Gibor

331

gncsg 1. zacopati se, zaljubiti se u nekogaGabi Gavrila, Oabrijela; Oavro, Gavrilo, Gabrijel, Gasagabona [~ja, ~t, ~k] ito; szi ~ ozimo ito; tavaszi ~ jaro itogabonabeads [~a, ~t] obavezna predaja itagabonabegyjts [~t] mgazd ubiranje itagabonabehozatal [~a, ~t] uvoz/import itagabonabeszolgltats [~t] obavezni otkup ita, isporuka itarica dravigabonaflk [~et]mgazditarice, cerea-lije, zrnaste kulturegabonafogyaszts [~a, ~t] potronja itagabonafld [~je, ~et, ~ek] itno polje/zemljite, ititegabonaflsleg [~e, ~et, ~ek] viak itagabonafutrinka [.ja, rCt] ll itargabonakereskedelem [-Ime, -Imet] trgovina itom v itaricama, itarska trgovinagabonakeresked [~je, ~t, ~k] itargabonakereszt [~je, ~et, ~ek] mgazd krstinagabonakivitel [~e, ~t] izvoz/eksport ita

gabonanemiiek [~et] itaricegabonarls [~t] mlevenje ita, prerada ita u mlinugabonarltet [~je, ~t, ~k] pomeljar, pomeljarac [-rca]gabonapllnka [~ja, ~t] rakija od ita, jemena rakija, komadaragabonapiac [~a, ~ot, ~ok] 1. itna pijaca, itni trg; 2. (kereskedelem) itno tritegabonaraktr [~a, ~t, ~ok] itno skladite, itni magacin/silos, itnicagabonarozsda [~t] nv gare ita, gara na penici, gareina, pikac [-kca], itna ragabonaszllt: ~ uszly itara, itaricagabonaszrt [~ja, ~t, ~k] sunica za itarice, suionica za itogabonaszem [~et, ~ek] itno seme, zrno itagabonatermels [~e, ~t] gajenje/proizvodnja itarica v itagabonatermel' [~je, ~t, ~k] proizvoa itagabonaterms [~e, ~t] prinos/urod ita, itorod; vi ~ letina, godinji prinos itagabonatermeszts Id gabonatermelsgabonatermeszt Id gabonatermelgabonaterm itorodan [-dna], itan [-tna]; j ~ v itna godina; ~ orszg itnica, hlebnica; ~ vidk itnica, itorodni/itni krajgabonatlsztft [~ja, ~t, ~k] maina za ienje ita, vejalica, vetrenjaa, reetogabonaszg [~(j)e, ~t] nv gar sad/a na itu, garana penici, medljika, prana/itna snetgabonavsrls [~a, ~t, ~ok] kupovina itagabonazsizsik [~et] itni iak

Gbor [~t] Gavrilo, GabrijelGabriella Gavrila, Gabrijelagcsr [~ja, ~t, ~ok] ll patak [-tka, tb -tkovi], racak [-cka]ggog [~ott, ~jon] gakati [gaem]; ~ni kezd zagakatigagyog [~ott, ~jon] mucati, tepatigagyog tepavgalacsin [~ja, ~t, ~ok] grudvicagld [~at; ~ul; ~abb] gadan [-dna], podao [-dla]galdsg [~a, ~ot] gadost, podlost pod-muklostglaest [~je, ~et] gala-veegalagonya [-ja, *it] nv 1. glog [-ovi]; 2. (terms) gloginjagalagonyalepke [.je, ,t, -k] ll glogovac [-vca], glogov belac [-lca]galamb [~ja, ~ot, ~ok] 1. golub; nstny ~ golubica; szirti ~peinarka 2. ~om! (kedvesked megszlts) moj golube! golubice! draga/mila moja! 3. (szl) senki szjba sem repl a slt ~ peeni golubi iz neba ne padajugalambbgs [~t] gukanje v guguka-nje golubagalambdc [~a, ~ot, ~ok] golubinjakgalambepj tv beuan [-na]galamblvszet [~e, ~et] sp gaanje glinenih golubovagalamblv: sp ~ verseny takmienje u gaanju glinenik golubovagalambsz sed kao ovcagalambposta [-ija, -it] golubija/golub-lja/golubnja potagalambszn golubije/golublje/golubi-nje boje, golubastgalambszv golubijeg srca, dobar kao pare hlebagalambszrke golubast; ~ szn sivkasta boja goluba, nenoruiasto siva boja, golubija bojagalambtenyszts [~e, ~t] golubarstvogalambtenyszt [~je, ~t, ~k] golubargalandfreg [-frge, -frget, -frgek] pantljiara, trakavica, trakuljaglns [~at; ~an/~ul; ~abb] galantan [-tna], usluan [-na], ljubazan [-zna], uljudan [-dna], otmen; ~ ka-

land ljubavna avutura, ljubavni podvigglaruha [-ija, -Ct, ^,k] gala odelo, sveano/otmeno odelogalria [^cja, ^,t, -ik] 1. (kptr) galerija, zbirka slika, 2. p dugaak hodnik; 3. szinh galerija, balkongaliba [-ija, ~t, ~k] angrizalicah, rt gncsvets [~e, ~t, ~ek] podmetanjenogu nekomganj [~a, ~t] ld ganajgang [~Ja> ~ot, ~ok] biz (folyos)hodnik, gang, ganag [ganga] gonggangrena [~ja, ^t] orv (szvethals)gangrena, vuac [-ca], suenje/tru-lenje i otpadanje obolelog dela telaGaram [~ot]/Wr Hron (reka)garancia [~ja, ~t ~k] garancija,jemstvo, jamstvo; At vllal jamiti,jemiti, preuzeti [-zmem]/preuzi-mati v primiti/primati garanciju,garantovati [-tujem], garantiratigarancialevl [-vele, -velet, -velek]garantno pismogarantl [~t, ~jcm] garantovati [-tujem], garantirati, jemiti, jamiti garas [~a, ~t, ~ok] gro; nem r egy ~t ne vredi ni groa, ne vredi ni jedne pare; nincs egy ~om sem nemam ni groa, nemam ni cvonjka v ni prebijene pare garasos: ~ ember krtac [-rca], cicija h,sitniar, tvrdica h, n garasoskodik [~ott, ~jk/~jon] pre-terano tedeti [-dim], tvrdiiti garat [~Ja> ~ot, ~ok] 1. (malomban) ko, levak [-vka]; grot tj; 2. (testrsz) drelo; 3. (szl:) felnttt a ~ra nakitio se vinagarathurut [~Ja. ~ot] orv katar drela garatlzmok [~at] orv miii drela garatmandula [~ja, At, ~k] orvdrelni krajnik, krajnik drela garzda [An] svadljiv, pust, razuzdan;~ ember zulumar, nabodica h garzdlkods [~a, ~t] zulum, zulum-arstvo garzdikod I ik [~ott, ~jk/~jon] bes-neti [-nim], zulumariti, harati garzs [~a, ~t, ~ok] garaa

grda [-ija, At, Ak\ gardagardedm [~Ja> ~ot, ~ok] rg pratilja,pratilica, gardedama gardiroz [~ott, ~zon] rg pratiti, gar-diratigrdista [^ja, ^t, ^ik] gardist, gardista h vojnik iz garde gardrb [~Ja, ~ot, ~ok] 1. (vasti, sznhzi sib. ruhatr) garderoba, prtljanica, ostava; 2. (ruhakszlet) garderoba, zalika odela neke osobe; 3. (ruhaszekrny) ormar za odela gargalizl [~t, ~jon] ispirati [-rem]grlo, grgljati, grgotati [-ocem] garmaa [~ja, ~t] rg, np gromada, gomila, hrpa; Aval hever lei grdno v vrlo mnogo, lei gomilama v na gomile, lei silesija neega garnitura [A\a, At, Ak] 1. (btorkszlet) garnitura; 2. msz pl csplgp) garnitura; 3. l fehrnem) potpuni broj odevnih predmeta garral: nagy ~ s velikom bukom garzonlaks [~a, ~t, ~ok] garsonjera,stan za samca/samicu Gspr [~t] Oapar, Kaspar gt [~ja, ~at, ~ak] 1. (tlts) nasip; folymenti ~ reni nasip, gat, doima kraj reke; folyszablyoz ~ podvodni nasip za regulisanje toka; ~tal elzr gatiti, prejaziti, zagatiti/ zagaivati [-ujem]; ~at emel podii branu/nasip/pregradu; 2. sp (akadly) prepona; 3. tv (akadly) smetnja; ~at vet vminek zabraniti, preiti, zaustaviti, zadrati to; 4. (szl:) legny a ~on junak na megdanu gtfuts [~t] sp (u)trka sa preponama/zaprekama gtfut [~Ja> ~t, ~kl SP trka sapreponamagtls [~a, ~t, ~ok] 1. koenje, smetnja, smetanje, zapreka; 2. orv smetnja gtlsos bojaljiv, suvie oprezan[-zna] gtlstalan [~ul] neobuzdan, razuzdan,bez smetnjegtl (j)l krlmny) spreavajui gtol [~t, ~jon] spreavati, ometati

