek ieleo: u centrali fir-

ms „G und R" u Befiu je po-slavljen za direktora sektoraza inovacije i proizvodnju.Po prvi put, snovi su postalijava! Njegovo je samo dasmisli ideju, a bitav fim tehni-dara i crtaba je uvek pri rucida je prenese na papir.

Sa ovakvom podrSkomiza sebe, Radisa je narednegodine u Brisel i§ao kao naturistibko pulovanje. Rezultafje, opet, bio daleko od turi-

stibkog — 4 zlatne medalje i

to za rotacionu maSinu za si-

to-§tampu, specijainu „frezu"za kukuruz, Sestar za spirals

(1) i unapredenu verziju vari-labke masks, ovoga puta sano2nom komandom.

Ipak, njegova treba godi-na ubeSba na EURECI je bi-

la i najuspeSnija. Na RadlSi-

nom Standuje 1989. bilo bak12 eksponata koji su mu do-neli ni manje ni vise nego 14medaija! Pored prave pregr-bti, moglo bi se reci, lavineZlata i srebra, grad Brisel gaje darivao specijalnom me-daljom kao najuspeSnijeg Iz-

lagaba, a najvece priznanjeje stiglo od Ujedtnjenih Naci-ja, u vidu medalje kojom jeRadiba Mikib inaugurisan zanajboljeg svetskog pronala-zaba te godine. Tek tada sei rodni grad setio Radibe. Upokubaju da se sve predra-sude prema njemu izgiade,1990. godine je predlozenoda Radiba dobije Nagraduoslobodenja Smedereva.Predlog je, naravno, usvo-jen.

Nakon svega, moglo bise pomisliti da je RadiSa Mi-kib jedan od onih retkih kojisu frnovitim putem konabnodobli do priznanja koje su vi-

se nego zaslu2ili. Takode,da, pobto je materijaino situi-

ran, sada moze mirno da seodmara na lovorikama. Toipak, nije slubaj. Kao da teksada pobinje i da tek trebada se dokaze, Radiba Mikibradi punom parom. Trustsse, zahvaljujubi preduzimljt-vom gospodinu Raibevibu.slaino §iri, a Radiba nepre-stano izbacuje nove ideje. I

ova godina nije probla bezvelikog pronalaska i nagra-

'

de: na Poljoprivrednom samu u Novom Sadu je osvcjen srebrni pehar za prikijub

ni mini-kombajn za psenicuI za ovaj pronaiazak su zainteresovane Ujedinjene Nadje jer u svetu ima jo§ mnogousta koja treba nahraniti aRadiSina masina bi u tome,tvrdi se, mogla da pomogne.U tuznoj slici koju svet sadaIma 0 Jugoslavijj, eto barjedne svetle stvarl, Bilo bi ihi vibe, da je vibe i naSe pa-meti, Ali, to je veb heka dru-ga priba.

O Lazar Dtamid

BIOMAGNETIZAM I ELEKTRICnIFENOMENI

Lekar opsie prakse, koji je u lo-ku poslednjih dvadeset godinaimao na raspolaganju raznovr-slan broj pomagala, uskoro bedobiti job jedno — neuromagne-lomelar SQUID — za olkrivanje

biomagnelskih izvora u mozgu.Osnovni prindp je da akliv-

nost organizma proizvodi malekolifiine magnetskih siruja kao i

eleklribne potencijale. Njihovoolkrivanje govori o funkcionisa-nju organizma, u ovome slubaju,

mozga. U toku mnogih godina •

eleklrier>i potencijali koje je sIva-rao mozak koriScani su I zaeleklroencefalograme (EGG) i

za izazivanje odgovora. Medu-tim, eleklribne signale zamaglju-je tkivo koje inlerveniie

i oni je-

dino predstavljaju potencijaleoko neurona, Magnelske strujeipak ’nisu izbrisane

i predstavlja-ju akiivnost unutar samih neuro-

Na univerzitelu Aston, u Bir-

mingemu, u engleskom Midlen-dsu, naubnici koriste SQUID(Superconducling quantum in-

terference device) za izradu ma-pe biomagnetskih siruja naodvojenim lokacijama na potilj-

ku. Magnetne struje predstavlja-ju odgovore mozga .na bijesaksvellosti ilf menjanje slika i po-sloji nada da be ove metodeomogubiti bolje utvrdivanje ab-normalnosli i da be biti osetijivije

na slanja kao slo je Alchajmero-va bolest.

SQUID korisli’pojavu pozna-'

lu pod imenom Josefsonov efe-kal. Zamislimo sendvib u komeje izolacioni materijal. postavijenizmedu dva superprovodljivasloja. To je Josefponova veza. U

ovoj vezi„ elekironi mogu da sepiovuku kroz izolalor kako biprotzveli struju. Ova siruja je

• veoma oselijiva na magnelnapoija, lako da veza mdze da sekoristi kao prekidab koji magnet-no polje ukijubuje

i iskijobuje.

Profesor Harding, nacelnikuniverzitelskog klinickog Neuro-tizioloSkog odeljenja koncenlri-sao je svoje isiraiivanje na ucr-lavanje lokacija razlibitih vizuel-nih lunkcija. Koristebi ove po-stupke omogubilo bi se lociranjepodrubja vizuelnog korteksa uljudskom mozgu, odgovornog zaobradu boje, oblik

i kretanje,Mnoge od ovih lunkcija sadrZa-ne su u lisurama ill prevojimamozga pa tako nisu dosiupne zaeleklribno snimanje ali se zatosavrbeno mogu snimiti uz po-moc magneta.

