ПЕРФЕКАТ: Глаголски облик који означава да су се радња, стање и збивање извршили у прошлости прије времена говора. Основно значење је значење

прошле радње ЧИЈЕ ПОСЉЕДИЦЕ ВАЖЕ У МОМЕНТУ ГОВОРА. Због такве семантике гради се од презента помоћног глагола и глаголског придјева

радног. Гл. Придјевом означена је радња која је извршена у прошлости, а презентом помоћног глагола означена је веза те радње са садашњошћу. Та веза

остаје и код крњег перфекта. У том значењу представља садашње стање као посљедицу прошлих догађаја. Милка Ивић наводи парове у којима

перфекат означава резултативност прошле радње у садашњости а ПКУП значи да те радње више не важе: Мара се удала за Марка. Мара се била удала

за Марка.

Перфекат има значење резултативности прије свега од свршених глагола, али с еу литератури навод еи примјери од несвршених глагола. Гледај га,

играо с еу блату. (сада је прљав) Међутим, несвршени глаголи се у погледу резултативности понашају другачије од свршених.

ОТВОРИЛИ СМО ПРОЗОР. (сад је отворен) БИЛИ СМО ОТВОРИЛИ ПРОЗОР. (био отворен, није више) ОТВАРАЛИ СМО ПРОЗОР (радња је

извршена, али не знамо да ли важи или не). Свршени глаголи имају непосредну резултративност, а свршени посредну.

Такав перфекат може бити употребљен:

1. Индикативно – радња, стање и збивање су се извршили прије времена говора, а говорник вријеме говора одређује према моменту говора. Прво

сам одгледала филм, а онда отишла да се нађем с њим.

2. Релативни перфекат-. Радња се одређује као прошла, али као посредна према времену говора. Причао ми је деда да је она била дивна жена.

3. Модални- став говорника према неоствареној радњи. То су радње које се говорном лицу чине остварене, говорно лице је увјерено у извршење.

Живјела ти мени. Може бити с везником ДА , кад означава заповијест или забрану Да се ниси помјерио. Употребљава се у условним

реченицама: Да смо могли, помогли бисмо му.

4. Крњи перфекат- посебан облик перфекта без помоћног глагола. Назива се и гномским. Има динамичност. Брада нарасла, а памет не долази.

Треба разликовати крњи п. Од испуштања пом.гл. ради текстуалне кохезије: ДОШЛИ СУ НАМ ГОСТИ И ДОНИЈЕЛИ ЦВИЈЕЋЕ. То није

крњи п.

- Кад има резултативно значење њиме се истиче новина, неочекиваност фогађаја, изражава се емоционални став према догађају: Стигли

нам гости. Због тога је нарочито погодан за новинске наслове. Резултативно значење препознаје се и у пословицама у којима се коментарише

неки актуелни догађај: Нашла крпа закрпу.

- У пословицама као Што колијевка заљуљала, то мотика закопала. Означава радњу која је свевремена, која се стално понавља.

- Употребљава се и у приповиједању: КАО УВОДНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК У НАРАЦИЈИ, ствара слику почетне ситуације у којој ће се

нешто дешавати: Био једном један краљ и имао три сина.

- Има и административну употребу. Њњиме се износи ко је нешто урадио: Превео М.М., или у биографијама.

- У модалном значењу употребљава се у жељним независним реченицама – благолсов, клетва... Никад среће немали.

- Условно модално значење у констр.с понављањем, први пут у потврдном, други пут у одричном облику- Бјежао не бјежао, нећеш утећи.

- У народној поезији ради постизања потребног броја слогова: Кад Момчило опазио војску...

ПЕРФЕКАТ ПАСИВА: конструкције са глаголима јесам/бити и гл. придјевом трпним некад се третира као перф.пасива а некад као копулативни

предикат (копула и ГПТ). Конструкција се третира као копулативна ако:

-гпт настао од непрелазног глагола: Марко је нешто замишљен.

-ако је изгубио семантичку везу с глаголом Он је учен, па га цене.

- ако је гпт у напоредном односу са придјевом Куће су окречене и простране.