gt'r [~e, ~t, ~k] msz uvar nasipa gtszakads [~a, ~t, ~ok] probijanje/provala nasipagatya [~ja, At, Ak] np gae tb gatyamadzag [~a, ~ot] np ganik,svitnjakgatys 1. np (gatyt visel) u gaama; 2. (p/ madr) gaast gavallr [~ja, ~t, ~ok] 1. kavaljer, usluan [-na] v uljudan [-dna] ovek; 2. (udvarl) udvara gavallros [~at; ~an; ~abb] 1. (lova-gias, udvarias) kavaljerski, uljudan [-dna], paljiv, usluan [-na], udvoran [-rna]; 2. (bkez) velikoduan [-na], galantan [-tna]gaz I. fn [~a, ~t, ~ok] 1. (gyom> travuljina, korov, travurina; 2. tv, ir nitkov, hulja; II. mn [~ul] nit-kovskigz [~a, ~t, ~ok] gas [tb -sovi], plin; harci ~ bojni gas/plin; mrges ~ otrovni gas; ~t ad (motornak) dati gasgzlarc [~a, ~ot, ~ok] gasna/plinska maska, gasmaskagzcsap [~Ja ~ot, ~ok] slavina za gas/plin, plinski pipacgzcs' [-csve, -csvet, -csvek] gasna/ plinska cevgazda [~ja, ~t, ^.k] 1. np, rg (hzigazda, csaldf) domain, gazda h; 2. (tulajdonos) vlasnik, gospodar; At cserl (pl hz) promeniti sopst-venika, prelaziti iz ruke u ruku; 3. (gazdlkod) poljoprivednik, ekonom; 4. a maga Aja svoj gospodar/ gazdagazdag I. mn [~ot; ~on; ~abb] 1. bogat, imuan [-na]; 2. (bsges) obilan [-Ina]; II. fn [~Ja ~ot, ~ok] bogata, gospodar, gazda hgazdagt [~ott, ~son, ~ani] bogatitigazdagods [~a, ~t] bogaenjegazdagod [Ik [~ott, ~jk/~jon] bogatiti segazdagsg [~a, ~ot] bogatstvogazdagszik ld gazdagodikgazdlkods [~a, ~t, ~ok] gazdo-vanje, gospodarenje, privreivanje; nellt ~ naturalna privreda; n-

igazgatsi ~ samoupravljako privreivanje; takarkos ~ekonomisanje gazdikod Ik [~ott, ~jk/~jon] pri-vrediti/privreivati [-ujem], gazdovati [-dujem], gospodariti, voditi gospodarstvo; helyesen ~ik eko-nomisati [-iem]gazdlkod I. mn: egynileg ~ paraszt poljoprivrednik, individualni seljak; ~ szerv ekonomski organ; II. fn [~Ja> ~t, ~k] seljak, privrednik; gospodar rggazdasg [~a, ~ot, ~ok] gazdinstvo, gospodarstvo, poljoprivredno dobro, farma, ekonomija; llami ~ dravno poljoprivredno gazdinstvo/gospodarstvo, dravno dobro; belterjes ~ intenzivna ekonomija/privreda; hztji ~ okunicagazdasgi privredni, ekonomski; gospodarski; ~ g privredna grana; ~ akadmia privredna akademija, via privredna/ekonomska kola; ~ pletek privredne zgrade; ~ fellendls ekonomski prosperitet, privredni polet; ~ hanyatls opadanje/uzmak privrede; ~ helyzet privredno/ekonomsko stanje; ~ hivatal privredni ured, ekonomat; ~ tevkenysget folytat/z szemly privrednikgazdasgilag privredno, ekonomskigazdasgirnyts [~a, ~t] usmera-vanje privredegazdasgos [~at; ~an; ~abb] ekonomian [-na]; (takarkos) tedljiv; (kifizetd) racionalan [-Ina]gazdasgossg [~a, ~ot] ekonominostgazdasgpolitika [^ja, At] privredna/ ekonomska politikagazdasgtan [~a, ~t] nauka o privredi; politikai ~ politika ekonomijagazdasgtrtnet [~e, ~et] privredna/ ekonomska istorijagazdsz [~a, ~t, ~ok] agronomgazdszat [~a, ~ot] agronomijagazdasszony [~a, ~t, ~ok] domaica, gospodarica, gazdaricagazdasszonykodjik [~ott, ~jk/~jon] biti domaica, voditi domainstvo/ domazluk/dom/kuanstvogazdatiszt

334

gazsull

gebe

335

gpelemgazdatiszt [~je, ~e.*> ~ek] rS nastoj-nik imanja v poljskog dobra; (fiskolt vgzett) inenjer/ininjer agronomijegazdtlan [~ul] bez gazde/gospodara gzg [~je, ~t, ~k] gasna/plinskasvetiljkagazember [~e, ~t, ~ek] nitkov, hulja, horjat, horjatin [tb -jati], prljavac [-vca] gazembersg [~e, ~et] podlost, nit-kovluk gzfejleszt [~je, ~t. ~k] mszgazogenerator, generator plina gazfick [~ja. ~t, ~k] obeenjak,mangup, zinzov gzfogyaszts [~a, ~t] potronja gaza/plinagzfts [~e, ~t, ~ek] gasno/plinsko grejanje, grejanje plinom, loenje gasomgzgyr [~a, ~at, ~ak] plinara, fabrika gasa gzgyri plinarski gzhbor [~ja, ~t, ~k] kat plinskirat gzhmr [~je, ~t, ~k] plinskitermometar gzklyha [^.ja, *it, fik] gasna/plinskape, pe na gas/plin gzlmpa [,ija, rt, *ck] gasna/plinska lampa v svetiljka gzl [~ja, ~t, ~k] 1. (folyn) pliak, pliina, gaz, gazite; 2. ll ~k ptice movarice gzlmadr [-dara, -dart, -dark]barska ptica gzmelegt [~Je> ~t< ~k] reo nagas/plin gzmrgezs [~e, ~t, ~ek] (o)trovanjegasom/plinom gzmr' [~je, ~t, ~k] gazometar[-tra], plinomergzmvek [~et] plinara, gasara gznem vegy gasovit, plinovit gzol [~t, ~jon] ! gaziti; (pl srban) ljapati; 2. (hallra) gaenjem ubiti v usmrtiti; az aut ~ s tovbb robogott auto je pregazio (rtvu) i odjurio; 3. (tv:) vkinek a becsletbe ~ dirati u iju ast

gzolaj [~a, ~at] gasno/plinsko ulje gzols [~a, ~t, ~ok] gaenje gzra [~ja, At, ~k] plinomer, plinskaura gazos [~at; ~an; ~abb] (mgazd is)korovit, ukorovljen, obrastao [-ala]u korov, zaparloen gzost [~ott, ~son, ~ani] 1. (gzzvltoztat) pretvarati u plin; 2.(gzzal ellt, gzvezetket lefektet)uvesti [-edemj/uvoditi gas v plin,gazificiratigzost [~ja> ~*> ~k] msz, rg (porlaszt) karburator gzmls [~e, ~t, ~ek] izliv gasa/plina gzpalack [~Ja ~ot, ~ok] balon zaplin, boca za gas gzpedl [~ja, ~t, ~ok] (autban)pedal za gas, akcelerator gzraditor [~a, ~t, ~ok] gasni/plinski radijator gzres [~ja ~t> ~k] plinski/gasnireo gazsg [~a, ~ot, ~ok] nitkovluk,zloinstvo, podlostgzszag [~ot] miris gasa; ~ van zaudara na gas/plin gzszmla [~ja, ~t, ~k] raun zagas/plin gzszerel [~Je ~t, ~k] monter gas-nog/plinskog ureaja gztmads [~a, ~t, ~ok] kat na-pad(aj) otrovnim plinom/gasom gztartly [~a, ~t, ~ok] gazometar[-tra]; tank v spremite za gas/plin,plinomer, rezervoar v priuvite gasa/plina gztermels [~e, ~t] proizvodnja/produkcija gasa v plina gaztett [~e, ~et, ~ek] zloin, zlodelo,zloinako delo, nedelo gztzhely [~e, ~t, ~ek] tednjakna plin, plinski tednjak gzvezetk [~e, ~et, ~ek] gasni vod,plinovod, gasovod gzvilgts [~a, ~t] plinsko/gasno(o)svetljenje, plinska rasveta gzsi [~J3> ~t, ~k] szinh gaza gazsull [~t, ~jn] biz gaulirati, laskati, ulagivati [-gujem] se

gebe [^je, At, -ik] trf, gny raga,kljuse [-eta], (o)drtina gbics [~e, ~et, ~ek] ll svrak [-ka] Gedeon [~t] Gedeon, Oeda gge [^.je, At, r&k] grlo ggefed [~t, ~k] orv grleni poklopac ggehang [~ot, ~ok] nyelv grleni glas ggsz [~e, ~t, ~ek] orv lekar/lenik specijalista za nos, grlo i uvo v uho; laringolog ggszet [~e, ~et] orv lekarstvo za nos,grlo i uvo/uho; laringologija gejzr [~je, ~t, ~ek] fldr gejzr, gajzir, gejzer, vrui vulkanski vodoskok gm [~je, ~et, ~ek] 1. ll aplja;2. (ktgm) eram [-rma] gmberedett ukoen, krut gmbered|ik [~ett, ~jk/~jen] ukoiti se od zime, smrznuti [-nem]/ smrzavati se gmeskt [~ja, ~at, ~ak] eram,bunar sa ermom v na eram gemkapocs [-kapcsa, -kapcsot, -kapcsok] spajalica, spojnica, spona generci [~ja> ~*> ~k] generacija,pokolenjegenerlis1 mn [~at; ~an; ~abb](ltalnos) generalan [-Ina], optigenerlis2 / [~a, ~t, ~ok] kat, rggeneral generljavts [~a, ~t, ~ok] mszgeneralna/opta/opa opravka generloz [~ott, ~zon] msz (gpjrmvet) vriti generalnu/optu opravkugenertor [~a, ~t, ~ok] msz generator; egyenram ~ generator jedno-smislene/istosmerne struje Genf [~et] fldr eneva genfi enevski; ~ egyezmny enevskiugovor/sporazum/pakt Genfi-t fldr enevsko jezero genitivus [~a, ~t] nyelv genitiv, drugipadegniusz [~a, ~t, ~ok] genij, duh Genova [-it] fldr enova Gnua [^it] fldr, rg Genova genny [~e, ~(e)t] gnoj gennyed [~t, ~jen] gnojiti se gennyeds [~e, ~t] (za)gnojenje, za- |