Ekipa profesora Hardinga jeveb proubavala promene koje suse odigrale u vizueino pobude-nom magnelskom reagovanju uloku Zivotnog veka

1 pored togasu zabelezili reakcije na razlibitepodslicaje prezentirane na razli-bite naclne specificnim delovimavizuelnog poija. Trenutno koristejednokanalni uredaj all ocekujupojavu 19-kanalnog uredaja Idu-be godine koji be mobi brzo dabelezi gralikoge u pojedinabnojprilici. U ovoj tabki bibe mogubekoriSbenje postupaka kod paci-jenata koji nisu mogli da saradu-ju zbog duzine Irajanja, Sto jeprisutno u sadaSnjoj siluaciji.Ovakvi postupcf bi mogli da obe-zbede funkcion'aino ogledalo zaanalomske slike koje se dobijajuuz pomob magnetne re'zonance(MRI).B

A 78/Galaksiia 236

Asironomija

Mesec je dovoden u vezu sa i

mnogim stvarima ali nikad sa'

kometama. Najnovija Ispitivanja

natrijuma u lunarnoj atmosfert

su pokazala da oblak natrijuma

kojim je obavljen Mesec Ilii na

rep komela. Ovo olkriCe, objav-

Ijeno na sastanku Ameridke

Geofizidke Unije, pru2a dokaze

0 dinamidkoj ir^terakciji lanke lu-

narne almosfere sa mterptane-

tarnim materijalom. Otkriveno je

da se natrijumska atmoslera

protege za vi§e od dva mese£e-

va dljametra u pravcu Sunca, a

preko deset dijametara na su-

pfotnu strarû. Ovakav oblik, kao

1 oblik repa komela, potlie odSundevog elekiromagnetnog pri-

tiska.

Spektralna analiza Je poka-

zala da lunarna almosfera, po-

red natrijuma, sadrii uglavnom

neon, belijum i vodonik, uglav-

nom zarobljene Iz solarnog ve

tra. Pored toga, prisutan je ar

gon koji vodi poreklo od radloak

livnog raspada etemenata u lu-

narnim stenama. Svi ovi gasovi

su suvi$e laki da bi bill Irajno

zadrJani mesefievom gravitaci-

jom, all atmoslera opstaje usied

Slalnog obnavijanja Iz primarnih

Izvora. IstraJIvaî su 1988. godl-

ne otkrill da natrijum I kalljum

predstavijaju bitne sastojke lu-

narne atmoslere. Ovi element!

potl6u Iz stena i oslobadaju se

prillkom udara meteorlta kadamale koliCine mesedeve povrSi-

ne blvaju pretvorene u paru.

Sundev vetar desto nadviada

mesedevu gravitaciju i „oduva“

takav materijal u svemir, ali, kao

I u sluCaju ostallh etemenata, nji-

novo kontinuaino prlsustvo uka-

zuje na postojanje izvesnih pro-

cesa koji staino oslobadaju nove

koliCine.

Priroda mehanizama koji od-

rzavaju ovako slabaSnu almos-

feaj je okrutena mnogim nepo-

znanlcama kao Clo su uCestalosi

meteorltskib udara, kollClna

oslobodenog natrijuma I brzina

disipacije, naCin na koji sunCeva

svetlost i solarni vetar utiCu na

oslobadanje elemenata sa me-

seCeve povrSine. I jo§ niz drugih

process I pojava. NauCnici Ce

nastaviti da prouCavaju lunarnu

atmosferu, pri Cemu de pokuSati

da konslruiSu matematiCke mo-

dele za islrazlvanje tog fenome-

na, a nadaju se da Ce modi da

proSire ispitivanja I na drugl

glavni sastojak — kalljum,

da bi odgovor mogao bill poty-

rdan. On smatra da je Zemlja

desnaesl puta bila u prilici da

dobije prstenove, doduSe neStO

slabijeg sjaja od Saturnovih, to-

kom proteklih 2.800 godina.

Rasmusen je pregledao mno-

Stvo istorijskih IzveSlaja o melor-

skim pljuskovima, vatrenim lop-

lama Iregistrovanim meteoriti-

ma u periodu od 800. godine pre

nove ere do 1750. godine nove

ere IpronaSao najmanje 16 pe-

rioda inlenzlvne meteorske ak-

tivnosll. Svi tl periodi su se odli-

kovali karaktefistidnim inlervali-

ma: prvo je nastupala inicijalna

eksplozija akiivnosti koja bi ira-

jala nekoliko meseci do nekoliko

godina, zatim bi sledilo nekoliko

dekada smaojene akiivnosti, po-

sle Cega je nastupao ponovni

SvakI, pa I najmanji teleskop

omogudava posmatradu da se

divl dostojanslvenoj lepotl Satur-

novih prstenova, koji predstav-

ijaju inspiraciju za sve od zidnih

kalendara do melalnlh ukrasa

Ovakav raspored akiivnosti

bi se mogao objasniti „hvata-

njem" prolazede komele ili aste-

roida koji bi se zatim raspall u

zemljinoj orbiti. Neke od lako

nastalih destica bi zatim pale na

Zemlju (formirajudi tako pn/i pik

akiivnosti), dok bi neke oslale u

orbiti formirajudi prsten. Dejstvo

zemljlne gravilacije bi neke od

tih preostalih destica privuklo u

gornje slojeve almosfere gde bi

one iti sagorele ili bi pale iia po-

vrSinu, formirajudi drug! pik ak-

tivnosli.

Rasmusen prizoaje da je

njegova ideja „ipak samo hipote-

za", ali istiCe da bi, ako je u pra-

vu, Zemlja mogla uskoro dobili

novi prsten, moZda dak i za na-

seg Zivola.

na starim automobilima. Medu-

tim, da 11 bi astronom koji bi sa

Salurna posmalrao Zemlju Imao

prillke da se divl slidnom pogle-

du? Danski astronom Kare Ras-

musen (Kaare Rasmussen) misli

porast.