-кад је глагол свршен, а одредба указује на трајање или понављање радње: Биро је понекад затворен.

Конструкција се третира као пасивана ако:

-кад је радња везана за прошлост помоћу одредбе : Школа је љетос окречена. Док је камион стајао, украдена је роба.

-кад је експлицитно иксазује агенс- Наш тренер је опоменут од помоћног судије.

Пасив за понављане прошле радње се исказује са конструкцијом БИВАТИ (у перфекту) и ГПТ: Све је бивало изглађено ријечима.

АОРИСТ: Употребљава се за доживљене прошле радње ограниченог трајања. По правилу се гради од свршених глагола. Паде ти ово. Може и од

несвршених, али мора имати временски детерминатор. Чест је у књижевно-умјетничком стилу.

1. Индикативни (прави)аорист – радња која се извршила у прошлости непосредно прије момента говора или се вршила до тог момента. Баш сад прође улицом.

2. Релативни аорист- радња, стање и збивање су се вршили одређено вријеме у прошлости које је изван времена у коме се о њима саопштава. То је најчешће

приповједни аорист: Њихов чамац удари у нешто тешко и одјекну тупо. То их заустави. Може да стоји глагол несврш вида- САДА или глагол свршеног вида-

До сад. Тада, онда, том приликом, јуче, онда је то приповједни а.

3. Модални аорист- говорников став према још неоствареној радњи. Тражећи воде, помријесмо од жеђи.

4. Гномски (пословични) а- Тврд је орах воћка чудновата, не сломих га ал зубе поломих.

ИМПЕРФЕКАТ: Готово се уопште и не употребљава изван књижевно-умјетничког стила. Обиљежава доживљену, трајну прошлу радњу. Идеалан је

за библијски стил. Умјесто њега ми употребљавамо перфекат. Замјена п. Укида категорију доживљајности. Означава радњу која се врши у одређено

вријеме у прошлости обично пред очима лица која учествују у говору. То је најчешће релативно вријеме.

1. Релативни- употребљен као приповједни у комбинацији с перфектом, аористом и приповједним презентом.

2. Квалификативни- а) стална стања која се из прошлости протежу на моменат говора – По дну долине низаху се заобљене главице. Б) понаљање радње или стања

у прошлости Оне стално побољеваху. В) трајне радње које су се вршиле у прошлоци по навици Кир Герасови синови доцно устајаху.

3. Гномски – Кад се синовац жењаше, стрица не питаше, а кад се ражњеваше и стрину припитиваше.

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ: Означава радње које су се десиле прије неке друге радње или истовремено с неком другом прошлом радњом. Кад сам

била отишла у Бг, посјетила сам позориште. Кад сам пливала, била сам се уморила. Резултат радње исказане ПКУП није актуелан у садашњости. Све

рјеђе је у употреби несвршени помоћни глагол бити (бијах/бјех, бијаше/бјеше) + ГПР. ПКУП служи за исказивање прошле радње која је везана за неку

другу прошлу радњу. Чешћи је у приповиједању, него у разговору. Има прошлих догађаја који се не могу деактуелизовати у прошлости. Он је био

много порастао. Он је био умро – НЕ МОЖЕ. Може само кад је у питању Христ или Лазар. Шездесетих је тај проблем уочио Петар Сладојевић Ксенија

Милошевић је изразила тај резултат. Михајло Ст. – треа узети у обзир контекст приповиједања. – тј. међуреч.повезаност. ПкуП служи и да се један

догађај евоцира као специфична ситуација на коју се наслања права тема казивања и што се изриче перфектом. Били смо се случајно срели. Нога га је

бољела, изгледао је уморан. Означава се и повезаност предмета по принципу антериорности и то кад други догађај стоји према пкупу у односту

антериорности – Погледала се у огледалу. Није била обрисала мрљу. Кад су у питању Рајхенбахови моменти догађаја- односи у времену.

1. Антериорности – Она се била вратила из Ниша прије мог доласка.

2. Постериорности – Ана се била збунила кад је схватила шта је питала.

3. Симултаност – Била се оклизнула газећи по мокром путу.