gnojavanje, ognojenje, stvaranje gnoja gennyed|ik [~ett, -eddzk/-eddzen] ldgennyezikgennyes [~et; ~en; ~ebb] gnojav gennyez|ik [~ett, ~zk/~zen] gnojitise gennytsz [~je, ~t] orv gnojavica,gnojnicageocentrikus geocentrian [-na]; ~ vilgrendszer geocentrini sustav svemira geodzia [*it] geodezija, nauka omerenju Zemlje, zemljomerstvo geodziai geodetski geofizika [^it] geofizika geogrfia [,-C.t] rg geografija, zemljopisgeogrfiai rg geografski, zemljopisni geogrfus [~a, ~t, ~ok] rg geograf,naunik geografije/zemljopisa geolgia [*st] geologija geolgiai geoloki geolgus [~a, ~t, ~ok] geolog geomter [~e, ~t, ~ek] (szemly)geometar [-tra], mernik geometria [~t~[ geometrija; brzol ~nacrtna geometrija geometriai geometrijski gp [~e, ~et, ~ek] 1. stroj, maina; 2. (rgp) pisai stroj, pisaa maina; ~en r pisati v tipkati na maini/stroju; 3. (fnykpezgp) foto-aparat; 4. (replgp) avion gpgy [~at, ~ak] msz postolje(maine] gpalkatrsz [~t, ~ek] sastavni deostroja gplloms [~a, ~t, ~ok] mgazdmainska stanica gpcsarnok [~a, ~ot, ~ok] mszmainska dvorana/dvornica gpcsoport [~ja, ~ot, ~ok] mainskagrupa, grupa maina/strojeva gpel [~t, ~jen] i. (rgpen) kucati v pisati [piem] na pisaoj maini v na pisaem stroju, tipkati (na pisaoj maini); 2. (varrgpen) siti [ijem] v ivati na maini gpelem [~e, ~et, ~ek] mainski/ strojni elemen(a)tgpelt

336

gpolaj

gppisztoly

337

gerincvelgpelt strojem/mainom pisanv tipkan gpember [~e, ~t, ~ek] 1. ovek-stroj; 2. (gpi) robot gper [~t] strojna/mainska sila v snaga; ~re berendezett (pZ zem) baziran na mainsku silu v motornu snagugp- s gyorsrs [~t] daktilo-steno-grafija, tipkanje i stenografija, strojopis i stenografijagp- s gyorsrn [He> ~t, ~k] daktilo-stenografkinja, strojopisa-ica i stenografkinjagpest [~ett, ~sen, ~eni] mehanizo-vati [-zujem], mehaniziratigpests [~e, ~t] mehanizovanje, mehanizacijagpestett ~ot, ~ok] traka za pisau mainugpszj [~a, ~at, ~ak] msz trans-misioni kaigpszn [~e, ~t, ~ek] mgazd spremite mainagptan [~a, ~t] mehanikagptvr [~ja, ~t, ~k] teleprinter, dalekopisagpterem [-terme, -termet, -termek] msz mainska halagptervez [~Je ~t, ~k] konstruktor/ ugraditelj strojeva v maina, sastavlja plana mainegpvontatsi: mgazd ~ eke traktorai pluggereb [~(j)e, ~et, ~ek] msz (vzptszeti mtrgy) reetkagereben [~e, ~t, ~ek] tex, np 6. ^mgerebenez [~ett, ~zen] tex, np (kendert, lent stby grebenati, gargati, eljatigerebengomba [~ja, ~t, Ak] nvkripac [-pca]gereblye [-ije, At, Ak] grablje tb gereblyz [~ett, ~zen] grabuljati,grabljatigerely [~e, ~t, ~ek] sp koplje gerelyhajfts [~t], gerelyvets [~t] sp bacanje koplja

gerelyvetff [~je, ~t, ~k] sp bacakopljagerencsr [~je, ~t, ~ek] np, rg (fazekas) lonargerenda [-ija, -4t, ^,k] greda, balvan gerendafdm [~je, ~et, ~ek] ptavanica od greda gerendaszerkezet [~e, ~et, ~ek] pdrvena konstrukcija gerendz [~ott, ~zon] p brvnati gerendzat [~a, ~ot, ~ok] p gredni sklop, sastav (od) greda, stupovlje, skup greda, grede tb, gredni kostur, graa gerezd [~je, ~et, ~ek] 1. (szl>grozd; 2. (alm stb) krika Gergely [~t] Grgur, Gregor, Grga,Gligorije, Glia Gergely-naptr Grgurov/gregorijanskikalendargerilla [rija, ^t, ^k] kat (trt is) 1. (csapat) gerilski odred; 2. (fleg tb) (harcos) gerilac [-lca] gerillahbor [~Ja> ~t] 'rf gerillaharc gerillaharc [~a, ~ot, ~ok] gerilska borba, gerilski rat, gerila, partizanski ratgerinc [~e, ~et, ~ek] 1. (testrsz) kima, kraljenica, kimenjaa; 2. (hegy) greben; '3. p (tet) sleme [-ena] krova; 4. (knyv) hrbat gerinc- orv kimeni gerincagy [~a, ~at] orv kimena modinagerinccsatorna [~ja, ~t] orv kimenica gerinces I. mn [~et; ~en; ~ek] 1. ~ llat kimenjak, kraljenjak; 2. tv ~ ember ovek vrsta karaktera; II. fn ll ~ek kimenjaci gerincideg [~e, ~et] orv kimeni ivac gerlnclvs [~e, ~t] metak u kimu gerincoszlop [~a, ~ot] orv kima, kimeni stub, kraljenica, hrpte-njaagerincoszlop-ferdls [~t] orv nepravilan razvitak kime, zakreavanje kimegerinctelen I. mn [~l] (tv is) beskimen; II. fn ll ~ek beskimenjaci gerincvel f ~t] kimena/lena modina22

Magyar- szerb horvt

338339gerjedgerjed [~t, ~Jen] ~t> ~ok] gnom gobelin [~Je> ~t, ~ek] goblen gc [~a, ~ot, ~ok] orv (tv is) ognjite,arite, ishodite, sredite; a betegsg~a arite bolesti gcpont [~ja, ~ot, ~ok] 1. sredite,sredina, arite; kereskedelmi ~trgovako sredite, arite trgovine;2. (kzlekedsi csompont) vor;vasti ~ elezniki vor22*

golyvsgl [~ja, ~t, ~ok] sp gol, vrata tb;pogodak [-gotka]; ~tl6 zabiti [-ijem]gol; egy ~lal vezet voditi sa jednimgolomglarny [~a, ~t] sp razlika/razmera ugolovima, gol-razlika golf [~ja, ~ot] sp golf Golf-ram [~ot] fldr Golfova/Golfska strujagolfnadrg [~ja, ~ot, ~ok] golf pantalone tbgolfozjik [~ott, ~zon] igrati golfgolfplya [-ija, ^.t, Ak] sp igralite za golfglhelyzet [~e, ~et, ~ek] sp situacija v ansa za golovegllv [~ie, ~t, ~k] sp strelac [-lca] gola, golgeterglvonal [~at] sp gol-linijaglya [^ja, -it, ^.k] I. ll roda, trk [tb -kovi]; 2. biz (els ves fiskols/ egyetemista) bruco, student prve godineglyahr [~t] nv kaljunicaglyalb [~at, ~ak] (kt falc mint jreszkz) tula, gigalja; hodulje tbgoly [~ja, ~t, ~k] 1. zrno, kugla, kuglica; 2. (fegyver) zrno, tane f-eta], metak [-tka]; ~/ rpt vkinek a fejbe proiati v prosvirati nekome zrno/metak/kurum kroz glavugolyll osiguran od metaka/kuruma, metkom neprobojan [-jna]golycska [~ja, ~t, ~k] kuglicagolyscsapgy [~a, ~at, ~ak] msz kuglini leajgolystoll [~a, ~at, ~ak] hemijska olovka, hemijsko/kugliasto perogolyszr [~ja, ~t, ~k] kat laki mitraljez, pukomitraljezgolyzpor [~t] kat pljusak/kia od metaka, pljutanje kurumagolyz I ik [~ott, ~zon] igrati sa kuglicama/klikerimagolyva [4ja, -^t] orv gua, guka [rsz e -ki v guci]golyvs 1. (ember, llat) guav; ~ ember guavac [-vca]; ~ megbetegeds guavost; 2. ll ~ galamb guangomb