Ova auslralijska astronoma

su otKrIli da bleda galaksija Tu-

kana koja leZI u juZnoj konsteta-

ciji lakode pripada Mesnoj grupi

i nalazi se na suprolnoj strani u

odnosu na naSu Galaksiju.

MIedni Pul. Mesnoj grupi inade

pripada oko 30 galaksija, meflu

kojima su ubedljivo najvede An-

dromeda i MIedni Put - vedina

ostalih dianova predstavijaju sa-

lelile ove dve galaksije. Nova

galaksija je primedena I katalogi-

zovana i ranije, ali se nije znalo

koliko blizu se zapravo nalazi -najnovijim istraZivanjem Je usla-

novljeno da njena daijina u od-

nosu na nalu galaksiju iznosi

neSto manje od 3 miliona svetlo-

snih godina- Poredenja radi,

Andromeda se nalazi na udalje-

nosti od 2.2 miliona svetlosnih

godina, a najdaiji Clanovi Lokal-

ne Grupe se nalaze na udalje-

nosli od oko 5 miliona svetlosnih

godina.

Tukana predslavlja patulja-

stu galaksiju, kao i vedina osta-

lih, i znatno je manja i bleda od

MIeCnog Puta. Njen sjaj je pri-

bliZno samo 500.000 puta jadt

od Sundevog, Sto znaCi da pri-

pada istoj klasi bledih galaksija

kao i Karina, satelitska galaksija

MIeCnog Puta, a njen sjaj se

moie uporedili sa najsjajnijom

pojedinaCnom zvezdom naSe

galaksije. EllptiCnog Je oblika, sa

jednom osom dvostruko duZomod druge. Cto iznosi pribliZno

4.000 X 2.000 svetlosnih godina

(poredenja radi. spirals MIeCnog

Pula ima preCnik od oko

130.000 svetlosnih godina). Ono

sto je zanimijivo u vezi ove ga-

laksije je Cinjenica da leZi u sla-

bo „naseljenom“ delu Mesnogsislema — vedina oSlalih galak-

sija orbilira oko MIeCnog Puta ill

Andromede (otprilike po 10 oko

svake), dok Tukana izgieda da

nije vezana ni za jednu od ove

dve glavne galaksije. Ovo se

moZe sa sigurnoSdu reCi, buduci

da se nalazi na suprotnoj strani

od MIeCnog Puta u odnosu na

Andromedu, a najudaljeniji sate-

liti MIeCnog Pula, Lav I i Lav II

se nalaze na udaljenosli od oko

700,000 svetlosnih godina, ilo

predslavlja svega jednu Cetvrti-

nu distance na kojoj se nalazi

Tukana.Bududi da je tako izolovana,

Tukana bi mogla da baci rnalo

svetia na istoriju Mesnog sisle-

ma. Ova galaksija je nekada

mogla biti satelit bilo Andromede

bilo MIednog Pula, a da se ka-

snije oslobodila, Ili je mogla na-

prosto biti Clan Mesnog sistema

koji nikad nije potpao pod ulicaj

dve>glavne galaksije. Da bi se

saznalo vICe o ovoj zanimljivoj

galaksiji, aslronomi Ce morati da

izmere njenu brzinu, Sto nede bi-

ll nlmalo lak zadatak. Mererije

brzine kojom se neka galaksija

krede u odnosu na naSu galaksi-

ju se u principu odreduje mere-

njem crvenog (udaljavanje) ili

plavog pomaka (pribliZavanje) u

njenom speklru — Sto je pomak

veCi, veda Je i brzina. Medulim,

najsvetlija zvezda u Tukana ga-

laksiji svetli tek 22-gom magnilu-

dom, Sto je 2.5 miliona puta sla-

biji sjaj od onog koji ljudsko oko

moze da regislruje. Odredivanje

crvenog ili plavog pomaka tako

bledih zvezda nede bill nl malo

lak zadatak.

SF prica

- Zaustavi krvi - naredio je Adanu. - Tt to sada mo2e§lI

Mis'll

'i ras'e pipak, Bolece te dok li pipak ne izraste.

Celo bide zreca je dohvalio umor, i oCi su mu se, jedno za dru-gim, zatyarale. A baS sada je morao da bude sve2 i sna2an. Neboje bilo filsio, a nod bli^ka...

Po2urio je da izade iz vfta na ullcu, gde su Cekale slareginePru2ali su ka n)emu svoje pipke, Znali su Ita je pre2iveo i odaSiljalisu mu deo svqe energije, lako je on bio najstariji medu starlma Isame je nyemu pripadala dast da uskladuje razvoj iivota iivolinia I

biijaka sa bozanskim poretkom ce/e vidljive Vaseljene.USIl su u hram kada se dnevno svetio sakrilo iza brega. Okruali

olvorl polpuno su probijalt zidove od gline. A u ernini svakog, sijalaje zvezda. U samom centru kupole hrama bio je vedi otvor a u me-mu je sijalo celo sazveZde, Zvalo se Oko Boga, Obradanjem njemupodinjao )e ritual odredivanja rokova zadinjanja, sejanja semenaudaljavanja umriog...

All Zrec se osedao nelagodno. U Oko Boga posloiala ie suviSnazvezda. I krelala se...

Dimitri Zukovapaj drveta probudio je Zreca, koji je dremao posle rudkaSamrtni u2as duo se u slabim jaucima ostalog drveda, ibunjaI sapatu Irava, Posto je olvorio dva donja oka, irec se jodjednom uverio da, osim staredina, niko nije duo vapaje Ostali

su nastavili da dremaju kod pragova svojih glinenih koliba. Staredinesu se pogledale. i zrec je podao u vrt, odakte je jod uvek dpreZivIjeni strah.

