Glagolske Imenice i gerund

GLAGOLSKE IMENICE NA -WE U SRPSKOM JEZIKUI GERUND U ENGLESKOM

B O R K O K O V A E V I

UDC 811.163.41'367.625.45:811.111'367.625.45

U radu se porede glagolske imenice na -we u srpskom i gerundu engleskom jeziku. Poreewem osobina gerunda i imenica na -we,ispituje se pretpostavka da glagolske imenice na -we u srpskompredstavqaju ekvivalent gerunda u engleskom. Takoe se proverava dali razlika u karakteristikama imenica na -we i imenica izvedenihiz glagola drugim sufiksima u srpskom jeziku odgovara razlici iz-meu gerunda i deriviranih glagolskih imenica u engleskom jeziku.

Kqune rei: glagolske imenice na -we, gerund, modifikacijaprilozima/pridevima, oblik direktnog objekta, kategorija broja, zna-ewe.

Uvod

U Tvorbi rei u savremenom srpskom jeziku Ivan Klajn pravi strikt-nu razliku izmeu imenica izvedenih iz glagola sufiksom -we i ime-nica izvedenih iz glagola drugim sufiksima. Klajn istie da rei na-we nisu deverbalne (deverbativne) imenice, kao one s drugim sufik-sima, nego su glagolske imenice glagolski oblik u imenikoj funk-ciji" (Klajn 2003: 169). Imenice na -we su po wemu ekvivalent glagol-skih imenica u drugim jezicima, recimo latinskog gerundija, engleskog'gerund'-a na -ing, ili poimenienog infinitiva u nemakom".1 Za oveimenice dodaje i da mada nema sumwe da spadaju u delokrug tvorbe re-i, ne bi ih trebalo zaobii ni u morfologiji, u odeqku o promeniglagola".2 Imenice koje su nastale od glagola pomou sufiksa -we Klajnizdvaja kao posebnu klasu i naziva ih glagolskim imenicama, dok zaimenice koje su nastale dodavawem nekih drugih sufiksa na glagolskuosnovu koristi naziv deverbativne (deverbalne) imenice.

Terminom glagolska imenica u veini srpskih/hrvatskih gramatikanazivaju se samo imenice izvedene iz glagola pomou sufiksa -we (i-e):3 Mareti (1963), Brabec i dr. (1968), Stevanovi (1991), Katii(1986), Bari i dr. (1997) i Klajn (2003).4 Za imenice koje su izvedene

1 Klajn (2003: 169).2 Ibid.3 Dijahronijski posmatrano radi se o imenicama izvedenim pomou sufiksa -je.4 Za Bari i dr. (1997) ovo je delimino tano, jer se termin glagolska imenica u

pomenutoj gramatici koristi samo u delu o morfologiji, dok se u tvorbi rei sve imeni-

iz glagola nekim drugim sufiksom u pomenutim gramatikama koriste serazliiti nazivi. Klajn je najodreeniji jer ih sve naziva, kao to jepomenuto, deverbativnim (deverbalnim) imenicama, dok se u drugimnavedenim gramatikama za te imenice koristi vie naziva (kao kodStevanovia, u Brabec i dr. i u Bari i dr.), ili se ne koriste nika-kvi posebni nazivi (kao kod Maretia).5 Jedino se u Piper i dr. (2005)i u StanojiPopovi (2004) pod glagolskom imenicom podrazumevajui imenice izvedene iz glagola drugim sufiksima.

Postavqa se pitawe da li je razlika izmeu imenica na -we i ime-nica koje su izvedene iz glagola drugim sufiksima takve prirode da seimenice na -we mogu izdvojiti kao posebna klasa, koja bi se mogla po-rediti sa gerundom u engleskom jeziku. Da li pretpostavqena razlika usistemu glagolskih imenica u srpskom jeziku odgovara razlici izmeugerunda i deriviranih glagolskih imenica u engleskom?