340

gondol

gondola

341

gondterhesgomb [~ja ~ot, ~ok] 1. ~t, ~k] 1. kugla, lopta;~ alak kuglinog oblika, kuglast,loptast, okruglast, kuglaste/loptasteforme; 2. mat lopta, sfera gmbfa [~ja, At, Ak] oblo drvo, oblagraa gmbfellet [~et, ~ek] mat povrinakugle/lopte/sfere/ara, kuglina povrina/ploha gmbhromszgtan [~t] mat sferinatrigonometrijagmbc [~e, ~t, ~k] 1. np (disznsajt) kulen svargl; 2. tv, trf debeljuko, debeljko gmblyded punaak [-ka], oblastogoblika, oblaste forme, valjkast;~ arc punako/oblo lice gmblyt [~ett, ~sen, ~eni] okrug-ljivati [-ljujem] gmblyd|ik [~tt, ~jk/~jn] okrug-ljivati [-ljujem] se gmbly [~en] okrugao [-gla]; pun; ~ test oblo/zaobljeno/valjkastotelo

gmblysg [~e, ~et] (test) oblost; (ember) punoa/zaobljenost telagmbv [~et, ~ek] mat kuglin pojas, sferina zonagmbsveg [~et, ~ek] mat sferina kalota/kapica, vrak [-ka] kuglegmbszektor [~t, ~ok] mat sferini sektor/iseakgmbszelet [~et, ~ek] mat sferini segmen(a)t/odseak, kuglin iseak/ segmentgmbvas [~a, ~at, ~ak] miisz okruglo gvoe/elezo, eljezna/gvozdena ipkagmbvillm [~a, ~ot, ~ok] met meteor, vatrena/ognjena loptagnc [~e, ~t, ~k] np, pejor prnja, starudija, stare, svatarija male vrednostiGnclszekr [-szekeret] csill Veliki medvd, Velika kola tbgndr kudrav, kutrav, kudrav, gurguljast, grgurav, grgurast; ~ haj rudokosgndrt [~ett, ~sen] kudravitigndrd|ik [~tt, ~jk/~jn] kudraviti segngyl [~t, ~jn], gngylt [~ett, ~sen,~eni] umotati/umotavati, (za-) pakovati [-kujem], zamotati/zamo-tavatigngyleg [~e, ~et, ~ek] ker 1. uvi-tak [-tka], omot, smotak [-tka], sveanj [-nja], ambalaa; 2. (begngylt dolog) zamotana stvar, rolna, balagngylegsly [~t] ker tara, dara, teina omotagrbe I. mn [At; An; Abb] 1. kriv; ~ csr krivokljun; ~ fellet zakrivljena ploha/povrina; ~ lb kri-vonog, egav, erlav; ~ orr krivonos; ~ tkr grbavo/krivo ogledalo v zrcalo; ~ vonal krivulja; 2. tv, trf ~ jszaka probanena no; 3. tv ~ szemmel nz gledati popreko/koso; ~ utakon jr skrenuti [-eem] sa pravog puta, zavesti [-edem] se, ii [idem] stranputicom; II. fn [~je, At, Ak] mat krivagrbd [~t, ~jen] grbiti se

grbn krivogrbt [~ett, ~sen, ~eni] iksriyiti/is-krivljavati s iskrivljivati [-ljujem]grbl [~t, ~jn] iskriviti/iskrivljivati [-ljujem] segrblet [~e, ~et, ~ek] pregibgrcs [~e, ~t, ~k] 1. orv gr; 2. (fban) vor, vrgrcss [~et; ~en; ~ebb] 1. orv grevit; ~ rngatzs grevito trza-nje/trzavanje; 2. (p/ fag) vorovitgrcssen grevito; ~ sszehz gritigrcsroham [~a, ~ot, ~ok] orv napad grevagrdt [~ett, ~sen, ~enil 1. kotrljati, valjati; 2. (tv:) Akadlyokat ~ vkinek az tjba praviti kome smetnje v tekoegrdl [~t, ~jn] kotrljati se, koturati se, roljati se, valjati segrdlkeny [~en; ~ebb] 1. kotrljav; 2. tv tean [-na]; ~ stlus tean stilgrdls [~e, ~t] kotrljanjegrdl: msz ~ csapgy koturni/kug-lini leaj, koturno leitegrny [~e, ~t, ~ek[ 1. ll tvor; 2. msz (csvezetkben) dader-njakgrget [~ett, -essen] valjati, kotrejati, koturatigrgeteg [~e, ~et, ~ek] 1. (h) lavina, sneni usov; 2. geol (fld) odron zemlje; (kgrgeteg) odron kamenjagrg [~je, ~t, ~k] msz kotrlja, valjak [-Ijka], roljagrgscsapgy [~a, ~at, ~ak] msz valjkasti/klizni leajgrkorcsolya [-ija, At, Ak] koturaljke tb, kotrljae tb, tociljaa na tokovi-magrl [~je, ~t, ~k] gerl(a)grnyed [~t, ~jen] grbaviti se; (lsnl) pogureno sedeti [-dim]grnyedez|ik [~ett, ~zk/~zen] (kemny munkban) grbaviti segrnyedt [~et; ~en; ~ebb] poguren, zgrbljen, zguren; ~ testtarts pogureno dranje, pogurena figura; ~en jr pogureno hodati

344345grggrg1 I. mn [~l] grki; ~ katolikusgrkokatoliki; ~ kultra grka/helenska kultura; ~ nyelv grki jezik;II. fn [~t, ~k] Ork; Orkinja grg* ige [grgtt, ~jn] koturati se,valjati segrgdinnye [~je, At, Ak] lubenica grgkeleti pravoslavni; grkoistonirg; ~ egyhz pravoslavna crkva Grgorszg [~ot] fldr Grka [mintnnem mn ragozdik] grgs grkigrgtz [-tzet] bengalska vatra grngy [~e, ~t, ~k] gruda, grudya,grumen; -fagyos ~ agalj [-glja] grngys [~tR; ~en; ~ebb] grudovit,grudvast, grumenast; neravan [-vna], jarugav; ~k] parobrod gzhaj- parobrodski gzhajzs [~a, ~t] parobrodarstvo gzhenger [~e, ~t, ~ek] (tv is)parni valjak gzkalapcs [~a, ~ot, ~ok] parnieki gzkazn [~ja, ~t, ~ok] parnikotao gzmalom [-Ima, -lmot, -lmok] parnimlin, paromlin gzmozdony [~a, ~t, ~ok] parnalokomotiva gznyoms [~a, ~t] pritisak pare,parni pritisak gzl [~t, ~jn] pariti gzlg [-lgtt, ~jn] isparavati se,puiti se, pariti se

gravitcisgzs [~e, ~t, ~k] np U gzhaj,gzmozdony gzsp [~ja, ~ot, ~ok] pitaljka naparugzturbina [>ja, At, Ak] parna turbinagrafika [*ija, At, Ak] grafika grafikai grafiki, rezbarski grafikon [~ja, ~t, ~ok] grafikon grafikus I. mn grafian, grafiki; II.fn [~a, ~t, ~ok] grafiar, grafik grafit [~ja, ~ot] sv grafit grafolgia [,4 ja, At] grafologija grafolgiai grafoloki grafolgus [~a, ~t, ~ok] grafo-loggramm [~ja, ~ot, ~ok] gram grammatika [,6 ja, At, -ik] nyelv,rg gramatikagrammatikai nyelv, rg gramatiki gramofon [~Ja> ~t, ~ok] gramofon gramofonlemez [~e, ~t, ~ek] gramofonska ploa; mikrobarzds ~ gramofonska ploa na mikrobrazde grnt1 [~ja, ~ot] sv granit, granat grnt2 [~ja, ~ot, ~ok] kat granata grntalma [~ja, ~t, ~k] nv nar grntos [~a, ~t, ~ok] kat, rg grenadirgrandizus [~at; ~an; ~abb] grandi-jzan [-zna], impozantan [-tna], velianstvengrnit [~ja, ~ot] tv granit grnit- granitan [-tna], granitski granuld [~ja, ~t] orv granulacija,zamladgranull [~t, ~jon] granulirati grasszl [~t, ~jon] rg, biz, pejor kooperiti se, razmetati [-eem] se grtisz ker, rg gratis, badava, besplatno,muktegratulci [~ja, ~t, ~k] estitka gratull [~t, ~jon] estitati; ~ok szletsnapjra estitam (vam) roendangratulls [~a, ~t] estitanje gratull [~ja, ~t, ~k] estitalac[-taoca] gravitci [~ja, ~t] fiz gravitacija,sila tee gravitcis//> gravitacioni

gravitlgravitl [~t, ~jon] biz gravitirati, teiti; a kzppont fel ~ teiti ka sreditu gregorin zene: ~ nek gregorijanksocrkveno pevanje griffmadr [-dara, -dart, -dark(npmesben) frggrimasz [~a, ~t, ~ok] kreveljenje cerenje, grimasa; ~tvg kreveljiti se ceriti se, praviti grimase grz [~e, ~t] griz, krupica grf [~ja, ~ot, ~ok] grof grfi grofovski grfn [~je, ~t, ~k] grofica grfsg [~a, ~ot, ~ok] 1. grofovski naslov; 2. (terlet) grfija, grofovijagroteszk [~et; ~en/~l; ~ebb] groteskan [-kna], smean [-na], na-karadan [-dna]Grnland [~ot] fldr Grenland grupp [~ja, ~ot, ~ok] rg (virggy)okrugla leja cveaguba1 [~ja, At, Ak] npr (ruha) ogrta od abe/sukna v grube oje; urak [-rka], gunj; (kzm:) eben At cserl dati bolje z gore (u pro-menu) guba8 [A\&, At, Ak] arg (pnz)lova gubacs [~a, ~ot, ~ok] nv iarka,ika, iarica, babuka gubacsdarzs f-razsat, -razsak] ll osa v zolja iarica/ikarica, ia-rak [-rka], iarac [-rca], iariar, iarua, ikar gubancol [~t, ~jon] zamrsiti/zamri-vati [-ujem], zaplesti [-etem] gubancold|ik [~ott, ~jk/~jon] zamr-siti/zamrivati se, zaplesti [-etem] se gubancos [~an; ~abb] zamren, zapletengubbaszkod|ik,[~ott, ~jon], gubbaszt [~ott, -asszon, ~ani] zguriti se, uati [-im], uuriti se, skupiti se, eati [-im]guberl [~t, ~jon] biz 1. (pnzt zsebbl) teka srca odbrojavati sitan novac [-vca]; 2. (szemttelepen) preturajui/eprkajui traiti neto po smetitu