U vrtu je nadao Adana koji je komadao posedeno drvee tedkir

.Izrodujemo se, - pomislio je Zrec. - Sve ih je vise. Onih SKne duju. I lode vide. Sve ih je teZe drZati u pokornosli. Oni ne sludajtzapovest - ne ubijaj nidta dto je Zivo. Postoje samo zato da li

'

kaleme I ubiraju letinu."

- Ubio si drvo! - rekao je i oteo noZ iz Adanovog pipka.— Ono ne oseda boll — izazovno je odvralio.Ubicu jo Irebalo kaznili, iako jod nije dostigao uzrasi primanjs

mudrosti. Adan de sve razumeli i oprostide zbog kazne all ona timu zauvek ostati u sedanju kao upozorenje. Nedostalak kazne povlaou]e ziu, Boija je smidijena oStrlna, nego navikavanje na zlo.— Ono ne oseda boll — tvrdoglavo je ponovio Adan. — Ja zelin-sam da stvaram lepotu.

2rec se zagledao u stable oborenog d,

.

skine koru sa nekih mesia. Simetridne bele mrlje obrazovale su daruall ona Zrecu nije detovala tepo. All okolo je b"

' '

lepola boZanskog porelka. Covek mora da s'da ga rudl. Sta Je Adan? Cnr koji gula i

da bi postala plodrija. AN erv nema moz„,. ,,,„opSti sa bogovima. Razum dolazi kroz bol i' veZbanje- Drvetu je bilo veoma boino, - rekao je Zrec - Pre smrti

drô^^^

<^3 upoznas tu bol, all neded umreti. PoloZi pipak na mrtvo

- Ne. - viknuo je Adan. - Nedu! NedulZrec je osetio u sebi boZansku silu i ostro gledajuci Adana u odi,

slomio mu vol|U- Jedan od gornjih pipaka mladica je legao na stableoborenog drveta.

kaZnjenog. Tamo je video narudavanje poretka, all nije ih odslranio,podto se zuno. Medulim, velika bol mogla bi da unidti i sam poredakOn je umirio bol, all ne sasvim.,,

^

Zvezdani brod sa oznakom K-14 na boko izronio je iz potpro-stora u sasvim drugom kraju Galaksije od onog gde je, po proradu-nima na Zemiji, trebalo. Komandir je uporedivao raspored zvezdana ekranima sa zvezdanim kartama, Trebalo je pel godina za sa-stavljanje programa lela, za provere i provere provera u stolinamasaveta, komiteta i komisija, overavanje u svim odeljenjima stolinunadlestva, i... evo rezullatal Gubila se nova nada dovedanstva u po-s ojanp syetova pogodnih za Zlvot. Sundev sistem je bio osvojen.Milioni srednika Ziveli su u skatandrima. u kosmidkim slanicama allsu premalo davali prenaseljenoj ZemIJi u odnosu na ono demu sedovedanstvo nadalo i zaSta je troSilo ogromna sredslva

Komandir se setio sobe u kojoj je Ziveo na Zemiji - suprotnezidove mogao )e da dodirne ako raSiri ruke, a bio je privilegovanradnik, i dobijao je dopunskib sto grama mesa uz redovno mesednosledoyanje vitaminizovanog Zelea i pitke vode, 2a§to „bio“? Zar sepomirio sa lim da su se on i njegova posada zauvek rastaii sa dove-canstvom poSto su se naSli u nepoznatom podrudju Galaksije?

Instrumenli su pokazivali da se ispred njih nalazi zvezda slidnaSuncu, sa deset planeta. Jedna je bila plava, kao Zemlja. Zauzimalaje ceo ekran, pokazujudi svoje okeane. reke, Sume... Kiseonicka ola-neta, pogodna za Zlvot ljudil

Zamenik komandira broda za kontakte obrisao je nadlanicomsvo] naduveni nos. Alergljal Tim nervoznim pokretom je pokuSavaosebi da pomogne kad god bi se pojavio uznemiravajudi problem

Sedeo je u mIriSljavoj travi na vrhu brega, gde je zakazao sasla-

80/Galaksila 236

nak sa lokalnim uiodenikom po imenu Adan. Osim toga pritiskala ga

je i razdraîvala naobidna okolina.

Oko njega su pevale plice, a plodovi su savijali grane drveta

skoro do zemlje. Na padini brega pasle su Iravu nekakve velike,

plaSIjive i debele zivotinje. Poija iitarica su se iulela, prostiruci se

do koliba od gllne. Neverovalno krupni, la§ki dvesla grama, klasovi

su se liuljali na tankim, ali jakim slabijikama, pod dejstvom blagog

povelarca. Zujali su I brujali milioni insekala...

Zamenik ]e odjednom uzvlknuo i opsovao. U podlaklicu su muse zarile fieljusti nekakvog slvorenja koje je li6llo na mrava. Pljesnuo

ga je §akom i CeSubi ujedeno meslo zami§l|ao je kako nad svim tim

raslinjem leti nisko avion, a za njim ostaje lanak miaz hemikalija, od

kojih trenutno crkvaju sve te bube I paucl.

Na 2alosl, ni aviona, ni hemikalija nije imao, a problem koji ga je

mu£io, imao je fiisto socijaini karakler. RazmiSljao je 0 svom kontliktu

sa drugovima, sa komandirom, ljudima koji su kao provereni, odjed-

nom zaboravill princip nad principima.

A ipak su svi izuzeini struCnjaci. Brod je sleteo uspeSno. Planela

je pogodna za zivol, iako je prenaseljena svakakvim iivotirjama i

biljkama.