ГЛАГОЛСКИ НАЧИНИ: Императив: Глаголски начин којим се изриче заповијест или жеља да се врши или изврши радња која с ењиме казује. Узми

столицу. Лице које није присутно – 3 лице иператив гради са везником НЕКА. Императив може бити негирани. Њиме се означава забрана. Гради се од

несвршених глагола: не тражи хљеба преко погаче, не причај....Од свршених глагола ријетки су случајеви и углавом је стилски обиљежен: НЕ УБИЈ,

одлика је библијског стила.

Приповиједни императив – њиме се у причању изричу прошле радње. Увијек је у 2лједнине и по субјекту знамо на кога се односи. А ОН ТИ СКИНИ МОТИКУ С

РАМЕНА, ЗАБИЈЕ МОТИКУ У ЗЕМЉУ И СЈЕДНИ НА КЛУПУ. (а он је скинуо...)

Квалификативни императив: означава радње које су се у прошлости понављале по реду или обичају. Раније никако нису љетовали у граду, него како наиђи љето, они ти

лијепо набави огрев за зиму, смјести га у подрум и посавршавај друге послове, узми дјецу, па хајд на Златибор.

Гномски императив – Чини добро не кај се, чини зло, надај се.

ПОТЕНЦИЈАЛ: Глаголски облик којим се означава могућност вршења њиме одређене радње. Он би своју овцу у хиљаду туђих познао. Можемо

изрицаи жељу или тежњу ка неком циљу. Жеља- Ја бих рафдо помогла Тежња ка неком циљу-Ријешила сам да идем одавде да бих заборавила све невоље које су ме

нашле. Допусно значење- Шта год заиштеш даћу ти да би то било и пола царства мога. Услов за вршење радње: Када бих се обратио Марку за помоћ, ја бих је од њега и

добио. Њњиме с еозначавају и радње које су се и у прошлости понављале: Устајале би рано и одлазиле би прије сунчева изласка.

ПОТЕНЦИЈАЛ 2: Увијек је релативно вријеме. Њиме се означава услов у прошлости. Риједак је, а најчешћи је у иреалним условним реченицама. Био

бих ти се јавио да сам имао времена. Увијек је замјењив потенцијалом првим.

ГЛАГОЛСКИ ПРИДЈЕВИ: Глаголски придјев трпни: Има карактер придјева, оба разликују род. Конгруира са именицом. Гради се од прелазних

глагола, могу бити свршени и несвршени. Може да се гради и од правих повратних глагола (обучена). Подразумијева неку динамичност Месо је сатима

кувано. Месо је кувано. (особина). Трпни придјев може у реченици да буде најчешће

- атрибут: Волим кувану храну. Успавана љепотица.

- Функција субјекта: Уапшени се није бранио. Међу њима има рањених.

- Дио именског предиката: Он је утучен.

Глаголски придјев радни: О, ла, ло, ли, ле, ла на инфинитивну основу. Има категорију рода, броја и падежа. Има придјевске одлике и отуд падежи.

Кључала вода, зрело жито, трула јабука, уснуло дијете, врела супа, клонуо дух Медијални глаголи (се): остарјело лице, избледјети. Од глаголског

кретања не можемо направити прави придјев (истрчало дијете). Изузеци: 1. кад дође до промјене значења: пали борац, пропали студент... 2. Од глагола

несвршеног вида у пренесеном значењу зрело воће Функције у реченици:

1. Атрибут – зрело жито, узаврела крв, упали образ

2. Функција субјекта (поименични придјеви) Одрасли су причали, млађи су се играли.

3. У егзистенцијалним реченицама Међу њима има озеблих

4. Релативна реченица: Исоред мене је била стијена, обрасла маховином.

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОЗИ: Безлични глаголски облици. Настали развојем потенцијала. САДАШЊИ: од несвршених глагола ПРОШЛИ: од свршених

ГПС означава радњу која је истовремена с радњом предиката, а ГПП радњу која претходи радњи предиката. Милка Ивић каже да треба да постоји услов

који треба да се задовољи, а то је моносубјекатска реченица. . Ушавши у кући, икључио је компјутер. Гл. Прилози исказују различита значења:

- Временско: Угледала га је излазећи из учионице. Одслушавши предавања отишао је кући.