gumisarokgub [~ja, ~t, ~k] ll ahura, zapredak f-etka], kokon guggol [~t, ~jon] eati [-im],uati [-im] gukker [~e, ~t, ~ek] durbin, dalekozor,dogled, guker giila [~ja, ^t, Ak] 1. mat piramida;~ alak piramidalan [-Ina], pira-midast, oblika piramide; 2. katfegyvert Aba rak postaviti/postavljatioruje u hrpugulya f-ija, -^t, Ak\ krdo goveda gulys1 [~a, ~t, ~ok] ~t] sumnja; az a ~m, (hogy 6) posumnjao sam (da on); ~ba kerltem sumnja je pala na mene; ~ba kever vkit osumnjiiti nekoga, baciti sumnju na nekoga; ~ba vesz vkit sumnjati na koga, sumnjiiti koga, posumnjati u koga; eloszlatja a ~t rasterati sumnju; ~' fS posumnjatigyanok [~ot, ~ok] razlog sumnje gyanper: ~rel l imati sumnju,sumnjatigyans [~at; ~an; ~abb] sumnjiv, podozriv; ~ ember sumnjiv ovek; ez ~ to je sumnjivo v sumnjiva stvar gyanst [~ott, ~son, ~ani] sumnjiiti gyansts [~a, ~t, ~ok] sumnjienje gyanstott [~at, ~ak] osumnjien gyantlan [~ul] nepodozriv gyantlanul nepodozrivo gyapjas [~at; ~an; ~abb] vunast,runjavgyapjasod|ik [~ott, ~jk/~jon] dobivati vunu gyapj [~ja/gyapja, ~t, ~k] runo,vuna; tiszta ~ ista vuna gyapjfonal [~a, ~at, ~ak] vunenovlaknogyapjharisnya [~ja, ~t, ~k] vunena arapa

gyapjipar [~a, ~t] industrija vunegyapjszl [~a, ~at, ~ak] vunicagyapjszvet [~e, ~et, ~ek] vunena tkaninagyapjtakar [~ja, ~t, ~k] gubergyapot [~Ja ~ot] pamukgyapot- pamuan [-na]gyapotbla [^ja, rit, rCk] bala pamukagyapotfonal [~a, ~at, ~ak] pamuno vlaknogyapotszeds [~t] branje/berba pamukagyapotszvet [~e, ~et, ~ek] pamuna tkaninagyapotterms [~e, ~t] urod/prinos pamukagyapotltetvny [~e, ~t, ~ek] pamuno polje, pamuna plantaa, plantaa pamukagyr [~a, ~at, ~ak] fabrika, tvornicagyarapt [~ott, ~son, ~ani] mnoiti, poveati/poveavatigyarapods [~a, ~t, ~ok] porast, prirastgyarapod|ik [~ott, ~jk/~jon] porasti [-tem]; tudsban ~ik bogatiti se znanjemgyarapszik [-podott, -podjk/-podjon]t gyarapodik gyrplet [~e, ~et, ~ek] fabrika/tvronika zgradagyri fabriki, tvorniki; ~ r fabrika/ tvornika cena; ~ ru tvornika/ fabrika roba; ~ jegy fabriki znak, fabrika marka; ~ munks fabriki/ tvorniki radnik; ~ termk fabriki/ tvorniki proizvod, fabrikat; ~ vdjegy fabriki/zatitni ig v znak gyripar [~a, ~t] industrija gyrkmny [~e, ~t, ~ek] fabriki/tvorniki odak v dimnjak gyarl [~n] slab, lo, jadan [-dna], grean [-na], pogreiv, pogreljiv; ~ ember grenik, jadnik gyarlsg [~a, ~ot, ~ok] slabost,pogreivostgyarmat [~a, ~ot, ~ok] kolonija gyarmatru [~Ja> ~t, ~k] kolonijalnarobagyarmatbirodalom [-Ima,-Imat, -lmak] kolonijalna imperija/sila

gyarmati kolonijalan [-Ina]; ~ elnyoms ugnjetavanje kolonija, kolonijalno ugnjetavanje; ~ fggs kolonijalna zavisnost; ~ helyzetben lev orszg zemlja u kolonijalnom stanju; ~ kizskmnyols eksploatacija/izrabljivanje kolonija; ~ orszg kolonijalna zemljagyarmatos [~a, ~t, ~ok] kolonist, naseljenikgyarmatost [~ott, ~son, ~ani] kolonizirati, kolonizovati [-zujem], (s)pro-vesti/(s)provoditi kolonizaciju, naseliti/naseljavatigyarmatosts [~a, ~t, ~ok] kolonizacijagyarmatost I. mn kolonizatorski; ~ politika kolonizatorska politika; ~ trekvsek kolonizatorske +"ndencije; II. fn [~Ja ~ti ~k] kolonizatorgyarmatpolitika [~ja, ~t] kolonijalna politikagyrnegyed [~e, ~et, ~ek] fabriki kvart, tvorniki kraj, industrijski deo gradagyros [~a, ~t, ~ok] fabrikant, tvor-niargyrt [~ott, ~son, ~ani] proizvoditi, fabrikovati [-kujem], fabricirati, producirati, produkovati [-kujem]gyrts [~a, ~t] fabrika/tvornika proizvodnjagyrtsi proizvodni; ~ hiba fabrika/ tvornika greka izrade v pri izradi; ~ titok fabrika/tvornika tajna izradegyrtelep [~e, ~et, ~ek] podruje fabrike/tvornicegyrtmny [~a, ~t, ~ok] fabrina/ tvornika izraevina v roba, tvorniki proizvod, fabrikatgyrvros [~a, ~t, ~ok] fabriki/tvorniki/industrijski gradgysz [~a, ~t] alost, crnina, tuga, korota; ~ba borit zaviti [-ijem] u crno; ~ba borult ucveljen; ~ban van nositi crninu za koga, biti u crnini; leteszi a ~t skinuti [-nem] crninu; ~Z lt obui [-uem] v poneti [-esem] crninugysz- alosni

gyszbeszd [~e, ~et, ~ek] posmrtno slovo, pogrebni govorgyszdal [~a, ~t, ~ok] alopojka, a-lobna pesma, zapevka, naricaljka, tubalicagyszeset [~e, ~et, ~ek] alosni sluajgyszv [~et] godina alosti/porotegyszftyol [~a, ~t, ~ok] crni veogyszhr [~e, ~t, ~ek] itulja, tuna/ alosna vestgyszindul [~ja, ~t, ~k] posmrtni mar, posmrtna/alobna koranicagyszistentisztelet [~et] zaupokojna boja sluba; (pravoszlvoknl) ope-lo; (katolikusoknl) rekvijem, zadunica, crna misa, podulje; (vforduln, pravoszlvoknl) godinjica pomeni, parastosgyszjelents [~e, ~t, ~ek] posmrt-nicagyszkarszalag [~a, ~ot, ~ok] crna traka, crni flor, plakavicagyszkeret [~e, ~et, ~ek] crni okvirgyszksret [~e, ~et] pogrebni sprovodgyszkocsi [~ja, ~t, ~k] mrtvaka/ pogrebna kola tbgyszlobog [~Ja> ~t, ~k] crna zastavagyszmenet [~e, ~et] pogrebna/a-lobna povorkagyszmise [~je, ~t, rik] vall Id gyszistentiszteletgysznp [~e, ~et] oaloeni tbgyszol [~t, ~jon] 1. vkit tugovati [-gujem], aliti za kim; biti u alosti; ~/'a az anyjt aliti za majkom; 2. (gyszruht visel) nositi crninugyszos [~at; ~an; ~abb] 1. alostan [-sna], tuan [-na]; 2. (szegnyes) alostan [-sna], mizeran [-rnaj, jadan [-dna]gyszrovat [~a, ~ot, ~ok] itulja, posmrtni oglasgyszruha [~ja, ~t, ~k] crninagyszszalag [~ja, ~ot, ~ok] flor, crni trak, crna trakagyszszertarts [~a, ~t] opelo, o-protajna slubagyszvitz

352

gyep

gyepes

353

gyermekkorigyszvitz [~e, ~t, ~ek] pejor kukavica, alosna figura, straljivac [-vca], plaljivac [-vca], mama, strinagyatra [An; cbb] jadan [-dna], kukaviki, bedan [-dna]; ~ ember valak plaljivac [-vca], kukavica; II. fn [ ~ot, ~ok] dijamant, alem-kamen; csiszolt ~ brilijant, briljant; kszrlt ~ brueni dijamantgymntcsiszols [~t] bruenje dijamantagymntcsiszol [~ja, ~t, ~k] brusa dijamantagymntgyr [~je, ~t, ~k] dija-mantski prstengymntkszrs [~e, ~t, ~k] li gymntcsiszolgymntlakodalom [-Ima, -Imat, -lmak] dijamantska svadba, esdesetogo-dinjica brakagymntmez [~je, ~t, ~k] dija-mantsko poljegymntos: ~ fny dijamantskog sjajagymntt [~je, ~t, ~k] dijamantska igla, dijamantski brogyenge [it; *in; *ibb] I mnl.slab, bespomoan [-na], nemoan [-na]; (erlytelen) mekan; nejak, slab; (trkeny) loman [-mna],