Odmah su otkrivena i razumna bica, sa tri oka, ustima na glavi,

okruglim zdepastim trupom, osam pipaka pomoCu kojih su se odiicno

kretali i radili, Jezik im je bio tvrd orah 6ak i za brodski kornpjuter.

Imali su previSe sinonima. Za oznaOavanje razliCitlh vrsta tia imali su

hiljade re6i. SiiCno kao stari Eskimi, koji nisu imali jedinstyen pojam

za sneg, ved su za svaki oblik te hladne supstance imali jednu od

nekoliko desetina posebnih redi.

TeSko je bilo i snalazenje u fiziologiji oktopoda (tako su ih odmah

nazvati), u (unkciji treceg oka, u nacinima kontakala i razmisljanja.

Uostalom sve le slvarl se tidu logidara, blologa i oslalih strudnjaka u

svemirskom brodu. Posao zamenika za koniakie su druSlveni odnosi

oktopoda. A oni su ga terali da bri§e naduveni nos...

U svim oklopodskim selima pribliino je isli broj slanovnika. A i

sela su udaljena jedno od drugog skoro podjednako. I razdvojena su

racionalnom kolidinom Suma, poija, lugova, koji su svakome obezbe-

divali rad i polpun tivot, a druStvena razvijenosl oktopoda je najniia

moguda.Svako selo ima svoje da li vode, da li vradeve, koji su u svojim

pipcima driali svu vlast. Nema ni nagovestaja bito kakve, makar i

prvobitne demoktatije. Korisleci prvenslvo starijeg u lizidkoj sili i rl-

tualno-religijske ceremonije, prisvojili su pravo da reguliSu Jivot, rad.

milljenje slanovnika guiedi svaku pojavu inicijative.

A tiho gundanje, nezadovoijstvo vradevima, 2recima ill §ta ti su

ved... veoma je uocijivo. Na juderaSnjem sastanku na brodu zarnenlk

je predlo2io da se iskoristi to gundanje, podrie se nezadovoljnici i

tako se omoguci sivaranje ovda§njeg druStva koje bi napredovalo.

To je polrebro! Oklopodi su suviie razumni, a liranija vraceva i

guienje inicijative je dovelo do toga da su oruda za rad potpuno

neusavrsena, dak ni todak nisu jog pronadli, iako drvne grade ima

koliko hodeg — iu ima i te kakvog drveda.

Ipak zamenik nije dobio podrsku na savetu.

Pofielo je s tim gto je biolog podeo da razvija nekakve lantastidne

ideje.

— Kolege, — rekao je on, — ja ne mogu da se slozim sa tim

smelim predlogom, pogto sadrii riskanlne elemenle. Mi gotovo nigta

ne znamo o oktopodima. Susredemo se sa lenomenom zive prirode,

koja na Zemiji postoji samo u rezervatima. Ako pogledarno u knjige

o istoriji Zemlje videdemo da su osnovne domade givotinje i biljke

bile u sluibi doveka dugo pre izuma pisma, kada su oruda za rad

bila najprimitivnija i nije moglo bill reel ni o kakvom tehnidkom na-

pretku. Ne znamo kakvim modlma i znanjima je oviadao drevni do-

vek, koji je to stvorio. Naia snaga je u tehnidkim znanjima, koja su

se nekad duvala u knjigama, a danas u memoriji kompjutera. Neke

sposobnosti drevnog doveka deluju nalprirodno. Pokugajle da pom-

no2ite jedanaest i dvadeset dva!

Prsti dianova saveta mahinaino su pogll ka narukvicama, koje su

u sebi Imale dasovnike, kalkulatore, dodatne memorije, uredaje za

vezu i automatsko prevoflenje sa raznih jezika.

— Eto viditel — irijumlaino uzviknu biolog. — U glavi to ne znate

da uradlte. I samo pamcenje savremenog doveka postalo je slabiie

zbog stalnog obradanja kompjuterima. Ali da se vratim na prelhodnu

misao. U istorijski posmatranom delu postojanja doveka skoro da

nema uvodenja novih vrsta domadih zivotinja i blljaka. Drevni ljudi

su ubirali t po dfeliri stoline metridkih centi po hektaru. Star! Grci su

imali dupio manje prinose, ali im nije nedostajao hleb nasugni, i imali

su dovoijno vremena da se posvete lilozotiji, umelnosti, sportu i ralo-

vima. Nedeijno sledovaoje roba u slarom Himu, kako je napisao Isto-

ridar Momzen, sastojato se od pola ovee i tanlastidne, dak 1 za devet-

naestl vek, kotidine hrane biljnog porekla.

Neki dianovi saveta su uzdahnuli.

— Eto kakvo Izobllje su dobili nagl preci od svojlh nepoznatih

predaka, od ranije civilizaeije. U nagem velikom lehnologkom vreme-

nu sintetizujemo hranu u ogromnim postrojenjima, teramo bakterije

da rade za nas, da stvaraju proteine koji ulaze zajedno sa vilamini-

ma u nage sledovanje, ali, sloJeniji organizmi su nam nedostupnl,

zato gto svake godine sve vlge gubimo kontakt sa prirodom.

Biolog je ragirlo ruke.

— A gla vidimo na ovoj planeti? Giganiski rod useva, voca i

povrda, debela, kako su nekad govorili, stada domadih iivotinja, za-

branu unistavanja svega iivog, ukljudujuci i divlje biljke , . . Smatram

da imamo posla sa biololkom civtiizacijom I da je slidna civilizacija

nekada postojala i na Zemiji. Pogto ne poznajemo njene zakone,

nemamo prava da se mesamo u drugtvene odnose, koji mogu bitt

najpovoijniji za odrzavanje bioloikog slatusa kvo . .

.

Tada zamenik nije. vige Izdrzao I prekinuo je biologa.

