ГЛАГОЛИ

Граматичке категорије глагола1. вид2. облик3. лице4. род5. број6. стање7. потврдност/одричност

ГЛАГОЛСКИ ВИД (глаголи по трајању радње)

Особина глагола којом могу изразити свршеност или несвршеност радње, стања или збивања назива се глаголски вид. Према виду глаголе делимо на:

свршене (означавају завршену радњу: устати, бацити, дати...); могу бити1. почетни (означавају почетак радње: поћи, заиграти)2. завршни (означавају крај неке радње: доћи, одиграти)3. тренутни (означавају целовиту радњу: пасти, сести)

несвршене (означавају радњу која траје: устајати, бацати, давати..)1. трајни (означавају радњу која траје без прекида: учити, гледати)2. учестали (означавају радњу која траје са прекидима: запиткивати,

поскакивати)

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

Лични глаголски облици Нелични глаголски облициВремена Начини инфинитив

глаголски прилог садашњи глаголски прилог прошли радни глаголски придев трпни глаголски придев

презент перфекат аорист имперфекат плусквамперфекат футур први

императив потенцијал футур други

Глаголским временима се радња смешта у садашњост (презент), прошлост (перфекат, аорист, имперфекат, плусквамперфекат) или будућност (футур први).

Глаголским начинима се исказују заповести, молбе, забране (императив), могућност вршења радње, жеља, претпоставка да ће се радња догодити (футур други, потенцијал).

ГЛАГОЛСКО ЛИЦЕ

Глаголи могу имати три лица: прво лице је говорно (једна особа или група); друго лице је саговорник, треће лице је неприсутно (оно о коме говоримо).

ГЛАГОЛСКИ РОД (глаголи по прелазности радње)

У зависности од тога да ли радња глагола прелази на објекат или не, можемо их поделити на:

прелазне (они који уз себе могу имати именицу у акузативу без предлога: сећи, читати, певати, кувати)

непрелазне (они уз које не може стајати именица у акузативу без предлога: сести, устати, ићи, мислити)

повратне (они који уз себе имају реч се: умивати се, руковати се, бринути се)1. прави повратни (означавају да се радња врши на вршиоцу: чешљати

се/себе, облачити се/себе, туширати се/себе)2. узајамно-повратни (означавају да радњу врше два или више вршилаца

узајамно: грудвати се, руковати се, свађати се)3. неправи повратни (имају различита значења, то су сви они који не

припадају претходним групама: љутити се, стидети се, смејати се, бринути се)

ГЛАГОЛСКИ БРОЈ

Глаголи се могу јавити у два броја једнина множина

и три рода мушки женски средњи

СТАЊЕ ГЛАГОЛА

Глаголи разликују два стања:

активно (сви глаголи) пасивно (употребљава се кад је вршилац радње небитан и када је у првом плану

објекат обухваћен радњом)

Сви глаголи могу бити у ПОТВРДНОМ или ОДРИЧНОМ облику.

ПРЕЗЕНТ

Глаголски облик за изрицање радње која се дешава у времену говорења назива се презент.

Гради се тако што се на презентску основу додају наставци:

Једнина Множина1.лице -м -мо2.лице -ш -те3.лице - -у,-ју,-е

Када презент означава радњу која се дешава у исто време када се говори о њој, кажемо да је то апсолутно значење презента.

Презент може означавати неку сталну радњу или особину, која ваћи у садашњем тренутку али и ван њега. Овакав презент назива се квалификативни (У нашем одељењу само Ана добро говори енглески.)

Када презент означава радњу која се дешава истовремено са неким тренутком у прошлости или будућности, кажемо да има релативно значење:

Ако се радња глагола у презенту дешава истовремено са неким тренутком прошлости, такав презент назива се приповедачки (Јуче у пошти налетим на комшију.)

Ако се радња глагола у презенту дешава истовремено са неким тренутком у будућности, такав презент назива се презент за будућност. (Сутра одговарам хемију.)

ПЕРФЕКАТ

Глаголски облик за изрицање радње која се дешавала у прошлости назива се перфекат.

Гради се од презента помоћног глагола ЈЕСАМ и РАДНОГ ГЛАГОЛСКОГ ПРИДЕВА.(ја сам читао...)

Једнина Множина

1.лице сам читао,-ла,-ло

смо читали,-ле,-ла

2.лице си читао,-ла,-ло

сте читали,-ле,-ла

3.лице је читао,-ла,-ло

су читали,-ле,-ла

помоћни глагол

главни глагол

Када перфекат означава радњу која се дешавала пре садашњег тренутка, кажемо да је то његово апсолутно значење (Јуче смо ишли у биоскоп.)

Када перфекат означава радњу која се дешавала пре неког тренутка у прошлости или будућности, кажемо да је то релативно значење перфекта (У биоскопу смо срели друга ког смо упознали прошле године./Рећи ћу ти да ли је стигао.)

Перфекат који се јавља у приповедању назива се приповедачки.

АОРИСТ

Глафолски облик за изрицање радње која се десила непосредно пре тренутка говорења назива се аорист.

Гради се тако што се на инфинитивну (аористну) основу додају наставци:

Једнина Множина1.лице -х/ -ох -смо/ -осмо2.лице -/ -е -сте/ -осте3.лице -/ -е -ше/ -оше

Када аорист означава радњу која се десила непосредно пре садашњег тренутка, кажемо да је то апсолутно значење аориста (Ево, малопре ми паде чаша на под и разби се.)

Када аорист означава радњу која се десила у прошлости уз одредбе тада, онда, јуче...кажемо да је то релативно значење аориста (Прошле године обиђосмо целу Грчку.)

Када се аорист употребљава у приповедању назива се приповедачки.