Gerund i derivirane glagolske imenice u engleskom jeziku

omski u Remarks on nominalizations predstavqa razlike izmeu ge-runda i deverbalnih (deverbal) ili deriviranih (derived) imenica, kakoih on naziva, u engleskom jeziku.6

PRODUKTIVNOST. Gerund se gradi od bilo kojeg glagola,7 doda-vawem sufiksa -ing na glagolsku osnovu. Kod deriviranih imenica po-stoje ograniewa. Kao prvo, ne moe se od svakog glagola dobiti deri-virana imenica (od glagola hand, send, despatch mogu se formirati sa-mo gerundi, a ne i derivirane imenice), a kao drugo, na glagolsku osno-vu se dodaju razliiti sufiksi (laughter, marriage, construction, doubt,trial).

MODIFIKACIJA PRIDEVIMA/PRILOZIMA. Dok se gerund,kao i glagoli, modifikuje prilozima, derivirane imenice, kao i svedruge imenice, modifikuju se pridevima (Spenser 1990: 70):

(1) a. Dick sarcastically criticized the book.sarcastically

b. Dick's criticizing the book* sarcastic* sarcastically

234 BORKO KOVAEVI

ce koje su izvedene iz glagola, dodavawem razliitih sufiksa (pa i sufiksa -we i -e), ioznaavaju vrewe glagolske radwe nazivaju radnim imenicama.

5 Stevanovi imenice izvedene iz glagola nekim drugim sufiksom, a ne sufiksom-je, naziva deverbativnim, imenicama s glagolskim optim delom u osnovi, ili samo imeni-cama. Ovakve imenice se u Brabec i dr. i u Bari i dr. navode u okviru razliitih se-mantikih skupina imenica, koje su oznaene razliitim terminima (imenice sa znae-wem).

6 Ove razlike navodi omski (1970), ali e se ovde navoditi primeri iz radovadrugih autora, jer je utisak da ti primeri na sistematiniji i prijemiviji nain mani-festuju razlike o kojima se govori.

7 Izuzetak su samo modalni glagoli.

v. Dick's criticism of the booksarcastic

OBLIK OBJEKTA. Konstituent koji ima funkciji objekta, kao i uzmotivni glagol, u gerundskoj nominalizaciji se pojavquje kao imenikafraza u akuzativu (NPACC), dok se uz deriviranu imenicu pojavquje u ob-liku predloke fraze (RR). U sledeim primerima (Mekkoli 1988: 394)uz glagol refuse i gerund refusing stoji NPACC (our request), a uz derivira-nu imenicu refusal stoji RR (of our request):

(2) a. They refused our request.b. Their refusing (*of) our request left us in a serious difficulty.v. their refusal of / * our request8

KATEGORIJA BROJA. Derivirana imenica, poput drugih brojivihimenica, moe da ima mnoinu, dok gerund ima samo jedninu:

(3) a. Brendel's performances of the Beethoven sonatas.b. Brendel 's performing(*s) Boulez's works astonished the critics.9

UPOTREBA DETERMINATORA. Derivirane glagolske imenice sadrugim imenicama engleskog jezika povezuje i to to uz wih moe sta-jati determinator, to u sluaju gerunda nije dozvoqeno:

(4) a. The request by Kerner for leniency amused the judge.b. * The requesting leniency amused the judge.v. Any decision by Reagan to raise taxes will be greeted withindignation.

g. * Any deciding to raise taxes will be greeted with indignation.10

ZNAEWE. Gerund uvek ima znaewe koje ima i glagol od kojeg jenastao: on je ime radwe koja je oznaena glagolom. Sa druge strane, zna-ewe derivirane imenice je krajwe nepredvidivo i uvek je makar za ni-jansu razliito od znaewa glagola iz kojeg je imenica izvedena. Akouporedimo par amusing amusement, videemo da dok znaewe gerundaodgovara znaewu glagola od kojeg je nastao (amuse zabavqati, amusing proces zabavqawa), znaewe derivirane imenice je drugaije. Amuse-ment u primeru (5a) ima znaewe stawa koje je nastalo kao rezultat vr-ewa radwe oznaene glagolom amuse, a u primeru (5b) znaewe izvesneopreme koja je konstruisana da obezbedi zabavu. Primeri (5v) i (5g)ilustruju da je gerund u ovakvim kontekstima nedopustiv (Spenser 1990:70):

GLAGOLSKE IMENICE NA -WE U SRPSKOM JEZIKU I GERUND U ENGLESKOM 235

8 Simbol u ovom primeru oznaava odsustvo konstituenta (misli se na predlog of).9 Mekkoli (1988: 394).

10 Ibid.

(5) a. Tom's stories provided endless amusement.b. The children spent all their pocket money on the amusements.v. * Tom's stories provided endless amusing.g. * The children spent all their pocket money on the amusing(s).