- Vi ste nazadnjak, mradnjak i protivnik progresa! - uzviknuo

je, _ Da nam to ne predfaiete da se vratimo u robovlasnigtvol?

- Ne, ne predlaiem, iako i kod nas vidim elemente dobrovolj-

noQ ropstva. A zatim, kod oktopoda nisam primetio forme robovla-

snidkih odnosa. Ovde je negto drugo ... ali gta?

— Koristite to gto smo odvojeni od Zemlje, pa se ne bojite da

pokaiete svoju reakeionarnost. Zahtevam glasanjel

Kod glasanja zamenik je ostao usamljen.

- Nikakvih socijalnih eksperimenata! - zakijudio je koniandir.

- Ekologke prilike su nejasne.

Zamenik je bio potresen do dna duie. Naravno, mora da se po-

kori vedini i pogtuje auloritet komandira. Nista, ako uspeju da se

vrale sa zadatka, sve de biti tadno preneto rukovodstvu, a u karakle-

rislikama clanova saveta pojavide se odgovarajuci podaci. A on de

se ved pobrinuti da ubuduCe odgovorna mesla u ekspedieijama ne

zauzimaju zaglupljenl specijalisti, ved ljudi koji su sposobni da bradi

po razumu predaju baklju naprelka..

Uostalom, zamenik nije zeleo da propusli priliku i sada ne udini

dobro delo. Ovde, na bregu, zakazao je susrel sa predstaynikom

mladog buntovnog pokolenja oktopoda. Jadniku su odrezali pipak

samo zbog nevinog pokugaja pravijenja umetnidkog dela od posece-

nog drveta. Rekli su mu da sve vreme misli o tome kako mu rasle

pipak Uveravali su ga da de izrasll, kao glo je i kod drugih. Ali pipak

nije izrastao jer mladi oktopod nije mogao da misli o tome. On je sve

vreme mislio o nepravednoj kazni i bio je regen da se bori za pravu

sivar — oslobodenje od liranlje vradeva.

Zamenik nije mogao da ne pomogne Adanu i istomigijenicima.

Progli su nebrojeni dani. I na nebu planete pojavio se novi brod.

Komandir je imao siroga uputstva, zasnovana na gorkom iskuslvu,

- ako je planeta naseljena razumnim bidima, ni u kom slucaju se

ne megati u lokalne stvari, ne ulicati na razvoj drugtyenib odnosa.

Istraiivadka grupa sa broda se i nije ni u sla mesala.

U centru grada, koji je, kako se ispostavilo, skoro Iznikao, nasli

su skulpturu — dovek je dodavao baklju oktopodu, koji ju je prihvatio

odsedenim pipkom. Pogled njegova tri oka bio je uslremljen u daijmu.

Bilo je dudno videti to trece oko jer oktopodi, koji su primili islraziva-

de, nisu imali to Irece, gornje oko. A jog dudnije je bilo videli liguru

doveka ovde, na ovoj dalekoj planeti.

Regenje zagonetke je bilo u legendama.

A legende su govorile o zlalnom veku, kada je na planeh bio raj,

kada su mladi slugali starije, kada su se stvari relavale sa malo krvi,

kada su poija davala ogromne prinose i svi su bill sitl. Zatim su sa

neba sigli bogovi. 2iveli su u melalnom zamku i bill su modni, all nisu

hteli lu mod da podele sa oktopodima. I doglo je vreme kada je

nestalo jedinslva medu oktopodima. Nije bilo jedinstva ni medu bo-

govima. A jedan od njib dao je oktopodu Adanu, velikom Adanu,

znanja i orutja do tada nevidena, Oavno je to bilo. Ali od lih vremena

nema mira na planeti. Bogovi su se razgnevili i otisli u nebo u svom

metalnom zamku. A oktopodi od tada ratuju sa neprijateijima rnira,

slobode 1 sreCe. U prekidima izmedu ratova sede u savetlma, biraju

I slave vode i planiraju sreenu bududnosl. Sada skoro svaki drugi

rukovodi i planira 1 za to dobija vige hrane, koje zbog nedega nema

dovoijno. Oktopoda koji umeju da gaje useve i dobijaju velike prinose

ostalo je sasvim malo.

Islrativadku grupu primili su sveCano, odriali su mnogo govora i

ukazali boianske podasti, Cak su uprilidili i ceremoniju smaknuda

jednog neprijateija. ^

«

Na gradskom Irgu okupilo se mnoglvo oktopoda. Odobravajude

su iagorili i mahali pipcima dok su posmatrali laljige koje su vozile

osudenika na gubiligte.

Jedan od istrazivada se trgao i pokazao na kola.

- Gledajte, - rekao je, - oklopodi su pronagli todak. Sada se

nalaze na pravom pulu napretkall

preveo Vlatliiiiir MomCilovic

A K S

„ Eureka^*

81/januar 1992,

D Ureduje: Dejan Risiannvic

STO MANJEZAMENA

lako je nosio „nesre6an broj",.o posveben baksuznim danima, za-

datak je bio sasvim jednostavan pa suga regili svi koji su pokusali. Trebalo jeproraCunati koje de od narednih godina313. dan past! bag u petak.