- Начинско: Помогала је мајци перући суђе.

- Пропратнооколносно: Сједјела је непомично гледајући у даљину. (тако што начин при том, при чему проп.окол)

- Узрочно: Схвативши о чему се ради сагласио се с приједлогом

- Условно: Узевши у обзир цијене превода, то и није скупо.

ИНФИНИТИВ: Безлични непромјењиви облик, по поријеклу глаголска именица. Именује гл. Радњу на најнеутралнији начин. Од свих гл. Облика и

зато служи за именовање гл. Болика у реченици. Синтаксичка фја инфинитива:

1. Фја предиката – у реченицама са а) прескриптивном подразумијева давање подстицаја за остварење онога што се инфинитивом именује ПРЕПАРАТ ЧУВАТИ

НА ХЛАДНОМ. СИРУП ДАВАТИ ТРИ ПУТА. Постоји блискост са императивом. Имамо деперсонализованог даваоца подстицаја и вршиоца радње. У

деперсонализованости је и основна разлика између инф. И импер. Има случајева гдје није толико јака: За идући час прочитати роман.

Б) и проспективном семантиком – ријеч је о објелодањивању потребе коју осјећа неко лице Отићи, отићи одавде. Командант је испред мене: стићи најближим

путем до станице. Семантичка разлика између прескриптивног и проспективног значења да испред прескрип. Може доћи презент требати (сигнализује

принудност) а код проспективног потенцијал гл. Требати или конструкција биће потребно.

и у неким упитним реченицама: тотална питања: Да ли одговорити на писмо? Без ове рјечце инфин. Ће се јавити само код гласног размишљања Предухитрити

Поћпорека.

Парцијална питања- започињу упитним ријечима и њихова сврха је да се идентификују подаци о одговарајућем предикатском податку- Шта рећи? Гдје сјести?

Овакве реченице нису могуће у српском ако се односе на субјекат: Ко радити?

2. Фја замјене неких типова зависних реченица с везником да – јавља се умјесто намјерне реченице уз глагол кретања али је употреба ријетка – Отишао је донијети

воде. Да донесе (да + презент)И она дошла мудрост просипати. Дошла сам ти захвалити. До употребе инф. Долази када је исти вршилац обје радње. Иначе,

чешће се јавља реч са везником да. Дошао сам да захвалим.

3. Фја реченичног субјекта- Трчати је напорно. Отићи значи одустати. (када је предикатив прилошког типа) Овакав инфинитив често се из стилских разлога

ставља на почетак реченице. Доћи на посао на вријеме.Такав инф. Често је пропраћен анафорским то.

ФУТУР 1 Референцијална уп. : Свршени глаголи. Марко сутра долази код нас , Марко ће сутра долазити код нас. Нереференцијална употреба тражи несвршене глаголе.

Она ће петком долазити да обиђе Ану. Гномска употреба- могу и једни и други. Док је ребара, биће и самара. Квалификовани футур: Каракт.за разговорни стил. Њиме

предочавамо поступке типичне за личност која је тема разговора. Свакога ће ко у његов дућан уђе љубазно дочекати. Релативне радње: исказује радњу која је будућа у

односу на неку другу прошлу радњу. Увјеравала ме да ће одмах сјести да то напише. ПАСИВ- се конструкције рефер. Радње свршени и несврш. Нереференц. и несврш.

Ако буде крив биће кажњен. На састанку ће бити разматрана реформа школства. Се- прво ће се учити инфинитив па футур 1. Испит ће се обавити у 2. Временска

транспозиција футура 1 – транспоновање у прошлост у приповиједању: То ће их сачувати вековима. Приповједачу служи да из приче у коју је увео читаоца обликом

презента упути поглед у будућност да саопшти нешто што се договдило касније. ФУТУР 2 У УСЛОВНИМ РЕЧЕНИЦАМА: могуће је да њиме исказана радња припада

прошлости у односу на моменат говора: Чим стигмено до ваше куће ми ћемо ако остали буду дошли, одмах продужити даље.