troan [-na]; (zsenge) mlad; ~ aka-ratu bezvoljni; ~ idegzet slabih ivaca; ~ kifogs slab izgovor; ~ minsg slabog kvaliteta, slabe/loe kakvoe; ~ oldala vkinek slaba strana nekoga; ~ a szmtanban slab je u raunu/matematici; a Abb nem slabiji pol; 2. blag; ~ szl blag vetar; II. fn [*ije, *it, Ak] 1. vkinek a Aje slaba strana nekoga; az alkohol a Aje alkohol mu je slaba strana; ezek az Ai to su njegove slabosti; 2. slabi, sla-biak, slabunjavac [-vca]; a Abbnek fogja prtjt zatititi/zatiivati [-u-jem] slabijeggyengd [~et; ~en; ~ebb] nean [-na], osetljiv, delikatan [-tna]; ~ pillants pogled pun nenostigyengdsg [~e, ~et, ~ek] nenostgyengeeltnj slabouman [-mna], plit-koumangyengeelmjsg [~e,~et]slaboumnost, idiotizam [-zrna], plitkoumnostgyenglkeds [~e, ~t, ~ek] nelagod [n, birt e -di], nelagodnostgyenglkedik [~ett, ~jk/~jen] pobo-levati, oseati se nelagodno/slabo, lecati segyenglked boleljiv, slab, nelagodan [-dna]gyengn slabo; ~ vilgt lmpa kilja, migavac [-vca]gyengesg [~e, ~et, ~ek] 1. slabost, slaboa; emberi ~ ljudska slabost; ~et rez oseati slabost; 2. (alkati) slabunjavost; 3. (erklcsi) moralna slabost, grenost, mana; 4. (tehetetlensg) nemo, bezmonost, bespomonostgyengft [~ett, ~sen, ~eni] slabiti; (enyht) ublaiti/ublaavatigyengts [~e, ~t] slabljenje; (enyhts) ublaavanjegyengl [~t, ~jn] poputati, opadati, slabiti, gubiti snagu, izdaje ga snaga, jenjati; ~ a szeme slabe mu oi; ~ a vihar oluja slabi v poputagyep [~je, ~et> ~ek] ledina, trava, travnik, travnjak, tratina; ~re lpni tilos! zabranjeno .je stati na travu/

travnjak! zabranjeno je gaziti na travu!gyepes pokriven/obrastao [-sla] travom, travan [-vna], travastgyepesed|ik [~ett, ~jk/~jen] obrasti [-te] v zarasti travomgyepest [~ett, ~sen, ~eni] pretvarati u travnjak, sejati [-jem] travugyeplabda [~ja, rit, -ik] sp hokej na travigyepl [~je, ~t, ~k] uzda; (szl:) rvidre/kurtra fogja a ~t pritegnuti [-nem] uzde; megereszti a ~t popustiti/poputati uzdegyeplszr [~t, ~ak] uzdagyepmester [~e, ~t, ~ek] ivoder, ivoderac [-rca], strvoder, deragyepsznyeg [~e, ~et] travnjakgyeptgla [*cja, rit, Ak] bus, busengyr [~en; ~ebb] redak [retka], rehav; ~ haj retka/slaba kosagyere hodi! doi I hajd(e)! azonnal ~! s mesta da doe ! ~ ide! doi ovamo!gyerek [~e, ~et, ~ek] biz dete [-eta, tb deca]; tallt ~ nahoe [-eta], nahod; ne-lgy ~! nemoj biti dete ! Id mg gyermek isgyerek- de(i)jigyerekes [~en; ~ebb] detinjastgyerekesked|ik [~ett, ~jk/~jen] biti detinjastgyerekessg [~e, ~et, ~ek] detinjarijagyerekhad [~a, ~at] deurlija, roj/ mnotvo decgyerekjtk [~a, ~ot, ~ok] 1. (kny-ny dolog) deja igra; ez nekem ~ to je igraka/ala za mene; 2. (jtkszer) deja igrakagyerekkor [~a, ~t] Id gyermekkorgyerekkori Id gyermekkorigyereksg [~e, ~et, ~ek] detinjarijagyerekszoba [^ija, ~t, ^ik] Id gyermekszobagyerkc [~e, ~t, ~k] deran, deak, deko h, mome [-eta]; derite [-eta, tb -ad]; ~k deurlija gyermek [~e, ~et, ~ek] dete; elz hzassgbl val ~ dovedeno dete; fejldsben visszamaradt ~ telesno23 MaffViir R7Prhhnrv4t

zaostalo dete; ~v fogad posvojiti dete, usvojiti/usvajati, adoptiratigyermekgy [~a, ~at] 1. orv babine [n, tb], babinje [n, tb]; 2. deji krevetgyermekgys: ~ asszony porodilja, babinjaagyermekgyi: orv ~ lz poroajna/po-rodiljna/porodiljska/babinja groznicagyermeklds [~a, ~t] dete [-eta], potomak [-mka], izdanak [-nka]gyermekbnuls [~a, ~t, ~ok] orv deja paralizagyermekbetegsg [~e, ~et, ~ek] deja bolestgyermekbrsg [~a, ~ot, ~ok] sud za maloletnikegyermekcip [~t, ~k] de(i)ja cipelagyermekcsny [~t, ~ek] detinjarija, mangupluk, apkunstvogyermekded detinjastgyermekgyilkos [~a, ~t, ~ok] edoubi-ca h, ngyermekgyilkossg [~a, ~ot, ~ok] edomorstvo, edoubistvogyermekhalandsg [~a, ~ot] mortalitet/smrtnost decegyermekhang [~ot, ~ok] deji glasgyermekhinta [*it, -ck] Ijuljaka za decu, deja Ijuljakagyermeki detinjski, detinji; ~ kedly detinjasta/detinjska narav; ~ szeretet detinjska ljubavgyermekirodalom [-Ima, -Imat] deja literatura/knjievnostgyermekjtk [~a, ~ot, ~ok] deja igragyermekjtsztr [-tere, -teret, -terek] deje igralitegyermekjegy [~et, ~ek] deja karta/ ulaznicagyermekkocsi [~Ja> ~t, ~k] deja kolica tbgyermekkor [~a, ~t] detinjsko doba, doba detinjstva, detinjstvo, deji uzrast, deje godine tb; (fik) deatvo; msodik ~ drugo detinjstvo; ~a ta od svoga detinjstva, izmala, iztnalena, odmalena gyermekkori detinjski, iz doba detinjstva; ~ pajts drug iz detinjstvagyermekkrus

354

gygyru

gygyszat

355

gyomorgyermekkrus [~a, ~t, ~ok] zene deji hor/korgyermekknyv [~et, ~ek] deja knjigagyermeklncf [~t] nv gologlavi-ca, maslaak [-ka]gyermekllektan [~t] deja psihologijagyermekmenhely [~e, ~t, ~ek] deje sklonite, sirotite, primiste za decugyermekmrleg [~e, ~et, ~ek] deja vagagyermekmese [^.je, ~t, ~k] bajka/pria za decugyermeknap [~ot] Dan deje radostigyermeknyaraltats [~a, ~t] deje letovanjegyermekorvos [~a, ~t, ~ok] lekar/ lenik specijalista h za deje bolesti, deji lekar, pedijatar [-tra]gyermekotthon [~a, ~t, ~ok] deji dom/vrtigyermekparalzis [~e, ~t] orv deja paralizagyermekrabls [~a, ~t, ~ok] otmica detetagyermekrdi: a ~ msora emisija za decugyermekruha [~t, ~ja, ~k] deja odea, deje odelo, haljinicagyermeksg [~e, ~et] (gyermekkor) detinjstvogyermekszeretet [~e, ~etj ljubav prema detetu/decigyermekszoba [~ja, ~t, -ik] 1. deja soba; 2. (tv, pejor:) nincs Aja nije dobio v imao domaeg vaspitanjagyermektarts [~a, ~t] izdravanje detetagyermektelen bezdetan [-tna], bee-dan [-dna], bez dece; ~ hzassg brak bez decegyermektelensg [~e, ~et] neplodnost, jalovostgyermekdl [~je, ~t, ~k] deje odmaralite/oporavilitegyermekdltets [~e, ~t] odmor/oporavak decegyermekvdelem [-Ime, -lmet] zatita decegyertya [^ja, ~t, ~k] 1. sveca;

2. fiz (fnyforrs egysge) sveca (kaomerilo jaine svetla); 3. msz (gyjtgyertya) sveica za elektrinopalenje; 4. sp (tornban) sveca (vidvebe u gimnastici) gyertyabl [-belet, -belek] fitilj, ste-njak [-njka], stenj; kigeti ~ mosur,pregoreli fitilj od svece gyertyafny [At] 1. (gyertyalng) svet-lost/plamen svece; 2. fiz (erssgegysgekben) svetlosna snaga jednesvecegyertyakszt [~Je; ~*< ~ek] svear gyertyakoppant [~Ja> ~t, ~k] muma-kaze tbgyertyalng [~ot] plamen svece gyertynra [~ja, ^it, ~k] grab, grabar[-bra]; (faanyag) grabovin gyertynos [~a, ~t] (erd) grabik gyertyant [~Je. ~t, ~k] svear gyertyaszl [~a, ~at, ~ak] komadsvece; egyenes mint a ~ prav jekao sveca gyertyaszentel' [~t] vall (febr. 2.)Sretenje gyertyatart [~ja, ~t, ~k] svenjak,irak gyrl [~t, ~jn] proreivati [-uje]se gyernk ! hajd(e)mo ! poimo ! na ~.'no hajdmo ! napred ! ~ odbb! daljeodavde ! ~ a pnzzel! ovamo novac/pare!gy: ~ (te)! (lovak biztatsa) i! gyk [~Ja> ~ot, ~ok] guter, guterica gykf [-fvet, -fvek] nv crnj,crnjevac [-vca]gyilkol [~t, ~jon] (tv is) ubijati gyilkols [~a, ~t, ~ok] ubistvo,ubojstvo gyilkos I. mn [~at; ~an] 1. krvniki;2. tv ~ iram vratolomna brzina;~ pillants pogled pun mrnje;3. nv ~ galca zelena pupavka;II. fn [~a, ~t, ~ok] ubica h, ubojica hgyilkossg [~a, ~ot, ~ok] ubistvo,ubojstvo, umorstvo gygy- lekovit gygyru [~Ja> ~t, ~k] apotekarski/farmaceutski/farmakoloki proizvod