„Prosfa" godina ima 365 dana sto semoze napisali kao 52*7+1-52 punenedelje i jedan dan preko toga, „Zahva-Ijujudi" tom danu, kalendar se svake go-dine pomera - ako Je neke godine 1.januar pao u petak, sledede ce u subo-tu, zatim u nedelju ( tako dalje, RaCun..kvari" prestupna godina koja ima 366odnosno 52*7+2 dana - ako je 1. ja-nuar prestopne godine pao u petak, sle-deca godina de podeti u nedelju.

dan u godini pada „negde'' unovembru, zapravo pomocu programssa slike 1 mo2emo da ustanovimo da seradi od 8. ili 9. novembru, zavisno odtoga da li je godina prestupna ill nijeBez obzira na to, poglo 313 pri deljenjusa 7 daje ostalak 5, 313. dan pada uisti dan kao i 5. dan u godini. Ukoliko jedakle, 5. januar pao u petak, i 313. dande biti petak, Pogled na kalendar Hi izvr-

§avanje programs sa slike 1 pokazuje dade prva slededa godina koja zadovolja-va usiove biti (prestupna) 1996. SrednaNova!

Ceslitke za regenje ovog zadatka za-sluSili su Dragana Popovid, Lovro lllja-

sevic, Josip MaksimovicI Mirko Voji-

novid.

Ovo je vec bilo za nijansu te-ze - prirodni brojevi 1 -2S rasporedenisu na sludajan nadin kao na slid 2. Usvakom potezu bilo koja dva broja mogumedusobno zameniti mesta, pri demu jecilj da se brojevi rasporede u rastuci niz1, 2, 3, ... 25. To je, naravno, trebalouraditi primenjujudi sto manje poteza.

Posmatrajmo podnizove koje karak-terige da je na mestu A broj B, na mestuB broj C . . . na mestu X broj A. Dobijajuse podnizovi:

3-21-5-9-8-16-117-12-25-13-20-24-18-19-10-

Svaki podniz duzine K se primenomK--1 zamene ureduje (u svakom „pote-zu" se jedan broj dovodi na pravo me-sto, a poslednjom zamenom 2 broja) glose lako dokazuje indukcijom. Iz ovogasledi da de postojanje podniza smanjitipotreban broj zamena za jedan. Da jeCGO dati niz brojeva predstavijao jedanpodniz, bilo bi potrebno N-1 tj. 24 pre-megtanja. Ovako, pogto ima 4 podniza,potrebno je 25-4=21 premegfanje. Re-dosled zamena dat je na slici 3, a donjega se mo2e dodi i primenom progra-ms sa slike 4,

Ceslitke za zanimijiva regenja ovogzadatka zasluzili su Racunarska sekdjagimnazije iz Ooboja (montor Mirko Bo-dek), Predrag Drijada, Milovan Kova-devid, Jadran Krasovec i Mirko Voji-novid.

Iîj3 bilo lako degifrovati jed-nakost NINExNINE=««N*IN*E u kojojista slova oznacavaju iste cifre, a zve-zdice neke „nove'‘ cifre koje mogu (ali

ne moraju) biti jednake nekima od cifarakoje su zamenjene slovima N, I odno-sno E. Dokaz — oba traiena regenjaposlalo je svega 1 2 ditalaca „Qalaksije‘'.

Obzirom da se i dinioci i proizvod za-vrgavaju „brojem" E, to slovo moie dabude zamena za 0, 1, 5 ili 6. Takofle,vidi se da N mora da bude vede od 2,jer bi se u suprotnom kvadriranjem brojaNINE dobio sedmocifreni a ne osmoci-freni broj. Obzirom da N moze da bude3, 4, 5, 6, 7, 8 ili 9 a E 0, 1 , 5 ili 6, trebaisprobati nekih 280 kombinacija gto obe-zfaeduje

i najjednostavniji radunar, naprimer primenom programs sa slike 5,Dobija se 5250x5250=27562500

i

6760x6760=45697600.

Cestitke za regenje ovog zadatka za-sluîli su Mirza Hadzid, Tomislav Jan-kovic, Sdepan Macanovic, Milivoj Po-povid I Milan Secujski.

Sticajem okolnosti, tezina za-lataka je napredovala od prvog ka po-slednjem pa je prema tome ovaj bioubedijivo najteJi. Detaijno su ga resilasvega detiri ditaoca.

A zvudalo je jednostavno — znajucida kvadrat broja 10 mozemo da zapige-mo kao zbir drugih kvakrata na dva na-

cina (6’+82 ill 1=+32+4«+52+72), pitalismo na koliko se nacina kvadrati broje-va 14 i 21 mogu predstaviti kao zbirovinekoliko kvadrata.

Najjednostavniji nadin da se dode doregenja jeste ispitivanje svih kombinaci-ja bez ponavijanja od N-1 elemenata,klase 2, 3 n— 1, Element! svakeod ovih kombinacija se kvadriraju

i sa-beru, a zatim se proverava da li ie zbirjednak N^

Da bi se ovaj (dak i za savremeneradunare) poprilidan posao nesto skra-tio, vredi uoditi da se sa probanjem kia-se kombinacija ne mora idi do N — l

Zapravo, maksimalan broj mesta mozeS0 pronadi sumiranjem kvadrata prirod-nih brojeva III, jog brie, pomodu formule1=+22+,, . + k2 = k«{k+1)*(2k+1)/6.Cim ovaj zbir prede N^, prestajemo saispilivanjem.

Program sa slike 6 regava zadatakza sve vrednosti N od 3 do 21 a zatimrezultate upisuje u tekstuainu datoleku.Ovde demo, u cilju ugtede prostora, od-govoriti samo na postavijena pitanja (sli-

ka 7) — broj 14^ se moie predstaviti nasedam a broj 21* dak na pedeset razlidi-

tih nadina.

Ceslitke za regenje ovog zadatka za-sluilli su Mladenka Jakovijevic, AmiraSmajlovie, Rajma Bogdanovid, Ja-dran Kragovec, Milan SedujskI I Mla-den VIdid,

Ovomesedna nagrada odiazi u Pan-devo - najvige srede u izviadenju Imaoje Mirko VoJInovid kome de pripastijednogodisnja pretplata na ..Galaksiju".