Predstavqene razlike pokazuju da gerund ima vie glagolskih oso-bina od deriviranih glagolskih imenica, koje se ponaaju kao i svedruge imenice. Gerund je u odnosu na derivirane imenice i sintaksi-ki i semantiki sliniji glagolu od kojeg je nastao, te se o sistemat-skoj povezanosti sa glagolom moe govoriti jedino u sluaju gerunda.

omski je na osnovu navedenih iwenica pretpostavio da samo ge-rund nije zasebna odrednica leksikona, i da se samo on derivira putemsintaksikih operacija. Derivirane imenice, sa druge strane, nisusintaksiki derivirane, ve su odrednice leksikona, koje se pri gene-risawu reenica direktno mogu ukquiti u dubinsku strukturu.11

Imenice izvedene iz glagola sufiksom -we i imeniceizvedene iz glagola drugim sufiksima

Za proveru slinosti izmeu glagolskih imenica sa sufiksom -weu srpskom i gerunda u engleskom jeziku ovde se koriste razlike izmeugerunda i deriviranih glagolskih imenica u engleskom o kojima govoriomski (1970). Potrebno je videti kako se ponaaju imenice na -we usrpskom s obzirom na pet kriterijuma (poto srpski jezik ne posedujekategoriju lana, ne uzima se u obzir modifikacija lanom kao estikriterijum) o kojima je bilo rei u prethodnom poglavqu.12

PRODUKTIVNOST. Kao jedna od razlika izmeu gerunda i deri-viranih glagolskih imenica u engleskom navodi se neograniena mo-gunost tvorbe gerunda u odnosu na ogranienost tvorbe deriviranihimenica: dok se gerund gradi od bilo kojeg glagola (izuzetak su samomodalni glagoli), derivirana glagolska imenica se ne moe dobiti odsvakog glagola.

Iako na prvi pogled izgleda da se u srpskom jeziku od svakog ne-svrenog glagola moe izvesti imenica na -we, to nije tano.13 Da seglagolska imenica na -we ne moe izvesti iz bilo kojeg nesvrenog

236 BORKO KOVAEVI

11 O transformaciono-generativnoj gramatici, kao i o osnovnim pojmovima ovogteorijskog modela (kao to su dubinska struktura, povrinska struktura, transformaci-ja, trag i slino) i wegovim razvojnim etapama v. Moskovqevi (2000).

12 O ovome se govori i u Kovaevi (2006).13 Mareti je za ove imenice tvrdio da od svakoga trajnoga glagola moe se takva

imenica nainiti" (Mareti 1963: 344). Beli na poetku svog rada istie da e govori-ti o glagolskim imenicama na -we (i -e) od svrenih glagola jer je dobro poznato da seod nesvrenih glagola takve imenice mogu uvek graditi" (Beli 1933: 262). Stevanovi(1991: 469) je malo oprezniji u formulaciji i napomiwe da se teorijski od svakog ne-svrenog glagola moe praviti glagolska imenica na -je (boqe rei na -we odn. -e)",dok se prema Simeonu glagolske imenice (a po wemu to su imenice na -we i -e) tvoreredovno od nesvrenih glagola, a ree od svrenih" (Simeon 1969: 406).

glagola pokazuje Vukovi, koji navodi dosta glagola nesvrenog vida izkojih se ne mogu izvesti imenice na -we i -e (Vukovi 1950: 149154).Znatno vei broj frekventnih nesvrenih glagola iz kojih se ne moeizvesti imenica na -we, ili ta imenica, ukoliko postoji, zvui neuo-biajeno, navodi upravo Klajn (1998: 152153). Takvi su modalni glago-li moi, smeti i trebati;14 glagoli na -nuti, kod kojih je po Klajnumogunost pojave glagolske imenice na -we gotovo iskquena (trunuti,ginuti, brinuti); veina glagola na -iti sa jednoslonom osnovom(viti (se), spiti, riti); mnogi drugi glagoli na -iti (tititi, vi-siti, patiti); neki glagoli na -eti (vredeti, kleti, stideti (se)).Veina takvih glagola je neprelazna, ali kao to pokazuju neki od na-vedenih primera (riti, tititi) postoje i prelazni nesvreni gla-goli iz kojih se ne moe izvesti glagolska imenica na -we.15