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

Глаголски облик за изрицање радње која се десила у прошлости пре неке друге прошле радње назива се плусквамперфекат.

Гради се од перфекта (или имперфекта) глагола бити и радног глаголског придева.

Једнина Множина1.лице био сам

бејах/бехрадио били смо

бејасмо/бесморадили

2.лице био сибејаше/беше

радио били стебејасте/бесте

радили

3.лице био јебејаше/беше

радио били субејаху/беху

радили

Плусквамперфекат има увек релативно значење јер означава радњу која се одмерава према другој прошлој радњи.

ИМПЕРФЕКАТ

Глаголски облик за изрицање радње која је трајала у прошлости назива се имперфекат.

Гради се само од несвршених глагола, и то тако што се на инфинитивну или презентску основу додају наставци.

Једнина Множина1.лице -ах/ -јах/ -ијах -асмо/ -јасмо/ -ијасмо2.лице -аше/ -јаше/ -ијаше -асте/ -јасте/ -ијасте3.лице -аше/ -јаше/ -ијаше -аху/ -јаху/ -ијаху

Певати: певах... Носити: ношах (нос+јах)... Трести: тресијах....

Имперфекат има релативно значење зато што се одмерава према другој прошлој радњи а не према садашњем тренутку.

Највише се употребљава у приповедању и назива приповедачки.

ФУТУР I

Глаголски облик за изрицање радње која ће се десити после неког тренутка назива се футур први.

Гради се од презента помоћног глагола хтети и инфинитива.

Једнина Множина1.лице ћу радити,доћи ћемо радити, доћи2.лице ћеш радити, доћи ћете радити, доћи3.лице ће радити, доћи ће радити, доћи

Када футур први означава радњу која ће се десити после садашњег тренутка, кажемо да је то његово апсолутно значење.

Када футур први означава радњу која ће се десити после неког прошлог или будућег тренутка (Јуче нам је рекао када ћемо имати тест. Сутра ће нам рећи када ћемо имати тест.) кажемо да је то његово релативно значење.

Футур се у релативном значењу најчешће употребљава у приповедању па се назива приповедачки футур.

ГЛАГОЛСКИ НАЧИНИ

ФУТУР ДРУГИ

Глаголски облик за означавање неостварене радње за коју претпостављамо да ће се догодити у будућности, пре, за време или после неке будуће радње, назива се футур други.

Гради се о презетна помоћног глагола бити и радног глаголског придева.

Једнина Множина1.лице будем радио будемо радили2.лице будеш радио будете радили3.лице буде радио буду радили

Футур други се употребљава само у зависним реченицама.

ПОТЕНЦИЈАЛ

Глаголски облик за изрицање жеље, могућности или намере да се радња изврши назива се потенцијал.

Гради се од аориста помоћног глагола бити и радног глаголскогпридева.

Једнина Множина1.лице бих радио бисмо радили2.лице би радио бисте радили3.лице би радио би радили

Најважнија значења потенцијала су значење могућности, жеље, намере, услова итд.Потенцијал може имати и значење времена када се употребљава у приповедању. (Тих година он би нас посећивао сваке вечери у исто време.)

ИМПЕРАТИВ

Глаголски облик којим се изриче замовест, молба, забране, подстицај или савет да се изврши нека радња назива се императив.

Гради се тако што се од 3.лица множине презента одбије наставак, а затим се на тако добијену основу додају двојаки наставци.

Једнина Множина1.лице - -јмо/ -имо2.лице -ј/ -и -јте/ -ите

3.лице - -

Императивом се изриче заповест, молба, забрана или савет за вршење радње.

Када се употребљава у приповедању може имати и значење времена. (А он ти онда обавиј ланац око оног дрвета, па вуци,вуци да га ишчупа.)

НЕЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

ИНФИНИТИВ

Основни облик глагола, којим се само именује глаголска радња, а не казује ништа о времену радње, лицу или броју, назива се инфинитив. Глаголи се у речнику наводе у инфинитиву.

Глаголи у инфинитиву завршавају се на -ти или на -ћи/ -сти.

Инфинитив може бити у служби субјекта.

Инфинитив може бити допуна глаголима (почети, престати, наставити, морати, моћи, смети, хтети итд.) и са њима градити сложени предикат. У том случају може се заменити и конструкцијом да + презент.

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ

Глаголски облик за означавање радње која се дешава истовремено са неком другом радњом (исказаном предикатом реченице) назива се глаголски прилог садашњи.

Гради се тако што се на 3.лице множине презента дода наставак -ћи.

Глаголски прилог садашњи може бити главна реч глаголске синтагме.

Глаголски прилог садашњи има службу прилошке одредбе за време, начин или узрок.

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ

Глаголски облик за означавање радње која се дешава пре радње исказане предикатом реченице назива се глаголски прилог прошли.

Гради се тако што се на инфинитивну основу дода наставак -вши.

Глаголски прилог прошли може бити главна реч неке глаголске синтагме.

Глаголски прилог прошли има службу прилошке одредбе за време, начин или узрок.

РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ

Глаголски облик који се употребљава за грађење других глаголских облика (перфекта, плусквамперфекта, футура другог и потенцијала) назива се радни глаголски придев.

Гради се од инфинитивне основе и наставака.

Једнина Множина-(а)о, -ла, -ло -ли, -ле, -ла

ТРПНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ

Глаголски облик који се употребљава за грађење трпног стања (пасива) назива се трпни глаголски придев.

Гради се од инфинитивне основе и наставака.

Једнина Множина-н, -на, -но

-ен, -ена, -ено-т, -та, -то

-ни, -не, -на-ени, -ене, -ена

-ти, -те, -та

Глаголски прилози и глаголски придеви могу постати прави придеви.