gygyszat [~a, ~ot] orv lekarstvo,leenje gygybett [~je, ~et, ~ek] (cipbe)uloak za ravna stopala, ortopedskiuloak gygyforrs [~a, ~t, ~ok] lekovitizvor, lekovito vrelo gygyf [-fve, -fvet, -fvek] nplekovita trava gygyfrd [~je, ~t, ~k] lekovitokupatilo/kupalite, lekovita banja;(hforrsos) toplice tb gygyhats [~a, ~t] orv lekovitost gygyhely [~e, ~et, ~ek] orv, hivleilite, lekovita banja; klimatikus~ vazduna/klimatska banja gygyintzet [~e, ~et, ~ek] orv zavod za leenje, sanatorij(um) gygyr [~ja> ~t] rg balzam, balsam,melemgygyiszap [~ja, ~ot] lekovito blato gygyt [~ott, ~son, ~ani] orv leiti,celitigygyts [~a, ~t] orv leenje gygythatatlan [~ul] nele(lj)iv, ne-izle(lj)iv, neprebolan [-Ina] gygythat orv izleiv, izleljiv gygyttat [~ott, -sson] 1. leiti; 2.~ja magt leiti se gygykencs [~e, ~t, ~k] lekovitamastgygykezel [~t, ~jen] orv leiti gygykezels [~e, ~t] leenje, kura gygylabda [ ~ot, ~ok] orv nainleenja gygynvny [~e, ~t, ~ek] lekovitabiljka; ~ek lekovito "bilje gygynvnygyjt [~je, ~t, ~k] biljar gygypedaggia [^,t] pedagogija zadefektivnu decu gygypedaggiai: ~ fiskola visokakola nastavnika za defektnu decu gygypedaggus [~a, ~t, ~ok] uitelj/pedagog za defektnu decu gygyszappan [~a, ~t, ~ok] medicinski sapun gygyszer [~e, ~t, ~ek] lek; gyorsanhat ~ preki lek gygyszeres: l.~ veg boica za lek;23*

2. ~ kezels leenje medikamentima/ lekovimagygyszersz [~e, ~t, ~ek] apotekar, farmaceut, lekarnik, magister farmacijegygyszerszet [~e, ~et] apotekar-stvo, farmacija, lekarnistvogygyszersziig [~je, ~t, ~k] apote-karica, apotekarka, farmaceutkinja, magistra farmacijegygyszersztechnikus [~a, ~t, ~ok] farmaceutski tehniargygyszergyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/tvornica lekova v lekarijagygyszeripar [~a, ~t] farmaceutska industrijagygyszerknyv [~e, ~et] knjiga le-kova/lekarijagygyszermrgezs [~e, ~t, ~ek] trovanje lekomgygyszertan [~a, ~t] farmakologija, nauka o poznavanju lekovagygyszertr [~a, ~t, ~ak] apoteka, lekarnagygytea [~ja, ^t, ^k] lekovit/biljni ajgygytorna [~ja, ~t] zdravstvena/higijenska gimnastikagygyul [~t, ~jon] 1. ozdravljati; 2. (seb) zaraivati [-uje], zaleiti segygyuls [~a, ~t] ozdravljenjegygyulflben: ~ van biti na putu ozdravljenjagygydttis [~e, ~t, ~ek] orv rekreacija, oporavak [-vka]gygyvz [-vize, -vizet, -vizek] lekovita vodagyolcs [~a, ~ot, ~ok] platnogyolcs- platnengyom [~ja, ~ot, ~ok] korov, travulji-na, travurinagyomirts [~a, ~t] unitavanje korovagyomll [~t, ~jon] mgazd plevitigyomnvny [~e, ~t, ~ek] korov, travuljina, tetno biljegyomor [gyomra, gyomrot, gyomrok] 1. stomak, eludac [-uca]; (krdz llat) burag; elrontott ~ pokvaren stomak; res ~ra natate, na tatinu, tae; 2. a fld -mra utrobagyomor-

356

gyorshaj

gyorshajts

357

gyngyzemlje; 3. (tv:) j ~ kell hozz treba imati dobar stomakgyomor- stomani, eluni, eludanigyomorbaj [~a, ~t] bolest stomaka, eluana bolestgyomorbajos I. mn [~at] bolovati [bolujem] od stomaka; II. fn [~a, ~t, ~ok] koji boluje v pati od stomaka/ elucagyomorcseppek [~et] orv kapljice za stomak/eludacgyomorgs [~e, ~t] orv goruica, garavica; ~em van mori me goruicagyomorerffst [~je, ~t, ~k] stomaklijagyomorfjs [~a, ~t, ~ok] bol u stomaku/elucugyomorfekly [~e, ~t] ir u stomaku/ elucugyomorgrcs [~e, ~t, ~k] gr u stomakugyomorhurut [~Ja> ~ot] katar eluca/ stomakagyomoridegessg [~e, ~et] orv rastrojenost ivaca v nervoza u elucu/sto-maku,ivana rastrojenost stomaka/ elucagyomorkeser [~\t, ~t] gorka rakija travaricagyomormoss [~a, ~t, ~ok] orv ispiranje stomaka/elucagyomornedv [~e, ~et] orv sok stomaka, stomani/eludani sokgyomorronts [~a, ~t] ravo varenje, kvar/poremeaj stomaka v elucagyomorsav [~a, ~at] stomana/elua-na kiselinagyomorsavhiny [~a, ~t] nedostatak stomane kiselinegyomorsavtltengs [~e, ~t] pre-komerno poveanje v hipertrofija stomane/eludane kiselinegyomorsllyeds [~e, ~t] orv sputanje stomaka/elucagyomorszj [~a, ~at] orv stomana/e-luana usta tbgyomorvrzs [~e, ~t] izliv krvi v krvavljenje u stomaku/elucugyomos [~at;~an;~abb] (kert, udvar) pun korova, zarastao [-sla] korovom

gyomroz [~ott, ~zon] (fleg Irf, biz) bubati v gruvati v lupati nekoga pesnicom u stomakgyns [~a, ~t, ~ok] vall ispoved, ispovedanje, ispovestgynj(ik) vall [~t, ~jon] ispovedati segyn [~ja, ~t, ~k] vall (szemly) ispovednik; (n) ispovednicagyntat [~ott, -sson] vall (tv \s) vkit ispovedati kogagyntat [~Ja, ~t, ~k] vall ispovedalac [-daoca], otac [oca] ispovednikgyntatszk [~e, ~et, ~ek] vall is-povedaonica, ispovednicagyopr [~\s., ~t, ~ok] nv (gyomnvny) smilj(e); (havasi) ~ runolistgyors 1. mn [~at; ~an; ~abb] brz, hitan [-tna]; ~ beszd brzorek; ~ egymsutnban sledujui brzo jedan za drugim; ~ ember brzak; ~ szjrs brzog shvatanja; ~ keze van imati brze/hitre ruke; ~ lb brzonog, hitronog; ~ lptekkel brzim koracima; II. fn [~a, ~ot, ~ok] (gyorsvonat) brzi voz/vlakgyorsabbod|ik [~ott, jek/jon] ld gyorsulgyorsacl [~Ja> ~t] msz brzorezm elikgyorsan brzo, hitro; ~ csinl vmit raditi neto na brzinu; ~ hat koji brzo delujegyorsru [~Ja, ~t, ~k] brzovozna robagyorsasg [~a, ~ot] brzina, hitrina; (sietsg) urbagyorsasgi: ~ rekord rekord u brzinigyors- s gprs stenografija i daktilografija, stenodaktilografijagyorsfnykp [~e, ~et] brza fotografska snimka [rsz e -mci], brzi fotosgyorsfnykpsz [~e, ~t, ~ek] fotograf na brzinugyorsforgcsol mn msz brzoreznigyorsforgalmi: ~ t autoput sa minimalnom brzinomgyorsforral [~ja, ~t] reso, nelsi^;gyorsfuts [~a, ~t] sp brza trkagyorsfut [~ja, ~t, ~k] sp trka,tekli j gyorshaj [~Ja> ~t, ~k] brzi brod

gyorshajts [~t] hiv brza. vonja, brzo voenjegyorsr [~t, ~jon] stenografirati, ste-nografisati [-iem]gyorsrs [ ~a, ~t] stenografija, brzopis; ~sal r stenografisati [~iem], stenografiratigyorsr [~ja, ~t. ~k] stenografgyorsriskola |>ija, -it, -ik] steno-grafska kolagyorsrn' [~je, ~t, ~k] stenografkinjagyorst [~ott, ~son, ~ani] ubrzati/ubrzavati, pouriti/pourivati [-rujem], pospeiti/pospeavatigyorsts [~a, ~t] 1. pojaanje/pojaavanje brzine; 2. fiz, vegy akcele-racijagyorst fiz, vegy I. mn akceleracioni; II. fn [~ja, ~t, ~k] akcelerator, ubrzivagyorstott [~an] ubrzan; ~ eljrs ubrzani postupak; kat ~ menet forsirani mar; ~ vonat ubrzani voz/vlakgyorskorcsolyzs [~a, ~t] sp brzo klizanjegyorsmoss [~t] ekspresno pranjegyorsmotorvonat [~ot; ~ok] brzi motorni voz/vlakgyorsnaszd [~ja, ~ot] kat brzi monitorgyorssegly [~e, ~t, ~ek] brza pomogyorsz [-tzet] kat brza paljbagyorstzel kat brzometni; ~ puku brzometna pukagyorsul [~t, ~jon] ubrzavati segyorsuls [~a, ~t] 1. ubrzavanje; (fiz:) egyenletes ~ jednolino/jed-nomerno ubrzavanje; 2. fiz, vegy akceleracijagyorsul ubrzan, ubrzavajui; fiz ~ mozgs ubrzano kretanjegyorsszs [~a, ~t] sp brzo plivanjegyorsvg mn ld gyorsforgcsolgyorsvastt [~ja, ~at] eleznica brzog prometagyorsvonat [~(j)a, ~ot, ~ok] brzi voz/vlak; ~tal megy putovati [-tu-jem] brzim vozom/vlakomgyorsvonati brzovozni; ~ mozdony lokomotiva brzog voza