Navedeni primeri pokazuju da se ne moe govoriti o neogranie-nosti tvorbe imenica na -we uopte, ali ni o neogranienosti tvorbeimenica na -we od nesvrenih glagola. Sufiks -we jeste daleko najpro-duktivniji u odnosu na sve druge sufikse kojima se iz glagola mogu iz-vesti imenice u srpskom, ali je wegov tvorbeni potencijal znatno uiu poreewu sa potencijalom sufiksa -ing, kojim se gradi gerund u en-gleskom jeziku.

MODIFIKACIJA PRIDEVIMA/PRILOZIMA. Gerund se u en-gleskom modifikuje prilozima, a derivirane glagolske imenice se mo-difikuju pridevima. U srpskom jeziku sve glagolske imenice (ukquuju-i i imenice sa sufiksom -we) ponaaju se kao i sve druge imenice,doputajui samo modifikaciju pridevima (A = adjective), dok modifi-kacija prilozima (ADV = adverb) u naelu nije mogua:

(6) a. * Trawe sporo-ADV je esto boqe nego brzo-ADV.b. Sporo-A trawe je esto boqe nego brzo-A/od brzog.v. * Wegov dolazak brzo-ADV promenio je situaciju.g. Wegov brzi-A dolazak promenio je situaciju.

Po tome to se ne mogu modifikovati prilozima glagolske ime-nice u srpskom su sline glagolskim imenicama u ruskom, koje takoegeneralno ne doputaju upotrebu priloga (urlemer 1995: 322):

(7) a. * Plavanie bystro moet byt' utomitel'nym.plivawe brzo-ADV moi biti iscrpqujue

b. * upotreblenie noa xitroupotreba no-gen. spretno-ADV


14 Klajn napomiwe da renik Matice srpske poseduje odrednicu trebawe (uz upui-vawe na Deanoviev renik i bez primera iz korpusa), ali sumwa da bi se takav primer ukorpusu mogao nai.

15 Klajn (2003: 171) konstatuje da su glagoli koje navodi samo izuzeci koji predsta-vqaju mali procenat u odnosu na ukupan broj glagola od kojih se moe izvesti imenica na-we. Po wemu, razlog zbog kojeg Mareti i Beli nisu uoili pomenutu ogranienosttvorbe imenica na -we jeste to to su dodavawe sufiksa -we nesvrenim glagolima ose-ali kao fleksionu, a ne tvorbenu pojavu.

Za razliku od srpskog i ruskog, u poqskom je mogua upotreba pri-loga uz glagolske imenice sa sufiksom -nie/-cie. Po tome se ove imeni-ce razlikuju od glagolskih imenica u poqskom koje su izvedene drugimsufiksima, uz koje se mogu upotrebiti samo pridevi (Rozvadovska 1997:65):

(8) a. Ocenienie studentw przez profesorw rzetelnieocewivawe studenti-gen. od strane profesoripouzdano-ADVzintegrowalo cale rodowisko akademickie.integrisati-perf. cela zajednica akademski

b. * Ocena studentw przez profesorw rzetelnieocena studenti-gen. od strane profesori pouzdan-ADV

v. Rzetelna ocena studentw przez profesorwpouzdan-A ocena studenti-gen. od strane profesorizintegrowalo cale rodowisko akademickie.integrisati-perf. cela zajednica akademski

U srpskom takva razlika ne postoji: (sve) glagolske imenice moguse modifikovati samo pridevima, dok je modifikacija prilozima gene-ralno iskquena.16

Izuzetak predstavqaju prilozi tipa dawu, nou i slini, koji semogu upotrebqavati uz procesualne glagolske imenice:

(9) a. Trawe nou moe da bude opasno.b. Kosidba dawu je sigurnija nego kosidba nou.