Sto se novih zadataka tide, 321. jepredlozio Sdepan Macanovid, na 322.nas je podsetio Sergej Srepller a zago-netnu pridu Jadran Krasovec. Preoslalizadatak smo preuzeli iz jedne od MEN-SA-inih publikacija.

I Sa dna jezera vertikaino je iz-

ilreka, koja „viri" na 20 centimetaraiznad povrsine vode, Ukoliko vrh trskeudaijimo za 50 cm od podetnog polozaja(pretpostavlja se da se frska savija is-kljucivo u tadki dodira sa dnom jezera),on ce se naci na samoj povrgini vode.Koliko je duboko jezero?

Profesor Lajman Frank Tinker,upravnik laboratorije za vegtadku inteli-

genciju, bio |e vodedi strudnjak za robo-liku u XXI veku. Jednog popodnevauveo je u laboratoriju tri ienska robota

1

istovelnog izgieda i natozio im da sednujedna pored druge naspram studenata.

„Jedna od ovih davojaka", po6e pro-

fesor Tinker, „programirana je da uvekgovori islinu. Drugaje programirana da

uvek laze, a treda da, prema internom

generatoru sludajnih brojeva, nekadagovori istinu a nekada \aie. Koji je naj-

manji broj pitanja kojima mozete usta-

novili koja je koja?“

Drug! po bislrinl student na godini

ubrzo je smislio pitanja. Gospodicu koja

je sedela levo upitao je: „Ko sedi pored

vas" i dobio odgovor „Ona koja uvek go-

vori istinu". Gospodicu u sredini je upi-

tao: „Ko ste vi" na §ta je ona odgovoriia

,Ja sam ona koja ponekad laie, a pone-

kad govori istinu". Najzad je gospodicu

koja je sedela desno upitao ,.Ko sedi po-

red vas? i dobio odgovor „Lazljivica“. Naosnovu ovih odgovora utvrdio je ko je

ko. Kako?

Meri, Nensi. Odi i PatriSa su

Jlanlc^<luba ljubiteija pasa i svaka od

njih ima po jednu pudlicu. Samo jedna

od njih poseduje dresiranû pudlicu, sa-

mo dve poseduju erne pudlice, samo tri

pudlice su patuljaste rase. Svaka od nji-

hovih pudlica ima barem jednu od ovih

osobina. Meri i Nensi imaju pudlice isle

boje, Nensi i Odi imaju pudlice iste veli-

6ine a Odi i PatriSa zajedno imaju najvi-

§e jednu patuljastu pudlicu. Cija je erna

patuljasta pudlica koja je prosla dresu-

ru?

ICovek iziazi iz nodnog bara u

mraCnu i pustu ulicu, tragajudi pogle-

dom za taksijem, Otvara upravo kuplje-

nu kutiju cigareta, vadi jednu od njih,

pripaljuje je a u slededem trenutku, uz

psovku, odbacuje. Zalim uzima sledeCu

cigaretu, pripali je i mirno nastavi da de-

ka prevoz.

Pitanje je, naravno, sta je izazvalo

odbacivanje prve cigarete, Napominje-mo da je ona u svemu bila jednaka

ostalima i da se u okolini (ulica, bar ltd.)

nije desilo bad nidta znadajno.

Redenja zadataka iz ovoga broja da-

Ijite na adresu Galaksija (za Eureku),

Bulevar vojvode Misica 17, Beogradtako da pristignu pre 25. januara 1992.

Najsrednijem redavadu koji red! baremdva postavijena zadatka ce, pored uobi-

ji", pripasti I jednogodisnja pretplata na

nas casopis- Posebno smo zaintereso

vani i za pisma u kojima se predlazu no

vi zadaci (sa resenjima) i zagonetn

Aivir

Al riAIMAMl RADIMO DANASONO 0 CEMU CE

DRUGI RAZMISLJATI SUTRA!!!

EKSKLUZIVNI ZASTUPNIK

Tel: 011/222-3579222-4323 ext. 256

Telex: 12042 SAVCEN SC YU12322 SAVCEN SC YU

Fax: 011/455-785605-578

Od 1971. godine u kompjuterskoj industriji „A1hana'‘ postaje najveci

nezavisni proizvodac magnetnih medija. Uvek predana kvalitetu

„Athana'‘ dolazi na vodece mesto u proizvodnji disketa, magnetnih

traka i strimer traka. Novim proizvodima poput helical scan traka i

magnetno optickih diskova, „Athana“ u pravo vreme zadovoljava

zahteve trziSta. To je razlog §to veliki broj softversih kuca svoje

programe nude na nasim disketama. „Athana" je njihov izbor, nekabade i va§!

NIJ! SVAKI PC VREDAN VASEO NOVCA!

All, AKO VAM NEKO PONUDI:

- NAJKVALITETNIJE KOMPONENTE- SOLIDNE CENE- PRODUZENU GARANCIJU- POUZDAN SERVIS

SICE VAM MNOGO LAKSE DA SE ODIUCITE

intersys racunaw!

- PC AT: 286; 386 SX; 386; 486

Komponente:— M/B Micronics & Orchid

— HDD: Western Digital, Quantum, Conner & Maxtor

- FDD: TEAC- SVEGA: BOCA Research, Infinity & Paradise

- Monohromatski i kolor monitori: TWE & SAMPO- Tastature; Cherry & Chicony

- Genius mis, Smart One modemi I fax-kartice,

- Stampaci: Epson, Fujicu

& Hewlett Packard Laser Jets

Documents

Galaksija 1992 01 - nebula-nassa.rs · Recurednika Krajjegodme.Dogudajkojismonekadadocekivcdi sradosciiiopdmizniom,ovogapulausvimaiwnui biidisamoslrahiiieizvesiiostpredonim^toluis