gyk [~e, ~t, ~k] 1. mat koren; ~t von korenovati [-nujem], vaditi v izvui [-uem]/izvlaiti koren; 2. vegy radikalgykr [-kre, -keret, -kerek] I. nv koren; -krsil kitp iupati s ko-renom, iskoreniti, istrebiti; (tv is) -keret ereszt pustiti koren; 2. Dan pobede; -lmet arat izvojevati [-jujem] v dobiti [-ijem]

pobedu, borbom stei [-eem v -eknem] pobedugyzelemittas [~an] pobedonosan, likujui, opojen pobedom gyzelmes ld gyztes I. gyzelmi pobedni, trijumfalan [-Ina]; ~ dal davorija, pobedna ratna pes-ma; ~ esly mogunost/ansa za pobedu; ~ mmor pobedniki zanos, pobedniko oduevljenje, po-bednika opojenost gyzhetetlen nepobed(lj)iv gyz ld gyztes Gyz [~t] Viktorgyztes 1. mn [~en] pobedniki, po-bedan [-dna], pobedonosan [-sna]; ~ fegyverek pobedna oruja; a ~ hadsereg pobednika vojska; II. fn [~e, ~t, ~ek] 1. (harcban, csatban) pobednik, pobedilac [-ioca], osvaja; 2. sp ampion, pobednik gyufa [~ja, ~t, ~k] ibica, iica, igica, palidrvce [-eta]; At gyjt zapaliti ibicu gyufaskatulya [~ja, At, Ak] kutija zaibicegyufaszl [~a, ~at, ~ak] ibica, igicagyjt [~ott, ~son, ~ani] 1. paliti, upaliti, zapaliti, zaei [-eem]; tzet ~ naloiti vatru; magra ~ja a hzat zapaliti kuu/krov nad glavom; 2. cigarettra ~ zapaliti cigaretu; 3. msz (motor) upaliti; 4. (tv:) haragra ~ razgnjeviti, razljutiti; 5. (tv:) ntra ~ zape vat pesmu, poeti f-nem] pevati gyjts [~a, ~t] (msz is) paljenje,paljbagyjt I. mn upaljiv; tv ~ hats beszd potpaljivaki/vatreni govor; II. fn [~ja, ~t, ~k] kat upalja, detonator, prskavac [-vca]; idztett ~ tempira, tempirani upalja gyjtbomba [~ja, ~t, ~k] zapaljiva/upaljiva bomba gyjtfej [~e, ~et, ~ek] msz sve-ica za paljenje gyjtogat [~ott, -asson] zapaljivati[-ljujem] gyjtogats [~a, ~t, ~ok] pale,

paljevina; szndkos ~ namerna paljevinagyjtogat [~ja, ~t, ~k] 1. palikua, potpaljiva, uiga; 2. (tv, pol:) hbors ~ ratni huka, potpaljiva ratagyjtgyertya [*ija, ~t, ~k] ld gyjtfejgyjtlng [~ja, ~ot] (,pl autgejzrben) plamiak [-ka] za paljenje ureaja za gasgyjtpont [~ja, ~ot]//z (tv) arite, sredite, fokus, iagyjts [~a, ~t] potpala, drvo za potpaljivan jegyjtszeg [~e, ~et, ~ek] kat udarna iglagyjttvolsg [~a, ~ot] fiz arina daljina/udaljenostgyujtovnyf [-fve, -fvet] nv lani-listgyjtzsinr [~ja, ~t, ~ok] msz, kat fitilj, pripaljaa, stenjak [-njka], stenjgyl [~t, ~jn] t gyulladGyula [.Ct] Julijegylkony zapaljiv, upaljiv, gorljiv, sagorljiv; ~ anyag zapaljiv materijal; nem ~ nezapaljivgyullad [~t, ~jcm] i, zapaliti/zapalj-vati [-ljujem] se; 2. (tv:) haragra ~ planuti [-nem] gnevom; szerelemre ~vki irnt planuti ljubavlju prema nekomgyullads [~a, ~t, ~ok] (orv is) upala, zapaljenje; zleti ~ zapaljenje/ upala zgloba; ~ba jn zapaliti se, upaliti segyulladt zapaljen, upaljengyullaszt [~ott, -asszon, ~ani] ld gyjt 1., 4.gyr [~t, ~Jon] 1- gnjeiti, mesiti; 2. (masszroz) masirati trljati; 3. tv, biz (embert) formiratiGyuri [~t] ura, uro, DokaGyurka [^it] urica, okicagyr [~ja, ~t, ~k] sp maser, trljagyrdeszka [^.ja, ^t, ^k] rastegaa. daska za rezance/testo, testaragyrt: ~ tszta (za)meeno testogyutacs

360

gymlcs

gymlcsrus

361

gyszvirggyutacs [~a, ~ot, ~ok] kat, msz pripaljaagyjt [~tt, ~sn, ~eni] sakupiti/sa-kupljati, skupiti/skupljati, sabrati [-beremj/sabirati [-rm], gomilati, akumulirati, akumulisati [-iem]; ~i a pnzt a nyaralsra tedi novac za Ietovanjegyjtemny [~e, ~t, ~ek] 1. (blyeg-, kp-, fegyver- stby zbirka, kolekcija; 2. ir {pl npkltsi) zbornikgyjtemnyes: ~ kiads sabrana dela; ~ mii zbornik, zbirkagyjts [~e, ~t, ~ek] sakupljanje, prikupljanje, sabiranje, skupljanjegyjt [~je, ~t, ~k] sakuplja, pri-kuplja, sabira, skupljagyjt zbirnigyjtr [-ere, -eret] orv venagyjtfogalom [-Ima, -Imat, -lmak] fil zbirni pojamgyjtfoghz [~a, ~at, ~ak] glavni/ centralni zatvorgyjtget [~ett, -essen] skupljati, prikupljati, sabirati [-irem]gyjthely [~e, ~et, ~ek] sabiralite, zborno mestogyjtv [~e, ~et, ~ek] spisak za prikupljenje priloga ili potpisagyjtlencse [~je, -it, ^ik] fiz sabirno soivo, sabirna lea, ispupeno/kon-veksno soivogyjtmedence [*je, rit, *ik] 1. sliv, basen reke; 2. (vzmedence) sabirni basen, rezervoar, cisternagyjtnv [-neve, -nevet, -nevek] nyelv zbirno/skupno ime, zbirna imenicagyjttbor [~a, ~t, ~ok] koncentracioni logorgylekezs [~e, ~t, ~ek] skupljanjegylekezsi: ~ jog pravo zbora; ~ tilalom zabrana sastajanja/zboragylekezet [~e, ~et, ~ek] 1. zbor, skup; 2. vall (protestns) a) verska zajednica; b) (istentiszteletre sszegylt hvk) skup vernika za vreme Boje slubegylekezjik [~ett, ~zk/~zen] skupljati se, okupljati se, iskupljati se

gylekez I. mn (fellegek, tmeg stby gomilajui; II. fn [~je, ~t] 1. ~k (szemlyek) lica tb koja se s(a)kup-ljaju; 2. kat, rg zbor, okupljanje; ~/ fj bubnjati v trubiti na okup/ zborgylekezhely [~e, ~et, ~ek] zborite, mesto zbora/okupljanjagyls [~e, ~t, ~ek] zbor, skuptina, sabor;(sszejvetel> sastanak [-nka]; (tmeggyls) miting; alakul ~ osnivaka skuptina; vlaszti ~ zbor biraa; ~/ berekeszt zatvoriti/ zatvarati v zakljuiti/zakljuivati [-ujem] zbor; ~t tart odrati[-im] zborgylsez|ik [~ett, ~zk/~zen] drati zbor, zasedatigylsterem [-terme, -termet, -termek] venica, zbornica, dvorana/sala za sastanke i zasedanjagylevsz: pejor ~ npsg ologyl(|lk) [~t, ~j'n] "U ~k] voargymlcstermeli voarskigymlcsterms [~e, ~t] plod, rodgymlcstermeszts Id gymlcstermelsgymlcsterm plodonosan [-sna]gyr [~t, ~jn] guvatigyrhetetlen ne guva segyrke [~je, ^ct, rCk] np (kenyr) okrajak [-jka] hleba/kruhagyrkz|ik [~tt, ~zk/~zn] naprezati [-eem] se, zaprezati segyrds [~e, ~t, ~ek] 1. (folyamat) guvanje; 2. (rnc, red) bora, nabor; 3. geol bora, fleksuragyrdses geol (fldkreg) naborangyrd|ik [~tt, ~jk/~jn] guvati segyrtt 1. (szvet) izguvan; 2. ~ arc naborano/izbrazdano licegyrt 1. Id gyrtt; 2. geol ~ hegysg naborane/valovite planinegyrtelenftett (anyag) to se ne guva, otporan [-rna] prema guvanju/ boranjugyr [~je, ~t, ~k] 1. prsten; (jegygyr, karikagyr) burma, za-runi prsten; ~ alak prstenast, prstenasta oblika; 2. msz prsten, kolut; 3. tv (ellensges) obru; kitr az ellensg ~jbl probiti [-ijem] se iz obrua neprijateljagyrs prstenast, kolutast; ll ~ frgek prstenaste gliste; csill ~ napfogyatkozs prstenasto pomraenje Suncagyrsujj [~a, ~at] prstenik, prste-njak, domali prstgyrvlts [~a, ~t] prstenovanje, yeridbagy'rz|ik [~tt, ~zk/~zn] uvijati segysz [~je, ~t, ~k] naprstak [-ska]gysznyi za naprstakgyszvirg [~ot, ~ok] nv besnik