OBLIK OBJEKTA. Uz gerund u engleskom objekat je NPACC, a uz de-rivirane glagolske imenice RR. U srpskom jeziku ne postoji takva raz-lika: uz sve glagolske imenice, pa i uz imenice koje su izvedene sufik-som -we, objekat je u istom obliku. U pitawu je imenika fraza u geni-tivu (NPGEN):

(10) a. * Wihovo odbijawe na zahtev ostavilo nas je u ozbiqnomproblemu.

b. Wihovo odbijawe naeg zahteva ostavilo nas je u ozbiqnomproblemu.

v. * Opsada grad je trajala dva dana.g. Opsada grada je trajala dva dana.

KATEGORIJA BROJA. Dok gerund u engleskom ima samo jedninu, aderivirane imenice i jedninu i mnoinu, sve glagolske imenice usrpskom (ukquujui i imenice izvedene sufiksom -we) mogu da imajuoba broja:

238 BORKO KOVAEVI

16 Isto konstatuje i Zlati (1997: 188).

(11) a. Pritisak na svedoke bio je neizdriv.b. Pritisci na svedoke bili su neizdrivi.v. Ovogodiwe poskupqewe struje nije bilo najavqeno.g. Ovogodiwa poskupqewa struje nisu bila najavqena.

ZNAEWE. Glagolske imenice na -we koje su izvedene od nesvre-nih glagola po pravilu imaju znaewe procesa vrewa glagolske radwe,a one koje su nastale od svrenih glagola imaju rezultativno znaewe(Vukovi 1950: 42; Terzi 1969: 72; Radi 1988: 48). Beli (1933: 265) jetvrdio da imenice sagraene od svrenih glagola moraju imati rezul-tativno znaewe, tj. moraju znaiti ili predmet kao rezultat radwe,ili kakav in ili uopte imenicu izvesne vrste".

Postoje, meutim, odstupawa u oba pravca. Imenica koja je nastalaod nesvrenog glagola moe da oznaava rezultat neke radwe. Takav jesluaj sa imenicom orawe, koja pored znaewa procesa vrewa glagol-ske radwe moe da znai i rezultat te radwe: orawe = poorana zemqa(Beli 1933: 264265). U primeru (12a) upotrebqena je imenica sa zna-ewem procesa vrewa glagolske radwe, a u primeru (12b) imenica sarezultativnim znaewem:

(12) a. Orawe wive traje ve dva sata.b. izme je ostavio na orawu.

Sa druge strane, imenica nastala od svrenog glagola moe daoznaava proces vrewa glagolske radwe. Terzi (1969: 74) istie daimenica posluewe, osim rezultativno-predmetnog znaewa (ono imese neko posluuje") u primeru (13a), moe da ima i znaewe procesavrewa glagolske radwe u primeru (13b):

(13) a. Stavili su posluewe na sto.b. Posluewe gostiju mu je oduzelo dva sata.

Kod imenica na -we moe se uoiti tendencija gubqewa znaewaprocesa vrewa glagolske radwe i opredmeivawe wihovog znaewa:ove imenice su sve mawe apstraktne i sve vie se pribliavaju pravimimenicama, imenicama sa konkretnim znaewem. One nisu samo nomenactionis, ime radwe, nego oznaavaju rezultat radwe, odreeni predmet.Imenica moe naporedo da ima oba znaewa, poput imenice orawe. Ta-kve su jo i imenice (Klajn 1998: 154): bolovawe (stawe onoga ko bolu-je" i odsustvo zbog bolesti"), primawe (dobijawe" i prijem, svea-nost", ili primqena zarada ili naknada"), pevawe (poj" i deo spe-va"), vebawe (pored znaewa procesa vrewa glagolske radwe, oznaa-va i vebu, zadatak"), puwewe (znaewe procesa vrewa glagolske rad-we i predmetna znaewa kao u spojevima eksplozivno puwewe, bombona savonim puwewem), drawe (znaewe procesa vrewa glagolske radwe istav, izgled, ponaawe"), shvatawe (znaewe procesa vrewa glagol-ske radwe i nazor, koncepcija"). Ta razlika u znaewu moe ponekad


biti obeleena i akcentom. Takav je sluaj sa parovima pwe pe-we i mwe imwe, gde prvi lan para ima znaewe procesa vrewaglagolske radwe, a drugi lan konkretno-predmetno znaewe (Vukovi1950: 157, 158). Konkretno ili opredmeeno znaewe imaju i sledeeimenice (Klajn 2003: 172): potovawe, strahovawe, putovawe, seawe(uspomena), pamewe (memorija); davawe, ulagawe, dugovawe, potraiva-we kao finansijski termini; letovawe (godiwi odmor); zvawe (titu-la); tkawe (tkanina); jediwewe (kao hemijski termin) i pakovawe (amba-laa).

Leksikalizacija moe da ide do tog stepena da se znaewe glagol-ske radwe delimino, ili potpuno potisne. Pitawe studenata tekoe se shvatiti kao nominalizacija reenice Profesor pita studente.Ova imenika fraza pre e se razumeti kao problem studenata" ilipitawe koje su studenti postavili". Slina situacija je i sa imeni-com oseawe. Ova imenica se, osim moda u izrazima kao to je sposob-nost miqewa i oseawa, upotrebqava samo u konkretnom znaewu emo-cija". Imenica viewe ne moe se uzeti kao ime radwe koja je oznaenaglagolom videti jer se uglavnom upotrebqava u spojevima kao to suwegovo viewe problema, prilikom naeg posledweg viewa, do (skorog) vi-ewa i slino (Klajn 1998: 154155).

Za razliku od engleskog gerunda, koji je uvek ime glagolske radwe,koji uvek ima znaewe procesa vrewa glagolske radwe, imenice na-we u srpskom mogu da imaju razliita znaewa.

Zakquak

Na osnovu poreewa po svim navedenim kriterijumima moemo za-kquiti da se glagolske imenice na -we po svojim osobinama znaajnorazlikuju od gerunda, i da se ne moe rei da imenice na -we u srpskompredstavqaju ekvivalent gerunda u engleskom. Razlike se ogledaju u sle-deem:

1) Gerund se modifikuje prilozima, dok se imenice na -we, poputsvih drugih glagolskih imenica u srpskom, modifikuju pridevima.

2) Uz gerund, kao i uz glagol iz kojeg je gerund izveden, direktniobjekat je u akuzativu, a uz imenice na -we (i sve druge imenice izvede-ne iz glagola u srpskom) u genitivu.

3) Dok gerund ima samo jedninu, imenice na -we mogu da imaju imnoinu.

4) Za razliku od gerunda, ije znaewe uvek odgovara znaewu mo-tivnog glagola, semantika transparentnost sa glagolima kod imenicana -we je na znatno niem nivou, i ove imenice esto imaju znaewadrugaija od glagola iz kojih su izvedene.

Na osnovu svega reenog moe se zakquiti i da se u srpskom nemoe govoriti o opoziciji izmeu glagolskih imenica izvedenih su-fiksom -we i glagolskih imenica izvedenih nekim drugim sufiksom

240 BORKO KOVAEVI

koja bi odgovarala opoziciji izmeu gerunda i deriviranih glagolskihimenica u engleskom. Osim po produktivnosti tvorbe (koja je takoeograniena), glagolske imenice izvedene sufiksom -we ni po emu sesutinski ne razlikuju od imenica izvedenih iz glagola nekim drugimsufiksom.

Beograd

L I T E R A T U R A

Babi 1986: S. Babi, Tvorba rijei u hrvatskom kwievnom jeziku. Zagreb: Jugosla-venska akademija znanosti i umjetnosti/Globus.

Bari i dr. 1997: E. Bari, M. Lonari, D. Mali, S. Pavei, M. Peti, V. Zee-vi i M. Znika, Hrvatska gramatika. Zagreb: kolska kwiga.

Beli 1933: A. Beli, O graewu glagolskih imenica na -we i -e". Na jezik :262268.

Brabec i dr. 1968: I. Brabec, M. Hraste i S. ivkovi, Gramatika hrvatskosrpsko-ga jezika. Zagreb: kolska kwiga.

Vukovi 1950: J. Vukovi, Glagolske imenice na -we i -e". Pitawa savremenogkwievnog jezika, sv. (1949): 4053, sv. 2 (1950): 149171.

Zlati 1997: L. Zlati, The Structure of the Serbian Noun Phrase". Doktorska diser-tacija. Austin: University of Texas. http://larisaz.home.texas.net/linguist.htm

Katii 1986: R. Katii, Sintaksa hrvatskoga kwievnoga jezika. Zagreb: kolskakwiga.

Klajn 1998: I. Klajn, Gramatiki i leksikografski status glagolskih imenica odnesvrenih glagola". Nauni sastanak slavista u Vukove dane, 27/2: 149157.

Klajn 2003: I. Klajn, Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku, . Beograd: Zavod zauxbenike i nastavna sredstva/Novi Sad: Matica srpska/Beograd: Institut za srpski je-zik SANU.

Kovaevi 2006: B. Kovaevi, Glagolske imenice u savremenoj gramatikoj teoriji.Magistarski rad. Filoloki fakultet Beograd.

Mekkoli 1998: J. D. McCawley, The Syntactic Phenomena of English. ChicagoLondon:The University of Chicago Press.

Mareti 1963: T. Mareti, Gramatika hrvatskoga ili srpskoga kwievnog jezika. Za-greb: Matica hrvatska.

Moskovqevi 2000: J. Moskovqevi, Supkategorizacija glagola u savremenoj grama-tikoj teoriji. Doktorska disertacija. Filoloki fakultet Beograd.

Piper i dr. 2005: P. Piper, I. Antoni, V. Rui, S. Tanasi, Q. Popovi i B.Toovi, Sintaksa savremenoga srpskog jezika (prosta reenica). Beograd: Zavod za uxbe-nike i nastavna sredstva/Novi Sad: Matica srpska/Beograd: Institut za srpski jezikSANU.

Radi 1998: P. Radi, Glagolske imenice na -we i -e (obrazovawa od svrenihglagola)". Kwievnost i jezik, god. 35, br. 1: 4754.

Rozvadovska 1997: B. Rozwadowska, Towards a Unified Theory of Nominalizations: Exter-nal and Internal Eventualities. Wroclaw: Wydawnictwo Uniwersytetu Wroclawskiego.

Simeon 1969: R. Simeon, Encikpopedijski rjenik lingvistikih naziva. Zagreb: Ma-tica hrvatska.

Spenser 1990: A. Spencer, Morphological Theory: An Introduction to Word Structure inGenerative Grammar. Cambridge: Cambridge University Press.

StanojiPopovi 2004: . Stanoji i Q. Popovi, Gramatika srpskog jezika za razred sredwe kole. Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

Stevanovi 1991: M. Stevanovi, Savremeni srpskohrvatski jezik. Beograd: Naunakwiga.

Terzi 1969: A. Terzi, Strukturno-semantike odlike glagolskih imenica tvor-benog tipa -nie, -enie, u ruskom i -we -e u srpskohrvatskom jeziku". Anali Filolokogfakulteta H: 2793.


omski 1970: N. Chomsky, Remarks on Nominalization". In: R. Jacobs & P. Rosenbaum(ed.), Readings in English Transformational Grammar. Waltham, Mass: Ginn and Company,184221.

urlemer 1995: M. Schoorlemmer, Participial Passive and Aspect in Russian. Doktorskadisertacija, Utrecht University.

Borko Kovaevi

THE SERBIAN DEVERBAL NOUNS ENDING IN -NJE ANDTHE ENGLISH GERUND

S u m m a r y

This paper compares gerund in English and verbal nouns ending in -nje in Serbian. Someauthors (Klajn for example) assert that the verbal nouns in -nje in Serbian are equivalent to ge-rund in English. We cheek this claim comparing the characteristics of gerund in English and theSerbian nouns ending in -nje. For the same reason we check whether there are differences betwe-en the nouns ending in -nje and deverbal nouns ending in other suffixes in Serbian, which couldprove to be similar to the differences between gerund and derived nouns in English.

242 BORKO KOVAEVI

Documents

Glagolske Imenice i gerund